close

Enter

Log in using OpenID

,,PRAVNI ASPEKT PROBLEMATIČNIH KREDITA U NJIHOVO

embedDownload
,,PRAVNI ASPEKT
PROBLEMATIČNIH KREDITA U
NJIHOVO RJEŠAVANJE U PRAKSI’’
SEMINAR, 29.-30.2011.GOD.
PODGORICA
Doc. dr Halil Kalač
MORITORING KREDITNOG PORTFOLIJA
29. 09.2011. GOD. PODGORICA
Sadržaj





Uvod
Šta je loš kredit, kako ga izbjeći
Upravljanje kreditnim rizikom
Moritoring kreditnog portfolija
Loši krediti u CG i okruženju
Modeli rješavanja loših kredita
UVOD
Bankarski sektor, nakon globalne ekonomske krize,
bremenit je, pored ostalog i problematičnim kreditima
koje radi svog opstanka mora rješavati.
Bankarski sektor se mora osposobiti da se ne nađe više u
takvoj situaciji. To se može postići primjenom
najnovijih rješenje koja omogućavaju svođenje ovih
problema na minimum.
Ova reprezentacija pod nazivom ,,Moritoring kreditnog
portfolija’’ sadrži i prikaz kako se moritoringom
kreditnog portfolija problematični krediti mogu svesti
na minimum u svakoj banci.
Rad sadrži i sagledavanje rizika u bankarstvu, a naročito
kreditnog i upravljanje kreditnim rizikom.
U radu je dat prikaz, osnovnih podataka, problematičnih
kredita u Crnoj Gori i zemljama u okruženju.
Dat je prikaz načina rješavanja problematičnih kredita u
bankarstvu Crne Gore.
 Da li se u tome uspijeva?
Šta je loš kredit ?
Odlukom o minimalnim standardima za upravljanje
kreditnim rizikom Centralne banke Crne
Gore,definisano je da se pod nekvalitetnom aktivom
smatraju se stavke aktive (nekvalitetni krediti) koje su
klasifikovane u kategoriju C i niže.
Kriterijumi za klasifikaciju zasnivaju na analizi pokazatelja:
profitabilnosti i ekonomičnosti, likvidnosti,
kapitalizovanosti i zaduženosti, novčanim tokovima u
prethodnom i budućem periodu i drugim relevantnim
pokazateljima.
Nekvalitetni krediti
Posljedice nekvalitetnih kredita
Nekvalitetni krediti, u visokom procentu,
predstavljaju jedan od glavnih uzroka pada
ekonomskog rasta svake ekonomije.
Ako su oni visokog procenta ili konstantno rastu,
resursi su neaktivirani, čime je spriječen
ekonomski rast, što u krajnjoj liniji ugrožava
ekonomsku efikasnost zemlje.
Nakon finansijske krize nekvalitetni krediti su predmet
interesovanja regulatora i banaka u većini bankarskih
sistema zemalja.
Nivo nekvalitetnih kredita, danas, povezan je sa periodom
kreditnog buma, kada je kreditni rast bilježio visoke
(dvocifrene i trocifrene) stope i kad su banke imale
labave kriterijume za ocjenu kreditnog rizika i lako
odobravale kredite i rizičnijim kategorijama klijenata.
Visoka izloženost kreditnom riziku iz tog perioda odrazila
se na današnji nivo nekvalitenih kredita i u bankarskom
sektoru Crne Gore.
Kvalitet aktive, kredita kao njene najvažnije stavke,
statistički je značajan pokazatelj moguće
nesolventnosti banaka.
Nekvaliteni krediti mogu dovesti banku u stečaj,a
takve pojave vode smanjuju efikasnosti
bankarskog sistema.
Zato nagomilavanje nekvalitetnih kredita u
bilansima banaka jedan je od simptoma
mogućih bankarskih kriza.
Nekvalitetni krediti predstavljaju jedan od glavnih uzroka
ne ostvarivanja planiranog GDP i GDP per capita.
Nekvalitetan kredit, odraz je zapravo lošeg stanja klijenata
banke i indirektno lošeg stanja kompanijama i
preduzetnika.
Ako nekvalitetni krediti konstantno rastu, resursi – ostali
faktori proizvodnje su neiskoriščeni, čime je spriječen
ekonomski rast, što u krajnjoj liniji ugrožava
ekonomsku efikasnost privrede i ekonomije .
Nekvalitetni krediti se smatraju jednim od
najvažnijih faktora koji utiču na smanjenje
kreditne aktivnosti bankarskog sektora.
Uzročno posledično gledano - nemogućnost
kreditiranja privrede uzrokuje nepovoljne efekte
na kvalitet biznisa što povratno utiče na
bankarske kredite.
Tako, kao posljedica loših ekonomskih uslova nivo
nekvalitetnih kredita raste.
Nelikvidan i neprofitabilan korporativni sektor ne
stimuliše banke da odobravaju kredite. Proizvodni
sektor, zbog nedovoljnog kapitala, slabi, smanjujući
agregatnu tražnju i tako pogoršava uslove kreditiranja i
pravi još više nekvalitetnih kredita.
Od nivoa kvaliteta upravljanja kreditnim rizikom zavisi
nivo nenaplativih kredita u ukupnim kreditima banke.
Kvalitet upravljanja kreditnim rizikom zavisi od
kvaliteta menadžmenta banke.
