close

Enter

Log in using OpenID

2841. Psihologija-Psihologija gomile

embedDownload
SADRZAJ:
1.UVOD....................................................................................................2
2.SVOJSTVO I VAZNOST GOMILE.....................................................2
3.VODJSTVO I ULOGA VODJE............................................................8
4.COVEK MASE I COVEK ELITE........................................................11
5.IDOLIZACIJA MASE..........................................................................12
6.NEDOSTATAK ODLUCNOSTI.........................................................12
7.ZAKLJUCAK.......................................................................................13
8.LITERATURA I INTERNET SAJTOVI.............................................15
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
w
w
w
1
1. UVOD
Znacenjima mase i gomile bavili su se mnogi filozofi, sociolozi i psiholozi.U ovom
radu ce se prikazati analiza i znacenje pojmova mase i gomile, koristeci se pritom
radovima Gustava le Bona, Hosea Ortege y Gasseta, Sigmunda Freuda i Franza
Neumanna, kroz prizmu Karla Jaspersa i njegove ’Duhovne situacije vremena’.
Jaspers se koristi pojmom mase za objasnjenje i bolje razumevanje pojedinca,
opstanka i vremena. Vidljivo je to iz njegovog stava: »Ako trazim duhovnu situaciju
vremena, znaci da zelim biti covek«1 Za Jaspersa je razvitak mase neposredno
povezan s razvojem industrije, odnosno s raciona-lizacijom rada, te napose s
mehanizacijom.2
Sto se tice same definicije pojma mase, postoji mnogo pristupa, ali za pocetak bih
ponudili sledecu definiciju: »Masa je drustveni proizvod i nije prirodno nepromenjiva.
Ona nije zajednica prvobitno bliska individuama, nego spoj nastao racionalnom
prime- nom iracionalno-psiholoskih cinilaca. Masa covjeku stvara iluziju bliskosti i
povezanosti, ali upravo ta iluzija pretpostavlja atomiziranost, otudjenost i nemoc
pojedinca.« (Adorno, i Horkheimer, 1980:87). Kako masa nije pojedinac te kako je
njena moc u njenom kvanti-tetu, ona nema svoju bit. Covjek u masi postaje deo
nerasclanjene gomile ljudi u nekoj situaciji. Masa u aparatu opstanka deluje
neprekidno, dok u publici i ljudskoj gomili djeluje prolazno. Le Bon ulogu vremena
objasnjava kao tlo iz kojega ce niknuti misljenja i verovanja gomile.Zato se odredjene
ideje ostvaruju u odredjenom vremenu, u zavisnosti od njihovog korena koje seze u
daleku proslost. »One su kceri proslosti i majke buducno-sti, no uvek robinje
vremena.« (Le Bon, 1989:88).
Cilj ovoga rada jeste izneti drustvena (socioloska) i psiholoska znacenja masa I
gomila, koristeci se pritom ranije spomenutim autorima. Stvorena je sinteza razlicitih
misljenja, tj. njihova potpunija i preglednija analiza, u okviru Jaspersovih pogleda na
duhovnu situaciju vremena i opstanak na koji se danas »... s opste rasirenom
samorazumljivoscu gleda kao na opskrbu masa u racionalnoj proizvodnji na temelju
tehnickih izuma... Post- ane li to znanje o celini jednog shvatljivog procesa ljudskog
uredjenja sveta odlucujucom svijescu o bitku sadasnjosti, ucini li se, dakle, kako
covekova zbilja nije zapravo nista drugo do poredak masa u zelji za opstanak, onda
ono neizbezno nije po svojim mogucno-stima nedokuciv vrtlog, nego je to svaki put
aktuelno ustrojstvo privrednog razvitka
shvacenog neophodnim.« (Jaspers, 1998:35)
2. SVOJSTVA I VAZNOST MASE I GOMILE
Na pocetku je bitno naglasiti razliku izmedju pojma gomile i pojma mase.
U literaturi ne postoji jednoznačno odreñenje pojma masa.U svakodnevnom životu
masa = pezorativan prizvuk (u značenju rulja ili gomila); o masama se govori
negativno i sa potcenjivanjem.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
w
w
w
1
(Jaspers, 1998:23).
