broj 24 – jul/avgust/septembar 2013.
sadrţaj
uvodna reĉ ........................................................................................................................ 2
prevedena poezija
Robert Krili – Nastaviću da priĉam zauvek ................................................................... 4
Ĉarls Bernstin – Ĉitajući drvo ....................................................................................... 8
Zofja Baldiga – Slikarski modeli ................................................................................... 21
poezija
Marijo Glavaš – iz Infinitiva .........................................................................................
Jelena Nidţović – Konveksni potezi pisanja .................................................................
Uroš Bojanović – Krug oko grada .................................................................................
Luka Bešlagić – Hladnokrva propozicija ......................................................................
27
31
34
40
prikazi
Bojan Savić Ostojić – Lagani nemar ............................................................................
(Danijel Dragojević – Negdje)
Vladimir Đurišić – Koji si ti Šalamun ..........................................................................
(Tomaţ Šalamun – Riječ je temelj svijeta)
Marjan Ĉakarević – Kolonija ......................................................................................
(Marko Pogaĉar – Crna pokrajina)
Kristijan Olah– Pesme iz tuĊeg vremena .....................................................................
(Danilo Luĉić – Beleške iz mekog tkiva)
pisali su .......................................................................................................................................
45
49
53
55
61
1
uvodna reĉ
Ameriĉki pesnici otvaraju rubriku prevedena poezija dvadeset ĉetvrtog Agona: Robert Krili i
Ĉarls Bernstin, u respektivnom prevodu Ivane Maksić i Dubravke Đurić. Donosimo stihove
mlade poljske pesnikinje Zofje Baldige, koje je prevela Biserka Rajĉić.
U rubrici poezija zastupljeni su Marijo Glavaš, Jelena Nidţović, Uroš Bojanović i Luka
Bešlagić.
Rubriku o poeziji ĉine prikazi. Nasuprot dosadašnjoj praksi godišnjih pregleda izdavaĉke
produkcije, uredništvo se odluĉilo da ovaj vaţan segment postane redovan u Agonu. Prikazi
nisu usmereni iskljuĉivo ka mlaĊoj srpskoj sceni, već nastoje da isprate najvaţnije pesniĉke
knjige objavljene u regionu, sa širim generacijskim spektrom razmatranih autora, ukljuĉujući i
knjige prevedene poezije.
U ovom broju, o knjizi Danijela Dragojevića, Negdje, piše Bojan Savić Ostojić. Vladimir
Đurišić predstavlja poslednji izbor iz poezije Tomaţa Šalamuna, Riječ je temelj svijeta, koji
je preveo i priredio Josip Osti. Nova knjiga Marka Pogaĉara, Crna pokrajina, predstavljena
je u tekstu Marjana Ĉakarevića. I najzad, o prvencu Danila Luĉića, Beleške o mekom tkivu,
piše Kristijan Olah.
Bojan Savić Ostojić
2
prevedena poezija
3
Robert Krili
Nastaviću da priĉam zauvek
Vrata
za Roberta Dankana
Teško je otići do malih vrata
useĉenih u zidu, gde
vizija koja odjekuje usamljenošću
donosi miris divljeg šumskog cveća.
Ono što sam razumeo, razumem.
Moj um je ponekad muĉilište,
nekad je dobar, pun vedrine,
i oseća tlo.
Ali ja vidim vrata,
spoznao sam zid, ţeleo sam šumu,
stigao bih do nje da mogu
stopalima, rukama i umom.
Damo, nemoj me odbaciti
zbog skretanja. Moja narav
je moĉvara neodluĉnih
priznanja. Damo, pratim te.
Odstupio sam od sebe,
napustio sobu, našao vrt,
u njemu spoznao ţenu,
legli smo jedno kraj drugog.
Mrtva noć pamti. U decembru
menjamo se, ne umnoţeni već raštrkani.
išunjani iz detinjstva,
ritualno raskomadani.
Moćna magija je majka,
u njoj je drugo izdanje
pribora, ponovljene forme, trke preporoda,
promene komande.
4
Vrt odjekuje u sobi.
Priĉvršćen je za zid kao ogledalo
koje gleda prozor iza tebe
u kojem se ogledaju senke.
Mogu li da idem sada?
Da li mi je dopušteno da kleknem
u smešnoj pozi preporoda,
navaljivanja po kojem sam ja vrlina?
Ništa za Tebe nije nepovoljno.
Ti bi i unutra bila visoka,
viša, lepša.
PriĊi mi sa zida, ţelim biti s Tobom.
Zato sam vrištao Tebi,
koja ĉuješ kao vetar, i menjaš se
umnoţavaš, neizostavno,
um menjaš.
Trĉeći ka vratima, ţurio sam
kao što ţuri sat. Hodao unazad,
saplitao se, zaseo
nespretno na pod blizu zida.
Gde si bila Ti.
Kako je to apsurdno, kako zloĉesto.
Treba samo da ustanem.
Moja kolena su bila od gvoţĊa, zarĊao sam kleĉeći, pred Tobom.
Zbog toga se peva, piše
se prolećna pesma, dalje se hoda.
Dama se uvek selila u susedni grad
a ti se saplićeš nakon Nje.
Vrata u zidu vode ka vrtu
gde na sunĉevoj svetlosti sede
Gracije u dugim viktorijanskim haljinama,
o kojima je moja baba govorila.
Istorija im peva u lica.
Mlade su, dostiţne,
pratiš ih takoĊe
u sluţbi Boga i Istine.
Ali Dama je neodrediva,
ona će biti ta vrata na zidu
koja vode ka vrtu punom sunca.
Nastaviću da priĉam zauvek.
5
Nikad tamo neću stići.
O, Damo, seti se mene
koji odrasta tebi veran
ne postaje mudriji, ne više nego što je bio.
Kako da umrem sam.
Gde će tad biti ja koje je sada samotno,
šta to tako patetiĉno jeca
u ovoj sobi u kojoj sam sаm?
Otići ću do vrta.
Biću romantik. Prodaću
sebe u paklu,
a biću i u raju.
U svom umu vidim vrata,
vidim kako me sunĉeva svetlost na podu
priziva, dok se Damina suknja
iza nje blago pomera.
Svet
Hteo sam tako spretno
da te uverim, hteo sam
kao ĉovek kakvim si me smatrala,
da te utešim, i ustao sam
otišao do prozora,
povukao, kako si me zamolila,
zavesu, da se vide
konture drveća
napolju u noći.
Svetlost,
svetlost koju smo tada osetili
sivu, zar ne, onu
koja je ušla, obasjala nas, ne
samo moje ili tvoje ruke
ili tako ugodnu vlaţnost
nego je tada u mraku
dok si spavala, ta siva
silueta prišla tako blizu
i nadvila se,
izmeĊu nas, dok si
spavala, nemirno, i
6
moje lice je moralo da je
ugleda, i ona lice moje
ĉovek beše to, tvoj
sivi nestali umorni zbunjeni
brat, neviĉan, niĉiji od ljubavi prezren, i mrtav,
ali ne i tog trena
mrtav, ugledao je mene,
uljeza, što on nije bio.
Pokušao sam reći, sve je
u redu, ona je
srećna, ti više nisi
potreban. Rekao sam,
on je mrtav, i on je
nestao kad si se okrenula
i probudila, isprva uplašena,
a onda si znala kao što sam i ja znao
šta se to desilo svetlost sunca je
tada stizala
zbog još jednog jutra
na ovom svetu.
sa engleskog prevela Ivana Maksić
7
Čarls Bernstin
Ćitajući drvo
Jer ljubav ima takav duh da ako se portretiše umire
Mnoštvo izvidniĉke kontemplacije posreduje pritisak
gipsa. Gomila pomaljanja; 'isterati dimom' samo
od poĉetka zamršeno nešto i nemoj.
Dugotrajna, frekvencija zvona, visina, stav.
Prvo, u ovom trenutku, besciljno, cilja. Do taĉke neureĊenog
asfalta – predavanje, nasleĊe.
Ovi kolutovi sumnjiĉavo me posmatraju. Obruĉ
za leĊa (uzdah, ĉeţnja...). Širokogrud u
deklamacijama, teţak zadatak ţmirkanja
(htenja). Zamori put što zamara svet,
oko 1962. Što više dodataka, iskra i parket
odraz, izgoreo (smaknut). Posmatraj ţelju
ĉiji će pokret biti samo protestvovanje, odboluj
ovaj privezani plavi brod. Izbrojive suze.
Izguran gde se tuneli ponovo spajaju, baš ispod
perona. Ciljevi odlaze jedan za drugim
& ti samo uzmakneš, slušajući
nehajno. U redu, stalno – bogatstva
tog neispunjenog obećanja. Ko – šta –.
Da ova ponovna potvrda (objava)
& uţasno hitro – skoro,
mada. Mada prekoran i još više
nemaran. Lirski misticizam – luka, sve udaljeniji
prozori. Za ljubav bih – vešt ekvator.
Nemarno pridodavanje svakog odreĊenog ĉlana & ispunjen
njima, meša se sa & krade moju postojanost, oštreći
ţelju za to, prolazeći, tu, budi favorit
u obiĉnom, ali ne misao pre odlazak. Moje
srce, kao vosak, kao tanke sveće gori na svetlu.
Ĉarobna prolaznost stalna prinuda vrtoglavog poletanja.
Ali kutije, obe, na isti naĉin prevezene. Mnoštvo neprilika,
dalje teoretiziranje konaĉne predaje, sve do sledeće, proreĊuje se
ili biva otpremljeno, što noćima spava, danju luta.
Pojavnost što više ţeli povratak od trzaja, dok
pilot svoju raketu pretvara u vunu. Isplesti
ove fantazmagorije od belog, strmog spomenika do veselog
obroka kulture što jede sebe. U oĉima što gledaju sa crninom ogledala,
8
udaljenost savršena – ja hoću, ali sve izmiĉe. Fiksiranje
motora, trasa tramvaja, poslednji dani ove
vode, ovih polja. Potkrepiti ovakva strujanja i
potkopati udar, lek je memorije. Kad dugo
traje, slika se pomirila sa prijateljem, ĉavrljajući
ispod oraha, zraci neba ne više naši
ali još više posedovani. Za mnogo toga nema
leka. Udvostruĉavanje jednako ĉarima srećnijih vremena, onih
nestalih, brţih i fantastiĉnijih, glasan
oĉaj neţnija propoved. Cipela baštini
svoj put dok stopa za stopom ne vidi
nikakvo skretanje. Nebo se rastavlja, zastori prepravljaju.
Muk koji obrubljuje tananiji trenutak,
tegobna šarada vikenda i odgovor.
Mrak koliko bogatiji od jarka oko kojeg je. I
moja ljubav, koja me uzima za ruku, sada, da bi posmatrala kako
sve ovo prolazi, briţna je, ona i ja. Mi u tom smislu
obmanjujemo sebe jer obiĉno
mislimo da će lišće opasti ili
da postoji više naĉina da se strujno kolo prekine.
Koliko bismo bili jaĉi da nije – ali to je kad je ĉovek usamljen
i nedostojan da zamisli istoriju. Na
tremu, uz vrata, stojimo, sa šoljicama kafe
u ruci. Pisaći sto neprikrivena opraštanja. Ja
ĉekam ali to ne ţelim. Ozbiljno prezreo,
paţljivo ispitan do taĉke
nevidljivog crteţa, tu nema prošlosti,
kako se mogao nadati da će nam nešto znaĉiti. Ovi
sladunjavi dani, neĉujni
cvrkuti uzvišenih dubina. Ţelezniĉkim
šinama, na pola puta dole, sedeći tamo, posmatrajući –
koza ne zna za bolji zvuk. Kakve boje, kakvi
karakteri – premazani svakom taĉnošću
koju zamisao donese, mnogo snaţnije i
smelije od nas. Oslabljene oĉi
zatrpavaju jutro i mi se utapamo u moru
pomaţućih ruku. Bolje pustinjak nego sociopata.
Razaranje? – vetar u svakom sluĉaju duva, svud,
a ram prozora ukrašava prizor. Ta
osoba uglavljuje se u tvojoj glavi, i ceo svet
je njome razoren.
(iz zbirke Controling Interests, 1980, 1986)
Ţig
Velike stvari. Izvestan ton vam
kaţe: kako to radiš, šta to
Sve rasporeĊuje. Stvaranje smisla
9
S obzirom na sada sasvim nevaţnu
Sliku buke što dopire iz druge
Sobe. Tako ti odlaziš, a cela se
Oĉaranost premešta, tvoj stih, lagano
zanjihan. Poĉinjem da se
Nadam budućem uverenju – smešno
Utišan da bi se iskrao pekinškim grešnicima.
Kako je malo svako od njih zainteresovan
Za podešavanje prkosnih
Brojeva. Ta tiha oaza staje
Ma šta da dobija, dok zadrţava izvor koji
Nestašno brzo odskakuje, akord
Brzine, trag navike koju treba
Umrtviti. Ruka i grkljan – što godišnja doba
Stvore od zagonetke, nanos ćutke
Nevoljan da umetnosti dozvoli pogrešno
Kolebanje usled proticanja koje ima teţinu, i tu dopušta
Ljubavnu jalovost. Ti što ĉuješ ove pozive
DoĊi, razoruţaj, obnovi svoje povremeno bdenje
Jer tunel ne pobuĊuje bujanje i
KraĊu ambicija – odgodi, osiguraj
Opuštanje i svaĊe, što zadrţava, misao odbaĉena
Samo odbacuje obilno podstrekivanje.
(iz chapbooka Stigma, 1981)
Dysraphism1
Nije li se vetar podigao upravo kada si ustala ili da
li si me od njega zaštitila? Osetio sam saţetak
imperativa, val skretanja, demonstraciju moći inverzije. Svi pijani, nema
se kud. Zaslepljen avenijom i ispunjen
susednošću. Sveden ili zaveden. Tu postaju boce,
ćutljivi vodiĉi, ilustrovane sklonosti prema
nadmenosti merila. Mrzovoljan ili komiran. „Ţivot je ono
što nalaziš, postojanje ono što odbaciš.“ Dobar je primer:
„Tata steţe nevaljalka.“ Ponekad se nešto
razdvaja; u većini sluĉajeva, nije više od dvorane.
Nema se kud osim pianissimo (zaštita trţišnog
rasta cena). „Mama to uvek uradi onako
kako ja volim.“ Ili, ovde vrednuj ono što kao da se
odgaĊa u drugome. Opravdanja nema! Zimske sportove ne moţeš
gledati sa upaljenim svetlom! Nenormalno fluidno zadrţavanje
drevno plavljenje. Sigurno isto toliko tvrdoglav
ali bez njegovog šarma. Nema poistovećenja,
samo povraćaja. Primorao nas je da iznudimo tu ponudu;
ona proizlazi iz politike, ne iz ljubavi. „Napuni
ĉaše – pitaj ih
10
da li bi ţeleli
još kafe, itd.“ San
sadrţaja.
Putovanje je
dugo,
nagrade nedosledne. Heraldiĉki oklevetan.
Otići – znaĉi – dobiti. Najbolji
plenovi: gotski lukovi. Ili pretvorna ţelja
pogaĊa vrela i pevaju sa ţivahnom
veliĉinom. „Skloni sve sa stola, osim
vodu, vino i pepeljare; za raspremanje soli & bibera
koristi poseban tanjir.“ Neuko
sukobljavam, ĉudeći se
ustrajavam. Treba da
spomenemo da se to
daje za svaĉije oĉi a primenjuje se samo na
osnovnom i poĉetnom
nivou. Budući da je
udobno i isto tako
primamljivo i zadovoljavajuće.
Priĉa podupiraĉa: saksije na prozorima ka društvu.
Ali ne obaziri se na krušku što cveta u tvom
mozgu. Boţji otrov je koncept
beskonceptualnosti – dah bez kiseonika.
Ništa manje izdvojeno ništa više ostavljeno – iskušenje
uvek leti ka
breţuljku svetionika – prokop
duše.
Beskonačno drndalo. Nikada nije u pitanju dokidanje, već samo saţimanje. Severna svetla su
univerzalni obloţeni temelj. Radost
pri dţogiranju. Uţitak u
strepnji. Udari ĉetke
po kanalima ... nasipi na
sargiji. „Ljudi vole kad ti nije potreban
novac – izazivaš prezir.“ Na neki naĉin
tako otrovne oaze. Ovo napredovanje grofova, kao neuspešnog
dana, drvenasto krkljanje. Cipele
šokiraju. Dao bih ti
svog majmuna, svoju serenadu, svoju pijaĉnu torbu,
ali ti traţiš postojanost, a ne teret. Ko
uzimajući hrpu poriĉe nagradu, širina
platna. Ili oni
sa njihovim, ti
sa svojim. Drugi
hitac, drugo zaustavljanje – mrtav
kao daska u podu. Izvinite zbog moje deklamacije: kratka
parada. „Ponovo napuni pladanj i priĊi
svakom.“
Zvuk je skup – ešarpa
11
serafima. Dosledno tkanje.
Proširenje nikad nije više od forme sadrţaja. „Znam
kako se osećaš, Dţo. Niko ne voli da prizna
da mu je devojka pametna.“ „Osećam kako znaš,
Dţo, kao niko pametan ta devojka je njegovo priznanje.“
Valovita vrsta vrste – duţ podzemne ţeleznice, gurnut
u kadu, bekstvo stepenica. Trebalo je da pucaš! Ali
vremenom sam pristao. Sudski spokoj, i pompeznost.
Ispipaj straţnjicu! Pranje
briga (svetovnost
vira). Ili: „Divno je biti ovde sa svima vama.“ Omaške
nalaze ustrajna odlaganja, potajne
rekvijeme.
Zasićenje, sigurna sića.
Ili – muvanje,
deterdţentsko jecanje, besmislena psihoza. Hajdemo:
raskomadajmo hirovitost, ispecimo
zaostatke, poduprimo sveto. „Ako ne pratiš
kulturu, kultura će pratiti
tebe.“ Sakralno doziranje, pomalo
domaćinsko. Nit
niţe niti poput
drozda. Trombolitiĉka kaseta. „Dok se sve to
dešava, mladi Sir Fransis Rouz – vrlo obdaren
slikar, koga je Gertruda Stajn poslednje decenije svog
ţivota prihvatila – kao da nema veze sa
slikarstvom.“ Ako se druţiš sa njim, druţiš se
sa metaforom. „To je
realistiĉki paket mera, to je
unovĉiv paket mera, to nije
konaĉni paket mera.“ Okretnost
sveobuhvatnog, moţda: uvek nešto
prokapava.
Izgleda kao da uvek iznova zaštićujemo iste automobilske
gume bez dodatnog stezanja. Evo nekih
dodatnih prozorskih okana – alternativnih. Do sada veoma zauzet
reorganizovanjem i u stvari, što je neobiĉno, moglo
bi se reći, pridodat frakcionoj destilaciji racija. Ili samo
sudariti se, leĊima okrenut svima.
Realnost je uvek krepkija
kada nju ne viĊaš.
