,,PRAVNI ASPEKT PROBLEMATIČNIH KREDITA U NJIHOVO RJEŠAVANJE U PRAKSI’’ SEMINAR, 29.-30.2011.GOD. PODGORICA Doc. dr Halil Kalač MORITORING KREDITNOG PORTFOLIJA 29. 09.2011. GOD. PODGORICA Sadržaj Uvod Šta je loš kredit, kako ga izbjeći Upravljanje kreditnim rizikom Moritoring kreditnog portfolija Loši krediti u CG i okruženju Modeli rješavanja loših kredita UVOD Bankarski sektor, nakon globalne ekonomske krize, bremenit je, pored ostalog i problematičnim kreditima koje radi svog opstanka mora rješavati. Bankarski sektor se mora osposobiti da se ne nađe više u takvoj situaciji. To se može postići primjenom najnovijih rješenje koja omogućavaju svođenje ovih problema na minimum. Ova reprezentacija pod nazivom ,,Moritoring kreditnog portfolija’’ sadrži i prikaz kako se moritoringom kreditnog portfolija problematični krediti mogu svesti na minimum u svakoj banci. Rad sadrži i sagledavanje rizika u bankarstvu, a naročito kreditnog i upravljanje kreditnim rizikom. U radu je dat prikaz, osnovnih podataka, problematičnih kredita u Crnoj Gori i zemljama u okruženju. Dat je prikaz načina rješavanja problematičnih kredita u bankarstvu Crne Gore. Da li se u tome uspijeva? Šta je loš kredit ? Odlukom o minimalnim standardima za upravljanje kreditnim rizikom Centralne banke Crne Gore,definisano je da se pod nekvalitetnom aktivom smatraju se stavke aktive (nekvalitetni krediti) koje su klasifikovane u kategoriju C i niže. Kriterijumi za klasifikaciju zasnivaju na analizi pokazatelja: profitabilnosti i ekonomičnosti, likvidnosti, kapitalizovanosti i zaduženosti, novčanim tokovima u prethodnom i budućem periodu i drugim relevantnim pokazateljima. Nekvalitetni krediti Posljedice nekvalitetnih kredita Nekvalitetni krediti, u visokom procentu, predstavljaju jedan od glavnih uzroka pada ekonomskog rasta svake ekonomije. Ako su oni visokog procenta ili konstantno rastu, resursi su neaktivirani, čime je spriječen ekonomski rast, što u krajnjoj liniji ugrožava ekonomsku efikasnost zemlje. Nakon finansijske krize nekvalitetni krediti su predmet interesovanja regulatora i banaka u većini bankarskih sistema zemalja. Nivo nekvalitetnih kredita, danas, povezan je sa periodom kreditnog buma, kada je kreditni rast bilježio visoke (dvocifrene i trocifrene) stope i kad su banke imale labave kriterijume za ocjenu kreditnog rizika i lako odobravale kredite i rizičnijim kategorijama klijenata. Visoka izloženost kreditnom riziku iz tog perioda odrazila se na današnji nivo nekvalitenih kredita i u bankarskom sektoru Crne Gore. Kvalitet aktive, kredita kao njene najvažnije stavke, statistički je značajan pokazatelj moguće nesolventnosti banaka. Nekvaliteni krediti mogu dovesti banku u stečaj,a takve pojave vode smanjuju efikasnosti bankarskog sistema. Zato nagomilavanje nekvalitetnih kredita u bilansima banaka jedan je od simptoma mogućih bankarskih kriza. Nekvalitetni krediti predstavljaju jedan od glavnih uzroka ne ostvarivanja planiranog GDP i GDP per capita. Nekvalitetan kredit, odraz je zapravo lošeg stanja klijenata banke i indirektno lošeg stanja kompanijama i preduzetnika. Ako nekvalitetni krediti konstantno rastu, resursi – ostali faktori proizvodnje su neiskoriščeni, čime je spriječen ekonomski rast, što u krajnjoj liniji ugrožava ekonomsku efikasnost privrede i ekonomije . Nekvalitetni krediti se smatraju jednim od najvažnijih faktora koji utiču na smanjenje kreditne aktivnosti bankarskog sektora. Uzročno posledično gledano - nemogućnost kreditiranja privrede uzrokuje nepovoljne efekte na kvalitet biznisa što povratno utiče na bankarske kredite. Tako, kao posljedica loših ekonomskih uslova nivo nekvalitetnih kredita raste. Nelikvidan i neprofitabilan korporativni sektor ne stimuliše banke da odobravaju kredite. Proizvodni sektor, zbog nedovoljnog kapitala, slabi, smanjujući agregatnu tražnju i tako pogoršava uslove kreditiranja i pravi još više nekvalitetnih kredita. Od nivoa kvaliteta upravljanja kreditnim rizikom zavisi nivo nenaplativih kredita u ukupnim kreditima banke. Kvalitet upravljanja kreditnim rizikom zavisi od kvaliteta menadžmenta banke. Kreditni portfolio Kreditni portfolio podrazumijeva skup elemenata dostupnih menadžmentu banke u vezi: vrste, ročnosti, obezbeđenja kredita, visine i strukture kamatnih stopa. Značajan segment upravljanja kreditnim portfoliom se odnosi na njegov monitoring. Monitoringom portfolia ostvaruje se kvalitet, dosledna primena bankarskih