DEUTSCH SRPSKI Giht Uglavnom se dešava noću… 2 GIHT GIHT 3 Zglobovi zahvaćeni gihtom U zglobove najčešće zahvaćene gihtom spada zglob nožnog palca Koleno Otok usled gihta Zglob Lakat Kosti šake Naslage kristala urične kiseline Natečeni zglobovi prstiju Natečeno koleno Giht u zglobnoj šupljini kolena Kristali Zglob stopala znajući). Ovom bolešću pretežno su pogođeni muškarci. Kod žena se ovo oboljenje javlja mnogo ređe i uglavnom tek u klimaksu. U nastanku gihta najveću ulogu igraju, pored naslednih faktora, prvenstveno navike u jelu. Prekomerna kulinarska uživanja mogu da dovedu do krajnje bolne upale zglobova. Upala može da bude praćena i povišenom temperaturom i teškim poremećajem opšteg stanja. Kako ću primetiti da imam giht? Giht Uglavnom se dešava noću… Akutni napad gihta javlja se, uglavnom, noću i traje više časova. Bolovi mogu da budu tako jaki da čak i laki pokrivač, koji je prebačen preko zahvaćenog zgloba... ili blagi dodir mogu da dovedu do ekstremnih bolova. Ovaj savetnik treba da vam pokaže koje terapijske mogućnosti postoje da biste izbegli dalje napade gihta. Giht – bolest careva i kraljeva. Još su stari Grci i Rimljani znali da je giht po- vezan sa prekomernim jelom i pićem. Samo dobrostojeći ljudi bili su ranije u situaciji da priušte sebi namirnice koje izazivaju giht. Danas je giht postao „narodna“ bolest. Dve od 100 odraslih osoba boluju od gihta (često i ne Giht spade u reumatska oboljenja. Prvi primetan simptom jeste žareći, pocrveneli i natečeni zglob. Najčešće zahvaćeni zglob jeste zglob nožnog palca, pri čemu, načelno, svaki zglob može da bude zahvaćen gihtom (noge, stopala, koleno, šake, prsti šaka). Upala zglobova i mekih delova nastaje usled taloženja kristala urične kiseline u tkivu. Ako je nivo urične kiseline u krvi trajno visok (hiperurikemija – grčki: previše urične kiseline u krvi), to znači • da organizam proizvodi previše urične kiseline ili • da se izlučuje premalo urične kiseline ili • da uzimate previše urične kiseline putem hrane. Usled toga mogu da se stvore kristali urične kiseline i da nastanu masivne upalne reakcije. Dolazi do tzv. napada gihta. Šta je urična kiselina Urična kiselina je krajnji proizvod razmene purina. Purini su sastojci svake ćelije i potrebni su za naslednu supstancu i stvaranje novih ćelija. Prilikom razgradnje purina nastaje urična kiselina. Ona dospeva u krv i velikim delom se izlučuje putem mokraće, a malim delom putem stolice. Kao sastavni deo namirnica, purini se unose, prvenstveno, putem mesa, iznutrica i mahunarki (grašak, sočivo, pasulj). Povišena urična kiselina – šta su posledice? Samo povišene vrednosti urične kiseline ne stvaraju još uvek nikakve tegobe i ne dovode bezuslovno do gihta. Ali one predstavljaju faktor rizika za razvoj drugih oboljenja. Povišena koncentracija urične kiseline u krvi dovodi do stvaranja kristala koji se talože na mnogim mestima u telu (zglobovi, bubrezi, unutrašnji organi). 4 GIHT Upala koja rezultira iz toga, ponovo splasne posle nekog vremena. Ako ne preduzmete adekvatne mere, sasvim sigurno se javlja sledeći napad gihta! Na kraju bolest može da postane hronična i u najgorem slučaju može čak da ošteti, deformiše ili onesposobi zglobove. Dalja posledica hroničnog gihta može da bude stvaranje kamena u mokraći i bubrezima. Čest rezultat je poremećena funkcija bubrega, upala bubrega i povišen krvni pritisak. Zato prilikom pojave bolova ili osećaja pritiska u predelu bubrega obavezno porazgovarajte sa svojim lekarom. Giht – bolest ili popratna pojava? Razlikujemo dve vrste gihta: • Primarni giht je nasledno oboljenje, kod kojeg postoji poremećaj u razgradnji urične kiseline u krvi. U ovom slučaju bolest je sam giht. Većina pacijenata koji boluju od gihta imaju ovaj primarni oblik. • Sekundarni giht je posledično oboljenje poremećaja u funkciji bubrega (npr. kod šećerne bolesti i oboljenja bubrega) ili je izazvana lekovima (prvenstveno lekovima za lečenje raka). GIHT 5 Mogući uzroci gihta: • nasledna sklonost • ishrana bogata purinima (meso, iznutrice, kobasica, mahunarke) • konzumiranje velikih količina alkohola • gojaznost, poremećaj u funkciji bubrega i druga oboljenja Hrana siromašna purinima Test na uričnu kiselinu je najvažniji instrument za rano otkrivanje bolesti. Ako želite da znate svoje vrednosti urične