Kreditni portfolio
Kreditni portfolio podrazumijeva skup elemenata
dostupnih menadžmentu banke u vezi: vrste, ročnosti,
obezbeđenja kredita, visine i strukture kamatnih stopa.
Značajan segment upravljanja kreditnim portfoliom se
odnosi na njegov monitoring.
Monitoringom portfolia ostvaruje se kvalitet, dosledna
primena bankarskih principa i pronalaženje
„problematičnih“ kredita u strukturi aktive poslovne
banke.
Kreditni rizik i kvalitet kreditnog portfolia zavisi od stanja
endogenih i egzogenih faktora.
Karakteristike strukture kreditnog
portfolija banke
Kreditni portfolio obuhvata grupu kredita koje je menadžment
banke struktuirao prema korisnicima kredita.
Ključni ciljevi kreditnog portfolija se odnose na:
- obim portfolija,
- strukturu potrfolija,
- kreditne usluge banke,
- naplatu kredita,
- cijenu kredita (kamatu),
- ostvarenu dobit (profit) banke.
Oblikovanje strukture kreditnog portfolija je u nadležnosti „top”
menadžmenta banke.
Performanse kreditnog portfolia polaze od
procjene očekivanih rizika i procjene očekivanih
prinosa po odobrenim i realizovanim kreditima.
Kvalitet kreditnog portfolija se iskazuje
koeficijentom, kao odnosom potencijalnih
gubitaka i ukupnih kredita.
Monitoring kao proces praćenja kredita u
kreditnom portfoliju, odnosi se na pojedinačne i
ukupne kredite u portfoliu banke.
Na kreditni portfolio banke uticaj imaju egzogeni
(stanje ekonomije) i endogeni faktori
(upravljačka poslovna filozofija).
Postoji više modela analize koja se koristi za
monitoring korisnika kredita.
Upotrebom tih analiza moguće je napraviti
razliku između budućih korisnika kredita, kojima
prijeti i kojima ne prijeti bankrot (likvidacija).
Kreditni portfolio banke se može posmatrati i sa šireg
aspekta (kompleksni portfolio), pri čemu on obuhvata
ne samo kredite već i ostale izvore sredstava u pasivi
bilansa stanja banke.
Na ovaj način se uspostavlja ravnoteža između kredita
(plasmana) i
izvora sredstava banke. Kreditni
plasmani treba da su jednaki svojim izvorima.
Dakle, izvori sredstava su ti koji diktiraju obim i strukturu
kreditnog portfolija.
Ukoliko banka ima namjeru da privuče nove
klijente, ona u svom kreditnom portfoliju treba
da raspolaže sa svim vrstama kredita koji su
različite namjene i različite ročnosti.
Umješnost “top”menadžmenta banke jeste, da
drže u kreditnom portfoliju one kredite koji se
najviše traže od klijenata, kao i one kredite za
koje se očekuje da će u narednom periodu biti
traženi od klijenata.
U principu posmatrano, svaki kreditni portfolio treba da raspolaže
sa širokim spektrom kratkoročnih i dugoročnih kredita koji su
namenjeni pravnim i fizičkim licima u privredi, stanovništvu,
budžetskim organizacijama i sl..
Ponuda kredita treba da je kompletirana sa visinom i vrstama
kamatnih stopa, određenim kolateralom, učešćem ili izdvojenim
depozitom od strane korisnika kredita.
Banke se obično opredjeljuju na uvođenje zaštitnih klauzula, jer se
krediti odobravaju na osnovu prikupljenih tuđih izvora
(depozitnih izvora) sredstava.
Za lakše upravljanje kreditnim rizikom od velike je
pomoći bankama i regulatoru statistika Registra
kreditnih zaduženja.
Značaj ove institucije je u tome što omogućava bankama
da se bolje informišu prilikom odobravanja novih
kredita.
Time se unaprijeđuje procjena banke o riziku klijenta,
povećava efikasnost poslovanja banke i smanjuje trošak
koji bi nastao kada bi banke imale manje informacija o
bonitetu svojih klijenata.
Za regulatora ova statistika daje bitne podatke o
nivou nekvalitenih kredita (po nosiocima,
djelatnostima itd), koji su od koristi kreatorima
ekonomske politike.
Nivo nenaplativih kredita u bankarskom sistemu
jedne zemlje između ostalog utiče i na sam
kreditni rejting jedne zemlje koji stvara sliku o
njenom investicionom ambijentu.
Bankarski rizici
Neki autori smatraju da postoji šira skala rizika
koja je povezana sa odobravanjem kredita.
Prema E. I. Altman-u (1995), najvažnije kategorije rizika, koje su u
vezi sa funkcijom komercijalnog kreditiranja su:
- kreditni rizik ili rizik vraćanja kredita,
- rizik ulaganja ili rizik kamatne stope,
- rizik kontribucije kreditnog portfolija,
- operativni rizik,
- rizik prevare i malverzacija,
- rizik sindikacije kredita.
Pošto banke nemaju direktnu kontrolu nad
eksternim faktorima (državna regulativa u
privredi,inflacija, uticaj više sile i sl.) koji utiču na
kreditni rizik, težište menadžment “tima” banke
je obično usmjereno na interne faktore (obim
kredita, kreditna politika i sl.).