principa i pronalaženje „problematičnih“ kredita u strukturi aktive poslovne banke. Kreditni rizik i kvalitet kreditnog portfolia zavisi od stanja endogenih i egzogenih faktora. Karakteristike strukture kreditnog portfolija banke Kreditni portfolio obuhvata grupu kredita koje je menadžment banke struktuirao prema korisnicima kredita. Ključni ciljevi kreditnog portfolija se odnose na: - obim portfolija, - strukturu potrfolija, - kreditne usluge banke, - naplatu kredita, - cijenu kredita (kamatu), - ostvarenu dobit (profit) banke. Oblikovanje strukture kreditnog portfolija je u nadležnosti „top” menadžmenta banke. Performanse kreditnog portfolia polaze od procjene očekivanih rizika i procjene očekivanih prinosa po odobrenim i realizovanim kreditima. Kvalitet kreditnog portfolija se iskazuje koeficijentom, kao odnosom potencijalnih gubitaka i ukupnih kredita. Monitoring kao proces praćenja kredita u kreditnom portfoliju, odnosi se na pojedinačne i ukupne kredite u portfoliu banke. Na kreditni portfolio banke uticaj imaju egzogeni (stanje ekonomije) i endogeni faktori (upravljačka poslovna filozofija). Postoji više modela analize koja se koristi za monitoring korisnika kredita. Upotrebom tih analiza moguće je napraviti razliku između budućih korisnika kredita, kojima prijeti i kojima ne prijeti bankrot (likvidacija). Kreditni portfolio banke se može posmatrati i sa šireg aspekta (kompleksni portfolio), pri čemu on obuhvata ne samo kredite već i ostale izvore sredstava u pasivi bilansa stanja banke. Na ovaj način se uspostavlja ravnoteža između kredita (plasmana) i izvora sredstava banke. Kreditni plasmani treba da su jednaki svojim izvorima. Dakle, izvori sredstava su ti koji diktiraju obim i strukturu kreditnog portfolija. Ukoliko banka ima namjeru da privuče nove klijente, ona u svom kreditnom portfoliju treba da raspolaže sa svim vrstama kredita koji su različite namjene i različite ročnosti. Umješnost “top”menadžmenta banke jeste, da drže u kreditnom portfoliju one kredite koji se najviše traže od klijenata, kao i one kredite za koje se očekuje da će u narednom periodu biti traženi od klijenata. U principu posmatrano, svaki kreditni portfolio treba da raspolaže sa širokim spektrom kratkoročnih i dugoročnih kredita koji su namenjeni pravnim i fizičkim licima u privredi, stanovništvu, budžetskim organizacijama i sl.. Ponuda kredita treba da je kompletirana sa visinom i vrstama kamatnih stopa, određenim kolateralom, učešćem ili izdvojenim depozitom od strane korisnika kredita. Banke se obično opredjeljuju na uvođenje zaštitnih klauzula, jer se krediti odobravaju na osnovu prikupljenih tuđih izvora (depozitnih izvora) sredstava. Za lakše upravljanje kreditnim rizikom od velike je pomoći bankama i regulatoru statistika Registra kreditnih zaduženja. Značaj ove institucije je u tome što omogućava bankama da se bolje informišu prilikom odobravanja novih kredita. Time se unaprijeđuje procjena banke o riziku klijenta, povećava efikasnost poslovanja banke i smanjuje trošak koji bi nastao kada bi banke imale manje informacija o bonitetu svojih klijenata. Za regulatora ova statistika daje bitne podatke o nivou nekvalitenih kredita (po nosiocima, djelatnostima itd), koji su od koristi kreatorima ekonomske politike. Nivo nenaplativih kredita u bankarskom sistemu jedne zemlje između ostalog utiče i na sam kreditni rejting jedne zemlje koji stvara sliku o njenom investicionom ambijentu. Bankarski rizici Neki autori smatraju da postoji šira skala rizika koja je povezana sa odobravanjem kredita. Prema E. I. Altman-u (1995), najvažnije kategorije rizika, koje su u vezi sa funkcijom komercijalnog kreditiranja su: - kreditni rizik ili rizik vraćanja kredita, - rizik ulaganja ili rizik kamatne stope, - rizik kontribucije kreditnog portfolija, - operativni rizik, - rizik prevare i malverzacija, - rizik sindikacije kredita. Pošto banke nemaju direktnu kontrolu nad eksternim faktorima (državna regulativa u privredi,inflacija, uticaj više sile i sl.) koji utiču na kreditni rizik, težište menadžment “tima” banke je obično usmjereno na interne faktore (obim kredita, kreditna politika i sl.). Pored opšteg izraza za modeliranje kreditnog rizika, koji se koristi za izražavanje agregatnog kvaliteta kreditnog portfolija banke, koriste se i modeli za predviđanje kvaliteta poslovanja pojedinih klijenata banke* ------------------- * Među takve modele spada i tzv. ZETA