U svakom slušaju, samo nastaviti, biti tamo gde pre nisi bio ili nisi
mogao biti – koraci, prozori, prilazi. Ne dozvoliti
da se ono drugo toliko rastoĉi dok se
stapa sa horizontom rastresenosti, rastezanje
progonjeno kao domaće tlo
(mesto gde se spreĉava oticanje). Recimo,
vakcinacija kobaldskih izaslanika trudnih dvostrukim
ogorĉenjem, koja probija sa inertnim materijalom. Ne
mogu a da se ne nagnem, sa meni svojstvenom nadom. Moţda
12
nagoveštaj, oklevanje. Kaljaĉe su, na primer,
nestale, ali ti si tu. Trenutna libidinozna energija, Doplerova
patnja. Zatim svetlost osvetli
svaĉiju glavu. „Zato mislim
da negde treba da istaknemo da je to stvarno
zajedniĉki prilaz.“ Izrešetan
bukom. Ono što
ne zna skandirati priznaje
širenje: listovi ĉaja
mamac
ogromne sreće – poslepodnevna
bljuzgavica, jutarnji odgovor. Proza,
poza – nemilosrdni
krznar.
Pesma, hroma. „Ne volim
tvoj naĉin mišljenja“:
teško je potrošiti um.
U prozi polaziš od sveta
i nalaziš odgovarajuće reĉi; u poeziji polaziš
od reĉi i u njima nalaziš svet. „Unesi
vrelu – supu“ „Ne
bi mogao pronaći put
izvan oljuštenog krompira.“ I tišina
moţe biti sredstvo
ali je retko delotvorna kao slepilo.
Njegov kvart i baštinik njegovog srca, koga je zaĉarao
svojom sviralom, obuzdava cilj da bi sledio
bujice sa otvorenom smrknutošću, i uklješteni u ovom
nizu, budale porede sa tromim malaksalim tonom.
Vlast traţi odvraćanje paţnje – cirkuski
poniji klanice. Uĉvršćen
harmonijom, ošamućen dekoracijom
hirurg iz sna hramlje tri koraka u širinu, dva
koraka u stranu. „Tada nisi morao da
viĉeš da bi bio ekspresivan.“ Jedno po jedno
pepeljasto stopalo posuto je peskom, ostala je tuga.
Hitar prolazak skele, zauvek razigran.
Svet zabave zna da borac hoće
da dobije rat i da se vrati kući.
Luka iluzija
Pri ponoćnom škrabanju, magla je
izgubila svoje kosti a klobuci
pokrova obloţeni su glinom na
granici plime i oseke. Ne brojati više
sem gustine strela njihovu
ćutljivost na rascepu obrubljenom
dokom, niti ĉasove slosticija
13
niti obod zaobilaţenja –
preko boka uvojka i
kovrdţe vena se slatko rasipa
a Đavolja vrata ne znaju ništa
sem dosaĊivanja i neĉinjenja –
proroĉke moĉvare gde se
obuzdavam od mnoštva i kamfora.
Samo to, mreškanje
nasuprot slepe obale koja nas
zasipa peskom glatke i jasne: neka
on koji se nije zbunio naĉini zvuk, kakofoniju
pribliţavanja, koje je palo,
rasipanja, koje je odvraćalo. Mada
slobodan da se dosaĊuje i tereti, neka
šina izbrblja zakljuĉak, sitniĉave triĉarije
na opustošenoj moĉvari, ili gospode ova
kula, putanja voĊice, prolaz
podnevnog atola.
(Iz zbirke The Sophist, 1987)
Poetiĉki stav za poetiĉki kolokvijum kutenajske škole pisanja, Vankuver,
Britanska Kolumbija, avgust 1985.
Nikada nisam bio za intelektualizam. Mnogo
priĉe, malo akcije. Sakriti se iza zidina teorija
poštovati, zbuniti, muĉiti sudski nalog, radije ćemo
sve kinjiti našim, makar i laţnim, obećanjima o brzom
prilazu i razjašnjivoj nadoknadi. Pesma ne treba
da bude, jer ona postaje. A oni koji ovako sramote svoje
signalne zastavice, ma kako i ma od koga osramoćeni,
katranom treba da pospu vatre buĉne inspiracije i da ogole
znak nedoraslosti na svojim kolektivistiĉkim plećima.Terorizam
u odbranu slobodne preduzimljivosti nije greh; nasilno
proganjanje pravde nije nevino. Ameriĉki stih
razdvaja od kanadskog tema
koju moţemo pogrešno proizvesti da bi tumaĉili ovaj
presudni spoj našeg binacionalnog toka.
Nisam ukrao te kruške. Naravno, problem nije
u vodi, već u bebi. Ţelim pesmu
realnu poput Oranţa Juliusa. Ali retoriku
ostavimo po strani priĉajmo iz srca
drugim reĉima koje će olakšati i osvetliti. Više nije 1978, a
po tom pitanju ni 1982. Nove mode kao što su
sjajni vrhovi tvojih cipela: Treba li jednostavno
prvo obojiti ili odbaciti uglaĉani kaput? Moţda je potrebno
zameniti same cipele. Same cipele: ovo je
zagonetan objekt našeg projekta. Naravno, sve
što se zbiva u vremenu, dokument je tog
14
vremena. Veleĉasni Braun predoĉava ovo gledište kada
priĉa o nelagodnosti nekih svojih verskih skupova
tih poloviĉnih ili ĉetvrtinskih formulacija, već skoro
deset godina nisu više u opticaju u današnjoj
situaciji. Sadašnjost je uvek nezasita
jer je nikad nema. S druge strane, prošlost je
uvek staromodna, a budućnost prigušena.
Sporo putuje svetlost za ĉovekolikog pacijenta.
Polovina sveta misli da se noć nikada neće završiti,
dok se druga polovina znoji pod jarmom nemilosrdne
svetlosti. Vreme je da skinemo šešire i
skrasimo se. Kotlić je na peći,
vekovi su naslagani poput knjiga na polici.
Šarka i šipka.
Ĉitajući drvo: 1
Nakot kutija muĉi mlin, mi plaĉemo traţeći
još. Sloţeni zov, ksenofobiĉne
mogućnosti, sa srodnim interesima dostiţu
kritiĉnu katarku. Zajedniĉko, u najboljem je
sluĉaju, zagonetno, tvoj ţivot, ovaj
surogat socijalne borbe. Jezik
kapija jada, zasenĉeno okruţje, drvenasta
revnost. Pojašnjavajući proĉelje,
sada jasno, od raznovrsnog znaĉaja, mada
samo u odraĊenoj pogodnosti. „Mrzim
govor & govor me ne voli, oba sluĉaja
ne zadovoljavaju. Umesto pacovskih mozgova, jeo sam
krila mušica. Istoĉno od raja, severno od
koridora, ĉemu niko nije subjekat, svako je
ĉlan. Koraĉajući kroz vodu do grimasa.
Sneg prekriva barke, obasipa
narod. Inaĉe, kvar već
ţari, pali, kali. Uzrok,
poza, nešto na pari (nekada su bili
voĊe avangarde, sada samo ţele
da ih razumeju). Samo su
fragmenti (f)aktualni. Oblici šljapkaju,
val urnebesa ili glosa
uţasnutosti, samo se rasipa nema
u tom (nekom) moru. U mojim ušima
i dalje svi urlaju: ali budi siguran, dragi tata,
da su ovo moja osećanja,
ni od koga ih nisam pozajmio. Ţelim da ovu reĉ
ovde smestim (mrtvi
bi bolje znali). Savijati šake
da bi nastali slogovi. Krhke
ĉari, histeriĉno proricanje. Izgledala je
15
ljupko, ti radoznao o njenom
muţu. O, soredea! O, travea! U Aidi se
pojavljuju ljudi, zar ne? Dan sa
smešno obuĉenim Ahilom, Apolon na
skrovitom brdu – svi skupo plaćaju
za glavu, pogrešno shvaćenu kao da je mera
udaljenosti preko izravnatog polja predmeta,
svaki definiše spiralu zaodenutu senkom,
prateći šum jeziĉkog identiteta
pretvorenog u kremaste figure, poput stalnog
komešanja, ponavljajuće podrazumevajućeg.
Video sam to i rekao pre no što sam otkrio sudski nalog. Obiĉan ispraţnjeni
sklad, nabrekao, mada minijaturan, enzematiĉno
potisnut. Narušena
tišina; drţeći nepriĉvršćenu
mapu, figurativne ĉizme u zakulisnom
formatu papira. Iskoristi palac
umesto odgovora: nezasito
malaksao. Jer je polis perla,
pljusak, poziv. Dubok sneg
ispred crvenog hrama. Prošle nedelje sam
zapisao: „Jutros je
izboĉina nestala & piloti
se takmiĉe za uravnoteţenu hajku u hrpi
slomljenih osećanja (senovitih soba).“ Ne
fiksiran!? Kada tada!? Devojĉica pored
svega trĉi. (- Nemoj mi reći da
devojĉica trĉi.)
Divlji vidici unutar goruće
slike (disanje, suzbiti
himere). Moja vizija aspekata
smešta montaţne delove (enigma je
nastala pre trodelne
njuške). (Bespomoćno posmatrati
poput dece koja grickaju gluposti.)
Izrugivanje buja, bez obzira na to da li je
odgovor moguć. Uništio
sam svoju municiju da bih oslobodio
okean koji me senĉi dok besplatno
šetam parkom, mada se
saobraćaj odvija dalje od mene,
osećam se nelagodno osluškujući
šuštanje sipanog šećera i teţinu obilja.
Hoćemo li tumarati do ţiţe ili se zagnjuriti
u jezero: primer se zadovoljava
svojim mlazom. U baru na putu za L.A.
srećem tvoj surogat, ustupam mu putniĉko
sedište i površan razgovor, poljubac i oralno
nadraţivanje, podršku, 5 dolara, zabrinuti uznemireni
16
teskobni izgled. Kako bih te ja mogao tako
opisati? Zaista si otišao. Mešam
te sa ĉitaocem. Prostorom ne mogu
da vrištim. Opametio sam se (ne
zanimaju me prognani tokovi
misli): moţeš ĉuti oblike
i okove nesvesti. Ako je potrebno svedoĉiti
ili suditi, što će reĉi pojaĉati
jedini znak šarenih pisaka upletenih
puškarnica. Ovo
nisu moje reĉi, leto mi ih je
neţno dalo, što je neobiĉno
u stvarnom svetu, gde
se pamte samo olujni dani. Imao bih
sopstvenu kuću, sa zalivom kuţnih isparenja,
realnost curi
sa njenih krajeva, poput kontekstualnih
uslova. Zato izgleda kao da se
moj stih raspada na
delove, kao da se tokom ove tri godine
meĊu knjigama pokvario; moţda
drugi pišu bolje pesme,
ali one sa elegantnim
okretima fraze, ţivom
slikovitošću, pa i konceptualnom
izvrsnošću, ĉesto ništa ne pruţaju.
Bilo da je poezija realna kao ili realnija od
ţivota, ili nije ništa od toga, glupo je
& otupljujuće zanimanje zombija.
Moja se poezija uobliĉava
onim iznutra što se ne
koleba & ne mrda. & ja
je nikada ne bih sam mogao stvarati.
I kada bih radio u fabrici, jedrio bih
ka muzici sasa.
(za nastanak ove pesme pesnik se posluţio pesmama objavljenim u antologiji In the American Tree, koju je
uredio Ron Silimen 1986)
Iznad doline sofista
Nemaš utisak da on
ima mnogo šta da kaţe; ali on to
dobro kaţe. Traganje
koje je pokoravanje speleološkim
zaprekama suštinskih ĉinova, potencijalnih ĉinjenica.
Kruţna jetkost u morima sporova. /Ja/
ţelim telefon, more, uzde;
delovi tela ometaju suštinu. (Odnos
17
Prethodi proizvodnji). (Nezgodna
veština (vrĉ). Poput domaćeg
bestijara zadavljenog boema. Brusa
tuče buka (Baster). Poţar
gasi vodom (talogom). „Ovo je
moćan, originalan i veoma
dirljiv rad, a mnogi će
smatrati da uznemiruje.“
Kada u sokolsko vreme i vreme strasti
dozrele, sušim dasku, kao i uvek
postoji sklad u celodnevnom dašku ...
kao ili poput moţda ruganja, ispitivanja, pobijanja
propadanja, prostaka. Sve je blagoslovio
plavac. Rekao je da je miša drţao
u svom hard disku. Potom je pocrveneo, razoĉaran.
„Nisam ti jednostavno mogao reći, delimiĉno
nisam mogao razumeti, pretposlednje
neizbeţ/dostup/no“. Ĉak se i papa Jovan Pavle II
slaţe. „S ĉuĊenjem sam proĉitao pismo
profesora Bela. U prikazu sam istakao
da je njegovo istraţivanje bilo oĉaravajuće i
vešto predstavljeno. Što se tiĉe
bojazni, osećao sam (i još uvek
Osećam), one su bile izraţene dok sam razmatrao
kako ....“ Stvari koje
sam opaţao kao dete – stolica, sto,
pod – konkretne, znaĉile su ţivot. Ili
slep za ukradeni opoziv, neopaţeno sledi
bika ili Bila, samo do neumesne
ţelje. Ove kineske lutke, marokanske
škrabotine: sve to ima cenu.
Zadrţavanje traći svoje zahteve
videti-gledajući, a potom puzeći. „Moje mastilo
ne valja, a papir je prljav, & sve
u svemu stid me je.“ Uspravan,
preneraţen, poduprt, zaostao. On
koji izgubljen okleva i oklevajući nalazi
(ali ne ono što traţi). Ona
koja meditira potresena je. Neka guske
Ostanu guske! (Nije ga briga ĉiju kuću
potpaljuje sve dok ga plamen moţe
ugrejati.) Tu je kukuljica
tu noţ koji laje. Uzmi makaze
i piši. „Sigurno ona postavlja sablast
u moje toĉkove!“ Liĉi na dva psa sa
jednim penisom. Niti baca tvoju ĉarapu pred
patuljke; to znaĉi, oguli ih ali ih
Ne striţi. Jer bolje je da te vodi
nos nego vlas, bolje da
te vodi nos nego da ti je olovni
18
nos. Što će reći, on je bio
sekira bez drške, puding
u blatu. Prava pometnja!
„Samo kaţem pretpostavi ovu pretpostavku“,
predloţi ovaj predlog. Ne tragediju, samo
Neku smetnju. & nemoj da si osoran bez
razloga. (Pošto je vrisnula
pokupila je svoje piće & svoje snove.)
Zatim doĎosmo do velike šume pored plaţe
Tu nekad izgubih prijatelja starog.
Rado ću priznati, dosta mi je svega. Mokar
poput mazge i dvostruko
zgroţen. Molim te, odvedi
Mog muţa! Ali zadovoljstva su poverena
pogrešnim paravanima: obrt
intelektualne mode (Pariz) ĉitavu deceniju
zaostaje za dizajnom koţe (Milano). Osoran
to jest, neprecizan. Jer sa Renkvistom
& Mizom, jedinim koji imaju prava
neroĊeni su i policija. & vladajući svima,
Veliki Prenosnik – majstor prevare. Nema olakšanja.
Izvuci, iskopaj ovaj
nebeski svod.
Tu je
samo to; ništa
manje. Oseka
povlaĉi
obod – u kojem
se obrćemo.
Odloţeni nilski konji suštine
okreću se za doruĉke, padaju u središte meko se
spuštajući sa konjskim pištanjem medojeda, do
opustošene kiseline mirisne
kade. Oni su sputani, snuţdeni
& zamrznuti od zajedljive oholosti.
Do okeana ogoljenog horizonta, koji odvraća osećajnu prazninu Amerike, ovde gde se slepi
uspon
buni u ništavnoj odšteti.
Tama priziva iz gromade
zaborava, i zapoveda mi priĊi & pokucaj.
Voda me mami al’ nikud otići neću
jer ĉovek je stvoren da bi na suvom bio.
Moţeš pevati, moliti se & vikati
ali nikada na Nebo bez škrinjice nećeš dospeti.
Dimljeni losos & Ċevreci, Ċevreci & dimljeni losos, knedle
na šporetu, kolenice na stolu za jelo spremne.
Moliću vas da me zovete mojim hrišćanskim imenom, Badi
(pošto ne znam kako se vi zovete, nadam se da vam ne smeta
što vam se ovako obraćam).
Nemam mnogo šta da pitam; samo nešto malo
19
ali to bi mislim uspostavilo trajnu vezu izmeĊu nas
ne sasvim jasnu, shvatate šta hoću da kaţem.
Tebi, Badi, ţelim da predoĉim
taštinu ideja
mada je moţeš nazvati kako ti drago –
Neko je ispriĉao priĉu da je jedan ĉovek došao u jednu kuću
sa prekrasnim vidicima
& reĉeno mu je, pogledaj na zapad, na planinske vence
koji se iznad zemlje naziru
& reĉeno mu je, pogledaj na jug, na tirkizno-plavo jezero
koje svetluca u plavoj svetlosti sunca
& zatim su ga odveli do istoĉnog balkona koji nadvisuje
vrt jedinstven po raznovrsnim biljkama & cvetovima
& pogledao je na sever, na mladu tek izraslu šumu
& slušao je ptice koje su ispunile grane
slapova drveća
& otišao je do prozora na zapadnoj strani
& rekao: „Ali ja sam to sve već video.“
(Iz zbirke Rough Trades, 1991)
1 Dysraphism lat. je reĉ koju specijalisti koriste za uroĊene bolesti, a znaĉi nefunkcionalno spajanje
embrionalnih delova - uroĊeno oštećenje. U Dorlandovom standardom ameriĉkom medicinskom
reĉniku reĉ ne postoji: ali je koristi jedan lekar iz Toronta, pa je moţda uobiĉajenija u britanskoj
medicini ili je on sam naišao na nju. Šav (Raph) doslovno znaĉi "spojiti", tako dysraphism znaĉi
pogrešno spojiti - što je prozodijsko sredstvo! Njegova je snaga u tome što ima isti koren kao i
rapsodija (rhaph) - ili na skitskom - "onaj ko zajedno niţe (doslovno, ušiva) pesme, pripovedaĉ epske
poezije", vidi "odu", itd. U svakom sluĉaju, pojednostavljeno, Dorlandov reĉnik definiše reĉ
"dyshraphia" (mada ne i dysraphism) kao "nepotpuno zatvaranje prethodne neutralne tube, status
dysraphicus"; što je ispod reĉi "dysprosody" (sic) - "narušavanje naglaska, akcenta i ritma govora".
sa engleskog prevela Dubravka Đurić
20
Zofja Baldiga
Slikarski modeli
(osebi)
Muškarac koji je ostao preko noći zamolio je za plan.
Ona nije subjekt koji govori. Gajio je u bocama šimšir
ĉekajući da se napune. Na dnu uvek ostaje nešto za nas.
Postoji dno: Dve veliĉine i skica, ţenska poezija se dogaĊa.
Sastavljen plan napreduje.
kontrast boja
Veĉe, kraj gledanja. Kratka šetnja
s vlastite strane. Sneg u ustima zvuĉaće bolje
nego u plastiĉnoj flaši twist off.
Nešto se pod nogama trese i trešti.
U kuhinji pali se svetlo, tu ĉuvamo
manji Meksiko. Friţider pun slika,
paljenje i gašenje dugih cigareta.
Na koferima ispeglane mape. Ponavljam adresu.
Adresa.
Veĉe, oblaĉim cipele sa štiklama, jer su veĉernje.
