close

Enter

Log in using OpenID

3. Glikoliza i Krebsov ciklus – Disanje

embedDownload
Glikoliza
glikis = sladak
lisis = rastvaranje
1
Izgaranje glukoze
Glukoza se u prisutnosti kisika oksidira do CO2 i H2O
uz oslobađanje značajne količine energije
6CO2 + 6H2O
2840 kJ/mol
6O2
glukoza C6H12O6
2
1
U aerobnim uvjetima, stanice proizvode ATP
kontroliranim “izgaranjem” glukoze u tri stupnja
1. glikoliza
2. ciklus limunske kiseline
3. oksidacijska fosforilacija
3
Otto Meyerhof
1884-1951.
 Embden-Meyerhofov put
 Metabolički proces: razgradnja
glukoze do 2 piruvata
 Mjesto: citosol
citosol
 Uvjeti:
 anaerobni
 aerobni
4
2
GLIKOLIZA
je razgradnja glukoze do piruvata kroz
9 reakcijskih koraka
glukoza
Dijeli se u TRI STUPNJA
5
I. Stupanj glikolize
glukoza
ATP

aktivacija glukoze:

stvaranje spoja koji se
lako može cijepati na
fosforilirane trikarbonske
jedinice

ATP
F-1,6-BP
ulaganje energije:
utrošak 2ATP
piruvat
6
3
HO 6 CH2
REAKCIJE I. stupnja glikolize
ATP
5
H
OH
1
H
HO
3
heksokinaza
H
Pi
ADP
OH
2
OH
O 6 CH2
5
4
H
OH
1
H
OH
3
H
OH
4
ADP
H
Pi
OH
O 6 CH2 O
5
ATP
fosfofruktokinaza-1
2
H
Pi
1
CH2OH
fruktoza-6-fosfat
(F6P)
2
H
OH
3
OH
O CH2 O
H
glukoza-6-fosfat
(G6P)
O H
H
HO
fosfoglukoizomeraza
glukoza
(G)
O H
H
4
CH2 O
OH
H
H
OH
Pi
OH
fruktoza-1,6difosfat
(FBP) 7
II. Stupanj glikolize
glukoza
F-1,6-BP
Cijepanje na fosforilirane
trikarbonske jedinice
DHAP
GAP
piruvat
8
4
II. stupanj glikolize
Pi
O CH2
H
OH
H
H
OH
aldolaza
gliceraldehid3-fosfat
(GAP)
Pi
CH2 O
O
CH2 O
O C
CH2 OH
CHO
trioza-fosfat-izomeraza
aldotrioza
fruktoza1,6difosfat
(FBP)
Pi
dihidroksiacetonfosfat
(DHAP)
OH
O CH2
H C OH
Pi
ketotrioza
Na glavnom
putu glikolize
Iz jedne molekule
glukoze nastaju
dvije molekule
gliceraldehid-3fosfata
9
F-1,6-BP
GAP
DHAP
2NAD+ + 2Pi
1,3-BPG
Izomerizacija
GAP
1,3-BPG
2ADP
3PG
3PG
2PG
2PG
PEP
PEP
Trioza-fosfat-izomeraza
spašava (eng. salvage)
fragmente od C3-atoma
2ADP
piruvat
piruvat
10
5
III. Stupanj glikolize
glukoza
NADH
ATP
Oksidoredukcijafosforilacija
ATP
piruvat
11
REAKCIJE III. stupnja glikolize
Pi
+ NAD+
gliceraldehid3-fosfatdehidrogenaza
Pi
OH H
O CH2 C C
H O
Pi
OH O
O CH2 C C
H O
Pi
OH O
O CH2 C C
H O
NADH + H+
gliceraldehid-3fosfat
(GAP)
Pi
1,3-difosfoglicerat
(1,3-BPG)
ADP
fosfogliceratkinaza
3-fosfoglicerat
(3PG)
ATP
fosfogliceromutaza
Pi
O
O
HO CH2 C C
H O
2-fosfoglicerat
(2PG) 12
6
Pi
O O
HO CH2 C C
H O
2-fosfoglicerat
(2PG)
enolaza
Pi
O O
CH2 C C
O
ADP
piruvat-kinaza
fosfoenolpiruvat
(PEP)
Energijom bogati spoj
enolfosfat
O O
CH3 C C
