This project is funded by the European Union Kad kupuješ, misli svojom glavom! etichettagrande.indd 1 etichettagrande.indd 6 etichettagrande.indd 13 etichettagrande.indd 9 etichettagrande.indd 8 14/10/11 19:36 14/10/11 19:36 14/10/11 19:36 ndd grande.i etichetta etichettagrande.indd 10 14/10/11 19:36 etichettagrande.indd 4 etichettagrande.indd 15 11 Sadržaj ESSEDRA (Environmentaly Sustainable Socio-Economic Development of Rural Areas/ Ekološki održiv društveno-ekonomski razvoj ruralnih područja) je višegodišnji projekat pokrenut 2012. godine koji kofinansira Evropska unija. Realizuju ga Slow Food u saradnji sa Evropskim Forumom za zaštitu prirode i seoskih prostora i osam partnerskih organizacija iz zemalja u kojima se projekat implementira: Albanije, Bosne i Hercegovine, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Rumunije, Srbije i Turske. str. 4 Za početak... str. 6 Jedite manje mesa str. 9 Jaja str. 10 Med str. 11 Sezonsko voće i povrće Projekat je usmeren na jačanje kapaciteta, umrežavanje i unapređenje vidljivosti organizacija civilnog društva na Balkanu i u Turskoj u oblasti očuvanja životne sredine, ruralnog razvoja i razvoja poljoprivrede kao i proizvodnje hrane. str. 15 Kako odabrati ribu str. 18 Etikete str. 20 Ambalaža Slow Food je u saradnji sa nacionalnim partnerskim organizacijama pripremio ovaj vodič u sklopu projekta ESSEDRA. str. 22 Kriterijum za kupovinu Vodič je prvenstveno namijenjen stanovništvu zemalja Jugoistočne Evrope i Turske prilikom svakodnevnog izbora prehrambenih proizvoda, a sa ciljem da postanu proaktivni potrošači prehrambenih proizvoda i da budu u potpunosti informisani o tome kako svojim izborom utiču na razvoj ruralnih prostora i očuvanje životne sredine. Slow Food je međunarodno udruženje koje deluje u oblasti očuvanja biodiverziteta, realizaciji prehrambene edukacije i povezivanju proizvođača i potrošača. Sa uverenjem da izbor hrane svakog od nas utiče na našu planetu, Slow Food promoviše održivu poljoprivredu i znanje o hrani i njenom poreklu. Udruženje ima više od 100.000 članova i pristalica u 150 zemalja. Slow Food promoviše hranu dobrog ukusa, čistu za okolinu i fer za proizvođače i potrošače, koja uvećava vednost rada jednih, štiteći istovremeno novčanike drugih. Za početak… Kada kupujemo hranu na naš izbor utiče niz činilaca. To su najčešće cena, oglašavanje, lični ukus i uticaj na zdravlje. Ostali faktori, kao što je uticaj naše kupovine na životnu okolinu, lokalnu ekonomiju i na predele, su manje prisutni, ali su podjednako važni. Ovaj kratak vodič će vam pomoći da bolje razumete posledice odluka koje svakodnevno donosite. Na primer, pokazaće vam kako kupovina lokalno proizvedenih namirnica pomaže poljoprivredu i ekonomiju teritorije na kojoj živite. Pokazaće i kako kupovina samo onoga što vam je potrebno i izbor neupakovanih proizvoda ili proizvoda u osnovnim pakovanjima i pakovanjima pogodnim za reciklažu smanjuje količinu otpada i smeća. Kada bi svi konzumirali meso u onim količinama u kojima se troši u zapadnom svetu, ukupna površina Zemlje ne bi bila dovoljna da se napojii toliki broj potrebnih životinja. Ishrana je poljoprivredna aktivnost. Kupovina je politička aktivnost. Odluke koje donosimo imaju uticaja na modele poljoprivrede, politike vezane za poljoprivredu i prehrambene proizvode, na ekologiju i biološku raznovrsnost. Kada kupujemo prehrambene proizvode