Paţljivo, po tankom ledu.
Paţljivo, da se ne izgrebe skupocen auto,
novo stepenište, jeftin pod, na koji smo stavili
šarene ĉaše s olujom.
slikarski modeli (prema Sera)
I tamo se ţivi, ali tiho.
Ĉak i ne sanjaš koliko šta moţeš da umetneš
izmeĊu boja. IzmeĊu ĉiste
i ĉiste boje.
Scena je obraĉunata bez odeće, mada se smešta
u pitanje pret a porter, u veĉernje,
budući da je druga epoha od ove,
u kojoj se slavi roĊendan?
Zaribavanje, zamena strana,
moţeš da gledaš onu
21
ili nogu stolice,
matematiĉki, nediskretno.
Zbog toga što je teško?
Tako tvrde brojna imena i ispuštani
snovi, koji se ponavljaju u ogledalu, u pozadini
nedeljno popodne izjednaĉuje
sve puteve i dve vrste istorije.
I pored svega same morate pospremiti
za sobom.
noa noa (prema Gogenu)*
Tla koja smo dovezli sa sobom lagano
se stvrdnjavaju, izlaze iz uloge dogaĊaja.
Imamo sjajnu oštrinu, ĉak se vide
naspramne zastave.
Reka pribliţava svoj obris, u zavisnosti
od okolnosti. Dreĉavo, neublaţeno.
Kroz zaţmirene oĉi teĉe ravno.
Ostavi, ne odvajaj, to je najbolje
mesto za posmatranje krišom.
Vidi, meĊu nama je Evropa,
lagano zalazi iza ograde stepeništa.
*Naslov knjige Gogenovih sećanja.- Prim. prev.
Balkon (prema Maneu)
Zelenilo asocira Toskanu, ali to je Pariz.
Prepoznaćeš po izrazima lica i materijalu koji šušti
u pozadini, kasnije doslikanom specijalno za nas,
zauzetim trenutkom pre više decenija.
Toboţ zajedno, a ipak posle duţih razgovora
teško je uhvatiti jedno drugo. Uloge,
sloţene na ruke posluge same se skiciraju.
Slikar. Violinistkinja. Zaova.
Po svoj prilici odgovaramo mestu.
I pored skupocenog nakita koji sam zaboravila da skinem,
premda je teţak.
I pored toga što ne podnosim nerad.
Taj utisak igra glavnu ulogu. Trenutak
dotaknutom bojom mora ostati lak.
Nevaţno je što se iznenada uspavljujem,
kada se nerviram, što će osmeh biti tuĊ,
a od sutra svaĊa.
22
ferije na stranom jeziku
Nastanićemo se na krovu katedrale,
piknik na steni, ljubav.
Prosućemo mineralnu, izgazićemo izdanke.
Reći ćeš ma belle, doĊi vreme je za udarce.
Sahat kula poĉeće da se obrće zajedno sa zemljom,
našom zemljom, koju smo doneli na cipelama.
Reći ćeš lepa moja i ona zapevaće uspavanku,
intoniraće himnu.
Ne znam ĉiji će biti taj greh, melodija
a kasnije dugo tišina.
Vatra i otresanje dogasujućih ostataka
na ĉetrnaest belih kišobranĉića.
Reći ćeš pogledaj u sunce, tako je blizu,
da nam prli boju, guli koţu sa naših oĉiju.
Svet se vraća na zemlju, propada u središte.
Spustićemo se velikim toboganima, jer volimo
da se tokom ferija bojimo. Oproštaje ostavljamo za kasnije,
u poslednjem poglavlju obrisaću suze neĉim tuĊim.
Pesma koju je sastavila devojka koja ĉita
pismo (prema Vermeru)
Ta tišina se ne ĉuje,
za zvuk nedostaju reĉi.
Stranice se bave sobom, prilika je
sigurno muškarac, zgodan,
moţda neţenja, a moţda i nije,
da napisana ljubav izneverava višeznaĉnošću,
univerzalizam biva sluĉajan, a slovo da znaĉi
sve.
Proĉitana nije dokaz, u najboljem sluĉaju je
oslikana ĉinjenica, konzervatori diktiraju
svake sezone, sve nejasnije.
Sve mlaĊe interpretacije greše na prvom
planu.
Nema na šta da se okaĉe tuĊa osećanja,
nesigurno razvuĉena, sigurno da nema.
Poslednja nada ĉeka iza zavese, još malo.
Zeleno.
Svet će se pojaviti vanvremen i predlagaće, pitaće,
isprobavaće lepotu u tišini
najzvonkije ţene.
23
Kurt Šviters, monolog u narandţastom štimungu.
„Umetniĉko delo je sve što umetnik ispljuje“, Kurt Šviters
Ne pakujmo se, putujmo.
Traţim, posrćem, nema neophodnih stvari.
Samo ta ruka na ĉelu, taj dokaz.
Doneo sam vlastite flaše, ushićena
rasteš. Vreme je za izmišljanje imena.
Iza ćoška kravate, ali samo po 39, 90.
DogaĊalo mi se na svakom koraku. Sa njima, bez njih.
Ti utvrĊuješ granice, ja stojim na prstima.
Ne pakujmo se, putujmo.
Naći ću pećinu, u koju ćeš poverovati.
Izdrţaće ĉak najduţa imena.
1918. Rihard Hilsenbek sastavlja dadaistiĉki
manifest
Noţ u jeziku kulture, principi za seĉenje.
Lomljenje je u poslednje vreme suviše popularno,
kategoriĉki se zahteva tamo gde su debeo karton
i mrvice kolaĉa.
Noţ u drvenom konjiću ili deĉije ĉavrljanje,
seĉena sliĉica prema zvuku, mirno,
naše oštrice su briţno odgajane.
Ruka za pisanje zauzeta je neĉim manje vaţnim,
mada je potpis uspeo da precrta svet,
odloţen sa nama u sredini, sastavljen
od elemenata koji laţu, jer su odrasli,
spremni za polazak.
Na toj stanici nedostaje vozni red,
ĉekamo ĉavrljajući kao deca,
jer moţda se moţe prevaliti svet
rastavljen dvostrano, prilepljen
za prozorsko staklo koji nećeš proĉitati.
Pralja (prema Domijeu)
DoĊi, doĊi,
već je kraj stepeništa.
Pa dobro, smrkava se,
a senke raĊaju
promašaje.
24
Pa dobro, smrkava se.
Niko na toj strani neće obratiti paţnju,
kada haljina povuĉe prostor
u pravcu kuće, u kojoj se kuburi s kvakom.
DoĊi, doĊi
već je vreme za ruĉak.
Njen umor moţe se povezivati
s proizvoljno izabranim poĉecima
(reĉi i priĉa), u sredini vezanim
u krst, rebrasto zasvoĊenim naporedo s
misli o tom danu, u kome
je izašao na vodu.
I o svom danas
dvanaest je sati, tri haljine,
kilogram sapunice i ĉipke nasuvo,
rukama dok ne pocrvene.
priĉekaj, priĉekaj Mama.
Sveţ vazduh a nisam gladan.
Sliĉnosti i detalji u drvenom
tanjiru pokrivenom platnom priĉekaće
utoljivanje gladi.
sa poljskog prevela Biserka Rajčić
25
poezija
26
Marijo Glavaš
iz Infinitiva
Igra
U travi su zmije a djeca nose hlaĉe do koljena
i cipele odvezanih vezica koje se vuku
za njima kao da ih slijede, kao zmije
Mrtve zmije veţu se u ĉvor baciš preko pa stegneš da drţi
dok ne zapnu, posrnu, padnu
Sin ima razbijeno koljeno i rasjeĉenu staru krastu
na podlaktici kći je malo viša i nosi aparatić za zube
Sandale se lijepe na ĉiĉak, lako je
poslije ih moraš natjerati da ti vrate dijete kući
da ne gaze na zmije jer su u travi
Ĉekaš korake, sjediš, primiš poruku
zmije plaze jezik da ih namirišu ne ĉuju
ali znaju da su to što trĉi kroz travu djeca
Ţeliš ih ţive s toplomjerom od ţive mjeriti temperaturu
poslije ugriza i debljinu koţe mrtve zmije remenje torbica etui
dovoljno velik dţep da ih sakriješ da ih nosiš
da ne dodiruju travu u kojoj je dugaĉak trbuh i rep koji bi
dijete uzelo u ruku jer se miĉe moraš ih dobro pregledati
ĉitave ih pretraţiti jer neće ti sama odati
trebaš traţiti dok ne pronaĊeš dvije sićušne rupe
i dovoljan razmak meĊu njima crvenilo i tragove trave
a ako ne naĊeš ništa onda saĉekaš mrak
da utonu u san i tada ih mirisne i otrovane skineš
i kreneš ispoĉetka
Oštećeni
Dlanom prekriješ lijevo oko i primijetiš da si oštećen
netko vikne gori Reichstag i pao je Berlinski zid
ide reklama za pivo sedamdeset i dvoje ubijenih u Siriji
libresse za obilna krvarenja – upija dvostruko više
trebat ćemo promijeniti gromobran na zgradi
i provesti anketu o neposlušnoj ĉistaĉici
ovo je stara zgrada, u vratu imaš ţile, grlo, ultrazvuk kaţe ĉvorić
27
onda CT, rak pluća, a samo si kašljao, pedeset sedam puta šezdeset i dva,
u milimetrima, sreća je u milimetrima,
eutanazija je stvar izbora, pitaj Huga Clausa,
prije toga valja otići u Zagreb, uvijek Zagreb, pusti što govore ovi ovdje,
evo pogledaj, Ani je umro djed oko podne,
vezali su ga da se ne ozlijedi, ne nego jer im je tako lakše, fali osoblja,
u Zagreb, bolje u Zagreb,
reklama za banku, stambeni kredit 5,3% EKS,
povući ćemo neke veze i gore si u ponedjeljak, kaţem ti,
novi papa je neki kul lik, spotaknuo se i zamalo ljosnuo o pod,
jesi vidio snimku, svinjetina bez kosti 29,99
jebiga, pušio si tri-ĉetiri kutije dnevno preko trideset godina,
priliĉno si dobar kandidat,
papa nema jedno plućno krilo, lift se stalno kvari,
u ovolikoj zgradi to je malo je reći nezgodno,
gori na Kornatima, London Bridge is falling down,
ugovorite vašu policu osiguranja još danas,
tiše malo, toĉno je devetnaest sati, malu s hladnim i Coca-Colu
uvijek nešto gori i pada
dioptrija raste
Dijeljenje s nulom
Brojevi su pregolemi i teški
zapoĉni reĉenicu nekako drugaĉije
pojedi prah iz laserskog pisaĉa i onda pljuj
pljuj monokromatsku sluz po zidovima
rijeĉi po tlu, po dahom maloljetnica zamagljenim prozorima skupih
automobila parkiranih u ulaštenom mraku narkotiĉki usitnjene gradske noći
po polovici kruha ĉovjeka koji ne moţe kupiti cijeli
iako je prošao još jedan rebalans, izgraĊena nova riva i
krenula po svim predviĊanjima sjajna turistiĉka sezona
pljuj po predizbornim plakatima, prekrij njihova hladna
dvodimenzionalna obećanja svojim toplim crnim poljupcima
islovkaj nešto lako ĉitljivo u dlanove nabildanih baraba
koje su toliko sitne da stanu u dţep ĉovjeku s novcem,
neka šmrĉu slova s prstiju, ti samo pljuj,
veliku tamnu mrlju kao da je netko povratio ostavi
na krutoj ljušturi akademske uĉmalosti splitskog Knjiţevnog kruga
tu su brojevi pogotovo teški, a papir je loše kvalitete i toliko star
da mi je ţao onih koji ga dotiĉu,
pljuj tehnologija je napredovala, sad je moguće izbaciti
dvadeset i ĉetiri stranice u minuti, a modemi odavno više
ne pjevaju dok se spajaš,
pljuj i ne davi s nostalgijom, zar je zaista nekome stalo
do vremena kad se zbog sporosti uĉitavanja fotografija
svršavalo na prve naznake bradavice na ekranu
i tu pljuj, pljuj na prošlost koje nema i one koji joj se uporno vraćaju
bez namjere da je zgrabe za vrat i utope u kaljuzi sadašnjosti,
28
ti su i od budućnosti sposobni umijesiti prošlost,
pljuj po nedodirljivom i po onome što ne postoji
sigurno je negdje ostavilo otiske onih što ga zagovaraju,
pljuj jer brojevi su veliki, iznosi su golemi,
kolone dugaĉke i ako te tko pokuša zaustaviti
pljuni, repetiraj i prijeĊi u novi red
Padaline
Meteorolozi griješe ali meni to danas više ne znaĉi ništa
slike u koje upiru prstom brojevi koji isijavaju temperaturu
tonovi sive koji prizivaju oblake i gustoća paralelnih linija koje
govore koliĉinu kiše
meteorolozi griješe i nije ih briga jer
već sutra imaju novu priliku za smijeh a ja
stojim u nadsvoĊenom prolazu i gledam velike naslovnice u
staklenom izlogu knjiţare nosim kratku majicu a vani je hladno i puše
nosim krpene tenisice a pljusak ne popušta
knjige su ambalaţa za rijeĉi
meteorolozi laţu pokretima
mokar sam i smrzavam se
jedan je srpski pisac na rezidenciji u Splitu
hodali smo kroz grad on zastaje dok priĉa i kaţe
da se jednom zaustavio na semaforu a neki mu je uliĉni trgovac
provlaĉeći se izmeĊu automobila u leru pokušao prodati violinu
prije nego se upali zeleno
ne moţeš takvo nešto odbiti pomislio sam
jer sutra moţda više nećeš imati šansu
nosit ćeš fine lakirane cipele i štofano odijelo
padat će kiša puhat će i biti hladno i nitko
neće prodavati violinu na semaforu
a meteorolozi će se smijati
kao svaki dan kad se ugase kamere
Kamenje
IzmeĊu ne mora biti niĉega
zrak će nas udisati neparne i nijeme
a zvuk kamenja što se spušta niz plastiĉni tobogan
nadglasat će tišinu koju su proizvela djeca kad su otišla
Kamenja je uvijek više od nas
uvijek više nego ih moţemo ponijeti
Dobio sam ţuljeve od one rupe što smo je iskopali
da izvadimo kamenje koje se skrivalo pod zemljom
i posadimo biljku kojoj će korijenje moći
nesmetano rasti kad joj ga zakopamo tamo gdje je bio kamen
Moja je sjena zamahivala sa mnom
bili smo isti suton u nelegalnom vrtu ali njena se oštrica
29
spuštala snaţnije i prodirala dublje u tlo,
toĉno tamo gdje je moj metal zapinjao ona je dijelila
IzmeĊu ne mora biti niĉega ali negdje zapne
Mi nikada nećemo moći pod zemlju, nikada kao kamen
Biljkama kamenje zapravo i ne smeta
one ga umiju zaobići, a ako ih se posadi u procijep provuku se
Moţda bi i nama to uradile kad bi rasle oko nas,
zaobišle nas ili nam se provukle kroz kosu,
kroz prste, izmeĊu nogu i ispod jezika
Tako smo sami
Nikad nisam vidio takav kamen
uvijek je bar još jedan negdje pored
ako i nije moţe ga se odcijepiti od prvog
A što s nama
Tako smo svršeni
Od nas se ništa ne da napraviti, a sve što odcijepiš
ne vrijedi
I da, uvijek je bar još jedan negdje pored
ali izmeĊu ne mora biti niĉega
iskopana rupa, uklonjeno kamenje, zakopana biljka
30
Jelena Nidţović
Konveksni potezi pisanja
Mape mira.
Koordinate su: tišine. I glasovi voda.
Simboli su sakriveni u šumovitim saglasjima,
gde opisuju obrise svetlosti,
matematike mirnoće i geografije lišća
objašnjavajući napredovanje lišaja,
vetrove nesreĊene notacije.
Ranoranilništva
zora je pucanj, samo manje human - sa nanosa nebesa se, belasa se, sa gladnom jasnoćom probija Sunce, sa gladnom jasnoćom dolazi po svoje.
otudsada
samo plićaci sna:
suve ţaluzine i nerastumaĉene reĉi,
rukovhati oniriĉkom logikom i dalje ĉisti
klizavi znojem za napredovanje u sobu
gde se u ĉinijama rastvara so
da stoji, kao
u suzama u ceremonijamauzmakli iz prevoĊenja upravo, ostaju nerasporeĊeni
nepodesni za dan.
Jedan akrostih i u ogledalu naopak
Imenovanje je namet logoklastika
Viša jeziĉka protetika.
A ţelja je kolonijalna
Nikad samo reĉju ispomagana perspektiva foruksa.
Amblem nije jedino mesto po kome plovi,
Ali primećuješ da svaka klauza sna
Neumitno poĉiva na tom ,,ali’’:
Ali amblem nije jedino mesto po kome lovi
Velike konveksne poteze pisanja
I oblikovanja saĉinjena vraćanjem u svoja lovišta.
31
Molitva
Pre svega Gospodu u pesmu uputiti-šta?-ako ni nepodesno konsonantnu reĉ,
ako ni pregršt soli iz gubice?
,,Slava Tebi, Gospode, slava Tebi’’nenavidna praznoslovica a ja još ni toliko:
evo još nezagriţene reĉi,
evo moje mudre pokornosti pred tekstom,
uţasi su blagoritmije u meni, Gospode,
niţe nasušnog neba našeg zaĉudnog.
*
Ĉovek koji moţe uĉiniti
da trenutak izvrne sebe
okuplja sve njegove znaĉajne prednosti.
Rezultat je uzvratna poseta
onome što ĉini jezik:
skaĉe i praska,
klizi i mili,
_____ , _________,
________, _______ i,
jednostavno reĉeno, radi.
Epifanijica iz prevoza
Vijuga, kriva na mostarskoj petlji.
Blagi centripetalni zarez u reĉeniĉnoj intonaciji.
Praškasti vazduh u plućima
i
kao da se neka lepa melodija prstima i dirkama svira unazad:
dve trake blistaju u razmagnetisanom nedodirivanju.
Naizgled nema napora u horizontu. U zasnivanju horizonta.
Umenja nonšalantnosti.
Ne govorim francuski, verovatno ga nikada ni neću govoriti.
C’est la vie.
Recite mi, devojĉice, kakav ţrvanj je bio oštraĉ za vaše lice
koje izgleda tako usoljeno, naduveno,
pregojeni mentalni snepšot u divan letnji dan?
Ne gledajte i pretvaraću se da ni ja nikada nisam. Dosada ovde-odavde32
i kiselobeli papir.
*
Ogledna veţba iz buĊenja: ovog jutra ova antiteza, akrilni
nokti nove ţene nesprovedeni leĊima, naopako prazna
strana grudi dok se ne razaberem, dok ne ubijem
novoroĊeno, slepo maĉe u sebi. Razmaţena do
zabelesanosti koske, ne da na sebe, dok nas ţari ona
vrela unutrašnjost, dok nas ujedaju slana jata muva.
-Akribija, obrt i potreban odmorNajveća (,)
vrlina njenog nošenja sa svojom lepotom
(ima li ili nema šarke?) je sposobnost da se namesti
u najpovlašćenije, najuzornije poloţaje.
Golo pijano sa biserima.