O
ATP
piruvat
13
GLUKOZA
C6 jedinica
Slobodna energija
Energijski prinos pri pretvorbi glukoze u piruvat
PIRUVAT
2 C3 jedinice
PIRUVAT
glukoza + 2 Pi + 2 ADP + 2 NAD+ →
2 piruvat + 2 ATP + 2 NADH + 2 H+ + 2 H2O
14
7
Održavanje redoks ravnoteže: sudbina piruvata nastalog glikolizom
Anaerobna
(alkoholna fermentacija)
Anaerobna
(homolaktička fermentacija)
Aerobna oksidacija
piruvat
CO2
acetaldehid
CO2
laktat
acetil-CoA
etanol
oksidacija
15
Alkoholna fermentacija
U anaerobnim uvjetima, kvasci i neki mikroorganizmi
regeneriraju NAD+ prevođenjem piruvata u etanol
alkohol-dehidrogenaza
piruvatdekarboksilaza
piruvat
acetaldehid
etanol
glukoza
Regeneracija NAD+ radi
održavanja kontinuiteta glikolize
2 piruvat
2 acetaldehid
2 etanol
16
8
Homolaktička fermentacija
U mikroorganizmima i stanicama viših organizama,
u nedostatku kisika piruvat se reducira u laktat
laktat-dehidrogenaza
piruvat
laktat
glukoza
NAD+
Regeneracija
radi
održavanja kontinuiteta glikolize
2 piruvat
2 laktat
17
Tri su ireverzibilna koraka u glikolizi
(visoka negativna slobodna energija)
ΔG’ u fiziološkim uvjetima
-27,2 kJ/mol
glukoza
heksokinaza
Glikoliza
Glukoneogeneza
fruktoza-6-fosfat
-25,9 kJ/mol
fosfofruktokinaza-1
fruktoza-1,6-difosfat
fosfoenolpiruvat
-13,9 kJ/mol
piruvat kinaza
oksaloacetat
piruvat
18
9
Alosterički regulatori glikolize
U metaboličkim putovima, enzimi koji kataliziraju esencijalne
ireverzibilne korake ključna su mjesta regulacije
Enzim
Aktivator
Inhibitor
heksokinaza
AMP, ADP,
fruktoza-6-fosfat
glukoza-6-fosfat
fosfofruktokinaza-1
fruktoza-2,6difosfat
citrat, ATP,
NADH
piruvat kinaza
AMP, fruktoza2,6-difosfat
ATP, acetil-CoA
19
20
10
U aerobnim uvjetima piruvat se prenosi
u matriks mitohondrija
U mitohondriju se
odvija:
glukoza
glukoza
1.
oksidacijska
dekarboksilacija
piruvata u acetilCoA
2.
ciklus limunske
kiseline (CLK)
3.
oksidacijska
fosforilacija
ATP
ATP
glikoliza
NADH
NADH
ATP
ATP
ATP
ATP
piruvat
CLK
acetil-CoA
piruvat
Nosač piruvata: antiport koji prenosi
piruvat u zamjenu za OH- ione
21
Acetil-CoA nastaje u matriksu mitohondrija
oksidacijskom dekarboksilacijom piruvata
nosač protein
piruvatdehidrogenaza
piruvat
HS-CoA
acetil-CoA
22
11
Ciklus limunske kiseline
KREBSOV CIKLUS
Hans Krebs
1900-1981.
 Metabolički proces:
niz oksido-reduksijskih reakcija u kojima
se acetilna skupina oksidira do 2CO2
 Mjesto:
matriks mitohondrija
 Uvjeti: aerobni
23
Ciklus limunske kiseline je amfibolički put
Sudjeluje u anabolizmu i katabolizmu
proteini
amino
kiseline

