close

Enter

Log in using OpenID

Akad.Vlado Kambovski Godi{no sobranie na MANU, 27

embedDownload
Akad.Vlado Kambovski
Godi{no sobranie na MANU, 27 fevruari 2014
Ekspoze po povod usvojuvaweto na Izve{tajot za rabota na MANU
vo 2013 godina i Programata za rabota na MANU vo 2014 godina
Makedonskata akademija na naukite i umetnostite: v~era, denes, utre
Po~ituvani akademici, dami i gospoda,
Razgleduvaweto na godi{nite izve{tai i programi za rabota na Akademijata e
najsoodveten na~in taa da gi pretstavi pred javnosta i da gi stavi na nejzina
ocena sopstvenite rezultati. Ne e za zapostavuvawe, tuku osobeno treba da se
naglasi i da se prenaglasi faktot deka osven ovaa, ne postoi druga
institucionalna forma na uvid i podnesuvawe ot~et za nejzinata rabota i za
ostvaruvawe na zakonski utvrdenite zada~i kako najvisoka javna nau~na i
umetni~ka institucija od poseben interes za Republika Makedonija. Toa e retka
privilegija za edna javna ustanova i ja izrazuva nejzinata samostojnost, no
istovremeno i potrebata od postoewe na isklu~itelno visok stepen na
op{testvena (samo)odgovornost.
Izve{tajot i programata se akti na vnatre{na institucionalna i individualna
sorabotka i deluvawe, taka {to nivnoto razgleduvawe i usvojuvawe e
istovremeno odgovor na pra{aweto: {to i kolku sekoj od nas, akademicite,
pravel i }e pravi za Akademijata. No, istovremeno, {to rabotela i raboti
Akademijata, kade e naso~ena nejzinata aktivnost i {to e nejzin finalen
rezultat, dali postignatite rezultati se na ramni{teto na najvisoki vrednosni
kriteriumi na naukite i umetnostite i kakov e nivniot pridones za op{toto
dobro. Za{to, dojdeno e vreme koga, kako odgovor na s# poizostrenite barawa za
aktiven anga`man na znaeweto i kulturata vo iznao|awe na vistinski human
izlez od bespa}ata vo koi e zapadnat sovremeniot svet, za sekogo od nas bitno
zna~ewe dobiva pra{aweto: ne {to mo`e Akademijata da napravi za mene, tuku
{to mo`e da napravam jas za Akademijata i, preku nea, za ostvaruvawe za
nejzinite zada~i {to imaat va`na uloga vo razvitokot na makedonskoto
op{testvo.
***
Prisutnite akademici gi imaat dobieno Izve{tajot za rabotata za 2013 godina
i Programata za rabota na MANU za 2014 godina, podgotveni vo standardna
forma i so seopfatni podatoci za oddelnite aktivnosti, {to delumno me
osloboduva od obvrskata za nivno povtorno prezentirawe. Poradi toa, }e se
zadr`am samo nekoi od niv {to se odnesuvaat na zavr{enite, tekovnite i
programiranite aktivnosti, kako pretekst za op{tiot pogled vrz pra{aweto:
na kade ode{e i odi MANU ovie godini. Pra{awe {to
bezdrugo ja
predodreduva i smislata na stavawe na uvid na javnosta na Izve{tajot i
Programata za nejzinata rabota, koi {to }e bidat objaveni i staveni na
nejzinata veb-stranica po dene{noto usvojuvawe.
1
Vo tekot na 2013 godina nаучноистражувачката и уметничката дејност на Македонската академија на науките и уметностите, реализираna од nejzinite членови преку
соодветните одделенија и истражувачките центри, be{e koncentirana vrz rabotata
na 67 научноистражувачки и уметнички проекти од разни области. Од нив, 45 проекти
bea започнати порано, 22 проекти започнаа во 2013 година, a vо текот на годината
заврши реализацијата на 19 проекти.
А. Vo oddelenijata se rabote{e na 44 proekti:
- Одделение за лингвистика и литературна наука 7;
- Одделение за општествени науки 6;
- Одделение за медицински науки 8;
- Одделение за природно-математички и биотехнички науки 5;
- Одделение за технички науки 6; i
- Одделение за уметност 12.
