Magazin o inovacijama JUL 2011 hi!tech Siemens Srbija Kako će nam pomoći nova vrsta medicine i pametne tehnologije Zdravi do osamdesete Napon je ključan Nova proizvodnja Zelena mobilnost Transformatori za sigurne mreže i prenos uz nisko rasipanje energije Simulacija i proizvodnja u potpunosti sjedinjene Železnica budućnosti štedi energiju i resurse 3|10 Uvodna r eč Poštovani čitaoci, Očekivani životni vek sve je duži širom sveta. Mi, kao pojedinci, imamo čemu da se radujemo - životu do zlatnih godina, 80, 90 ili još dubljoj starosti. Ipak, stručnjaci se plaše da će ovaj demografski razvoj dovesti do znatnog rasta zdravstvenih troškova, ali ovaj trend ne mora da se nastavi: i kada ostarimo, možemo biti zdravi i u dobroj formi a da ostanemo da živimo u istom okruženju. Zahvaljujući modernoj medicinskoj tehnologiji i inteligentnim domovima, Siemens nastoji da to i ostvari. Molekularna medicina ima potencijal da pronađe i leči bolesti na ćelijskom nivou. Takve inovacije održaće pacijente zdravim na duže staze uz minimalnu intervenciju, a stajaće manje od sadašnjih metoda. Stanovništvo koje stari ne mora biti ni izbliza toliko skupo za zdravstveni sistem koliko se toga pribojavaju političari. Zdravstvena politika trebalo bi da se više orijentiše na prevenciju kako bi se u potpunosti iskoristile sve nove prilike. Ujedinjenjem laboratorijske dijagnostike i dijagnostičkog snimanja, precizni rezultati dobijaće se još brže, jednostavnije i pouzdanije. Pročitajte više o zdravstvu u starosti u naslovnom članku ovog izdanja. Takođe ćete pronaći članke o novom tipu generatora koji će se proizvoditi u Siemensovoj fabrici vetrogeneratora u Subotici, o ekološkim vozovima, prvim električnim automobilima spremnim za proizvodnju, važnosti transformatora za budućnost elektroenergetskih mreža, ujedinjavanju virtuelnog planiranja i stvarne proizvodnje, novim analizama pitke vode i javnoj rasveti. Tihomir Rajlić Generalni direktor Siemens d.o.o. Beograd IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII impr int hi!tech – Magazin o inovacijama - Siemens Srbija Kontakt osobe za Siemens Srbija: Slavica Radojević i Jovana Žuržin Siemens AG Austria, Siemensstraße 90, A-1210 Vienna Osoba odgovorna za izdavanje Gerald Oberlik Communications (CC) Glavni urednik Elisabeth Dokaupil CC Uredništvo Klemens Lendl, Ursula Grablechner, Markus Honsig Oglas Gabriele Groulik Fotografije, distribucija Sabine Nebenführ, Sieglinde Hofstätter Telefon 05 17 07-222 07 Fax 05 17 07-530 00 Grafički dizajn Wolfgang Lackinger Litografija Repro Zwölf Štamparija Druckerei Berger, Horn. Član udruženja za integrisane komunikacije. [email protected] www.hitech.at Uvod hi!tech Sadržaj hi!tech – Magazin o inovacijama cover Naslovna strana – Kako tehnologija utiče na ljude, društvo i okolinu 04 Priča sa naslovne strane: Zdravi i u starosti . . . . 04 Možemo da ostanemo zdravi i u dobroj formi i u dubokoj starosti. Siemens nastoji da to i ostvari uz pomoć moderne tehnologije i inteligentnih kuća. Nanotehnologija . . . . . 07 hi!biz Zarada od novih proizvoda, procesa, materijala i inteligentnije komunikacije 12 hi!life Kako tehnologija čini boljim svakodnevni život, bavljenje sportom, način provođenja slobodnog vremena 04 40 Novosti iz Srbije . . . . . . . 10 Novosti . . . . . . . . . . . . . . 26 Novosti . . . . . . . . . . . . . . 38 Rast uz novi generator . 11 Digitalni svet . . . . . . . . . 27 Zeleni gradovi . . . . . . . . 39 24 miliona evra za proizvodnju novog tipa generatora. Šta digitalizacija može doneti svim područjima privatnog i profesionalnog života. Gradski čelnici moraju da prošire infrastrukturu. E-mobilnost . . . . . . . . . . 28 Prednosti i nedostaci velikih događaja za gradove. Dobre veze . . . . . . . . . . . 12 Razmena podataka bez papira s kupcima, dobavljačima i bankama. Razgovor o novim prilikama zahvaljujući molekularnoj medicini koja nastoji da leči bolesti na ćelijskom nivou. Ekološka struja . . . . . . . 13 Inteligentni pomoćnici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 08 Projekat Maslinet. . . . . . 14 Praktični kontrolni sistemi za sve važne funkcije u kući, mini uređaje koji beleže medicinske podatke i robote koji nam služe. Tehnologija budućhi!school nosti: najnoviji rezultati istraživanja sa Univerziteta Optimalna upotreba recikliranog otpada i njegovog energetskog potencijala. Senzorske mreže u maslinjacima. Svi veliki proizvođači će u skoroj budućnosti na tržište plasirati električne automobile. Ispitane vode . . . . . . . . 32 Novi sistemi senzora trebalo bi da doprinesu bržem ispitivanju vode i vazduha kako bi se pronašle opasne materije. Uvek upaljena . . . . . . . . 16 Novi prijatelji . . . . . . . . 34 Transformatori osiguravaju da se svetla nikad ne gase. Kompanije otkrivaju Facebook i druge društvene mreže kao način komunikacije s kupcima i partnerima. Inženjerski poduhvat . . 20 Izveštaj o izgradnji elektrane u Melahu. Nova proizvodnja . . . . . 22 Virtuelni svet planiranja spaja se sa stvarnom proizvodnjom. Zelena mobilnost . . . . . 24 Kako železnička vozila postaju sve više ekološka i efikasna. Klimatske promene. . . 36 Stručnjaci smatraju da je klimatski inženjering poslednje pribežište u slučaju da se klimatske promene drastično ubrzaju. Veliki događaji . . . . . . . 40 Potpuna sigurnost . . . . 41 Kako Vatikan štiti svoje rukotvorine i posetioce. Bez otpada. . . . . . . . . . . 42 Mihael Braungart govori o svojoj viziji neprestanog recikliranja. Formula 1 . . . . . . . . . . . 44 Nova tehnologija za stazu Yas Marina Circuit u Abu Dabiju. Gradska rasveta . . . . . . 46 Energetski efikasna gradska rasveta se isplati. Solarna toplotna energija . . . . . . . . . . . . . 48 Strogi zahtevi za proizvodnju sistema solarne energije. hi!story . . . . . . . . . . . . . 50 Sto dvadeset godina električne podzemne železnice. hi!tech 03|10 02 ■ 03 Zdravi i u starosti Deca koja se danas rađaju u Austriji imaju očekivan životni vek od oko 80 godina. A ta brojka stalno raste. Ljudi žive duže nego ikad pre, i to ne samo u zapadnim industrijskim zemljama. U poslednjih 50 godina očekivani životni vek povećao se i u Kini, od nešto iznad 40 do preko 71 godine. Prema procenama Ujedinjenih nacija, u 2050. će prvi put biti više ljudi na svetu starijih od 60 nego onih mlađih od 14 godina. U Sjedinjenim Američkim Državama već je više od 50.000 ljudi starijih od 100 godina. Za obične je ljude dobra vest da postoji nada da dožive 80, 90 ili čak i više godina. Međutim, političari se plaše da će se zbog tih demografskih promena naglo povećati lični zdravstveni troškovi pa se zdravstvo smatra velikim izazovom u godinama koje slede. Ipak, ovaj trend se ne mora nastaviti. Možemo da ostanemo zdravi i u dobroj formi i u poznim godinama, a da nastavimo da živimo u istom Elisabeth Dokaupil, Pictures of the Future životnom okruženju. Moderna medicinska tehnologija i inteligentni domovi pomoći će nam da to i ostvarimo. Naravno da je zdrav stil života koji se sastoji od mnogo kretanja i pravilne ishrane najvažniji faktor. Ali i oni koji se ne pridržavaju tako strogih pravila i pametnih smernica u svom životu imaće znatno bolje šanse da ostanu zdravi i u starijem životnom dobu. To omogućava potpuno nov medicinski pristup: molekularnom medicinom moći će da se otkriju i izleče bolesti na ćelijskom nivou. Na primer, naučnici rade na pronalasku pojedinačnih kancerogenih ćelija i njihovih genetskih karakteristika u ranoj fazi i upotrebljavaju ciljane i individualno prilagođene metode za njihovo suzbijanje. Te tehnologije BOLESTI mogu da se otkriju na ćelijskom nivou i mogu da budu lečene u ranoj fazi. Aline Rohmer/Getty Images, Siemens pomoći će pacijentima da ostanu zdravi uz minimalnu intervenciju, ali i uz znatno manje troškove u odnosu na prethodne metode. Stanovništvo koje stari ne mora biti ni izdaleka tako skupo za zdravstveni sistem kao što bi se moglo pomisliti.. Zdravstvena politika trebalo bi da se više usmeri na prevenciju da bi se u potpunosti iskoristila svaka nova prilika. Skrining se već uspešno koristi u brojnim zemljama pa će u budućnosti doneti precizne rezultate još brže, lakše i pouzdanije, zahvaljujući novim kombinacijama laboratorijske dijagnostike i dijagnostičkog snimanja. Detaljni snimci proizvedeni modernom opremom smanjiće potrebu da se pacijenti podvrgavaju biopsiji koja je dosad bila neophodna za postavljanje dijagnoze. Lečenja koja se navode u nastavku postaju sve dostupnija uz minimalnu intervenciju. Na primer, doktori mogu da koriste katetere za navigaciju vaskularnim sistemom i uklanjanje začepljenja krvnih sudova. I neki tumori se mogu odstraniti ovom metodom. Alchajmerova bolest i degenerativna mišićno-skeletna bolest u budućnosti će moći da se leče na bolji način zahvaljujući ranom otkrivanju bole- Naslovni članak hi!tech hi!biz hi!school hi!life Možemo da ostanemo zdravi i u dobroj formi i u poznim godinama, a da nastavimo da živimo u istom životnom okruženju. Moderna medicinska tehnologija i inteligentne kućepomažu nam da to i ostvarimo. hi!tech 03|10 04 ■ 05 hi!tech Naslovni članak hi!biz hi!school hi!life Uspešno rano otkrivanje Skrining raka dojke pokazao se kao vrlo efikasan. Mortalitet u svetu uzrokovan rakom dojke kod žena između 50 i 69 godina pao je za 15, odnosno na 25 posto. Kombinacijom različitih postupaka snimanja poput ultrazvuka, mamografije i magnetne rezonance taj trend bi mogao da bude dodatno poboljšan. Uz klasičnu mamografiju nedavno je uvedena i trodimenzionalna tomosinteza dojki kojom se mogu otkriti i oni tumori koji su pre bili skriveni iza nekog tkiva. U kombinaciji s trodimenzionalnim ultrazvukom dobijaju se još precizniji snimci. Kada doktori traže metastastazne maligne tumore, od velike su im koristi postupci koji ne pokazuju samo poprečne preseke organa nego i biohemijske procese kojima se predočavaju tumori. ■ siemens.com/healthcare DETALJAN PREGLED MOZGA. Uređaj za magnetnu rezonancu 7 Tesla na Medicinskom fakultetu u Beču može da prepozna promene na mozgu u vrlo ranoj fazi. Naučnici istražuju da li to može da se koristi za bolje prognoziranje Alchajmerove ili Parkinsonove bolesti. sti. Ključnu ulogu u svemu ima i istraživanje pomoću novog uređaja 7 Tesla za snimanje magnetnom rezonancom koji je postavljen u Centru za magnetnu rezonancu u Hohfeldu na Medicinskom fakultetu u Beču u bečkoj Opštoj bolnici u saradnji sa Siemensom. Njime je moguće pronaći krvne sudove prečnika 0,2 milimetara i predočiti metaboličke procese. Profesor radiologije Zigfrid Tratnig rekao je: „Uređaj će se upotrebljavati za otkrivanje mikrokrvarenja, abnormalnog taloženja olova ili morfoloških promena u mozgu u vrlo ranoj fazi kako bi se ustanovilo mogu li se Alchajmerova i Parkinsonova bolest uspešno lečiti.“ Uređajem se detektuje i osteoartritis, jedna od najuobičajenijih mišićno-skeletnih bolesti, u vrlo ranoj fazi dok se ti procesi mogu još poništiti. U isto vreme ostvareni su napreci u laboratorijskoj dijagnostici. Laboratorij- Kombinacijom različitih postupaka snimanja poput ultrazvuka, mamografije i magnetne rezonance čiji se rezultati mogu prikazati na istom ekranu poboljšava se rano otkrivanje bolesti. Elisabeth Dokaupil; Pictures of the Future Siemens ska dijagnostika traži biomarkere koji patroliraju krvnim sudovima poput stanica u imunološkom sistemu. Kao primer možemo uzeti troponin, protein koji se nalazi samo u srcu i može ući u krvotok tek kada mišićne ćelije u srcu odumru. Koncentracija biomarkera troponina 1 ultra u krvi siguran je znak oštećenja srčanog mišića, na primer kod srčanog udara. Još jedan parametar u kardiologiji je hormon moždani natriuretski peptid (eng. brain natriuretic peptise, BNP), koji se stvara prilikom slabljenja srčanog mišića. Ispitivanje BNP-a na preventivnim pregledima može pomoći kod utvrđivanja uzroka nejasnih simptoma. Napredovalo se i u pogledu traženja pouzdanog indikatora raka prostate. Preispituje se varijanta tradicionalnog proteinskog ispitivanja PSA, koji je dokazano podložan greškama. Uz to ispitivanje mogu se koristiti posebni postupci magnetne rezonance. Moderna laboratorijska dijagnostika ima samo jedan nedostatak: procene trenutno zahtevaju složene postupke i opremu. "Kako bi se ustanovilo da li je pacijent doživeo srčani udar, potrebna su nam brza i povoljna ispitivanja koja doktoru koji je zadužen za lečenje na licu mesta mogu dati pouzdane informacije“, objašnjava Valter Gumreht iz Siemensa. On je učestvovao u razvoju elektrohemijske kamere koja, kada se upotrebljava s papirnom trakom natopljenom u reagens, može dati detaljne informacije o bilo kojoj tečnosti za koju je programirana da analizira. Prema njegovom mišljenju, taj postupak omogućava ispitivanja moždanog ili srča- nog udara u samoj doktorskoj ordinaciji ili prostoriji za hitne slučajeve. Razvijaju se i dijagnostički sistemi koji mogu stati na površinu katetera. Zamisao u pozadini tih sistema je fluidna biopsija, koju Siemens trenutno razvija. Cilj je da se uhvate i identifikuju ćelije tumora koje kruže. To bi bio sistem ranog upozorenja milionima ljudi koji se već leče od raka i kod kojih postoji rizik od metastaziranja. Dijabetes je takođe jedna od hroničnih bolesti u porastu. Novim postupkom moglo bi se razviti brzo testiranje šećerne bolesti, čime bi se smanjili milioni skupih pregleda. Razvijena su i testiranja genetskog fragmenta koji kontroliše proizvodnju insulina u telu. Tako bi se uspostavila osnova na kojoj bi se temeljili novi načini lečenja. Sve te inovacije predstavljaju glavne trendove nove medicine koji su usmereni na precizniju, bržu, nežniju, isplativiju i prilagođeniju zdravstvenu zaštitu. Radujemo se novom, zdravijem dobu, ali dobu koje bi trebalo da možemo da priuštimo sebi. SKUPO ZDRAVSTVO. Zdravstveni troškovi u svetu narašće na preko 5 triliona evra do 2013. Ali taj trend se ne mora nastaviti. Nove dijagnostičke metode i metode lečenja manje su invazivne i finansijski manje zahtevne pa je lečenje moguće priuštiti. Više informacija ■ siemens.com/healthcare ■ siemens.com/innovation Šta se može postići nanotehnologijom? Dr Mukeš G. Harišingani, direktor Kliničkog programa pronalazaka u Centru za istraživanja molekularnog snimanja u Opštoj bolnici u Masačusetsu, radi na lečenju bolesti na ćelijskom nivou. Koje prilike su nam se otvorile u medicini zahvaljujući upotrebi nanočestica? U laboratoriji već možemo da prepoznamo pojedine ćelije uz pomoć magnetno-optičkih senzora, magnetnih nanočestica u kombinaciji s fluorescentnim molekulima. Optičko snimanje omogućiće izuzetno precizne hirurške zahvate. Patologije se mogu predočiti i lokalizovati, a zatim hirurški odstraniti uz pomoć optičkih postupaka fluorescencije. U mnogim slučajevima hirurški zahvati mogu da se izbegnu u potpunosti. Ako se nakon lečenja više ne može videti svetlo fluorescentnog indikatora koje okida samo kancerogene ćelije, to objektivno dokazuje da su kancerogene ćelije uspješno uklonjene. Da li je takvo lečenje dostupno i za druge bolesti? Uz neke izmene ovaj scenario se može primeniti na brojne druge bolesti i na većinu delova tela. Nanočestice se mogu kombinovati sa materijama koje aktiviraju samo pojedine objekte. Na primer, možete upotrebiti spojeve koji se pričvršćuju samo za kancerogeno ili inficirano tkivo zbog npr. ateroskleroze. Mi u MGH-u trenutno radimo na svojevrsnoj zbirci tih spojeva. Izrađujemo kompendijum za rano otkrivanje i lečenje bolesti koji se neprestano proširuje. ■ siemens.com/pof hi!tech 03|10 06 ■ 07 INTELIGENTNO ŽIVLJENJE. Svetla, roletne i grejanje mogu da se unapred programiraju ili se njima može upravljati sa bilo kog mesta u kući. Inteligentni pomoćnici Starimo i naravno, želeli bismo da što duže živimo i uživamo, čak i ako zauzvrat moramo prihvatiti određena ograničenja svoje vizije i mobilnosti ili ako bolujemo od hroničnih bolesti. Većina starijih građana želi da nastavi da živi u dobro poznatom okruženju što je duže moguće. A to im postaje sve lakše. U budućnosti će moderni senzori, upravljačka i komunikaciona tehnologija smanjiti broj poseta doktoru, a domove učiniti sigurnim i udobnim za život starijih ljudi. U sklopu življenja potpomognutog mobilnim ambijentom postoji i minikompjuter Elisabeth Dokaupil koji se nosi na telu i koji prati zdravstveno stanje čoveka. „Bilo da se prati zgrušavanje krvi, šećer u krvi ili srce, pacijent može videti rezultate pre nego što se oni pošalju doktoru koji tada postupa u skladu s očitavanjima“, rekao je Johan Notbauer iz Siemensovog CT odeljenja u Austriji. Ti potrebni, izuzetno kompaktni miniuređaji beleže i šalju medicinske podatke i koji su pri tom otporni, sigurni, praktični i povoljni tako da se i sami napajaju, još uvek se razvijaju. To je veliki izazov, naročito za uređaje opremljene mikrofonima koji moraju da selektuju pojedinosti o srčanim otkucajima. Dalje, mini-kompjuteru je potrebna i komunikaciona jedinica za odašiljanje prikupljenih podataka lokalnom uređaju sa ekranom, a zatim i bolnici. Zapravo, tim CT stručnjaka radi na uređaju za trudnice kojim će se kontrolisati srčani otkucaji fetusa kod visokorizične Siemens, picturedesk trudnoće. „Za to se koristi vrlo sofisticiran algoritam“, rekao je Notbauer. Austrijski stručnjaci za razvoj integrisanih sklopova na