kiseline, možete dati da se odrede prilikom vašeg narednog preventivnog pregleda. • Potrebu za belančevinama pokrijte nemasnim mlečnim proizvodima. • Jedite mnogo voća, povrća i žitarica. • Pijte veće količine vode, čaja i bistrih voćnih sokova (minimalno 2 litra dnevno). • Smanjite uzimanje mesa i kobasice (maksimalno 2-3 puta nedeljno). • Odrecite se iznutrica (džigerice, bubrezi, srce, mozak). • Izbegavajte mahunarke (pasulj, grašak, sočivo, soju). • Odrecite se supa sa mesom, gotovih supa i sosova, „supica iz kesice“ i kocki za supu. • Izbegavajte alkoholna pića, naročito pivo. Nasuprot tome, rentgenski snimci pokazuju simtome tek po izbijanju bolesti (veće količine nataloženih kristala urične kiseline). Tek ako ovom promenom načina života ne smanjite nivo urične kiseline, možete da uzmete lekove. Kako lekar uspostavlja dijagnozu? Giht može da se utvrdi • određivanjem urične kiseline u krvi • ispitivanjem kristala urične kiseline u zglobnoj tečnosti i • putem rentgena. Ishrana Osnov svakog lečenja gihta jeste hrana „koja prija zglobovima“, kako bi se nivo urične kiseline u krvi smanjio na normalne vrednosti i zadržao na njima. Alkohol, strogi post, stres i namirnice bogate belančevinama (meso, iznutrice i mahunarke) povećavaju koncentraciju urične kiseline u krvi. Kao pacijent koji boluje od gihta morate trajno da promenite svoju ishranu. Ako ste gojazni, polako smanjujte težinu, jer ona, generalno, utiče na povećanje nivoa urične kiseline. Lečenje gihta lekovima Ako se giht ne leči, stalno će se javljati bolni napadi gihta. Postoji mnoštvo lekova koji se primenjuju kod akutnog ili hroničnog gihta, sa različitom svrhom i koristi. Kod akutnog gihta za ublažavanje bolova i zaustavljanje upale koriste se prvenstveno 6 GIHT • nesteroidni antireumatici (npr, diclofenac, ibuprofen, naproxen, indometacin) i • colchicin, kao i • kortikosteroidi. Tokom akutnog napada gihta ne treba uzimati lekove koji snižavaju uričnu kiselinu. Kod hroničnog gihta uzimaju se sledeći lekovi, koji snižavaju nivo urične kiseline u krvi: • probenecid • colbenemid • sulfinpyrazon i prvenstveno • allopurinol. Allopurinol deluje tako što blokira odn. smanjuje stvaranje urične kiseline. Ovaj lek daje se pacijentima koji stvaraju previše urične kiseline, imaju čvorove (tofi) ili ne mogu da koriste druge lekove. Uz to razbijaju naslage urične kiseline u tkivu. Pacijetni koji boluju od gihta treba da uzimaju dovoljne količine tečnosti – gruba smernica je 8 čaša vode dnevno! Analgetici (sredstva protiv bolova) koriste se, takođe, kako bi se ublažili intenzivni bolovi kod gihta. Sredstva protiv bolova samo blokiraju osećaj bola i ne služe za lečenje GIHT 7 Ciljevi lečenja: • Zaustaviti akutne napade gihta. • Brzo smiriti bolove i upalu. • Sprečiti stvaranje čvorova, stvaranje kamena u bubregu i druga oboljenja bubrega uzroka bolesti. Terapijska mogućnost je i „đavolja kandža“, pri čemu se radi o biljci poreklom iz jugozapadne Afrike. Ona sadrži razne materije koje mogu efikasno da pomognu kod oboljenja kao što je giht, artroza i istrošenost zglobova. Cilj: oslobodađanje od bolova Svi navedeni lekovi koriste se i u kombinaciji, kako bi se kontrolisali simptomi, sprečili budući napadi gihta, kao i uspostavile optimalne vrednosti urične kiseline i dugoročno zadržale na tom nivou. O svakom uzimanju lekova mo- rate prethodno da razgovarate sa svojim lekarom! Molimo vas da vodite računa o tome da je kod svakog lečenja gihta nezaob ilazno uzimanje hrane siromašne purinima! Promenom načina života (ishrana, smanjenje težine) i pridržavanjem terapije giht može veoma efikasno da se leči. Najbolja prevencija protiv gihta jeste izbegavanje obilnih obroka i ekstremnog posta. Naročito je važna vaša lična inicijativa i motivacija! 8 GIHT USTANOVA ZA KONTAKT Österreichische Rheumaliga www.rheumaliga.at Tel.: 0699/15 54 16 79 E-Mail: [email protected] IMPRESSUM Medieninhaber, Herausgeber und Verleger: MedMedia Verlag und Mediaservice GmbH, Seidengasse 9/Top 1.1, 1070 Wien. Tel.: 01/407 31 11-0, Redaktion: Mag. Birgit Schmidle-Loss. Layout und DTP: creativedirector.cc lachmair gmbh, 2120 Wolkersdorf. Illustration (Seite 2): Henning Riediger, Hamburg. Lektorat: Mag. Andrea Crevato, 2823 Pitten. Fotos: iStockphoto.com, fotolia.com, shutterstock.com
© Copyright 2024 Paperzz
