DR@AVEN ISPITEN CENTAR
KONCEPCIJA
ZA MATURA I ZA ZAVR[EN ISPIT
VO SREDNOTO OBRAZOVANIE
SO ^ETIRIGODI[NO TRAEWE
VO REPUBLIKA MAKEDONIJA
- IZMENI I DOPOLNUVAWA -
Skopje, 2009
Rabotna grupa za izrabotka na Koncepcijata:
Rakovoditel: d-r Laste Spasovski
^lenovi:
Bojana Naceva
d-r Goce Kolarovski
m-r Gorica Mickovska
\or|i Andreevski
d-r Nase Kondovski
Gordana Trajkova-Kostovska
Krste Vasilevski
m-r Beti Lameva
Agim Ru{iti
Lirie Rexepi
Violeta Grujevska
Traj~e \or|ijevski
Sne`ana Dimovska
Tawa Andonova - Mitrevska
Kiril ]amilov
Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit vo javnoto sredno obrazovanie vo Republika Makedonija e predlo`ena od Dr`avniot maturski odbor i usvoena so re{enie na ministerot za obrazovanie i
nauka, br. 11-6099/2 od 10.10.2005 godina.
Rabotna grupa za izmeni i dopolnuvawa na Koncepcijata:
Katica Spasovska - Bin~eva
\or|i Andreevski
vo sorabotka so sovetnicite od Dr`avniot ispiten centar, Biroto
za razvoj na obrazovanieto i Centarot za stru~no obrazovanie i
obuka.
Izmenite i dopolnuvawata na Koncepcijata za matura i za zavr{en
ispit vo srednoto obrazovanie so ~etirigodi{no traewe vo Republika Makedonija se usvoeni so re{enie na ministerot za obrazovanie i nauka, br. 11-4074/2-09 od 14.01.2010 godina.
Dopolnuvawata na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit vo
srednoto obrazovanie so ~etirigodi{no traewe vo Republika Makedonija se usvoeni so re{enie na ministerot za obrazovanie i
nauka, br. 11-6289/5 od 24.11.2012 godina.
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
SODR@INA
1. PRI^INI ZA INOVIRAWE NA ISPITITE
NA KRAJOT OD SREDNOTO OBRAZOVANIE
5
2. POJDOVNI OSNOVI ZA KONCIPIRAWE
NA ISPITITE NA KRAJOT OD ^ETIRIGODI[NOTO SREDNO OBRAZOVANIE
7
3. VIZIJA ZA MATURATA I ZA ZAVR[NIOT
ISPIT
3.1. Celi na maturata i na zavr{niot ispit
3.2. O~ekuvani pridobivki
8
9
9
4. MODELI NA ISPITI
4.1. Dr`avna matura vo gimnaziskoto
obrazovanie
4.2. U~ili{na matura vo gimnaziskoto
obrazovanie
4.3. Dr`avna matura vo ~etirigodi{noto
sredno stru~no obrazovanie
4.4. Zavr{en ispit vo ~etirigodi{noto
sredno stru~no obrazovanie
4.5. Dr`avna matura vo srednoto
umetni~ko obrazovanie
4.6. U~ili{na matura vo srednoto
umetni~ko obrazovanie
12
5. NA^IN NA OCENUVAWE
28
6. KRITERIUMI ZA IZBOR NA NASTAVNI
PREDMETI ZA POLAGAWE MATURA I
ZAVR[EN ISPIT
29
15
17
19
21
23
26
3
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
4
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
1
PRI^INI ZA INOVIRAWE
NA ISPITITE NA KRAJOT
OD SREDNOTO OBRAZOVANIE
R
eformite vo srednoto obrazovanie vo Republika Makedonija zapo~naa so donesuvaweto
na noviot Zakon za sredno obrazovanie vo 1995 godina. Vo oktomvri 1996 godina bea usvoeni dokumentite Programska struktura na srednoto obrazovanie i Obrazovni profili vo srednoto stru~no
obrazovanie.
Vo 1997 godina be{e podgotvena FARE - programata za reforma na srednoto stru~no obrazovanie i obuka vo Republika Makedonija, koja po~na
da se realizira od u~ebnata 1999/2000 godina vo opredelen broj sredni stru~ni u~ili{ta. Osnovna cel
na reformata be{e da se razvie sistem na sredno
stru~no obrazovanie i obuka naso~en kon barawata na pazarot na trudot.
Noviot Nastaven plan i programite za gimnaziskoto obrazovanie po~naa da se primenuvaat od
u~ebnata 2001/2002 godina. Celta na promenite vo
gimnaziskoto obrazovanie be{e da se podigne
kvalitetot na gimnaziskoto obrazovanie so {to }e
se ovozmo`i podobra podgotovka na u~enicite za
prodol`uvawe na obrazovanieto. Najzna~aen segment od promenite vo Nastavniot plan i programite e toa {to na u~enicite im se dava pogolema
mo`nost za izbor na nastavni predmeti {to }e gi
izu~uvaat. Pritoa celite vo programite primarno
5
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
upatuvaat kon organizirawe na nastaven proces i
u~ewe vo funkcija na razvoj na povisokite kognitivni sposobnosti, primena na znaewa i osposobuvawe za do`ivotno u~ewe.
Soglasno koncepciskite i sodr`inskite promeni na gimnaziskoto, ~etirigodi{noto stru~no obrazovanie i umetni~koto obrazovanie, potrebni se
i promeni vo ispitite na krajot od srednoto obrazovanie. Potrebata od promeni proizleguva i od
voo~enite slabosti na postojnite ispiti na krajot
od srednoto obrazovanie koi nemaa povratno vlijanie na kvalitetot na obrazovniot proces i ne bea
dovolno dobra osnova za selekcija pri upis vo
visokoto obrazovanie.
Voveduvaweto na centralizirani ispiti na
krajot od srednoto obrazovanie e vo funkcija na
kontrola na kvalitetot i podobruvawe na kvalitetot na srednoto obrazovanie. Rezultatite od
postigawata na u~enicite mo`at da poslu`at kako
osnova za dijagnosticirawe na dobrite strani, no,
vo isto vreme, i na slabostite vo sistemot na srednoto obrazovanie. Ovie soznanija }e im poslu`at
na kreatorite na obrazovnata politika vo na{ata
zemja za planirawe na strategii i za prezemawe na
aktivnosti vo funkcija na podobruvawe na kvalitetot na obrazovanieto.
6
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
2
POJDOVNI OSNOVI
ZA KONCIPIRAWE NA ISPITITE
NA KRAJOT OD ^ETIRIGODI[NOTO
SREDNO OBRAZOVANIE
D
efiniraweto na konceptot za ispitite vo
~etirigodi{noto sredno obrazovanie se bazira na op{tite principi i celi vo novite programski dokumenti. Osnovnite principi vrz osnova na koi se zasnovani predlo`enite re{enija za
ispitite se:
n
priod orientiran kon u~enikot;
n
ispitite se integralen del na obrazovniot proces;
n
ispitite se pokazatel za postigawata vo
srednoto obrazovanie;
n
funkcionalno povrzuvawe na srednoto
obrazovanie so visokoto obrazovanie i so
pazarot na trudot.
