ETNOGRAFSKI FILM, NJEGOVO ZNAČENJE I PRIMJENE Milovan

E T N O G R A F S K I FILM,
NJEGOVO ZNAČENJE I PRIMJENE
Milovan
Gavazzi
Etnografski f i l m ' je novija o z n a k a , izašla iz p o t r e b e , da se k r a t k i m
i z r a z o m o z n a č i j e d n a grana (žanr) filma, koja se na neki način »iskrista
lizirala« k r o z d n l j e vrijeme i tražila zasebnu o z n a k u i mjesto, napose
u okviru d o k u m e n t a r n o g stručnog o d n o s n o n a u č n o g filma. P o č e c i etno
grafskog filma idu z a p r a v o d a l e k o u prošlost filmskih snimanja: sve d o
onih filmova p o u č n o g z n a č a j a i svrhe, često u g e o g r a f s k i m okvirima, o
stranim zemljama i njihovim d o m o r o c i m a — b i l o u r a z m j e r u čitavih d u
žih filmova b i l o fragmenata (u žurnalima i sličnim p r o s v j e t n o - o b r a z o v n i m f i l m o v i m a ) . U tim o k v i r i m a i s t a k v o m n a m j e n o m ima toga m n o g o
i danas — p a č e i t a k v o g a (npr. u žurnalima), što m o ž e imati p r v o r a z r e d n o
značenje p a i trajnu n a u č n u vrijednost (a da realizatori k a t k a d a nisu
toga p r a v o ni svijesni!). A l i se p o r e d rnnoženja o v a k v i h manje više
slučajnih, nesistematskih, v e ć i n o m fragmentarnih filmova etnografske
sadržine j a v l j a v e ć dosta d a v n o i nastojanje, d a se p o r e d filmova k a o
naučnih d o k u m e n a t a s p o d r u č j a različnih n a u k a (geografije, b i o l o g i j e sa
z o o l o g i j o m i b o t a n i k o m , medicine, veterine p a različnih grana tehnike
itd.) filmski snimaju m n o g o b r o j n a zbivanja iz života i kultura tzv. pri
mitivnih i p o l u c i v i l i z i r a n i h n a r o d a — d a k l e sve e t n o g r a f s k o u strogom
smislu toga izraza ( k a k o j e gore o b j a š n j e n ) , a u p l a n s k i z a o k r u ž e n i m
cjelinama t a k o đ e r značaja n a u č n o g dokumenta.'' K a o t a k a v j e d a n film
v e o m a širokoga okvira, o b u h v a t a j u ć i z a p r a v o č i t a v ljudski rod (i p r o j e k
tiran na osnovi najšire m e đ u n a r o d n e suradnje) i m a o b i se ostvariti film
o l j u d s k i m gestama svih strana svijeta i s v i h vrsta — k a o j e d a n o d
' Označen ovdje ovako izrazom »etnografski« za oznaku svega onoga, što
ima u nauci o narodima i kulturama značaj opisnoga (»faktografskoga«, skupIjačko-dokumentarnoga, bez posebne intencionalne obradbe).
^ Dakako za one, koji naučno područje etnologije ne ograničavaju samo na
negradsko (negradansko), t. j. malo ili manje civilizirano stanovništvo ljudskih
zajednica sa slojem visoke civilizacije, nego tu obuhvataju i cjelokupni tradicio
nalizam svih grana i slojeva takvih ljudskih zajednica, nema te granice, pa se
filmski zahvataju i svi izražaji građanskog društva sve do »vrhunaca« civili
ziranog čovjeka. Primjer takva shvaćanja i njegove primjene u filmskom ostva
rivanju može dati film Luc de Heuscha (profesora Slobodnog sveučilišta u
Bruxellesu), poznat po svom kvalitetu i u pogledu filmske tehnike i režije i
kompozicije, a pokazuje nama suveremenicima i svim budućim pokoljnjima
manire i običaje kod jela u građanskom društvu (ovdje Belgije) kao značajnu
sliku iz naše civilizacijske stvarnosti, sa svim pozitivnim i negativnim.