Nesanice vol. ne zna im se broj: ,,Studenica''
Previše sam ĉesto ovde
bila. Sveće stotinu puta
prekuvane preko peska
i ponovo nuĊene za ţive
i za mrtve i za zdravlje
i nepotrošene
jer su košnice blizu
i voštane zvezde
nagomilane, Oĉe.
33
Uroš Bojanović
Krug oko grada
***
Kada skine naoĉale
Dobro je, ne vidi me više
Ostvaruje moju najveću ţelju
U privatnoj ordinaciji
Preskupo plaćamo
Magiĉni magnetni snop, što nam
Buĉno spaljuje lobanju
Zatvoriš oči, vidiš djetinjstvo
Klinci trĉkaraju po mekanom šljunku
Gledam kako granate silaze na moju ulicu
Milion šrapnela
Crta apstraktnu kompoziciju po zgradama
Od rijeĉnog pijeska
Pišem svoju prvu knjigu
Komotan u aluminijumskoj stolici
Razvijam tikove
Koji će mi formirati lice
Ţivot je zbilja za prekraćivanje
Ja sam mrtviji od boga
Zadihan kao pas
Promatram sprovod jednog od boljih
MeĊu nama
I nekako nemam pojma
Teško podnosim tu ravnodušnost
Poţelim nuklearni holokaust,
Na lokalnom nivou, a ti me baciš u krevet
I ja opet
34
Znam šta nas ĉeka
Gadna hemoterapija
Zaista gadna
Ali mi ćemo se izvući
Ponavljam za tobom
Budućnost je sjajna
Kubanka
Moraš se opustiti, ali
Tako je teško
Samo malĉice pokušaj
Nekako
Ništa se nije dešavalo
Na moru, ali opet nekako
Drţalo je paţnju
Ĉim smo došli
Ja sam odjurio na obalu
Bilo je nekih
Pola sedam, sedam
Nigdje kupaĉa
Samo vjetar, klupa i ja
Provjerio sam kroz par dana
To je jedina klupa
Na ĉitavoj plaţi
Znaš, kad si tamo
I pustiš pogled
Ima tu one produktivne depresije
Što ti zaĉudo pomaţe
Da ne zglajzaš
U njen teţi oblik
Mirisala je ova
Turistiĉka destinacija
Kada sam bacio stvari na krevet
Izabrao najšareniji šorc,
Majicu s dugim rukavima
Jer su mi ruke bile u neredu
I odtreperio s nekim
Kubankama da muziciram
Na njihovom maternjem
Neku Gloriu Estefan
35
One su ĉudne
Sve imaju stomaĉiće,
Guste obrve
I svo vrijeme ovog svijeta
Samo da tebi bude lijepo
Svoje društvo sam napustio poslije
Dva dana
Otišao s djevojkama
U Kubu
Zaposlio se u restoranu
I ovo sve napisao
Samo da saznate
Gdje se nalazim
***
Na kosturnici
U sred gradskog parka
Sivim sprejom ispisano
Јасна волим те
Zbog rijeĉi
Na ćirilici
Veselo potrĉaće
Nestrpljivi skeleti
Ĉije kosti će
Ĉudno srasti i
Brzo napraviti
Krug oko grada
Zaklani na istoĉnom frontu
Mrtvi partizani
Igraće
Kozaraĉko kolo
Harmonikaš
Pali Ibar
Moli te da mu pridrţiš
Akord
Dok zubima
Otvara bocu, pa
Nazdravlja o tvoje ĉelo
Leţaćeš
Zatim
Gledati kako pete
Tabaju put hrabrosti
Da konaĉno priznaš
Jasna molim te
36
Ugušiću se bez tebe
Na ovom svijetu ima manje vazduha
Nego ispod tvoje
Boţanske guzice
Da udahnem miris revolucije
Heja ho
***
Sisata Jasna
Konceptualna umjetnica
Jede prţen
Mrtav fetus,
Bombon u staklu,
Posteljicu uz krompir
U krvavom sosu
I
Plaĉ u šoljici ĉaja
Svoje ţrtve
Davi sisama
Bušilicom im
Probija glavu
Ispušta oĉni pritisak
Prstima
Kupi šlajm u sinusima
Jasna,
Konceptualna umjetnica je
Treba li to reći,
Moja prijateljica
Ona
Ne zna ništa da radi
Zna samo da
Ostane nevina
***
To veĉe su u gradu
Postavili prigušena svijetla
Bio je dan ţalosti
Puštali su da pretiho ide
Kakav gruzijski libreto
Ja sam u novoj jakni
Svratio da se naĊem sa
Ekipom iz paviljona
Montirao se za šankom
Zapalio i gledao
37
Borke mi je
Ponudio ulaznicu za predstojeće
Novogodišnje slavlje
Posudio mi cigaretu
I otvorio redovni napitak slabića
Provjerio sam stanje stvari
U toaletu
Puštao dim kroz preširok
Nos
Upratio Jasnu i Bilju
I ĉekao da se spojimo
U niĉijemu prostoru
U meĊuvremenu su došli moji
Ali ja sam se odvojio i
Otišao do dugarica
Sa naslovnice Starta
Posipao se pepelom
I izlajao se
Kako sam se ĉuo sa tobom
I kako si u poruci naredila
Da me voliš pustio bi brkove
Fino mi stoje, kaţem im
Ofarbao sam ih juĉe
Otvorio sam poruke u telefonu
I misleći kako bi preslatka fora bila
Da im pokaţem tvoje nareĊenje
Vidio da tamo zapravo piše
Da me voliš pustio bi me da
Umrem
***
Šetamo tako
On, Olga i ja
Ĉudan decembar, nekako
Topao i miran
U našem gradu
Savršeno svejedno nam je
Da l’ smo mrtvi ili ţivi već odavno
Ne pravimo razliku
Teški teretnjaci
Razvaljuju prostor i vrijeme
Soniĉnim udarima
Kroz plavo svjetlo na semaforu
Muka nam je, beskrajno smo tuţni
38
Ko je kome scenografija
Grad nama ili mi njemu
Znam samo da za pješake, šetaĉe
I ljude
Nema prolaza
***
Njenu kiselu bulimiju
Kušam sa vrha supene kašike
Izbjeljujem joj i namještam kosu
U njenoj utrobi
Umire strah
Malo sa jedne
Malo sa druge ivice ĉaše
Sastavljam je
Glavu na trup
Prste na ĉašice
Sada ima ĉetiri noge
Troma je
Usta namješta na
Grrr
Debelim listovima
Šuta moja ramena
Stavljam joj palce na oĉi
Istiskujem se
Ona je
Rijeka
Na njenim obalama
Federalni garnizon
Pere dvije košulje
Plivaju u njoj, ako im dopusti
Cvijetni trg
Na njenim grudima
39
Luka Bešlagić
Hladnokrvna propozicija
i drugi govorni ĉinovi
morao bih da zapišem reĉi koje ste izgovorili, odnosno reĉi koje ste prethodno upotrebili kada
ste mi se obratili, rekao sam obraćajući se osobi koja se nalazila ispred mene, odnosno osobi
koja mi se prethodno, pre samo nekoliko trenutaka, obratila odreĊenim reĉima, iako bih na
ovom mestu mogao da navedem koje su reĉi bile u pitanju, odnosno koja je sintagma bila u
pitanju, jer ova osoba, koja se sada nalazila ispred mene, upotrebila je jednu sintagmu, koja je
glasila, zapisao sam, HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, tu sintagmu je upotrebila osoba
koja se nalazila ispred mene, i pored te sintagme, koja je glasila HLADNOKRVNA
PROPOZICIJA, ova osoba nije upotrebila druge reĉi, niti drugu sintagmu ili druge sintagme,
ona je jedino upotrebila sintagmu HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, koju sam zapisao pre
nego što sam zapisao reĉi koje trenutno zapisujem, i tako se ova sintagma, koja je, ukoliko
sam dobro razumeo tu osobu, glasila HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, našla u mom tekstu,
u kojem sam se i sam trenutno nalazio, iako sam shvatio da sintagma koju je osoba upotrebila,
HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, u odreĊenom smislu nije mogla biti deo iste
TIPOGRAFSKE STVARNOSTI kojoj su pripadali ostali redovi teksta, mada je, upravo
suprotno, moţda baš HLADNOKRVNA PROPOZICIJA bila deo jedne takve
TIPOGRAFSKE STVARNOSTI, iako sam prethodno pokušao da negiram tu mogućnost,
odbacujući tvrdnju prema kojoj HLADNOKRVNA PROPOZICIJA pripada stvarnosti kojoj
ja pripadam, dakle stvarnosti ovog teksta, sa ĉime se i osoba donekle sloţila, mada se i nije
morala sloţiti, a moţda ja jednostavno nisam prepoznao njen gest prihvatanja moje patetiĉne
tvrdnje, ĉime bi ona, ta osoba, u svakom sluĉaju pokazala jedan od mogućih pristupa
sloţenim zahvatima komunikacije, koja je za jednu od dvaju prisutnih figura uvek
predstavljala misteriju, mada ni osoba ni ja nismo bili figure, i taj naziv bismo najĉešće
nastojali da odbacimo u gotovo svim situacijama, mada je ova situacija, DATA SITUACIJA,
predstavljala upravo jedan izuzetak koji se, kao i svi drugi izuzeci, najĉešće zanemaruje, i
odbacuje, ĉime je odreĊen neizbeţan uslov konstituisanja jednog identiteta, iako se taj
identitet mogao kretati u rasponu od identiteta jednog subjekta do identiteta jednog predmeta,
odnosno objekta, rekao sam osobi koja se nalazila ispred mene, i koja je, kao što sam već i
naveo, PRE SAMO NEKOLIKO TRENUTAKA upotrebila sintagmu koja me je oĉigledno
zatekla nespremnog, HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, i tom sintagmom je ova osoba
ukazivala na specifiĉnost jedne TIPOGRAFSKE STVARNOSTI, ili sam zapravo ja bio ona
osoba, a moţda i figura, koja je ukazivala na takvu specifiĉnost, što bi me, u odreĊenoj
situaciji koja ne bi bila DATA SITUACIJA, moţda navelo i na razmišljanje, ali uzimajući u
obzir da je u pitanju bila DATA SITUACIJA, morao sam da odgovorim na zahteve koji su mi
bili postavljeni, zbog ĉega sam reĉi ove osobe, reĉi koje su glasile HLADNOKRVNA
PROPOZICIJA, ispisao na jednoj od stranica papira, rekavši joj da bih MORAO DA
ZAPIŠEM REĈI KOJE STE IZGOVORILI, mada jednim takvim iskazom, MORAO BIH DA
ZAPIŠEM REĈI KOJE STE IZGOVORILI, ja moţda i nisam ukazivao na sintagmu
HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, što su bile jedine reĉi koje je izgovorila osoba koja se
40
nalazila ispred mene, i moţda je pomislila kako sam, izgovarajući prethodni iskaz, ja u stvari
mislio na neke druge reĉi koje je izgovorila ta osoba, mada bi svako mogao da potvrdi, ĉak
iako se u prostoriji nije nalazio niko osim nas dvoje, kako ta osoba nije izgovorila nikakve
reĉi osim onih koje su pripadale sintagmi HLADNOKRVNA PROPOZICIJA,
pretpostavljajući da pomenuta sintagma nije mogla sadrţati druge reĉi osim onih koje su joj
bile pripisane, objasnio sam osobi pokušavajući da se osvrnem na reĉi koje je upotrebila,
HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, dok me je ona, ta osoba, posmatrala priliĉno hladno,
gotovo HLADNOKRVNO, i nije komentarisala moje navode u vezi sa sintagmom
HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, iako se, u stvari, nije osvrtala ni na moje druge navode,
koji su se ponajviše odnosili na sintagmu koju je ta osoba izgovorila PRE SAMO
NEKOLIKO TRENUTAKA, bila je to HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, sintagma koja se
tajanstveno širila prostorijom u kojoj smo se nalazili, okruţujući nas kao i sve ostale reĉi koje
su lebdele u vazduhu, poput sintagme TIPOGRAFSKA STVARNOST,
zarez je jedini znak interpunkcije koji je dostupan u ovoj stvarnosti, koja nije mogla biti
stvarnost prethodno opisane TIPOGRAFSKE STVARNOSTI, koja je opisana u prvom
odeljku HLADNOKRVNE PROPOZICIJE, pripovesti koju sam ispisivao dok sam
razgovarao sa osobom koja je izgovorila sintagmu HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, iako
ona, ta osoba, nije objašnjavala znaĉenje navedene sintagme, obraćajući mi se kao da ţeli da
joj ponudim odgovor, dok sam ja još uvek išĉekivao pitanje, odnosno postavljanje pitanja, a
osoba mi oĉigledno nije postavila nikakvo pitanje, osim ukoliko se sama sintagma koju je
upotrebila, HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, ne bi mogla smatrati pitanjem koje mi je bilo
upućeno, no ja sam i dalje bio ubeĊen kako upotrebljena sintagma, dakle HLADNOKRVNA
PROPOZICIJA, ni po kojem osnovu nije mogla biti pitanje koje nije bilo postavljeno, i na
koje je osoba koja je stajala ispred mene išĉekivala odgovor, i sve što sam ja mogao da joj
ponudim bio je metajeziĉki osvrt na samu prirodu naše komunikacijske razmene, osvrt
osloboĊen svakog insistiranja na sadrţaju tog verbalnog ĉina, jer PORUKA NIJE BILA
VAŢNA, rekla je osoba koja je prethodno, iz meni nepoznatih razloga, upotrebila sintagmu
HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, iako ona moţda i nije izgovorila novi iskaz, PORUKA
NIJE BILA VAŢNA, dok sam, sa druge strane, bio sasvim uveren da je HLADNOKRVNA
PROPOZICIJA bila sintagma koju je izgovorila osoba koja je stajala ispred mene, pri ĉemu
sam iskaz PORUKA NIJE BILA VAŢNA mogao izgovoriti i ja, mada sam, zaokupljen
ispisavanjem ovih redova, verovatno bio spreĉen da izgovorim nešto sliĉno tome, ili bilo šta
drugo, jer govor mi je, u trenutku ispisivanja pripovesti o kojoj je bila reĉ, oĉigledno bio
uskraćen, i kao da nije postojala mogućnost da istovremeno govorim i pišem, nakon ĉega sam
odluĉio da, ukoliko sam već bio postavljen pred jedan takav dihotomni izbor, odaberem
pisanje, RAZUMLJIVO, rekla je osoba koja moţda i nije izgovorila tu reĉ, za koju sam
pomislio da predstavlja znak odobravanja mojih navoda u vezi sa izborom izmeĊu dve
mogućnosti, govora i pisanja, ali osoba nije izgovorila tu reĉ, RAZUMLJIVO, kako bi se
sloţila sa mojim pokušajem privilegovanja ĉina pisanja naspram ĉina govora, a moţda i ta
reĉ, RAZUMLJIVO, uopšte i nije bila izgovorena, već je jedino bila prisutna na stranicama
papira po kojima sam ispisivao ove redove, mada se taj sadrţaj najverovatnije mogao i
zanemariti, jer PORUKA NIJE BILA VAŢNA, rekao je neko od prisutnih, to je moralo biti
izgovoreno, mada je izgledalo da niko nije izgovorio taj iskaz, PORUKA NIJE BILA
VAŢNA, osim ukoliko se nama ne bi prikljuĉila neka treća figura, rekao sam izbegavajući da
upotrebim odreĊeni termin koji bi samo nepotrebno doveo do dramatiĉnog usloţnjavanja
procesa razumevanja ovog teksta, i zbog toga sam odluĉio da treću figuru upravo i oznaĉim
tim terminom, FIGURA, mada se nikakva treća figura nije nalazila u ovoj prostoriji, jer jedino
smo osoba i ja zauzimali unutrašnjost ove prostorije, što je svakako bilo oĉigledno, zbog ĉega
se insistiranje na takvoj, trećoj po redu figuri, moglo razumeti kao poslednji pokušaj jednog
41
oĉajnika u potrazi za IZVOROM GOVORA, jer izgovorena reĉ kao što je RAZUMLJIVO, ili
izgovorena sintagma kao što je HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, ili izgovoreni iskaz kao
što je PORUKA NIJE BILA VAŢNA, morali su biti pripisani odreĊenom govoru koji bi imao
svoj izvor, i koji bi ih izgovarao, zbog ĉega sam, nalazeći se ispred osobe koja se nalazila
ispred mene, upotrebio sintagmu IZVOR GOVORA, iako je ĉak i ta sintagma mogla imati
adekvatnu alternativu, mada nisam razmišljao o tome, ali bilo je, uprkos svemu, izvesno da se
sintagma HLADNOKRVNA PROPOZICIJA mogla pripisati osobi, ili nije bilo izvesno da se,
uprkos svemu, sintagma HLADNOKRVNA PROPOZICIJA mogla pripisati osobi,
ovo je treći odeljak teksta, posvećen trećoj figuri, odnosno figuri koja ne postoji ali ĉije je
prisustvo nuţno za opstanak aktera ove stvarnosti, koja bi, moţda u nekoj drugoj stvarnosti,
mogla biti oznaĉena kao stvarnost HLADNOKRVNE PROPOZICIJE, ili pak kao jedna
TIPOGRAFSKA STVARNOST, mada ova stvarnost to nije mogla biti, pretpostavljao sam,
dok je osoba stajala ispred mene, iako ona zapravo nije stajala ispred već iznad mene, ali ona
nije upotrebila sintagmu HLADNOKRVNA PROPOZICIJA kako bi ukazala na jednu od
mogućih stvarnosti, bez obzira da li je u pitanju bila i TIPOGRAFSKA STVARNOST,
zapisao sam prisećajući se prisustva, ili odsustva, treće figure, koja nije bila prisutna, mada se
nije moglo ni reći, odnosno zapisati, da je ona bila odsutna, ali uprkos svemu ipak se moglo
govoriti o PRISUSTVU TREĆE FIGURE, rekao sam osobi koja je stajala ispred, odnosno
iznad mene, posmatrajući me kao jedan objekt koji zapisuje redove koje sam zapisivao, i neko
ko bi izgovorio te reĉi, PRISUSTVO TREĆE FIGURE, ispravno bi postupio, jer iako ova
figura nije bila, kako je prethodno ustanovljeno, ni prisutna ni odsutna, ma koliko
uznemiravala ta distinkcija, ipak se moglo govoriti o PRISUSTVU TREĆE FIGURE,
odnosno ovaj niz reĉi, PRISUSTVO TREĆE FIGURE, smeo je da izgovori svako od
prisutnih, iako su u ovoj prostoriji trenuci izgovaranja bili retki, ekscesni ĉinovi, jer ĉak sam i