Koncipiraweto na ispitite na krajot od ~etirigodi{noto sredno obrazovanie se temeli na realizacijata na probnite eksterni ispiti vo R. Makedonija, kako i na soznanijata od vakvite ispiti vo
razvienite evropski zemji.
7
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
3
VIZIJA ZA MATURATA
I ZA ZAVR[NIOT ISPIT
Z
avr{uvaweto na srednoto obrazovanie kaj
nas, kako i vo najgolem broj zemji vo svetot,
se sovpa|a so polnoletstvoto, a pretstavuva i presvrtnica vo `ivotot na mladiot ~ovek. Po srednoto
obrazovanie, toj se vklu~uva ili vo pazarot na trudot ili go prodol`uva svoeto akademsko obrazovanie na povisoko nivo.
Zatoa e potrebno srednoto obrazovanie da zavr{uva so kompleksen ispit koj pretstavuva zavr{nica na dotoga{noto obrazovanie i e eden vid potvrda na sposobnosta na u~enikot za samostojno prodol`uvawe na li~niot i profesionalniot `ivot.
So ovoj dokument se utvrdeni {est modeli na
ispiti. Gimnaziskoto obrazovanie se zaokru`uva
so dr`avna matura ili so u~ili{na matura,
~etirigodi{noto stru~no obrazovanie so dr`avna
matura ili so zavr{en ispit, a srednoto umetni~ko obrazovanie so dr`avna matura ili so
u~ili{na matura.
3. 1.
Celi na maturata i na zavr{niot ispit
Voveduvaweto na vakvi ispiti vo srednoto
obrazovanie ima za cel da go zgolemi kredibili-
8
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
tetot na diplomite za zavr{eno sredno obrazovanie i povratno da vlijae na podigawe na kvalitetot na obrazovanieto.
Pokonkretno, celite na ispitite se:
3. 2.
n
podigawe na kvalitetot na srednoto
obrazovanie;
n
sledewe i kontrola na realizacijata na
nastavnite programi (zasnovani na obrazovni standardi na dr`avno nivo);
n
steknuvawe diploma za zavr{eno sredno
obrazovanie (zaokru`uvawe na obrazovanieto so ispit);
n
selekcija za univerzitetskoto obrazovanie;
n
informirawe na u~enicite, roditelite i
obrazovnite institucii za postigawata na
u~enicite dobieni preku validni i verodostojni merewa.
O~ekuvani pridobivki
So implementacijata na ovaa Koncepcija se
o~ekuva deka }e se nadminat najgolemiot del od
slabostite na postojnite ispiti na krajot na srednoto ~etirigodi{no obrazovanie, kako i na del od
slabostite na sistemot na srednoto obrazovanie.
O~ekuvani pridobivki od voveduvaweto na ovie
ispiti na krajot od srednoto obrazovanie se:
n
Pogolem kvalitet na maturskite i na zavr{nite ispiti. Kvalitetot na ispitite
}e se podobri preku zgolemeniot broj na is-
9
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
piti {to treba u~enicite da gi polagaat,
osobeno vo dr`avnata matura, i preku naso~enosta na ispitnite celi da proveruvaat prete`no sposobnosti i kompetencii.
Pogolemiot obem na eksternost i transparentnost vo izveduvaweto na ispitite }e ja
zgolemi objektivnosta na rezultatite koi
}e gi postignat u~enicite.
1
n
Podobra prifatenost na diplomite. Voveduvaweto na ispiti so pogolem obem na
eksternost i transparentnost od postojnite,
}e pretstavuva osnova za pogolema doverba
vo kvalitetot na steknatite znaewa i sposobnosti na u~enicite kako od strana na
univerzitetite, taka i od strana na rabotodava~ite. Preku vakvite ispiti se o~ekuva
steknatite diplomi, bez pogolemi problemi, da bidat prifateni ne samo vo na{ata
zemja, tuku i vo drugi zemji kade {to u~enicite bi sakale da se vrabotat ili da go
prodol`at obrazovanieto.
n
Nadminuvawe na dvojnite ispiti na krajot od srednoto obrazovanie. Osobena pridobivka za u~enicite {to go prodol`uvaat
obrazovanieto }e bide toa {to tie nema da
polagaat poseben ispit za vlez na Univerzitetot1 i }e bide olesneta nivnata profesionalna orientacija.
Osven za fakultetite {to proveruvaat specifi~ni sposobnosti (pr. Fakultet za muzi~ki umetnosti, Fakultet za dramski umetnosti, Fakultet za fizi~ka kultura i dr.).
10
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
n
Pokvalitetna selekcija za studii. Predlo`enite nastavni predmeti koi vleguvaat
vo listata za dr`avna matura dobro }e go
prognoziraat uspehot na u~eniciite na studiite.
n
Podigawe na kvalitetot na srednoto obrazovanie. Podigaweto na kvalitetot na
ispitite povratno }e vlijae na podigawe na
kvalitetot na nastavata i u~eweto, a osobeno na podigawe na ispitnata kultura vo
obrazovanieto i nadminuvawe na subjektivnosta vo ocenuvaweto.
n
Sozdavawe baza na validni i objektivni
podatoci. Preku zgolemuvaweto na eksternosta na ispitite, definiranosta na procedurite i pribiraweto na podatocite od
ispitite, na edno mesto }e se sozdade baza
na validni i objektivni podatoci {to }e
mo`at da se koristat za analiza na sostojbite i obezbeduvawe na kvalitet vo sistemot na srednoto obrazovanie.
11
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
4
MODELI NA ISPITI
odelot na ispitite proizleguva od op{tite
celi na obrazovanieto i e vo tesna vrska so
konceptot na srednoto obrazovanie, odnosno
so strukturata na nastavnite planovi i programi za
gimnaziskoto, srednoto stru~no obrazovanie i srednoto umetni~ko obrazovanie.
Nastavniot plan za gimnaziskoto obrazovanie sodr`i zadol`itelni predmeti, zadol`itelno - izborni programi, izborni predmeti i proektni
aktivnosti. Vaka strukturirano, gimnaziskoto obrazovanie, pred s¢, ima za cel da gi podgotvuva
u~enicite za univerzitetski studii.
Vo srednoto stru~no obrazovanie vo momentot se realiziraat novi nastavni planovi i programi i stari nastavni planovi i programi.
Nastavnite planovi za reformiranoto stru~no obrazovanie i obuka vo traewe od ~etiri godini sodr`at nastavni predmeti od oblasta na op{toto obrazovanie, stru~noto obrazovanie (kade posebno mesto ima prakti~nata obuka), izbornata nastava i zadol`itelnite aktivnosti. Nastavnite planovi za stru~noto obrazovanie i obuka, koi ne se opfateni so reformata, sodr`at nastavni predmeti
od oblasta na op{toto obrazovanie i stru~noto
obrazovanie. Osnovnata cel na srednoto stru~no
obrazovanie vo traewe od ~etiri godini e podgotvuvawe na u~enicite za vrabotuvawe, no i za pro-
M
12
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
dol`uvawe na nivnoto obrazovanie na visokoobrazovnite institucii.