svojem su terenu kada je reč o razvoju integrisanog sklopa zaduženog za sve te procese, a koji koristi što manje energije. Projekat finansira Savezno ministarstvo transporta, inovacija i tehnologije u sklopu FIT-IT inicijativa i zajedničkog poduhvata ENIAC. Partneri na projektu su Univerzitet u Gracu, bečki Tehnološki fakultet i Infineon. Sledeći korak mogao bi da bude automobil koji može da komunicira s vozačevim srčanim monitorom, a koji bi mogao da otkloni strahove starijih ljudi u vožnji. „Ti mali uređaji mogu da se upotrebljavaju i kao monitori pada“, rekao je Notbauer. Padovi predstavljaju ozbiljan problem, naročito kod starijih ljudi. TTa opasnost može biti znatno umanjena zahvaljujući detektorima pokreta spojenim sa izvorima svetlosti. Time se smanjuje potreba za traženjem prekidača prilikom ustajanja. Potezni prekidači na ključnim lokacijama poput tuševa i toaleta pružaju veću sigurnost. Mogu se kombinovati s alarmnim modulom koji prosleđuje poziv u nuždi nekolicini mobilnih operatera. Sve u svemu, svim važnim funkcijama u kući poput paljenja, gašenja i prigušivanja svetla, dizanja i spuštanja roletni i upravljanja grejanjem može se upravljati ručnim daljinskim upravljačem za stolom ili iz kreveta. Programiranje tih koraka uz pomoć Siemensovog sistema Synco Living je još praktičnije, a kombinuje se s upravljanjem roletnama u odnosu na sunce ili grejanjem s obzirom na spoljnu temperaturu. Sistem štedi i energiju te unapređuje sigurnost jer može da simulira prisustvo ljudi u kući. Svim funkcijama automatizovane kuće može se upravljati i one se mogu pratiti putem interneta ili telefona. Sistem može uključiti grejanje ili proveriti prozore i roletne dok u kući nema nikoga. Naravno da bi bilo lepo kada bismo kod kuće imali nekoga ko bi se brinuo za doma- Naslovni članak hi!tech hi!biz hi!school hi!life ćinstvo i služio nam u starosti. Ali to nije samo skupo, nego će, s obzirom na sve duži očekivani životni vek, biti nemoguće imati dovoljno negovatelja. Stoga naučnici nastoje da osmisle robote koji bi nam olakšali život i koji bi imali reakcije nalik ljudskim. jer je usamljenost najveći problem brojnim starijim građanima. Prošle godine tim nemačkih sociologa sa Univerziteta u Dizburg-Esenu je testirao robote i njihov radni učinak kao negovatelja. Proučavali su najpoznatije primerke, npr. Care-O-Bot koji je razvio nemački institut Fraunhofer i Casero MLR sistema. „Otkrili smo da roboti mogu da snose deo tereta koji imaju naši negovatelji i negovateljice u društvu koje stari, ali da ih ne mogu zameniti“, rekao je koordinator studije Dijego Kompanja. Razlog za to je što ne mogu da podstaknu starije da rade neke stvari, poput pijenja više vode te se suočavaju s problemima prihvatanja. Bez obzira na to, roboti se mogu nositi s važnim zadacima, a da se pri tom ne umore. Hondin Asimo može da nosi predmete i pomaže ljudima prilikom pada te okida alarm u slučaju predstojeće opasnosti. Zahvaljujući kamerama, senzorima i laserskim skenerima, Care-O-Bot, uslužni robot visok 1,50 metar, može sam da istraži nepoznata okruženja kako bi naučio nove zadatke i kako bi ih sam obavio. Čak može da nosi i poslužavnik s hranom, a u planu je i da se osposobi za igranje društvenih igara s pacijentima. Ali ovaj robot i nije baš omiljen. Robot njegovog konkurenta, Casero, je mnogo bolje prihvaćen. Ta malena kolica u obliku slova L nose rublje, hranu i poštu. „On ne smeta stanarima, zaposlenima ni posetiocima domova za stare i nezbrinute osobe zahvaljujući svojoj jednostavnoj navigaciji i diskretnom dizajnu“, izvestila je Karen Šir, nadzornica projekta. Stanare staračkog doma, stare i nezbrinute osobe, ne vezuju nikakvi emocionalni problemi za robota Paroa koji liči na životinju. Svojim velikim crnim očima, mekim krznom i slatkim prćastim nosi- CARE-O-BOT može da poslužuje hranu te će u budućnosti možda moći da igra i društvene igre sa starijima, ali on još nije tako dobro prihvaćen. ćem, belo mladunče tuljana u potpunosti je okupiralo pažnju starijih građana Japana. Paro poboljšava dobrobit stanara doma za stare i nezbrinute osobe te navodno pomaže da se uspori napredovanje bolesti poput demencije ili Alchajmerove bolesti. Zaposleni u staračkom domu i nezbrinute osobe oslobađa dela odgovornosti te je izvor zabave i tema razgovora među starijima. ■ Više informacija ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ siemens.com/buildings siemens.com/syncoliving siemens.com/innovation www.aal-europe.com www.eniac.eu www.care-o-bot-research.org www.wimi-care.de PARO, ROBOT-TULJAN, unapređuje dobrobit stanara doma za stare i nezbrinute osobe u Japanu. Takođe navodno pomaže da se uspori napredovanje Alchajmerove bolesti i demencije. hi!tech 03|10 08 ■ 09 Energetska efikasnost se isplati Primena koncepta energetske efikasnosti može biti jedan od glavnih rešenja za efikasnije i bezbolnije prevazilaženje negativnih efekata prouzrokovanih ekonomskom krizom, a suština ovog koncepta je ušteda i smanjenje troškova upotrebom Siemens-ovih rešenja čiji su rezultati u kratkom roku vidljivi. Kompanija Siemens d.o.o. Beograd organizovala je jedanaesti po redu Siemens dan u okviru svoje kampanje „Energetska efikasnost i briga o životnoj sredini”. Ovog puta prezentacija o Siemens-ovim konkretnim predlozima i rešenjima za energetsku efikasnost u oblasti industrije i energetike održana je u Užicu. Nijedna firma na svetu svojim klijentima ne može ponuditi tako raznovrstan portfolio ekonomičnih tehnologija zasnovanih na zaštiti životne sredine. Neki od primera su: ■ Veća efikasnost omogućava manju potrošnju goriva i smanjenu emisiju zagađivača. Siemens-ove elektrane sa kombi- Create the Future Četvrtu godinu za redom kompanija Siemens organizuje takmičenje u izradi multimedijalnih prezentacija za učenike osnovnih i srednjih škola pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete i nauke Republike Srbije i Sekretarijata za obrazovanje Grada Beograda, sa ciljem da doprinese edukaciji mladih i uvođenju tehnoloških inovacija u njihov svakodnevni život. Učenici osnovnih i srednjih škola, uzrasta od 12 do 19 godina, takmičili su se u timovima od 3 do 5 učenika. Siemens Siemens novanim ciklusom rada će uskoro ostvarivati stepen efikasnosti u proizvodnji energije od preko 60 procenata. Kombinovanom proizvodnjom toplotne i električne energije moguće je ostvariti stepen efikasnosti od čak preko 90 procenata. Kroz projekte modernizacije prilagođene potrebama moguće je u potpunosti renovirati starije objekte. ■ Instalirano je preko 6.400 Siemensovih turbina na pogon vetra, maksimalnog kapaciteta od preko 5.700 MW, koje godišnje smanjuju emisiju CO2 za 8 miliona tona. ■ Zahvaljujući Siemens-ovoj tehnologiji prenosa jednosmerne struje visokog napona (HVDC), električna energija se može prenositi na udaljenosti do 2.000 km uz minimalne gubitke. ■ Pogoni sa promenljivom brzinom i pretvaračima frekvencije smanjujuju potrošnju energije koju koriste pumpe i ventilatori i do 60 procenata. ■ U poređenju sa konvencionalnim procedurama, Siemens-ova Corex tehnologija omogućava smanjenje emisije CO2 i sumpor-dioksida koji nastaju u proizvodnji čelika za 30, odnosno 97 procenata. ■ Ceremonija proglašenja ovogodišnjih pobednika takmičenja Create the Future 2011 održana je u poslovnom centru kompanije Siemens d.o.o. Beograd 24. maja. Pored timova učenika koji su osvojili jedno od prva tri mesta, članova stručnog, studentskog i novinarskog žirija, proglašenju pobednika su prisustvovali i predstavnici Ministarstva prosvete Srbije, kao i Gradskog veća Grada Beograda. U kategoriji osnovnih škola pobedio je tim “Inđijanopolis”, OŠ "Jovan Popović" iz Inđije, dok je u kategoriji srednjih škola, tim ■ Svojim specijalnim postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda u proizvodnji papira, Siemens pomaže u smanjivanju zagađenja životne sredine otpadnim vodama. Biogasovi koji nastaju prilikom ove vrste proizvodnje koriste se za proizvodnju električne energije, čime se smanjuje emisija CO2 koji ispuštaju ova postrojenja. ■ Dosledna primena lakih konstrukcija i korišćenje energije kočenja omogućavaju podzemnim železnicama, poput metroa u Oslu, 30 procenata manju potrošnju energije od konvencionalnih podzemnih železnica. ■ Optimizacijom sistema za grejanje, ventilaciju i klimatizaciju, Siemens povećava efikasnost u korišćenju električne energije u zgradama i smanjuje emisiju gasova koji dovode do efekta staklene bašte. Siemens je modernizovao 6.500 objekata širom sveta, smanjivši emisiju CO2 za 2,4 miliona tona, uz uštedu od 1 milijarde evra. ■ Pored toga, Siemens je dizajnirao i energetski efikasna rešenja za svoje kupce, npr. u domenu osvetljenja, koja ne ugrožavaju životnu sredinu. LED sijalice koriste 80 procenata manje električne energije i traju 50 puta duže od običnih sijalica. Siemens namerava da se naročito koncentriše na razvoj u oblasti održivih tehnologija, pomoću kojih će kompanija svojim klijentima omogućiti da posao obavljaju ekonomično i u skladu sa ekološkim princima. Upravo zbog toga, Siemens je sebi postavio za cilj proširivanje svog portfolija za zaštitu životne sredine, kako bi poboljšao kvalitet života širom sveta. ■ Više informacija ■ www.siemens.com/environmentalportfolio “Titans” Elektrotehnčke škole "Nikola Tesla" iz Beograda proglašen za ovogodišnjeg pobednika. Na takmičenje se ove godine prijavilo 540 timova iz cele Srbije, dok je 200 timova predalo svoje radove. Tema ovogodišnjeg takmičenja bila je "Gradovi budućnosti". cover VESTI IZ SRBIJE hi!biz hi!school hi!life Rast uz novi generator Novi tip generatora, koji je nedavno osmislio jedan Siemensov inženjer, sada će se proizvoditi u fabrici vetrogeneratora u Subotici i biće namenjen izvozu na svetsko tržište. “Siemens d.o.o. Beograd će u narednih 18 meseci uložiti 24 miliona evra u proizvodnju ovog novog tipa generatora, a u drugoj polovini 2012. godine zaposliti još 150 radnika u svojoj fabrici“, istakao je Tihomir Rajlić, generalni direktor kompanije. “Novi tip generatora, bez prenosnika i sa direktnim pogonom, proizvodiće se isključivo u fabrici u Subotici“. Siemens fabrika u Subotici, najznačajniji domaći proizvođač električnih mašina i pretvarača koji se primenjuju u oblasti obnovljivih izvora energije, predstavlja reprezentativan primer ovog segmenta srpske privrede koji Srbiju postavlja na tehnološku mapu sveta, zaključeno je tokom susreta predstavnika Elektroprivrede Srbije, Grada Subotice i kompanije Siemens u ovoj fabrici. „Naša fabrika je jedna od dve Siemensove fabrika u svetu koja proizvodi generatore za vetroelektrane i ima jedinstven portfolio komponenti za vetro i solarne elektrane. Ponosni smo što je fabrika u Subotici ujedno i predvodnik primene koncepta energetski efikasne proizvodnje u Srbiji“, rekao je Rajlić tokom posete Siemens fabrici. „ Naša kompanija se zalaže za što veću primenu čistih tehnologija u proizvodnji i verujemo da će i EPS, naš najznačajniji partner, biti u prilici da se okrene primeni ovog koncepta“. Siemens fabrika u Subotici posluje u okviru kompanije Siemens od 2005. go- Siemens Siemens SIEMENS FABRIKA U SUBOTICI. Uložicemo 24 miliona evra u proizvodnju novog tipa generatora koji će se proizvoditi isključivo u Subotici", istakao je Rajlić, CEO Siemens Srbija. dine, a u okviru lokalne kompanije Siemens od 1. januara 2010. godine. Od osnivanja 2003. godine do danas u njoj je proizvedeno više od 12.000 generatora. Ukupna instalisana snaga svih proizvedenih jedinica generatora u fabrici Siemensa u Subotici oko dva i po puta je veća od ukupne instalisane snage svih proizvodnih objekata u sastavu Elektro- privrede Srbije. Zahvaljujući tako specifičnom proizvodnom portfoliju, izuzetno traženom na tržištima visokorazvijenih ekonomija, kao i u zemljama u razvoju koje vode računa o svojim energetskim bilansima, kompanija Siemens je stekla ugledno mesto među prvih pet izvoznika u Srbiji. Kao i bilo koji drugi Siemensov proizvodni pogon u svetu, u fabrici u Subotici se strogo vodi računa o zaštiti životne sredine i energetskoj efikasnosti. Zahvaljujući sistemima kontrole potrošnje vode i toplotne, električne energije i gasa energije, ukupni troškovi za energiju fabrike u Subotici su smanjeni za 15 do 20 odsto. Osim toga, reciklira se 75 odsto industrijskog otpada koji je uobičajen nusproizvod tokom procesa proizvodnje. ■ hi!tech hi!tech 01|1101|11 10 ■ 11 $VTUPNFST 4VQQMJFST 8FC 4FSWJDFT 8FC4FSWFS 6TFS &%*'"$5 9.'-"5 %FÙOFE&%*'PSNBU 'BY 1%' .BJM 6TFS POSLOVNA INTEGRACIJA obuhvata veze između internih aplikacija, kao što su ERP, CRM, SCM ili matični podaci, te prema klijentima, dobavljačima, pružaocima usluga i berzama. Bilo koji broj sistema koji pripadaju klijentima ili njihovim poslovnim partnerima može da se integriše preko aplikacije SIS-a. $VTUPNFST4VQQMJFST Dobre veze Integracija svih poslovnih procesa, razmena podataka s klijentima, dobavljačima, distributerima i bankama, bez trošenja papira. Poslovni svet bi mogao da bude tako jednostavan! Stvarnost je, naravno, poprilično drugačija. Velike kompanije često koriste različite formate podataka i metode komunikacije, mnogi dobavljači šalju fakture samo na papiru, a trgovina putem interneta nije povezana sa računovodstvenim sistemom preduzeća, itd. Razvijeni i poznati poslovni procesi s nedostacima po pitanju medija, interfejsa ‘od tačke A do tačke B’ između aplikacija i različita integracijska ostrva koštaju nepotrebno mnogo vremena i novca. „Jedno rešenje nudi fleksibilnu integraciju poslova, koja je prilagođena jedinstvenim potrebama partnera“, Elisabeth Dokaupil Siemens otkriva Diter Holman iz Siemens IT Soluje 200 međunarodnih poslovnih partnetions and Services (SIS). „To rešenje obura. Sveukupno otprilike 12 miliona razhvata veze između internih aplikacija, mena obradi se svake godine između kao što su ERP, CRM, SCM ili matični otprilike 1150 partnera koji su trenutno podaci, te prema klijentima, integrisani. SIS rešenja su dobavljačima, pružaocima takođe zanimljiva za mala i usluga i tržišnim lokacijama. srednja preduzeća jer mogu Klijentu je za korišćenje naše da iskoriste postojeću infraaplikacije potreban samo strukturu i partnerske veze, a jedan interfejs po sistemu˝. pri tom ne moraju da snose Međutim, optimalna integracitroškove visoke raspoloživoja nekoliko potpodručja često sti. „Mi povezujemo kompanije dovoljna za znatno povećaje preko različitih provajdera nje efikasnosti poslovnih promnogo jeftinije i praktičnije Dieter Holmann: cesa. „Elektronska obrada ne nego što je to moguće malim “Jeftinije zahvadopušta dvostruke unose, ljujući sinergijaindividualnim klijentima“, skraćuje vreme protoka poda- ma.“ objašnjava taka i obrade i optimizuje proHolman i navodi prednosti cese čak i izvan granica kompanije“, korišćenja pružaoca usluga. Modeli objašnjava Holman. „Ovo drastično smanaplaćivanja temelje se na potrebama njuje troškove po dokumentu.