dokumenata o č o v j e k u i n j e g o v i m m i m i č k i m sredstvima izražavanja
(način sjedenja, čučanja, geste k o d jela i p i ć a , k o d susreta ljudi, z n a k o v i
gestama itd.). T u b i imale d o ć i d o izražanja sve male i velike, p a č e
d u b o k e razlike m e đ u ljudima — gdje j e drukčiji prijateljski ili r o d b i n
ski susret i p o z d r a v n a gesta ljudi sa sjevera E v r a z i j e s n j i h o v i m p o z n a
tim p o z d r a v o m nosom (prislanjanje nosa u z nos), drukčiji nekih C r n a c a
p o i s t o č n o m Sudanu, g d j e o b i č a j traži, d a d v o j i c a m u š k a r a c a p r i susretu
m e đ u s o b n o j e d a n na d r u g o g a p i j u n u (sa p r a z n o v j e r s k o m p o z a d i n o m ) ,
drukčiji stisak desnih ruku k a o k o d nas, negdje s o b l i g a t n i m c j e l i v a n j e m
u obraz, negdje b e z toga itd. itd. Sve to m o ž e iscrpni dokumentarni film
zahvatati, p a i nanizati na p o d e s a n način. A tim, izazivajući p o r e đ e n j a ,
pružiti stručnjaku gradu za studijske svrhe a inestručnjaku priliku za
proširenje o b r a z o v a n j a p o z n a v a n j e m ljudi, njihovih najrazličnijih na
vika, načina saobraćaja i si.
K a o k o d svake vrste filmova, postavlja se i k o d o v e etnografske
grane pitanje njena raison d'être. A na t o i m a n e k o l i k o o d g o v o r a .
D a j e etnografski film — p r e t p o s t a v l j e n o stručno valjan i vjeran
i tehnički b e z p r i g o v o r a — naučni dokument, o tome j a m a č n o n e b i
trebalo trošiti riječi. Što o n m o ž e značiti danas i j o š više u d a l j o j i naj
daljoj b u d u ć n o s t i n e treba b e z sumnje objašnjavati ( k a d n p r . snimlje
nih p o j a v a više u o p ć e n e b u d e , ili b u d u bitno preinačene ili — tako
đer za studij v a ž n o — m o ž d a j o š nepromijenjene o d r ž a n e ) . T a k o se
danas sa d n a arhiva i z v l a č e etnografske fibnske snimke p r i j e pedesetaik
godina, k o j e često č u v a j u živu sliku o n o g a , č e m u danas više nema ni
traga, z d u š n o i s pijetetom se ocjenjuju i p r o b i r a i z njih ono, što j e film
ski b o l j e i ostvaruju s e taikvim prastarim materijalom novi filmovi,
k a t k a d a z a n a u č n e svrhe p r v o r a z r e d n e važnosti ( k a o primjer m o g u
poslužiti snimke, k o j e j e snimala e k s p e d i c i j a h a m b u r š k o g m u z e j a 1908
d o 1910 na o t o c i m a O c e a n i j e , priređene nedavno* k a o naučni etnografski
film o d o d a b r a n i h dijelova u z a o k r u ž e n o j cjelini — a takvih slučajeva
ima više).
A k a k o etnografski film m o ž e biti neke vrste n e p o r e c i v i naučni arbi
tar p r i k a k v o m e t n o l o š k o m p r o b l e m u ili e t n o l o š k o j interpretaciji, n p r .
pri k a k v o j e r g o l o š k o j pojedinosti — za t o m o ž e dati p o u č a n primjer
slučaj, k o j i j e p r i k a z a o prof. Giinter Spannaus (Institut fiir V o l k e r k u n d e — Gottingen) i v r l o ž i v o svratio p a ž n j u etnologa na to, d a d o sada
u o b i č a j n e o z n a k e z a različne tehnike modeliranja p o s u d a o d zemlje k a o
»izvijanje« (Treibtechnik — aus d e m V o l l e n ) , »tehnika valjušaka«
(Wulsttechnik) u d v i j e varijante — spiralno i paralelno nizanih v a
ljušaka, »tehnika p l o s k i c a « ( L a p p e n t e c h n i k ) n e m o g u više odgovarati
manje više šablonski u p o t r e b l j a v a n e i d a u p r a v o filmski etnografski
dokumenti jasno p o k a z u j n , k a k o se o n e p r e p l e ć u i miješaju k o d istih
p o s u d a o d n o s n o k o d istih lončara.^
' Vergleich ethnographischer Topfereifilme als Beispiel fiir die wissenschaftliche Auswertung von enzyklopàdischem Filmmaterial. — Research Film,
voi. 5, nr. SAGottingen 1957), s. 251—255.