Srednoto umetni~ko obrazovanie e reformirano i se realizira spored nov Nastaven plan
koj sodr`i op{toobrazovni, stru~ni, izborni predmeti i zadol`itelni izborni aktivnosti.
Ovaa Koncepcija gi sodr`i slednive vidovi
ispiti:
n
dr`avna matura vo gimnaziskoto obrazovanie;
n
u~ili{na matura vo gimnaziskoto obrazovanie;
n
dr`avna matura vo srednoto stru~no
obrazovanie;
n
zavr{en ispit vo srednoto stru~no obrazovanie;
n
dr`avna matura vo srednoto umetni~ko
obrazovanie.
n
u~ili{na matura vo srednoto umetni~ko
obrazovanie.
Vo dr`avnata matura e ponaglasena selektivnata, a vo u~ili{nata matura i vo zavr{niot ispit
sertifikatnata uloga. Vo predlo`enata Koncepcija e obezbedena dovolno dobra povrzanost me|u
u~ili{nata matura i zavr{niot ispit, koi }e gi
organiziraat i sproveduvaat u~ili{tata, i dr`avnata matura, koja }e bide organizirana i sproveduvana celosno ili delumno na centralno nivo. Bez
ogled na toa za koj vid na ispit }e se opredeli
u~enikot, vo dovolna mera }e se obezbedi proverka na negovata osposobenost za vklu~uvawe na pazarot na trudot. Na u~enicite {to }e polagaat ispit
13
14
Legenda:
PU
Dr`avna
matura
posebni uslovi
Sredno stru~no obrazovanie
(~etirigodi{no)
Zavr{en
ispit
Postsredno
stru~no
obrazovanie
Dr`avna
matura
Gimnazisko
obrazovanie
Univerzitet
Pazar na trudot
U~ili{na
matura
U~ili{na
matura
Sredno umetni~ko
obrazovanie
Dr`avna
matura
PU
Postsredno
stru~no
obrazovanie
Grafi~ki prikaz na ispitite
na krajot na gimnaziskoto, srednoto stru~no i srednoto umetni~ko obrazovanie
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
so primarno sertifikatna funkcija im se dava mo`nost podocna da polagaat i dr`avna matura.
Ovoj dokument ne gi sodr`i vidovite na ispiti na krajot od stru~noto obrazovanie so traewe
od tri godini, stru~noto osposobuvawe vo traewe
do dve godini i na krajot od specijalisti~koto obrazovanie, zatoa {to ovie nivoa na sredno obrazovanie s¢ u{te ne se reformirani. Po zavr{uvaweto na promenite, proektiranite re{enija na ovie
vidovi ispiti }e bidat sostaven del na ovaa Koncepcija. Dotoga{ ovie ispiti }e se polagaat vrz
osnova na posebni pravilnici.
4. 1.
Dr`avna matura vo gimnaziskoto obrazovanie
Dr`avnata matura vo gimnaziskoto obrazovanie, pokraj toa {to pretstavuva zavr{en del na
gimnaziskoto obrazovanie, ima za cel da poslu`i i
za selekcija na kandidatite za zapi{uvawe na univerzitetski studii.
Dr`avnata matura se polaga spored posebni
ispitni programi koi se temelat na nastavnite programi za soodvetnite nastavni predmeti vklu~eni
vo listata za matura.
Dr`avnata matura opfa}a: zadol`itelen
del, izboren del i proektna zada~a.
1.
Zadol`itelniot del go so~inuva eden
nastaven predmet:
n
makedonski jazik i literatura (albanski
jazik i literatura ili turski jazik i
lieratura).
15
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
2.
Izborniot del od dr`avnata matura go
so~inuvaat tri nastavni op{toobrazovni
predmeti2, koi u~enikot gi bira od
po{iroka lista na nastavni predmeti.
3.
Proektnata zada~a e prou~uvawe na problem {to u~enikot go izbira od nekoj (nekoi)
od nastavnite predmeti ili po{iroko od
obrazovnite oblasti.
Proektnata zada~a ima za cel da ja proveri
osposobenosta na u~enicite za:
n
samostojno planirawe, prou~uvawe i
istra`uvawe na oddelni problemi;
n
samostojno koristewe na izvori na
informacii i informati~ka tehnologija;
n
planirawe i izveduvawe na eksperimenti;
n
prezentirawe na dobienite soznanija od
prou~uvaweto.
U~enikot ima pravo pokraj ~etiri predmeti i
proektna zada~a koi zadol`itelno treba da gi polaga, da izbere i drugi, najmnogu dva koi mo`e da gi
izbira od listata na predmeti za izborniot del od
dr`avnata matura. Dopolnitelnite dva ispiti na
u~enikot mu ovozmo`uvaat po{iroki preduslovi za
zapi{uvawe na visokoto obrazovanie.
Na~in na proverka na znaewata, umeewata
i sposobnostite
Proveruvaweto na znaewata, umeewata i
sposobnostite na kandidatite i ocenuvaweto za
2
Vidi Lista 1 vo Prilozi na Koncepcijata.
16
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
site nastavni predmeti i od zadol`itelniot i od
izborniot del od dr`avnata matura se vr{i eksterno3 preku pismeni ispiti, a za oddelni sposobnosti („Govorewe“ vo maj~in jazik, odnosno „Zboruvawe“ vo stranski jazik) interno4 preku usni ispiti. Proveruvaweto na znaewata, umeewata i sposobnostite na kandidatite za izgotvuvawe na proektnata zada~a se vr{i interno.
4. 2.
U~ili{na matura vo gimnaziskoto obrazovanie
Ovoj ispit e namenet za u~enicite od gimnaziskoto obrazovanie koi ne se opredelile za dr`avna matura. Celta na ovoj ispit e dobivawe sertifikat za zavr{eno gimnazisko obrazovanie.
U~ili{nata matura se polaga spored posebni
ispitni programi koi se temelat na nastavnite programi za soodvetnite nastavni predmeti5 vklu~eni
vo listata na nastavni predmeti za u~ili{na matura.
U~ili{nata matura opfa}a: zadol`itelen
del, izboren del i proektna zada~a.
1.
3
4
5
Zadol`itelniot del go so~inuva eden
nastaven predmet:
n makedonski jazik i literatura (albanski
jazik i literatura ili turski jazik i
literatura).
Proverkata i ocenuvaweto se izveduva od strana na nadvore{ni, nezavisni ocenuva~i.
Proverkata i ocenuvaweto se izveduva od strana na u~ili{nite predmetni komisii.
Ispitnite programi se napraveni na ponisko nivo (so bazi~ni barawa) vo sporedba so
ispitnite programi za dr`avna matura.
17
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
2.
Izborniot del go so~inuva eden nastaven
predmet, koj u~enikot go izbira od po{iroka
lista na nastavni predmeti6.
3.
Proektnata zada~a e prou~uvawe na problem {to u~enikot go izbira od nekoj (nekoi)
od nastavnite predmeti ili po{iroko od
obrazovnite oblasti.
Proektnata zada~a ima za cel da ja proveri
osposobenosta na u~enicite za:
n
samostojno planirawe, prou~uvawe i
istra`uvawe na oddelni problemi;
n
samostojno koristewe na izvori na
informacii i informati~ka tehnologija;
n
planirawe i izveduvawe na eksperimenti;
n
prezentirawe na dobienite soznanija od
prou~uvaweto.