Pored opšteg izraza za modeliranje kreditnog
rizika, koji se koristi za izražavanje agregatnog
kvaliteta kreditnog portfolija banke, koriste se i
modeli za predviđanje kvaliteta poslovanja
pojedinih klijenata banke*
-------------------
* Među takve modele spada i tzv. ZETA analiza, odnosno model koji se koristi za monitoring
korisnika kredita (dužnika banke).
ZETA analiza (‘Zeta analysis’) predstavlja izraz koji definiše model za identifikovanje rizika
bankrota korporacije. E. I. Altman i njegovi saradnici su pronašli sedam varijabli, preko kojih je
moguće razlikovati firme kojima preti, i kojima ne preti bankrot. Varijable obuhvataju (Altman,
Haldeman and Narayanan: 1977, pp. 29-54):
Zadržaću se na analizi kreditnog rizika banke.
Kreditni rizik je izražen kroz kvalitet kreditnog
portfolija banke.
Ponašanje kreditora u pravcu preduzimanja nivoa
kreditnog rizika, koji nije direktno vidljiv,
reflektuje se između ostalog u:
- kreditnoj politici banke,
kvalitetu kreditne analize banke,
- kreditnom nadzoru i ekspertizama kreditnih
referenata banke.
Ekspertize kreditnih referenata predstavljaju izraz
njihove sposobnosti, obučenosti i iskustva u
ovim bankarskim poslovima.
-
Kreditni rizik
Generalno posmatrano, postoje dvije vrste kreditnog
rizika.
Jedna vrsta je vezana za povrat glavnice ili rate glavnog
duga, a druga vrsta je povezana sa plaćanjem kamate
kao prinosa na plasirana kreditna sredstva.
U okviru prve vrste rizika, koja je vezana za povraćaj
glavnice, može nastati takva situacija, da dužnik neće da
plati dospelu ratu kredita, ili želi da plati ali ne može
usled raznih finansijskih teškoća u koje je trenutno ili
trajnije zapao.
Što se kamate tiče, situacija može biti ista kao što
je navedena i za plaćanje otplate ili rate glavnog
duga (kredita).
Međutim, situacija i ne mora biti ista. Naime, sve
zavisi od toga kako je ugovorena kamatna stopa,
da li je kamatna stopa fiksna ili je promjenljiva i
kakvo je kretanje kamatnih stopa na
finansijskom tržištu.
Upravljanje kreditnim rizikom
Upravljanje kreditnim rizikom predstavlja bitan element
postojanja većine banaka.
Kreditni rizik najznačajniji je pojedinačni uzrok stečajeva
banaka.
Klasifikacija aktive i rezervisanje od potencijalnih
gubitaka utiče kako na vrijednost kreditnog portfolija
tako i na stvarnu vrijednost kapitala banke.
Zbog potencijalno značajnog uticaja kreditnog rizika
važno je sprovoditi obuhvatnu provjeru sposobnosti
banke za procjenom, vođenjem, nadzorom,
odobravanjem i naplatom kredita.
Upravljanje kreditnim rizikom
Ukupna provjera upravljanja kreditnim rizikom uključuje
procjenu politika i prakse upravljanja kreditnim rizikom
banaka.
Rasprava o ulozi upravljanja kreditnim rizikom odnosi se
na kreditni portfolio.
Analiza ukupnog kreditnog portfolija pruža menadžmentu
banke sliku poslovnog profila i poslovnih prioriteta
banke kao i vrstu kreditnog rizika koji je banka voljna
da preuzme.
Modeliranje, definisanje i mjerenje
kreditnog rizika
Modeliranje kreditnog rizika, odnosno
njegove funkcije, relativno je lako postaviti u opštem
obliku.
Veoma je složen proces njegovog konkretnog
definisanja i merenja.
Ključnu ulogu u tom procesu pripada analizi i ocjeni
kreditne sposobnosti tražioca kredita.
Praksa banka u ovom segmentu bankarskog poslovanja je
veoma razuđena, stoga su prisutne razne koncepcije
vezane za analizu i ocjenu kreditne sposobnosti tražioca
kredita.
Ključna uloga analize i ocjene kreditne sposobnosti
tražioca kredita, bez obzira da li je riječ o pojedincu kao
vlasniku firme ili domaćinstvu ili je riječ o korporaciji ili
kompaniji, jeste u tome, da se unaprijed, odnosno prije
zaključenja ugovora o kreditu precizno utvrdi:
a) da li je tražilac kredita sposoban da vrati kredit koji
namjerava da uzme, odnosno da li će biti sposoban da
vrati kredit kada isti dospijeva na naplatu,
b) da li je tražilac kredita spreman da vrati kredit
koji namjerava da uzme, odnosno da li će biti
spreman da vrati kredit kada isti dospijeva na
naplatu.
Upravo na osnovu ova dva elementa, koji čine
centralne tačke analize i ocjene
kreditne sposobnosti dužnika, banka treba što
preciznije da utvrdi rizik vraćanja kredita.
Smatra se, da je sposobnost tražioca kredita
njegova objektivna karakteristika, a spremnost
subjektivno svojstvo njegovog menadžmenta.
U praksi je gotovo nemoguće u potpunosti izvršiti
tačno merenje rizika, stoga nije moguće ni
njegovo potpuno otklanjanje.
Kreditna sposobnost tražioca kredita je mogućnost
uzimanja, korišćenja i vraćanja kredita pod
određenim (ugovorenim) uslovima kreditiranja.
Tada se kao osnovni problem postavlja pouzdano
mjerenje: uzimanja, korišćenja i vraćanja kredita.