K o l i k o će se takvih dosad n e p o t p u n i h ili p a č e krivih p r e d o č a b a ,
stvaranih na o s n o v i p o v r š n i h ili n e p o t p u n i h , letimičnih motrenja n e k o g a
p r o i z v o d n o g procesa, običaja, o b r e d a (uočenoga m o ž d a tek od j e d n o g a
samog p r o m a t r a č a , m o ž d a još i nevjesta ili n e u p u ć e n a ili p o v r š n a ili
p a č e m o ž d a namjerno k r i v o t v o r s k o g a ) p a p r e d a v a n i h dalje, m o ć i rektificirati s p o m o ć u valjanih, nevarljivih filmskih snimaka toga istog
zbivanja (koje se još k tome m o g u , praktički g o t o v o n e o g r a n i č e n o puta,
ponavljati, i p r e d v e ć i m b r o j e m promatrača, i time biti p o d v r g n u t o još
i v e r i f i k a c i j i ) ! ? P o s e b n o se m o ž e i o v d j e spomenuiti korist filmskih sni
m a k a za specijalne p o t r e b e k a o što j e npr. b o l j e u o č a v a n j e i analiza
često b r z i h kretnja k o d plesova, radnih pokreta i si. u s p o r e n j e m (»vre
menskom lupom«, pače i običnim usporavanjem normalne projekcije),
zaustavljanjem p o j e d i n i h snimaka samih za promatranje itd.
K a k o j e to d o b r o u o č e n o — na žalost ne baš d a v n o — p o k a z u j e pri
j e d l o g na I V . internacionalnom kongresu a n t r o p o l o š k i h i etnoloških
n a u k a u Beču 1952, da se u krilu te stalne m e đ u n a r o d n e kongresne usta
n o v e osnuje p o s e b a n o d b o r za etnografski film, što se tada i ostvarilo
i taj se o d b o r smjestio u Parizu uključivši se u dotadašnju tamošnju
tradiciju e t n o l o š k o g filma kao »Comite international d u film ethnog r a p h i q u e « sa sjedištem u Musée de l ' H o m m e . S v r e m e n o m su se osnivali
i ogranci t o g a medunarodmog o d b o r a u više zemalja (tako i j e d a n za
Jugoslaviju), k o j i su v e ć i n o m stajali u stalnoj i a k t i v n o j suradnji sa
središnjim o d b o r o m p o d u p i r u ć i ili p r o p a g i r a j u ć i njegova nastojanja, ali
se u m e đ u v r e m e n u krug djelatnosti o d b o r a tematski p r o š i r i o i na sociologiiju (pa j e t o d o š l o d o izražaja i u p r o m j e n i naziva u »Comite inter
national du film e t h n o g r a p h i q u e et s o c i o l o g i q u e « ) .
K o l i k o j e etnografski film k a o naučni d o k u m e n t osvojio v e ć svoje
mjesto i prerastao svoje p o č e t k e , p o k a z u j u ne samo raspravljanja k a o što
je g o r e spomenuti slučaj s l o n č a r s t v o m i i s p r a v n i m ili neispravnim p r e d o č i v a n j e m p r o c e s a modeliranja pri toj vještini u o v o m ili o n o m etnolo
š k o m slučaju, n e g o i neki p o k u š a j i p r o d u b l j i v a n j a etnografskog filma
teorijskim raspravljanjem o a p s o l u t n o j i relativnoj vjernosti p r e m a č i
njenicama, njihovu autentičnom toku, vremenskim p r o p o r c i j a m a — dru
g i m riječima o o d n o s u filmskog d o k u m e n t a p r e m a z b i l j s k o m c j e l o k u p
n o m toku i trajanju n e k o g a z b i v a n j a etnografskog značaja, a to zato, jer
je etnografski f i l m n u ž n o p o n a j v i š e skraćenje realnoga zbivanja, što na
m e ć e samo p o sebi i z b o r etnološki najznačajnijih »isječaka« iz dulje cje
line snimanoga z b i v a n j a (a to i z a z i v a i pitanje: k o j a su » n a j z n a č a j
n i j a « ! . . . ) , on j e »istrgan« — k a o uostalom i fotografija — iz n e k o g a
m n o g o širega konteksta kulture, u k o j o j j e z a h v a ć e n itd.*
T i m se etnografski film n e o p r a v d a v a s a m o k a o strogo naučni d o k u
ment, namijenjen e t n o l o š k o j spoznaji, analizi, p o r e đ e n j i m a itd., n e g o i
k a o o b i č a n dokument
kulture o p r a v d a v a se ova vrsta filma bez. ikakva
* M i l n e r G. B.: Field Work, Films and Photographs. — Man LXIII —
February (London 1963), art. 23.