analiza, odnosno model koji se koristi za monitoring korisnika kredita (dužnika banke). ZETA analiza (‘Zeta analysis’) predstavlja izraz koji definiše model za identifikovanje rizika bankrota korporacije. E. I. Altman i njegovi saradnici su pronašli sedam varijabli, preko kojih je moguće razlikovati firme kojima preti, i kojima ne preti bankrot. Varijable obuhvataju (Altman, Haldeman and Narayanan: 1977, pp. 29-54): Zadržaću se na analizi kreditnog rizika banke. Kreditni rizik je izražen kroz kvalitet kreditnog portfolija banke. Ponašanje kreditora u pravcu preduzimanja nivoa kreditnog rizika, koji nije direktno vidljiv, reflektuje se između ostalog u: - kreditnoj politici banke, kvalitetu kreditne analize banke, - kreditnom nadzoru i ekspertizama kreditnih referenata banke. Ekspertize kreditnih referenata predstavljaju izraz njihove sposobnosti, obučenosti i iskustva u ovim bankarskim poslovima. - Kreditni rizik Generalno posmatrano, postoje dvije vrste kreditnog rizika. Jedna vrsta je vezana za povrat glavnice ili rate glavnog duga, a druga vrsta je povezana sa plaćanjem kamate kao prinosa na plasirana kreditna sredstva. U okviru prve vrste rizika, koja je vezana za povraćaj glavnice, može nastati takva situacija, da dužnik neće da plati dospelu ratu kredita, ili želi da plati ali ne može usled raznih finansijskih teškoća u koje je trenutno ili trajnije zapao. Što se kamate tiče, situacija može biti ista kao što je navedena i za plaćanje otplate ili rate glavnog duga (kredita). Međutim, situacija i ne mora biti ista. Naime, sve zavisi od toga kako je ugovorena kamatna stopa, da li je kamatna stopa fiksna ili je promjenljiva i kakvo je kretanje kamatnih stopa na finansijskom tržištu. Upravljanje kreditnim rizikom Upravljanje kreditnim rizikom predstavlja bitan element postojanja većine banaka. Kreditni rizik najznačajniji je pojedinačni uzrok stečajeva banaka. Klasifikacija aktive i rezervisanje od potencijalnih gubitaka utiče kako na vrijednost kreditnog portfolija tako i na stvarnu vrijednost kapitala banke. Zbog potencijalno značajnog uticaja kreditnog rizika važno je sprovoditi obuhvatnu provjeru sposobnosti banke za procjenom, vođenjem, nadzorom, odobravanjem i naplatom kredita. Upravljanje kreditnim rizikom Ukupna provjera upravljanja kreditnim rizikom uključuje procjenu politika i prakse upravljanja kreditnim rizikom banaka. Rasprava o ulozi upravljanja kreditnim rizikom odnosi se na kreditni portfolio. Analiza ukupnog kreditnog portfolija pruža menadžmentu banke sliku poslovnog profila i poslovnih prioriteta banke kao i vrstu kreditnog rizika koji je banka voljna da preuzme. Modeliranje, definisanje i mjerenje kreditnog rizika Modeliranje kreditnog rizika, odnosno njegove funkcije, relativno je lako postaviti u opštem obliku. Veoma je složen proces njegovog konkretnog definisanja i merenja. Ključnu ulogu u tom procesu pripada analizi i ocjeni kreditne sposobnosti tražioca kredita. Praksa banka u ovom segmentu bankarskog poslovanja je veoma razuđena, stoga su prisutne razne koncepcije vezane za analizu i ocjenu kreditne sposobnosti tražioca kredita. Ključna uloga analize i ocjene kreditne sposobnosti tražioca kredita, bez obzira da li je riječ o pojedincu kao vlasniku firme ili domaćinstvu ili je riječ o korporaciji ili kompaniji, jeste u tome, da se unaprijed, odnosno prije zaključenja ugovora o kreditu precizno utvrdi: a) da li je tražilac kredita sposoban da vrati kredit koji namjerava da uzme, odnosno da li će biti sposoban da vrati kredit kada isti dospijeva na naplatu, b) da li je tražilac kredita spreman da vrati kredit koji namjerava da uzme, odnosno da li će biti spreman da vrati kredit kada isti dospijeva na naplatu. Upravo na osnovu ova dva elementa, koji čine centralne tačke analize i ocjene kreditne sposobnosti dužnika, banka treba što preciznije da utvrdi rizik vraćanja kredita. Smatra se, da je sposobnost tražioca kredita njegova objektivna karakteristika, a spremnost subjektivno svojstvo njegovog menadžmenta. U praksi je gotovo nemoguće u potpunosti izvršiti tačno merenje rizika, stoga nije moguće ni njegovo potpuno otklanjanje. Kreditna sposobnost tražioca kredita je mogućnost uzimanja, korišćenja i vraćanja kredita pod određenim (ugovorenim) uslovima kreditiranja. Tada se kao osnovni problem postavlja pouzdano mjerenje: uzimanja, korišćenja i vraćanja kredita. Procjena u vezi uzimanja, korišćenja i vraćanja kredita (kreditna