close

Enter

Log in using OpenID

1. Istorijat mikrobiologije

embedDownload
Програм
Ниво
Студијски програм:
ЕКОЛОГ – ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ
НАСТАВНИ ПЛАН ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ
СТУДИЈА (240 ЕСПБ)
Семестар
3
Предмет
ОПШТА МИКРОБИОЛОГИЈА
Број ЕСПБ
бодова
5
Број
часова
недељно
3+0+2
Наставни
програм
1. Историјски развој микробиологије
2. Упоредни
приказ
морфологије,
функционалне грађе и размножавања
прокариота и вируса;
3. Раст и размножавање микроорганизама
(бактерија);
4. Метаболизам бактерија
5. Специфичности генетике прокариота;
6. Таксономија бактерија
7. Патогеност микроорганизама;
8. Екологија микроорганизама
9. Вируси
10. Примењена микробиологија
Исход
учења
Када заврше овај курс студенти би:
 Стекли основна знања о микробиолошким техникама и
раду у микробиолошкој лабораторији
 Упознали основе морфолошких, таксономских, еколошких
и физиолошких особина бактерија, архебактерија и вируса
Оцењивање
исхода
учења
стално вредновање у току трајања наставе (тестови) 4
теста,
коначна оцена представља резултат рада студента током
наставног процеса и завршног испита односно збир
бодова током свих облика оцењивања.
Елементи за оцењивање:
1. активност на предавањима (посећеност до 2 поена),
2. практични испит са тестом (до 22 поена),
3. три парцијална теста знања током семестра (4x9=36 поена),
4. Предисптинe обавeзe (укупно до 60 поена)
5. (мин. 30 поена предиспитних обавеза са практичним)
усмени испит
Услови
полагања
Услови
полагања
Положен испит из предмета Биологија ћелије
Положени тестови затвореног типа и практични испит са
Наставу
изводе
Јелица Симеуновић, доцент, ПМФ, Нови Сад
Драган Радновић, ванр. проф., ПМФ, Нови Сад
Литература 1.Петровић, О., Кнежевић, П., Симеуновић, Ј. (2007):
Микробиологија. Скрипта ѕа студенте биологије.
ПМФ Нови Сад.
2.Драга Симић: Микробиологија I, Научна књига,
Београд, 1988;
1.Tortora G.J., Funke B.R.,Case C.L.: Microbiology: An
introduction, 8th Edition, 2004, The
Benjamin/Cummings Publishing Company, Inc.
Preporučeni izvori sa interneta:
http://www.personal.psu.edu/faculty/j/e/jel5/micro/
http://www.microbeworld.org/
Istorijski razvoj
mikrobiologije
Otkriće mikroorganizama

Mikrobiologija – proučava male golim okom
nevidljive organizme (mikroorganizme)

Mikroorganizmi uključuju viruse, bakterije,
protozoe, alge i gljive
1. neke alge i gljive su vidljivi, ali ih proučava
mikrobiologija zbog sličnih osobina i tehnika
proučavanja (izolacija, sterilizacija, gajenje na
veštačkim podlogama)
Otkriće mikroorganizama

Otkriće mikroskopa
1. ZACHARIAS JANSSEN – otkriće prvog
mikroskopa
2. ROBERT HOOKE – (1665) engleski naučnik
popularisao upotrebu mikroskopa
– Posmatrao plutu – ćelije
– Razvoj teorije ćelije u 19. veku (Mathias
Schleiden, Theodor Schwann)
Zacharias Janssen
(1580-1638)
Uvećanje 3 do 9 puta
Robert Hooke (1635-1703)
Otkriće mikroorganizama

Prva otkrića mikroorganizama
1. Ideja da postoje nevidljiva živa stvorenja koja
su odgovorna za bolesti pre nego što se ona
manifestuje
2. Anntony van Leeuwenhoek (1632-1723) –
konstruisao preko 400 mikroskopa prvi čovek
koji je posmatrao i tačno opisao mikroorg.
Antony van Leeuwenhoek (1632-1723)
Građa Levenhukovog mikroskopa
Pisma Kraljevskom društvu u Londonu
Otkrića su se desila tokom 16 veka kada
su naučnici verovali da su organizmi
nastajali spontano
 Naučnici su saznali da je ćelija osnovna
komponenta svakog organizma

Polemika oko spontane generacije abiogeneze

Frančesko Redi (16261697)

Louis Jablot
mikroorganizmi treba da
imaju svoje roditelje

John Needham (17131781)- ovčiji bujon
nakon kuvanja se kvari
(podrška abiogenezi)
Redijevi eksperimenti - zaključci
Do ovih eksperimenata naučnici nisu znali
kako da se bore protiv bolesti
 Redijevo otkriće – naučnici su dobili ideju
 Redijevo otkriće – ubijanjem
mikroorganizama koji izazivaju bolest
može se sprečiti bolest