“ klijenta. Hardver i licence nisu potrebne Procese je moguće automatizovati uz ni u kom slučaju jer SIS pruža te usluge. visok stepen dostupnosti i sigurnosti – Troškovi zavise od obima usluga i količi24 sata dnevno, 365 dana u godini. Henne podataka. ■ kel je jedan od klijenata SIS-a koji koristi ■ [email protected] ovu uslugu za CEE deo poslovanja – s velikim obimom poslovanja: integrisano Christina Lehner cover Ve s t i hi!biz hi!school hi!life Eko-struja iz otpada Odlaganje na deponijama ili spaljivanje nisu jedine mogućnosti za postupanje s kućnim otpadom. Postoji alternativa koja maksimalno iskorišćava reciklažni i energetski potencijal otpada: proces dodatnog odvajanja u kombinaciji s optimizovanim sagorevanjem. Ovaj novi model nude KELAG Umwelttechnik i Siemensova divizija Industrijska rješenja (Industry Solutions). Kako bi se osiguralo zbrinjavanje otpada koje čuva resurse, iz otpada se prvo uklanjaju materijali koji se mogu ponovno upotrebiti u reciklažnoj industriji. Zatim sledi jednostavan proces i koraci u postupku koji odvajaju tvrde čestice poput kamena i stakla. Gvožđe se, kao i drugi vredni materijali i filmovi, odvaja za reciklažnu industriju, a goriva s visokim kalorijskim vrednostima izvlače se za industriju cementa. Deo otpadne toplote iz sledećeg procesa spaljivanja služi za sušenje organskog otpada iz procesa recikliranja, NOVO ISKORIŠĆAVANJE OTPADA. Optimalno korišćenje reciklažnog i energetskog potencijala otpada. što poboljšava njihova svojstva gorenja. Ono što preostane je homogeno gorivo kalorijske vrednosti od 10 do 13 MJ/kg s uglavnom stalnim svojstvima gorenja koja su prikladna za proizvodnju ekostruje u elektranama na otpadne materijale, koje je osmislio Siemens. Inovativni proces s centrifugalnim separatorom – kombinacija fluidizovanog sloja i spaljivanja s pokretnom rešetkom – dopušta ujednačenu raspodelu goriva na rešetki i daje optimalne rezultate sagorevanja uz minimalne emisije. Dobijena toplota služi za proizvodnju pare koja se na primer može koristiti za snabdevanje lokalnih mreža za grejanje ili za proizvodnju struje. U zavisnosti od zemlje rada, takođe je moguće iskoristiti lokalne podsticaje za proizvodnju ekostruje ili eko-energije. ■ ■ siemens.com/is ■ www.kelag-ut.at EU zahteva očuvanje energije NISKOENERGETSKI MOTOR.Izuzetno efikasan u optimizovanom pogonskom sklopu. Od 16. juna 2011. proizvođačima električnih motora biće dopušteno da stave na tržište Evropske unije samo električne motore s stepenom efikasnosti IE2 ili boljim, prethodni EFF1. Ta promena se odnosi na električne motore do 1000 V, 50/60 Hz, u rasponu izlazne snage od 0,75 do 375 kW te obuhvata sve vrste verzija za neprekidan rad. Širom svieta 20 miliona industrijskih motora potroši 65 posto celokupne industrij- ske struje. Izmenjivači frekvencije upravljaju brzinama prema potrebi. To bi u kombinaciji s niskoenergetskim motorima moglo da smanji potrošnju industrijske struje do 70 posto. Zahvaljujući ovim uštedama, ulaganje se uglavnom isplati u manje od dve godine. Siemensova divizija Pogonske tehnologije (Drive Technologies) jedini je dobavljač na tržištu koji može da ponudi sve tehnologije za celi pogonski sklop. ■ siemens.com/drives hi!tech 03|10 12 ■ 13 cover hi!biz Maslinet hi!school hi!life Senzorske mreže u uzgoju maslina dovršen projekat MASLINET. Reč je o partnerstvu na inovativnom projektu koji je imao parazita u maslinjacima. Kroz podršku tom projektu Siemens je želeo da doprinese uvođenju IC tehnologije u poljoprivredu, razvoju ekološke proizvodnje i da osnaži saradnju s akademskom zajednicom podržavajući inovativne i razvojne projekte. Cilj projekta MASLINET je demonstracija primene bežičnih senzornih mreža u poljoprivredi na uzgoju masline. za cilj da stvori preduslove za povećanje kvaliteta uzgoja domaće masline, i to putem primene informacione i komunikacione tehnologije prilagođene za maslinarstvo. Maslinarstvo je strateška grana mediteranskog dela Hrvatske, a ujedno je i temeljna nadogradnja turističke ponude. Kakvoća maslinovog ulja prošlih godina se stalno poboljšavala, te se stoga razvijaju tehnologije koje skraćuju vreme prerade ključne za proizvodnju extra devičanskog maslinovog ulja. Hrvatska je još ranije uvela podsticajne mere za proizvodnju i Nacionalni operativni program podizanja novih nasada maslina, a trend u svetu postaje proizvodnja sortnog maslinovog ulja. Velikim proizvođačima i izvoznicima hrvatsko maslinarstvo može da konkuriše jedino vrhunskim kvalitetom koji se može ostvariti zahvaljujući IC tehnologijama i smanjenoj upotrebi pesticida. Integracijom tehnologije, iskustava i znanja dva partnera Fakulteta elektrotehnike i računarstva Univerziteta u Zagrebu i Siemensa Hrvatska, pokrenut je pilotprojekat izrade bežičnih senzora za praćenje mikroklimatskih uslova i pojave INOVATIVNOST KONCEPTA U poljoprivredi je potrebno pratiti klimatske parametre i fizičku pojavu štetočina na različitim kulturama, na primer u voćarstvu. U tu se svrhu koriste „agro-klimatske“ stanice smeštene na relativno malo mesta na poljoprivrednim zemljištima i razne vrste klopki za hvatanje i uništavanje štetnih insekata. Podaci o mikroklimi i o detekciji štetočina ulazne su informacije složenih modela na temelju kojih se donosi odluka o tome treba li, koje i koliko pesticida koristiti na nekom mestu. Prognostički modeli rezultat su prikupljanja podataka tokom dugog perioda, i istraživanja biljke i štetočina. Bežična senzorska mreža na nivou jednog stabla treba da da informacije potrebne za praćenje mikroklime, stanja tla, stanja biljke i prisutnosti štetočina (maslinove muve). Te informacije mogu da se koriste za upravljanje upotrebom pesticida i za kreiranje novih prognostičkih modela. Fakultet elektrotehnike i računarstva radio je na razvoju senzora čvorova, algoritama za obradu informacija i komunika- U saradnji sa hrvatskim Fakultetom elektrotehnike i računarstva u Zagrebu je uspešno Siemens Hrvatska Siemens ciji čvorova, prikupljanju podataka iz bežične mreže senzora u centralni kompjuter te obradi tih podataka. Bežičnu mrežu čula čine čvorovi malih dimenzija, kompjuteri vrlo ograničenih mogućnosti koja prikupljaju podatke iz okoline u kojoj se nalaze, obrađuju ih, lokalno donose odluke i bežično komuniciraju s ostalim čvorovima u mreži putem definisanog protokola. Ideja Univerzitet u Zadru u projektu MASLINET Univerzitet u Zadru, Odsek za poljoprivredu i akvakulturu Sredozemlja (UniZd) uz FER Zagreb kao jedan od inicijatora prvobitne ideje o primeni senzorske tehnologije baš na primeru masline i maslinove muve, pridružio se projektu MASLINET te je početkom 2008. godine potpisalo ugovor o pokretanju projekta „Klopka poboljšanih karakteristika za praćenje maslinove muve“ kao projekat pridružen projektu MASLINET, kompanije Siemens Hrvatska i FER Zagreb. Šematski prikaz organizacije mreže senzora u jednom maslinjaku koju čine čvorovi na stablu i na tlu te lokalni serveri koji podatke iz mreže senzora prenose u centralni kompjuter koristeći javnu bežičnu komunikacionu infrastrukturu. GRAĐEVINSKA LOKACIJA U MELLACHU. Nova će elektrana dosegnuti učinkovitost od 80%. je da su čvorovi „autonomni“ u energetskom smislu, tj. da vrlo dugo rade koristeći baterijski izvor napajanja ili energije iz ambijenta u kojem se nalaze. To za projektanta čvorova i mreže postavlja posebne izvore. Cilj je, u završnici, da senzorski čvorovi budu jeftini i jednostavni te stoga sveprisutni u vrlo brojnim primenama. Komunikacija među čvorovima je lokalna, kratkog dometa. Da bi mreža komunicirala s udaljenim računarima, upotrebljava tehnologije i protokole bežične komunikacije „velikih“ kompjutera. Svrha primene bežičnih senzorskih mreža je da se dobije celovita informacija koju nije moguće dobiti drugim pristupima, kako bi se okolinom moglo upravljati, učiniti je prilagodljivom. Ili drugim rečima, „inteligentnom“. SPROVOĐENJE PROJEKTA Projekat MASLINET trajao je tri godine i odvijao se u dve faze: 1. izgradnja koncepta bežične mreže inteligentnih senzora za praćenje mikroklimatskih uslova i pojave štetočina, sistema prikupljanja informacija i njihove obrade; 2. implementacija koncepta u probnom maslinjaku. Tim stručnjaka, predvođeni prof. Bilasom s Fakulteta elektrotehnike i računarstva u Zagrebu, završio je istraživanje i razvoj prve generacije sistema bežične mreže senzora, a eksperimentalni rad sproveden je u maslinjaku porodice Pavlović u Petrčanima pored Zadra. Sistem bežične mreže senzora (eng. wireless sensor network), kakav je instaliran u probnom maslinjaku, činili su čvorovi kojima se mere parametri mikroklime u maslinjaku te temperatura i vlažnost tla. Rezultat istraživanja i razvoja FER-ovog tima je vla- stita platforma bežičnog senzorskog čvora, nazvana „FER Čvorak“. Mreža se zasnivala na ZigBee protokolu. Čvorovi su veći deo vremena bili neaktivni čime se smanjila njihova potrošnja i produžio autonoman rad na terenu na više od tri godine. Lokalni koordinator mreže dobijao je energiju iz solarnih ćelija i akumulatora te su se prikupljene informacije prenosile nekoliko puta na dan u serverski računar upotrebom GSM mreže. POTENCIJAL I MOGUĆNOSTI RAZVOJA Cilj je da razvojno-istraživački projekat MASLINET koristi bežične senzorske čvorove smeštene u krošnji masline zajedno s lovkom. Bežična mreža senzora bi automatizovala postupak, smanjila trošak ljudskih aktivnosti i terenskog rada, dala geografsku raspodelu rasprostranjenosti i širenja parazita te omogućila analizu pojave štetočina u širem području. Te informacije bi ujedno mogle da koriste za upravljanje upotrebom pesticida i eventualno razvoj prognostičkih modela. Prema tome pravovremena upotreba i pravilno doziranje pesticida omogućili bi da se unapredi kvalitet tretiranja štetočina odnosno u ovom slučaju maslinove muve. ■ Više informacija ■ www.maslinet.com Hrvatsko maslinarstvo može da konkuriše jedino vrhunskim kvalitetom koji se može ostvariti primenom IC tehnologija uz smanjenu upotrebu pesticida. hi!tech 03|10 14 ■ 15 TRANSFORMATOR ZA VISOKONAPONSKU jednosmernu struju. Omogućava da se električna energija prenosi hiljadama kilometara s malim gubitkom. Elisabeth Dokaupil Siemens, Albert Klebel cover Transfor mator i hi!biz hi!school hi!life Napon je ključan Transformatori, koji postaju sve tiši i ekološki prihvatljiviji, osiguravaju da se svetla nikad ne gase, čak ni u najvećim elektroenergetskim mrežama. Predstavljamo vam intervju s Jurgenom Vinkenflugelom, generalnim direktorom poslovne jedinice Transformatori u Siemensu, i Ernstom Knolom,rukovodiocem fabrike u Weizu, najvećoj u Siemensovoj poslovnoj jedinici Transformatori. Koju ulogu u elektroenergetskoj mreži igraju transformatori? Vinkenflugen: Transformatori su među ključnim komponentama za prenos i distribuciju energije u elektroenergetskim mrežama. Knol: Iz generatora elektrana izlazi niskonaponska struja. Transformatori povišavaju napon kako bi se tokom prenosa što više smanjili gubici. Napon se nakon toga, što je moguće bliže potrošačima, snižava na vrednost koju koriste kućni uređaji. Zbog toga se u velikim elektroenergetskim mrežama u Evropi i SAD-u koristi na hiljade transformatora. Šta se događa ukoliko transformator prestane da radi? Vinkenflugen: Tada nastaje kritična situacija koja može uzrokovati nestanak struje u većim delovima elektroenergetske mreže. Transformatori moraju da budu apsolutno pouzdani. Knol: A to i jesu, s obzirom na to da je teoretski prosečno vreme između kvarova Siemensovih transformatora 650 godina. To se čini kao večnost. Šta to znači za proizvodnju transformatora? Knol: Tokom celokupnog proizvodnog procesa usredsređeni smo na dugovečnost transformatora, a to se uzima u obzir i u fazi projektovanja. Bitno nam je i korišćenje materijala visokog kvaliteta, koji kupujemo od pažljivo izabranih dobavljača. Tokom proizvodnog procesa, u koji se ulaže posebno mnogo truda, transformatori prolaze opsežno testiranje pre isporuke. Vinkenflugen: Izgradnja transformatora i danas uključuje mnogo ručnog rada. Specijalizovanim radnicima treba mnogo sati za izgradnju navoja. Zbog toga su stručnost i predanost zaposlenih od izuzetne važnosti. Klijenti su toga svesni i često traže transformatore iz tačno određene fabrike zato što veruju ljudima koji su tamo zaposleni. U kom su stanju elektroenergetske mreže u kojima se koristi najviše transformatora? Vinkenflugen: Skoro sve mreže u razvije- hi!tech 03|10 16 ■ 17 TRAFO-STANICA. U elektroenergetskoj mreži, transformatori prilagođavaju struju za prenos i u skladu s potrebama potrošača. nim zemljama stare su četrdeset do šezdeset godina. S obzirom na sve veću potražnju za strujom, nalaze se na svojoj granici, ali često nema novca za njihovu nadogradnju. Hoće li mreže moći da se nose sa zahtevima koje pred njih stavlja sve veća primena alternativnih izvora energije? Vinkenflugen: Samo ako mreže budu koristile nove, inteligentnije tehnologije. Pametne mreže budućnosti neprestano će prikupljati informacije o stanju komponenata u mreži i šta mogu da obrade. Transformatori će takođe komunicirati s ostalim komponentama mreže i prenositi informacije o tome koliko opterećenje mogu podneti i koliko dugo će moći da se koriste. Mogu li tradicionalne tehnologije premostiti velike udaljenosti između elektrana i potrošača? Vinkenflugen: S obzirom na gubitke u prenosu, tradicionalni visokonaponski vodovi sve brže dolaze do granica svojih mogućnosti. Tradicionalni vodovi ne mogu da se koriste u sprezi s priobalnim vetroparkovima, koji se nalaze na preko 50 kilometara od obale, ili za solarnu energiju generisanu u afričkim pustinjama, s kojom projekat Desertec kani snabdeti centralnu Europu. Knol: Visokonaponska jednosmerna struja (HVDC) nudi rešenje. Ona omogućava pokrivanje nekoliko hiljada kilome- tara. Veliki transformatori zaduženi su za pretvaranje napona. HVDC ima još jednu prednost uz smanjeni gubitak energije u prenosu: protok voda upola je manji od voda za izmeničnu visokonaponsku struju. Velike elektroenergetske mreže, poput onih u Evropi, uključuju zemlje koje, na primer, imaju velike zalihe hidroenergije, ali njihove mreže nisu baš stabilne. Vinkenflugen: Pretvaranje u jednosmernu struju može služiti i kao svojevrstan vatreni zid između mreža s izraženim kolebanjima napona i stabilnih mreža, s obzirom da se kolebanja u jednoj mreži eliminišu. Transformator u tom slučaju deluje kao „backto-back“ stanica, koja omogućava da sve vrste mreža koriste energiju. EKOLOŠKI PRIHVATLJIVO I PRIJATNO ZA OKO. Tihi transformatori, koji su glasni kao i ljudski govor, i transformatori s biorazgradivim izolatorskim tečnostima na osnovu estera mogu se smestiti u bilo koju vrstu građevine. To pruža mnoge mogućnosti za zanimljiv arhitektonski dizajn. Elisabeth Dokaupil Siemens Ima li loših strana u korišćenju jednosmerne struje u mrežama? Knol: Jednosmerna struja može da poveća nivo buke koju proizvode transformatori. Već je bilo nekoliko pokušaja da se smanji stepen buke u fabrici transformatora u Lincu. Prvi kompenzacioni krug jednosmerne struje uspešno je ugrađen ove godine, što ima pozitivan uticaj na te transformatore i uklanja povećan nivo buke nastao zbog korišćenja cover Transfor mator i hi!biz hi!school hi!life aktivne kontrole buke. Brži računari omogućavaju merenje buke u svako doba i u osnovi uklanjaju buku protivmerama. Kako konstruisati ekološki prihvatljivije transformatore? Knol: Transformatori mogu biti više ekološki ako se smanjuju gubici energije što je više moguće i koristi biorazgradiva izolatorska tečnost. Između ostalog, sprovodimo istraživanja o upotrebi tečnosti na osnovu estera. FABRIKA U VAJZU. Specijalizovanim radnicima potrebno je mnogo sati za izradu navoja. jednosmerne struje. Koji je normalan stepen buke transformatora? Je li njihovo zujanje podnošljivo? Knol: Kada se transformatori koriste za snabdevanje energijom u gradovima, trebalo bi da budu što više ekološki, a naravno, i tihi. Posebni „tihi transformatori“, koji su glasni isto koliko i ljudski govor, razvijeni su u Vajzu. Inače, transformatori bez problema mogu da budu glasni koliko i ulična buka. Kako učiniti transformator tišim? Knol: U osnovi, tri su izvora buke u transformatoru: magnetno jezgro koje oscilira, sile koje se stvaraju u navojima i ventilatori koji hlade transformator. Naše načelo je smanjiti buku na izvoru kad god je to moguće, a dodatne potrebne zaštitne mere svesti na najmanju moguću meru. Kod transformatora je naročito teško apsorbovati buku niske frekvencije. Koje su određene mere moguće? Knol: Najlakše je raditi u većim dimenzijama. To smanjuje gustinu protoka u jezgru i transformator radi tiše. Međutim, to rešenje je skupo. Vinkenflugen: Druga opcija je korišćenje Gde nastaju gubici u transformatoru? Vinkenflugen: Brojni transformatori za snabdevanje u blizini potrošača koriste električnu energiju čak i kad nam ona ne treba, na primer noću. Oni moraju da budu uključeni da bismo mogli da koristimo električnu energiju bilo kada, npr. da bismo upalili svetlo. Jedan od načina smanjivanja gubitaka energije u transformatorima je upotreba amorfnog, jako krhkog materijala u jezgru. Knol: Upotrebom amorfnih transformatorskih jezgara smanjujemo gubitke za više od pola. Potrebni su posebni proizvodni procesi za izradu takvih vrsta jezgara, s obzirom da materijal treba valjati, a ne rezati i slagati u slojevima, kao što je to slučaj kod konvencionalnih transformatora. Što se tiče izgleda, ne možemo reći da su transformatori vrhunac arhitekture. Kako ih uklopiti u vizuru grada? Vinkenflugen: Tihi transformatori s ekološkom izolacijom mogu se smestiti u bilo koju vrstu građevine. To otvara mnogo mogućnosti za zanimljivu arhitekturu, iako iza toga stoji još uvek tradicionalna tehnologija koja se uspešno koristi od 1881. ■ Više informacija ■ www.siemens.com/energy TRANSFORMATOR VISOKONAPONSKE jednosmerne struje za spajanje mreža i prenos električne energije s malim gubitkom. Šta sve može visokonaponska jednosmerna struja? ■ Vetropark Nordsee Ost spojen je sa mrežomuz pomoć visokonaponske jednosmerne struje. Jedan od ključnih elemenata spoja na mrežu je transformatorska platforma na pučini, u kojoj je smeštena sva oprema za pretvaranje električne energije. ■ Xiangjiaba (XJB) između Fulonga i Fenxiana trenutno je najjača elektrana koja proizvodi visokonaponsku jednosmernu struju, s kapacitetom od 6.400 megavata koje prenosi na preko 2.100 kilometara. Prvi transformator na svetu koji može stvoriti 800 kilovolta (800.000 volta) jednosmerne struje već se iskazao. Deset novih supertransformatora koriste se u elektrani koja proizvodi visokonaponske jednosmerne struje Yunnan-Guangdong, koja prenosi 5.000 megavata preko 1.400 kilometara između provincije Yunnan na jugozapadu i provincije Guangdong na jugu. Prenosi ekološki proizvedenu električnu energiju iz nekoliko hidroelektrana u industrijsku regiju delte Biserne reke koja se naglo razvija. ■ Dve „back-to-back“ stanice visokonaponske jednosmerne struje spajaju elektroenergetske mreže Gruzije i Turske. Iz hidroelektrana u Gruziji električna energija prenosi se u Tursku putem te stanice. hi!tech 03|10 18 ■ 19 cover hi!biz Elektrana hi!school hi!life Inženjerski poduhvat Na mestu izgradnje termoelektrane s najvećom snagom u Austriji komponentama se rukuje uz pomoć divovskog sistema visoke tehnologije. Ovaj pravi inženjerski poduhvat odvija se u Melahu u južnoj Štajerskoj prema nalogu austrijskog preduzeća za snabdevanje električnom energijom Verbund. Samo je prva od dve gasne turbine isporučene tokom leta dugačka 13 metara i teška 300 tona. nije čak ni najveća ni najteža