Na~in na proverka na znaewata, umeewata
i sposobnostite
Proveruvaweto na znaewata, umeewata i sposobnostite na kandidatite i ocenuvaweto po nastavnite predmeti od zadol`itelniot, od izborniot del i proektnata zada~a, }e se vr{i interno.
Za ispitite po ovie nastavni predmeti, ispitnite programi se izgotvuvaat eksterno, a sproveduvaweto na ispitite i ocenuvaweto se izveduva
od strana na u~ili{nite predmetni maturski komisii. Po potreba, zaradi proverka na relijabilnosta na ocenuvaweto vo razli~ni u~ili{ta, odreden
primerok na trudovi }e bidat eksterno provereni.
6
Vidi Lista 1 vo Prilozi na Koncepcijata.
18
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
4. 3.
Dr`avna matura vo ~etirigodi{noto sredno
stru~no obrazovanie
Dr`avnata matura vo ~etirigodi{noto sredno stru~no obrazovanie, pokraj toa {to pretstavuva zavr{en del na srednoto stru~no obrazovanie,
ima za cel da poslu`i i za selekcija na kandidatite za zapi{uvawe na vi{e i visoko stru~no obrazovanie i na soodvetni fakulteti.
Dr`avnata matura se polaga spored posebni
ispitni programi koi se temelat na nastavnite programi za soodvetnite nastavni predmeti koi se
vklu~eni vo listata za matura.
Dr`avnata matura opfa}a: zadol`itelen
del, izboren del i proektna zada~a.
1.
Zadol`itelniot del go so~inuva eden
nastaven predmet:
n
7
8
makedonski jazik i literatura (albanski
jazik i literatura ili turski jazik i
literatura).
2.
Izborniot del od dr`avnata matura go so~inuvaat tri nastavni predmeti. Dva nastavni
predmeti u~enikot izbira od listata na op{toobrazovni nastavni predmeti za dr`avna matura7, a tretiot nastaven predmet go izbira od listata na stru~ni predmeti8.
3.
Proektnata zada~a e prou~uvawe na problem {to u~enikot go izbira od nekoj (nekoi)
Vidi Lista 2 vo Prilozi na Koncepcijata.
Vidi Lista 3 vo Prilozi na Koncepcijata.
19
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
od nastavnite predmeti ili po{iroko od
obrazovnite oblasti.
Proektnata zada~a ima za cel da ja proveri
osposobenosta na u~enicite za:
n
samostojno planirawe, prou~uvawe i
istra`uvawe na oddelni problemi;
n
samostojno koristewe na izvori na
informacii i informati~ka tehnologija;
n
planirawe i izveduvawe eksperimenti;
n
proektirawe na soodvetni re{enija za
izrabotka na oddelni proizvodi ili
vr{ewe na oddelni uslugi;
n
podgotvuvawe na dokumentacija;
n
prezentirawe na dobienite soznanija
od prou~uvaweto.
U~enikot ima pravo pokraj ~etiri predmeti i
proektna zada~a koi zadol`itelno treba da gi polaga, da izbere i drugi, najmnogu dva koi mo`e da gi
izbira od listata na predmeti za izborniot del od
dr`avnata matura. Dopolnitelnite dva ispiti na
u~enikot mu ovozmo`uvaat po{iroki preduslovi
za zapi{uvawe na visokoto obrazovanie.
Na~in na proverka na znaewata, umeewata
i sposobnostite
Proveruvaweto na znaewata, umeewata i sposobnostite na kandidatite i ocenuvaweto za nastavnite predmeti od zadol`itelniot del i od dvata
nastavni predmeti od listata na op{toobrazov-
20
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
ni nastavni predmeti za dr`avna matura se vr{i
eksterno preku pismeni ispiti, a proveruvaweto
na stru~niot predmet i oddelni sposobnosti („Govorewe“ vo maj~in jazik, odnosno „Zboruvawe“ vo stranski jazik) interno preku usni i pismeni ispiti.
Proveruvaweto na znaewata, umeewata i sposobnostite za izgotvuvawe na proektnata zada~a
se vr{i interno, no pred soodvetna komisija sostavena od pretstavnici na u~ili{teto i na socijalnite partneri (pretstavnici na trgovskite
dru{tva od soodvetnata dejnost predlo`eni od
Stopanskata komora, Zanaet~iskata komora, Sindikatot, Biroto za vrabotuvawe i sl.).
4. 4.
Zavr{en ispit vo srednoto stru~no obrazovanie
so ~etirigodi{no traewe
Ovoj ispit e namenet za u~enicite od ~etirigodi{noto sredno stru~no obrazovanie koi ne se
opredelile za dr`avna matura. Celta na ovoj ispit e dobivawe na sertifikat za zavr{eno ~etirigodi{no sredno stru~no obrazovanie.
Zavr{niot ispit se polaga spored posebni
ispitni programi koi se temelat na nastavnite
programi za soodvetnite nastavni predmeti9.
Zavr{niot ispit vo ~etirigodi{noto sredno stru~no obrazovanie opfa}a: zadol`itelen
del, izboren del i proektna zada~a.
9
Ispitnite programi se napraveni na ponisko nivo (so bazi~ni barawa) vo sporedba so
ispitnite programi za dr`avna matura.
21
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
1.
Zadol`itelniot del go so~inuva ispitot po
predmetot:
n
10
makedonski jazik i literatura (albanski
jazik i literatura ili turski jazik i
literatura).
2.
Izborniot del od zavr{niot ispit ima za cel
da gi proveri klu~nite stru~ni znaewa i kompetencii. Ovoj del go so~inuva eden nastaven
predmet koj u~enikot go izbira od listata10
na stru~ni nastavni predmeti.
3.
Proektnata zada~a od zavr{niot ispit ima
za cel da ja proveri prakti~nata osposobenost na u~enikot za vr{ewe na raboti od
oblasta na strukata. Osobeno se proveruva osposobenosta na u~enicite za:
n
proektirawe na oddelni re{enija za izrabotka na proizvodi ili za vr{ewe na
oddelni uslugi;
n
izveduvawe na oddelni fazi povrzani so
rakuvawe so sredstva, predmeti za rabota,
na~ini i postapki na izveduvawe na rabotite;
n
podgotvuvawe na dokumentacija;
n
prezentirawe na dobienite soznanija.
Vidi Lista 3 vo Prilozi na Koncepcijata.
22
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
Na~in na proverka na znaewata, umeewata
i sposobnostite
Proveruvaweto na znaewata, umeewata i
sposobnostite na kandidatite i ocenuvaweto po
nastavnite predmeti od zadol`itelniot, izborniot del i proektnata zada~a se vr{i interno.
Za ispitite po ovie nastavni predmeti ispitnite programi se podgotvuvaat eksterno, a sproveduvaweto na ispitite se izveduva od strana na
u~ili{nite predmetni komisii za zavr{en ispit.