sposobnost tražioca) obavljala se tradicionalnim merenjem imovine tražioca, što predstavlja relativno sigurnu osnovu povjerenja banke u tražioca kredita. Banka ima obavezu da se prije odobravanja kredita, koliko god je to moguće, uvjeri da je maksimalno zaštićena od više vrsta rizika. Tri rizika se izdvajaju kao najznačajnija i proizilaze iz sagledavanja relacija: karaktera (“character”) = moralni rizik (“moral risk”), kapaciteta (“capacity”) = poslovni rizik (“business risk”) kapitala (“capital”) = rizik vlasništva (“property risk”). Moralni rizik se vezuje za lične osobine tražioca kredita, njegov poslovni ugled i karakteristike menadžmenta preduzeća čiji je on vlasnik ili sa kojim on upravlja. Poslovni rizik se vezuje za kapacitet preduzeća, shvaćen u dvostrukom smislu: - kao stvarni proizvodno-tehnički kapacitet - kao finansijski kapacitet (izvor prihoda za vraćanje kredita). Poslovni rizik se često “pokriva” kolateralom, što omogućava smanjenje poslovnog rizika na kritičnim tačkama. Rizik vlasništva se vezuje za kapital tražioca kredita. Ovaj elmenat ima posebnu ulogu u odobravanju hipotekarnih kredita, a u savremenim uslovima više označava odgovarajuću strukturu sredstava i izvora sredstava tražioca kredita. Kreditni portfolio Kreditni portfolio podrazumijeva skup elemenata dostupnih menadžmentu banke u vezi: vrste, ročnosti, obezbeđenja kredita, visine i strukture kamatnih stopa. Značajan segment upravljanja kreditnim portfoliom se odnosi na njegov monitoring Oblikovanje strukture kreditnog portfolija banke je u nadležnosti „top“ menadžmenta banke. Menadžment banke je pri kreiranju kreditnog portfolija većim dijelom ograničen kreditnom politikom banke. Kvalitet kreditnog portfolija zavisi od tri ključna faktora, a to su: (1) kapital, (2) zarade, (3) kreditna disciplina. Veličina kapitala banke direktno utiče na prihode banke, a prihodi su ključniji izvor zarada u banci. Stoga je neophodno voditi računa i o kapitalu i o zaradama radnika banke kao motivacionom faktoru profitabilnijeg i sigurnijeg ulaganja banke. Kreditna disciplina se odnosi na kontrolu kreditnih troškova, kreditni gubitak i rast kreditnog portfolija. Kvalitetan kreditni portfolio Za kreditni portfolio se kaže da ima kvalitet ukoliko postoji potpuna usaglašenost sa kreditnom strategijom i politikom banke, ukoliko su precizno definisani svi elementi kreditnog portfolija, i ukoliko su mjerljive performanse kreditnog portfolija. Analiza kreditnog portfolija banke pokazuje, da se krediti mogu podijeliti u dve grupe: - problemske kredite, i - standardne kredite. Problemski krediti se obično dalje klasifikuju kao: a) substandardni krediti, b) sumnjivi krediti i c) krediti sa gubitkom. Substandardni krediti obuhvataju sve one kredite koji pokazuju lošije performanse od očekivanih (projektovanih) performansi. Sumnjivi krediti obuhvataju sve one kredite koji imaju povećani rizik naplate. Krediti sa gubitkom obuhvataju one kredite koji su otpisani kod banke. Problemski krediti obično završavaju ili u likvidaciji ili u sanaciji (konsolidaciji) korisnika kredita (dužnika). Standardni krediti pokazuju nepromijenjene performanse u odnosu na projektovano stanje kredita. Monitoring strategije kreditnog portfolija banke Performanse kreditnog portfolija polaze od procjene očekivanih rizika i procjene očekivanih prinosa po odobrenim i realizovanim kreditima. Elemenat procjene očekivanog rizika u kreditnom portfoliju polazi od procjene očekivanog povrata odobrenih kredita. Niži nivo povrata kredita nosi sa sobom viši nivo rizika. Stoga je neophodno prije odobravanja kredita analizirati kreditnu sposobnost budućeg dužnika i njegovu potencijalnu mogućnost da o roku dospijeća vrati kredit i plati kamatu na korišćeni kredit. Obzirom da su i obračunate kamate elemenat kreditnog portfolija koji utiče na povećanje ili smanjenje rizika, neophodno je rizik ugraditi u cijenu kredita. Analiza performansi kreditnog portfolija Menadžment banke treba da prati kreditni portfolio po pitanju rizika i rejtinga odobrenih kredita. Analiza kreditnog rejtinga se obično u praksi banaka povjerava kreditnim analitičarima, odnosno kreditnim referentima, jer on najbolje poznaje klijenta („živi sa problemima i uspjesima klijenta“). Analiza performansi kreditnog portfolija podrazumijeva : - identifikovanje svakog elementa kreditnog procesa, - precizno definisanje analitičkih mjera, - uticaj strategije na performanse