Redijevi eksperimenti - zaključci
Novi mikroorganizam može nastati samo
reprodukcijom drugog mikroorganizma
 Ubijanjem mikroorganizama ne možete
imati nove mikroorganizme – sprečavanje
širenja bolesti
 Teorija biogeneze – živa ćelija nastaje
od druge žive ćelije

Polemika oko spontane generacije - abiogeneze







1750-SPALLANZANI
začepljeni sud kuvao 45
min.- ohladio, inkubirao
NEMA RASTA!!!
Zaključak:
vazduh sadrži MO
spoljašnji vazduh je
potreban za rast MO koji
su u mediјumu
optužen da
pregrevanjem vazduha u
boci uništava njegovu
vegetativnu snagu da
podrži život
rastvor podržava rast MO
kada se izloži vazduhu
Luois Paster – (1822-1895)

jednostavnim eksp. konačno
obara teoriju abiogeneze

on je već proučavao ulogu MO
u fermentaciji piva i vina

vazduh i prašina sadrže
mikroskopom vidljive
organizme koji dospevaju u
hranljive rastvore i tu se
razmnožavaju
Pasterov eksperiment
John Tyndall (1820-1893) –Irski fizičar




pokazao da prašina nosi
MO
hranljivi rastvor ostaje
sterilan čak iako je izložen
vazduhu
pružio dokaze o
postojanju bakterija
otpornih na toplotu
postupak frakcione
sterilizacije –tindalizacija
Ferdinand Cohn (1828-1898)

nezavisno od Tyndall-a
otkrio postojanje
bakterijskih endospora

Cohn je dao poziciju
Kohu u svojoj laboratoriji
i pomogao mu u radu na
antraksu
Teorija klica

Sve do kraja 18. veka nije se znalo puno o bolestima
izuzev njihovog uticaja

Znalo se da bilo ko dođe u kontakt sa obolelom osobom
postaне bolestan

bolesti koje se šire izlaganjem infekciji se zovu
kontagiozne bolesti

nepoznati agens koji uzrokuje bolest se zove kontagion

Danas se zna da je kontagion mikroorganizam -klica

u 18. veku teško je bilo poverovati da tako nešto malo
može prouzrokovati takve posledice
Robert Koch (1843-1910)

ustanovio vezu između
bakterije Bacillus
anthracis i bolesti
antraksa – crni prišt

Kohovi postulati – još
uvek se koriste za
uspostavljanje veze
između odrеđenog MO i
određene bolesti
Kohovi postulati

mikroorganizmi moraju biti prisutni u kod svake
bolesne ali odsutni kod svake zdrave individue

izazivač bolesti mora se izolovati i da raste u čistoj
kulturi

kada se takav organizam unese u zdravu individuu
on izaziva istu bolest

isti mikroorganizam mora biti ponovo izolovan iz
zaražene individue
Kohovi postulati

Koh je ukazao na ulogu spora pri prenošenju
infektivnih bolesti

značaj čistih kultura – razvio različite tehnike za
izdvajanje čistih kultura

gajenje mikroorganizama na čvrstim hranljivim
podlogama – krompir, želatin, agar

Koh i Paster – zlatno doba mikrobiologije
Vakcinacija





18. vek variola raširena bolest
Variolu izaziva virus variole (smallpox)
Ko preživi variolu – plikovi i ožiljci
Variolacija
Mlekarice – dolazile u kontakt sa kravljim
boginjama – imune prema varioli
Edvard Jenner (1798)


koristio je vakcinaciju radi
zaštite ljudi od velikih
boginja
Vakcinacija – vacca (lat.) krava
Edvard Jenner (1798)
Elie Metchnikoff (1845-1916)

dokazao postojanje fagocitnih ćelija u krvi –
ćelijski imunitet
Ubijanje mikroorganizama

Krupni koraci u razvoju antiseptičnih tehnika
načinjeni u 19. veku

Ignaz Semmelweis – smanjenje smrtnosti
novorodjenčadi – primena antiseptičnih
postupaka

Infekcije se mogu sprečiti korišćenjem
antiseptičnih tehnika
Upoznavanje uloge mikroorganizama u izazivanju
bolesti

Joseph Lister (1872-1912)

hirurška sepsa –
sterilizacija instrumenata,
minimalan dodir rana sa
vazduhom
Operacija kod koje je korišćen sprej sa karbolnom
vodom - 1869
PAUL EHRLICH
Nobelova nagrada 1908.