Proveruvaweto na znaewata, umeewata i sposobnostite za izgotvuvawe na proektnata zada~a se
vr{i interno, no pred soodvetna komisija sostavena od pretstavnici na u~ili{teto i na socijalnite partneri (pretstavnici na trgovskite dru{tva od soodvetnata dejnost predlo`eni od Stopanskata komora, Zanaet~iskata komora, Sindikatot,
Biroto za vrabotuvawe i sl.).
4. 5.
Dr`avna matura vo srednoto
umetni~ko obrazovanie
Dr`avnata matura vo srednoto umetni~ko obrazovanie, pokraj toa {to pretstavuva zavr{en del
na ovoj vid obrazovanie, ima za cel da poslu`i i
za selekcija na kandidatite za zapi{uvawe na visokoobrazovnite institucii.
Dr`avnata matura se polaga spored posebni
ispitni programi koi se temelat na nastavnite programi za soodvetnite nastavni predmeti vklu~eni
vo listata za matura.
23
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
Dr`avnata matura opfa}a: zadol`itelen
del, izboren del i proektna zada~a.
1.
Zadol`itelniot del go so~inuva eden
nastaven predmet:
n
makedonski jazik i literatura (albanski
jazik i literatura ili turski jazik i
literatura).
2.
Izborniot del od dr`avnata matura go so~inuvaat tri nastavni predmeti. Dva nastavni
predmeti u~enikot izbira od listata na op{toobrazovnite nastavni predmeti za dr`avna matura11, a tretiot nastaven predmet go
izbira od listata na stru~nite predmeti12.
3.
Proektnata zada~a e prou~uvawe na problem {to u~enikot go izbira od nekoj (nekoi)
od nastavnite predmeti ili obrazovni
oblasti karakteristi~ni za nasokata.
Proektnata zada~a ima za cel da ja proveri
osposobenosta na u~enicite za:
11
12
n
samostojno planirawe, prou~uvawe i
istra`uvawe na oddelni problemi;
n
samostojno koristewe na izvori na
informacii i informati~ka tehnologija;
n
proektirawe na soodvetni re{enija za
izrabotka na oddelni produkti ili scenski izvedbi;
n
prezentirawe na dobienite soznanija,
izraboteniot produkt i scenskata izvedba.
Vidi Lista 4 vo Prilozi na Koncepcijata.
Vidi Listi 5, 6 i 7 vo Prilozi na Koncepcijata.
24
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
U~enikot ima pravo pokraj ~etiri predmeti i
proektna zada~a koi zadol`itelno treba da gi polaga, da izbere i drugi, najmnogu dva koi mo`e da gi
izbira od listata na predmeti za izborniot del od
dr`avnata matura. Dopolnitelnite dva ispiti na
u~enikot mu ovozmo`uvaat po{iroki preduslovi
za zapi{uvawe na visokoto obrazovanie.
Na~in na proverka na znaewata, umeewata
i sposobnostite
Proveruvaweto na znaewata, umeewata i
sposobnostite na kandidatite i ocenuvaweto za
nastavnite predmeti od zadol`itelniot del i od
dvata nastavni predmeti od listata na op{toobrazovni nastavni predmeti za dr`avna matura
se vr{i eksterno preku pismeni ispiti, a proveruvaweto na stru~niot predmet i oddelni sposobnosti („Govorewe“ vo maj~in jazik, odnosno „Zboruvawe“ vo stranski jazik) interno preku usni i pismeni ispiti.
Proveruvaweto na znaewata, umeewata i sposobnostite za izgotvuvawe na proektnata zada~a se
vr{i interno, no pred soodvetna komisija sostavena od pretstavnici na u~ili{teto i na dru{tvata
ili zdru`enijata na likovnite i muzi~kite umetnici.
Celta na ovoj ispit e dobivawe sertifikat za
zavr{eno umetni~ko obrazovanie.
25
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
4. 6.
U~ili{na matura vo srednoto
umetni~ko obrazovanie
U~ili{nata matura vo srednoto umetni~ko
obrazovanie se polaga spored posebni ispitni programi koi se temelat na nastavnite programi vo reformiranoto sredno umetni~ko obrazovanie.
U~ili{nata matura sodr`i: zadol`itelen
del, izboren del i proektna zada~a.
1.
Zadol`itelniot del go so~inuva eden nastaven predmet:
n makedonski jazik i literatura (albanski
jazik i literatura ili turski jazik i
literatura).
2.
Izborniot del go so~inuva eden stru~en nastaven predmet {to u~enikot go izbira od
nastavnite predmeti zaedni~ki za nasokata13.
3.
Proektnata zada~a e prou~uvawe na problem {to u~enikot go izbira od nekoj (nekoi)
od nastavnite predmeti ili obrazovni
oblasti karakteristi~ni za nasokata.
Proektnata zada~a ima za cel da ja proveri
osposobenosta na u~enicite za:
13
n
samostojno planirawe, prou~uvawe i
istra`uvawe na oddelni problemi;
n
samostojno koristewe na izvori na
informacii i informati~ka tehnologija;
Vidi Listi 5, 6 i 7 vo Prilozi na Koncepcijata.
26
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
n
proektirawe na soodvetni re{enija za
izrabotka na oddelni produkti ili scenski izvedbi;
n
prezentirawe na dobienite soznanija,
izraboteniot produkt i scenskata izvedba.
Na~in na proverka na znaewata, umeewata
i sposobnostite
Proveruvaweto na znaewata, umeewata i
sposobnostite na kandidatite i ocenuvaweto za
nastavnite predmeti od zadol`itelniot i od izborniot del na u~ili{nata matura se vr{i interno.
Proveruvaweto na znaewata, umeewata i sposobnostite za izgotvuvawe na proektnata zada~a se
vr{i interno, no pred soodvetna komisija sostavena od pretstavnici na u~ili{teto i na dru{tvata ili zdru`enijata na likovnite i muzi~kite
umetnici.
27
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
5
NA^IN NA OCENUVAWE
na uspehot na u~enikot na sekoj od isO picenkata
tite }e se iska`uva oddelno na skala od 1-5.
Op{t uspeh na maturata ili na zavr{niot
ispit ne se iska`uva.
Predlog-pragovite za ocenka dovolen 2 i za
ocenka odli~en 5 za sekoj eksteren ispit gi opredeluvaat stru~ni komisii po zavr{uvaweto na
ispitot, soglasno Procedurite za organizirawe i
sproveduvawe na eksterniot del od dr`avnata
matura. Predlog-pragovite od stru~nite komisii
se dostavuvaat do Dr`avniot maturski odbor. Toj
istite ili izmeneti predlog-pragovi gi dostavuva
do ministerot za obrazovanie i nauka, koj donesuva kone~na odluka.
Rezultatite na kandidatite koi gi polo`ile
eksternite ispiti se izrazuvaat so ocenka na
skala (od 2-5) i percentilen rang na skala (od 0100).
Dr`avnata matura se smeta za polo`ena ako
u~enikot na site propi{ani ispiti postigne rezultat najmalku ednakov na pragot na polo`enost.
Kriteriumite za sekoja od ocenkite za internite ispiti u~ili{nite predmetni komisii gi
izgotvat vrz osnova na ispitnite programi i ispitnite zada~i za sekoja godina, pred sproveduvaweto na ispitot. Tie se iska`ani preku opisi na
28
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
znaewa, umeewa i sposobnosti {to kandidatot
treba da gi poka`e za sekoja od ocenkite.