Procjena u vezi uzimanja, korišćenja i vraćanja
kredita (kreditna sposobnost tražioca) obavljala
se tradicionalnim merenjem imovine tražioca,
što predstavlja relativno sigurnu osnovu
povjerenja banke u tražioca kredita.
Banka ima obavezu da se prije odobravanja kredita,
koliko god je to moguće, uvjeri da je maksimalno
zaštićena od više vrsta rizika.
Tri rizika se izdvajaju kao najznačajnija i
proizilaze iz sagledavanja relacija:



karaktera (“character”) = moralni rizik (“moral
risk”),
kapaciteta (“capacity”) = poslovni rizik
(“business risk”)
kapitala (“capital”) = rizik vlasništva (“property
risk”).
Moralni rizik se vezuje za lične osobine tražioca
kredita, njegov poslovni ugled i karakteristike
menadžmenta preduzeća čiji je on vlasnik ili sa
kojim on upravlja.
Poslovni rizik se vezuje za kapacitet preduzeća,
shvaćen u dvostrukom smislu: - kao stvarni
proizvodno-tehnički kapacitet - kao finansijski
kapacitet (izvor prihoda za vraćanje kredita).
Poslovni rizik se često “pokriva” kolateralom, što
omogućava smanjenje poslovnog rizika na kritičnim
tačkama.
Rizik vlasništva se vezuje za kapital tražioca kredita.
Ovaj elmenat ima posebnu ulogu u odobravanju
hipotekarnih kredita, a u savremenim uslovima više
označava odgovarajuću strukturu sredstava i izvora
sredstava tražioca kredita.
Kreditni portfolio
Kreditni portfolio podrazumijeva skup elemenata
dostupnih menadžmentu banke u vezi: vrste,
ročnosti, obezbeđenja kredita, visine i strukture
kamatnih stopa.
Značajan segment upravljanja kreditnim
portfoliom se odnosi na njegov monitoring
Oblikovanje strukture kreditnog portfolija banke je u
nadležnosti „top“ menadžmenta banke.
Menadžment banke je pri kreiranju kreditnog
portfolija većim dijelom ograničen kreditnom
politikom banke.
Kvalitet kreditnog portfolija zavisi od tri ključna
faktora, a to su: (1) kapital, (2) zarade, (3)
kreditna disciplina.
Veličina kapitala banke direktno utiče na prihode
banke, a prihodi su ključniji izvor zarada u banci.
Stoga je neophodno voditi računa i o kapitalu i o
zaradama radnika banke kao motivacionom faktoru
profitabilnijeg i sigurnijeg ulaganja banke.
Kreditna disciplina se odnosi na kontrolu kreditnih
troškova, kreditni gubitak i rast kreditnog portfolija.
Kvalitetan kreditni portfolio
Za kreditni portfolio se kaže da ima kvalitet ukoliko
postoji potpuna usaglašenost sa kreditnom strategijom i
politikom banke, ukoliko su precizno definisani svi
elementi kreditnog portfolija, i ukoliko su mjerljive
performanse kreditnog portfolija.
Analiza kreditnog portfolija banke pokazuje, da se krediti
mogu podijeliti u dve grupe:
- problemske kredite, i
- standardne kredite.
Problemski krediti se obično dalje klasifikuju kao:
a) substandardni krediti,
b) sumnjivi krediti i
c) krediti sa gubitkom.
Substandardni krediti obuhvataju sve one kredite koji
pokazuju lošije performanse od očekivanih
(projektovanih) performansi.
Sumnjivi krediti obuhvataju sve one kredite koji imaju
povećani rizik naplate.
Krediti sa gubitkom obuhvataju one kredite koji su
otpisani kod banke.
Problemski krediti obično završavaju ili u
likvidaciji ili u sanaciji (konsolidaciji) korisnika
kredita (dužnika).
Standardni krediti pokazuju nepromijenjene
performanse u odnosu na projektovano stanje
kredita.
Monitoring strategije kreditnog
portfolija banke
Performanse kreditnog portfolija polaze od procjene
očekivanih rizika i procjene očekivanih prinosa po
odobrenim i realizovanim kreditima.
Elemenat procjene očekivanog rizika u kreditnom
portfoliju polazi od procjene očekivanog povrata
odobrenih kredita.
Niži nivo povrata kredita nosi sa sobom viši
nivo rizika.
Stoga je neophodno prije odobravanja kredita analizirati
kreditnu sposobnost budućeg dužnika i njegovu
potencijalnu mogućnost da o roku dospijeća vrati kredit
i plati kamatu na korišćeni kredit.
Obzirom da su i obračunate kamate elemenat
kreditnog portfolija koji utiče na povećanje ili smanjenje
rizika, neophodno je rizik ugraditi u cijenu kredita.
Analiza performansi kreditnog
portfolija
Menadžment banke treba da prati kreditni
portfolio po pitanju rizika i rejtinga odobrenih
kredita.
Analiza kreditnog rejtinga se obično u praksi
banaka povjerava kreditnim analitičarima,
odnosno kreditnim referentima, jer on najbolje
poznaje klijenta („živi sa problemima i uspjesima
klijenta“).