kreditnog portfolija, - procjenu kreditnog portfolija po kategorijama kredita, - procjenu naplate kredita i kamata (procenat otpisa kredita), - profitabilnost pojedinačnih kreditnih izvršilaca, odnosno službi, - definisanje vremena koje je posvećeno klijentima i žalbama klijenata i sl. Monitoring kreditnog portfolija Za svaku dobro organizovanu banku je karakteristično, da postupak saradnje sa klijentom banke ne prestaje kada se odobri kredit. Naprotiv, postupak saradnje tu počinje, a završava se momentom povrata dospjelog kredita. Proces praćenja kredita u kreditnom portfoliju naziva se monitoringom. Zadatak monitoringa se odnosi da neprekidno prati performanse kreditnog portfolija, kao i performanse pojedinačnih kredita u kreditnom portfoliju. Preko monitoringa kreditnog portfolija, menadžment banke ostvaruje: - kvalitetan kreditni portfolio, - doslednu primenu kreditne politike, - pronalaženje problematičnih kredita, - propuste pri puštanju kredita u tečaj (suviše dugo čekanje na kredit), - objektivno formiranje rezervi koje su u funkciji pokrivanja kreditnih gubitaka. Služba moritoringa kreditnog portfolija Zbog izuzetne važnosti kreditnog portfolija, menadžment banke treba da je kontinuirano obaviješten o stanju portfolija, kvalitetu portfolija i o nekvalitetnim kreditima u strukturi portfolija. Da bi se izvele nezavisne ocjene o kreditnom portfoliju, neophodno je formirati posebnu službu u okviru kreditnog odeljenja koja će se svakodnevno baviti problematikom monitoringa kreditnog portfolija (pregled kredita, praćenje kredita, ocjena kvaliteta kredita, prijedlog mjera i sl). Monitoring kreditnog portfolija može se izračunati prije odobravanja kredita, i posle odobravanja kredita, a samo u izuzetnim slučajevima po odobrenim kreditima. Na prvi pogled ispada nelogično, da se sprovodi monitoring (upravljanje kreditima) prije dobravanja kredita, odnosno odluke kreditnog odbora i puštanja kredita u opticaj. Međutim, objektivno postoji potreba da služba za monitoring pomogne kreditnom referentu (zaduženim za izradu kreditnog referata) da sagleda kreditni zahtev objektivno, kako se ne bi narušila struktura i kvalitet kreditnog portfolija pogrešno donijetim odlukama o odobravanju kredita. Služba za monitoring kreditnog portfolija je u funkciji kreditnog referenta ili kreditnog analitičara i obezbjeđivanja informacija u vezi: a) analize sličnih finansijskih izveštaja, b) analize izvora povrata kredita, c) metoda otplate kredita, d) analize kreditne dokumentacije i e)postavljanja pitanja klijentu pri vođenju intervjua sa klijentom. Činjenica je, da se sa uključivanjem monitoringa u kreditne aktivnosti prije odobravanja kredita, stvaraju uslovi za eliminisanje potencijalnih propusta koji su nevidljivi i nedostupni kreditnom referentu, odnosno kreditnom analitičaru. Monitoring poslije odobravanja kredita Monitoring posle odobravanja kredita predstavlja stalno praćenje kredita od strane kreditnog referenta zaduženog za kreditnu partiju klijenta i menadžera u službi monitoringa. Zadatak je monitoringa da skrene pažnju kreditnom referentu o nedostatku kreditne dokumentacije pri odobravanju kredita, nepoštovanju kreditnih propisa (pri odobravanju kredita) definisanih kreditnom politikom, da dostavi listu klasifikacije kredita prema naplativosti i sl. Kreditni referent je taj koji održava saradnju sa klijentom, pa je iz tih razloga monitoring analiza od izuzetne važnosti u vođenju razgovora sa kreditnim dužnikom. Monitoring analiza sprečava potencijalne kreditne rizike i omogućava održavanje kvalitetne strukture kreditnog portfolija. Izuzetan pregled kredita predstavlja specifičan monitoring, koji se obavlja u slučajevima kada kreditni referent uoči poteškoće u vraćanju glavnice kredita i plaćanju dospjele kamate. Poteškoće povrata kredita mogu nastati po osnovu objektivnih faktora (problemi u monitoring kreditnoj i fiskalnoj politici) i subjektivnih faktora (prezaduženost i nelikvidnost korisnika kredita). Monitoring funkcija Za monitoring funkciju je važno, da je nezavisna od ostalih poslovnih funkcija, da je objektivna u sagledavanju otvorenih problema i da baveštava o svim pitanjima kreditnog portfolija (pismenim putem) „top“ menadžment banke i upravne organe banke. Poslove monitoringa može savjesno obavljati neko ko je: - dobar poznavalac bankarskog poslovanja, - dobar poznavalac kreditne funkcije, - dobar finansijski analitičar, objektivan i nepristrasan