potrebno je da budemo znatiželjni, pažljivi i pronicljivi, učeći se kako da uskladimo odgovornost i zadovoljstvo. Vaš novčanik je snažno oružje: birajući proizvod vi podržavate jednu ideju, rad velikog broja proizvođača i zajednicu u celini. Ponekad je teško doći do informacija koje su vam potrebne da bi ste napravili svestan izbor. Naša je dužnost, kao odgovornih građana, da znamo poreklo i kvalitet onoga što kupujemo i naše je pravo da o tome budemo odgovarajuće obavešteni. Sve navedeno se još više odnosi na hranu imajući u vidu posledice koje loše i dobre prehrambene navike imaju na naše zdravlje i na našu životnu sredinu. Ne zaboravimo da je za proizvodnju hrane potrebna velika količina resursa. Na primer, u poljoprivredi se upotrebi oko 70% ukupno potrošene vode u svetu. 4 5 Intenzivan uzgoj životinja Prilikom intenzivnog uzgoja životinja koristi se preterana količina vode. U tabeli su prikazani podaci o količini vode koja je potrebna za proizvodnju jednog kilograma hrane. Jedite manje mesa Da bi se proizveo jedan kilogram mesa, u atmosferu se ispušta 36,4 kg CO2 i troši se oko 15.500 l vode i 7 kg biljne hrane. Zemlje globalnog juga (zemlje u razvoju) proizvode soju i kukuruz koji se koriste kao jeftina hrana za intenzivni uzgoj životinja na globalnom severu (razvijene zemlje). Računica je jasna: neodrživo je nastaviti jesti meso na nivou koji je u zapadnom svetu postao norma. Na primer, kada bi samo stanovništvo Kine, Indije i Brazila počelo jesti toliku količinu mesa, ukupna površina Zemlje ne bi bila dovoljna da prehrani toliko životinja. Na industrijskim stočnim farmama životinje su nagurane jedna do druge, onemogućene da se kreću, pasu ili da se pare. Telad se prosečno kolju nakon samo šest meseci života, posle ubrzanog tova hiperproteinskom hranom u trci sa vremenom čiji je jedini cilj da se proizvede što je više moguće, za što manje vremena i uz što manje troškove bez ikakvog obzira na kvalitet, dobrobit životinja i zaštitu zdravlja. 3000 3900 4900 15500 1 kg 1 kg 1 kg 1 kg 1 kg litara litara litara litara Potrošnja vode u litrima za proizvodnju 1 kg hrane. Šta se dešava sa ... ... životnom sredinom Rešenje? Na osnovu podataka FAO (Agencija UN za hranu i poljoprivredu), stočarstvo proizvede 18% gasova koji prouzrokuju efekat staklene bašte zadržavajući toplotu u atmosferi i time izazivajući: Nije potrebno da postanete vegeterijanac, jednostavno trošite manje količine mesa boljeg kvaliteta sa održivih gazdinstava i ako je moguće od lokalnih rasa životinja. Da bi ste izbegli otpad, vaš izbor treba da budu delovi mesa koji se ređe koriste i meso proizvedeno na farmama zatvorenog ciklusa koje koriste stajsko đubrivo. 6 900 litara - - - - - - etichettagrande.indd 2 topljenje ledenog pokrivača, podizanje nivoa mora, prirodne nepogode kao što su poplave i oluje, nestajanje ozonskog omotača, rast kiselosti okeana, trajno i rastuće pretvaranje plodnog tla u neplodno, pustinjsko. 