izuzetka o n a k o , k a k o je o p r a v d a n svaki kulturno-historijski dokument,
bilo k o j e vrste. P a č e i onda, a k o nije tehnički ili inače filmski na visini
— samo a k o j e vjeran činjenicama, autentičan u najboljem smislu, jer se
i takvi f d m o v i u d a n i m p r i l i k a m a m o g u d o b r o , p a č e k a t k a d a v a n r e d n o
iskorištavati. K o l i k o ima primjera takvih etnografskih filmova, snima
nih u prošlosti, i u vremenima još nesavršene filmske tehnike, i o d teh
nički m a l o vještih snimača — a stručno etnološki v r l o vrijednih. F i l m s k e
snimke Eskima, njihova života, o b i č a j a itd., koje j e p r i j e n e k o 40 g o d i n a
snimao s m i o n o (za o n o vrijeme) b o r a v e ć i m e đ u njima i studirajući ih
nekoliko godina, a m e r i č k i snimač O . F l a h e r t y ne s a m o da nisu d o danas
ništa izgubile svoje vrijednosti, n e g o i m o n a iz g o d i n e u godiinu raste —
p a ć e ih z a svoje svrhe i etnolog i sociolog i kulturni historik itd. p o
n o v n o i u v i j e k s k o r i š ć u motriti. T o m e j e k o d o v a k v i h slučajeva glavni
razlog u neposrednosti snimanja, bez ( o d n o s n o s najnužnijim m i n i m u
m o m ) režiranja, u p r a v o m smislu filmskog izraza »čistoga« rada. A i obi
čan će ih č o v j e k svagda prihvatiti s n a j v e ć i m zanimanjem i k o r i š ć u za
proširenje svoga o b r a z o v a n j a i p o z n a v a n j a ljudi, p a č e i za zbližavanje
m e d u r a z n o r o d n i m ljudima i narodima.
Reviji i selekciji takvih dokumentarnih etnografskih (i k tome —
n o m o ž d a b o l j e : d a l e k o p r e k o toga — socioloških) filmova, njihovu na
tjecanju i nagrađivanju i z m e đ u suvremenih, novijih i najnovijih ostva
renja te vrste namijenjena j e p a č e posebna priredba, o d 1959. g o d i n e
svake g o d i n e o d r ž a v a n i »Festival dei P o p o l i — Rassegna internazionale
del film etnografico e sociologico* (sa sjedištem i p r i r e d b a m a u Firenze).
Organiziran j e o d talijanskih stručnjaka etnološko-etnografskih i film
skih a uz p o m o ć i saradnju druge vrste ustanova i p o d u z e ć a , turizma itd.
u široku, m o ž d a i preširoku okviru, z b o g čega njegov karakter k a o da
gubi jasnije konture — očito na štetu sama etnogafskog filma (koji
strogo stručno uzevši, i bez p o s e b n o g a isticanja, n u ž n o obuhvata i etnosociologiju onih ljudskih zajednica, k o j e su p r e d m e t etnologije). Na tom
j e festivalu d o b i l o i nekoliko naših f i l m o v a nagrade.
O nastavnoj
ulozi i koristima etnografskih f i l m o v a j e d v a j e p o
trebno govoriti više nego o n a u č n i m a — n a k o n tolikih dosadašnjih p o z i
tivnih iskustava širom svijeta. Činjenica, da film u nastavi (kao sredstvo
odnosno d o p u n a zorne nastave) svagda znači i n e k o njeno oživljenje (bez
obzîira na ulogu privlačnosti, k o j a se s d i d a k t i č k e strane ne p o d c j e n j u j e )
k a o i činjenica, d a on m n o g e p o j a v e daje u ž i v o j slici, k a k v u nije m o g u ć e
izazvati u a d e k v a t n o j z o r n o j p r e d o d ž b i b i l o k a k v i m o p i s i v a n j e m rije
č i m a ili m r t v i m slikovnim p o m a g a l i m a onoga, što se želi prikazati, p a
najposlije činjenica, d a fibn daje najautentičniji danas m o g u ć i n a d o m j e
stak za realno z b i v a n j e u svijetu i životu, p o g o t o v u k a d j e tonski i u
b o j a m a — sve to b e z sumnje osigurava e t n o g r a f s k o m filmu b u d u ć n o s t
i k a o n a s t a v n o m sredstvu.