komponenta: blok transformator, koji stiže iz Vajza, težak je 350 tona pre samog punjenja uljem. Kada bude dovršena, dimenzije elektrane biće još impresivnije: dva kompleta turbina – drugim rečima gasna turbina, generator i parna turbina – biće dugi 46 metara, teški 1150 tona i biće smešteni na temeljima izgrađenim od 3000 kubnih metara armiranog betona i 500 tona čelika za armiranje. Kotlovi će težiti po 1800 tona i imaće 35.000 varova po kotlu. Svaka gasna turbina će usisavati po 2,2 miliona kubnih metara vazduha za sagorevanje na sat, a cevovodi vode za hlađenje provodiće sedam kubnih metara vode u sekundi. „Mase i protoci energije u ovom slučaju su veoma impresivni“, rekao je Martin Hohfelner, glavni rukovodilac projekta u Verbundu. Međutim, ključna je druga vrednost. Efikasnost nove elektrane, koja će biti spojena na mrežu krajem sledeće godi- Markus Honsig Siemens ne, kreće se oko 58,8 posto – „što je stavlja na vrh onoga što je moguće u izgradnji velikih termoelektrana, čak i u poređenju s projektima na međunarodnom nivou“, objašnjava Hohfelner. Ako se koristi i daljinsko granje, efikasnost je preko 80 posto; gorivo se teško može efikasnije iskoristiti. Preciznije govoreći, to znači da gasno-parna elektrana poput ove u Melahu proizvodi otprilike 60 posto manje emisija CO2 od drugih elektrana na ugalj s najnovijom tehnologijom, a koje postižu najviše 46 posto žnje za električnom energijom, a koja je u stalnom porastu (oko 2 % godišnje do 2020. prema nekim predviđanjima). Kada bude dovršena, elektrana u Melahu imaće snagu od 832 MW i stvaraće 5 milijardi kWh struje godišnje. Poređenja radi, kako bi proizveli istu količinu energije trebalo bi da radi 1200 vetrenjača. Ovo će dovesti postavljenu snagu termalne proizvodnje električne energije Verbunda otprilike na nivo iz 2000. godine. Nakon liberalizacije tržišta električne energije, nekoliko termoelek- Veliki posao GRAĐEVINSKA LOKACIJA U MELAHU. Nova elektrana dosegnuće efikasnost od 80%. efikasnosti. Ovaj odličan učinak delom je posledica upotrebe gasa kao goriva, a gas je najčišći od svih fosilnih nosilaca energije, te optimalnog iskorišćavanja goriva drugim procesom protoka u parnim turbinama. U ekološkom pogledu, to ovakvu elektranu čini najboljom alternativom za upotrebu izvora obnovljive energije, koji u bliskoj budućnosti neće biti dovoljni za pokrivanje potra- ■ Investicije Verbunda teške 550 miliona evra ■ 260 miliona evra za austrijske partnere ■ Betonske i čelične konstrukcije: Arge Porr / Strabag ■ Cjevovod: Arge Integral / Bohr und Rohr ■ Generator pare iz otpadne topline i sistema de-NOx (denitrifikacija dimnog gasa): Austrian Energy & Environment ■ Transport glomaznih komtrana moralo je da bude zatvoreno pre nekoliko godina jer više nisu bile konkurentne. Melah je iz više razloga bio dobra lokacija za izgradnju nove elektrane, a argumente navodi i Hohfeliner: „Sigurno snabdevanje prirodnim gasom kao gorivom, priključak na visokonaponski vod od 380 kV, dostupnost vode za hlađenje iz Mure, potencijal za integraciju s okružnom toplotnom mrežom te, narav- TURBINE ZA MELAH. Lopatice turbine presvučene keramikom s integrisanim hlađenjem vazduhom podnosiće temperature do 1500 stepeni. no, sinergije s elektranama koje su tamo već smeštene.“ Gasno-parna elektrana vrsta je dvojne elektrane, budući da se sastoji od dva voda koji su u osnovi jednaki u tehničkom dizajnu, ali razlikuju se na dva načina. Jedan vod se hladi svežom vodom iz Mure – što poboljšava efikasnost jednog postotnog boda u poređenju s korišćenjem rashladnog tornja. Za drugi je vod na suprotnoj obali Mure izgrađen rashladni toranj s osam rashladnih ćelija da bi se izbegao poremećaj balansa temperature reke. Dalje, jedan vod elektrane biće spojen na vod od 380 kV za međuregionalno snabdevanje električnom energijom, a drugi će biti spojen na lokalni vod od 110 kV u vlasništvu od Steirische Netzgesellschaft SNG. Gasne turbine gasno-parne elektrane u Melahu proizvodi Siemens u Berlinu i one su srce nove elektrane. Njihova izgradnja zahteva tešku mašinsku mehaniku kojom je potrebno upravljati s izuzetnom preciznošću. Ukupno 7000 delova, od onih teških nekoliko tona do izrazito malih, potrebno je sastaviti kako bi dovršili SGT5-4000F, što je službena oznaka tipa gasnih turbina. Među najvrednijim komponentama su lopatice turbine, koje su presvučene keramikom i opremljene integrisanim hlađenjem vazduhom da bi izdržale temperature do 1500 stepeni, koje se mogu postići u turbinama. Svaka ima snagu od otprilike deset sportskih automobila modela Porsche 911. Siemens vodi celi inženjerski deo posla kao i celi projekat i upravljanje gradnjom. „Do sada smo sve obavili prema planu“, potvrđuje Hohfelner. „Glavni rokovi preuzimanja predviđeni za oktobar i kraj decembra sledeće godine još uvek stoje.” ■ Više informacija ■ www.verbund.at ■ siemens.com/energy hi!tech 03|10 20 ■ 21 PLANIRANJE PROIZVODNJE U VIRTUELNOM SVETU. Simulacija i poboljšavanje procesa pre početka prave proizvodnje. Biografije proizvoda bez praznina Zatvaraju se praznine između virtuelnog sveta planiranja i sveta stvarne proizvodnje. Podaci o proizvodu mogu se neprimetno preneti iz digitalne fabrike u stvarnu proizvodnju, a biografije proizvoda mogu imati stalnu podršku softverskih alata. Od prve ideje do kompjuterskog dizajna, planiranja i proizvodnje pa sve do službe za korisnike i održavanja, upravljanje životnim ciklusom proizvoda ide ukorak s proizvodom i osigurava da će stečeno iskustvo preći na sledeću generaciju i nakon „penzionisanja“ proizvoda. Industry Journal, Elisabeth Dokaupil Kompanije na globalnom nivou iz automobilske i elektronske industrije zajedno su s mehaničkim inženjeringom bili pioniri upravljanja životnim ciklusom proizvoda (PLM). Sada se i industrije robe široke potrošnje i prehrambenih proizvoda počinju baviti tom temom. Razlog tome je celovit pristup koji nudi nove potencijale zahvaljujući sinergijama između poslovnog softvera za upravljanje resursima preduzeća (ERP), paketu Microsoft Office i PLM-u. Stvaraju se pristupačne i jedinstvene strukture u celom preduzeću, što dovodi do smanjenja troškova i znatno poboljšane komunikacije između svih uključenih zaposlenih. Tehnički temelj koncepta PLM je softver koji drži sve informacije u central- Siemens, Adams Golf VIRTUELNA MAŠINA. Opisivanje mašinskih procesa na ličnom kompjuteru s kopijom alatne mašine u razmeri jedan naprema jedan. cover Proizvodnja hi!biz hi!school hi!life DIGITALNA OGLEDNA SLIKA stvarne fabrike takođe dopušta planiranje delatnosti održavanja. nom mestu za čuvanje podataka i može neprimetno da radi s drugim programima. Najčešće korišćen sistem PLM-a širom sveta je Siemensov Teamcenter. PLM može u znatnoj meri da optimizuje proizvodni proces u digitalnoj fabrici. U ovoj virtuelnoj simulaciji stvarne fabrike procesi se simuliraju i poboljšavaju daleko pre početka prave proizvodnje. Proizvodne kompanije upotrebom posebnog softvera mogu da simuliraju tokove materijala i virtuelno ispituju proces puštanja u pogon. Moguće poteškoće, poput sudara predmeta proizvodnje s policama u skladištu prilikom ukrcavanja i iskrcavanja ili područja fabrike do kojih ruka robota ne može doći, mogu se identifikovati i ispraviti već tokom planiranja. „Kao i na području kompjuterskog dizajna, želeli smo unapred da budemo sto posto sigurni i nepogrešivi”, naglašava Rainer Aicher, rukovodilac grupe za mehanički dizajn u kompaniji za mehanički inženjering Hermle-Leibinger Systemtechnik u Tutlingenu koja u ovu svrhu koristi Siemensov Tecnomatix: “U tome i uspevamo s ovim programom.” Ulazak u stvarni svet posle svih simulacija zahteva da proizvodni sistemi budu opremljeni PLC (programibilni logički upravljač) programima za procese u fabrici. Softver takođe mora da upravlja sistemom kontrole pokreta motora unutar mašine. „Uobičajena praksa je da takve programe u fabriku unesu inženjeri na prenosnim računarima, tamo ih optimizuju te ručno učitaju u sistem upravljanja”, kaže Volfgang Šlogl iz Siemensa, ali ovaj proces može da završi sa greškama s ozbiljnim posledicama. Rasporedi i proračuni uopšte se ne mogu regulisati ako podaci nisu u potpunosti kopirani ili su kopirani na pogrešno mesto. Isto tako može biti ozbiljnih posledica po kvalitet proizvoda, pa čak i skupih povlačenja s tržišta koji štete ugledu kompanije. Trenutno spajanje automatizacione tehnologije i PLM-a izbegava takve probleme. Siemensov softver povezuje planiranje proizvodnje direktno s proizvodnjom kombinujući PLM softver sa sistemom kontrole pokreta. Time se povećava produktivnost cele fabrike jer proizvođači takođe dobijaju potpune informacije o raspoloživosti i lokaciji određenih alata. Drugi korak je povezivanje digitalne fabrike s određenim automatizacionim rešenjem. Većina potrebnog softvera za proizvodnju stvara se na temelju specifičnog rasporeda fabrike, opisa komponenata koje se koriste – poput robota i senzora – i planiranih procesa. Šlogl: „Simatic Automation Designer automatski stvara 70 do 80 posto softvera PLCa”. Program takođe može da napravi celokupnu strujnu šemu buduće fabrike: od razvodnog ormara do kablova mašina i osigurača. Šlogl procenjuje da „to eliminiše do 50 posto inženjerskog rada na električnim sistemima i automatizaciji“. Proizvođač može da profitira na virtuelnom prikazu čak i tokom proizvodnje. Uvek ima pristup digitalnoj oglednoj slici stvarne fabrike koja se može koristiti za planiranje delatnosti održavanja, simulaciju promena u proizvodnji ili ispunjavanja optimizacije. Daimler AG je prvi korisnik sistema Simatic Automation Designer. Novi softverski alati su se pobrinuli da biografije proizvoda u budućnosti neće imati opsežne praznine. ■ Brzi let Inovativna palica za golf američkog proizvođača Adams Golf učestvovala je u rekordu turnira koji je postavio Rickie Fowler u Dablinu, u Ohaju u SAD-u. Aerodinamična svojstva drajvera Speedline Fast 10 prvo su optimizovana posebnim softverom za kompjuterski dizajn nakon ispitivanja u vazdušnom tunelu. Jedna bitna karakteristika proizvodne linije Speedline je manja površina palice za smanjivanje otpora vazduha. Kod trenutnog modela trebalo bi da se poveća površina palice kako bi se povećala efikasnost udarca uz istovremeno postizanje većih brzina. Problem je rešen Siemensovim softverom NX Flow, a postignut je znatno veći nivo produktivnosti kompjuterskog dizajna. Zahvaljujući smanjenju trajanja proizvodnog ciklusa, vremena ispitivanja i troškova, vremensko razdoblje do izlaska proizvoda na tržište smanjeno je za 50 posto. REKORDNO DOBRA. Nova palica Adams Golfa optimizovana je pomoću softvera za kompjuterski dizajn nakon ispitivanja u vazdušnom tunelu Više informacija ■ plm.automation.siemens.com ■ automation.siemens.com ■ siemens.com/industryjournal hi!tech 03|10 22 ■ 23 cover hi!biz Mobilnost hi!school hi!life Možemo biti zeleniji VELIKE BRZINE VELAROM. Optimizovana aerodinamika i inteligentno upravljanje energijom osiguravaju visoku efikasnost. Ljudi i dobra sve su više pokretni. To se u budućnosti neće promeniti pa će biti izazov politici prevoza. Kako bi savladali poteškoće, biće nužno da železničke opcije vozovi, podzemne železnice i tramvaji – igraju važnu ulogu. To će od pružaoca prevozničkih usluga zahtevati da uspeju barem delimično da postanu inteligentan umreženi sistem u smislu „potpune mobilnosti“ i time osiguraju lagane prelaze među različitim vrstama prevoza te uštede energiju i resurse como, Elisabeth Dokaupil Siemens za sama železničko-prevozna sredstva. Ali, kako potrošnju primetno smanjiti kada su železnička prevozna sredstva već vrlo ekološka i pokretana efikasnim električnim motorima? Dizajneri vozove stvaraju aerodinamičnijima, razvijaju kompaktne motore visokog zaokretnog momenta i niske potrošnje, inteligentne pogonske sisteme i tehnologije za obnovu energije kočenja. Siemensov Velaro jedan je primer toga šta optimizovana aerodinamika može da postigne. Oplata uređaja koji se postavljaju na krov, sklopovi točkova i prenosi, redizajniran spojler, nos i krov te uzdignuti krov koji počinje na sredini zadnjeg vagona, što smanjuje otpor i spoljašnju buku pri prolasku kroz tunele, neki su od najvažnijih aspekata. Inteligentni upravljač energijom osigurava i da sistemi voza rade uz optimalnu efikasnost. Kod lakših vozova, kod kojih je prostor ograničen, fokus je na kompaktnom dizajnu i smanjenoj težini – karakteristikama koje je Siemens postigao kod novog sklopa točkova Syntegra putem inovativnog dizajna sistema. Umesto prenošenja snage pogonskih motora na osovine putem prenosa, električni motor u obliku valjka okružuje osovine pogona pokrećući ga direktno i bez stvarnog kontakta. To skraćuje sklop točkova za otprilike metar i čini ga otprilike dve tone lakšim, smanjujući LOKOMOTIVA VECTRON. Dobro opremljena za razne potrebe železničkog prevoza unutar Evrope zahvaljujući visokoj fleksibilnosti. BEČKI TRAMVAJ IZUZETNO NISKOG poda ispituje se unutar okvira subvencionisanog istraživačkog projekta EcoTram kako bi se pronašli načini smanjivanja potreba za energijom javnog prevoza bez smanjivanja udobnosti. U centru pažnje su grejanje, ventilacija i kontrola klimatskih uslova. Ovaj projekat je osvojio drugo mesto na takmičenju VCÖ Mobility Award 2010. www.vcoe.at potrošnju energije za otprilike 20 posto. Dalje, osmišljen je tako da je manje podložan trošenju. Upotreba energije kočenja znatno doprinosi i štednji energije. Pri kočenju se električni motori jednostavno prebacuju na generatorski rad i pretvaraju energiju pokreta natrag u električnu energiju. Tramvaj izuzetno niskog poda koji se trenutno koristi u Beču i Oradeai u Rumuniji bio je pionir u upotrebi energije kočenja, a ima još i izuzetno nisku visinu ulaza. Udobnost i kraće vreme potrebno za ulazak čine ovo vozilo još privlačnijim. Za povraćaj energije kočenja potrebni su prikladni uređaji za pohranu energije. Oni se nalaze duž železničkog pravca te pohranjuju energiju u kon- denzatore dvostrukog sloja izuzetno velikoga kapaciteta koji mogu preuzeti i osloboditi obilne količine energije za nekoliko sekundi. Siemensov novi koncept prebacivanja omogućava i upotrebu takve pohrane energije u pokretnom vozilu. „Brzi“ kondenzatori dvostrukog sloja kombinuju se s baterijama za vozove s nikl-metal-hloridom, koje otpuštaju svoju energiju kroz duže vremensko razdoblje. Fleksibilnost i mogućnost retrogradne ugradnje i prenamene vozova takođe su ključ brzog i efikasnog železničkog prevoza. Lokomotiva Vectron opremljena je za razne potrebe prevoza u Evropi. Uticaj železničkih prevoznih sredstava na okolinu trebao bi biti minimalan ne samo tokom rada, već i kroz njihov celi životni vek. Ovo uključuje sledeća pitanja: kako se može variti čelik trošenjem što je moguće manje energije, a osigurati istu stabilnost? Koje je delove moguće reciklirati, a koje je bolje upotrebljavati za stvaranje energije? Dosledno bavljenje tim problemima operaterima donosi nove prednosti. Na VOZOVI PODZEMNE ŽELEZNICE U OSLU. primer, 63 novih vozova podzemne železnice koje Siemens razvija i izrađuje za glavni grad Norveške, Oslo, ne samo da troše trećinu manje električne energije od svojih prethodnika, već i ne sadrže štetne materijale, a više od 94 posto njihovih delova moći će da se reciklira za 30 godina, kada dostignu kraj svog veka trajanja. Visoka dostupnost povećava i ekološku osvešćenost železnica štednjom resursa za korisnike i one koji njome upravljaju. To zahteva stručnu i inovativnu uslugu, počevši od ispitivanja i puštanja u pogon, preko preventivnog i korektivnog održavanja te podrške putem opsežnog upravljanja rezervnim delovima, kao i popravkom i prdužavanjem veka trajanja obnavljanjem. Osiguravanje voza i trase takođe daje važan doprinos zelenoj mobilnosti. Ono obezbeđuje sigurnost i rad bez problema - ali to nije sve. Online algoritmi u kompjuterima vozila smanjuju potrošnju energije za barem 25 posto, a istovremeno smanjuju trošenje vozila. U isto vreme se kapacitet linije – poput one podzemne železnice – može povećati za 50 posto, a može se poboljšati i tačnost. To se postiže izračunavanjem optimalne brzine vožnje temeljene na trenutnom položaju i planu vožnje kako bi se izbegla nepotrebna ubrzavanja. Drugim rečima, može se koristiti na mnogim područjima kako bi se železnička prevozna sredstva učinila ekološki prihvatljivijim. A razvoj se nastavlja. ■ Na kraju svog veka trajanja 94 % će moći da se reciklira. hi!tech 03|10 24 ■ 25 KERAMIČKI ZAVRŠNI SLOJEVI POJEDNOSTAVLJUJU PROIZVODNJU. Siemens je razvio magnetne keramičke završne slojeve za smanjivanje i olakšavanje proizvodnje sklopki u energetskoj elektronici, kao npr. za rasvetu. Ta elektronika prilagođava napon, jačinu struje ili frekvenciju potrošaču, kao recimo kod svetiljke. Kako bi se uštedelo na prostoru, što je moguće više komponenti, kao što su otpornici ili zavojnice, integriše se u pojedinačne slojeve keramičkih štampanih pločica. siemens.com/innovation Novosti ukratko IIIIIIIIlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII IZVANREDNE SLIKE DETEKCIJA PUKOTINA IZVANMREŽNA SIMULACIJA Syngo Aortic ValveGuide, softver za 3D oslikavanje, osvojio je nagradu Techno-College Innovation Award. Taj softver omogućava doktorima da se tokom operacije srca u