ja, kao figura koja zapisuje ove redove, govorio samo u retkim prilikama, a isto je vaţilo i za
osobu koja se nalazila ispred, ili iznad mene, koja je do sada jedino izgovorila sintagmu
HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, ukoliko su to bile reĉi koje je ona izgovorila, i ukoliko je
uopšte i izgovorila odreĊene reĉi, no reĉi koje je ona izgovorila saĉinjavale su odreĊenu
sintagmu koja je glasila HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, ukoliko je osoba uopšte i
izgovorila tu sintagmu, dok sam, u ovom trenutku, razmišljao o reĉima, sintagmama ili
iskazima koje sam do sada izgovarao, nadajući se da bi osoba koja se nalazila ispred, a moţda
i iznad mene, mogla da potvrdi neke od tih reĉi, sintagmi ili iskaza, iako je izgledalo da
potvrda te vrste i nije bila neophodna, mada bi, verujem, svakako bilo korisno da mi takva,
verbalna potvrda, bude upućena jednim GLASOVNIM OBRAĆANJEM, ali izgovaranje
sintagme HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, koju je prethodno izgovorila osoba, nije moglo
nuţno da se opiše jednom drugom, novoformiranom sintagmom, kao što je GLASOVNO
OBRAĆANJE, i sumnjam da bi ĉak i osoba, koja je izgovorila sintagmu HLADNOKRVNA
PROPOZICIJA, izgovaranje tih reĉi, ili te sintagme, oznaĉila sintagmom GLASOVNO
OBRAĆANJE, zanemarujući za trenutak znaĉenja ovih reĉi, sintagmi i iskaza, jer PORUKA
NIJE BILA VAŢNA, kao što je prethodno reĉeno, mada niko to nije izgovorio, i jedino
redovi koje zapisujem mogu da posvedeĉe o tvrdnji da PORUKA NIJE BILA VAŢNA, koja
se postavljala naspram svih drugih izgovorenih, odnosno zapisanih poruka, oblikujući
ambijent u kojem se nalazimo, koji se mogao odrediti kao okruţenje koje se sastojalo
iskljuĉivo od razliĉitih reĉi, sintagmi i iskaza, rekao sam osobi koja se nije nuţno nalazila
ispred ili iznad mene, jer ona moţda i nije bila prisutna u prostoriji, kao što i ja, sliĉno tome,
moţda nisam bio prisutan, barem ne u doslovno telesno-bihevioralnom smislu, dok su
prethodno izgovorene reĉi, najĉešće sintagme, svoje materijalno prisustvo potvrĊivale
sistemskim upisivanjem u stranice papira, što je bilo, pretpostavljala je osoba,
RAZUMLJIVO, mada osoba jednu takvu reĉ, RAZUMLJIVO, nije mogla da izgovori, niti je
42
tu reĉ izgovorila, jer osoba, nezavisno od toga da li se ona nalazila ispred ili iznad mene,
jednostavno nije bila prisutna, ili se to prisustvo nije moglo proĉitati, što se podjednako
odnosilo i na moje prisustvo, mada su ove reĉi teksta snaţno potvrĊivale takvo, kao i svako
drugo prisustvo,
sa druge strane, HLADNOKRVNA PROPOZICIJA je mogla biti i sintagma koja se nalazila
meĊu redovima papira poloţenih na sto za kojim sam sedeo, pa tako moţda osoba tu
sintagmu, koja je najverovatnije glasila HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, i nije izgovorila,
već sam ja bio ona figura koja je naĉinila propust pripisujući reĉi odreĊenog teksta, koji se
sada nije nalazio na stolu, osobi ĉija se glava nalazila iznad moje glave, iako bi u nekim
drugim okolnostima moţda bilo dozvoljeno da se HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, ili
neka sliĉna sintagma, pripiše osobi koja se nalazila ispred ili iznad vas, ili ĉija je, jednostavno,
glava postavljena iznad vaše glave, rekao sam dok me je ta osoba, ĉija se glava moţda
nalazila iznad moje glave, posmatrala i pomno pratila, ili moţda ona, ta osoba, odnosno njena
glava, nije pratila reĉi koje sam upotrebljavao, iako sam, preciznije, reĉi koristio iskljuĉivo u
okviru jedne TIPOGRAFSKE STVARNOSTI, koja oĉigledno nije mogla biti stvarnost
izgovorenih reĉi, sintagmi i iskaza, mada to nije mogla biti ni ova stvarnost, koju sam
prethodno odredio kao stvarnost ovog teksta, odnosno jedne pripovesti, bila je to sintagma
koja je najverovatnije glasila HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, pripovest, dok se moglo
primetiti da je osoba u stvari sve vreme ponavljala reĉi koje sam izgovarao, mada ja nisam
izgovarao već zapisivao te reĉi, što je znaĉilo da je osoba izgovarala reĉi koje su se nalazile na
papirima koje sam koristio za ispisivanje odreĊenih redova, ĉime je ona samo ponavljala reĉi
koje su već postojale, mada ih ona istovremeno i nije ponavljala već proizvodila, i tako se
jedan od mojih omiljenih iskaza sa poĉetka teksta, MORAO BIH DA ZAPIŠEM REĈI KOJE
STE IZGOVORILI, odreĊuje kao jedan sasvim novi iskaz, jer iskaz koji je prethodno
naveden, MORAO BIH DA ZAPIŠEM REĈI KOJE STE IZGOVORILI, izgovorila je osoba
nakon što sam ga je mnogo pre toga, na samom poĉetku ovog teksta, zapisao, i tako se
navedeni iskaz, koji se ovde nije morao ponovo navoditi, razlikuje od onog izvornog iskaza
koji je glasio MORAO BIH DA ZAPIŠEM REĈI KOJE STE IZGOVORILI, i to nipošto,
objašnjavao sam osobi, nisu mogli biti isti iskazi, ma kako oni bili sliĉni, jer drugi iskaz, onaj
koji je glasio MORAO BIH DA ZAPIŠEM REĈI KOJE STE IZGOVORILI, izgovarala je
osoba dok je reprodukovala sadrţaj redova mog teksta, dok sam ja bio autor tog iskaza još od
trenutka kada sam, unutar ovog teksta, zapisao iskaz MORAO BIH DA ZAPIŠEM REĈI
KOJE STE IZGOVORILI, rekao sam osobi ponavljajući jedan od sopstvenih iskaza, dok je
ona ĉekala da zapišem nove reĉi, sintagme i iskaze kako bi ih preuzela i reprodukovala, a
moţda i proizvela, jer niko ne bi mogao da potvrdi da sam ja, autor, proizveo iskaz koji je
glasio, ili za koji se tvrdilo da je glasio, MORAO BIH DA ZAPIŠEM REĈI KOJE STE
IZGOVORILI, ili moţda ja nisam bio autor ni sintagme HLADNOKRVNA PROPOZICIJA,
već bi osoba, da je kojim sluĉajem izgovorila pomenutu sintagmu, bila njen autor, mada je
ona tu sintagmu isto tako mogla i zapisati, jer u ovoj stvarnosti, uprkos ranijim navodima,
svaka osoba je mogla da proizvede vlastitu TIPOGRAFSKU STVARNOST, a ne samo ja,
autor, iako to i nije bilo vaţno jer je jedna HLADNOKRVNA PROPOZICIJA, rekla je osoba
obraćajući mi se tim reĉima, iako mi se ona nije obratila, a posebno ne tim reĉima, postala
predmet rasprave u kojoj nismo uĉestvovali ni osoba ni ja, mada smo u nju bili ukljuĉeni
tekstualnom materijalnošću, birajući jednu od sintagmi kao niz reĉi koji bi nam posluţio za
oznaĉavanje ove stvarnosti, koja prethodno nije bila oznaĉena kao TIPOGRAFSKA
STVARNOST,
43
prikazi
44
Bojan Savić Ostojić
LAGANI NEMAR
(Danijel Dragojević, Negdje, Fraktura, Zaprešić, 2013)
U poslednje dve decenije, Danijel Dragojević objavljuje sume. Ne samo zbog
ţanrovske raznolikosti tekstova koja je oduvek odlikovala njegove knjige. One se nikada nisu
mogle nazvati ni ĉisto pesniĉkim ni ĉisto esejistiĉkim ili proznim. Izmišljotine, objavljene
1976, prvi su sjajan primer te eklektiĉnosti. Ali kako se tempo objavljivanja u poslednje dve
decenije proredio, to su relativno opširnije knjige, Ţamor (2005) i Negdje (2013) nuţno
morale izgubiti kontakt sa trenutkom pisanja, neposrednost i situiranost – a zadobile su ton
vanvremenskog, zrelog svoĊenja raĉuna.
IzmeĊu pet ciklusa knjige Negdje: „Izgubljeno“, „Malo straha“, „Remington“,
„Lipanj“ i „Pelud“, nema većih strukturnih ni poetiĉkih razlika: podela na cikluse je komotno
mogla da se zaobiĊe. Premda je, na nivou ujednaĉenosti, najuspeliji ciklus „Izgubljeno“, koji
knjizi daje osnovni tonalitet: nostalgiĉnost. Motiv izgubljenog koji se u pesmama uvodnog
ciklusa tematski dosledno konkretizuje, prerasta, na nivou cele knjige, u motiv (nedovoljne)
budnosti, opsesivni motiv celog Dragojevićevog opusa. Gube se – ili ţele da se izgube –
predmeti („Lula“, „Veslo“), osobe (izgubljeni muţevi iz pesme „Izgubljeno“). Gradacijom se
ta „izgubljenost“ nadograĊuje i apstrahuje u izgubljenu reĉ („Iznenada vidim, izgubio sam
ime jednog korova“, iz pesme „Ime“), zatim u izgubljenu veru („Odnedavno se u meni
nastanjuje jedan ateist“, iz pesme „Odnedavno“) i izgubljen ţivot („Lice“).
Prema konstataciji da je nešto izgubljeno ili promaklo, subjekt knjige Negdje nosi se
dvojako: ili protiv izgubljenog i gubljenja uopšte protestuje ili se s time rezignirano miri.
Odgovarajući pesniĉki postupci prate ove dve opreĉne
reakcije. Protest protiv onoga što izmiĉe paţnji, pamćenju,
izraţava se kod Dragojevića oprobanim inventarom,
brojanjem
i
katkad
suvoparnom
racionalizacijom.
Inventarisanje je upadljivo u pesmama „Uz Savu“, „Puţevi“,
gde se pristupa „pomnom i sabranom“, a zapravo maniĉnom
pobrojavanju krava i puţeva: „Svakoga, kolikogod vas je,
nijednog neću preskoĉiti, izostaviti, pomiješati, svi ćete proći
kroz svoj broj... sedamdeset tri vas je“ (Puţevi). Brojanje
krava se završava jubilatornim: „a ja, kada u sebi izgovorim
tridesetdvije (upravo ih je toliko), postajem bogataš, takav
kakav sam oduvijek ţelio biti“. Pesma „Cipele“ sadrţi
najiscrpniji i najzamorniji inventar, iz kojeg izbija neslaganje
sa svime što je zaboravljeno i zatureno, što je umaklo našoj
paţnji. Neslaganje do te mere oĉajniĉko da se taj bes
naposletku miri s onim protiv ĉega je uperen te se zalaţe za
još doslednije gubljenje, za sistematizaciju zaturanja. „Neka
istrunu i nestanu poslije naše smrti sve naše cipele ostale u
mraku ormara, ispod kreveta, u kutijama, vrećama, kontejnerima, spremištima, policama i one
izgubljene daleko od naših hladnih nogu“. Sliĉno, ţeljeno gubljenje, ĉitamo u pesmi „Lula“:
„Da imam lulu sada kada stvari gubim mogao bih je izgubiti i traţiti po kući i izvan kuće ĉitav
dan, moţda i duţe“.
45
Iz ovde upadljive ironije izbija i ekstremna forma inventara: tautologija, koja naroĉito
dominira u drugom ciklusu „Malo straha“. „Neki su nas luĊaci zakotrljali, i njih su prije toga
neki luĊaci zakotrljali, i mi smo neke luĊake zakotrljali, i oni su zakotrljali neke luĊake koji se
spremaju zakotrljati neke luĊake“ („Neki luĊaci“). Energiĉnost i neodreĊenost prvog stiha
zatomljuje se njegovim grotesknim ponavljanjem s neznatnim varijacijama, insistiranjem na
slici „kotrljanja nekih luĊaka“. Opsesivnost se krije upravo u insistiranju na neodreĎenom:
„neki luĊaci“ su nedostupni, nepoznati, ali njihova nepoznatost nametljivo se istiĉe, kao da se
samim ponavljanjem moţe nekako konkretizovati, kao da se samim tim nešto o njima moţe
doznati, saopštiti. Najekstremnija je po repetitivnom postupku pesma „Lupao“ iz istog
ciklusa: „Lupao. U vrata lupao, u stol lupao, u krevet lupao, u rijeĉ lupao, u tijelo lupao, u san
lupao, u prozor lupao, u zvono lupao, u grob lupao, u glavu glavom lupao, u sve i svuda
lupao, godinu, dvije, tri lupao, dvadeset, trideset godina lupao, lupao, lupao, i lupao“.
Monotoni inventar ovog onomatopejskog, agresivnog glagola rezignirano a tvrdoglavo
rezimira ĉitav ţivot. Repeticije, nalik onima iz pesama Anrija Mišoa, u Dragojevićevom su
postupku novina, mada po našem mišljenju, nisu naroĉito uspele u poreĊenju sa njegovim
oprobanim tehnikama. U pesmi Mjesto, monotonija koja je prerasla u simplohu ipak zvuĉi
inkantativno, s nadom i strahom odslikavajući predsmrtnu zapitanost: „Hoće li tamo biti
prostora/ kao što ga je ovdje bilo/ kao što ga nije bilo?// Hoće li tamo biti sunca/ kao što ga je
ovdje bilo,/ kao što ga nije bilo? (...)“.
U Dragojevićevom pesniĉkom postupku uoĉljiva je jedna standardna formula. Prvi
stih, ili reĉenica koja otvara tekst, stoji izdvojeno na ĉelu pesme, kao diktum, ţivi utisak.
MeĊutim, pesma nastane tako što se taj utisak besomuĉno secira, racionalizuje, rašĉlani do
najsitnijih detalja, razoruţa i demontira. Za prvom impresijom, koja je najĉešće liĉna (npr.
„Ose su moj izbor, ĉesto mislim o njima, i susrećem ih.“) sledi najĉešće bezliĉno
obrazlaganje, ĉiji pozitivizam i didaktiĉnost ponekad postanu gotovo nepodnošljivi. Na
primer u pesmi „Ose“, za navedenim stihom sledi disertacija: „One su iz porodice kukaca
ţalĉara, reda opnokrilaca, vitkog i glatkog tijela, ţute i crne boje, s uskim prednjim krilima i
otrovnom ţaokom u zatku.“ Dragojevićevska pesma ĉesto biva svoĊenje inicijalnog,
autentiĉnog utiska, dosetke na igru reĉi ili lekciju, svoĎenje iskustva na gramatiku. U to se
moţemo uveriti na osnovu teksta „Goli portret“: „Ona je gola. Ona je jako gola. Najprije tamo
gdje poĉinje svaka golotinja. Tu je precizno gola. (...) Ipak, od svega što je golo, a sve je golo,
golo lice je posebno golo: golo nas lice gleda iz svekolike golotinje“. Uopštavanje ubija utisak
golog, svaka lascivnost je ublaţena, umrtvljena, njegovim ustrajnim impersonalnim
izlaganjem. Prvi stih, onaj koji „doĊe“, tlaĉi se tom tehnikom preplavljivanja i retko poţivi do
kraja pesme. Dragojević-pesnik ĉesto ne moţe da podnese neelaborirani diktum, fragment, ne
moţe da ga ostavi bez obrazloţenja. Evo jednog primera iz prethodne knjige, Ţamor:„Mogao
sam drukĉije biti lud. To ĉesto sebi kaţem, iako ne razraĊujem tu reĉenicu i ne znam što toĉno
znaĉi, što njom ţelim sebi reći („Praznik“). Ali ipak je u Ţamoru sebi dozvolio da razne
fragmente-reĉenice okupi, „nerazraĊene“, pod naslovom „TakoĊer“.
Po mom mišljenju, najbolja pesma u knjizi jeste „Amebe“, koja zatvara uvodni ciklus.
U njoj se susreću maniĉna disertacija i nestrpljenje pred „faktima“, a s njim nemar i ţelja da
se od svega dignu ruke. Iz tog susreta proizlazi neoĉekivani humor. „Amebe se dijele, mnoţe,
djeleći mnoţe, mnoţeći dijele sve otkada sam u školi prije pedeset godina za njih ĉuo. (...) –
Ej vi, jednostaniĉni jadu, sada mi vas je dosta, umoran sam od vaše rasprostranjenosti i
ustrajnosti. O milijunima godina da i ne govorimo. Kada bih znao kako, rado bih vas izbacio
iz svoje glave, svoga ţivota, sjećanja. Imam potrebu za toĉkom. Dijelite se, mnoţite, izvan
moje misli, moga sna, negdje daleko, negdje najdalje, negdje bilo gdje, negdje nigdje.“ Ovo je
redak primer da rezigniranost, mirenje sa svetom koji odlazi, koji se napušta, poprimi ovako
ironiĉno-agresivan ton, kao u najboljim trenucima Razdoblja karbona ili Izmišljotina.
46
Jedna od retkih, a snaţnih plastiĉnih dimenzija ove knjige jeste slika Dubrovnika,
dubrovaĉkih lokaliteta i simbola. Dragojević je u ovom gradu odrastao: on je motivski veoma
prisutan i u ranijim njegovim knjigama, ponajviše u proznoj Cvjetni trg (1994). Pored ostrva
Lokruma, groblja Boninova, plaţe Banje, naroĉito su zastupljeni Zelenci, taj par skulptura
dubrovaĉkih oklopnika, koji su otkucavali sate na dubrovaĉkom zvoniku. Zelenci prerastaju u
simbol vremena s kojim se više, po svemu sudeći, nema volje miriti. Elegiĉno i utvarno,
unutar Grada, mogu da odjeknu šesterci „Stepenica“, još jedne oproštajne pesme.
Bilo nas je mnogo,
bilo nas je malo,
samo pogdjekoji,
nije bilo nikog.
Stepenice same
pele su se gore,
silazile dolje,
pitale se gdje smo,
a nas nije bilo.
Nije bilo ovdje,
nije bilo tamo,
nije bilo prije,
nije bilo poslije,
nije bilo sada.
A nas nije bilo,
nije bilo nigdje,
nije bilo nikad.
Zelenci su tukli.