konačni zajednički put oksidacije
molekula goriva: aminokiselina,
masnih kiselina i ugljikohidrata
 većina molekula goriva ulazi u
ciklus kao acetil-CoA
ugljikohidrati
šećeri
masti
glicerol masne
kiseline
GLIKOLIZA
glukoza
gliceraldehid-3-fosfat
piruvat
ACETIL-CoA

važan izvor preteča za sintezu
biomolekula (aminokiseline,
kolesterol, porfirin)
CLK
oksidacijska
fosforilacija
24
12
piruvat
acetil-CoA
oksaloacetat
malat
citrat
CIKLUS LIMUNSKE KISELINE
fumarat
izocitrat
-ketoglutarat
sukcinat
sukcinil-CoA
25
Kondenzacija acetil-SCoA i oksaloacetata
O
CH3 C S CoA acetil-SCoA
H2 O
COO-
CoASH
COO-
C O
CH2
COOoksaloacetat
citrat
sintaza
CH2
HO C COOCH2
COOcitrat
26
13
Izomerizacija citrata
COOCH2
H2 O
HO C COO-
COO-
CH2 citrat
CH2
COO-akonitaza
C COO-
citrat
CH
H2 O
COOakonitaza
COO-
akonitaza
CH2
H C COOHO C H
COOizocitrat
27
izocitrat
Oksidacijska dekarboksilacija izocitrata
COO-
izocitrat
CH2
H C COOHO C H
izocitrat
dehidrogenaza
COO-
NAD+
COO-
-ketoglutarat
CH2
H C COO-
COO-
C O
CH2
COO-
CH2
C O
COO-
NADH, H+
CO2
28
14
Oksidacijska dekarboksilacija
-ketoglutarata
sukcinat
COOCH2
CH2
-ketoglutarat
dehidrogenaza
CoASH
COO-
sukcinil-CoA
-ketoglutarat
COO-
GTP
CO2
CH2
GDP + Pi
Energijom bogata veza
COOCoASH
CH2
CH2
C O
S
CH2
C O
CoA
NADH
COO-
NAD+
Oksidacijska dekarboksilacija
29
Oksaloacetat se obnavlja
oksidacijom sukcinata
30
15
Sukcinat dehidrogenaza je
integralni dio mitohondrijske
membrane
COOHC
Promjena slobodne energije
CH
nije dovoljna za redukciju
NAD+
COO-
Oksidacija sukcinata
fumarat
FADH2
sukcinat
dehidrogenaza
Sukcinat dehidrogenaza je izravno vezana
na elektron-transportni lanac
FAD
COOCH2
CH2
COOsukcinat
31
Hidracija fumarata
Oksidacija malata
NADH, H+
NAD+
COOC O
CH2
COOoksaloacetat
COOHO C H
CH2
COO-
H2O
COOHC
CH
COO-
malat
dehidrogenaza
malat
fumaraza
fumarat
32
16
Energija oslobođena tijekom ciklusa pohranjuje se
u reduciranom obliku NADH i FADH2, te u obliku ATP
Proizvodi CLK
acetil-SCoA
•
2 CO2
•
8 elektrona bogatih
energijom u obliku
– 3 NADH
= 3 x 2,5 ATP
= 7,5 ATP
NADH
–
Ciklus limunske
kiseline
1 FADH2
= 1 x 1,5 ATP
= 1,5 ATP
•
1 GTP
GTP + ADP = GDP + ATP
FADH2
CO2
NADH
GTP
CO2
Po jednoj C2 jedinici
nastaje 10 ATP
NADH
33
CLK je izvor biosintetskih preteča
CO2
piruvat
aminokiseline
acetil-CoA
masne
kiseline
kolesterol
oksaloacetat
glukoza
citrat
aspartat
fenilalanin
tirozin
malat
CLK
fumarat
sukcinat
izocitrat
-ketoglutarat
porfirini
sukcinil-CoA
izoleucin
metionin masne kiseline s
valin
neparnim lancem
aminokiseline
34
17
Malolaktička fermentacija: bakterija
Leuconostoc oenos prevodi malat u laktat i CO2