Б. Vo истражувачките центри se rabotea 23 proekti:
- Истражувачки центар за енергетика, информатика и материјали 12;
- Истражувачки центар за генетско инженерство и биотехнологија “Георги Д. Ефремов“ 5;
- Лексикографски центар 2;
- Истражувачки центар за стратегиски истражувања 2; i
- Истражувачки центар за ареална лингвистика „Божидар Видоески“ 2.
Pritoa, 45 проекти се финансираа од Фондот за научни и уметнички дејности на
Академијата, 16 проекти од странски извори, 1 од домашни извори, 2 од сопствени
средства и 3 без финансиска поддршка.
Vo tekot na 2013 godina se realizirani i pogolem broj nаучни собири и други
приредби i toa:
- 10 научни собири, конгреси и конференции
- 2 свечени собири
- 7 пристапни предавања
- 4 други предавања
- 4 промоции на изданија на МАНУ
- 5 изложби и
- 1 концерт
Во рамките на Научната и уметничката визита во Охридскиот книжовен и научен
центар „Уранија“, се одржаni:
- 2 презентации на научни истражувања на членови на МАНУ
- 2 промоции на изданија на МАНУ
- 2 предавања
- 4 изложби
- 1 литературно читање и
- 1 летна школа
Vo ostvaruvaweto na nau~noizdava~kata dejnost vo tekot na 2013 година се
објавени 12 периодични и 15 посебни изданија, три изданија од Фондацијата “Трифун
Костовски”, едно фототипно издание и каталози за изложби. Вкупен обем на
објавените изданија изнесува 7.928 печатени страници.
2
Priznanie za pridonesot na ~lenovite na MANU vo razvojot na naukite i
umetnostite i za zna~eweto na nivnite nau~ni rezultati i umetni~ki dostigawa
pretstavuvaat i dobienite visoki osum doma{ni nagradi i priznanija, {est
blagodarnici i deset stranski nagradi i priznanija. Petmina ~lenovi na
MANU se izbrani za nadvore{ni ~lenovi vo pet stranski akademii.
Vo sporedba so 2012 godina, vo tekot na 2013 godina obemot na aktivnostite e
pro{iren: taka, na primer, zgolemen e brojot na proekti, na nau~ni sobiri i
drugi manifestacii i na objavenite periodi~ni i posebni izdanija.
Posebno vnimanie be{e posveteno na razvivaweto na me|unarodnata, osobeno
me|uakademiskata sorabotka, vo koja kako prioritet be{e definirana
sorabotkata so sosedskite akademii: prodol`ena e sorabotkata so Albanskata
akademija na naukite, preku organizirawe na zaedni~kata Konferencija za
za{tita na Ohridskoto i Prespanskite Ezera, se planira popi{uvawe
Protokol za sorabotka so Srpskata akademija na naukite i umetnostite i
Dogovor i Protokol со Kosovskata akademija na naukite i umetnostite (vo
narednive meseci tie }e bidat potpi{ani i }e bidat izgotveni programи za
zaedni~ki aktivnosti). Treba posebno da se izdvoi potpi{uvaweto kon krajot
na minatata godina Protokol za sorabotka so BAN, so koj e predvideno
zapo~nuvawe so zaedni~ka rabota na 34 proekti. Minatata godina be{e odr`ana
zaedni~ka makedonsko-ruska nau~na Konferencija posvetena na 100 godini od
potpi{uvaweto na Bukure{kiot miroven dogovor, vo septemvri ovaa godina vo
MANU }e se odr`i X makedonsko-ukrainskata nau~na konferencija, a na krajot
na oktomvri 2014 godina }e se odr`i nau~na konferencija vo Berlin, Germanija
vo zaedni~ka organizacija so Nau~noto dru{tvo od Berlin Lajbnic, posvetena
na 100 godini od Prvata svetska vojna. Vo narednite dve godini Akademijata }e
bide sedi{te na Konferencijata na akademiite od Jugoisto~na Evropa.