7 14/10/11 19:35 ... ljudima - veća otpornost na antibiotike, - pojava novih bolesti, posebno virusnih (npr. epidemije gripa), - šteta uzrokovana zagađenjem, - nedostatak zemlje za proizvodnju hrane za ljudske potrebe i povećana upotreba zemlje za proizvodnju hrane za životinje, Jaja - veće siromaštvo ljudi koji žive od obrade zemlje za svoje potrebe zasnovane na klimatskom balansu (suve i kišne sezone), - porast broja obolelih od bolesti prouzrokovanih prekomernim konzumiranjem životinjskih masnoća i belančevina: kardiovaskularne bolesti, rak, dijabetes, povišen pritisak, gojaznost. Primeri dobre prakse i saveti za kupovinu jeniti meso - Zasnivajte svoju ishranu na povrću koje može zami (u prvom redu mahunarke). gavajući meso životinja -Konzumirajte manje mesa boljeg kvaliteta, izbje iz intenzivnog uzgoja. ći prednost - Birajte meso različitih vrsta i rasa životinja, daju jagnjetina) alternativama (meso iz slobodnog uzgoja, divljač, i delovima mesa koji se ređe koriste. često pokazatelj - Obratite pažnju na cene: veoma jeftino meso je ine. prekomerne eksploatacije životinja i/ili životne sred udruženja ili - Dajte prednost mesu koje proizvode konzorcijumi, ne i blagostanja preduzeća koja slede stroga pravila u vezi ishra zvoda. životinja i omogućavaju jasan uvid u poreklo proi , po mogućnosti od - Jedite meso lokalno uzgojenih i zaklanih životinja lne rase. malih uzgajivača koji su se specijalizovali za loka dokaz blagostanja - Budite tolerantniji na prisustvo masnoće koja je životinja. - Pažljivo čitajte deklaracije. 8 Kokošija jaja u ljusci prvog (I) i jaja drugog (II) kvaliteta stavljaju se u promet u Srbiji klasirana prema masi: klasa (SU) 70 g i više, klasa (S) manje od 70 g do 65 g, klasa (A) manje od 65 g do 60 g, klasa (B) manje od 60 g do 55 g, klasa (C) manje od 55 g do 50 g, klasa (D) manje od 50 g do 45 g i klasa (E) manje od 45 g. Obavezno je označavanje jaja prvog i drugog kvaliteta oznakom klase po masi. Jaja se označavaju stavljanjem žiga na ljusku. Ako su jaja originalno upakovana, ne moraju imati oznaku klase po masi na ljusci, jer se ona nalazi na kutiji. Individualni proizvođači koji proizvode i neposredno stavljaju u promet do 300 komada jaja dnevno, označavaju klasu po masi na prodajnom mestu. etichettag rande.ind d 15 Deklaracija za originalno pakovanje jaja stavlja se na svako pojedinačno pakovanje i sadrži: 1) firmu, odnosno naziv i sedište proizvođača; 2) naznaku vrste pernate živine od koje potiču jaja ako nisu kokošija; 3) oznaku kvaliteta i klase po masi; 4) broj upakovanih jaja; 5) datum pakovanja i rok trajanja ili oznaku “upotrebljivo do”. 9 Med Sezonsko voće i povrće Med i ostali proizvodi koji potiču iz pčelinje košnice: polen, propolis i matični mleč, su poželjan i važan deo svakodnevne ishrane. Pčele i pčelarstvo su deo naše najbolje nacionalne tradicije. U Srbiji se med tradicionalno koristi u većim količinama kad vreme zahladni, ali sve više i tokom cele godine, naročito u ishrani dece i starijih osoba. Teritorijalna i botanička raznovrsnost Srbije i unapređenje veštine njenih pčelara daju čitav spektar raznih vrsta meda: od raznovrsnih cvetnica, od kojih najbolji potiču sa livada; od repice u proleće; delikatni sladunjavo mirisni i prozirni od bagrema; gusti tople žute boje od suncokreta; aromatični od lipe i šumski med snažnog ukusa pun mikroelemenata. Neke vrste meda – uključujući one od više cvetnica i od repice – imaju tendenciju da kristališu kada vreme zahladni. Druge vrste pak ostaju i tada tečne. Naravno, svaka sezona ostavlja svoj „godišnji“ trag u proizvodima koji nikada nisu potpuno isti zbog varijacija klime, života i prirode. Ovo je jedna od glavnih razlika u poređenju sa industrijski proizvedenim medom. Industrija želi da standardizuje proizvode koji su uvek isti sa malo ili nimalo „ličnog“ u