malat: ion jabučne kiseline
nezrelo grožđe ima previše
jabučne kiseline koja vinu
O
daje opori okus
C
mliječna kiselina je slabija
kiselina od jabučne kiseline -O
laktat vinu daje mekši okus
OH O
CH2 C C
H
malat
O
OH O
CH3 C C
O
H
+ CO2
laktat
35
36
18
glukoza
respiracija
fermentacija
U aerobnim uvjetima:
respiracija ili
stanično disanje
piruvat
piruvat
laktat
etanol
acetilCoA
CLK
elektroni
37
Nosači elektrona su veza između CLK
i respiracijskog lanca
2piruvat
piruvat
dehidrogenaza
2NAD+
2NADH
2acetil-CoA
2acetil-CoA
2NADH
2oksaloacetat
2NAD+
2citrat
2malat
2izocitrat
2FADH2
2FAD
2fumarat
CLK
2NAD+
2NADH
2sukcinat
2-ketoglutarat
2sukcinil-CoA
2NAD+
38
2NADH
19
Respiracijski lanac

Mjesto: respiracijske
nakupine na unutrašnjoj
membrani mitohondrija

Niz nosača elektrona
prenosi elektrone s
NADH i FADH2 na kisik

vanjska
membrana
kriste
Nosači: prostetičke
skupine proteina
unutrašnja
membrana
matriks
39
Supramolekulski
kompleksi dio
dio su
su lanca
lanca
Supramolekulski proteinski
proteinski kompleksi
prenositelja
elektrona
u
mitohondriju
prenositelja elektrona u mitohondriju
4H+
2x2H+
2H+
2H+
2H+
međumembranski prostor
membrana
mitohondrija
matriks
mitohondrija
2H+ 4H+
e-
e-
½ O2
sukcinat
H2O
fumarat
+ +
+
+
NADH NADH
NAD
++
NAD+
+H
H
NADH
NAD
H+
Kompleks
Kompleks II
Kompleks
Kompleks II
II
Kompleks
Kompleks III
III
Kompleks
Kompleks IV
IV
NADH
NADH dehidrogenaza
dehidrogenaza
sukcinat
sukcinat dehidrogenaza
dehidrogenaza
citokrom
citokrom reduktaza
reduktaza
citokrom
oksidaza
citokrom c
oksidaza
koenzim
III
koenzim Q:
Q: mobilni
mobilni prenositelj
prenositelj elektrona
elektrona ss kompleksa
kompleksaIIiiII
IIna
nakompleks
kompleksIII
citokrom c:
kompleksa III
III na
na kompleks
kompleks IV
IV
citokrom
c: prenositelj
prenositelj elektrona
elektrona ss kompleksa
40
20
Kompleks I: NADH dehidrogenaza
(NADH-Q oksidoreduktaza)
prenosi elektrone s NADH na
koenzim Q

ADP + Pi → ATP + H2O
ΔGo´= + 30,5 kJ mol-1
NADH + CoQ → NAD+ + CoQH2
ΔGo´ = - 2 x 96494 x 0,360 = - 65,5 kJ mol-1
Fe-S
Q
Kompleks I osigurava
dovoljno
slobodne energije
za sintezu ATP
Kompleks I je protonska
pumpa
NADH
41
Kompleks II: sukcinat dehidrogenaza
(sukcinat-koenzim Q reduktaza)


jedini enzim CLK koji je vezan za membranu
prenosi elektrone sa sukcinata na koenzim Q
ADP + Pi → ATP + H2O ΔGo´= + 30,5
kJ mol-1
Kompleks II
FADH2 + CoQ → FAD + CoQH2
ΔGo´ =
sukcinat