Izminatata godina mo`eme da ja smetame od finansiski i raboten aspekt za
godina na sanacija. Najprvin, zapren e trendot na namaluvawe na sredstvata za
Akademijata od dr`avniot buxet. Taka, so 12 milioni denari za
nau~noistra`uva~ka dejnost od Buxetot na Rerpublika Makedonija od koi 3
milioni denari za izdava~ka dejnost, bez soodveten obem na sredstva od
samofinansira~ki aktivnosti, so krajno racionalno upravuvawe so sredstvata
i so poefikasna organizacija se uspea do krajot na 2013 godina da bide
realizirana mo{ne obemnata programa za rabota. Treba pritoa da se naglasi
deka svoite aktivnosti Akademijata gi obavuva{e so dvaesettina nepopolneti
mesta vo nau~noistra`uva~kite centri i vo Sekretarijatot, za koi i pokraj
pove}ekratnite barawa za popolnuvawe ne be{e obezbedena potrebnata
soglasnost od Ministerstvoto za finansii, {to iziskuva{e poseben napor od
vrabotenite vo Akademijata za uspe{no zavr{uvawe na site rabotni obvrski.
Vo 2013 godina prodol`i rabotata na zajaknuvawe na institucionalnite
kapaciteti na Akademijata niz procesot na nejzinata reforma po usvojuvaweto
na izmenite vo Zakonot za Akademijata od 2012 godina. Pokraj Statutot,
usoglasena e vnatre{nata regulativa {to se odnesuva na finansiskoto
rabotewe, vnatre{nata revizija na tro{eweto na sredstvata, rabotata na
nau~noistra`uva~ki proekti finansirani od drugi izvori, rabotnite obvrski
3
na vrabotenite vo centrite i drugi pra{awa. Procesot na statutarni izmeni }e
prodol`i i vo ovaa godina, za da mo`e podgotveno da se vleze vo noviot ciklus
na izbor na ~lenovi na Akademijata, {to zapo~nuva kon krajot na 2014 godina.
Isto taka, }e se raboti na aktite {to se odnesuvaat na sistematizacijata na
rabotnite mesta i nau~noistra`uva~kata i izdava~kata dejnost, zaradi nivno
usoglasuvawe so pozitivnite propisi.
***
Programskata orientacija na MANU za 2014 godina e bazirana brz slednive tri
postulati. Prvo, makedonskoto op{testvo vleguva vo faza na posttranziciski
razvoj, koj pretpolaga sozdavawe vizija za idninata so potpirawe vrz doma{nata
pamet i vrz site tvore~ki sili, zdru`eni vo najva`niot proekt nare~en
„Makedonija vo XXI vek”. Vtoro, doveduvaweto na naukite i umetnostite vo
pozicija na biten faktor na idninata nalaga zajaknuvawe na konceptot na
„nauka za op{testvoto” i na kulturata kako produktivna dejnost {to poddr`uva
i razviva sistem na najvisoki ~ove~ki vrednosti i identitet na
multikulturnata zaednica zasnovan vrz tie vrednosti. I treto, integriraweto
na makedonskata nauka i umetnost vo evropskiot kulturen prostor i prostor na
znaewa i istra`uvawa, pretstavuva najplodotvorna pretpostavka za integracija
na makedonskoto op{testvo vo semejstvoto na visokorazvienite civilizirani
op{testva.
Poa|aj}i od ovie opredelbi, programirani se mo{ne obemni aktivnosti, {to }e
se realiziraat od ~lenovite na Akademijata preku soodvetnite oddelenija i
istra`uva~ki centri, niz s# pointenzivna sorabotka so drugi nau~ni i
umetni~ki institucii od zemjata, akademii na naukite i umetnostite i drugi
nau~ni i umetni~ki institucii od stranstvo i niz intenzivirawe na
sorabotkata so biznis-zaednicata.
Во научната програма се вклучени 98 научноистражувачки и уметнички проекти, од
разни области. Тие се поделени на две категории: проекти започнати во минатите
години (44) и новопредложени проекти (20), чија реализација ќе почне во 2014
година. Покрај нив, во рамките на проектната соработка со Бугарската академија на
науките се планира да започнат 34 проекти. Поголемиот дел од нив ќе се финансираат
од наменските буџетски средства на Македонската академија на науките и уметностите,
15 проекти од странски извори, еден проект од домашни извори и два проекта од сопствени
средства. Времетраењето на истражувачките проекти во просек изнесува три години.
А. Vo oddelenijata }e se raboti vrz 76 proekti:
- Одделение за лингвистика и литературна наука 9,
- Одделение за општествени науки 16,
- Одделение за медицински науки 11,
- Одделение за природно-математички и биотехнички науки 17,
- Одделение за технички науки 11,
- Одделение за уметност 12.