stvarnom vremenu orijentišu unutar tela pacijenta. www.siemens.com/healthcare Novorazvijeni merni uređaj Sitrans FUT 1010 omogućava operaterima naftovoda i gasovoda da neprekidno proveravaju ispuštaju li im gde vodovi. Radi na načelu ultrazvučnih talasa. siemens. com/innovation Sitraffic Cosimo je ime novog alata za izvanmrežnu simulaciju za Sitraffic Conduct+, upravljački centar za autoputeve. Može se koristiti za procenjivanje učinaka sistema upravljanja prometom bez potrebe za intervencijom u stvarnom prometu. Sistem reaguje jednako precizno kao i prilikom korišćenja u stvarnoj situaciji. www.siemens.com/traffic Klemens Lendl Siemens SVETLEĆE DIODE SPREMNE ZA RUŠENJE REKORDA Povećanje efikasnosti od 30 posto čini Osramovu crvenu svetleću diodu najefikasnijom na toj talasnoj dužini. Čipovi su optimizovani kako bi omogućili da nove svetleće diode zauzimaju manje mesta i troše manje energije. www.osram.com N o v o s t i hi!school BRZ PRENOS. Siemensovi istraživači postavili su rekord prenosa digitalnih podataka uz pomoć bele svetleće diode. Digitalni svet Nastavlja se digitalizacija svih oblasti privatnog i poslovnog života, naročito otkad internet nudi mnogo novih primena, funkcija i usluga. Uz to, izazovi širom sveta, kao što su promena klime i demografske promene takođe stimulišu inovacije na području informacione i komunikacione tehnologije (ICT). To su zaključci studije Delphi Study 2030, koja je ispitala oko 550 ICT stručnjaka. Svakodnevni predmeti spojiće se u mrežu kako bi stvorili internetsku mrežu stvari i nezavisno razmenjivali informacije. Ugrađeni sistemi koji se mogu koristiti kao umreženi procesori u sistemima poput vazduhoplovnih i mašine mogu nezavisno da uče od drugih inteligentnih sistema i da komuniciraju s njima. Pojaviće se i „internetske energije“ s mnoštvom čvorova za spajanje učesnika u energetskom sistemu, kao što su domaćinstva, industrijski potrošači, proizvođači energije i postrojenja za skladištenje energije, električni automobili i elektronske tržišne lokacije. ICT i energetski sistem sjediniće se u tom sistemu, a energija će moći da teče u bilo kom smeru. ICT će pridoneti zaštiti klime. U industrijama poput transporta, telematike, tehnologije energije i inteligentne gradnje, primjena ICT-a omogućiće znatna smanjenja emisije CO2. Naročito u automobilskoj i, industrijskoj automatizaciji, mašinstvu, energetici i zdravstvu, dinamični razvoj informacionih i komunikacionih tehnologija ubrzaće rast i podstaći inovacije. Čak dve trećine ispitanih stručnjaka predviđaju rast vrednosti s kojom ICT učestvuje u automobilizmu sa sadašnjih 20-30 posto na 50 posto do 2024. Primera radi, to, uključuje internet u vozilu i umrežavanje automobila u svrhu međusobne razmene podataka ili sa sistemima upravljanja saobraćajem. ICT takođe igra ključnu ulogu u elektromobilnosti, npr. za spajanje na inteligentne elektroenergetske mreže. Zahvaljujući računarskom oblaku, u budućnosti nećemo morati da spremamo softver i da imamo velike kapacitete za čuvanje i obradu podataka na vlastitom računaru. Umesto toga, moćne komunikacione mreže biće potrebne za neprekidnu vezu s internetom, kako bi se pristupilo globalno distribuiranim resursima raznih pružaoca usluga. Otprilike 70 posto ispitanih stručnjaka očekuje da će pristup kapacitetu računarskog oblaka biti uvrežena praksa do 2024. Za korišćenje tih novih mogućnosti potrebne su komunikacione mreže s velikim kapacitetima za prenos. Sveobuhvatna statična širokopojasna veza s optičkim vlaknima i stopama prenosa od 100 Mbit/s bržim, postaće globalni standard. ■ Više informacija ■ muenchner-kreis.de ■ siemens.com/pof hi!tech 03|10 26 ■ 27 TESLA ROADSTER . S motorom od 292 kW koji automobil dovodi do 100 km/h za 4,2 sekunde. Ponovni izum automobila Svi govore o električnim automobilima, no samo ih nekolicina vozi, jer zapravo još nisu dostupni. Ali, to će se promeniti u godinama koje dolaze. Svi veliki proizvođači staviće u promet hibridne i u potpunosti električne modele. Do danas je, ipak, izbor električnih Markus Honsig Tesla, Renault automobila trenutno dostupnih za kupovinu još uvek mali. Dostupan je kalifornijski Tesla Roadster, koji se u malim serijama proizvodi od 2008, trendseter s električnim motorom od 292 kW koji vozilo ubrzava do 100 km/h za 4,2 sekunde, što ga čini kultnim automobilom među slavnim Amerikancima. Pogon se napaja energijom iz 6.800 tipičnih malih baterija spojenih u moćan paket. I Toyoti i Daimleru se svidela ta ideja. Oba proizvođača automobila su sada kupila udeo u Tesli i kupuju baterije i upravljačku teh- nologiju od pionira električnog auta, iako se oba bave i razvijanjem vlastite baterije. Osim električnog sportskog automobila, na tržištu su i električni automobili poput Think Cityja, koji potrošačima zaista donosi električnu mobilnost, ali iznosi na videlo i temeljno ograničenje svih električnih automobila. Oni trenutno nude vidno manje udobnosti, prostora i efikanosti od uobičajenih vozila s motorima s unutrašnjim sagorevanjem, uprkos značajno višim cenama. Think City na put izlazi sa 46 KS, velikom brzinom od 100 hi!touch hi!biz E–automobili hi!school hi!life km/h i dometom od 160 kilometara. Radi se o dvosedu, a košta oko 40.000 evra. Automobil je za predane zaštitnike životne sredine. Počevši od decembra, prvi električni automobil velikog serijskog proizvođača biće dostupan u Austriji: Mitsubishi i-MiEV. Automobil težine 1100 kilograma otprilike je veličine VW Pola, ima električni motor od 49 kW i litijum-jonske baterije od 16 kWh, koje se mogu u potpunosti napuniti za sedam sati spajanjem na uobičajenu utičnicu od 230 V te DO 2020, RENAULT želi da deset posto prodanih automobila ima električni pogon; oni će u Austriji biti dostupni od 2012. bi trebalo da osiguraju maksimalan domet od 150 kilometara. Ali, taj auto definitivno nije i jeftin. Mitsubishijev i-MiEV će koštati oko 35.000 eura. Peugeot iON i Citroën C-Zero takođe će se pojaviti na austrijskim putevima i deliće istu osnovnu tehnologiju. Drugi proizvođači se još uvek drže po strani i ispituju atmosferu pokušajima masovne proizvodnje, BMW Minijem, Mercedes Smartom, a Audi novim modelom A1. Ipak, startni pištolj se oglasio, a svi putevi vode ka električnom automobilu. Renault se, na primer, hi!tech 03|10 28 ■ 29 hi!touch hi!biz hi!school E–automobili hi!life već probija na čelo. Francuski proizvođač automobila želi da električni automobili čine deset posto njegove ukupne prodaje do 2020. godine. Prvi električni automobili, svi s oznakom Z.E. na kraju naziva, trebalo bi da stignu na tržište sledeće godine (a u Austriji 2012.). Monovolumen Kangoo Rapid i limuzina Fluence su prerađeni za električni pogon. Prvi pravi električni auti iz Renaulta, gradski električni dvosed Twizy i veći Zoe, najavljeni su za 2013. Renault je razvio tri različita koncepta za punjenje litijum-jonskih baterija. Standardno punjenje preko uobičajene utičnice za struju (četiri do osam sati), brzo punjenje preko trofazne utičnice od 400 V (trideset minuta) i quick drop sistem koji bi trebalo da omogući promenu baterije za tri minuta. Prve stanice za ovakvu zamenu izgradiće se u Izraelu u saradnji s kompanijom Better Place. 2013. biće ključna godina za koju će gotovo svi veliki proizvođači najaviti svoje prve električne automobile. Električni automobili zahtevaju nove dizajne, nove strukture, nove materijale i nove koncepte. Motor je znatno manji i jednostavniji i nije potreban nikakav prenos. Moraju biti lagani i imati znatno dorađenije korisničke profile. Ovog leta je BMW svojim Mega City Vehicleom pokazao kako električni automobil može da izgleda kad se iz temelja redizajnira. Vozilo se sastoji od dva jasno odvojena, nezavisna modula: „pogonskog modula“, koji uključuje bateriju, pogon, strukturalne funkcije i funkcije za sprečavanje sudara u kompaktnoj šasiji, te „životnog modula“, kabine za putnike izrađene od karbonskih vlakana. Taj jednostavni, fleksibilni dizajn proizvešće trajnu promenu i kod automobila i u procesu njihove proizvodnje. Oba modula mogu da se proizvedu potpuno nezavisno jedan od drugog, te da se brzo i jednostavno sastave praktično bilo gde Markus Honsig Range Extender generator-modul e-traction-engine high voltage wire high voltage li-ion traction batterie module fuel tank for Range Extender AUDIJEV A1 E-TRON. Rešavanje problema dometa uz pomoć malog motora s unutrašnjim sagorevanjem za punjenje baterije. MITSUBISHI I-MIEV. Prvi električni automobil velikog serijskog proizvođača u Austriji. u svetu. Kompetencija u oblasti karbonskih vlakana već je povećana prošle jeseni, kada je BMW osnovao zajednički projekat s SGL Groupom, jednim od vodećih svetskih proizvođača karbonskih proizvoda. „MCV će biti prvo velikoserijsko vozilo s putničkom kabinom od karbona. U kombinaciji s našom LifeDrive arhitekturom započinjemo novo poglavlje u izradi laganih automobila, budući da ćemo gotovo u potpunosti kompenzovati povećanu težinu od 250 do 300 kg kod električnih vozila“, naglasio je Klaus Draeger, član odbora za razvoj u BMW-u, na prvom predstavljanju MCV-a, koji bi na puteve trebalo da stigne 2013. Litij-ionske baterije postale su prvi izbor za skladištenje energije. Ipak, još je uvek potreban veliki napredak, budući da su baterije još uvek preteške i preskupe. Grubo procenjeno, treba očekivati trošak od najmanje 800 evra po kWh i jedan kilogram dodatnoga tereta po kilometru dometa. U oba slučaja trebalo bi da bude puno potencijala za smanjenje tih brojeva. Elegantna opcija za rešavanje temeljnog problema dometa električnoga auta je Range Extender, kao što je Audi pokazao modelom A1 e-tron, vrstom vrlo bla- Audi, Mitsubishi, Mercedes, Mia gog hibrida koji preokreće prethodni model. A1 uvek vozi na struju; Range Extender, mali, stalno upaljen motor s unutrašnjim sagorevanjem, služi samo za punjenje baterije putem generatora, povećavajući domet za dodatnih 200 kilometara. Jedan posebno šarmantan aspekt jeste da je motor od 250 kubnih centimetara Wankel motor, koji konačno može da igra na kartu svojih jačih strana kod ove primene svojom kompaktnom veličinom, malom težinom i izuzetno glatkim radom. Bez sumnje, automobilska industrija uvođenjem električnog automobila stoji na pragu jednog od najvećih prekretnica u svojoj; a ta će prekretnica da dovede nove igrače na tržište.Onda kada se upotrebom električnih motora u proizvodnji automobila odbace visokosložena mehanička rešenja i novi materijali zamene deo teške obrade čelika, otvoriće se nove prilike za male, fleksibilne proizvođače. Oni mogu da donesu nove ideje na tradicionalno tržište automobila, poput modela Mia, izvorno francuskog projekta koji su preuzeli nemačka energetska kompanija Conenergy i farmaceutski preduzetnik Kohl. Mia je vrlo lagana, zahvaljujući plastičnom zakovanom telu i jednostav- MERCEDES SMART. U nom, aerodinamičnom dizajnu, a dizajnirao ju je jedan od zvezda scene, bivši glavni dizajner Peugeota i Volkswagena Murat Günak, koji sada želi da ostvari svoju viziju automobila budućnosti dalje od velikih proizvođača. Auto teži samo 570 kilograma, a najlakši mogući baterijski paket, koji bi trebalo da potraje za domet od 100 kilometara, težinu dovodi na 650 kilograma. Šta razlikuje dizajn električnog automobila od uobičajenog? „Tehnologija zauzima znatno manje prostora: mali električni motor, pretvarač, baterija; ništa više od toga“, objašnjava Günak. „Sve se ovo lako može smestiti u osnovu vozila. To omogućava da prvi put u potpunosti iskoristimo dizajn monovolumena poput Mije, oblika koji zauzima malo, a nudi puno prostora.“ Proizvodnja bi trebalo da započne u drugom kvarMurat Günak talu 2011. „Radi se o potmodelom Mia nudi puno drugačijoj vrsti veliku unutrašnjost. proizvodnje: čista, tiha, jednostavna, s relativno malo komponenata, bez komora za bojenje, bez varenja, no s jasno određenim ciljem.“ Zanimljiva je i cena, koja bi trebalo da bude ispod 20.000 eura. Najzad, više se radi o ponovnom izumu automobila. Električni automobil može biti katalizator rekonfiguracije mobilnosti pojedinca, koju će izrazito odlikovati umrežavanje bez znatnih prelaza i korišćenja različitih vrsta prevoza. ■ Više informacija ■ www.teslamotors.com ■ www.thinkev.com ■ siemens.com/mobility ■ www.betterplace.com ■ www.sglgroup.com ■ www.conenergy.com početku će utičnice u garaži kod kuće, u garažama za parkiranje ili na parkiralištima supermarketa ili preduzeca biti dovoljne. Punite li već? Čak i ako je izbor trenutno vrlo mali, nedavna studija koju je za Verbund izradila Federalna agencija za okolinu predviđa da će do godine 2020. na austrijskim putevima voziti 200.000 električnih automobila. To je dvostruko veći broj od cilja koji je izvorno postavila platforma Austrian Mobile Power. „To je definitivno realan scenario“, veruje Roman Bartha, šef odseka elektromobilnosti u Siemensu Austrija i jedan od dva glavna rukovodioca Austrian Mobile Powera. Pitanje je gde će se i kako vozila moći da pune strujom. Za prvi talas električnih automobila na putevima Bartha pak ne vidi problem u njihovom snabdevanju s dovoljno električne energije. To bi se moglo odvijati na parkiralištima kompanija, u garažama za parkiranje, na parkiralištima trgovačkih centara, da navedemo samo nekoliko mogućih lokacija stanica za punjenje kao dodatak utičnici u garaži kod kuće. Javne utičnice na ulicama teško da će biti potrebne početnih godina. U principu bi trebalo očekivati dve do dve i po utičnice po automobilu, veruje Bartha: „Jedna u kući, jedna na poslu, a ostale na javnim prostorima.“ A budući da će u mnogim slučajevima to biti uobičajene utičnice od 220 V, troškovi će biti podnošljivi – iako će se to kroz duže vreme promeniti. Inteligentni stubovi za punjenje koji ne nude samo struju već i informacije za ostvarivanje komunikacije između automobila i mreže (ključne reči: pametna mreža i vozilo prema mreži) biće nešto skuplje, od 2000 evra naviše. „Infrastruktura uvek košta“, potvrđuje Bartha. Na nekoliko pitanja još uvek treba odgovoriti kako bi se takva infrastruktura mogla izgraditi. Kako bi proces prepoznavanja mogao izgledati, a da je siguran i transparentan? Kako će se sprovoditi naplata? U čemu će biti smešten merač, a u čemu inteligentna jedinica? U autu? U stubu za punjenje? Kako će funkcionisati sistemi korisne rezervacije? Kakva će roaming rešenja postojati kako bi mi omogućila da kupim električnu energiju od različitih snabdevača energijom putem stubova za punjenje različitih pružaoca usluga? Konačni odgovori na ova pitanja još nisu pronađeni, naročito ne u širem evropskom kontekstu. Samo je jedna stvar sigurna: elektromobilnost će zbližiti nove igrače s visokim komunikacijskim potrebama pa će postojati velika potreba za standardizacijom interfejsa. Austrian Mobile Power radi na konceptu punjenja bilo gde s jedinstvenim postupkom pristupa i jednostavnim procesom prepoznavanja koji prepoznaje svako vozilo kao posebnog potrošača. Strujne stanice poput modela klasične benzinske pumpe neće postojati. Umesto toga postojaće utičnice visoke snage s dodatnom komunikacijskom komponentom. Nadalje, Bartha je uveren i da će se infrastruktura i dalje razvijati i prilagođavati željama korisnika. ■ www.austrian-mobile-power.at ■ www.mia-electric.com hi!tech 03|10 30 ■ 31 Voda pod kontrolom Naša voda za piće podložna je strogim ispitivanjima zbog zagađenja. Možemo bez brige popiti čašu vode kad god želimo. Samo je jedna noćna mora za stručnjake za vodu – teroristički napad otrovom ili nezakonito odlaganje otpada na područjima s kojih se dobija voda. Tako je, na primer, 2005. nepoznata osoba potopila tri rezervoara sredstva protiv korova blizu crpilišta pitke vode kod Bodenskog jezera u Nemačkoj. Bilo je moguće odbraniti građane od katastrofe. Ali to nije lako. Problem: pronalazimo samo materije koje direktno tražimo. Ribe i vodene buve koriste se kao sistemi upozorenja kako bi rizik bio najmanje moguć, no njihove reakcije nije uvek jednostavno protumačiti. Voda za piće se takođe nakon dužih intervala proverava opsežnim Source: Lenntech, WHO, EU, deutsches Gesundheitsamt Povećanje kvaliteta vode Razvoj obrade vode za piće podstiču pre svega Nemačka, Austrija i SAD, sve zemlje sa strogim propisima koje druge evropske zemlje često kopiraju. Primera radi, evropska granica za nitrat je 50 mg/l, a u SAD-u je samo 10 mg/l. Stručnjaci u mnogim slučajevima ne mogu da se slože oko dopuštenih koncentracija. Jedna kontraverzna tema je izlaganje olovu koje dolazi od starih cevi, a može oštetiti nervni sistem odojčadi. Deo Direktive o vodi za piće Evropske unije određuje da bi se trenutna granica od 25 µg/l trebala sniziti na 10 µg/l. ■ www.eea.europa.eu Pictures of the Future, Elisabeth Dokaupil picturedesk, Siemens hi!touch hi!biz Vo d a z a p i ć e hi!school hi!life laboratorijskim ispitivanjima. Tri nova senzorna sistema koja su razvili Siemensovi istraživači trebalo bi da omoguće efikasnije praćenje vazduhai vode. Oni koriste biološke komponente za detekciju i takođe se nadopunjuju. Enzim acetilkolinesteraza (AChE), belančevina koja je izuzetno brz katalizator, služi kao alarmni sistem protiv užasavajućih napada otrovom. On razlaže materiju koja služi kao sredstvo poruke koje kod životinja odašilje nervne signale prema mišićima. Materije