- 2 x 96494 x 0,015
2,9 kJ mol-1
=-
fumarat + 2H+
Kompleks II nije protonska pumpa: ne osigurava dovoljno slobodne energije za
sintezu ATP
42
Uloga kompleksa II: osigurava dotok elektrona s FADH2 u respiracijski lanac
21
Koenzim Q
O

mobilni prenositelj elektrona s
kompleksa I i II na kompleks
III
H3C O
CH3
CH3
(CH2 CH C CH2) nH
H3C O
O
nepolarno sidro
2e2H+
OH
H3C O
CH3
H3C O
(CH2 CH C CH2) nH
CH3
OH
43
Kompleks III: citokrom reduktaza
(citokrom c oksidoreduktaza)


prenosi elektrone s koenzima Q
na citokrom c
prenositelji elektrona: citokromi
ADP + Pi → ATP + H2O
ΔGo´ = + 30,5 kJ mol-1
Kompleks III
CoQH2 + citokrom c(oks) → CoQ + citokrom
c(red)
ΔGo´ = - 2 x 96494 x 0,190 = - 36,7 kJ
mol-1
Kompleks III osigurava dovoljno
slobodne energije za sintezu ATP
Kompleks III je protonska pumpa
44
22
Citokromi

proteini, nosači elektrona, koji
kao prostetičku skupinu sadrže
hem

prenose po jedan elektron

Fe oscilira između (+2) i (+3)
stanja

Hem b
Protein
Hem c
hem u cyt c i c1 je kovalentno
vezan na protein
45
Kompleks IV: citokrom c oksidaza



prenosi po jedan elektron s citokroma c na O2

O2 je krajnji akceptor elektrona u
respiracijskom lancu
prenositelji elektrona: Cu i citokromi
Cu oscilira između (+1) i (+2) stanja
ADP + Pi → ATP + H2O
ΔGo´= + 30,5 kJ mol-1
Kompleks IV
citokrom c(red) + ½ O2 → citokrom c(oks)
+ H2O
ΔGo´ = - 2 x 96494 x 0,580 = - 112 kJ
mol-1
O2
Kompleks IV je protonska pumpa
Kompleks IV osigurava dovoljno
slobodne energije za sintezu ATP
46
23
Ponavljanje
Vanjska membrana
Međumembranski
prostor
Cyt b
Unutrašnja
membrana
I
III
II
sukcinat
IV
fumarat
Matriks
mitohondrija
47
PROTON-MOTORNA SILA
pH = 1,4
visoka H+
niska
vanjska
membrana
unutrašnja
membrana
H+
međumembranski
prostor
matriks
Gradijent protona na unutrašnjoj membrani mitohondrija
stvara membranski potencijal (0,14 V) u kojemu je
citoplazmatska strana unutrašnje membrane mitohondrija
pozitivna: PROTON-MOTORNA SILA
48
24
Na unutrašnjoj membrani mitohondrija nalazi
se F1F0-ATPaza (kompleks V)
F0
u unutrašnjoj membrani mitohondrija
sadrži protonski kanal
F1
F1
u matriksu mitohondrija
 i  podjedinice stvaraju naizmjenični
heksamer
 podjedinice sudjeluju u katalizi
središnja
stapka
F0 i F1 povezani su središnjom stapkom
F0
49
ATP se sintetizira kad se protonskim kanalom
F1F0-ATPaze protoni vračaju u matriks mitohondrija
++++++
O2
------
H2O
H+
ATPaza
MATRIKS
H+
ADP + Pi
ATP
50
25
Gradijent protona omogućava prijenos ADP i ortofosfata
u matriks mitohondrija
ADP3-+ Pi
matriks
mitohondrija
međumembranski
prostor
ATP4ATP4-
ADP3-
H2PO4- H+
3H+
----+++++
3H+
ATP4- ADP3-
H2PO4- H+
ADP/ATP translokaza (antiport):
ATP ima više negativnih naboja od ADP ATP izlazi, a ADP ulazi u matriks mitohondrija
51
ATP nikada ne nastaje u suvišku!
međumembranski prostor
citosol
matriks