Ima p a č e z b i v a n j a i p o j a v a , k o j e p r i k a z i v a n e riječima ili m r t v i m
slikama m o g u promašiti cilj i izazvati sve prije n e g o ozbiljan odnos
p r e m a p r i k a z i v a n o m e , k a k o to p o k a z u j u npr. iskustva s f i l m o v i m a k a o
Što je prvorazredni (i stručno etnografski i tehnički — u ton-koloru)
francuski film Jeana R o u c h a » L a c i r c o n c i s i o n « , g d j e d o b a r d i o filma
prikazuje dugu p r o c e d u r u obrezanja c r n a č k i h dječaka u sjevernoj Ni
geriji (Songhai) u okviru tamošnjih inicijacijskih obreda, sa s v i m p o
jedinostima, k o j e inače rijetko m o g u dobiti E v r o p l j a n i na o k o , a k o j i se
film m o g a o prikazati v i s o k o š k o l s k o j o m l a d i n i u stručnom o k v i r u bez
ikakva neozbiljnog prihvatanja.
O v a j smjer primjene etnografskog filma, u nastavi različnih stupa
nja, daje p o b u d u i za dalja, o v d j e manje više s p e c i f i č n a razmatranja i
konstatacije. T a k o su k o d filmova u nastavi osobito p o g o d n e filmske
etnografske m o n o g r a f i j e — tj. u filmu d a n e najznačajnije strane života
i kulture nekoga kraja, pokrajine, manje ili više ujednačenoga kulturnog
areala, p a č e j e d n o g a sela sama (ako m o ž e biti predstavnik č i t a v o g a j e d
nog prostora). T i m se u nastavi m o ž e pružiti zaokružena zorna predd o d ž b a i o p ć e g a i s p e c i f i č n o g a u kulturi takve odabrane j e d i n i c e . D o b a r
primjer za to m o ž e biti k o d nas ostvarena m a k e d o n s k a etnografska
m o n o g r a f i j a » A z o t « (za k r a j u p o r j e č j u B a b u n e u M a k e d o n i j i , p o d tim
titulom realiziran o d strane Etnološkog muzeja u S k o p j u ) . F i l m o v i te
vrste, gdje se p o k a z u j e u (pretpostavljeno n a j b o l j e m ) stručnom izboru
sve najznačajnije o goispodarskim tradicijama, o d o m u , njegovu uređaju
i životu ljudi u njemu, o z n a č a j n i j i m običajima, v l a d a n j u i gestama,
nošnjama, p l e s o v i m a i muzici ( a k o j e i tonski) itd. o d a b r a n o g a kraja —
d a k a k o da su u p r v o m redu iskoristivi za etnološku nastavu u užem,
stručnom smislu, ali ih može j e d n a k o koristiti i geografska odnosno
antropogeografska nastava, da se ne g o v o r i o z a v i č a j n o j nastavi u o p ć e
u različnim kategorijama škola.
Što tu vrijedi o etnografskom filmu u š k o l s k o j nastavi, vrijedi mutatis mutandis za nj i k a o općeobrazoDno i općeodgojno sredstvo širih
slojeva u o p ć e . O v o danas najsavršenije z o r n o p o m a g a l o k a o nadomjestak
za zbivanje i činjenice iz stvarnosti v e ć p o s v o j o j n a r a v n o j privlačnosti
za svakoga č o v j e k a znači m o ć n o sredstvo, k o j e se može, razumno i o d
mjereno, m n o g o koristiti i u o v o m o p ć e o b r a z o v a n o m i o p ć e o d g o j n o m
smjeru. A njegova se uloga k a o s o c i j a l n o - p e d a g o š k o g sredstva u v e ć a v a
napose još tim, što je svagda sad u ^ e ć o j sad u m a n j o j mjeri sam p o sebi
usmjeren prema p r o d u b l j i v a n j u razpoloženja i smisla za razumijevanje
stranih naroda, njihove kulture i načina života, p a č e i v r l o dalekih, p a
za suosjećanje s njihovim životnim naporima, tegobama, radostima. T u
ulogu etnografski film može uvijek odigravati u v e ć o j mjeri n e g o filmovi
većine drugih smjerova i žanra — tehnički, biološki, medicinski, b i o
grafski, historijski itd., k o d k o j i h je m n o g i h u p r a v o o v a uloga beznačajna.