koja oštećuju taj enzim su izuzetno otrovne, poput sarina i tabuna ili zabranjenog insekticida E605. „Kada je enzim uništen, nešto stvarno opasno je u vodi“, objašnjava Heike Barlag, stručnjak za biosenzore u Siemensovoj diviziji Corporate Technology. Ovo znanje je dovoljno za brzo upozorenje. Analiza iskorišćava vrstu AchE-a koja stvara produkte raspadanja koji se mogu elektroemijski detektovati. Novorazvijeni sistem je izuzetno osetljiv. Može otkriti toksin E605 u količinama manjim od milionitog dela grama po litru (desetina grama fatalna je za ljude). U budućnosti će takođe biti moguće otkriti toksine teških metala, fenola i plavih algi koristeći ispitivanja ometanja enzima. Ekipa Heike Barlag također radi na nosivom laboratorijskom sistemu koji može približno da identifikuje mnoge zagađivače i njihove količine tokom razdoblja od pola sata. Detektuje male molekule poput hormona, antibiotika ili pesticida te puno veće bakterije na temelju imunološkog ispitivanja u malenom uzorku vode. Detekcija se temelji na sposobnosti antitela u telu da identifikuju strane materije na temelju karakterističnih komponenata zvanih antigeni. BELANČEVINA U UPOTREBI. Novi sistemi analize koriste biološke komponente. Jedan od tih je enzim acetilkolinesteraza. Materije koje ometaju tu belančevinu su izuzetno otrovne. Reakcija se brzo odvija, što ostavlja dovoljno vremena za upozorenje. Antitela za do 25 različitih materija nalaze se na čipu na uklonjivoj kartici. Ako se materije koje se traže vežu za određena antitela na ploči, stvara se električna energija koja se može detektovati čak i u najmanjim količinama od nekoliko milijarditih delova ampera. Prenosivi uređaj takođe može hvatati bakterije, što je centralni zadatak u praćenju kvaliteta vode koji je pre zahtevao bakterijske kulture koje su oduzimale puno vremena. Kada nova metoda sazri, možda će biti moguće obavljati čak i rutinska ispitivanja kod testiranja vode za piće. Senzori sa životinjskim ćelijama predstavljaju savršeno proširenje tog sistema. Oni pokrivaju širok spektar opasnih materija, ali nisu u stanju da identifikuju pojedinačne materije. Životinjske ćelije reaguju na sve što može biti opasno za ljude i okolinu: teški metal, pesticide, ozon ili azot oksid, kao i alkohol, nikotin i na ostatke farmaceutika. Senzori se sastoje od silikonskih čipova koji nose žive ćelijske kulture i mere promene metabolizma tih kultura. Prati se spoljašnji oblik, potrošnja kiseonika i pH vrednost ćelijskih otpadnih produkata. Ako se parametri promene, stanovnici čipa postaju ugroženi toksinom. Biolog Evamaria Stütz otkrila je da su mišićne ćelije pacova pogodne za analizu otpadnih voda, jer vrlo osetljivo reaguju na zagađivače, žive dugo i podložne su samo sporoj genskoj promeni. Ali takođe se ispituju i druge stanice. Stütz: „Želimo da nađemo odgovarajuće ćelijske linije za razne primene, uključujući i analize vazduha“. Senzori imaju širok raspon primene. Mogu pratiti fabrike za obradu ili industrijsku otpadnu vodu, meriti kvalitet vazduha i vode u pasivnim kućama ili upozoriti na napade toksinima u vazdušnim lukama. Naučnici bi najviše od svega voleli da pretvore cele organizme u senzore. Lišaj bi, primera radi, mogao da prati kvalitet vazduha na saobraćajnim raskrsnicama. Ali to još niko nije posti- Više informacija ■ siemens.com/innovation ■ siemens.com/water ■ siemens.com/pof hi!tech 03|10 32 ■ 33 Milioni prijatelja Društvene mreže mogu da naprave puno više nego samo da omoguće privatnu komunikaciju između pojedinaca. Sve veći broj kompanija otkriva Facebook i druge mreže za direktnu komunikaciju sa svojim klijentima. Korak koji nudi potpuno nove mogućnosti – i nove rizike. Veliko je iskušenje da se društveni mediji koriste u reklamne svrhe jer je potreban nivo znanja i iskustva nizak, a ne stvaraju se gotovo nikakvi troškovi. Nakon jednostavne regi- Sabine Nebenführ Christina Lehner stracije možete se predstavljati na društvenim mrežama, blogovima i drugim platformama, distribuirati sadržaj i komunicirati s ljudima iz celog sveta. Je li se ovo samo podigla medijska prašina koja će proći jednako brzo kao što se i pojavila? Naravno da postoje stručnjaci koji u to veruju. No sve širi i mobilniji izbor usluga upućuje na to da bi društvene mreže mogle trajno da promene komunikaciju unutar određenih grupa vršnjaka i između njih. Ideja komunikacije, umrežavanja i deljenja sadržaja putem internet platformi nije nova. Novinarske grupe i mejling liste prethodile su društvenim mrežama. No dramatično širenje dostupnih računarskih kapaciteta i brzo rasprostiranje širokopojasnih veza učinili su svet društvenih mreža sve dostupnijim i zanimljivijim stalno rastućem broju korisnika. Postoji više od 500 miliona korisnika Facebooka širom sveta koji na njemu potroše više od 700 milijardi minuta meseč- no. Servis za mikroblogiranje Twitter koristi se manje nego Facebook i YouTube. Na njemu svaki „tweet“ ne sme imati više od 140 znakova, a lične teme razgovora nisu toliko uobičajene koliko linkovi na zanimljive članke ili rasprave o kretanjima u društvu. Društvene mreže kompanijama nude nov način stupanja u direktan kontakt s (potencijalnim) klijentima i partnerima. Trebalo bi da unapred detaljno proučite temu kako biste otkrili koje bi pogodnosti vašoj kompaniji donela lična komunikacija i prisutnost na ovim kanalima. Najbolji je način da sami ispitate platforme i naučite njihove navike i jezik. Prvi korak je posmatranje, što znači da se prate aktivnosti drugih kompanija pa se onda na tome temelji vlastita prisutnost. Na taj način možete brzo spoznati opasnosti društvene interakcije na internetu gde bi radnja koja bi se inače odmah prihvatila u klasičnom okruženju odnosa s javnošću mogla dovesti do kritične situacije u svetu hi!touch hi!biz Društveni mediji hi!school hi!life društvenog umrežavanja. Društvene mreže pre svega nude odlične nove mogućnosti za prevladavanje kriza. To uključuje ključne faktore koji važe i za internet. Iskrena, otvorena i izvorna komunikacija rezultiraće prijateljima bez obzira šta se dogodilo. Poruke koje se brzo šire milionima korisnika mogu se stoga koristiti za izdavanje upozorenja i obaveštavanja da je sve pod kontrolom, pod uslovom da ste uspeli da uspostavite svoju verodostojnost, a čak se mogu koristiti i kao protivteža pristrasnom izveštavanju u drugim medijima. Praćenje je važno za tačne odgovore i dobro upravljanje krizom. Trenutno postoje desetine alata za praćenje koji su dostupni na tržištu i pokrivaju sve kanale društvenih medija. Velike kompanije poput Hewlett-Packarda i Intela već su odavno počele da slede trend društvenih medija i tvrde da su poboljšale eksternu komunikaciju i internu komunikaciju u samoj kompaniji. Dell je verovatno najbolji primer merljivog uspeha u umreženom poslovanju. Taj proizvođač računara prodaje korišćene prenosne računare preko Twittera, koristi platformu IdeaStorm kako bi mogao da iskoristi obilje ideja o razvo- ju računara u internetskoj zajednici, te je samo putem tih delatnosti uspeo da proda računare u vrednosti od 500.000 dolara. No kompaniji koja ne prodaje proizvode široke potrošnje mnogo je teže da izgradi zajednicu. Kompanija Voestalpine često je spominjani vođa na području poslovanja među kompanijama u društvenim medijima. Obično je jedna stvar najpotrebnija kako bi se izgradila uspešna komunikacija na internetu: strpljenje. Kratkoročne kampanje nemaju baš previše smisla. Ako kompanija deluje u segmentima tržišnih niša, neće moći vrlo brzo da prikupi 10.000 „lajkova“ na svojoj Facebook stranici. Broj korisnika isto tako ne znači baš sve. Sto „pravih“ korisnika koji su stvarno zainteresovani i aktivni često vrede više od 100.000 pasivnih. Siemens je također dobro predstavljen na raznim platformama. Korisnički računi na YouTubeu i mnogim drugim projektima pozivaju korisnike da se upoznaju s kompanijom i učestvuju u raspravama. Facebook stranica hi!techa u Austriji ponosna je što već ima malu zajednicu obožavatelja. Ponekad takmičenje za najboljeg talenta na berzi rada otvara vrata društvenim medijima. Predstavljanje vaše kompanije putem društvenih medija kao otvorene i moderne u ovom slučaju donosi prednosti jer mnogo mladih, ambicioznih ljudi organizuje svoje živote u skladu s društvenim mrežama. Morate da govorite njihovim jezikom i da zadržite prisutnost na društvenim mrežama ako želite da vas prihvate vođe sutrašnjice. Ako ste uprkos svim dostupnim opcijama još uvijek nesigurni oko interakcije putem društvenog umrežavanja, onda možete društvene mreže u početku koristiti za klasično oglašavanje. Ali nikako nemojte u potpunosti zanemariti ovaj trend. Praćenje je obavezno – agencija može to obavljati za vas. Vrlo je velika mogućnost da ste vi, vaši klijenti i partneri već na internetu, u vidu mišljenja i članaka o kojima možda ništa ne znate. Taj rizik ne bi trebalo da preuzmete! ■ Više informacija ■ ■ ■ ■ ■ ■ ■ www.ideastorm.com socialmedia.biz thesocialnetwork-movie.com www.intel.com www.dell.com www.hp.com www.ideastorm.com hi!tech 03|10 34 ■ 35 hi!touch hi!biz hi!school Zaštita klime hi!life Delovanje na globalnu klimu Suncobrani u svemiru i reflektori u okeanima – ti predlozi za zaštitu Zemlje od klimatskog kolapsa zvuče utopijski. Ali stručnjaci više ne opovrgavaju činjenicu da je načelno moguće manipulisati klimom. Što globalno zagrevanje više napreduje i što su neefikasniji međunarodni napori za smanjenjem CO2, to će biti više potražnje za naučnicima koji rade na geoinženjeringu. U SAD-u se već javlja nova scena mladih preduzeća koja predstavljaju začetak nove vrste klimatske industrije. „Naravno da se takmičimo s majkom prirodom. Ali to ne mora biti loša stvar“, naglašava Nathan Myhrvold, bivši glavni tehnološki direktor Microsofta koji trenutno vodi kompaniju Intellectual Ventures sa 600 zaposlenih. „Globalnu klimatsku krizu rešićemo samo inovativnim idejama i tehnologijama“. Intellectual Ventures poseduje prava na izum za sprečavanje uragana. To uključuje i dizajn cilindra cevi koji kružnim kretanjem vraća toplu površinsku vodu okeana natrag prema dole. Samo je pitanje vremena kada će zemlje koje su česte žrtve uragana postati zainteresovane za takvu ideju. Naučnici se sve više slažu da geoinženjering mora da bude na raspolaganju kao poslednja alternativa. Ako se promena klime drastično ubrza, veštački oblaci Čistija struja Velike količine ugljen-dioksida ispuštaju se u vazduh naročito prilikom sagorevanja smeđeg uglja, ali i kamenog uglja niskog kvaliteta. Ekonomično rešenje tog problema moglo bi pridoneti sprečavanju klimatskog kolapsa. Jedna mogućnost je rasplinjavanje. Tim procesom se prvo ugljenik u rasplinjaču pretvara u zapaljivi gas koji se uglavnom sastoji od vodonika i ugljen-monoksida. Ugljen-monoksid se pretvara u CO2 i izdvaja. Ono što ostane je gas bogat vodonikom zvan sintetski gas koji sagoreva u turbini kako bi se proizvela struja. Sintetski gas se takođe može koristiti za proizvodnju uree ili gnojiva. Utiskivanje CO2 u ležišta nafte poboljšava prinose. Siemens je pokrenuo inženjersku studiju za američku energetsku kompaniju Summit Texas Clean Energy LLC koja se bavi gasno-parnom elektranom s integrisanim sistemom rasplinjavanja uglja koja će postići najviši svetski stepen sekvestracije CO2 od 90 posto. ■ siemens.com/energy ■ www.texascleanenergyproject.com Industry Journal, Elisabeth Dokaupil Siemens, picturedesk i zakloni napravljeni od čestica sumpora „mogli bi biti jedini način da na brzinu ponovno snizimo globalne temperature“, objašnjava Britansko kraljevsko društvo, najznamenitija i najstarija naučna organizacija na svetu. Vulkanske erupcije koje u atmosferu izbacuju sumpordioksid potvrdile su činjenicu da je geoinženjering načelno moguć. Erupcija Pinatuba na Filipinima u junu 1991. prema procenama ohladila je Zemlju za 0,5 do 1 stepen Celzijusa. Sledeće se ideje trenutno smatraju realnim: svetsko povećanje pošumljenosti, odlaganje CO2 u tlo, okeane i u led na polovima, „stepen Celzijusa.“ okeana kako bi se povećao njegov kapacitet upijanja CO2 i proizvodnja veštačkih oblaka uvođenjem stepen Celzijusa. Klaus Lackner, geofizičar na Kolumbi- POSLEDNJA NADA Ako se promena klime dramatično ubrza, veštački oblaci i zakloni od sumpornih čestica mogli bi biti jedini način da se na brzinu snize globalne temperature. Vulkanske erupcije dokazuju da je na taj način moguće smanjiti temperaturu. ji u Njujorku, veruje da veštačko drveće može da izvlači ugljen-dioksid hiljadu puta brže nego njihovi prirodni dvojnici. Ti ekstraktori ugljen-dioksid slede načelo razmene jona. Hloridni joni vezani u tečnoj veštačkoj smoli vežu CO2 iz vazduha. Nakon toga se filter veštačke smole ispere, iza čega ostaje nataloženi tečni ugljen-dioksid. Lackner je potvrdio da ta metoda funkcioniše u laboratorijskim ispitivanjima na Kolumbijskom univerzitetu. Kanadski fizičar David Keith radi na sličnom pristupu kojim je uspeo uveriti Bill Gatesa da uloži 4,5 miliona dolara u osnivanje kompanije Carbon Engineering. Lackner može da zamisli divovske veštačke šume s milionima veštačkih stabala. Postoji mnogo mogućih upotreba CO2. Lackner tvrdi: „Mogli biste da ga koristite za uzgajanje paradajza u staklenicima, istiskivanje ulja iz tla, proizvodnju ili pohranjivanje goriva”. Dok industrijske nacije polako počinju da eksperimentišu s geoinženjeringom, takođe počinju da se javljaju strahovi u pogledu negativnih posledica upotrebe klimatskih tehnologija. Kina je već koristila srebrni jodid u velikoj meri kako bi proizvela veštačke padavine. Prevelika doza je u novembru 2009. slučajno stvorila snažnu snežnu oluju. Naučnik Juri Israel u Rusiji je opremio automobil i helikopter generatorima aerosola te ih je iskoristio za raspršivanje čestica koje sadrže sumpor. Tada je izmerio kako se menjala nadolazeća sunčeva svetlost. Kalifornijska kompanija Planktos Science takođe je uzrokovala pometnju objavom svoje namere da nađubri deo južnog Atlantika tako da ga obogati gvožđem. To bi trebalo da olakša rast algi koje uzimaju CO2 iz vazduha i prenose ga u duboke nivoe vode. Novo preduzeće Climos, koje je u San Francisku osnovao Dan Whaley, steklo je 3,5 miliona dolara preduzetničkog kapitala iz novčanih ulaganja. Geoinženjering je čak i s ovim inicijativama daleko od prelaska u centralnu struju, ali više nije ni čista naučna fantastika. ■ Više informacija ■ ■ ■ ■ ■ ■ royalsociety.org www.mpimet.mpg.de geoengineer.org unfccc.int scientificamerican.org www.intellectualventures.com hi!tech 03|10 36 ■ 37 ZELENO, FLEKSIBILNO I POGODNO Kako bi voz poput Desira bio prihvatljiv za životnu sredinu, pri odabiru materijala i procesa proizvodnje u obzir se moraju uzeti ekološki aspekti. Voz mora biti visokoefikasan i u mogućnosti da pohranjuje energiju kočenja te koristiti otpadnu toplotu. A upravljanje energijom vozila mora se proveravati čak i kad nije u pogonu. Pružalac usluga mora biti i fleksibilan kad se radi o mogućnostima i infrastrukturi. www.siemens.com/mobility Novosti ukratko IIIIIIlllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllllll IIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIIII MANJE JE VIŠE Siemensova nova vetroturbina radi bez prenosa. Turbina od tri megavata ima promer rotora od 101 metra. Novi dizajn sadrži manje komponenata i smanjuje potrebe za održavanjem, što je posebna prednost na otvorenom moru. energy.siemens.com Klemens Lendl Siemens ISPROBAVANJE ELEKTRIČNIH AUTOMOBILA UPUTSTVA UMESTO SIRENA Siemens sastavlja električni vozni park koji se sastoji od ukupno 100 vozila koja će voziti zaposleni. Pilotprojekt elektromobilnosti u skladu sa četiri načela održivosti usmerava se na međusobni uticaj između infrastrukture i električnih auta te uključuje vrlo konkretno istraživanje i razvoj novih poslovnih modela. energy.siemens.com U svom sistemu požarnog alarma E100 Siemens koristi izričita upozorenja i uputstva. Ljudi reaguju na govorna obaveštenja i do četiri puta brže nego na sam alarm. www.siemens.com/buildings PRAVA DOZA Siemens i-Dosom na tržište uvodi sistem preciznog doziranja koji automatski meri tačnu količinu deterdženta za rublje potrebnu za količinu rublja u mašini za veš. www.bsh.com Novosti hi!life GRADOVI SU GRANICE BUDUĆNOSTI. Znatne investicije u infrastrukturu potrebne su kako bi ih učinili održivim. Skupi gradovi čelnici moraju znatno da prošire svoju infrastrukturu, jer će, prema očekivanjima, do 2050. godine 6,4 milijardi ljudi živeti u gradovima sveta i koristiti električnu, vodovodnu i prevoznu infrastrukturu, u odnosu na trenutnih 3,3 milijarde stanovnika gradova. Istovremeno, gradovi moraju da smanje svoje potrebe za energijom i emisije ugljen-dioksida, jer one već uzrokuju 80 posto emisija gasova koji stvaraju efekat staklene bašte. Stoga mere zaštite klime u gradovima mogu imati veliki uticaj, a otvaraju i dobre tržišne prilike za rešenja zelene gradske infrastrukture. Potencijal je veliki: većina infrastrukture u zemljama u razvoju i novim tržištima moraće da bude u potpunosti ponovno izgrađena, jer su te zemlje odgovorne za 95 posto rasta stanovništva zemlje. Konsultantska kompanija Booz Allen Hamilton procenjuje da će gradovi morati da ulože otprilike 27 triliona evra u modernizaciju i proširivanje infrastrukture na