4
Б. Vo истражувачките центри }e se raboti vrz 22 proekti:
- Истражувачки центар за енергетика и одржлив развој 3,
- Истражувачки центар за генетско инженерство и биотехнологија „Георги Д. Ефремов“ 6,
- Лексикографски центар 2,
- Центар за стратегиски истражувања 2,
- Истражувачки центар за ареална лингвистика „Божидар Видоески“ 2,
- Истражувачки центар за културно наследство 1,
- Истражувачки центар за компјутерски науки и информатички технологии 6
- Истражувачки центар за животна средина и материјали.
Vо 2014 година e planirano organizirawe na:
13 научни собири, конгреси и конференции
9 свечени собири
6 предавања
8 промоции на изданија на МАНУ
9 изложби
5 тркалезни маси и
2 работилници.
Покрај тоа, се планира да се одржат:
Денови на Македонската академија на науките и уметностите во Албанската
академија на науките (Тирана).
Денови на Бугарската академија на науките во Македонската академија на науките и
уметностите (Скопје), првата половина на 2014 г.
Денови на Македонската академија на науките и уметностите во Бугарската академија
на науките (Софија), втората половина на 2014 г.
Во рамките на Научната и уметничката визита во Охридскиот книжовен и научен
центар „Уранија“, се планира да се одржат повеќе презентации на научни
истражувања на членови на МАНУ, промоции на изданија на МАНУ, предавања,
изложби и литературни читања.
Во izdava~kata dejnost e planirano objavuvawe na 12 периодични и околу 20
посебни изданија, три изданија од Фондацијата Трифун Костовски и каталози за
изложби. Вкупен обем на објавените изданија ќе изнесува околу 8.000 печатени
страници.
Koi se pretpostavkite za ostvaruvawe na programata?
Vo odnos na nu`nite materijalni uslovi treba da se istakne deka sredstvata na
MANU obezbedeni od dr`avniot buxet za 2014 godina se zgolemeni za pove}e od
9.000.000,00 denari, {to vo sporedba so izminatata godina e zgolemuvawe za nad
12%, a planiran e i porast na sopstvenite prihodi kako i na donaciite za novi
proekti.
Vo po~etkot na ovaa godina vo Akademijata se formirani 3 novi istra`uva~ki
centri: Centarot za kulturno nasledstvo, Centarot za kompjuterski nauki i
informati~ki tehnologii i Centarot za `ivotna sredina i materijali, za koi e
5
dobiena soglasnost za vrabotuvawe na 4 nau~ni sorabotnici. Zna~ajno e i toa
{to od Ministerstvoto za finansii se dobieni soglasnosti i za u{te 4 novi
vrabotuvawa na nau~ni sorabotnici - dvajca vo ICGIB i dvajca vo Centarot za
strategiski istra`uvawa, kako i 4 soglasnosti za vrabotuvawa vo
Sekretarijatot na Akademijata, so {to kone~no e re{eno i pra{aweto za
lektor, sistem-in`ener i sorabotnik za Ku}ata na Uranija vo Ohrid.
***
Programata za 2014 godina pravi golem is~ekor vo razbistruvawe na dilemata
{to podolgo vreme gi animira diskusiite okolu reprezentativniot ili
rabotniot karakter na Akademijata, so izvr{enite promeni {to se del od
nejzinata reforma: otvorawe na novi istra`uva~ki centri, priem na pove}e
nau~ni sorabotnici, i zgolemuvawe na brojot na nau~noistra`uva~ki i
umetni~ki proekti. Posebno e va`na opredelbata za priem narednata godina na
pomladi nau~nici i umetnici kako dopisni ~lenovi. Orientacijata kon
zasiluvawe na rabotniot karakter na Akademijata, vidliva i niz planiranoto
zgolemuvawe na brojot na nau~nite i umetni~kite proekti vo 2014 godina, ima
nekolku va`ni konsekvencii.
Prvo, nesporna e potrebata od pro{iruvawe na obemot na nau~noistra`uva~kata i umetni~kata tvore~ka dejnost na Akademijata, bez pritoa da
bidat reducirani ili prenebregnati drugite nejzini zada~i, kako {to e
kontinuiranata opservacija na sostojbite vo naukite i umetnostite, u~estvoto
vo kreiraweto na nau~nata i kulturnata politika na dr`avata, me|unarodnata
sorabotka itn. Vtoro, izborot na proektite treba da gi spoi afinitetite na
nejzinite ~lenovi i zaedni~kiot interes na Akademijata, {to nu`no nalaga
selektivnost: kako proekti na Akademijata treba da se prifa}aat samo proekti
koi odgovaraat na baraweto za odli~nost, zna~at poseben pridones kon na{ata
nauka ili kultura, po pravilo ne mo`e da bidat izveduvani od drugi nau~ni ili
umetni~ki institucii i se izveduvaat spored site najvisoki standardi na
nau~nata ili umetni~kata dejnost, soglasno so vnatre{nite pravila na
Akademijata kako javna ustanova.