K o l i k o tu znače filmovi k a o što j e » N a n u k « (da se s p o m e n e taj o p ć e n i t o
poznati) ili neki filmovi o b o r b i za v o d u u b e z v o d n i m krajevima svijeta
(npr. u sjevernoj A f r i c i ) ili film o životu stočara selaca Sarakačana na
Balkanu ( k a k a v j e ostvaren npr. o d m a k e d o n s k o g filmskog p o d u z e ć a
» V a r d a r « uz suradnju tamošnjih etnografskih sitručnjaka)! K o l i k o g o d je
i k o d etnografskog filma čest ( m o ž d a više nego k o d nekih drugih žanra)
fadctor n e p o z n a t o g a , p a č e senzacijskoga k a o m o t i v
privlačnosti
i r a z p o l o ž e n j a za prihvatanje, i p a k , a k o j e film vješto i d i d a k t i č k i smiš
ljeno udešen, taj ć e se senzacijski nuzefekt svesti na manjn mjeru, u
stvari korisnu i p o t r e b n u , jer će to biti naravan stimulans za k o n c e n
traciju p a ž n j e , d o k ć e o d g o j n a i o b r a z o v n a uloga d o b r o g a etnografskog
filma zauzeti p r v o mjesto.
Z a razliku o d etnografskoga,
tj. f a k t o g r a f s k o g a filma, k o j i samo
bilježi činjenice, k a k v e jesu (pretpostavljeno p o t p u n o vjerno, ako film
h o ć e da b u d e d o b a r etnografski film) — etnološki film j e tek na p o m o l u .
T o j e n a u č n o planski k o m p o n i r a n film, k o j i donosi p r e d p r o m a t r a č a
o d r e đ e n u v e ć stečenu etnološku s p o z n a j u ili, m o ž d a j o š u d a l j o j persepktivi, neki p r o b l e m na razmatranje — filmski o b l i k o v a n : ljilo o
iskonskoj genetskoj srodnosti ovih i o n i h kulturnih elemenata ili
čitavih kultnrnih k o m p l e k s a , b i l o o n j i h o v u podrijetlu ili — još p r i v l a č nije, a k o i delikatnije — o njihovu nastanku, razvoju, p u t e v i m a širenja
p o svijetu. T a k a v etnološki film će m o ć i npr. s l a k o ć o m ostvariti temu
» R a z v o j n i oblici lončarske vještine«, j e r j e b r o j d o sada snimljenih
d o b r i h f i l m o v a s o v o m t e m o m v e o m a velik i bila bi samo stvar d o b r o
promišljena i o p r e z n o g a izbora, d a se t a k a v ostvari. T a j ć e m o ć i osim
drugoga npr. sugerirati p a č e p r o b l e m a t i k u u vezi s p o č e c i m a keramike
u o p ć e , s n j e n o m m o n o g e n e z o m ili p o i i g e n e z o m itd. — k a k o je nešto o d
toga nagoviješteno v e ć u g o r e n a v e d e n i m diskusijama o lončarstvu a u
vezi u p r a v o s dosadašnjim n e k i m f i l m o v i m a s tom temom. Izrazito p o
redbeni z n a č a j (bez sugeriranja o r a z v o j n o m o d n o s n o historijskom-hron o l o š k o m slijedu o b r a đ i v a n i h p o j a v a ) m o ć i će pružiti npr. film s t e m o m
incijacijskih o b r e d a ( č i t a v o g a svijeta ili j e d n o g a n j e g o v a dijela), gdje se
m o ž e j e d v a slutiti etnološka spoznajna \TÌjednost v e ć na o s n o v i same
mogućnosti, d a se u istom filmu m o g u ispoređivati inicijacije različnih
naroda ili kultura svijeta, uočiti njihove neke o p ć e , z a j e d n i č k e crte
p o r e d specifičnosti s v a k e od zastupanih g r u p a (naroda, kultura).
N e bi g o t o v o trebalo spominjati, k o j u bi ulogu u o v o m smjeru m o g l e
imate i »žive« karte za zorno demonstriranje v e ć o s v o j e n i h etnoloških
s p o z n a n j a npr. o ishodištima (matičnim prostorima) p o j e d i n i h kulturnih
d o b a r a , njihovu širenju ili uzmicanju, p r o p a d a n j u i nestajanju ili zamje
njivanju drugima, o p r o m j e n a m a , k o j e se s njima z b i v a j u — u k l a p a n e
u ostalu sadržinu f i l m o v a p o j e d i n i h tema.