sebi. Svako ko se upusti u upoznavanje izuzetno raznovrsne palete medova i njihove beskrajne raznolikosti boja i mirisa moći će da razume, divi se i izabere vrste meda koje mu se najviše sviđaju. Pitanje autentičnosti meda, a time i njegove korisnosti po zdravlje, je bilo i ostalo glavno pitanje koje postavljaju potrošači pri kupovini u Srbiji. Zahvaljujući njegovoj prirodi lako ga je potpuno ili delimično falsifikovati a praktično nemoguće to utvrditi na pijaci ili u prodavnici. Cena nije pokazatelj autentičnosti. Da bi bili sigurni da je med pravi i kvalitetan: Konzumiranje sezonskog voća i povrća predstavlja izbor proizvoda koji zahtijevaju nizak nivo spolja dodatih materija (đubriva, zaštitnih sredstava...) i izbegavanje proizvoda iz staklenika sa velikim uticajem na životnu sredinu ili proizvoda uvezenih iz udaljenih zemalja. To znači i koristiti ih u periodu njihovog najboljeg kvaliteta i ukusa. Pasulj ili paradajz uzgajani na otvorenom tokom sezone su svakako bolji i ukusniji od onih iz staklenika koji su ubrani nezreli i koji su proputovali hiljade kilometara do vaše trpeze! Međutim, danas više nismo naviknuti na sezonski ciklus i na tržištu se sve više nude jagode tokom zime ili narandže u leto. U nastavku smo pripremili šemu sezonskog voća i povrća koja nudi korisne savete svakome ko želi da se hrani u skladu sa godišnjim dobima. • Kupujte med u njegovom prirodnom stanju. • Birajte med od pouzdanog lokalnog pčelara. • Birajte med čije je botaničko i geografsko poreklo jasno deklarisano. Najbolje je med čuvati u staklenoj ambalaži sa metalnim poklopcem za prehrambene proizvode. Na taj način njegova trajnost, bez promene kvaliteta, je više godina. Ovo su prvi, osnovni uslovi za upoznavanje i otkrivanje različitih vrsta meda. Preko njih se stiče uvid u, do sada nepoznato, carstvo živih materija i proizvoda koji se od njih mogu dobiti i biti svima dostupni. 10 11 O r ibizla a up i n Edited by ma l i na TO r JE kL plav a u šk bob l d i nj pa su l j š l j i va a borovnic a krom šargarepa na k up us JU L APR I k la ov ila c c ve ja šn tre celer ep ar a ov i l a c Z I MA a r in da jagod a F EB RU AR at o g ar repa ler br an ra ad pe r šun RT ce a ro i lu k a ml k la ol i šak gra UAR keleraba MA J J AN arep ni j a M A R šarg bora brok BA ĆE M LE PRO m N ar š This project is funded by the European Union an m at kelj č pup i p at l i d ž r N plav k l r i lu na r pč a ča span ać lad endivija B AR kelj pu NOVEM CE lj p m brokoli OBAR OK T DE ke up a r i na R radič v i l ac mato BA salata k ivi man d E ć spana TOKOM ČITAVE GODINE kar fio a PT luk azi pr SE v ic T M NI AVGU S k rot NI JUL I JESE grašak a it v đe ož gr CH I UC bl uk a –Z cve cele r an jab I NO št j H CC ml a da v kel ZU tikvice tk JESE ES m ka j si ja bunde va ica s RI rab a n ER a ste AW B nj ajz j TR du pu –S ac su l LE er ica GO eć ku FRA a zš pa ke l e n iv ij rad ru ka en p e r šu pa ku uš i ke lj la kr om pit brokoli ku vic e l ub ke end tik vij ik a pa pr v a i šn j pi r di al i m k ra sm ok v a žan luk j a bu k a cvek vac s ta tlid en fio k ar i pa li k breskva ko LE T Kako odabrati ribu u m e š j a r i p •ko r e d i ž i r f a n je •zalepi ! e t e v a s i d e •sl pr oleće – let o– Zašto je važno biti pažljiv u vezi sa količinom ribe koju konzumiramo? Zar nije konzumiranje ribe jedan od glavnih saveta bilo kojeg nutricioniste? Problem je u tome što uvek