Posebno va`na konsekvencija na vakvata opredelba treba da pretstavuva
politikata na izbor na novi dopisni ~lenovi od redot na pomladi nau~nici i
umetnici, za {to kon krajot na ovaa godina }e bide zapo~nata zakonski
utvrdenata postapka. Taa treba da poa|a od slednovo na~elo: ne treba da stane
nejzin ~len toj na kogo mu e Akademijata potrebna kako priznanie za negovata
dosega{na nau~na ili umetni~ka dejnost, tuku onoj {to i e potreben na
Akademijata za ostvaruvawe na nejzinite funkcii i zada~i. Nesporno e deka
~lenovite na Akademijata se izbiraat vo nea poradi nivniot isklu~itelen
pridones vo oddelni podra~ja na naukite i umetnostite, {to ja izrazuva
nejzinata reprezentativna priroda. No, pristapuvaweto vo Akademijata ne smee
da ostane samo izraz na najvisoko priznanie, tuku prifa}awe na edna
kompleksna, vo prv red rabotna i odgovorna dol`nost. Sprotivnoto bi zna~elo,
obezvrednuvawe na stotici na{i vrvni nau~nici i umetnici, koi ostanale
nadvor od nejzinite redovi.
6
Akademijata gi obedinuva razli~nite nauki i umetnosti, {to e tokmu
specifi~nost na institucija od takov tip, koja e i treba da bide sredi{te na
`iva komunikacija me|u oddelnite nauki, naukite i filozofijata, umetnosta i
drugite oblasti na tvore{tvo. Vo nea se ostvaruva najvisok stepen na sinergija
i holisti~ki pristap kon sovremenite, krajno uslo`neti problemi na
poedinecot i op{testvoto. Toa e pri~ina zo{to treba da se vnimava na site
eventualni rizici {to mo`e da ja zagrozat takvata priroda na Akademijata.
Edna e mo`nosta od fragmentarizacija, druga e zatvoraweto i avtarhi~nost na
oddelenijata ili centrite, treta e mo`noto prevagnuvawe na naukite- nad
umetnostite, ili na oddelni nauki, kako na primer prirodnite nauki nasproti
op{testvenite i humanisti~kite. Izbegnuvaweto na takvite stranpatici
nalaga postojano vnatre{no usoglasuvawe i horizontalna harmonizacija,
zasnovana vrz dolgoro~na proekcija za razvitokot na oddelnite dejnosti na
Akademijata.
Integrativniot pristap ne mo`e da se zadr`i samo na ramni{te na
Akademijata, tuku, osobeno vo delot na nau~noistra`uva~kata dejnost, treba da
se nametne kako op{ta paradigma za sozdavawe na institucionalna poddr{ka i
nau~na mre`a na ramni{te na dr`avata i me|unarodnata nau~na zaednica. Takva
pocvrsta institucionalna koordinacija e vospostavena so nau~nite institucii
od zemjata koi se zanimavaat so istra`uvawa na makedonskiot jazik, a ve}e e
inicirano povrzuvawe i so instituciite od oblasta na istoriskata nauka. Po
usvojuvaweto na ovaa Programa }e se pristapi kon unapreduvawe na
institucionalnata sorabotka na Akademijata so univerzitetite i nau~nite i
umetni~kite institucii vo zemjata, so cel za izbegnuvawe na paralelizam,
koncentracija na nau~nite i umetni~kite potencijali i koordinacija na
rabotata na oddelni proekti. Isto taka, neophodno e vospostavuvawe na potesna
sorabotka i povrzuvawe so biznis-sektorot (komori, kompanii vo stopanstvoto
itn.), {to e imperativ nalo`en so koncepcijata na “nauka za op{testvoto”. Toa
e barawe {to proizleguva od zada~ite na Akademijata- da pridonesuva za
razvitokot na naukite i umetnostite, no i od realnata sogledba deka taa ni
mo`e, nitu pak treba da sozdava kompleksna nau~na infrastruktura vo oddelni
podra~ja (posebno vo medicinskite, tehni~kite i drugite prirodni nauki),
pretvoraj}i se vo institut ili nau~na ustanova sostavena od instituti. Taa e i
}e ostane va`na alka {to gi povrzuva oddelnite nauki i umetnosti i
instituciite {to se zanimavaat so niv, i site niv zaedno so op{testvoto vo
edinstven i koherenten sistem, ~ija{to glavna funkcija e taa- da go odr`uva i
podiga duhovniot svet na narodot koj, kako {to rekol Hajdeger, se potpira vrz