odrasla osoba treba 1500-1800 kcal metaboličke energije na dan
 odgovara slobodnoj energiji hidrolize 200 mol ATP
 koncentracija ATP nije nikada veća od 0,1 mol

treba osigurati stalnu proizvodnju ATP
52
26
Koliko se ATP dobije oksidacijom NADH i FADH2?




oksidacija NADH  pumpa 10 H+ (4 + 2 + 4)
oksidacija FADH2  pumpa 6 H+ (2 + 4)
protok od 3 H+ po molekuli ATP
ATP/ADP translokaza troši 1 H+ po ADP
 2,5 ATP po NADH
 1,5 ATP po FADH2
53
H2O nastaje uzastopnim prijenosom 4
elektrona na O2

u toku prijenosa nastaju intermedijeri - radikali

citokrom oksidaza zadržava reaktivne intermedijere do
potpune redukcije kisika

reaktivne čestice mogu “iscuriti” iz aktivnog centra
enzima: oksidacijski stres
zdrava stanica
stanica napadnuta
slobodnim radikalima
stanica pod
oksidacijskim stresom
54
27
Uzroci nastajanja slobodnih radikala
ionizirajuće
zraćenje
UV zraćenje
pušenje
metabolizam
oštećenje
DNA
upala
onečišćenje zraka
55
Oksidacijski stres
 pojačano stvaranje spojeva s aktivnim kisikom i
slobodnih radikala “Reactive Oxygen Species” (ROS):
 superoksid radikal anion: O2-.
arginin
 vodikov peroksid:
2 H++ O2-. → O2 + H2O2
 hidroksi radikal:
Fe2+ + H2O2 → Fe3+ + HO. + OH56
28
Radikali uzrokuju oštećenja




inaktivacija enzima
depolimerizacija polisaharida
oštećenje DNA
oštećenje membrana
oštećenje membrane
mutacija
poremećaj u radu
respiracijskog lanca
pad membranskog
potencijala
pad
proizvodnje
ATP
bolest
ili
smrt
stanice
57
Stanični obrambeni mehanizam:
antioksidansi
 superoksid dismutaza
2 O2-. + 2 H+ → H2O2 + O2
 katalaza
RH2 + H2O2 → R + 2 H2O
 glutation peroksidaza (sadrži Se)
2GSH + R-O-O-H → G-S-S-G + R-OH + H2O
G-S-S-G + NADPH + H+ → 2GSH + NADP+
58
29

fenolni antioksidans: -tokoferol (vitamin
E)
 fenoli stvaraju rezonantno
stabilizirane radikale

karotenoidi: β-karoten
 u žuto-narančastom i tamno
zelenom voću
 prekursor retinola (vitamin A)
 antioksidans u membranama

askorbinska kiselina (vitamin C)
 djeluje u vodenim odjeljcima
stanice i u vanstaničnim
tekućinama
 sprječava peroksidaciju
membranskih lipida
59
Flavonoidi su snažni antiksidansi
kakao
60
30
Glukoneogeneza
61
GLUKONEOGENEZA je proces sinteze glukoze de novo
iz neugljikohidratnih preteča
Preteče:
 piruvat i laktat
 glicerol
 ugljikovodični lanci većine aminokiselina