Rezultatite na kandidatite koi gi polo`ile
internite ispiti se izrazuvaat so ocenka na skala
(od 2-5)
U~ili{nata matura i zavr{niot ispit se smetaat za polo`eni ako u~enikot gi polo`i site
propi{ani ispiti.
29
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
6
6.1.
KRITERIUMI ZA IZBOR NA NASTAVNI
PREDMETI ZA POLAGAWE MATURA I
ZAVR[EN ISPIT
Kriteriumi za izbor na nastavni predmeti
za polagawe na dr`avna matura i u~ili{na
matura vo gimnaziskoto obrazovanie
Izboren predmet mo`e da bide nastaven predmet
koj ispolnuva eden od slednite kriteriumi:
n
Nastaven predmet {to se izu~uva najmalku
dve u~ebni godini so najmalku dva ~asa
nedelen fond14.
n
Nastaven predmet {to se izu~uva so najmalku
vkupen fond od 136 ~asa15.
Kriteriumi za izbor na proektna zada~a
n
14
15
Proektnata zada~a se izbira od nastavnite
predmeti i oblasti za koi se opredelil u~enikot.
Osven za nastavniot predmet filozofija {to se izu~uva vo edna u~ebna godina.
Osven za nastavniot predmet filozofija {to se izu~uva so 102 nastavni ~asa vkupen
fond.
30
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
6. 2.
Kriteriumi za izbor na nastavni predmeti
za polagawe na dr`avna matura i zavr{en
ispit vo srednoto stru~no obrazovanie
Izboren predmet mo`e da bide nastaven predmet
koj ispolnuva eden od slednite kriteriumi:
n
Nastaven predmet {to se izu~uva najmalku
dve u~ebni godini so najmalku dva ~asa
nedelen fond.
n
Nastaven predmet {to se izu~uva so najmalku
136 ~asa vkupen fond.
Kriteriumi za izrabotka na proektna zada~a
n
Proektnata zada~a se izrabotuva od oblasta
na strukata, odnosno podra~jeto na trudot.
31
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
6. 3.
Kriteriumi za izbor na nastavni predmeti
za polagawe na dr`avna matura i u~ili{na
matura vo srednoto umetni~ko obrazovanie
Izboren predmet mo`e da bide nastaven predmet
koj ispolnuva eden od slednite kriteriumi:
n
Nastaven predmet {to se izu~uva najmalku
dve u~ebni godini so najmalku dva ~asa
nedelen fond16.
n
Nastaven predmet {to se izu~uva so najmalku
vkupen fond od 136 ~asa17.
Kriteriumi za izrabotka na proektna zada~a
n
16
Proektnata zada~a se izbira od nastavnite
predmeti karakteristi~ni za nasokata.
Osven za nastavnite predmeti filozofija i estetika {to se izu~uvaat vo edna
u~ebna godina.
17
Osven za nastavnite predmeti filozofija i estetika {to se izu~uvaat so 102 nastavni ~asa vkupen fond.
32
KONCEPCIJA za matura i za zavr{en ispit
DR@AVEN ISPITEN CENTAR
ul. „Vasil \orgov“, b.b., Skopje
v v v
Za izdava~ot:
Katica Spasovska Bin~eva, v.d. direktor na DIC
v v v
KONCEPCIJA
ZA MATURA I ZA ZAVR[EN ISPIT VO SREDNOTO
OBRAZOVANIE S O ^ETIRIGODI[NO T R A E W E
VO REPUBLIKA MAKEDONIJA
- izmeni i dopolnuvawa v v v
Lektura:
Suzana Stojkovska
v v v
Grafi~ko i tehni~ko ureduvawe:
Biljana Mihajlovska
33
DR@AVEN ISPITEN CENTAR
PRILOZI
NA KONCEPCIJATA ZA MATURA
I ZA ZAVR[EN ISPIT VO SREDNOTO
OBRAZOVANIE S O ^ E T I R I G O D I [ N O
T R A E W E VO REPUBLIKA MAKEDONIJA
- izmeni i dopolnuvawa -
Skopje, 2012
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
2
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
SODR@INA
I. LISTI NA NASTAVNI PREDMETI
5
II. DR@AVNA MATURA VO U^EBNATA
2009/2010 GODINA
37
3
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
4
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
I
1.
LISTI NA NASTAVNI PREDMETI
LISTA na nastavni predmeti za polagawe
na dr`avna matura i na u~ili{na matura
vo gimnaziskoto obrazovanie
1. MATEMATIKA
2. STRANSKI JAZIK
3. FIZIKA
4. HEMIJA
5. BIOLOGIJA
6. GEOGRAFIJA
7. KLASI^NI JAZICI
8. LIKOVNA UMETNOST
9. MUZI^KA UMETNOST
10. FILOZOFIJA
11. SOCIOLOGIJA
12. ISTORIJA
13. INFORMATIKA1
14. MAKEDONSKI JAZIK I LITERATURA
za u~enicite {to nastavata ja sledat
na albanski ili na turski jazik
1
Se podrazbira nastavniot predmet informatika so informati~ka tehnologija (2+2 ~asa).
5
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
2.
LISTA na op{toobrazovni nastavni
predmeti od izborniot del za polagawe
na dr`avna matura vo srednoto stru~no
obrazovanie
1. MATEMATIKA
2. STRANSKI JAZIK
3. FIZIKA
4. HEMIJA2
5. BIOLOGIJA
6. ISTORIJA3
7. INFORMATIKA4
8. BIZNIS
2
Vo hemisko-tehnolo{kata struka se izbira kako op{toobrazoven predmet.
Se podrazbira nastavniot predmet istorija so istorija na Makedonija (2+2 ~asa).
4
Se podrazbira nastavniot predmet informatika so informati~ka tehnologija (2+2 ~asa).
3
6
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
3
LISTA na stru~ni nastavni predmeti
od izborniot del na dr`avnata matura i
zavr{niot ispit vo stru~noto obrazovanie
А. СПОРЕД НАСТАВНИ ПЛАНОВИ И ПРОГРАМИ
ШТО СЕ РЕАЛИЗИРААТ ОД УЧЕБНАТА
2005/2006 ГОД.
I. СТРУКА: ГЕОЛОШКО-РУДАРСКА
И МЕТАЛУРШКА
I.1.
Образовен профил:
геолошко-рударски техничар
Наставни предмети:
- Хидрогеологија со инженерска геологија
- Рударство со откопни методи
- Рударски машини со транспорт и извоз
- Истражни работи со картирање
I.2.
Образовен профил: металуршки техничар
Наставни предмети:
- Технологија на производство на метали
- Преработка во течна состојба
- Преработка во пластична состојба
II. СТРУКА: ГРАДЕЖНО-ГЕОДЕТСКА
II.1.
Образовен профил:
архитектонски техничар
Наставни предмети:
- Градежни конструкции
- Проектирање и урбанизам
- Планирање и менаџмент
7
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
II.2.
Образовен профил: геодетски техничар
Наставни предмети:
- Геодезија и геодетски подлоги
- Инженерска геодезија
- Катастар
II.3.