znaeweto kako sredi{te na celokupnata narodno-dr`avna egzistencija. Poradi
toa, vistinsko sredi{te na programata na MANU se multidicsiplinarnite
istra`uvawa koi ovozmo`uvaat vnatre{na komunikacija pome|u oddelni nau~ni
oblasti, a so toa i nivna pocvrsta poddr{ka vo celina, kako i proektite niz
koi se pro{iruva pristapot na doma{nata nauka i kultura vo edinstveniot
evropski prostor na znaewe, istra`uvawa, nau~no-tehnolo{ki razvoj i
multikulturna panorama na EU. MANU ne e profitna institucija i nejzinata
programa ne smee da bide predodredena isklu~ivo od interesot za ostvaruvawe
pogolemi prihodi od nau~no-istra`uva~ka dejnost.
Konsekvencija na takvata opredelba, koja ja potvrduva nejzinata trajnost i
priroda kako institucija od poseben interes za Republika Makedonija, e
7
potrebata od jasno definirawe na javniot interes vo ostvaruvaweto na
nejzinite zada~i. Toa e interesot na op{testvoto za razvoj na oddelni nau~ni
ili umetni~ki podra~ja, oblasti ili konkretni proekti. Koi se tie? Dovolno e
da napravime lista na najgorlivite problemi na Republika Makedonija i
nejzinite evroatlantski perspektivi, za da dojdeme do soglasnosta deka toa se:
od problemite na ekonomsko-socijalniot razvoj, do sprotistavuvaweto na
negiraweto na nacionalniot i kulturniot identitet i ustavnoto ime,
~ovekovite slobodi i prava, vnatre{nata integracija i multikulturniot
karakter i identitet, politi~kiot sistem, op{testvenite vrednosti,
depopulacijata i perspektivite na mladite, obrazovanieto i znaewata, nau~notehnolo{kiot razvoj, energetikata, `ivotnata sredina, razvojot na oddelnite
nau~ni oblasti itn. Eden od najzna~ajnite e zabrzuvaweto na procesot na
evroatlantski integracii, zako~en so iracionalnoto protivewe na Republika
Grcija na{ata dr`ava vo ON i drugite me|unarodni organizacii da bide
pretstavena so nejzinoto ustavno ime, ili da bide primena vo EU i NATO pod
privremenata referenca. Otvorenite predizvici na multikulturnoto
op{testvo, negovata integracija i vrednosen identitet pretstavuvaat isto taka
prioritetna nau~na i umetni~ka provokacija za stavawe vo sredi{teto na
aktivnosta na Akademijata na
multikulturnite istra`uvawa, inaku
zapostaveni vo na{ata nauka i kultura. Treba da se o~ekuva deka so formirawe
na Istra`uva~ki centar za albanolo{ki i multikulturni istra`uvawa }e
bide daden silen pottik za nau~ni i umetni~ki probivi vo toa bitno podra~je
na makedonskata sovremenost i idnina.
Isto taka, u~estvoto zaedno so drugi nau~ni i umetni~ki institucii vo
sozdavaweto na programi za razvoj i modernizacija na makedonskoto op{testvo
nesomneno pretstavuva seriozen pottik za Akademijata, koja treba da se soo~i
so nego svesna deka Republika Makedonija vleguva vo postranziciski period, vo
koj nu`nite op{testveni reformi ne mo`e da se izvedat isklu~ivo vrz negacija
na osnovnite belezi na porane{niot, predtranziciski period. Ako vo periodot
na tranzicija glaven faktor na op{testvenite promeni pretstavuva{e
politikata i nejzinata re{itelnost da raskrsti so ostatocite na minatoto i da
gi vtemeli novite op{testveni vrednosti, na~ela i institucii,
posttranziciskoto op{testvo mo`e da se etablira i razviva samo ako se
potpira vrz faktorot na znaewa, istra`uvawa i vrz silna kulturna
intervencija. Osnovna zada~a na Akademijata denes, pred taa nova faza od
razvitokot na makedonskoto op{testvo e, ottuka, da gi analizira vrz nau~na
osnova site problemi so koi toa se sudira i da deluva so silata na nau~nite
argumenti i so jazikot na kulturata i umetnosta, bez politikantstvo ili
priklonuvawe kon kakva i da e politi~ka ili ideolo{ka opcija. Taa zada~a ne e
rezervirana za oddelni akademici, oddelenija ili centri vo nejziniot sostav,
tuku i pripa|a na Akademijata vo celina, na sekoj nejzin ~len.