Jasno je da najteţe od svega što je izgubio subjektu pada gubitak reĉi, kao i
ravnodušnost s kojom (mireći se s ateistom u sebi) na taj gubitak pristaje. Ta kriza je
najubedljivije predoĉena u pesmi „Lipanj“, iz istoimenog ciklusa: „napuštaju me forme, i ja
njih, rijeĉi takoĊer,/ rijeĉi moja lagana i pokretna teţišta./ Strah me i nije me strah: lagani
nemar,/ kao kada vam nešto ispadne iz ruku, a vi se/ ne sagnete da to dignete, neka ostane
tamo,/ neka ostane tamo zauvijek, tako pomislite“. To iznenadno zaboravljanje reĉi, kojih je
nekada bilo „na hiljade“, praćeno je, na nekoliko mesta, nostalgijom za predverbalnim,
konkretnim, „predmisaonim, izamisaonim“, lišenim prisustva imenitelja, reflektora: „Kada su
ljeta ljetovala sama,/ a nas nije bilo, bili smo daleko (...) radosno je bilo uvali biti uvala,/
šumarku šumarak, kukcu kukac,/ kamenu teţak, gušteru zelen,/ radosno je bilo otoku biti
otok,/ izvan vremena, bez imena (...)“. Nedelotvornost verbalnog ispoljava se i u davanju reĉi
predmetima i elementima (Dragojevićevom omiljenom prosedeu, koji je toliko uticao, na
primer, na Marka Pogaĉara), obraćanju predmetima („kaţi nešto, gornja pustinjo, bjelino nad/
bjelinama, grobu ludi, mutavi (...) kaţi nešto, poklopcu za neroĊene“ iz pesme „Strop“), da bi
kulminirala u dijalogu sa samim reĉima, koji se vodi u pesmi „Dolazi noć, ili kako se to već
zove“: „Dolazi noć, ili kako se to već zove./ Te rijeĉi kaţeš svojim rijeĉima./ Što ćemo, moje
rijeĉi, pitaš ih./ Ti misliš da pitaš njih, a one drţe/ da tebe pitaju. Tko bi tu trebao/ kome
odgovoriti? (...)“ U ovim vrtoglavim promenama registra i „govornika“ Dragojević se nalazi
na svom terenu: tu se zdruţuje njegova tehnika iscrpnog popisa sa distancom i konfuzijom
koju unose reĉi, pogotovo kada same progovore.
Tu negde, izmeĊu pobune i umora, situira se Negdje, poslednja iscrpna suma Danijela
Dragojevića, obojena „laganim nemarom“ i atmosferom misli koja skreće pogled sa
47
nepobitnih ljudskih izvesnosti i koja se posvećuje mogućnostima, ne usuĊujući se da im
postavi nikakvo sudbonosno pitanje koje bi ih svakako raspršilo.
48
Vladimir Đurišić
KOJI SI TI ŠALAMUN
(Tomaţ Šalamun, Riječ je temelj svijeta, izbor 1987-2011, preveo i priredio Josip Osti,
OKF, Cetinje, 2012)
Štiglic piše, ovih dana, o tome kako će ekonomska kriza prestati kad se na nju naviknemo,
kao i svaka druga. Teško se navikavamo na Šalamuna, teško se navikavamo na to da on neće
da se navikne, neće da vikne ni jednu naviku, neće da navija ni za jednu viku: skoro pedeset
godina je prošlo od Pokera, u kome piše Kapital je smrt, koja ne iščezava, a Šalamunovo
snaţno prisustvo ne išĉezava, ostaje jednako neodoljivo i zagonetno. Klokoću ilokutorni
ĉinovi, kao neke turbinice, u prazno; ne prazno, nego u raznu razornost ništenja, u utišano
ništa prozaiĉne prozraĉnosti logocentrizma: sve što ti
sad okreću moţeš Šalamunu pozajmiti, šnuru, nitnu,
beton, otpadak, pojam, ime. On to uzme, poljubi i
baci, krotko, bez religiozne obaveze, a ipak uz neku
grozu. Radi se o oblinama, koje popuštaju, koje duše,
i onda moţeš prstima unutra napipati nešto tvrdo. I
prsti sebe pipaju, raduju se, ruka je omiljena
Šalamunova Stvar. Rastvara se na prste, pa na
brojeve prstiju, i usta su pripijena uz njih, vrte se, veli
Šalamun, usta oko ruke. To su neki predmeti,
premetnuti, pa ponovo postavljeni. Moramo ponovo
izgraditi astal na ĉetiri noge, govorio je Beuys, tako
Šalamun ponovo gradi nadrealizam, reizmima,
remiziranjem sa serioznim mizerijama i skakutanjem
do obliţnjeg astala, ne ljuti se, ĉovjeĉe, ponovo
napravljenog. On se obraća, tebi, svima koji su u tom
drugom licu dvojine: dijalog, stalno, stalno ţeĊ
razgovora, ali i kidanje niti genitiva, mršenje tih niti,
u neke ĉupave loptice, jer, sve pripada njemu, sada,
dok nam on priča, dok on govori, nema više svojina
koje su strane, genitiva ĉije osobine ostaju tuĊe: on
prisvaja svojim permutacijama. Šalamun je
nonšalantan, munjevit, ujeda kao osa iz pokera i leti
kao leptir iz Namene pelerine. Kada Šalamun uĊe u
svoju pjesmu, dogaĎa se nevjerovatna promjena, i Šalamun, onaj pristojni ĉovjek koji liĉi na
svoj stih, posljednji iz pjesme Acquedotto (cijeli ţivot sanjar, premda bankar) pretvara se u
hidru, centriranu, ali hidru, monstruma koji uzima rijeĉi, jede ih, pije iz njih sok, oţivljava ih i
ubija. Ţilav je Šalamun, u o-smijehu, a ipak ozbiljan. Ne da da se priĊe, a da se ne umoĉi prst,
dim ili magla? To je neka gotovo djeĉija infantilnost, cut, cut, cut, paste, paste, paste, to su
djeĉija pitanja i prizori iz djetinjstva, sve više, sve ţešće i bez brige o rješenjima, bezbriţna
pred kontradikcijama, to su izjave i izvedbe, progutane pilulelilule bez brige o
kontraindikacijama, kao u nekoj ţurbi, u nekom velikom, obuhvatnom zagrljaju. Nema
pjesme Acquedotto u ovoj knjizi, i kao što nema ni pjesme Robi, i to je šteta, jer bi njihovo
prisustvo ojaĉalo (pred)postavku o tome koliko je razuĊen i razvijen njegov manir, slalom
izmeĊu anegdote i apsurda, metafore i metonimije. Još se nijesmo navikli na Šalamuna, na
49
njegovo vedro kriziranje – proklizavanje poezije. Kapital je smrt koja ne iščezava nikad, to je
iz Pokera, toga više nema u Šalamunovoj poeziji, on je to pisao davno, a sa devedesetim i
dvijehiljaditim, njegov se vizir mijenja, internalizuje, postaje "neaktuelan" i "ideološki"
nezanimljiv, no upravo tu je kvaka 22: upravo svojom dekadencijom on nastavlja ovo
podrivanje. Moţe li (i) o tome svjedoĉiti i knjiga koja je pred nama? Knjiga ima 178 stranica,
obuhvata izbor pjesama iz devetnaest Šalamunovih knjiga, izdatih u periodu od 1987. do
2011, te je sasvim umjesno da se i sam pokušaj pisanja o njoj mora superegorigorozno
samonadgledati sa više od par mjesta, da ne kaţem, ţiţekovski, paralaktiĉno. Kako je
obuhvaćen dio njegovog recentnog opusa, kojim kriterijumom sjajnog prevodioca i
prireĊivaĉa Ostija? Ovo prije svega imajući u vidu policentriĉnost i hiperproduktivnost
Šalamunovu, ili, pak, upravo detektovanje vezivnog tkiva navedenoga mnoštva. Riječ je
temelj svijeta, izvlaĉi odnekud Josip Osti, i meće za naslov ove knjige, ali to baš i nije neki
naslov za Šalamuna, više ipak liĉi (samo meni?) paraetiĉkim pjesnicima reduktivnog
socmodernizma, nego njemu, Šalamuna nije briga za temelje, on se igra kućicama, okreće ih
naopako i sklupĉava se u njima, ali hajde(ger) de, kad već svi hoće da ga skuće u neku
kućevnost, na neki temelj, da ga spuste na zemlju, neka ide i to, mada to tako teško da jeste,
iako jeste teško reći šta jeste. Rijeĉ je temelj svijeta, to liĉi na neko obećanje, neko drţanje
riječi, neko ukopavanje, više no na igru rijeĉima, i oko njih. A kod Šalamuna se radi upravo o
iznevjeravanju deklarativnih etika, pouka, logocentrizama, o namjernom bjeţanju od takve
ukopanosti. Šalamun je postdišanovski pjesnik. Da u njemu nije već bilo prelomljeno
dišanovsko kartezijanstvo, OHO-ho godina već poslije Dišana, ne bi Poker ni bio tako velika
knjiga, bio njen skandal sluĉajan ili ne. A pošto ništa nije sluĉajno, ni Dišan, ni Marks, ni
Engels, ni Frojd, ni Niĉe, ni svi ostali veliki diletanti istorije humanizma, ova njegova pozicija
dakako je više od onoga što bismo izvukli samo iz analize njegovih raskošnih poza, ili taĉnije,
kombinacije promjena istih. Kontekst je, takoĊe, do danas, odebljao. Šalamun je bio u
Americi, i pobjegao, vidio je da kao kustos nema šanse. Vidio je korporativni pozni
modernizam Jonesa i Judda, i vidio da tu nešto ne štima. On je već bio neoavangardan, oni su
poĉeli furati neki svoj pop, ali ne Warholovski, još ne, stigao je u San Francisko da se prevodi
na engleski, iako u tom trenutku nije govorio engleski. Da sve to ubrizga u poeziju, sve to. On
se ţuri, seli se, mrda, ne moţe se posuĊivati, moţe se samo uzimati, za sebe, kao za sve, a
ipak, kao ni za koga, za Nikoga, u onom Odisej-Polifemu-odgovaranja smislu. Ne sluĉajno
Odisej-ja-sam-niko-Polifemu, jasno nam je da je nomadstvo neodvojivo od Šalamuna. Nosio
sam Deridu Amerikancima, kaţe mi u svome autopilot autopoetiĉkom predstavljanju u
Karveru, ali on nije derridijanac koji bi dekonstrukciju shvatio birokratski (Palestrina je
birokrat kontrapunkta, veli Stravinski, pa za svoga kontrapunkt uzora bira prije kriminalca
Gesualda de Venosu), kao što i nije. Iako bjeţi od izglaĉanog simbolizma frankofonijade,
ipak, on je i tu nekakav spektralist. Preuzeo je predmetnoću nadrealizma, i neku egonadreĊenost narcizma lirskog glasa. Ako je taj glas uopšte lirski. Ali spektralisti se gube i
bluruju u narcizmu jezika kao sistema, a Šalamun plovi njegovom erotiĉnom, anegdotskom
dogaĊajnošću. Šalamun je popmodernista, jedan strašan popmodernista. Time što je,
Pokerom, prvi pjesnik jedne kulture unutar koje pravi epistemološki lom, Šalamun je u isti
mah i posljednji pjesnik: on pripada posljednjoj generaciji koja je stasavala bez rock n rolla,
koja je svoje buntove doista pakovala u poeziju i art, posljednje pribjeţište (neo)avangardi,
kao njen intelektualni superstar, to jest, prvoj koja se s pop kulturom sudarila, ili: koja ju je
pravila iz (već) hibridnog rock n rolla; u tome smislu, on je posljednji pjesnik koji artikuliše
naĉine, znaĉenja, tonove i teme koje će preuzeti pop kultura, ostavljajući poeziju u dubokoj
sjenci autoreferencija, akademija, u fetusnom zapećku, sve manjeg uticaja. Šalamun je, dakle,
ili takoĊe, otac upravo one tendencije koja se igra sa ambivalencijom suvišne identifikacije
(Zašto sam fašist, Poker) koju će do krajnjih konsekvenci izvesti Laibach. On je onaj koji
upada u poeziju kao The Beatles u Istoriju muzike, pa za njim mnogi zatim u ta otvorena vrata
50
hoće da zaglave nogu. Raskošni deklarativni diletant, Šalamun ne zna nijednu pjesmu
napamet, ni tuĊu ni svoju. Ne uklapa se u bardovsku istoriju, ni u program recitatorske
sekcije. Dolazi iz svijeta istorije likovne umjetnosti, prvo kao kustos, moţda baš zato, iz ove
neopterećenosti sistemima knjiţevnim, on se katapultira u svemir, i prisvaja: predmete, rijeĉi,
citate, ţargon, psovke, njeţnost, radost, naivnost, svašta. Kad Duško Dugouško u crtanom
filmu nacrta ţaraĉ (pouker), to je Šalamun, nonšalancija šale, munjevita, Derrida in vivo u
crtanom filmu, to je ţaraĉ koji raspiruje, duhovitost, dekonstrukcija. Šta je tu, dakle, na kocki,
a nije kockasto, ni kocbekasto (vidi pjesmu Edvardu Kocbeku za sedamdesetogodišnjicu), nije
squared, a jeste aleatoriĉno, u tome pokeraškom blefu Šalamunovom? Poker je ovdje više
ţarač, pouker, onaj koji piljka, bocka, raspiruje ţar, trlja po ugašenim varnicama i budi nove
varnice, na taj naĉin i – pjesnik nakon kraja. Jarki pjesnik kraja, mogli bismo reći, i pjesnik
rozih krajnika. U ovoj svojoj postapokaliptiĉnoj igri on preuzima i ulogu ludizma, kao i ulog
neke oštre zaludnosti. OdreĊene zaludnosti. Ustvari, pjesnik ponovnog zapoĉinjanja. I
svjeţine, u smislu: ne moraš znati sve, ni indukcijski tragati, ni dedukcijski stavljati pod plašt
neke teleo-logike; evo ti detalj, uzmi dio, sasvim fetišistiĉki, no uz svijest o nemogućoj, a ne
neobuhvatljivoj totalnosti. On konstatuje, pitajući, pa se nalazimo stalno sa Šalamunom u
nelagodi odgovaranja ovim apsurdistiĉkim pitalicama, vedrog tona, ovim malim disrupcijama
naših ĉitalaĉkih navika, naše teolo-logike ĉitalaĉke. Šalamun ogovara, ogovara i krade,
deklarativno krade, da ga svi vide, da svi ruku kraĊe vide kako spretno izvlaĉi na naše oči
tabue iz svojih (Magritovih?) ladica, iz neke performativne tjelesnosti, ili iz perforacijskih
rupica. Otvara, zatvara. Ne navlaĉi maglu na predmete, on vadi maglu iz predmeta, kao neku
vaticu, kao neke ovĉice oblaka, vedro, ne pitajući o materijalu, jer će mu materijalnost
pobjeći, jer će ga dodir izdati, ruka ne moţe osjetiti ruku, a verbalizmi vrebaju, ne samo kao
ispadi i ispadanja, kao (prava) snaga (krivudavih) omaški, već i kao jedna istorija vrebanja,
lovljenja, jedna istorija eufemizama koja sklupĉana šušti u posuĊivanju rijeĉi, umjesto u
suĊenju rijeĉima (prelazi li ovaj instrumental u svoj autodestruktivni dativ), u pjesmama,
dakako, ne u stvarnosti. Ali kad se tako brikolaţira, kad se tako britko laţira, nesumnjivo se i
istinuje, istiskuje neka pasta sa kojom moramo vidjeti šta ćemo. Teško se spira ta pasta, i
teško se suši, teško, lakoteška, ili perolaka, perorezosjajolika, mutnoga sjaja. Ali to je jedini
sjaj koji nas zapada, kako veli Šalamun: Ţivi smo samo za hip/ dokler se lak suši. I teško je
reći, šta je sve survavanje privatnih stvari u pjesmu, je li to iskrenost, ili mistifikacija, poput
poze za oko kljuĉaonice. Šalamun je prije svega ton. Taĉnije, Šalamunova promjena registara,
ovo produciranje sitnih, stalnih registarskih promjena i pomjeranja, od metonimije ka
metafori, od anegdote ka kontemplaciji. On producira svoju poeziju, pegla je, sklapa i servira.
Ostijev izbor daje nam lijepo na uvid raspon njegovih transformacija, kao i to kako se forma i
duţina pjesme vremenom saţimaju, do sentence; Budnost čovjeka istisne iz ţivota, glasi
najkraća pjesma Šalamunova. Kako se izboriti sa sentencijalistiĉkim kiĉem dok se ovo
otkljuĉava, (ili i nije za otkljuĉavanje, nego za scenu iza rupice, vidi pod: Castelucci, Romeo),
to već jeste interpretacijski Šalamunov konceptualno-teorijski nerv, pretoĉen ovdje u stihpjesmu, najkraću u knjizi. Ovaj paradoks per se, već tu, istiskuje (onu Dišanovu, readymade)
tubu do posljednjih kapi guste boje. Hedonizam izricanja Šalamunov već jeste veći od
pretpostavki svojih isporuka-poruka. Priruĉna predmetna art-iljerija tu već jeste jestiva, već
jeste istrajnija od svojih pred-oĉavajućih metaforizacija. Šalamunov proces je ovo priruĉno
povlaĉenje ruĉne koĉnice pred elaboracijama eliotesknoga objektivnog korelatiziranja. Usred
voţnje, Derridine, divlje, kroz crveno. Ako ono pak izgleda kao relativiziranje, to je zbog
naviknutosti na obzire nametnutih nam vizira ove istorije poetizovanja, to jest poeti-viziranja.
Ako liĉi na neku letimiĉnost, to je od plošne pomiĉnosti poetskih slika poentiranja, u rano
prekinutim - preokrenutim rukavcima modernizma. U rukavicama akademskog
pomoderniziranja. Ali rukavice Šalamunovog rukovanja ovim teškoljenjem rukuju hitro
preostalim predmetima (sa ili bez Beuys-ovih astala); tu je ljenost predmeta opjevana do
51
njihovog promiskuitetnog pasiviteta, do konzervativizma njihove namjenske ušuškanosti.
Nijesam siguran, pritom, kako da ovdje dešifrujemo kako je sve "izvrnuo puninu rijeĉi i
pokazao", kako veli povodom Makovića Maleš, "da u toj hajdegerijanskoj rukavici nije ni bilo
nikakve ruke". No osim što je mješavina ontoloških ravni, kakva je to mješavina, i kako je
prošivena, o tome briljantno pišu Brejc, Komelj i Kopicl, a ja ovdje samo konstatujem ţilavi
šarm ove gracioznosti, taĉnije, kako je gracioznost hibridna, kako bridi i kako, i dalje, vibrira.
Njegoš dobio Šalamuna, javlja mi BSO, dok dovršavam ovaj tekst. Snaţno mu stišćem ruku.
Ili rukavicu.
52
Marjan Ĉakarević
KOLONIJA
(Marko Pogaĉar, Crna pokrajina, Algoritam, Zagreb, 2013)
„A cruel wind that bows down to our lunacy
And leaves him standing cold here in this colony“
Joy Division, „Colony“ (Closer, 1980)
U ĉinjenici da je ime Marka Pogaĉara na regionalnoj pa i evropskoj sceni najprisutnije
meĊu imenima nove hrvatske poezije ima i srećnog sticaja okolnosti, ali zapravo presudan je
duh ove poezije, taĉnije to što ona dolazi iz epohalnog meĎuprostora. Drugim reĉima, jedna
epoha je na izdisaju, ali druga, nova još uvek nije poĉela, i tenziju (da li trajne?) otvorenosti
Marko vešto „lovi“ u stihove. U skladu s tim je i lirski prostor i dinamika unutar njega koju
ova poezija nameće: na pola puta izmeĊu (bolјe) prošlosti i razumevanja znakova budućnosti,
pod neprestanim pritiskom neuhvatlјivosti sveta, pesnik pre stvara lirske situacije umesto
klasiĉnih pesama, pre atmosferu oko dogaĊaja nego same dogaĊaje. Otuda su neki od
najupeĉatlјivijih utisaka koje ova poezija ostavlјa rasplinutost, višesmernost kretanja,
kreiranje lirskog prostora u malim pokretima – opreznim i polaganim ispipavanjem onog
nepoznatog i jukstaponiranje kao klјuĉni kompozicioni princip. Sve se to preseca povremenim
sentencama i iskazima opšteg tipa – malim i većim potresima, koji su proizvod date lirske
situacije, ali opet i dovolјno zaokruţeni da bi bili pamtlјivi i uneli u pesmu neophodnu
dinamiku.