Образовен профил: градежен техничар
Наставни предмети:
- Сообраќајници
- Армирано-бетонски конструкции
- Хидротехнички објекти
III. СТРУКА: ГРАФИЧКА
III.1.
Образовен профил: графички техничар
Наставни предмети:
- Технологија на графичка подготовка
- Технологија на печат и доработка
- Графички дизајн
IV. СТРУКА: ЕКОНОМСКО-ПРАВНА И ТРГОВСКА
8
IV.1.
Образовен профил: деловен секретар
Наставни предмети:
- Секретарско работење
- Економија
- Право
- Деловно работење
IV.2.
Образовен профил: економски техничар
Наставни предмети:
- Деловно работење
- Економија
- Право
- Сметководство
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
IV.3.
Образовен профил: правен техничар
Наставни предмети:
- Основи на јавно право
- Основи на правото
- Основи на приватно право
- Економија
- Канцелариско работење
IV.4.
Образовен профил:
техничар за трговија и маркетинг
Наставни предмети:
- Маркетинг и маркетинг манаџмент
- Економија
- Право
- Трговија со трговско работење
V. СТРУКА: ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА
V.1.
Образовен профил:
електротехничар - енергетичар
Наставни предмети:
- Автоматика
- Електрични машини и погони
- Електрични апарати и уреди
V.2.
Образовен профил: електротехничар
за електроника и телекомуникации
Наставни предмети:
- Дигитална електроника и микропроцесори
- Електронски склопови и уреди
- Телекомуникациски склопови и уреди
V.3.
Образовен профил: електротехничар
за компјутерска техника и автоматика
Наставни предмети:
- Автоматика
- Програмирање
- Дигитални системи
9
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
VI. СТРУКА: ЗДРАВСТВЕНА
10
VI.1.
Образовен профил: забен техничар
Наставни предмети:
- Фиксна протетика
- Мобилна протетика
VI.2.
Образовен профил: медицинска сестра
Наставни предмети:
- Хирургија со гинекологија и акушерство
со нега
- Интерна и педијатрија со нега
VI.3.
Образовен профил:
медицински лабораториски техничар
Наставни предмети:
- Микробиологија
- Клиничка хемија
VI.4.
Образовен профил:
фармацевтски лабораториски техничар
Наставни предмети:
- Фармацевтска технологија
- Фармацевтска хемија
- Фармакогнозија
VI.5.
Образовен профил:
физиотерапевтски техничар
Наставни предмети:
- Физикална терапија
- Рехабилитација
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
VII. СТРУКА: ЗЕМЈОДЕЛСКО-ВЕТЕРИНАРНА
VII.1.
Образовен профил: ветеринарен техничар
Наставни предмети:
- Анатомија со физиологија на домашните
животни
- Микробиологија со заразни болести
- Сточарство со исхрана на домашните
животни
VII.2.
Образовен профил:
лозаро-винарски техничар
Наставни предмети:
- Лозарство
- Винарство
- Подигање и одгледување на лозови насади
VII.3.
Образовен профил:
техничар за фармерско производство
Наставни предмети:
- Градинарско производство
- Поледелско производство
- Сточарско производство
VII.4.
Образовен профил:
техничар за хортикултура
Наставни предмети:
- Подигање и одржување на паркови
- Производство на цвеќе во заштитени
простори
- Цвеќарство на отворено
VII.5.
Образовен профил:
техничар за агроменаџмент
Наставни предмети:
- Агроменаџмент
- Агромаркетинг
- Технологии во растително производство
11
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
VIII. СТРУКА: ЛИЧНИ УСЛУГИ
VIII.1. Образовен профил: козметички техничар
Наставни предмети:
- Применета козметика
- Козметологија
VIII.2. Образовен профил:
техничар за очна оптика
Наставни предмети:
- Очна оптика
- Оптички мерења
IX. СТРУКА: МАШИНСКА
12
IX.1.
Образовен профил:
автотехничар-мехатроничар
Наставни предмети:
- Технологија на моторни возила
- Електротехника
- Електроника
IX.2.
Образовен профил:
машински воздухопловен техничар
Наставни предмети:
- Воздухопловни системи и мотори
- Авиоелектротехника и електроника
- Воздухопловни конструкции
IX.3.
Образовен профил: машински техничар
Наставни предмети:
- Автоматско управување и програмирање
- Возила и механизација
- Технологија на обработка
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
IX.4.
Образовен профил:
машинско-енергетски техничар
Наставни предмети:
- Хидропневматска техника
- Термотехника
IX.5.
Образовен профил:
техничар за компјутерско управување
Наставни предмети:
- Компјутерско управување
- Програмирање на компјутерски
управувани машини
X. СТРУКА: СООБРАЌАЈНА
X.1.
Образовен профил:
техничар за патен сообраќај
Наставни предмети:
- Безбедност и регулирање во патниот
сообраќај
- Автобази и автостаници
- Организација на патниот сообраќај
X.2.
Образовен профил:
техничар за транспорт и шпедиција
Наставни предмети:
- Комбиниран транспорт
- Технологија на патен транспорт
- Технологија на железнички транспорт
- Шпедиција и шпедициско работење
X.3.
Образовен профил:
техничар за железнички сообраќај
Наставни предмети:
- Организација на железнички сообраќај
- Организација на правоз на патници и стоки
со железница
- Експлоатација на железнички возила
- Влеча на возови
13
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
XI. СТРУКА: ТЕКСТИЛНО-КОЖАРСКА
XI.1.
Образовен профил: конфекциски техничар
Наставни предмети:
- Конструкција и моделирање на облеката
- Технологија на конфекционирање
XI.2.
Образовен профил: текстилен техничар
Наставни предмети:
- Технологија на предење
- Технологија на плетење
- Технологија на доработка
XI.3.
Образовен профил: техничар за обувки
Наставни предмети:
- Машини и апарати во индустријата за
обувки
- Моделирање
- Технологија на изработка на обувки
XI.4.
НАСОКА: УМЕТНИЧКО ОБРАЗОВАНИЕ
Образовен профил:
техничар за дизајн на облека
Наставни предмети:
- Обликување на облека
- Цртање/цртање и сликање
- Конструкција на облека
XII. СТРУКА: УГОСТИТЕЛСКО-ТУРИСТИЧКА
XII.1.
14
Образовен профил:
хотелско-туристички техничар
Наставни предмети:
- Агенциско работење
- Хотелско работење
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
XIII. СТРУКА: ХЕМИСКО-ТЕХНОЛОШКА
XIII.1. Образовен профил: прехранбен техничар
Наставни предмети:
- Аналитичка хемија
- Прехранбена технологија
- Процесна техника
XIII.2. Образовен профил:
хемиско-технолошки техничар
Наставни предмети:
- Аналитичка хемија
- Технологија
- Процесна техника
XIII.3. Образовен профил:
производно-процесен техничар
Наставни предмети:
- Производна техника
- Процесна контрола
- Процесна техника
XIII.4. Образовен профил:
техничар нутриционист
Наставни предмети:
- Храна и исхрана
- Анализа на храна
- Технологија на прехранбени производи
XIV. СТРУКА: ШУМАРСКО-ДРВОПРЕРАБОТУВАЧКА
XIV.1. Образовен профил:
техничар за мебел и ентериер
Наставни предмети:
- Дрвни конструкции
- Проектирање на мебел
- Финална обработка на дрвото
15
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
XIV.2. Образовен профил:
техничар за обработка на дрво
Наставни предмети:
- Примарна обработка на дрвото
- Фурнири и слоевити плочи
- Финална обработка на дрвото
XIV.3. Образовен профил: техничар за
шумарство и пејзажна архитектура
Наставни предмети:
- Расадничарство
- Дендрометрија и искористување на
шумите
- Подигање и одржување на зелени
површини
XV. СТРУЧНО ГИМНАЗИСКО ОБРАЗОВАНИЕ
XV.1.