Analiza performansi kreditnog portfolija
podrazumijeva :
- identifikovanje svakog elementa kreditnog procesa,
- precizno definisanje analitičkih mjera,
- uticaj strategije na performanse kreditnog portfolija,
- procjenu kreditnog portfolija po kategorijama
kredita,
- procjenu naplate kredita i kamata (procenat
otpisa kredita),
- profitabilnost pojedinačnih kreditnih izvršilaca,
odnosno službi,
- definisanje vremena koje je posvećeno klijentima
i žalbama klijenata i sl.
Monitoring kreditnog portfolija
Za svaku dobro organizovanu banku je
karakteristično, da postupak saradnje sa
klijentom banke ne prestaje kada se odobri
kredit.
Naprotiv, postupak saradnje tu počinje, a završava
se momentom povrata dospjelog kredita.
Proces praćenja kredita u kreditnom portfoliju
naziva se monitoringom.
Zadatak monitoringa se odnosi da neprekidno
prati performanse kreditnog portfolija, kao i
performanse pojedinačnih kredita u kreditnom
portfoliju.
Preko monitoringa kreditnog portfolija, menadžment
banke ostvaruje:
- kvalitetan kreditni portfolio,
- doslednu primenu kreditne politike,
- pronalaženje problematičnih kredita,
- propuste pri puštanju kredita u tečaj (suviše dugo
čekanje na kredit),
- objektivno formiranje rezervi koje su u funkciji
pokrivanja kreditnih gubitaka.
Služba moritoringa kreditnog
portfolija


Zbog izuzetne važnosti kreditnog portfolija,
menadžment banke treba da je kontinuirano
obaviješten o stanju portfolija, kvalitetu portfolija i o
nekvalitetnim kreditima u strukturi portfolija.
Da bi se izvele nezavisne ocjene o kreditnom portfoliju,
neophodno je formirati posebnu službu u okviru
kreditnog odeljenja koja će se svakodnevno baviti
problematikom monitoringa kreditnog portfolija
(pregled kredita, praćenje kredita, ocjena kvaliteta
kredita, prijedlog mjera i sl).
Monitoring kreditnog portfolija može se izračunati prije
odobravanja kredita, i posle odobravanja kredita, a
samo u izuzetnim slučajevima po odobrenim kreditima.
Na prvi pogled ispada nelogično, da se sprovodi
monitoring (upravljanje kreditima) prije dobravanja
kredita, odnosno odluke kreditnog odbora i puštanja
kredita u opticaj.
Međutim, objektivno postoji potreba da služba za
monitoring pomogne kreditnom referentu
(zaduženim za izradu kreditnog referata) da
sagleda kreditni zahtev objektivno, kako se ne bi
narušila struktura i kvalitet kreditnog portfolija
pogrešno donijetim odlukama o odobravanju
kredita.
Služba za monitoring kreditnog portfolija je u funkciji
kreditnog referenta ili kreditnog analitičara i
obezbjeđivanja informacija u vezi:
a) analize sličnih finansijskih izveštaja,
b) analize izvora povrata kredita,
c) metoda otplate kredita,
d) analize kreditne dokumentacije i
e)postavljanja pitanja klijentu pri vođenju intervjua sa
klijentom.
Činjenica je, da se sa uključivanjem monitoringa u
kreditne aktivnosti prije odobravanja kredita,
stvaraju uslovi za eliminisanje potencijalnih
propusta koji su nevidljivi i nedostupni
kreditnom referentu, odnosno kreditnom
analitičaru.
Monitoring poslije odobravanja
kredita
Monitoring posle odobravanja kredita predstavlja
stalno praćenje kredita od strane kreditnog referenta
zaduženog za kreditnu partiju klijenta i menadžera u
službi monitoringa.
Zadatak je monitoringa da skrene pažnju kreditnom
referentu o nedostatku kreditne dokumentacije pri
odobravanju kredita, nepoštovanju kreditnih propisa
(pri odobravanju kredita) definisanih kreditnom
politikom, da dostavi listu klasifikacije kredita prema
naplativosti i sl.
Kreditni referent je taj koji održava saradnju sa klijentom,
pa je iz tih razloga monitoring analiza od izuzetne
važnosti u vođenju razgovora sa kreditnim dužnikom.
Monitoring analiza sprečava potencijalne kreditne
rizike i omogućava održavanje kvalitetne strukture
kreditnog portfolija.
Izuzetan pregled kredita predstavlja specifičan
monitoring, koji se obavlja u slučajevima kada
kreditni referent uoči poteškoće u vraćanju
glavnice kredita i plaćanju dospjele kamate.
Poteškoće povrata kredita mogu nastati po osnovu
objektivnih faktora (problemi u monitoring
kreditnoj i fiskalnoj politici) i subjektivnih
faktora (prezaduženost i nelikvidnost korisnika
kredita).
Monitoring funkcija
Za monitoring funkciju je važno, da je nezavisna
od ostalih poslovnih funkcija, da je objektivna u
sagledavanju otvorenih problema i da baveštava
o svim pitanjima kreditnog portfolija (pismenim
putem)
„top“ menadžment banke i upravne organe
banke.
Poslove monitoringa može savjesno obavljati
neko ko je:
- dobar poznavalac bankarskog poslovanja,
- dobar poznavalac kreditne funkcije,
- dobar finansijski analitičar, objektivan i nepristrasan u
sagledavanju poslovanja banke.
Obično se u bankama, sa poslovima monitoringa, bavi
odeljenje revizije ili odeljenje ocjene kredita, jer oni i po
drugim pitanjima poslovanja banke izveštavaju „bord“
direktora (upravni odbor banke) i menadžment banke.