Kada u uvodnoj pesmi „Markov trg“ kaţe: „Nešto se dešava, no ne znam što./ neki
se grudni koš širi i napinje,/ suţavaju se stjenke ţila, ti ţlјebovi, ţlijezde/ luĉe golemu ţuĉ nad
Zagrebom./.../ cijelo se nebo/ sabilo u klјuĉnu kost, i nitko od puste buke/ nikoga ne ĉuje. a
sve je novo, i sve je muĉno/ i sve u Zagrebu./.../
govor/ grada koji bi grizao, borovi, jato, nešto/ u
zraku, pod zemlјom, u zidovima; nešto/ nad nama i
negdje drugdje. nešto se dešava,/ ne znam što“,
onda je oĉigledno da socijalna napetost sadašnjeg
trenutka nije tek statistiĉka ili medijska ĉinjenica,
već da se prelama i dodatno senĉi sve ono, i inaĉe
„mutno u nama“. Drugim reĉima, subjekat Markove
poezije je nervozna, fragilna lјudskost baĉena u
društveno-ekonomske,
ideološke,
kulturnoistorijske i psihološke mreţe, u kojima, razapeta
mnogolikošću sveta i jednovremenom privlaĉnošću
svih tih likova, išĉitava razliĉita znaĉenja. Gibanje i
izmicanje egzistencijalnih kordinata, kao i njihovo
umnoţavanje, u takvom svetu nuţno nagone na
povlaĉenje u unutrašnje, liĉne prostore, ali i na bes i
pobunu protiv socijalno-ekonomskih i kulturnopolitiĉkih ĉinjenica. Tako, na primer, u pesmi
„General hrvatske vojske kontemplira nakon ĉitanja
Mihalićevog Pribliţavanja oluje“ kritiĉka oštrica
53
nije usmerena samo na nacionalistiĉko-branitelјski socijalni kompleks, već se lagano preliva i
na sa tim kompleksom ideološki usko povezana neupitna mesta u nacionalno-akademskoj
knjiţevnoj hijerarhiji. A onda, kao neka vrsta protivteţe, intelektualni, ali i ideološki oslonac
nalazi se u susednoj, istojeziĉnoj kulturi u poeziji Novice Tadića (pesma „Ĉisti Tadić“):
„Golemi gorući pijetao/ guguće s grane neba.// jedno mi sjeĉivo reĉe:/ doĊi,/ prazna je moja
kuća/ noć koja sravnjuje, boĉica/pĉela,/ panj iz kaputa// sjeĉiva, zijevnulog/ niotkuda.// mraka
pod svakim/ kamenom.“ Iako prividno kamernija i fantazmagoriĉna, lirska situacija, u ovoj
pesmi organizovana oko tadićevskih simbola i metafora, nosi u sebi veliku egzistencijalnu, ali
i socijalnu napetost, dok iz drugog plana prizvano nomadstvo i usamlјeništvo pesnika
poniţenih i uvreĊenih, Novice Tadića, postaju referentno mesto u Markovoj intelektualnoj
biografiji. Upravo kao Tadić, i Marko poseduje veliku osetlјivost za svakovrsna iskliznuća i
pukotine u stvarnosti iz kojih se mogu išĉitavati znaci epohalne pometnje, pritajene pretnje i
poţar koji se rasplamsava, kao u pesmi „Povijest“: „(...) neke su ţivotinje otišle, a neke druge
ostale ondje/ gdje jesu. nad njima ĉitava šuma u nešto prelazi,/ neopiplјivo, voda u termama
koja ĉisti i razbija, neka/ stišana neĉist koja bjeţi ali ne nestaje, zbija si redove./ i sve je
negdje i sve je nigdje, i sve je osvijetlјeno./ šumski poţar to je kad gori šuma. poţar to je/ kad
gori.“
Sa druge strane, jedna od klјuĉnih novosti i kvaliteta koje Crna pokrajina donosi u
dosadašnji opus jeste upadlјivo „zadovolјstvo u jeziku“. Naime, i u pesmama nedvosmislenog
socijalnog angaţmana pesnik sada naglašava odnos izmeĊu zvuĉanja i znaĉenja, povremeno
se poigrava unutar njega („S nije G“; „klasna je jesen“), paţlјivo slaţe glasovne grupe i
potencira ritmiĉke celine („oţilјak na koţi oţujka, mokrog i kasnog/ koji je vatrogasna
brigada sna“)1, ĉime pesme dobijaju na „gustini“ i zaokruţenosti. Ovo se moţe definisati i kao
pesniĉko sazrevanje: kao da je pesnik postao svesniji ĉinjenice da se najveći emocionalni i
simboliĉki kapital nalazi u jeziku, koji još uvek najpreciznije detektuje sva stanja i pokrete u
svetu i u nama, kako ona krupna, tako i ona najsitnija. Ta svest nesumnjivo obeleţava ovu
knjigu, najznaĉajniju u dosadašnjem, i inaĉe znaĉajnom opusu: kombinacija tenzije i
melanholije, besa i pomirenosti, Crna pokrajina, koja se prema prethodnim knjigama odnosi
kao postpank prema panku, dakle, govori nešto bitno o svetu. I to se dešava ovde i sada.
1 Oni koji su prisustvovali nekom od javnih ĉitanja novih pesama mogli su primetiti kako laganim udaranjem
nogom Marko prati i naglašava njihov ritam. U ovome mu, razume se, pomaţe iskustvo bubnjara u postpank
bendu Death Disco.
(Napomena redakcije: Crna pokrajina je u oktobru objavljena i u srpskom izdanju. Izdavaĉ je Treći trg.)
54
Kristijan Olah
PESME IZ TUĐEG VREMENA
(Danilo Luĉić, Beleške iz mekog tkiva, Studentski kulturni centar, Kragujevac, 2013)
Pesniĉka zbirka – prvenac Danila Luĉića pripada jednom od magistralnih tokova
savremene srpske poezije. Uz sav utisak
subverzivnosti i mladalaĉkog bunta, ona u taj tok
uplovljava kako svojom poetikom, tako i naĉinom
na koji je iskazana tematika. U celini gledano, taj
magistralni tok bi se mogao oznaĉiti onim
poetiĉkim
oznaĉiteljem
koji
je
nasledio
postmodernizam i koji je Mihail Epštejn nazvao
„novim sentimentalizmom“, a Igor Perišić, kod nas,
bez dijaloga sa Epštejnom i iz drugog ugla,
„knjiţevnošću nove utopije“. Kako godbila
shvaćena ta nova poetika, pravac ili epoha na
pomolu,
koja
teorijski
još
nije
dovoljnodiferencirana, njene dve kljuĉne odlike su
sledeće: svest ili uspomena na „velike priĉe“ koje
su vladale u modernosti i bile kritikovane u
postmodernizmu, a sa druge strane, specifiĉna
„nova osećajnost“ koja, poput trave na napuštenom
drumu, izbija iz razvalina te svesti, odnosno tih
uspomena. Luĉićeva zbirka pesama je, imajući to u
vidu, poetiĉki duboko savremena, a tematski epohalna, u smislu da poetski subjekat, u jednom
implicitnom, privatnom utopistiĉkom zanosu, tu epohalnost, to vreme kojim je obgrljen,
nastoji da poništi, da iz njega izaĊe.
Osnovni impuls koji poetskim subjektom upravlja i kojim se on rukovodi kroz celu
zbirku je doţivljaj stranosti, baĉenosti u svet – doţivljaj sebe-kao-tuĊina, a potom i
zaĉuĊenost nad poslediĉnom „realnošću“ onoga što još malo ko zove grehom i, zbog svega
toga, osećaj duboke, metafiziĉke izneverenosti. Njegova ţelja, jaka ali uzaludna, jeste da se
toga poretka, toga vremena, oslobodi: ušao sam u tuĎ stomak /i rasporio vreme („Zapis sa
morske obale“). Da li je to moguće, i zašto nije moguće kada pogled biva zaronjen samo u
dubine imanencije, Luĉićeva zbirka pesama nastoji da odgovori.
Ona je komponovana iz tri ciklusa: „beogradski kaleidoskop“, „beleške o mekom
tkivu“ i „ogledalo na dnu ponora“. Taj trostruki, „sakralni“ princip u kompoziciji zbirke
ukazuje na tri razliĉita pravca mogućeg odgovora na osnovno, nepostavljeno, a
podrazumevano pitanje – pitanje liĉnog, fiziĉkog, ali i metafiziĉkog, utoĉišta. TakoĊe, i ne
manje vaţno, ta tri pravca mogu da predstavljaju i tri moguća tematska, ali i vrednosna
polazišta kojima će se pesnik u svojim budućim pesmama i zbirkama zaputiti; no, o tome je za
sada prerano da se sudi.
Objedinjujući momenat koji ta tri ciklusa povezuje u celinu je odnos prema Drugome.
Uslovno reĉeno, Drugi se u prvom ciklusu doţivljava kao Oni, u drugom ciklusu kao Ti, a u
trećem kao Ja. Osnovni ĉinilac toga odnosa, naroĉito u prvom i trećem ciklusu, upravo je
pobuna – nekad otvorena, nekad prikrivena. U svakom sluĉaju, ta donekle relativizovana, ali
55
ne i netaĉna podela, odslikava drugost kao osnovni spoznajni, filosofski, pa i teološki problem
Luĉićeve zbirke.
Istovremeno, uz izvesna odstupanja, pesniĉki horizont se iz ciklusa u ciklus prostorno
pomera – grad, koji inaĉe predstavlja najširi smisaono-istinitosni kontekst zbirke, nametnuto i,
treba odmah reći, pogrešno odreĊen skup vrednosti, kasnije se premešta u svet enterijera, svet
u kome se istovremeno preispituje mogućnost opstajanja ljubavi, a da bi na kraju i tim svetom
nadvladao intiman i melanholiĉan prostor uspomena i reminiscencija, dalekih u vremenu. Što
pogled bude više ponirao u ponor vremena, to će i glas subjekta biti sve tiši i udaljeniji. Tako
se, na planu strukture, uoĉava jedna unutrašnja dinamika ili kretanje od „spolja“ ka „unutra“,
od „sada“ ka izgubljenom vremenu koje je poetskog subjekta konstituisalo, od vitalistiĉkog
principa (...Beograd ţivi [prva pesma zbirke – „Himna Beogradu“]) do principa smrti
(poslednja pesma – „Pesma za odlazak“). Moglo bi se reći da je, i na planu vremena i na
planu doţivljaja, pesniĉka zbirka Danila Luĉića obrnuti Bildungs-roman: potraga poetskog
subjekta za sobom, za onim što bi bila njegova liĉnost, delom izgubljena, delom prisutna, i na
kraju, potraga koja je usmerena na otkrivanje uzroka koji su doveli do ţelje za uranjanjem u
samo biće poezije.
Ta tri ciklusa, dakle, predstavljaju tri razliĉita odgovora na osnovno pitanje Luĉićeve
zbirke: jedan odgovor ukazuje se u pravcu angaţovano konstruisane stvarnosti, drugi je
zadojen mogućnostima ostvarivanja istinitog kontakta u ljubavi, a treći je u spuštanju u
dubine vlastitog identiteta, ne bi li se u ogledalu smeštenog na dnu tog ponora ukazao onaj
jedini, davno zaboravljeni, lik istine.
Prvi ciklus, „beogradski kaleidoskop“, koji se sastoji od osam pesama, predstavlja
omaţ Beogradu. MeĊutim, nije sasvim jasno u kom kljuĉu taj omaţ ili ciklus treba ĉitati:
doslovnom ili ironiĉnom, tako kako je ispevan ili pod nepostojećim znacima navoda. Susret
sa gradom, koji poĉinje „Himnom Beogradu“, a završava se „Povratkom gradu“, uvek je
susret sa samim sobom – treba se samo setiti Konstantina Kavafija. U pojedinostima koje su
opšteg, gotovo arhetipskog karaktera – moglo bi se dodati: „objektivnim“ pojedinostima,
nazire se vizija grada kao urbanog, sadašnjeg i za ţivot nepodnošljivog prostora. Ali, kako je
„objektivno“ u ovom smislu uvek samo vid subjektivne interpretacije, vid odreĊenog pogleda
na svet, vizija Beograda u prvom ciklusu zbirke konsekvenca je napetosti izmeĊu ţelje i njene
mogućnosti da se prostor na estetski zadovoljavajući naĉin prikaţe u besmislenosti i
„banalnosti zla“, u ĉistoj imanenciji uglavnom bez metafiziĉkih primesa, i, sa druge strane,
ideološke pozicije poetskog subjekta koji, u sebi nametnutoj angaţovanoj volji, izriĉe
implicitnu kritiku tog zla. Na taj naĉin, umesto da se estetizacijom ili promišljanjem zla u
dijahronoj perspektivi, ĉime bi taj ciklus predstavljao hvale vredan pandan Bodleru (kao
mogući „Splin Beograda“) i Crnjanskom („Lament sa dna Beograda“), ili da se, pak, kroz
metafiziĉko promišljanje estetike zla pribliţi paklenoj viziji grada kakva postoji u poeziji
Novice Tadića, konkretna ideološka pozicija poetskog subjekta iz koje se kritika izriĉe,
podstaknuta društveno-politiĉko-„tranzicijskom“ stvarnošću, dovela je do nenameravanog
perpetuiranja vrednosti, do ukidanja sâmog zla. Banalnost zla se svela na zlu banalnost. Kad
je tako, ĉemu onda kritikovati nešto ĉega nema? Jer, tamo gde postoji banalno, vrednosti su
ukinute: pa, izmeĊu ostalih, i samo zlo. Na taj naĉin, dobijena je jedna urbana vizija iz koje je
zlo izgnano, ali su ostale njegove posledice: urbani simulakrum. Zlo, kao takvo, estetski je
primamljivo; banalno, kao takvo, muĉno je i nepodnošljivo, ĉak više nego samo zlo. Problem,
naime, nije u poetizaciji banalnosti koja doprinosi stvaranju pesniĉke vizije Beograda, niti u
mogućoj zabludi da banalnost, ako već ukida sve vrednosti, ukida i vrednost sopstvenog
estetskog, to jest umetniĉkog predstavljanja, već u tome što jasan etiĉki angaţman koji se
provlaĉi kroz pesme prvog ciklusa, a koji moţe da predstavlja njihov vrednosni potencijal,
biva praćen jednom ideološkom estetikom koja, ne samo prepoznata kao takva, već po sili
svoje logike, spušta ravan poezije iz poetike u politiku.
56
Jedna od svakako najupeĉatljivijih, paţljivo probranih slika koje se jedna uz drugu
uklapaju, i koje pokazuju gde to, u „Himni Beogradu“, Beograd ţivi, pored hotela za
prostituke i policajce ili pod poklopcima javnih kuhinja, jeste i trg brisa tatona. Problem je,
ako problema uopšte ima, u tome što to navoĊenje ne predstavlja ništa drugo do prosto
zazivanje vanumetniĉkog konteksta koji treba da, asocijativnim modelom, objasni šta stih
„znaĉi“. Ali, taj stih ne znaĉi, niti svojom poetskom snagom zaziva dogaĊaj zla koji mu
prethodi, pa shodno tome i ĉitalaĉku katarzu – što bi mogao, ne nuţno, da bude zadatak
umetnosti; naprotiv, on znaĉi, jednostavno, puku instrumentalizaciju zla, prisvajanje dogaĊaja
u vlastite etiĉke legitimizacijske svrhe. Jer, „trg brisa tatona“ ne moţe da bude primer zla koji
vlada svetom, već praznog mesta koje svojom ništavnošću, zato što nema onu potrebnu
simboliĉku vrednost, poništava i obesmišljava zlo – svodeći ga na banalno. Ako je u
viševekovnom gradu kolektivni susret sa zlom prepoznat jedino na trgu brisa tatona, mestu
koje vapi da se simbolizacijom uzdigne u kosmiĉke visine, u kome bi onda ĉitav kolektiv
(kao) zanavek izgubio pravo na „carstvo koje je uvek i doveka“, onda to govori o dometima
urbanog pogleda ili urbane svesti koja, istovremeno, predodreĊuje domete pesniĉkog izraza i
dubine. U tom smislu, prvi ciklus Luĉićeve zbirke moţe se ĉitati u kljuĉu preispitivanja
mogućnosti i granica etiĉkog angaţmana u poeziji urbane provenijencije – ali, naţalost, bez
ironiĉne samosvesti koja bi taj kljuĉ uĉinila oĉiglednijim.
Kada je posredi odnos prema Drugome – prema „njima“, sugraĊanima, poetski
subjekat je ambivalentan: oni istovremeno smetaju i povreĊuju svojim prisustvom, niskošću i
prostotom njegovu neţnu dušu, izazivaju mu osećaj gaĊenja (osim „policajaca i prostitutki“ u
hotelima, tu su i „maniĉni uliĉni propovednici“ iz istoimene pesme, nervozni mladić koji
udara starca pri silasku iz trole [„Sinhronicitet“], na hiljade lica koja ţive u okolnim
zgradama [„Pred svedocima“ – pesma iz drugog ciklusa]), i tako dalje, dok, sa druge strane, u
njima kao pojedincima prepoznaje svoje bliţnje, kao i klicu dobra koju u sebi, ne znajući,
nose (jedno čupavo ciganče koje ne prosi za sebe / nikad za sebe [„Ljudi govore“]), i tragiku
koju nastoji da im, bar u pesmi, olakša (pljusak je sreća za ţivotinje i ljude /dašak sveţine ih
je oslobodio [„Plavi most“]). Pun neţnosti pogled, kojim u Drugome vidi bliţnjeg, izaziva
poetskog subjekta da se zamisli i nad samim sobom: i tada pomislim / : Ti si dobar čovek
(„Povratak gradu“). Lako je da se traţi zlo, jer zlo će se uvek naći. Traţiti i umeti da se vidi
dobro neuporedivo je teţe. U tom poduhvatu ogleda se veliĉina ĉoveka, veliĉina samog
ĉoveštva, onoga što ĉoveka ĉini ĉovekom: umeće da u okruţju zla nasluti ono na ĉemu poĉiva
biće sveta i svekolikog ţivota, da preuzme to, da omogući da se preda dalje, i da ga tako, bar u
pesmi, spase. Samo iz takve perspektive moguć je izlaz iz imanencije u vertikalu mita, kao što
u „Akustici ulice“ poetski subjekat u buci metropole naslućuje prisustvo prazvukova, ili,
takoĊe – kao u poslednjoj pesmi prvog ciklusa, u ĉijem su pretekstu prizvuk i stihovi Matije
Bećkovića i Ljubomira Simovića – u metafiziĉke visine, u koje se sam grad (idealizovan),
uzdiţe: jer postoji oko u kome je ovaj grad zrno /tvrdo zrno soli / [...] /ono će uvek znati kako
da niče u nama („Povratak gradu“).