2
Podela rada rezultirala je time da ljudi postaju delovi mehanizma u kojem sudeluju
kao
delovi slozene masinerije, gubeci tako volju za radom, a time i veliki deo osobnosti.
Stvaranje takvoga slozenoga aparata ipak ima i dobrih strana; danas je opskrbljenost u
svetu bolja nego ikada ranije, prosecno trajanje zivota je produzeno, glad je smanjena
itd. No, kao sto je napredak tehnike na neki nacin proizveo masu, tako i sama tehnika
u mnogim aspektima zavisi o toj istoj masi (npr. ocekuje se da proizvodnja bude
uskladjena s ocenom potrosaca i slicno).
2
Zvonarević, 1981: Kada smo u velikoj skupini a ponašamo se u skladu sa društvenim
normama, zvaće nas “narod” a ako se u istoj takvoj skupini ponašamo protiv tih
normi, nazvaće nas “masom”.Uobičajene definicije sadrže i osudu: emocionalno
uzbuñenje, primitivni impulsi i sl.Neki autori razlikuju masu i gomilu: na pr.
-“masa je grupa individua posmatrana izvan njihove socijalne organizacije”;
-“gomila je privremena fizička agregacija individuakoji prisustvuju i reaguju na
sličan način prema nekim objektima, koji imaju zajednički interes a njihove su
reakcije jednostavne, preterane i obično emocionalne prirode”.
-rulja je “agregacija čiji članovi deluju nasilno i pod izvanrednim emocionalnim
okolnostima, obično nastojeći da kontrolišu akcije koje im se suprotstavljaju”
-Ponekad se i publika ubraja u masu: Milgram i Toch, 1969: masa je generički
pojam koja označava različite vidove ljudskog okupljanja (publika, gomila, skup,
panika – obuhvata sve to).
Šiber, 1998: pod masom podrazumeva svojevrstan agregat - veliki broj ljudi na
odreñenom prostoru – koji ima osobenost i publike (usmerenost pažnje ka nekom
dogañaju) i osobenost gomile (izrazito snažna emocionalna napetost i meñusobna
interakcija); za razliku od gomile masa je još uvek statična.
Znači, masa = prelazni oblik iz publike u gomilu.
Objektivne karakteristike mase
Veličina – zavisi od broja osoba koji se okupio na nekom prostoru: što je veći broj
osoba – više će doći do izraza osobine masovnog ponašanja.
Gustoća – označava odnos veličine mase i samog prostora (broj pojedinaca na
kvadratnom metru); gustoća je psihološki važnija od veličine mase: što je veća
snažnije deluju mehanizmi psihosocijalne interakcije.
Takoñe, položaj pojedinca u masi je važan – oni koji su bliži centru mase – biće pod
većom socijalnom presijom nego oni na periferiji.
Psihološke karakteristike mase
Gubljenje individualiteta koje prouzrokuje posledice:
- pojedinac se ne ponaša kao izdvojena osoba već isključivo kao deo celine –
govorimo o ponašanju mase;
- što je gustoća mase veća veći je osećaj anonimnosti;
- pošto je pojedinac samo jedan od mnogih koji se ponaša na odreñen način i teško
je ustanoviti njegovo konkretno ponašanje – pa i odgovornost – javlja se osećanje
nekažnjivosti.
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
w
w
w
Gomila se bitno razlikuje od mase. Pojmom gomile bavili su se francuski sociolozi
Gabr- iel Tarde i Gustave Le Bon. Gomila je skup osoba koje imaju jedinstvene
emocije,uvere- renja i akcije, a skupljaju se u isto vreme na istom mjestu. Psihologiju
I ponasanje gomile prvenstveno stvara fizicka ali i mentalna blizina. Covek u gomili
gubi kriticko shvatanje i samokontrolu, te ulazi u odnos s drugim clanovima gomile i
ponasa se u skladu s kolekti- vnim impulsom koji dominira i kojem se on podvrgava.
Gomila je masa u pokretu, u akciji; pored izrazito brojnih snažnih interakcija i
emocionalne zasićenosti gomila je ujedno i akciono usmerena.