Rješavanje nekvalitetnih kredita
U uslovima visokog procenta nekvalitenih kredita u svom
portfoliju, kao posljedica lošeg upravljanja kreditnim
rizikom, banka je prinuđena da vodi brigu o unutrašnjoj
konsolidaciji kako bi povećala kvalitet aktive prije nego
da odobrava kredite.
Rezervacije za kreditne gubitke, kao posledica visokog
nivoa nekvalitenih kredita, smanjuje bankarske prihode
i izvore za nova kreditiranja i utiče na njen finansijski
rezultat.
Banka je najčešće primorana da se dokapitalizuje
kao bi „pokrila“ narasle rizike poslovanja.
Sve ovo poskupljuje poslovanje banke, zbog
najčešće, visokih operativnih troškova, što se, u
krajnjem, prenosi na korisnika bankarskih usluga
- klijenta u vidu viših kamatnih stopa na kredite.
Kod rješavanja problema nekvalitetnih kredita banke se
opredjeljuju:
- za refinansiranja klijenata, i reprograme njihovih kredita,
ili
- za prodaju loših djelova kreditnog portfolija
Tako banke smanjuju nivo izloženosti kreditnom riziku,
smanjuju potrebne rezervacije, i stvaraju zdravije
osnove za dalje poslovanje.
Ovo se i događa u većini bankarskih praksi danas, kako bi
se pomoglo privredama i bankarskim sistemima, u
oporavku.
Kriteriji za definiciju i izračunavanje nekvalitetnih kredita
su različiti od zemlje do zemlje.
Zato uporedivost podataka o nekvalitenim kreditima po
zemljama je otežana jer sve zemlje ne koriste istu
definicuju za izračunavanje nekvalitnih kredita.
Kao kriterijumi se koriste:
- kašnjenje u plaćanju obaveza, ali i usklađenost
novčanih tokova dužnika,
- finansijske performanse preduzeća,
- kvalitet obezbjeđenja.
U praksi, većina zemalja primjenjuje klasifikaciju
potraživanja u skladu sa MRS, čija primjena
podrazumijeva procjenu ostvarenih kreditnih
gubitaka na osnovu istorijskih dana u kašnjenja u
izmirivanju obaveza bez uzimanja u obzir analize
finansijskog stanja klijenta.
Po toj metodologiji, nenaplativi krediti su oni koji
kasne preko 90 dana.
U zemljama kod kojih se za procjenu rizika i klasifikaciju aktive
osim dana kašnjenja uzima i finansijsko stanje
zajmoprimca, vrši se procjena ne samo ostvarenih, nego i
potencijalnih gubitaka.
U tom slučaju, krediti se klasifikuju po kategorijama:
A - dobri,
B - sa posebnom napomenom,
C - substandardni,
D - sumnjivi i
E - gubitak), dok pod nekvalitenim kreditima podrazumijevamo
sve kredite klasifikovame u C, D i E po bilo kom od ova dva
osnova.
Loši krediti CG i regionu
Prema posljednjim raspoloživim podacima, učešće
nekvalitenih u ukupnim kreditima, po zemljama
regiona, iznosilo je:
Srbiji 17,1%, BIH 9,6%, Albaniji 14,4%,
Hrvatskoj 11%. Kod nas su na kraju marta 2011.
godine iznosili 23,2%.
Srbija
Srbija je zemlja u kojoj su problematični krediti na
visokom nivou.
Prosečni nivo problematičnih kredita u Srbiji je 17,1
posto.
U stanovništvu oni su znatno niži, u korporativnom
sektoru je nešto viši.
Ono što treba da se istakne je to da su uzroci pojave
rasta i razvoja ove kategorije problematičnih kredita
najčešće vezani za recesiju.
U svakoj recesiji, po pravilu, broj ovakvih kredita
raste u finansijskom sistemu.
Ono što za Srbiju i druge zemlje u regionu
predstavlja specifičnost, je da je veliki broj
kredita odobren sa valutnom klauzulom, što
odgovarajuća nestabilnost deviznog tržišta može
da se odrazi i na nivo ovih kredita.
Problematični krediti čine 17,1 odsto ukupne sume kredita u Srbiji
Ukupni (bruto) krediti bankarskog sektora, sa kašnjenjem u otplati dužim od 90 dana, na
kraju prvog tromesečja 2011. godine činili su 17,1 odsto ukupno odobrenih (bruto)
kredita, objavila je Narodna banka Srbije.
Apsolutno i relativno povećanje problematičnih kredita je nastavljeno tokom prvog
tromesečja, rezultirajući povećanjem učešća u ukupnim kreditima u poređenju sa 16,9
odsto na kraju 2010. godine*. (Tanjug - 22. 06. 2011.)
----------------------------------------------* Struktura kategorija plasmana koji čine ukupne problematič
tromesečje.
je.
značajno promenjena u odnosu na prethodno tromeseč
problematične kredite je znač
Problematič
odsto.
tromesečju bili 72 odsto.
plasmana, dok su u prethodnom tromeseč
problematičnih plasmana,
dinara, sada čine 69 odsto ukupnih problematič
sektor, sa nivoom od 196 milijardi dinara,
Problematični plasmani privredi - javni i privatni sektor,
Stanovniš
povećanje od 11 milijardi,
beleže poveć
odsto, dok sve ostale kategorije belež
Stanovništvo sa nivoom od 40 milijardi dinara čini 14 odsto,
tromesečja 17 odsto
milijardi, i čineć
ineći na kraju prvog tromeseč
milijardi, dostiž
dostižući nivo od 47 milijardi,
ukupnih problematič
kredita.
problematičnih kredita.