Iz vizije Beograda, predstavljene kao teatruma banalnosti, u kojem se „bog smeje sa
magarca“ („Himna Beogradu“), laţnog ni raja ni pakla, urbanog simulakruma u kojem se niko
ne čudi prolećnom danu / u februaru („Osam i petnaest“), niz ĉije se ulice, u parodiji
sakralnog doţivljaja stvarnosti, pred pretnjom lišća da će opasti / [...] slivaju tropari / [...] / i
gnjili su dotrajali mirisi / tu se čoveku ne da ţiveti („Leto III“ iz trećeg ciklusa), i u kojem su
slapovi fontana „zvuĉne simulacije okrepljujućih vodopada“ („Akustika ulice“), ali i koji se,
poput nasušnog zrna soli, zajedno sa ljudima u njemu („dobrim ljudima koji su pogrešni“
[„Rajĉice“]) prinosi visinama – otpoĉinje drugi ciklus Luĉićeve zbirke. Taj ciklus, koji se
sastoji od dvanaest pesama, središnji je – i to ne samo u kompozicionom smislu. Kao da se, u
njemu, grad pounutrašnjuje i postaje telo. Jer, nije sluĉajno što se, nakon „Povratka gradu“, u
prvoj, istoimenoj pesmi središnjeg ciklusa na priĉest prinosi vlastito telo. Telo je jedna od
57
glavnih tema i opsesija središnjeg dela ove zbirke. Prepoznato kao laţno, tuĊe i u neskladu u
odnosu prema biću svoga vlasnika – ĉime se reaktualizuje gnostiĉka vizija tela i materije kao
takve – ono postaje izvor i koren kako autodestruktivnosti, kad je reĉ o svom telu (u tom
smislu indikativna je pesma „Lice koje ima ţelju“ iz trećeg ciklusa), tako i teţnje ili dubokog,
metafiziĉkog osećaja izopštenosti poetskog subjekta, kad je posredi odnos prema tuĊem telu.
Iz takve pozicije preispituje se mogućnost pribliţavanja Drugome, kao i, uopšte, dodira –
prisnog, ljubavnog – sa njim (preciznije – sa njom).
Jer, kao što je već naznaĉeno, glas poetskog subjekta u ovoj zbircipredstavlja glas
usamljenika i pobunjenika, doduše – neţnog i ranjivog. Iz te dve odrednice raĊa se osnovna
napetost zbirke: poetski subjekat je, s jedne strane, usamljen, samoizopšten, ogorĉen, ljut,
uvreĊen, a s druge strane, iz takvog stanja, ili stava, izriĉe pobunu protiv Drugog, protiv svoga
bliţnjeg, pa ĉak i protiv sveta kao takvog. Ali, to nije sve, jer sa treće strane, usamljenost i
pobunu prati imperativ samilosti, neţnosti i ljubavi, umeće da u svemu što je nisko i
nedostojno pronaĊe zrnce soli, zrnce dobra, istine i lepote – autentiĉnosti koja iskupljuje –
makar to bili leptiri u pesmi „Groblje za leptire“. Samilost je uoĉljiva u pesmi „Plutajuće
Ofelije (Moja prva ljubav)“, u kojem se subjekat pita: ima li makar jedne himne / za sve one
devojčice / ruţne i grube / na kojima smo odrastali, a takoĊe i prema ţenama u melanholiĉnoj,
poslednjoj pesmi iz drugog ciklusa, naslovljenoj „Raiĉkoviću“. U ovom kontekstu vaţna je i
pesma „Porodiĉne afere“ iz trećeg ciklusa, o naknadnom, zrelom razumevanju da je roditelju,
koji se nekada ponašao kao nemoćni staratelj, trebala naša pomoć. U pesmi „Kao topli
kestenovi“ pogled na „prelepog mladića“ koji muca do nerazgovetnosti i ĉijim licem trzaju
/grozni nekontrolisani grčevi izaziva u poetskom subjektu priznanje: da sam devojka /ja bih
ga voleo, iznad svega. Niskost ili fiziĉki nedostaci koji se „objektivno“ mogu uoĉiti na
Drugome, kada je pogled pun ljubavi, dobrote i neţnosti, bez idealizovanja, preobraţavaju se
u zametak lepote, one vrednije, duševne i duhovne: zrno soli. TakoĊe, kada je to zrno posredi,
u prvom delu jedne od najboljih pesama zbirke – „Nekoliko stihova za gospoĊicu Lowsky“ –
poetski subjekat obećava voljenoj da će je sanjati i da će joj, kao dar, prineti nešto što je
najvrednije i samo nje dostojno – Beograd i reke (u trećem delu pesme prineće joj vlastito
telo).
Pesme sa ljubavnom temom ispevane su na neţan, nepatetiĉan ili sasvim fino patetiĉan
naĉin, od kojih je, moţda, najuspelija, pesma „Reći ćeš mi“, ĉiji je pretekst u „Barbari“ Ţaka
Prevera. Osim setnih „Plesova po granicama“ ili pesme „Pred svedocima“ koja ljubav i
neţnost detronizuje (jer mi se ni za ruke ne drţimo, kao što tela jedno drugom poznajemo tek
po sekvencama), treba još jednom pomenuti pesmu „Nekoliko stihova za gospoĊicu Lowsky“,
sa motivskim referencama na Milorada Pavića (naroĉito na roman Drugo telo) i nezaboravnog
trećeg dela oznaĉenog kao „poslednja volja“ u kome pesnik uvodi temu „mrtvog dragog“ koji
svojoj voljenoj zaveštava svoje telo, uz obećanje „beskrajne ljubavi koja se primiĉe sa one
strane“. Bezmalo lišene patetike, ali ne i osećajnosti, sve su te pesme ispevane na ruševinama
jednog laţnog, tuĊeg sveta, sveta takvog kakav je, no koje, uprkos tome, pokušavaju da
naznaĉe putokaz za uspostavljanje iskrenog odnosa sa Drugim. Zato je ta poezija, odnosno taj
njen vid, u epohalnom dosluhu sa „novom osećajnosti“ ili „novom utopiĉnošću“ kao jednom
od dominantnih poetika sadašnjeg trenutka.
Osnovno polazište iz koga se u ovoj zbirci raĊa poezija je, u najširem smislu,
subjektova reĉena usamljenost, koju prati svest o sopstvenoj beznaĉajnosti i nemoći da se ţivi
autentiĉno, kao i suprotstavljenost svetu i ĉeţnja da mu se pribliţi. Moţda bi zato pesma
„Postani ostrvo“ iz drugog ciklusa bila kljuĉna za razumevanje poetskog subjekta, kao
metafiziĉkog pobunjenika koji, suprotno Dţonu Donu, smatra da ĉovek više ne zasluţuje da
bude deo kontinenta, već zahteva da se otcepi od ĉoveĉanstva, da bude ostrvo, za kojim, kao
takvome, neće zvoniti nikakva zvona – jer nema ni ko da zvoni. Afirmativni stih kojim se
pesma završava, i koji poĉinje reĉcom „da“ (da, povratak je najbolji sledeći korak),
58
predstavlja smisaono jezgro zbirke. Povratak kao regresija – zato što se došlo do stadijuma
koji je nepodnošljiv, u kome se ne moţe dostojanstveno ţiveti, i gde će, po svemu sudeći, biti
sve gore i gore; zato je svaki povratak dobar, ako je moguć, a, naţalost, nije. Ta pesma je u
zanimljivom dosluhu sa Tačkom Omega Dona DeLila, romanom u kome se, na osnovu stanja
savremene civilizacije, zahteva involucija ĉoveka, povratak u ranije evolutivne stadijume, sve
do kamenja. To je snaţna etiĉka kritika savremenog sveta, i pesmom „Postani ostrvo“,
zahtevom da se saĉeka da proĎe evolucija na kopnu, Danilo Luĉić se toj kritici usrdno
pridruţuje. U istom kontekstu trebalo bi ĉitati i pesmu „Deĉak iz Lapeda“ iz trećeg ciklusa, u
kojoj poetski subjekat prepoznaje figuru brata u preistorijskom deĉaku, kao i autopoetiĉku
pesmu „Nem, nag i nov“, u kojoj onaj ko prećuti sva pitanja pitana iz slabosti /postaje veći
čovek od pesnika, jer samo tada moguće je da: vratiš se na početak, /kroz lavirint proĎeš
/praveći se da ne postoji //i baš tu bude prvi stih!
Treći ciklus zbirke, koji ima sedamnaest pesama i koji je naslovljen kao „ogledalo na
dnu ponora“, prikazuje poetskog subjekta u sukobu sa sobom, u potrazi za korenima vlastitog
identiteta, opkoljenog uspomenama iz detinjstva i rane mladosti (u tom smislu treba naroĉito
istaći pesme „Leto I“ i „Herceg Novi“, u kojoj poetski subjekat kaţe da moja stara kuća više
nisam ja), osenĉenim koloritom leta na uzmaku, zalaska svetlosti i smrti. Ta potraga za
sopstvom ujedno oznaĉava i potragu za pesniĉkom inspiracijom. Njen je izvor u bolu,
iskonskom bolu metafiziĉke usamljenosti ili napuštenosti. Indikativni su sledeći stihovi: po
pravilu u rečenice ako postoji volja i veština moţe da stane sve /i mnogo više nego što je
potrebno /a u reč skoro ništa /ili samo bol („Sumnjiva gravitacija“). Te reĉi, reĉi ništavila ili
reĉi bola se propinju, rţu kad im priĎem /odbijaju me [...] tada se oseti koliko je sve
prokrvljeno mislima („Leto II“). Bol i ništavilo upućuju na ontološku ravan poetskog sveta
Luĉićeve zbirke – ravan iz koje nastaje poezija. Skok u poeziju je skok u istinu, pokušaj ili
napor da se iskoraĉi iz ontološke datosti, iz vladavine laţi i neautentiĉnosti, malo iznad svetasimulakruma koji sav moţe stati u tvoju sobu /punu ukrasa i uţasa („Ubikvitet“). Zato nije
sluĉajno što treći ciklus poĉinje „Molitvama“ u kojima je poetski subjekat svestan da je
zabluda da se ţivot moţe tek tako usmeriti – no, da li ĉitalac tome treba da veruje? Zar same
pesme, od prve do poslednje, nisu odgovor da nekakvo usmerenje, makar u vidu poetskog
korektiva, ako etiĉki već nije moguć, ipak postoji? Jer, da je ta tvrdnja taĉna, onda zaista ne bi
bilo ni poezije, ni ljubavi, ni ikakvog smisla, jedino reĉi koje sadrţe skoro ništa /ili samo bol.
Bez obzira što poetski subjekat tvrdi, u vidu jedne tek naznaĉene metafiziĉke i romantiĉarske
pobune protiv ustrojstva sveta, sveta kao takvog, da ja na prvom mestu nisam ni hteo da
budem ovde, pesme koje je ispevao kazuju same sobom da njegov smisao ovde, naprotiv,ipak
postoji. Smisao pesnika je jedini mogući: da svojim duhom i umećem autentiĉno svedoĉi –
makar i sumnjao u takvu mogućnost. Poslednja pesma zbirke – „Pesma za odlazak“ (zar je
malo uspomenu naučiti da peva /da ţivi tako dok nas bude /i uči da se zaista voli samo ono
/što ljubav ne uzvraća //tako je jednostavno učiti od smrti), kao i pesma „Godišnjica“, u kojoj
poetski subjekat tuguje zbog smrti oca, da bi ga potom otac probudio iz košmarnog sna i
poveo na groblje – jer godišnjica je majĉine smrti, dovoljno govore o tome!
Esencija i potencijal poezije Danila Luĉića je u estetizaciji ništavila i bola, u
(samo)svesti poetskog subjekta da je laţ zavladala svetom i koji se, stoga, trudi da dopre do
istine, da taj napor opeva. Nije vaţno što u tome do kraja ne uspeva – moţda bi tada istinu
svedoĉio tišinom. A moţda se istine plaši: negde u meni čovek stoji pred zidom /i misli o zidu
(„Slabost (od) gradivnih elemenata“). Zid je uvek u ĉoveku, a ne u svetu. Taj zid je laţan. I to
je jedna od najdubljih „poruka“, ako se moţe tako banalno reći, ove istinotraţiteljske i
istinoĉeţnjive zbirke.
Moţda bi ovaj osvrt na zbirku Beleške o mekom tkivu trebalo završiti stihovima iz
pesme u kojima poetski subjekat zaziva novog, iznova roĊenog ĉoveka (pesnika) da kad doĎe
da pojede mrak /u njemu budeš ono tinjanje svetlosti /što otima raĎanje zaboravu („Nem, nag
59
i nov“). Ĉitaocima ostaje samo nada da će taj plamen poezije i ĉeţnje za istinom pesnik i
ubuduće negovati, kako bi dokazao da nije sve ruţno i besmisleno i da su u zabludi svi oni
koji, poput njegovog poetskog subjekta, misle da se ţivot ne moţe tek tako usmeriti.
60
pisali su:
Robert Krili (Robert Creeley, 1926–2005) jedan je od najznaĉajnijih ameriĉkih pesnika druge
polovine 20.veka. RoĊen je i odrastao u Arlingtonu, Masaĉusets. Od 1954. do 1956. godine, na poziv
Ĉarlsa Olsona, predavao je na Blek Mauntin koledţu i ureĊivao ĉasopis Black Mountain Review. Dosta
je putovao širom sveta, a neko vreme je ţiveo u Francuskoj i Španiji. Od 1966. godine predavao je na
Drţavnom univerzitetu Njujorka u Bafalu gde je i ţiveo. Objavio je preko trideset zbirki poezije i
nekoliko proznih knjiga. Prva knjiga pesama kojom je skrenuo paţnju javnosti na sebe bila je zbirka
For Love (1962). Pored brojnih drugih priznanja, bio je pesnik laureat Njujorka od 1989. do 1991.
godine.
Robert Krili u Agonu:
Agon broj 9, Označiti
Ĉarls Bernstin (Charles Bernstein, 1950) jedan je od najznaĉajnijih predstavnika ameriĉke jeziĉke
poezije. Sa Brusom Endrjuzom (Bruce Andrews) ureĊivao je ĉasopis L=A=N=G=U=A=G=E.
Osnovao je Electronic Poetry Ceter i Penn Sound. Ĉlan je Ameriĉke akademije umetnosti i nauke.
Predaje na Odeku za engleski i komparativnu kjniţevnost na Univerzitetu Pensilvanije, ţivi u
Njujorku. Izbor iz objavljenih knjiga: Recalculating (2013), ll the Whiskey in Heaven (2010), Girly
Man (2006), With Strings (2001), Republics of Reality: 1975-1995 (2000), Dark City (1994), Rough
Trades (1991), The Sophist (1987; 2004), Islets/Irritations (1983; 1992), Controlling Interests (1980).
Pesme koje se objavljuju u Agonu prethodno su objavljene tokom devedesetih u podgoriĉkom
ĉasopisu Ovdje, novosadskom Letopisu Matice srpske, Venac, i u antologiji Novi pesnički poredak antologija novije americke poezije, u izboru i prevodu Vladimira Kopicla i Dubravke Đurić (Oktoih,
2001).
Zofja Baldiga (Zofia Bałdyga, 1986). Pesnikinja, prevoditeljka ĉeške i slovaĉke mlade poezije,
strastvena putnica i prouĉavateljka istorije umetnosti, objavljuje pesme u najpoznatijim ĉasopisima
(Odra, Wakat, Art Papier, Pogranicze, Rita Baum, Lite Racje), nalazi se u antologijama ţenske
poezije: Solistkinje, Voz ka poeziji i Intercity, prevoĊena na više jezika, uĉesnica brojnih festivala
poezije, jedan od organizatora Pesniĉkih manifestacija u Varšavi, pesniĉko-muziĉkog projekta
Elektrolirika, autorka zbirki: Passe-partout, Suglasnici.
Marijo Glavaš je roĊen 1986. godine u Splitu. Piše prozu i poeziju, knjiţevne osvrte, kolumne,
intervjue s domaćim i stranim piscima. Objavio roman Libreto za mrtve kitove (2009) i dve zbirke
poezije: GrAD (2012) i Ciklona (2012).
Jelena Nidţović (1987, Ĉaĉak) diplomirala je na katedri za srpski jezik s opštom knjiţevnošću
Filološkog fakulteta u Beogradu.
Prilozi u Agonu:
Agon br.21: prikaz knjige Tamare Šuškić
Uroš Bojanović roĊen je 1991. u Tesliću. Studira novinarstvo u Banjaluci. Piše poeziju, svira fretless
bas. Objavio je dve zbirke poezije: Ja ne mogu ništa (2007) i Iz druge sobe (2011).
Luka Bešlagić roĊen je 1985. u Beogradu. Diplomirao je na Fakultetu za medije i komunikacije, gde
je stekao i zvanje mastera komunikologije. Bavi se multidisciplinarnim teorijama kulture, umetnosti i
61
medija, i proizvodnjom eksperimentalnih tekstova koji nastaju u preseku teorije i knjiţevnosti.
Objavio je knjigu Dva govora romana (Utopia, Beograd, 2012).
Vladimir Đurišić (1982, Titograd) objavio je knjigu pesama Ništa ubrzo neće eksplodirati (OKF,
Cetinje, 2007: nagrada Risto Ratković). Jedan je od osnivaĉa i glavni urednik online knjiţevnog
portala www.proletter.org. SuprireĊivaĉ izbora iz nove srpske poezije Van, tu: free (OKF, Cetinje,
2013). Ţivi u Podgorici.
Prilozi u Agonu:
Agon broj 16, Slika psa u drvoredu
Agon broj 23, mazi me azijo pijanizma
Marjan Ĉakarević (1978) objavio je, izuzev mladalaĉkih publikacija, knjige pesama Paragrad
(1999) i Sistem (2011). Radi u knjiţevno-tribinskoj redakciji Kulturnog centra Beograda.
Prilozi u Agonu:
Agon br.10: Sistem (fraktali iz speva)
Agon br. 11: Mora da ih bude dvoje
Agon br. 16: Bluz nemoći
Agon br. 21: Meseĉeva kći i uliĉni hodaĉ
Agon br. 21: Postpop
Kristijan Olah (Vršac, 1984) diplomirao je i završio master studije na Filološkom fakultetu u
Beogradu, na Grupi za srpsku knjiţevnost i jezik sa opštom knjiţevnošću. Trenutno je na doktorskim
studijama na istom fakultetu. Za diplomski rad sa temom: (Postmoderna) duhovnost u Hazarskom
rečniku Milorada Pavića, dobio je Brankovu nagradu Matice srpske i nagradu iz fonda Radmila
Popović. Osim radova u periodici, objavio je studiju Knjiga-Bog. Zaposlen je u Institutu za
knjiţevnost i umetnost u Beogradu kao istraţivaĉ–saradnik na projektu Kulturološke knjiţevne teorije i
srpska knjiţevna kritika.
62
63

Nikolina Fistrić ŽUPANU

36773-popis pjesama.pdf

DivrejTora

upravljanje vremenom- potreba modernog menadţera

OPG Times - prosinac 2011.

Muljača Enoitalia

Cestovna biciklistička utrka

INUAKI, REPTIL KOJI ŢIVI U MENI – 2. dio

Sigurnost u turizmu

ovdje - Life coaching

Međunarodno židovstvo Židovska rasa

ILIJADA