Opšte karakterisitke
-usmerenost pažnje u fokus (dogañaj, parolu, osobu – koriste se simboli: parole kao
sažeti politički programi, slike, zastave, gestovi – tri prsta; pesme); slično hipnozi;
pogodno za manipulaciju.
3
-
povećana emocionalnost i uloga emocija u ponašanju (povećava sugestibilnost
(pesme, bubnjevi, skandiranje – povećava emocionalnu temperaturu);
- izrazita iracionalnost ponašanja, nekritičnost, odsustvo rezonovanja i lakovernost;
- intenzivirana aktivnost celog organizma a posebno nagona i impulsa;
- zajednička akcija (masa u ritmičkom gibanju, marširanje, ljuljanje; osećaj da ste
deo nečega što se kreće, “instrument progresa”, mali delić napretka i promena).
Aktivna masa ima potencijal za promenu.
- ponašanje koje odstupa od “normalnog” i normativnog.
Vrste gomile
Razlikuju se četiri vrste gomile:agresivna,panična,ekspresivna,akvizitivna
a)Ekspresivna gomila (manifestacijska)
Gomila okupljena da bi manifestovala svoje ideje i stavove, ili da bi protestovala
protiv nečega. Manifestacije ili demonstracije. Ne mora da bude agresivnosti, ali pod
odreñenim okolnostima može da se pretvori u agresivnu gomilu.
Ovde neki autori ubrajaju i razdragane gomile – karnevale, proslave, manifestacije.
Karakteristično: dominacija emocija i odstupanje od uobičajenog ponašanja,
oslabljena kontrola impulsa, napuštanje socijalnih konvencija, razuzdanost i
manifestovanje inače suzdržanih poriva.
b)Agresivna gomila – karakterišu je izgredi i nasilje;
- veliki broj prisutnih;
- veći broj agresivnih pojedinaca;
- “opravdavanje” napada – racionalizovana odreñenjem krivice i odgovornosti
- osećanje anonimnosti: omogućava da se anonimno a to znači i nekažnjeno iskazuju
neprijateljstvo i agresija.
Agresivna gomila može poprimiti tri različita oblika:
Rulja – nasilno ponašanje gomile koja ruši sve pred sobom, posebno ako je suočena
sa preprekom (razbijanje, paljenje)
Linč – specifičan oblik ponašanja agresivne gomile – usmerena na konkretnu osobu
optužujući je za neku krivicu; kada gomila “preuzima pravdu u svoje ruke” ne
poštujući elementarne zakonske regulative. Osuda i kazna istovremeno.
Pogrom - agresivno ponašanje prema svim pripadnicima druge grupe (etničke, rasne,
političke) ne razlikujući individualnu krivicu (manje specifični u izboru žrtve nego
linčovanje). Stari deo evropske političke tradicije: Bartolomejska noć, “kristalna noć”
– uništavanje drugih verskih grupa. U Indoneziji, 1965 – pola miliona ljudi-pristalica
komunista. Jevreji u Rusiji; Crnci u SAD.
c) Panična gomila
Univerzalnije nego agresivno ponašanje
Postojanje agregarata publike u zatvorenom prostoru ili ekspresivne gomile na
nekom trgu – pod odreñenim okolnostima može poprimiti oblike ponašanja gomile u
panici. Ne mora biti veliki broj osoba, ali ograničena mogućnost da se svi spasu.
d)Akvizitivna gomila – gomila koja nastoji da se domogne nečega čega ima malo
(rasprodaje; humanitarna pomoć).
m
o
c
ad.
r
i
k
s
m
o
l
.dip
w
w
w
Mehanizmi psihosocijalne interakcije u masovnom ponašanju
a. Imitacija – Mnogi autori su je smatrali osnovom socijalnog ponašanja; u masi
dolazi do svojevrsnog suženja svesti i potiskivanja racionalnog ponašanja a
dominacije emocionalnosti – pojedinac spontano prihvata dominantne
modeleponašanja.
4
Author
Document
Category
Uncategorized
Views
10
File Size
120 KB
Tags
1/--pages
Report inappropriate content