Ukupni problematič
dinara.
tromesečja 2011. godine iznosili su 196 milijardi dinara.
preduzeća, na kraju prvog tromeseč
privrede, isključ
isključujuć
ujući javna preduzeć
problematični krediti privrede,
Njihovo učešće u ukupno odobrenim kreditima toj kategoriji iznosilo je 22,1 odsto,
godine.
prošle godine.
poena, u odnosu na kraj proš
povećanje na nivou od 0,3 procentna poena,
odsto, što predstavlja poveć
Sektori sa najveć
odsto,
odsto, obrazovanje i poslovanje nekretninama - 24 odsto,
odsto, prerađivač
prerađivačka industrija - 24,3 odsto,
problematičnih kredita su poljoprivreda sa 35,8 odsto,
najvećim nivoom pokazatelja učešća problematič
građevinarstvo - 20,3 odsto,
odsto.
restorani, komunikacije - 15,6 odsto.
saobraćaj,
aj, hoteli i restorani,
odsto, trgovina - 19,5 odsto i saobrać
Ukupan iznos problematič
fizičkim
problematični plasmani fizič
tromesečje problematič
dinara. U odnosu na prethodno tromeseč
tromesečja 2011. godine iznosio je 49,6 milijardi dinara.
fizičkih lica na kraju prvog tromeseč
problematičnih kredita fizič
licima su neznatno poveć
dinara.
povećani za 0,7 milijardi dinara.
Učešće problematič
odsto.
fizičkim licima iznosilo je 9,1 odsto.
bruto) plasmanima fizič
fizičkim licima u ukupno odobrenim (bruto)
problematičnih plasmana fizič
Poveć
izgradnje.
zaduženja po kreditnim karticama i stambene izgradnje.
Povećanje učešća plasmana sa docnjom preko 90 dana je registrovano kod kategorija plasmana koji se odnose na zaduž
Za kategoriju plasmana odobrenih pozajmica po tekuć
potrošačkih kredita učešć e je smanjeno.
računima,
unima, kao i kategorije gotovinskih i potroš
tekućim rač
smanjeno.

Crna Gora
Bankarski sektor
Sve su banke privatne, država ima zanemarljivo učešće u vlasništvu
bankarskog sektora.
Od četiri sistemske banke dvije su u potpunosti sa stranim
kapitalom.
Od sedam manjih banaka jedna je u vlasništvu domaćeg kapitala, a
sve su ostale sa stranim kapitalom.
Agregatno, 83 posto kapitala u bankarskom sektoru potiče iz ino
izvora, 14,73 je privatni domaći kapital, dok se na državu odnosi
svega 2,22 posto.
Stanje problematičnih kredita u CG
Od ukupnih kredita, na kraju prvog kvartala 2011. godine 7,9% se odnosilo na
otpisane kredite (5,5% na kraju 2010. godine, odnosno 2,6% na kraju marta
2010. godine), a 12,4% na restrukturirane kredite.
Rezervacije za kreditne gubitke su činile 5,5% ukupno odobrenih kredita na kraju
marta i u odnosu na kraj 2010. godine smanjene su za 18,6%, dok su u odnosu
na isti period prethodne godine niže za 27,9%.
Najveći dio rezervisanja izdvojen je za potencijalne gubitke na kredite odobrene
privatnim privrednim društvima (47,7%), zatim privrednim društvima u
državnom vlasništvu i javnim organizacijama* (28,2%), dok se na kredite
odobrenim fizičkim licima i zaposlenima odnosilo 20,4% ukupno izdvojenih
rezervacija za kreditne gubitke.
(podaci CBCG)
------------------* U Centralnom registru rač
računa je na kraju marta 2011. godine evidentirano 54.919 pravnih i fizič
fizičkih lica koja obavljaju djelatnost.
djelatnost. Od ukupnog broja evidentiranih
rač
računa,
una, 26,6% ili 14.581 rač
računa bilo je u blokadi,
blokadi, što je za 468 viš
više nego na kraju prethodne godine.
godine. Ukupna vrijednost duga po osnovu kojega je izvrš
izvršena
blokada rač
računa iznosila je 301,6 miliona eura na kraju marta 2011. godine,
godine, što je za 18,8% viš
više nego na kraju 2010. godine.
godine. Koncentracija duga je relativno
velika,
velika, s obzirom na to da 10 najveć
najvećih duž
dužnika,
nika, ili 0,07% ukupno evidentiranih duž
dužnika,
nika, učestvuje sa 20,3% u ukupnom dugu.
dugu. (podaci CBCG)
Sektor privrede predstavlja najznačajnijeg neto dužnika crnogorskog
bankarskog sistema.
Krediti banaka odobreni sektoru privrede su preko dva puta viši od
sredstava deponovanih u bankama od strane ovog sektora, tako
da je koeficijent krediti/depoziti za ovaj sektor iznosio 2,51 na
kraju posmatranog perioda*.
----------------
*Kao rezultat prvenstveno pada odobrenih kredita ovom sektoru, koeficijent krediti/depoziti
poboljšan je u odnosu na kraj 2010. godine (2,75), kao i u odnosu na kraj marta 2010. godine
(2,73).