N a to j e za sada samo p r o n i c a n j e u b u d u ć n o s t — a k o i jesu v e ć
p o č e t n a takva ostvarenja sasvim realno b l i z u (pa se npr. s p o m i n j e j e d a n
takav stvaran o d Margaret M e a d ) . D o k j e to sve, osim rijetkih p o č e t a k a ,
još slika iz budućnosti, p o s a o k a b i n e t s k o g a k o m b i n i r a n j a različnih film
skih d o k u m e n a t a o v e vrste, ostvarivan atelierskim tehničkim r a d o m i
sredstvima, etnografski
j e fikn s m a l i m izuzecima stvar »terenskoga«
etnografa, d a k a k o s p o t r e b n o m m n o g o v r s n o m stručnom s p r e m o m , i
etnološko-etnografskom i foto-filmskom. D o k onaj p r v i m o ž e i čekati na
p o v o l j n e m o m e n t e i p r i l i k e — o v a j drugi j e prije svega postao
urgentan
u v e o m a m n o g o slučajeva, a bar aktuelan
u moštvu drugih. Nije stoga
n e o b i č n o , što se u t o m smjeru p o k r e ć u sile iskusnijih a i kritičnijih
p r e m a m n o g i m d o sada slabijim ili p r o m a š e n i m e t n o g r a f s k i m fibnov'ima,
d a se na r a z l i č n e m o g u ć e n a č i n e p r e d a j u ili o b j a v l j u j u p r a k t i č ( a r s ) k e
instrukcije za v a l j a n o snimanje etnografskih f i l m o v a — b i l o o b j a v
ljenim s p i s i m a s t a k v i m u p u t a m a , sugestijama, k o n k r e t n i m p r i m j e
rima itd.," b i l o sastancima, k o l o k v i j i m a s diskusijama zainteresiranih za
etnografska filmska snimanja," b i l o u p r a v o a d h o c u d e š e n i m t e č a j e v i m a
s p r o g r a m o m k o n k r e t n i h instrukcija, demonstracija snimanja, disku
sijama, p r i k a z i v a n j e m osobito uspjelih etnografskih f i l m o v a k a o u z o r a
itd.'
B i l o b i k o r i s n o j e d n o m prikazati, k o l i k o j e etnografskih filmova,
s k a k v i m t e m a m a i k a k v i m k v a l i t e t o m ostvareno k o d nas o d p r v i h
t a k v i h ( k a k a v j e j e d a n o d p r v i h » S e l j a č k a s v a d b a u S u n j s k o m Selišću«
i z v e d e n 1922. o d H i g i j e n s k o g z a v o d a u Z a g r e b u uz suradnju Etnograf
skog o d j e l a H r v . nar. m u z e j a u Zagrebu) d o najnovijih p o z n a t i h ( k a o
što j e » O v n o v a s v a d b a « , i z v e d e n 1962. od V o j v o đ a n s k o g m u z e j a u N o v o m
Sadu uz suradnju tamošnjih filmskih amatera) ili » Z a d r u g a u Sikirevc i m a « ( i z v o đ e n 1962./63. o d Savjeta za k u l t u r u N R H r v a t s k e uz suradnju
E t n o l o š k o g z a v o d a F i l o z o f s k o g fakulteta u Z a g r e b u ) i daljih posljednjih,
m o ž d a j o š nenajavljenih. K o l i k o b i g o d b i l o teško dati t a k a v p r e g l e d ,
p o k a z a l o b i se njim, m a k a r sumairno, što j e d o s a d postignutoi i gdje j e
b i l o najviše aktivnosti — a p r i t o m e b i j a m a č n o aktivnost u Sloveniji
d o š l a n e g d j e na p r v o mjesto, p r i č e m u b i d o š l e d o izražaja i zasluge
p o k . Borisa O r l a u p r a v o p r i p o č e c i m a tamošnje aktivnosti.
Résumé
LE
FILM
ETNOGRAPHIQUE,
SA
SIGNIFICATION
ET
SES
APPLICATIONS
Determinant la signification de l'expression »film ethnographiques
comme
désignation du genre de film qui, d'une manière pure et sans compromis d'effet,
de mise en scène et de déformation spatiale ou temporelle, etc., embrasse la
' S p a n n a u s G.: Theoretische und praktische Probleme des wissenschaftlichen volkerkundlichen ï'ilms. — Von fremden Volkern und Kulturen
(Plischke-Festschrift). Dusseldorf 1955, s. 85—95. — S c h m i t z
C. A.: Das
Problem der Topferei und die Forschungsmoglichkeiten mit Hilfe des wissenschaftlichen Films. — Research Film, vol. 3, nr. 1 (Gottingen 1958), s. 45—51. —
S p a n n a u s G.: Leitsàtze zur volkerkundlichen und volkskundiichen tilmdokumentalion (immoženo — 1962). — S p a n n a u s G.: Der wissenschaftliche
Film als Forschungsmittel in der Volkerkunde. Entwicklung — Probleme —
Zukunftsaufgaben (1961, sep. otisak s. a. et 1.). — R e t e l - L a u r e n t i n A.:
Essais et Écueils du Film Ethnologique Scientifique. Research Film, vol. 4, nr. 5
(Gottingen 1963).