u sagledavanju poslovanja banke. Obično se u bankama, sa poslovima monitoringa, bavi odeljenje revizije ili odeljenje ocjene kredita, jer oni i po drugim pitanjima poslovanja banke izveštavaju „bord“ direktora (upravni odbor banke) i menadžment banke. Rješavanje nekvalitetnih kredita U uslovima visokog procenta nekvalitenih kredita u svom portfoliju, kao posljedica lošeg upravljanja kreditnim rizikom, banka je prinuđena da vodi brigu o unutrašnjoj konsolidaciji kako bi povećala kvalitet aktive prije nego da odobrava kredite. Rezervacije za kreditne gubitke, kao posledica visokog nivoa nekvalitenih kredita, smanjuje bankarske prihode i izvore za nova kreditiranja i utiče na njen finansijski rezultat. Banka je najčešće primorana da se dokapitalizuje kao bi „pokrila“ narasle rizike poslovanja. Sve ovo poskupljuje poslovanje banke, zbog najčešće, visokih operativnih troškova, što se, u krajnjem, prenosi na korisnika bankarskih usluga - klijenta u vidu viših kamatnih stopa na kredite. Kod rješavanja problema nekvalitetnih kredita banke se opredjeljuju: - za refinansiranja klijenata, i reprograme njihovih kredita, ili - za prodaju loših djelova kreditnog portfolija Tako banke smanjuju nivo izloženosti kreditnom riziku, smanjuju potrebne rezervacije, i stvaraju zdravije osnove za dalje poslovanje. Ovo se i događa u većini bankarskih praksi danas, kako bi se pomoglo privredama i bankarskim sistemima, u oporavku. Kriteriji za definiciju i izračunavanje nekvalitetnih kredita su različiti od zemlje do zemlje. Zato uporedivost podataka o nekvalitenim kreditima po zemljama je otežana jer sve zemlje ne koriste istu definicuju za izračunavanje nekvalitnih kredita. Kao kriterijumi se koriste: - kašnjenje u plaćanju obaveza, ali i usklađenost novčanih tokova dužnika, - finansijske performanse preduzeća, - kvalitet obezbjeđenja. U praksi, većina zemalja primjenjuje klasifikaciju potraživanja u skladu sa MRS, čija primjena podrazumijeva procjenu ostvarenih kreditnih gubitaka na osnovu istorijskih dana u kašnjenja u izmirivanju obaveza bez uzimanja u obzir analize finansijskog stanja klijenta. Po toj metodologiji, nenaplativi krediti su oni koji kasne preko 90 dana. U zemljama kod kojih se za procjenu rizika i klasifikaciju aktive osim dana kašnjenja uzima i finansijsko stanje zajmoprimca, vrši se procjena ne samo ostvarenih, nego i potencijalnih gubitaka. U tom slučaju, krediti se klasifikuju po kategorijama: A - dobri, B - sa posebnom napomenom, C - substandardni, D - sumnjivi i E - gubitak), dok pod nekvalitenim kreditima podrazumijevamo sve kredite klasifikovame u C, D i E po bilo kom od ova dva osnova. Loši krediti CG i regionu Prema posljednjim raspoloživim podacima, učešće nekvalitenih u ukupnim kreditima, po zemljama regiona, iznosilo je: Srbiji 17,1%, BIH 9,6%, Albaniji 14,4%, Hrvatskoj 11%. Kod nas su na kraju marta 2011. godine iznosili 23,2%. Srbija Srbija je zemlja u kojoj su problematični krediti na visokom nivou. Prosečni nivo problematičnih kredita u Srbiji je 17,1 posto. U stanovništvu oni su znatno niži, u korporativnom sektoru je nešto viši. Ono što treba da se istakne je to da su uzroci pojave rasta i razvoja ove kategorije problematičnih kredita najčešće vezani za recesiju. U svakoj recesiji, po pravilu, broj ovakvih kredita raste u finansijskom sistemu. Ono što za Srbiju i druge zemlje u regionu predstavlja specifičnost, je da je veliki broj kredita odobren sa valutnom klauzulom, što odgovarajuća nestabilnost deviznog tržišta može da se odrazi i na nivo ovih kredita. Problematični krediti čine 17,1 odsto ukupne sume kredita u Srbiji Ukupni (bruto) krediti bankarskog sektora, sa kašnjenjem u otplati dužim od 90 dana, na kraju prvog tromesečja 2011. godine činili su 17,1 odsto ukupno odobrenih (bruto) kredita, objavila je Narodna banka Srbije. Apsolutno i relativno povećanje problematičnih kredita je nastavljeno tokom prvog tromesečja, rezultirajući povećanjem učešća u ukupnim kreditima u poređenju sa 16,9 odsto na kraju 2010. godine*. (Tanjug - 22. 06. 