jedemo istu vrstu ribe, da li iz razloga konformizma, mode ili jednostavno lenjosti. Posledica toga je ugroženost brojnih vrsta kao, na primer, tune plavih peraja ili lososa. Obzirom da su ribnjaci takođe problematična za životnu sredinu, kupovina ribe iz uzgoja (osim školjki, kamenica ili riba iz organskog uzgoja) nije održivo rješenje. jese n Rešenje nije odustati od kupovine ribe, već jednostavno birati manje poznate vrste iz mora i voda u našoj blizini koje su jednako dobre i čije korišćenje ne uzrokuje neželjene posledice. Ako naučimo da pratimo nekoliko jednostavnih pravila poštovanje minimalne veličine ribe, izbjegavanje konzumiranja riba u toku njihovog perioda mrešćenja, proširivanje izbora ribe upoznavanjem „zaboravljenih“ vrsta i recepata za njihovu pripremu - i dalje možemo uživati u hrani koje nude vode. etichettagrande.indd 4 –z ima Kao što je to slučaj sa voćem i povrćem i uopšte svom ostalom hranom, izbor lokalno ulovljene, sezonske ribe je najbolji izbor koji možemo napraviti da bi u potpunosti uživali u hrani bez ugrožavanja životne sredine. Ukratko, moguće je dobro se hraniti danas ne smanjujući šanse da se isto radi i sutra. Strpljenje i zdrav apetit – to su najdelotvornije alatke kojima raspolažemo. Riba treba da bude važan deo naše ishrane zbog važnih hranljivih sastojaka kojima 14 15 obiluje: uz lako probavljive belančevine bogata selenom, magnezijumom, vitaminima B12 i B6, niacinom i omega 3 masnim kiselinama. Samo 150 g kuvane ribe podmiruje 50 posto naših dnevnih potreba za belančevinama,vitaminom B12 i selenom i to sve uz zanemarljivo malo kalorija. Većina velikih riba koja sporo rastu u sebi talože velike količine žive. S toga je poželjna riba za jelo ona koja sadrži manje od milionitog djela jedinjenja metil žive. S druge strane, mnoge vrste poput lososa, haringe, bakalara, sardela, pastrmke i jakobovih kapica sadrže visoke koncetracije omege masnih kiselina neophodnih za zravlje. 19:35 14/10/11 Leto Šaran divlji (Cyprinus carpio morpha regina) Potočna pastrmka (Salmo trutta) Grgeč (Perca fluviatilis) Mrena (Barbus barbus) Belica plotica (Rutilus pigus virgo) Som .indd 5 agrande etichett (Silurus glanis) Kako odabrati ribu: - Proverite da je li riba dobro rashlađena ili stavljena na led - Sveža riba ima blag miris, dok stara miriše na amonijak - Ako svežu ribu pipnete prstom, na njoj neće ostati udubljenje - Meso treba da bude čvrsto i sjajno a oči bistre - Riba ne sme da ima tamne rubove i ne sme da bude braonkasta ili žućkasta Skobalj (Chondrostoma nasus) Štuka (Esox lucius) Kečiga (Acipenser ruthenus) Kalendar korišćenja sveže rečne ribe Lipljen (Thymallus thymallus) Bucov Tokom cele godine Šaran gajeni (Cyprinus carpio morpha hungaricus) Proleće Potočna pastrmka (Salmo trutta) Štuka (Esox lucius) (Aspius aspius) Deverika (Abramis brama) Smuđ (Sander lucioperca) Jaz (Leuciscus idus) Klen (Leuciscus cephalus) Jesen Grgeč (Perca fluviatilis) Mrena (Barbus barbus) Belica plotica (Rutilus pigus virgo) Zima Šaran divlji (Cyprinus carpio morpha regina) Grgeč (Perca fluviatilis) Mrena (Barbus barbus) Som Belica plotica Skobalj Som Štuka Skobalj (Esox lucius) (Chondrostoma nasus) (Silurus glanis) (Chondrostoma nasus) (Rutilus pigus virgo) (Silurus glanis) Kečiga Bucov (Acipenser ruthenus) (Aspius aspius) Lipljen Deverika Bucov Jaz Deverika Klen (Thymallus thymallus) (Aspius aspius) (Abramis