svetskom nivou u sledećih 25 godina: 15 triliona evra za vodovodni sektor, 6 triliona evra za električne sisteme te 5 triliona evra za mreže puteva i železnica. Gradovima iznad svega trebaju energetski efikasne tehnologije kako bi zadovoljili svoje potrebe za infrastrukturom na klimatski prihvatljiv način. Moderne tehnologije građenja, sistemi upravljanja prometom, električni automobili i širenje gradskog prevoza mogu dramatično smanjiti emisije ugljenThe Global Market for Environmental Technologies will Grow to over €3 Trillion Billions of euros, by sector Energy efficiency Sustainable water management Sustainable mobility Environmentally-friendly energies and energy storage Resource and material efficiency Recycling economy 155 94 35 Total market in 2007: €1,383 billion Total market in 2020: €3,138 billion 615 335 53 2020 538 2007 300 200 361 1030 Source: BMU, Roland Berger Ubrzan korak urbanizacije za rezultat ima velike izazove. Gradski dioksida. Rastuća potražnja za strujom može se zadovoljiti na klimatski prihvatljiv način korišćenjem istovremenog stvaranja toplote i energije, prenosa energije s niskim gubicima i inteligentnih energetskih mreža. Ekonomska će kriza pružiti važan podsticaj za taj proces. Londonska investiciona kompanija HSBC procenjuje da će 15 posto sredstava iz paketa ekonomskih podsticaja primenjenih širom sveta biti uloženo u zelenu infrastrukturu. A 68 posto tih sredstava verovatno će biti utrošeno na energetski efikasne tehnologije, jer takve investicije počinju da se isplaćuju izuzetno brzo. Zgrade naročito nude veliki potencijal za uštedu energije: one su odgovorne za 40 posto svetske potrošnje energije, od čega bi se 30 posto moglo uštedeti izolacijom i upravljanjem hlađenjem i grejanjem. Kako bi „zeleni“ gradovi postali stvarnost, gradski će čelnici morati da sprovedu složene projekte koji uključuju velike investicije. U mnogim slučajevima javni proračuni neće biti dovoljni, a saradnja s privatnim investitorima biće nužna. I do 15 posto svetskog opsega infrastrukturnih investicija već se finansira javno-privatnom saradnjom, u kojoj kompanije isporučuju proizvode i usluge te pružaju i deo dugoročnog finansiranja i upravljanja projektom. Ugovaranje uštede energije koje nudi Siemens jedan je primer te vrste saradnje. ■ 805 Više informacija ■ siemens.com/urbanization ■ www.boozallen.com hi!tech 03|10 38 ■ 39 cover hi!biz hi!school hi!life Novosti Dobiti trku GRADILIŠTE LONDON 2012. Tri četvrtine ulaganja nije namenjeno za Olimpijske igre. Takmičenje među gradovima postaje sve intenzivnije. Bez obzira na veličinu i geografsku lokaciju, centri naseljenosti širom sveta ulažu napore kako bi privukli preduzeća, ulagače i turiste. Veliki događaji kao što su Olimpijske igre ili Svetsko prvenstvo u fudbalu igraju upravo tu ulogu. To pokazuje i studija “Veliki događaji – pravi izbor za vaš grad?” koju je sprovela konsultantska kuća Roland Berger Strategy Consultants u saradnji sa Siemensom. Cilj studije bio je da se otkrije daju li veliki događaji gradovima jači globalni profil i osiguravaju li im konkurentniju poziciju. Zaključak: ako se napravi kako treba, veliki događaj može trajno da poboljša perspektivu Industry Journal, Elisabeth Dokaupil grada. London, koji je domaćin Letnjih olimpijskih i Paraolimpijskih igara 2012., radi na tome. Ta bi manifestacija trebalo da ubrza ekološki razvoj grada. Komisija za održivi London 2012. obećala je da će London proizvoditi što je moguće manje otpada i CO2 te namerava da zaštiti prirodnu okolinu oko mesta održavanja manifestacije. Tokom velikih događaja gradovi su pod budnim okom svetske javnosti. Hiljade novinara izveštavaju ne samo o takmičenju, već i o zemlji i ljudima koji u njoj žive, i to čak godinama unapred. U sklopu masivnog poduhvata cele nacije državne službe zajedno s privatnim preduzećima rade na poboljšanju infrastrukture. Ali mogu li svi gradovi da profitiraju? Ne nužno. Prilikom razmatranja prijave, mora biti jasno koje su prednosti i nedostaci grada. Iz tog je razloga u okviru studije razvijen plan od deset tačaka za donošenje odluka. Hoće li se proces prijave/ planiranja isplatiti? Koja je manifestacija odgovarajuća? Mnogi se previše usredsređuju na privredni rast i potcenjuju kompleksnost takvih manifestacija i koordinaciju koja je potrebna. Veliki događaj nije izolovan i mora da se uklopi u urbanističko planiranje. Treba pridobiti stanovništvo za projekat. Jednako su važne i inovacije, s obzirom da tehnologija ima trajni uticaj na gradove. Više od pet miliona obožavaoca fudbala posetilo je inovativnu Allianz Arenu u Minhenu od utakmice koja je otvorila Svetsko prvenstvo u fudbalu 2006. Lokacija na kojoj se manifestacija održava samo je vrh ledene sante. Samo 10 20 posto ukupnih troškova za velike događaje odlazi na određene objekte, a 80 - 90 posto odlazi na pripadajuću infrastrukturu. Lord Sebastian Coe, predsedavajući Olimpijskih i Paraolimpijskih igara 2012. u Londonu, siguran je u budućnost Londona. Manifestacija će zaista biti znatno skuplja nego što se prvobitno očekivalo, ali tri četvrtine ulaganja nema nikakve veze s Igrama. Ulaganja će koristiti Stratfordu, okrugu s lošom infrastrukturom, gde će se Igre najpre održavati. ■ Više informacija ALLIANZ ARENA U MINHENU. Od uvodne utakmice posetilo ju je više od pet miliona gledaoca. picturedesk, Siemens ■ ■ ■ ■ www.london2012.com siemens.com/urbanization www.rolandberger.com www.olympic.org VATIKANSKI MUZEJI. Potrebno je sjediniti sve sigurnosne sisteme ugrađene u muzeje. Sigurnost i zaštita Kada je reč o zaštiti neprocenjivog vatikanskog blaga od krađe, vandalizma i požara, tradicionalna Švajcarska garda nije od velike pomoći zbog velikog broja građevina i predmeta koje treba zaštititi. Uz Baziliku sv. Petra, Papsku palatu i Sikstinsku kapelu, skoro sve druge građevine u toj najmanjoj priznatoj državi na svetu, smatraju se unikatima. Već tokom 1980-ih Vatikan je počeo da štiti svoja blaga modernom protiv-požarnom dojavnom tehnologijom. U papskoj gostinskoj kući vrhunske usluge u zgradama – uključujući savremeno upravljanje klima uređajima i snabdevanje električnom energijom – osiguravaju udobnost biskupa i kardinala koji putuju u Rim na konferencije ili konklave. Sedište snabdevanja novina, Osservatore Romano, takođe je opremljeno protivpožarnim dojavnim sistemima. Već 2001. godine u toj minijaturnoj zemlji u upotrebi je bilo 90 Siemensovih upravljačkih ploča za dojavu požara i otprilike 2.000 detektora dima. U međuvremenu su svi sistemi za zaštitu od vatre integrisani u jedinstvenu mrežu u saradnji s vatikanskim tehničarima. Ta mreža, koja se temelji na tehnologiji optičkih vlakana, uključuje više od 120 upravljačkih stanica i hiljade vatrodojavnih alarma koji su spojeni sa sistemom upravljanja kriznim situacijama. Kako bi se osigurala maksimalna sigurnost, održava se bliska saradnja s tehničarima zaposlenim u Vatikanu. To je omogućilo pravovremeno prepoznavanje potencijalnih opasnosti koje bi mogle da izazovu požar, kako bi se integrisale u planiranje sistema. Sistemi usluge u zgradama neprekidno se optimizuju i spojeni su u mrežu uz pomoć platforme za automatizaciju građevina Desigo. To se odnosi i na moderna rešenja za rasvetu različitih dvorana. Pre nekoliko meseci čak je i vatikanska banka, Istituto per le Opere di Religione, počela da upotrebljava Siemensove sisteme za zaštitu od požara i provala. To uvedeno rešenje banci jamči maksimalan stepen autonomije u upravljanju i nadzoru. Sistemom se upravlja i nadzire putem interneta iz nekoliko upravljačkih centara. Tehničari trenutno rade na procesu koji će omogućiti sjedinjavanje sistema ugrađenih u sve muzeje kako bi se još više poboljšao nadzor. Vatrodojavni uređaji spojeni su putem intefejsa s nadzornim sistemom Vatrogasne stanice Vatikana. Vatrogasna stanica reaguje čim grafički prikazi na monitorima i poruke upozorenja naznače da je intervencija potrebna. I papa Benedikt XVI ima koristi od novih rešenja koja upravljaju i nadziru rasvetu i rasklopne ploče u njegovim odajama. ■ Više informacija ■ ■ ■ ■ siemens.com/buildings www.osram.com siemens.com/industryjournal www.vatican.va hi!tech 03|10 40 ■ 41 cover hi!biz hi!school hi!life Od kolevke do kolevke Ekonomija bez otpada Nemački hemičar i procesni inženjer Mihael Braungart bio je jedan od očeva vizije „od kolevke do kolevke“, mogućnosti da se stvari recikliraju unedogled. Sledi intervju o mogućnostima primene njegovih ideja. Vi baš i ne verujete u ideju održivosti. Zašto? Ustaljeno razumevanje održivosti je dosadno. Uvek se radi samo o smanjivanju, svođenju na najmanju moguću meru i štednju. Drugim rečima, činiti sve kao i pre, samo manje štetno. Ali, manje štetno nije ni približno dovoljno. Moje se ideje temelje na inteligentnom otpadu. Umesto stvaranja manje štete, trebali bismo da razvijemo korisne stvari. Kako to funkcioniše? Nije teško kad jednom iz glave izbacite reč „otpad“. Uzmimo prirodu kao primer. Svi mravi potroše onoliko energije koliko i 30 milijardi ljudi, ali proizvedu samo biomasu i nimalo otpada. Mi bismo mogli da učinimo isto kad bismo stvorili proizvode za neprestani ciklus. Ideja koja stoji iza toga zove se „od kolevke do kolevke“ („Cradleto-Cradle“). Moguće je kupiti „od kolevke do kolevke“ tepih koji ne samo da ne sadrži zagađivače, već i uklanja čestice materije iz vazduha. Danas na tržištu postoje čak i majice koje je moguće kompostovati. Što se događa s proizvodima koje nije moguće kompostovati? Sve što se ne može pretvoriti u humus trebalo bi da može stalno iznova da se reciklira – bez gubitka na kvalitetu. To funkcioniše s kancelarijskim stolicama i patikama. Danas se materijali obično recikliraju na Pictures of the Future, Elisabeth Dokaupil niži stepen, drugim rečima, kvalitet stalno opada. Često su i izrazito zagađeni. Zar u svetu „od kolevke do kolevke“ nema smeća? Ne. Čak i izduv automobila može da pruži vredne sirovine. Na primer, trenutno razvijamo tehnologiju koja može da se koristi za proizvodnju vrednih đubriva od azotovih oksida iz izduva. Kako bi trebalo da se recikliraju složeni proizvodi poput televizora? Jednostavno treba sve ponovno da se izmisli. Prvo sebi uvek moramo da postavimo zvođačem vozila kako bismo izradili karoseriju automobila čiji se delovi lepe zajedno, a ne zavaruju. Umesto prodavanja samog vozila prodavalo bi se, na primer, pravo na njegovo korišćenje na 100.000 kilometara. Jednom kad se karoserija iskoristi, umočila bi se u kupku, a razložene bakterije, lepilo i delovi mogli bi se ponovo iskoristiti. Nije li doista skupo proizvoditi takve proizvode visokog kvaliteta? Iskustvo je pokazalo da kompanije od proizvoda „od kolevke do kolevke“ profitiraju vrlo brzo. Na primer, Airbus je uspeo da za “Sve što se ne može pretvoriti u humus trebalo bi da može stalno iznova da se reciklira bez gubitka na kvalitetu.” MICHAEL BR AUNGART čisto pitanje tržišne ekonomije: šta žele kupci? A kupci žele da gledaju film ili televizijsku emisiju, a ne da imaju televizor s preko 4.000 zagađivača. Kupci žele čisto rublje, ali ne nužno i vlastitu mašinu za pranje veša. U ovim slučajevima ima smisla prodavati korišenje, ne proizvod. Neku vrstu zelenog iznajmljivanja, drugim rečima. Kada proizvođači zadrže vlasništvo nad proizvodima mogu se koristiti potpuno drukčiji materijali. Tada je najbolje ono što vredi, a ne ono što je najjeftinije. Na primer, trenutno radimo s jednim proi- Michael Braungart, Lego, Maersk 20 posto sreže troškove za nove presvlake, budući da više nije morao da plaća zbrinjavanje starih presvlaka kao opasnih materijala. Nadalje, kupci rado plaćaju više za proizvode „od kolevke do kolevke“. Zašto vaš institut za životnu sredinu EPEA sertifikuje kompanije, kao i proizvode? „Od kolevke do kolevke“ je takođe deo korporacijske kulture. Ljudi koji rade za takvu kompaniju obično su ponosni na to. Sertifikat služi kao reklama za naučnike u usponu. On takođe pomaže da se zbliže Eko-efikasnost „Od kolevke do kolevke“ je vizija ekonomije bez otpada. Na tu su zamisao došli nemački hemičar i procesni inženjer Mihael Braungart i američki arhitekta i dizajner Viljem Mekdonau. Ključni koncept je eko-efikasnost. Proizvodi se proizvode na inteligentan način u dva zatvorena ciklusa, tako da mogu da se vrate u prirodu bez uzrokovanja zagađenja – na primer, đonovi cipela, majice i vrećice usisavača koje je moguće kompostovati – ili se mogu u potpunosti reciklirati. Braungart je procesni inženjer i profesor hemije. U 1980-im osnovao je Hemijski odsek Greenpeace Internationala. Danas predaje na Univerzitetu Erasmus u Roterdamu. Osnivač je i rukovodilac međunarodnog istraživačkog i savetničkog instituta EPEA Internationale Umweltforschung GmbH u Hamburgu. Godine 1995. osnovao je kompaniju za industrijski dizajn s William McDonoughom. Popis kompanija koje već slede Braungartovo načelo „od kolevke do kolevke“, bilo u celosti ili delimično, dug je i uključuje proizvođača igračaka Lego, najveću brodsku prevozničku kompaniju Maersk, hemijske gigante Akzo Nobel i DSM te kompaniju za zbrinjavanje otpada Van Gansewinkel. MAERSK, najveća brodska prevoznička kompanija na svetu, oslanja se i sledi nečelo „od kolevke do kolevke“. stručnjaci koji su bitni za inteligentne inovacije. Ako na to ovako gledate, načelo „od kolevke do kolevke“ je i platforma za komunikaciju. Hoće li ideja neprekidnih ciklusa zaživeti u sledećih nekoliko godina? Ja sam optimističan. Sve veći broj mladih, motivisanih inženjera i naučnika dospeva u najviše nivoe uprave u kompanijama. A zamisao se u mnogim zemljama razvija brže no što smo očekivali. Holandija je na najbržem putu da postane nacija na nače- lu „od kolevke do kolevke“. Tamo imamo nekoliko projekata i radimo na novim zamislima prema načelu „od kolevke do kolevke“ s građevinskim kompanijama, proizvođačima elektronike i nadležnim službama. Mogu li i zakoni pomoći? Ne. Ljudi to moraju dobrovoljno da učine i razviju osećaj da nije prekasno, da je ovo nešto što možemo učiniti. Ili, kako kaže izreka: da, mi to možemo. ■ Više informacija ■ ■ ■ ■ ■ ■ www.epea.com www.maersk-line.com www.mcdonough.com www.akzonobel.com www.dsm.com www.vangansewinkelgroep.com hi!tech 03|10 42 ■ 43 Velika nagrada za tehnologiju Bolidi Formule ovde se utrkuju kroz hotel. Danju i noću voze kroz oštre krivine koje od vozača zahtevaju sve što može da dâ. Staza Yas Marina na ostrvu od 2.500 hektara na obali Abu Dabija jedna je od najspektakularnijih i tehnološki najnaprednijih automobilističkih staza. Prva trka na novoj stazi održana je 1. novembra 2009. i bila je trka Formule 1 završena pod veštačkim svetlima. Sebastijan Vatel iz ekipe Red Bull Racing osvojio je prvu Veliku nagradu Abu Dabija, prvu u Ujedinjenim Arap- Industry Journal, Elisabeth Dokaupil skim Emiratima. Gledaoce poređane uz stazu dugu 5,5 kilometara najviše je zanimao izgled staze, arhitektonski zanimljive zgrade, boksovi i luksuzne VIP lože. Ovaj događaj svoj uspeh većim delom duguje skrivenoj elektronskoj i komunikacionoj tehnologiji. Veličina samog objekta predstavljala je posebne izazove tokom planiranja i montaže. Visokonaponska mreža od 22 kV s preko 18 trafostanica, 30 transformatora i celim nizom prekidača i razvodnih kutija stazu snabdeva strujom. Struja putuje kroz gotovo 5.000 kilometara dug lavirint žica i vodova, kroz 20.000 električnih priključaka, utičnica, prekidača za svetlo, prigušivača svetlosti, senzora pokreta i drugih uređaja u sistemu. Siemens U srcu staze Yas Marina nalazi se centar za nadzor trke, gde sudije i službenici nadziru sve što se događa na stazi. Siemens i njegov partner PKE ugradili su kamere koje i danju i noću daju kristalno čiste snimke. Snimci se prenose na monitore za slobodno podesivu zadnju projekciju koja u centru za nadzor trke, gde se sudije brinu da se pravila trke prate do u delić sekunde. Ako sudije žele da analizairaju pojedinosti trke nakon što se završila, mogu proveriti snimke, koji se digitalno i u realnom vremenu spremaju na posebne servere. Ako se trka prekine, sudije i sistem nadzora trke mogu da komuniciraju korišćenjem sistema interkoma za sudije. Nakon savetovanja s direktorom trke i cover hi!biz hi!school Abu Dabi hi!life STAZA YAS MARINA.Moderna električna i komunikaciona tehnologija priprema pozornicu za uzbudljive trke na jednoj od najspektakularnijih automobilističkih staza na svetu. YAS HOTEL. Sistem rasvete svetlećim diodama na solarno napajanje. Visoki standardi Investitor Aldar Properties odabrao je Cebarco-WCT za opšteg dobavljača za izgradnju staze Yas Marina te potpisao ugovor s nekoliko dodatnih tehničkih saradnika koji su mogli da ostvare njegovu viziju i slede stroge standarde u kratkom vremenskom roku. Siemens i njegov bečki saradnik PKE odabrani su zbog svoje stručnosti iz podjednako vrlo specijalizovanih projekata. Konzorcijum je angažovan kao podugovarač odgovoran za sigurnosnu tehnologiju, nadzor pristupa na stazi, visokonaponske i niskonaponske sisteme, rasvetu i ožičenje cele lokacije. Siemens i PKE već su sarađivali na izgradnji prvog objekta za automobilske trke na Bliskom istoku, staze Bahrain International Circuit, i prve složenije trajne automobilističke staze u Turskoj, spektakularnog Istanbul Parka. ■ www.pke.at drugim službenicima, centar