2011.) ----------------------------------------------* Struktura kategorija plasmana koji čine ukupne problematič tromesečje. je. značajno promenjena u odnosu na prethodno tromeseč problematične kredite je znač Problematič odsto. tromesečju bili 72 odsto. plasmana, dok su u prethodnom tromeseč problematičnih plasmana, dinara, sada čine 69 odsto ukupnih problematič sektor, sa nivoom od 196 milijardi dinara, Problematični plasmani privredi - javni i privatni sektor, Stanovniš povećanje od 11 milijardi, beleže poveć odsto, dok sve ostale kategorije belež Stanovništvo sa nivoom od 40 milijardi dinara čini 14 odsto, tromesečja 17 odsto milijardi, i čineć ineći na kraju prvog tromeseč milijardi, dostiž dostižući nivo od 47 milijardi, ukupnih problematič kredita. problematičnih kredita. Ukupni problematič dinara. tromesečja 2011. godine iznosili su 196 milijardi dinara. preduzeća, na kraju prvog tromeseč privrede, isključ isključujuć ujući javna preduzeć problematični krediti privrede, Njihovo učešće u ukupno odobrenim kreditima toj kategoriji iznosilo je 22,1 odsto, godine. prošle godine. poena, u odnosu na kraj proš povećanje na nivou od 0,3 procentna poena, odsto, što predstavlja poveć Sektori sa najveć odsto, odsto, obrazovanje i poslovanje nekretninama - 24 odsto, odsto, prerađivač prerađivačka industrija - 24,3 odsto, problematičnih kredita su poljoprivreda sa 35,8 odsto, najvećim nivoom pokazatelja učešća problematič građevinarstvo - 20,3 odsto, odsto. restorani, komunikacije - 15,6 odsto. saobraćaj, aj, hoteli i restorani, odsto, trgovina - 19,5 odsto i saobrać Ukupan iznos problematič fizičkim problematični plasmani fizič tromesečje problematič dinara. U odnosu na prethodno tromeseč tromesečja 2011. godine iznosio je 49,6 milijardi dinara. fizičkih lica na kraju prvog tromeseč problematičnih kredita fizič licima su neznatno poveć dinara. povećani za 0,7 milijardi dinara. Učešće problematič odsto. fizičkim licima iznosilo je 9,1 odsto. bruto) plasmanima fizič fizičkim licima u ukupno odobrenim (bruto) problematičnih plasmana fizič Poveć izgradnje. zaduženja po kreditnim karticama i stambene izgradnje. Povećanje učešća plasmana sa docnjom preko 90 dana je registrovano kod kategorija plasmana koji se odnose na zaduž Za kategoriju plasmana odobrenih pozajmica po tekuć potrošačkih kredita učešć e je smanjeno. računima, unima, kao i kategorije gotovinskih i potroš tekućim rač smanjeno. Crna Gora Bankarski sektor Sve su banke privatne, država ima zanemarljivo učešće u vlasništvu bankarskog sektora. Od četiri sistemske banke dvije su u potpunosti sa stranim kapitalom. Od sedam manjih banaka jedna je u vlasništvu domaćeg kapitala, a sve su ostale sa stranim kapitalom. Agregatno, 83 posto kapitala u bankarskom sektoru potiče iz ino izvora, 14,73 je privatni domaći kapital, dok se na državu odnosi svega 2,22 posto. Stanje problematičnih kredita u CG Od ukupnih kredita, na kraju prvog kvartala 2011. godine 7,9% se odnosilo na otpisane kredite (5,5% na kraju 2010. godine, odnosno 2,6% na kraju marta 2010. godine), a 12,4% na restrukturirane kredite. Rezervacije za kreditne gubitke su činile 5,5% ukupno odobrenih kredita na kraju marta i u odnosu na kraj 2010. godine smanjene su za 18,6%, dok su u odnosu na isti period prethodne godine niže za 27,9%. Najveći dio rezervisanja izdvojen je za potencijalne gubitke na kredite odobrene privatnim privrednim društvima (47,7%), zatim privrednim društvima u državnom vlasništvu i javnim organizacijama* (28,2%), dok se na kredite odobrenim fizičkim licima i zaposlenima odnosilo 20,4% ukupno izdvojenih rezervacija za kreditne gubitke. (podaci CBCG) ------------------* U Centralnom registru rač računa je na kraju marta 2011. godine evidentirano 54.919 pravnih i fizič fizičkih lica koja obavljaju djelatnost. djelatnost. Od ukupnog broja evidentiranih rač računa, una, 26,6% ili 14.581 rač računa bilo je u blokadi, blokadi, što je za 468 viš više nego na kraju prethodne godine. godine. Ukupna vrijednost duga po osnovu kojega je izvrš izvršena blokada rač računa iznosila je 301,6 miliona eura na kraju marta 2011. godine, godine, što je za 18,8% viš više nego na kraju 2010. godine. godine. Koncentracija duga je relativno velika, velika, s obzirom na to da 10 najveć najvećih duž dužnika, nika, ili 0,07% ukupno evidentiranih duž dužnika, nika, učestvuje sa 20,3% u ukupnom dugu. dugu. (podaci CBCG) Sektor privrede predstavlja najznačajnijeg neto dužnika crnogorskog bankarskog sistema. Krediti banaka odobreni sektoru privrede su preko dva puta viši od sredstava deponovanih u bankama od strane ovog sektora, tako da je koeficijent krediti/depoziti za ovaj sektor iznosio 2,51 na kraju posmatranog perioda*. ---------------- *Kao rezultat prvenstveno pada odobrenih kredita ovom sektoru, koeficijent krediti/depoziti