* Kao npr. »Volkskunde und wissenschaftliche Bilddokumentation« Arbeitskreis fiir Volkskunde — 1. Arbeitstagung in Gottingen 25.—27. Aprila 1962.
(pod vodstvom prof. Kurta Ranke; kao rukopis sastavljeno i umnoženo).
' Npr. ostvarivano od vremena do vremena u »Institut fur den wissenschaftlichen Film« u Gottingenu.
oie et la culture d'une communauté populaire non civilisée ou à demi civilisée
(donc au sens strictement ethnologique), l'auteur présente les diverses fonctions
de ce film et les illustre brièvement par des expériences ou des exemples concrets. Une des fonctions du film ethnographique, et c'est ici la première, est
d^être un document
scientifique
pur, qui est aujourd'hui le succédané
le meilleur possible pour les événements réels de la vie et de la culture de n'importe quelle nation (en tout cas quand il est sonore et en couleurs). C'est une
fonction hors de discussion, comme pour tout autre film documentaire
scientifique de quelcjue espèce et discipline que ce soit: les matériaux des faits à
mettre aux archives scientifiques aux fins d'études pour l'ethnologue. En tant
que tel. le film ethnographique peut avoir aussi le rôle d'un document
critique,
comme cela est déjà apparu dans quelques cas, par ex. par la correction de la
classification jusqu'ici souvent inexacte ou par la détermination de certaines
technicpies du travail du potier (G. Spannaus).
Particulièrement important est le rôle cT enseignement
et de
formation
générale
de ce film, pour lequel il peut être
extraordinairement
exploité. L'auteur ne traite pas longuement d'un rôle aussi évident; celui-ci est
pratiquement indiqué par toutes les nombreuses expériences accumulées jusqu'ici
(pour lesquelles il cite des exemples concrets, comme par ex. le ».Vanufc« de
Flaherty et d'autres). H ne laisse pas échapper ce rôle même dans renseignement
régulier des écoles inférieures et dans l'enseignement supérieur (où par ex.
l'enseignement
de l'ethnologie elle-même ne peut être imaginé
valablement
aujourd'hui sans ce film), puis aussi dans la vaste activité de formation générale
dans un but de connaissance des autres peuples et cultures et aussi des coutumes
très lointaines, des règlements et rapports sociaux, de la culture matérielle, des
créations artistiques, etc., et par là aussi de meilleure compréhension
mutuelle
et d'harmonie entre les hommes de diverses nations, races, langues et cultures et
de niveaux très différents. Tout cela est supposé évidemment à côté de bons
documents cinématographiques
ethnographiques choisis judicieusement,
accompagnés de commentaires spécialisés exemplaires. Tout cela peut avoir des succès
dans n'importe quel genre et niveau de renseignement, inaccessibles par quelqu'autre moyen ou méthode d'enseignement que ce soit.
La multitude des films ethnographiques (bons et mauvais) réalisés jusqu'ici
dans toutes les parties du monde est à vrai dire incontrôlable pour le moment.
Dans un but de coordination, d'orientation, d'évidence et d'initiative pour la
réalisation la plus intensive possible des films ethnographiques, en tout cas là
où ils sont absolument nécessaires dans le dernier temps avant qu'un phénomène
ne disparaisse complètement, on a institué certains organes avec ces buts (ainsi
le »Comite international du film ethnographique et sociologique^ — CIFES)
ainsi que pour les revues, la propagande et la sélection de ce genre de films
(ce à quoi est destiné le »Festival dei Popoli« annuel de Florence), bien que la
liaison de ces organes avec la sociologie dans la signification la plus large, qui
embrasse tout, de cette discipline mène indubitablement à la négligence du film
ethnographique lui-même dans son véritable sens et dans ses aspects si nombreux et ses possibilités de réalisation (toutes les branches des activités économiques, de la musique, de la danse, etc., la vie des familles et des autres formes
de communautés populaires, la religion, les manières et habitudes, etc.).

Download Report