Na{ata institucija mo`e da odgovori na barawata na aktuelniot op{testven
mig, ako i natamu go jakne svojot nau~en, umetni~ki i moralen integritet i
samostojnost, dosledna na idejata za akademijata kako mesto za istra`uvawe,
razmisluvawe, tvorewe i sovetodavna dejnost, nezavisno od politi~kata sfera.
Akademijata ostanuva verna na tie idei samo ako se stremi kon odli~nost i
nezavisnost kako conditio sine qua non na svoeto postoewe. Treba postojano da se
potsetuva na takvata bazi~na ideja za akademijata i za nejzinata misija kako
8
“glas i sovest na naukata i ~uvar na nejziniot kvalitet”, nasproti mo`nite
ograni~uvawa na nejzinata nezavisnost. Denes, vo uslovi na civilizaciska,
vrednosna i ekonomska kriza i ekstremen utilitarizam i pragmatizam,
zaslu`uvaat seriozen odnos predupredite {to doa|aat i od najvisokite
me|uakademski forumi, posebno ALLEA, za postoewe tendencii manifestirani
kako obidi za politi~ko vme{uvawe vo pravilata i postapkite za izbori na
~lenovi vo evropskite akademii, vlijanie vrz podreduvawe na rezultatite na
istra`uvawata na ekonomski ili politi~ki interesi ili izbor na temi i
rezultati na istra`uvawe pod politi~ki pritisoci.
Poa|aj}i od nejzinata priroda i misija- da gradi mostovi me|u naukite,
umetnostite, politikata i op{testvoto, Akademijata e povikana u{te
pore{itelno da se anga`ira za {irewe na kulturata na tolerancija i dijalog,
posebno dijalog pome|u naukata i politikata, i za postojano predlagawe
re{enija i nudewe na svoite soveti na politi~arite za site klu~ni problemi
{to gi tangiraat naukite i umetnostite i op{testvoto. Nejzinata pozicija i
interdisciplinarni odnosi so nau~nite i umetni~kite institucii ja pravat
najpogoden transmiter na stavovite na naukata i kulturata vo odnos na
krucijalni op{testveni pra{awa.
Za da ne ostanat prazna deklaracija, ovie opredelbi treba da bidat
operacionalizirani niz nova metodologija na koncipirawe na rabotnata
programa na MANU i posoodvetna vnatre{na i voninstitucionalna
postavenost za nejzino ostvaruvawe. Programata na MANU ne mo`e da bide
obi~en zbir na individualnite programi na nejzinite ~lenovi. Dosega{nata
praktika na nejzino sveduvawe na sostav od retko koga povrzani proekti,
fokusirani na razli~ni, razdrobeni podra~ja, treba postapno da se nadograduva
so daleku pokoordiniran pristap kon formuliraweto na globalna programska
osnova za rabota na Akademijata. Osobeno poradi toa {to vo na{ata dr`ava ne
e usvoena strategija za razvoj na naukite, a strategijata za razvojot na kulturata
pretstavuva samo op{ta ramka {to doprvin treba da se ispolnuva so konkretni
sodr`ini.
Na ovoj na~in mo`eme da ~ekorime napred vo neprekinatata potraga po odgovor
na pra{aweto- {to i kakva institucija e Akademijata denes i kakva e najzinata
uloga vo natamo{niot razvoj na makedonskoto multikulturno op{testvo. I koi
se nejzinite perspektivi.
Akademijata e tuka za da postavuva pra{awa, vo prv red na samata sebesi!
9
Author
Document
Category
Uncategorized
Views
1
File Size
150 KB
Tags
1/--pages
Report inappropriate content