brama) (Abramis brama) (Leuciscus idus) (Leuciscus cephalus) Šaran divlji (Cyprinus carpio morpha regina) Smuđ (Sander lucioperca) Jaz (Leuciscus idus) Klen (Leuciscus cephalus) 16 17 Slow Food je predstavio nove, kompletnije i transparentnije etikete u kojima je osnovna informacija predstavljena jasno i uz koju je naveden opis proizvoda: od istorije koja ga čini jedinstvenim do okruženja iz koga dolazi i ekološkog otiska. Etikete Etiketa je glavni izvor informacija koji nam je na raspolaganju o proizvodima koje kupujemo. Na žalost, danas teško da nam pružaju informacije o onome što je potrebno da znamo: ili su jako površne i generičke ili su napadne i uveravajuće u stilu reklame. Industrija hrane ima običaj da nam pruža generičke, nevažne informacije zbog toga što joj je cilj da ulepša mnoge faze proizvodnje. Spajanje informacije i priče o proizvodu čini etiketu dragocenom, čak „revolucionarnom“ alatkom, koja je u stanju da usmeri ne samo pojedinačnu potrošnju nego i opšti izbor načina proizvodnje. Jedan primer Rok trajanja Naziv proizvoda Poreklo Zbog toga je važno da naučimo kako dešifrovati jezik etiketa. Šta želimo da saznamo sa etikete? Za početak – listu sastojaka. Po ovom pitanju neke su etikete jasne ali neke nisu. Na primer, neslavna kovanica „prirodni pojačivači ukusa“ je generička i ne daje podatak o tome koji to sastojci proizvodu daju ukus, a koji mogu sadržati proizvode biljnog ili životinjskog porekla, u prvom redu sastojke kao što su rastvarači, enzimi i slično. Druga, često nejasna informacija je poreklo osnovnih sastojaka. U većini slučajeva, neki par excellence italijanski proizvod, kao što je testenina, je u stvarnosti proizveden i pakovan u Italiji, ali je vrlo često proizveden od pšenice iz Australije ili Kanade. Bilo bi dobro znati ovo, ali proizvođači se radije okreću jednostavnom i uverljivom „Proizvedeno u Italiji“. To nam, međutim, ne govori ništa o poreklu pšenice. Takođe, bilo bi korisno znati da li je korišćen neki specijalni tretman (zračenje, rafiniranje itd.) ili imati detaljne informacije o čitavom proizvodnom lancu (kao što je korišćenje genetski modifikovane hrane za životinje). Ovo su podaci koji bi trebalo da budu dostupni svim potrošačima prilikom kupovine proizvoda. Na žalost, vrlo se retko vide kako stidljivo vire između marketinških slogana. Etikete poštenih trgovačkih lanaca su mnogo informativnije i detaljnije. Nije slučajnost da etikete sertifikovanih organskih, biodinamičkih i proizvoda Slow Food Prezidije i fer trgovine prenose čitave priče o proizvodima koje je najbolje kupovati. 18 Organski proizvod Lista sastojaka Nutricionističke vrednosti Proizvođač/ Uvoznik Količina 19 Ambalaža Pod pojmom ambalaža podrazumeva se materijal u koji su proizvodi i hrana upakovani/umotani. Postoje različite vrste ambalaže ali, do sada, ona je dizajnirana da se baca kada je jednom otvorena. Ima jako veliki uticaj na životnu sredinu jer danas čini 30 - 60% ukupne količine smeća. Da bi izbegli otpad i proizvodnju ogromne količine smeća neophodno je razmišljati o prikladnosti i kvalitetu ambalaže. - U startu je potrebno naglasiti da ambalaža nije neizbežna: za sveže proizvode, na primer, nije potrebna. Kupovina neupakovanog kupusa na pijaci je način uštede materijala za pakovanje i izbegavanje njegovog traćenja. - Ako ste prisiljeni da kupujete upakovan proizvod, naučite kako da prepoznate