Kako ubiti MO kada je već
inficirali telo

Magični metak – lečenje
bolesti

Nemački hemičar Paul
Ehrlich, otkrio magični metak

Erlihov pronalazakhemoterapija korišćenjem
sintetičkih lekova dobijenih
hemijskom sintezom

Salvarazan – lek protiv sifilisa
ALEXANDER FLEMING

otkriće antibiotika –
Aleksandar Fleming
(1881-1955) – penicillin

Penicillium notatum –


plesan koja deluje
protiv bakterije
Staphylococcus aureus
Nobelovac 1945

Nemačka škola – Koh –
izolacija, kultivacija i
određivanje karakteristika
izazivača zaraznih bolesti,
kohov bacil, prouzrokovač
kolere

Francuska škola –
Paster – tok razvoja inf.
bolesti, sticanje
imuniteta, veštačka
imunizacija,
Louis Pasteur (1822-1895)





Pasteur je pokazao da
su mikrobi iz vazduha
izazivači bolesti
Pasteur je nastavio rad
Edward Jenner-a i
uspeo da otkrije
nekoliko vakcina:
pileća kolera,
antraks
besnilo.
Otkriće Virusa
metod primene filtera
 Ivanovski (1892) – je primenio
postupak na filtrat listova duvana
 filtrat zadržava infektivno svojstvo
– uzročnik nisu bakterije
 filtrabilni submikroskopski agensi virusi

Otkriće uticaja mikroorganizama na
organsku i neorgansku materiju



Luj Paster – je pokazao da je alkoholna
fermentacija rezultat aktivnosti MO i da neki MO
mogu smanjiti količinu stvorenog alkohola
aerobne i anereobne fermentacije – mlečna,
buterna
razvio proces pasterizacije – zaštita vina tokom
čuvanja
Otkriće uticaja mikroorganizama na organsku i
neorgansku materiju




kruženje materije u prirodi (C, N, S ..)
mikrobiološki procesi u zemljištu
Sergej Winogradsky (1856-1953) –
otkrio da zemljišne bakterije mogu da
oksiduju Fe, S, NH3 da bi dobili energiju
anaerobna fiksacija azota i razgradnja
celuloze
Otkriće uticaja mikroorganizama na organsku i
neorgansku materiju

Martinus Beijerinck
(1851-1931) izolovao
aerobne N fiksirajuće
bakterije i sumporredukujuće bakterije
Otkriće uticaja mikroorganizama na
organsku i neorgansku materiju

Beijerinck i Winogradski pioniri u obogaćivanju kultura i
korišćenju selektivnih medija
Razvoj mikrobiologije u 20. veku




1940 te bliža veza mikrobiologije i ostalih
disciplina
Beadle i Tatum (1941) proučavali vezu između
gena i enzima koristeći gljivu Neurospora crassa
Salvadore Luria i Max Delbrueck (1943) –
pokazali postojanje spontanih mutacija
Oswald, Colin, MacLeod i McCarty su 1944
dokazali da je DNK genetski materijal i nosi gen.
informaciju tokom transformacije
Razvoj mikrobiologije u 20. veku

Mikrobiologija- značajan doprinos razvoj
molekularne biologije – mehanizmi sinteze DNK,
RNK, proteina, regulacija ekspresije gena,
kontrola enzimske aktivnosti

1970. – mikrobiologija – razvoj tehnologije
rekombinantne DNK i genetskog inžinjeringa
Svet mikroorganizama
Značaj mikrobiologije

Mikroorganizmi su bili prvi organizmi na planeti,
žive svuda gde je život moguć, brojniji su od
ostalih grupa organizama, i najverovatnije ulaze
najvećim delom u biomasu planete

čitav ekosistem zavisi od aktivnosti
mikroorganizama i MO utiču na ljudsko društvo na
bezbroj načina

Mikrobiologija ima značajan uticaj na: medicinu,
proizvodnju hrane, ekologiju, genetiku, biohemiju
i ostale naučne discipline
Značaj mikrobiologije

Mikrobiolozi se mogu interesovati za specifične
grupe MO:
bakterije – bakteriolozi
alge – algolozi, fikolozi
gljive – mikolozi
protozoe - protozoolozi
Značaj mikrobiologije

Mikrobiolozi se mogu za različite karakteristike i
aktivnosti MO:
1. mikrobnu
2. mikrobnu
3. mikrobnu
4. mikrobnu
5. mikrobnu
6. mikrobnu
morfologiju
citologiju
fiziologiju
ekologiju
genetiku i molekularnu biologiju
taksonomiju
Značaj mikrobiologije

Mikrobiolozi mogu imati veći interes za primenu
MO:
1. medicinska mikrobiologija (imunologija)
2. mikrobiologija hrane
3. sanitarna mikrobiologija
4. industrijska mikrobiologija
5. poljoprivredna mikrobiologija
Author
Document
Category
Uncategorized
Views
1
File Size
7 576 KB
Tags
1/--pages
Report inappropriate content