Samim tim je i neto dug privrede na kraju prvog kvartala smanjen, i iznosio je 677,3 miliona eura. U
odnosu na kraj 2010. godine niži je za 11,8%, odnosno za 19,3% u odnosu na isti mjesec
prethodne godine (podaci CBCG)
Bosna i Hercegovina
U regionu, iako su ekonomije različite, finansijski sektor dijeli iste
probleme.
Prisutan je i problem nezaposlenosti, čija je najveća stopa u BiH
koja iznosi 27,2 posto, za Crnu Goru 12,1, za Srbiju 20 posto.
Javni dug, je najveći u Hrvatskoj, inflacija, je najveća u Srbiji.
Stoga su centralne banke BiH i Crne Gore, te Narodna banka
Srbije dogovorile tješnju saradnju kako bi usaglasili mjere kojima
bi finansijski sektor održali što stabilnijim. (Dnevi Avaz,
08.05.2011. Srarajevo)
Najveći problem za bankarski sektor i u BiH i Crnoj Gori i Srbiji je
stopa nekvalitetnih kredita, odnosno plasiranja kreditnih
sredstava čiji povrat je neizvjestan.
U BiH je bankarski sektor zbog nekvalitetnih kredita iskazao
gubitak od 124 miliona KM, napominje guverner Centralne
banke BiH.
«Iskreno se nadam da će se ovaj trend zaustaviti - novom
kreditnom aktivnošću i promjenom upravljanja rizicima u
komercijalnim bankama, da bi taj trend trebao da dobije silaznu
putanju i da s te strane ne bude daljeg povećanja, ali sigurno da je
uticao na profitabilnost sektora», kazao je Guverner CB BiH. (
Dnevni Avaz, BiH, 08.05.2011.god.)
Rješavanje problematičnih kredita
U rješavanju problema nekvalitetnih kredita banke se
opredjeljuju ili za refinansiranja klijenata, i reprograme
njihovih kredita, ili za prodaju loših djelova kreditnog
portfolija, čime smanjuju nivo izloženosti kreditnom
riziku, smanjuju potrebne rezervacije, i stvaraju zdravije
osnove za dalje poslovanje.
Upravo to se i događa u većini bankarskih praksi danas,
kako bi se pomoglo privredama i bankarskim sistemima
u oporavku.
Crna Gora dosegla je rekordan nivo stope nekvalitetnih
kredita, 23.2 posto.
Većina tih kredita iz period kreditne ekspanzije.
Loši krediti su problem crnogorskog bankarstva. To je
osnovni razlog zbog čega su banke u Crnoj Gori
iskazale gubitke, koje možemo ipak tretirati kao
kalkulativnu kategoriju budući da otpis kredita koji ima
dobar kolateral ne znači potpuni gubitak u nekom
narednom vremenu.
Bankarski sistem je uzdrman ekonomskom krizom. Prije
krize bilo je nekoliko godina ekspanzije, posebno
ekspanzije kredita, ali i svih drugih bankarskih
parametara, naročito u 2007. godini.
Taj finansijski balon je pukao.
U isto vrijeme došlo je i do pucanja balona na tržištu
nekretnina i tržištu kapitala, tako da je trebalo dosta
napora da se očuva povjerenje u banke, da se bankarski
sektor sanira i da iskorači.
Iako su bankarski sektor i ukupni finansijski
sektor, prevazišli najgore stanje, postoje potrebe
za dodatne korekcije.
Smatram da je proces revitalizacije banaka
uznapredovao, ali postoje još brojni izazovi koji
moraju rješavati.
Komercijalne banke su dominantno u stranom
vlasništvu u Crnoj Gori, imaju više modela po
kojima rješavaju loše kredite ili kredite koji
kasne.
Banke supsidijari u Crnoj Gori sa svojim matičnim
bankama osnivaju faktoring kompanije koje vrše
otkup loše aktive i po tom osnovu ulažu novi
kapital.
Četiri modela u CG
Procent nekvalitetnih kreditnih plasmana u
Crnoj Gori iznosi 23,2 posto. Na koji način
banke pokušavaju riješiti ovaj problem.
Banke u Crnoj Gori kroz četiri modela
pokušavaju riješiti problem loših kredita.
Prvi model je da supsidijari banke u Crnoj Gori
sa svojim matičnim bankama osnivaju faktoring
kompanije koje otkupljuju tu lošu aktivu.
Drugi model je da direktno matične banke otkupljuju loše
kredite.
Treći je da se pojačavaju aktivnosti na naplati kredita.
Četvrti model je jačanje kolaterala, što znači da banke i
nakon određenog vremena traže dodatno osiguranje za
date kredite, ukoliko je to potrebno.
To su modeli koji već daju pozitivne efekte.
U Crnoj Gori dostignut je istorijski maksimum kada je u
pitanju nivo loše aktive i slijedi period smanjivanja
takve aktive.
S ovim problemom se sreću sve ekonomije. Razvijena
Evropa ima manje stope loših kredita.
To je direktna posljedica stanja u realnoj ekonomiji.
Ako imate nelikvidnu privredu, lošu strukturu u privredi,
smanjenje aktive u bilansima preduzeća, ako imate
tehnološke viškove, sasvim posljedično, imate i lošu
aktivu u bankama.
HVALA !
Author
Document
Category
Uncategorized
Views
2
File Size
454 KB
Tags
1/--pages
Report inappropriate content