materijal od kojeg je ambalaža izrađena. Pokušajte da izbegavate plastiku po svaku cenu. Proizvodi se od fosilnih goriva, teže je i skuplje reciklirati je i veliki je zagađivač. Neka vaš izbor bude papir ili karton, staklo, aluminijum, organska vlakna i biorazgradivi ili uopšte materijali koji se mogu reciklirati. Glavna svrha ambalaže je očuvanje proizvoda duže vreme, što je često neophodno u slučaju transporta od mesta proizvodnje do mesta korišćenja. Upravo zbog toga lokalnim proizvodima nije potrebna ambalaža, imajući u vidu kraći transport i generalno kraće vreme potrošnje od momenta kupovine. Potrošači obično biraju upakovane proizvode iz lenjosti. Ali zašto izabrati posudicu sa paradajzom umotanu u plastiku kada ih možete kupiti nezapakovane u rinfuzu i čak, prilikom kupovine, izabrati najbolje plodove? Na kraju krajeva, kupujući nezapakovane proizvode moguće je i uštedeti novac. etichettagrande.indd 10 - Pored plastike, naučite da prepoznate takozvane heterokompozite, kao što je tetrapak, vrsta ambalaže izrađena od različitih materijala spojenih zajedno, kojih je jako teško rešiti se. - Izbjegavajte proizvode upakovane u višeslojnu ambalažu: na primer, grickalice ili krekeri u posebnim pakovanjima unutar kutija. 20 etichettagrande.indd 1 14/10/11 19:35 21 Kriterijum za kupovinu Više voća i povrća, više hrane od integralnog brašna, manje mesa i šećera, raznovrsna ishrana – ovo su naši saveti za zdravu, izbalansiranu ishranu. Co-funded by the European Union Ali koji kriterijum bi trebalo usvojiti prilikom svakodnevne kupovine proizvoda? U nastavku je kratak rezime činilaca koje treba uzeti u obzir prilikom kupovine hrane: -uvek dajte prednost lokalnim i sezonskim proizvodima; -otkrijte ponovo tradicionalne, lokalne proizvode; -budite sumnjičavi prema proizvodima sa predugačkim listama sastojaka i nerazumljivim imenima; -izbegavajte koliko je god moguće proizvode sa aditivima, veštačkim bojama i konzervansima; -birajte proizvode koji imaju odgovarajuće informacije o uzgoju i/ili tehnikama proizvodnje; -izbjegavajte nepotrebnu ambalažu ili radije birajte onu od biorazgradivih ili materijala koji se mogu reciklirati da bi smanjili količine otpada; -kupujte samo ono što vam je potrebno i tako smanjite otpad. This publication has been produced with the assistance of the European Union. The contents of this publication are the sole responsibility of Slow Food and can in no way be taken to reflect the views of the European Union. This publication was developed as part of the activities of the project “4cities4dev”, co-financed by the European Union. Thanks to the contribution of the ESSEDRA project, this publication was adapted and set up in 8 different versions, so to adhere to the specific contexts of the countries of the Balkans and Turkey. Pripremili: Jacopo Borazzo, Valeria Cometti, Martina Dotta, Serena Milano. U saradnji sa: Elisa Bianco, Annalisa D’Onorio, Laura Drago, Francesca Farkas, Marina Mainardi, Arianna Marengo, Michèle Mesmain, Cristiana Peano, Raffaella Ponzio, Piero Sardo, Prof. Dr Suzana Đorđević – Milošević, Doc. Dr Nebojša Nedić, Sneža Tošev – Milanov, Slobodan Milošević Prevodilac: Milošević Slobodan, korektor: Milena Pantović, redakcija: Natura Balkanika Grafika i slog: Alessia Paschetta Ilustracije: Alice Lotti, Annamaria Piana Štampano na recikliranom papiru. 22 14-SER
© Copyright 2024 Paperzz