masne kiseline s parnim brojem C-atoma se
kod životinja ne mogu prevesti u glukozu
62
31
Glukoneogeneza NIJE izravni obrat glikolize!
G
l
u
k
o
n
e
o
g
e
n
e
z
a
Pi
glukoza-6-fosfataza
(- 5,1 kJ/mol)
GLUKOZA
H2O
ATP
heksokinaza
(- 16,7 kJ/mol)
ADP
GLUKOZA-6-FOSFAT
FRUKTOZA-6-FOSFAT
fruktoza-1,6-difosfataza
(- 8,6 kJ/mol)
Pi
ATP
H2O
ADP
fosfofruktokinaza
(- 14,2 kJ/mol)
FRUKTOZA-1,6-DIFOSFAT
dihidroksiaceton
fosfat
gliceraldehid-3fosfat
1,3-difosfoglicerat
ADP
ADP
ATP
ATP
3-fosfoglicerat
2-fosfoglicerat
PEPCK
G
l
i
k
o
l
i
z
a
FOSFOENOLPIRUVAT
GDP + CO2
+ 0,8 kJ/mol
piruvat
karboksilaza
ADP
GTP
OKSALOACETAT
ADP + Pi
ATP
piruvat kinaza
(- 31,4 kJ/mol)
PIRUVAT
ATP + CO2
63
ireverzibilne reakcije glikolize
Stehiometrija glikolize i glukoneogeneze
 GLIKOLIZA
glukoza + 2NAD+ + 2ADP + 2Pi
 2 piruvata + 2NADH + 4H+ + 2ATP + 2H2O
+ 2ATP
Go´= - 84 kJ/mol
 GLUKONEOGENEZA
2 piruvata + 2NADH + 4H+ + 4ATP + 2GTP + 6H2O
 glukoza + 2NAD+ + 4ADP + 2GDP + 6Pi
- 6ATP
Go´= - 38 kJ/mol
Σ 2ATP + 2GTP + 4H2O → 2ADP + 2GDP + 4P
64 i
32
Sirovine za glukoneogenezu uključuju se u
proces samo na određenim mjestima
laktat
piruvat
aminokiseline
oksaloacetat
glicerol
triozafosfati
aminokiseline
propionat
fruktoza
glukoza
65
Više biljke pretvaraju triacilglicerole (TG)u
C4-međuprodukte CLK
oleosom
TG
glioksisom
MK
acetilCoA
acetilCoA
citrat
izocitrat
-oksid.
OAA
malat
glioksilat
sukcinat
sukcinat
PEP
malat
F-6-P
OAA
fumarat
mitohondrij
malat
SAHAROZA
Ricinus communis
66
33
Sinteza glukoze iz fruktoze
FRUKTOZA
ATP
fruktokinaza
ADP
fruktoza-1-fosfat
fruktoza-1-fosfat
aldolaza
gliceraldehid
trioza kinaza
+
DIHIDROKSIACETONFOSFAT
ATP
glukoneogeneza
ADP
glukoza-6-fosfat
gliceraldehid-3-fosfat
glikoliza
piruvat  laktat
67
Sinteza glukoze iz aminokiselina

aminokiseline iz proteina
unesenih hranom, a u
gladovanju razgradnjom
proteina skeletnih mišića
Alanin
Cistein
Glicin
Serin
Treonin
Triptofan
Aspartat
Asparagin
laktat
piruvat
glukoza
glukoneogeneza
acetil-CoA
oksaloacetat
malat

alanin, serin, glicin, arginin
itd. pretvaraju se u piruvat
ili intermedijere ciklusa
limunske kiseline, koji se
metaboliziraju u
oksaloacetat
Fenilalanin
Tirozin
citrat
fumarat
sukcinat
CLK
izocitrat
 -ketoglutarat
sukcinil-CoA
Izoleucin
Metionin
Valin
Arginin
Glutamat
Glutamin
Histidin
Prolin
68
34
Author
Document
Category
Uncategorized
Views
15
File Size
3 962 KB
Tags
1/--pages
Report inappropriate content