za nadzor trke pokreće tradicionalni postupak signaliziranja zastavom, žutom, crvenom ili zelenom. To sve odvija se jednim pritiskom dugmeta na stazi Yas Marina. „Zastave“ su DigiFlag signalna svjetla, koja su ugrađena duž cele staze u određenim razmacima u skladu sa smernicama FIA. Jasno su vidljive i na jakom suncu i po noći. Ali na kraju se sve svodi na vreme. Moderna oprema za merenje vremena prati i pamti vremena i brzine. Dve staze spojene u stazu za trke Formule 1 opremljene su sistemima bežične lokalne petlje (wireless local loop, LPP). Laserska se tehnologija koristi na ravnini kako bi se pratila vozila opremljena odašiljačima, sve do u desethiljaditi deo sekunde. Informacije se prenose do centra za monitoring trke putem kabla s optičkim vlaknima ugrađenog nekoliko kilometara ispod cele staze. Kablovi s optičkim vlaknima igraju i važnu ulogu u komunikacionoj infrastrukturi. Oni spajaju 2.500 telefona i 6.000 pristupnih tačaka umreženih međusobno i sa spoljašnjim svetom. Za razliku od gotovo 50.000 gledalaca, većina predstavnika medija trku prati na platnu veličine zida za zadnju projekciju – prvom u svetu automobilističkog novinarstva – koji je postavljen u medija centru za preko 600 akreditovanih novinara. Osim toga, razvijen je i sistem televizije sa satelitskom glavnom antenom (SMATV). Sistem uključuje posebnu stanicu kablovske televizije koja emituje različite programe ili video-isečke putem 7.000 izlaznih jedinica raspoređenih po celom mestu događaja. Nadalje, gotovo 1.000 televizijskih prijemnika postavljeno je na posebno važnim mestima, poput garaža, zgrada ekipa, administrativnih kancelarija, VIP posetioce, površinama boksova i Sun Towera za VIP površina. I tehnologija rasvete je neobična, kao što se moglo i očekivati od tako spektakularnog mesta. Sistemi rasvete svetlećim diodama sa solarnim napajanjem naročito su impresivni. Koriste se i za Sun Tower i za rasvetne efekte postavljene po celoj lokaciji. Spoljna LED rasveta Yas Hotela već se smatra primerom jedinstvenog dizajna rasvete. ■ Više informacija ■ ■ ■ ■ siemens.com/buildings www.osram.com siemens.com/energy www.yasmarinacircuit.com hi!tech 03|10 44 ■ 45 cover hi!biz hi!school hi!life Rasveta Gradovi u novom svetlu Upotreba rasvetnih tela koja štede energiju jedan je od najefikasnijih načina zaštite klime. Na veštačku rasvetu otpada malo manje od 20 posto svetske potrošnje električne energije. Preko 33 posto te energije moglo bi da se uštedi upotrebom efikasnije rasvetne tehnologije, tačnije 900 milijardi kilovat-sati godišnje, odnosno 450 miliona tona ugljen-dioksida. Ulice su poseban slučaj kada je reč o efikasnoj rasveti. S jedne strane, ulična svetla koja obasjavaju sve kutke grada od velike su važnosti za sigurnost i komfor stanovnika. S druge strane, ulična rasveta osigurava i da, primera radi, istorijski gradski centri noću izgledaju jednako živopisno kao po danu. Ali ne bi smelo da bude previše svetlosti – ne samo zbog potrošnje energije. Globalno svetlosno zagađenje sve je veći problem, naročito u jako industrijalizovnim regijama, gde se svetla nikada ne gase. To ima negativan uticaj na ljude, životinje i okolinu. Samo su ti razlozi dovoljni kako bi gradovi razmotrili mogućnost nove ulične rasvete. Međutim, ide se i korak dalje – nakon što zabrani sijalice sa žarnom niti, EU će do 2015. postupno ukinuti sijalice manje efikasnosti za uličnu rasvetu, kao što su sveprisutne živine sijalice, koje proizvode samo 50 lumena hladnog, belog svetla po vatu. Alternativa za upotrebu u javnim prostorima je natrijumova sijalica, koja je mnogo efikasniji izvor svetlosti sa 120 lumena svetlosti po vatu. Eugen Juen Siemens, Osram, Siteco BRATISLAVA je upotrebila natrijumove svetiljke prilikom osmišljavanja nove gradske rasvete. Natrijumove sijalice zamenile su rasvetna tela u pet gradova u Slovačkoj: u Bratislavi, Trnavi, Trenčinu, Popradu i Žilini. Projekat u Bratislavi smanjio je potrošnju energije za 40 posto. „Visoka energetska efikasnost natrijumovih sijalica ima i mali nedostatak: žućkasto svetlo koje te sijalice proizvode donekle ljudima otežava raspoznavanje boja i kontrasta“, objašnjava Matthias Fiegler iz Osrama. Keramičke metal-halogense svetiljke vodeće su među konvencionalnim tehnologijama. Bleštava svetla emituju sjajno, belo svetlo, dobro prikazuju boje i obično se koriste tamo gde je potrebna velika količina svetla, kao npr. na stadionima. Svetleće diode (LED) imaju iste mogućnosti, ali još ima mesta za poboljšanja u tehnologiji. Sve u svemu, svetleće diode pružaju najveći potencijal za štednju. Svetleće diode mogu smanjiti potrošnju električne energije za do 80 posto u odnosu na najstarije sisteme sa živinim sijalicama. LED svetiljke mogu da se kombinuju i s upravljačkim sistemima koji iskorišćavaju njihova idealna svojstva prigušivanja. Svetleće diode mogu precizno da usmere svetlost tačno tamo gde je to potrebno. One po pravilu uklanjaju neželjenu raspršenu svetlost i tako smanjuju svetlosno zagađenje. Njihova dodatna prednost je sposobnost reprodukovanja boja i njihov potencijal da se koriste u rasvetnim efektima za popularna mesta. Sa životnim vekom od 50.000 sati, traju dvostruko duže od konvencionalnih sijalica i potrebno ih je menjati tek svakih deset godina. LED svetiljke još uvek su oko dva - tri puta skuplje od tradicionalne tehnologije. Međutim, ako u proseku računate na oko 50 posto manji trošak električne energije – u zavisnosti od postojeće rasvetne tehnologije – prelazak na svetleće diode isplatiće se u roku od 10 - 20 godina. Isplatiće se bez obzira na direktni učinak na okolinu. Postoje i ugovorni modeli koji ulaganje otplaćuju uštedama u energiji. I Osram želi da upola smanji troškove, što NOVI OBLIK LED SVETILJKI. Boja svetlosti koju proizvodi sijalica može se prilagoditi okolini. bi sisteme sa svetlećim diodama učinilo samo 50 posto skupljim od sistema koje nudi konkurencija. Grad Regensburg u Nemačkoj upotrebljava svetleće diode. Nakon eksperimentalne upotrebe na dve ulice u gradu, svih 250 uličnih svetiljki u srednjovekovnom centru grada biće zamenjeno svetlećim diodama tokom 2011. godine. U svakoj je sijalici do 54 pojedinačnih svetlećih dioda. Mogu se zavrnuti u postojeća grla, a pružaju toplo, prirodno svetlo, koje prikazuje istorijske fasade u njihovoj punoj lepoti. Očekuje se da će nove sijalice smanjiti potrošnju električne energije za 50 posto. Grad poput Sidneja u Australiji mogao bi da uštedi nekoliko miliona dolara na električnoj energiji upotrebom svetlećih dioda u uličnoj rasveti. Gradsko veće započelo je malim korakom. Šetalište Martin Place opremljeno je s 18 LED sijalica, koje u proseku povećavaju svetlost za oko 50 posto i smanjuju potrošnju energije za 56 posto. ■ Svetleće diode u upotrebi u javnim prostorima Kemerovo, ruski grad s 520.000 stanovnika smešten uz transsibirsku železnicu, ugradio je 200 uličnih svetiljki sa svetlećim diodama koje treba da demonstriraju svoju trajnost i moć osvetljavanja na sibirskim temperaturama i vremenskim uslovima. Oko 1.800 metara modula sa svetlećim diodama obasjavaju Domovinski most koji je izgrađen u Zagrebu u Hrvatskoj 2006. godine. Javnost i mediji bili su toliko impresionirani mostom da je gradonačelnik morao dva puta da ga otvori. Više informacija REGENSBURG će 2011. zameniti svih 250 uličnih svetiljki u staroj gradskoj četvrti svetlećim diodama. ■ ■ ■ ■ siemens.com siemens.com/osram siemens.com/pof www.darksky.org hi!tech 03|10 46 ■ 47 Iskorišćavanje Sunčeve energije Najefiksaniji način dobijanja električne energije od Sunca je solarni termalni način i trenutno je u fazi procvata. Obećava ekološki prihvatljivo dobijavelikim razmerama, naročito u Zemljinom sunčanom pojasu, koji uključuje i južni deo SAD-a, južnu Evropu i delove Afrike. U planu su već i solarne termalne elektrane koje će stvarati do 250 megavata struje. Gradnja takvog tipa solarne elektrane u osnovi je jednostavna. Ogledala koncentrišu Sunčevu svetlost na prijemnike, gdje se prikuplja i zagreva toplotni medij. Medij protiče kroz izmenjivače toplote, koji stvaraju paru za pokretanje turbine. Različite su tehnologije dostupne za prikupljanje Sunčeve svetlosti. Jedna od metoda je upotreba paraboličnih kolektora koji uz pomoć ogledala prikupljaju solarnu energiju, koja se potom usmerava na apsorbersku cev, gde zagreva tečnost. Elektrana s paraboličnim ogledalima, koja će proizvoditi 50 megavata (MW) struje, trenutno je u izgradnji u Lebriji u Andaluziji. Nešto manje od 170.000 ogledala potrebnih za tu elektranu proizvode se u Nazaretu, u severnom Izraelu. Ogle- Pictures of the Future, Ursula Grablechner ELEKTRANA S PARABOLIČNIM KOLEKTORIMA. Ogledala prikupljaju solarnu energiju, koja zagreva tečnost u apsorberskoj cevi. dala se proizvode od stakla koje sadrži jako malo gvožđa, što znači da apsorbuju jako malo, a reflektuju jako puno solarne energije. Vruće, tečno staklo ističe iz peći kroz čelične cevi i polako se hladi. Ploče dimenzija 1,6 x 1,7 metara odlamaju se, rubovi se bruse i ploče se ponovno greju. Staklene ploče prenose se na podlogama od nerđajućeg čelika kroz drugu peć, gde se polako oblikuju u zadati zaobljeni oblik sledećih 1,5 sat. U materijalu ne sme ostati nimalo napetosti, koja bi posle mogla da prouzrokuje napukline i pukotine, budući da solarni moduli dolaze s garancijom od 25 godina. Siemens Parabolični kolektor sastoji se od 28 pojedinačnih ogledala. Njihov zakrivljeni oblik mora da bude precizan u delić stepena kako bi se osiguralo da se Sunčeva svetlost što preciznije refelktuje na apsorbersku cev, kako bi se gubici pri raspršivanju što više smanjili. Puno pažnje se posvećuje premazu kako bi se još više smanjila količina energije koju ogledala upijaju. Kao što je to slučaj s apsorberskim cevima, premaz je ključan za visoku efikasnost. Zaobljene staklene ploče prolaze kroz nekoliko tuševa. Otopina srebra raspršuje se po poleđini, a potom se dodaje sloj bakra i nekoliko slojeva antikoro- cover hi!biz hi!school Solarna termalna energija Proizvodnja solarnih kolektora Parabolični kolektor sastoji se od 28 pojedinačnih ogledala. Njihov zakrivljeni oblik mora biti precizan u delić stepena kako bi se osiguralo da se Sunčeva svetlost što preciznije reflektuje na apsorbersku cev, kako bi se gubici od raspršivanja što više smanjili. Apsorberske cevi (dole) najviše utiču na sveukupnu efikasnost sistema. Posebni premazi na ogledalima i prijemnim cevima ključni su za visoku efikasnost. zivne boje. Pojedinačne komponente nove elektrane u južnoj Španiji sastaviće se na lokaciji u Lebriji. Betonski stubovi, koji će nositi 6.048 paraboličnih kolektora, protežu se 40 metara u zemlju. Elektrana bi do kraja 2010. mogla biti dovršena i priključena na elektroenergetsku mrežu te bi mogla početi da snabdeva 50.000 španskih domaćinstava električnom energijom uz pomoć Siemensove parne turbine. „Za očekivati je da će solarna termalna energija napraviti pravi proboj onda kada bude proizvodila električnu energiju po konkurentnim cenama. Drugim rečima, bez subvencija,“ naglasio je Eli Lipman, potpredsednik odela za istraživanje i razvoj u Siemensovom odeljenju za koncentrisanu solarnu energiju (Concentrated Solar Power, CSP). Za sada je cilj da troškovi proizvodnje struje budu jednaki ili niži od tržišne cene struje. Apsorberske cevi imaju veći uticaj na ukupnu efikasnost elektrane od bilo koje druge komponente. Siemens je krajem 2009. lansirao dotad najefikasniji prijemnik. To se postiglo povećanjem apsorpcije toplote dok se istovremeno smanjio gubitak toplote koji nastaje kada solarna energija hi!life zrači iz prijemnika. Posebni premazi tu igraju ključnu ulogu. Ekonomska efikasnost elektrane može da se poveća i upotrebom velikih paraboličnih ogledala, budući da su fiksni troškovi niži po kvadratnom metru ogledala. Dalja poboljšanja samih ogledala pomoći će da se smanje ukupni troškovi energije, što je mera za trošak stvaranja električne energije koja u obzir uzima troškove ulaganja i pogona te kapitalne troškove. Dok su neke solarne termalne elektrane već u pogonu u Španiji i američkoj saveznoj državi Arizoni, tek sada se planira izgradnja prvih postrojenja u Izraelu. „Podaci o Sunčevom zračenju u Izraelu su savršeni. Cela pustinja Negev idealna je za elektrane CSP,“ rekao je generalni direktor CSP-a Avi Brenmiller. „A ako biste elektrane opremili i gasnim turbinama, u Izraelu biste sada mogli proizvoditi električnu energiju po konkurentnim cenama, čak i bez subvencija.“ Downstream parnu turbinu u takvim hibridnim elektranama na gas i solarnu energiju može pokretati Sunčeva toplota i otpadna toplota koju proizvodi gasna turbina. To znači da elektrana može da proizvodi električnu energiju i po noći. Solarna energija i fosilna goriva mogli bi međusobno da nadopunjuju svoje nedostatke. Izrael nije idealan samo za solarne termalne elektrane, već obećava i visoku efikasnost za fotonaponske elektrane. Vodeće na tržištu u razvijanju fotonaponskih elektrana je preduzeće Arava Power, u kojem Siemens ima udeo. Prve pustinjske elektrane u izgradnji su u kibucu Ketura u južnom Izraelu. „Moja velika nada je da će ovo označiti početak unosne budućnosti obnovljive energije u Izraelu,“ rekao je Mike Green, glavni inženjer elektrotehnike u preduzeću Arava Power. ■ Više informacija ■ siemens.com/energy ■ www.aravapower.com ■ siemens.com/pof hi!tech 03|10 48 ■ 49 cover hi!biz hi!school hi!life Istorija Sto dvadeset godina električnih podzemnih železnica PRVA podzemna železnica na evropskom kontinentu puštena je u pogon u Budimpešti 1896., železnica Franje Josipa. Prva svetska podzemna železnica na električni pogon otvorena je u Londonu u decembru 1890. Planovi za povezivanje dve železničke stanice na velikoj udaljenosti unutar grada Beča postojali su već 1844. Prva podzemna železnica započela je s radom 1863. u Londonu. Međutim, radila je s parnim vozovima i u početku nije naišla na sledbenike. Henry Greathead je 1869. godine razvio stroj za bušenje tunela za podzemni prolaz Tower ispod Temze. Prelomni trenutak za podzemni gradski prevoz ipak je došao tek s upotrebom električnih motora. Osnovnu ideju električne železnice predstavio je Werner von Siemens 1879. na industrijskoj izložbi u Berlinu. Frank Julian Sprague je 1888. razvio pogon trole za sistem tramvaja u Ričmondu, Virđžinija. Taj pogon je omogućavao siguran prenos zakretnog momenta motora na sisteme kotača. Ursula Grablechner Siemens Prva londonska podzemna železnica na električno upravljanje putovala je između Stockwella i William Streeta. Podzemna železnica je imala tri vagona koje je vukla električna lokomotiva. Siemens je dobavljao 52 električne komponente, osovinske motore, a kasnije i sisteme za pogon trole. Ostali su u upotrebi do kraja 1923. Danas su delovi železnice City i South Railway u sistemu Northern Line. Siemens je kao glavni izvođač radova 1896. u Budimpešti izgradio prvu podzemnu železnicu na LONDON: prva svetska podzemna železnica na električni pogon je 1890. započela putovanjima između Stockwella i William Streeta. evropskom kontinentu - železnicu Franje Josipa, danas Fäldalatti. Frank Julian Sprague je 1896. u Čikagu razvio prvi sistem upravljanja za više jedinica, s pomoću kojeg je jedan mašinovođa mogao sam da upravlja celim vozom s vagonima na vlastiti pogon. Na temelju ovih tehničkih razvoja, od 1900. širom sveta otvoreno je otprilike 140 sistema podzemne železnice. Najveće mreže nalaze se u Londonu, Njujorku, Tokiju i Moskvi; a stalno se razvija nešto novo. Na primer, u Minhenu je 1967. uvedena prva podzemna železnica s vagonima s aluminijskom karoserijom i šasijom sa vazdušnim jastucima. U Nirnbergu je 1975. ispitan prvi trofazni asinhroni pogon za podzemne železnice koji je imao napajanje preko izmenjivača. U Lilu je 1983. pušten u pogon VAL, prvi u potpunosti automatizovan sistem podzemne železnice bez vozača i s gumenim oblogama na kotačima. U Nirnberg je 2004. puštena u pogon prva podzemna železnica bez vozača. Izuzetno energetski efikasan pogon Syntegra prvi je put korišćen u Minhenu 2008. Siemens u fabrici u Beču od 1972. proizvodi vagone podzemne železnice za Wiener Linien (Bečke linije) – ukupno više od 500 „srebrnih strela“, a takođe i V-vagon od 2000. Beč je svetski centar za vozove i vagone podzemne železnice. ■ ■ www.siemens.com/mobility hi!tech 03|10 50 ,BLPTFNPæF[BEPWPMKJUJQPUSFCB QMBOFUF[BFMFLUSJƙOPNFOFSHJKPN BEBKPKTFQSJUPNOFOBOFTFuUFUB 0EHPWPSLPNQBOJKF4JFNFOT&GJLBTOJNTOBCEFWBOKFNFOFSHJKPN /BuJNJOPWBDJKBNBFGJLBTOPTFTUWBSBJEJTUSJCVJSBFOFSHJKBLPKBOBNKFQPUSFCOBBJTUPWSFNFOPTFESBTUJƙOP TNBOKVKFFNJTJKB$0 XXXTJFNFOTDPNBOTXFST "OTXFSTGPSUIFFOWJSPONFOU .BMFƘFMJKFOFNPSBKVVWFLEB QSPV[SPLVKVWFMJLFQSPCMFNF 4JFNFOTPWJQSPJ[WPEJJSFuFOKBQPNBæVEPLUPSJNBVSBOPNPULSJWBOKVCPMFTUJuUFEF USPuLPWFJQSPEVæBWBKVæJWPUF ,BEBTFCPMFTUSBOPPULSJKFQPTMFEJDFTV[OBUOPNBOKF %BOBTTFPHSPNBOEFPUSPuLPWBV[ESBWTUWFOPK[BuUJUJ VTNFSBWBLBMFƙFOKVCPMFTUJQPQVULBSDJOPNBJPCPMKF OKBTSDBVLSBKOKPKGB[J4B4JFNFOTPWPNOBQSFEOPNEJ KBHOPTUJƙLPNUFIOPMPHJKPNEPLUPSJTVVNPHVƘOPTUJEB JEFOUJGJLVKVPWBPCPMKFOKBVQPƙFUOPKGB[J5BLPQBDJKFOUJ NPHVPENBIEBEPCJKVPEHPWBSBKVƘVUFSBQJKVuUPQP NBæFVTQBuBWBOKVæJWPUBJTNBOKFOKVUSPuLPWB.JEBKF NPPEHPWPSFOBTWBUFuLBQJUBOKBVPCMBTUJ[ESBWTUWFOF [BuUJUF TJFNFOTDPN BOTXFST
© Copyright 2024 Paperzz