poboljšan je u odnosu na kraj 2010. godine (2,75), kao i u odnosu na kraj marta 2010. godine (2,73). Samim tim je i neto dug privrede na kraju prvog kvartala smanjen, i iznosio je 677,3 miliona eura. U odnosu na kraj 2010. godine niži je za 11,8%, odnosno za 19,3% u odnosu na isti mjesec prethodne godine (podaci CBCG) Bosna i Hercegovina U regionu, iako su ekonomije različite, finansijski sektor dijeli iste probleme. Prisutan je i problem nezaposlenosti, čija je najveća stopa u BiH koja iznosi 27,2 posto, za Crnu Goru 12,1, za Srbiju 20 posto. Javni dug, je najveći u Hrvatskoj, inflacija, je najveća u Srbiji. Stoga su centralne banke BiH i Crne Gore, te Narodna banka Srbije dogovorile tješnju saradnju kako bi usaglasili mjere kojima bi finansijski sektor održali što stabilnijim. (Dnevi Avaz, 08.05.2011. Srarajevo) Najveći problem za bankarski sektor i u BiH i Crnoj Gori i Srbiji je stopa nekvalitetnih kredita, odnosno plasiranja kreditnih sredstava čiji povrat je neizvjestan. U BiH je bankarski sektor zbog nekvalitetnih kredita iskazao gubitak od 124 miliona KM, napominje guverner Centralne banke BiH. «Iskreno se nadam da će se ovaj trend zaustaviti - novom kreditnom aktivnošću i promjenom upravljanja rizicima u komercijalnim bankama, da bi taj trend trebao da dobije silaznu putanju i da s te strane ne bude daljeg povećanja, ali sigurno da je uticao na profitabilnost sektora», kazao je Guverner CB BiH. ( Dnevni Avaz, BiH, 08.05.2011.god.) Rješavanje problematičnih kredita U rješavanju problema nekvalitetnih kredita banke se opredjeljuju ili za refinansiranja klijenata, i reprograme njihovih kredita, ili za prodaju loših djelova kreditnog portfolija, čime smanjuju nivo izloženosti kreditnom riziku, smanjuju potrebne rezervacije, i stvaraju zdravije osnove za dalje poslovanje. Upravo to se i događa u većini bankarskih praksi danas, kako bi se pomoglo privredama i bankarskim sistemima u oporavku. Crna Gora dosegla je rekordan nivo stope nekvalitetnih kredita, 23.2 posto. Većina tih kredita iz period kreditne ekspanzije. Loši krediti su problem crnogorskog bankarstva. To je osnovni razlog zbog čega su banke u Crnoj Gori iskazale gubitke, koje možemo ipak tretirati kao kalkulativnu kategoriju budući da otpis kredita koji ima dobar kolateral ne znači potpuni gubitak u nekom narednom vremenu. Bankarski sistem je uzdrman ekonomskom krizom. Prije krize bilo je nekoliko godina ekspanzije, posebno ekspanzije kredita, ali i svih drugih bankarskih parametara, naročito u 2007. godini. Taj finansijski balon je pukao. U isto vrijeme došlo je i do pucanja balona na tržištu nekretnina i tržištu kapitala, tako da je trebalo dosta napora da se očuva povjerenje u banke, da se bankarski sektor sanira i da iskorači. Iako su bankarski sektor i ukupni finansijski sektor, prevazišli najgore stanje, postoje potrebe za dodatne korekcije. Smatram da je proces revitalizacije banaka uznapredovao, ali postoje još brojni izazovi koji moraju rješavati. Komercijalne banke su dominantno u stranom vlasništvu u Crnoj Gori, imaju više modela po kojima rješavaju loše kredite ili kredite koji kasne. Banke supsidijari u Crnoj Gori sa svojim matičnim bankama osnivaju faktoring kompanije koje vrše otkup loše aktive i po tom osnovu ulažu novi kapital. Četiri modela u CG Procent nekvalitetnih kreditnih plasmana u Crnoj Gori iznosi 23,2 posto. Na koji način banke pokušavaju riješiti ovaj problem. Banke u Crnoj Gori kroz četiri modela pokušavaju riješiti problem loših kredita. Prvi model je da supsidijari banke u Crnoj Gori sa svojim matičnim bankama osnivaju faktoring kompanije koje otkupljuju tu lošu aktivu. Drugi model je da direktno matične banke otkupljuju loše kredite. Treći je da se pojačavaju aktivnosti na naplati kredita. Četvrti model je jačanje kolaterala, što znači da banke i nakon određenog vremena traže dodatno osiguranje za date kredite, ukoliko je to potrebno. To su modeli koji već daju pozitivne efekte. U Crnoj Gori dostignut je istorijski maksimum kada je u pitanju nivo loše aktive i slijedi period smanjivanja takve aktive. S ovim problemom se sreću sve ekonomije. Razvijena Evropa ima manje stope loših kredita. To je direktna posljedica stanja u realnoj ekonomiji. Ako imate nelikvidnu privredu, lošu strukturu u privredi, smanjenje aktive u bilansima preduzeća, ako imate tehnološke viškove, sasvim posljedično, imate i lošu aktivu u bankama. HVALA !
© Copyright 2024 Paperzz