16
Спортска гимназија (академски пакет А и Б)
Наставни предмети:
- Кинезиологија (за државна матура и за
училишна матура)
- Основи на биомеханика
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
Б.
СПОРЕД НАСТАВНИ ПЛАНОВИ
И ПРОГРАМИ ШТО СЕ РЕАЛИЗИРАЛЕ
ВО РАМКИТЕ НА ФАРЕ ПРОГРАМАТА
ЗА РЕФОРМА НА СРЕДНОТО СТРУЧНО
ОБРАЗОВАНИЕ
I. СТРУКА: ГРАДЕЖНО-ГЕОДЕТСКА
I.1.
Образовен профил:
архитектонски техничар
Наставни предмети:
- Градежни конструкции
- Проектирање и урбанизам
- Планирање и менаџмент
I.2.
Образовен профил: градежен техничар
Наставни предмети:
- Сообраќајници
- Армирано-бетонски конструкции
- Хидротехнички објекти
I.3.
Образовен профил: геодетски техничар
Наставни предмети:
- Геодезија и геодетски подлоги
- Инженерска геодезија
- Катастар
II. СТРУКА: ГРАФИЧКА
II.1. Образовен профил: графички техничар
Наставни предмети:
- Технологија на графичка подготовка
- Технологија на печат и доработка
17
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
III. СТРУКА: ЕКОНОМСКО-ПРАВНА И ТРГОВСКА
18
III.1.
Образовен профил:
економски асистент/техничар
Наставни предмети:
- Деловно работење
- Економија
- Право
- Сметководство
III.2.
Образовен профил: деловен секретар
Наставни предмети:
- Секретарско работење
- Економија
- Право
- Деловно работење
III.3.
Образовен профил:
правен асистент/техничар
Наставни предмети:
- Основи на јавно право
- Основи на правото
- Основи на приватно право
- Економија
- Канцелариско работење
III.4.
Образовен профил: асистент/техничар
за трговија и маркетинг
Наставни предмети:
- Маркетинг и маркетинг менаџмент
- Економија
- Право
- Трговија со трговско работење
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
IV. СТРУКА: ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА
IV.1.
Образовен профил:
електротехничар - енергетичар
Наставни предмети:
- Автоматика
- Електрични машини и погони
- Електрични апарати и уреди
IV.2.
Образовен профил: електротехничар
за електроника и телекомуникации
Наставни предмети:
- Дигитална електроника и микропроцесори
- Електронски склопови и уреди
- Телекомуникациски склопови и уреди
IV.3.
Образовен профил: електротехничар
за компјутерска техника и автоматика
Наставни предмети:
- Автоматика
- Програмирање
- Дигитални системи
V. СТРУКА: ЗДРАВСТВЕНА
V.1.
Образовен профил: забен техничар
Наставни предмети:
- Фиксна протетика
- Мобилна протетика
V.2.
Образовен профил: медицинска сестра
Наставни предмети:
- Хирургија со гинекологија и акушерство
со нега
- Интерна и педијатрија со нега
19
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
V.3.
Образовен профил:
медицински лабораториски техничар
Наставни предмети:
- Микробиологија со паразитологија
- Клиничка хемија
V.4.
Образовен профил: фармацевтски
лабораториски техничар
Наставни предмети:
- Фармацевтска технологија
- Фармацевтска хемија
- Фармакогнозија
VI. СТРУКА: ЗЕМЈОДЕЛСКО-ВЕТЕРИНАРНА
VI.1.
Образовен профил:
ветеринарен техничар
Наставни предмети:
- Паразитски и внатрешни болести
- Микробиологија и патологија
VI.2.
Образовен профил: земјоделски техничар
Наставни предмети:
- Лозаро-овоштарско производство
- Градинарско производство
- Сточарско производство
VII. СТРУКА: МАШИНСКА
VII.1.
20
Образовен профил:
машински техничар за производство
Наставни предмети:
- Автоматско управување и програмирање
- Возила и механизација
- Технологија на обработка
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
VII.2. Образовен профил:
машинско-енергетски техничар
Наставни предмети:
- Хидропневматска техника
- Термотехника
VII.3.
Образовен профил: автомеханичар
Наставни предмети:
- Системи кај моторни возила
- Мотори со внатрешно согорување
VII.4.
Образовен профил:
машински воздухопловен техничар
Наставни предмети:
- Воздухопловни системи и мотори
- Авиоелектротехника и електроника
- Воздухопловни конструкции
VIII. СТРУКА: ПРОИЗВОДНО-ПРОЦЕСНА
VIII.1. Образовен профил: процесен техничар
Наставни предмети:
- Процесна техника
- Процесна контрола
- Производна техника
IX. СТРУКА: СООБРАЌАЈНА
IX.1.
Образовен профил: техничар за патен
сообраќај, транспорт и складирање
Наставни предмети:
- Интегрален транспорт
- Автобази и автостаници
- Безбедност во јавниот сообраќај
21
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
X. СТРУКА: ТЕКСТИЛНА
X.1.
Образовен профил:
текстилен конфекциски техничар
Наставни предмети:
- Технологија на конфекционирање
- Конструкција на облека
XI. СТРУКА: УГОСТИТЕЛСКО-ТУРИСТИЧКА
XI.1.
22
Образовен профил:
хотелско-туристички техничар
Наставни предмети:
- Агенциско работење
- Хотелско работење
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
В. СПОРЕД СТАРИ НАСТАВНИ ПЛАНОВИ
И ПРОГРАМИ
I. СТРУКА: ГЕОДЕТСКА
I.1.
Образовен профил: геодетски техничар
Наставни предмети:
- Геодезија
- Применета геодезија
II. СТРУКА: ГЕОЛОШКА
II.2.
Образовен профил: геолошки техничар
Наставни предмети:
- Длабинско дупчење со методи
на истражување
- Геолошко картирање
III. СТРУКА: ГРАДЕЖНА
III.1.
Образовен профил:
градежен лаборант -техничар
Наставни предмети:
- Технологија на бетонот и армираниот
бетон
- Технологија на работењето со практична
настава
III.2.
Образовен профил:
градежен техничар за високоградба
Наставни предмети:
- Градежни конструкции
- Основи на проектирањето
23
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
III.3.
Образовен профил:
градежен техничар за нискоградба
Наставни предмети:
- Технологија на бетонот и армираниот
бетон
- Патишта и земјани работи
III.4.
Образовен профил: ракувач со сложена
градежна механизација
Наставни предмети:
- Машински елементи
- Градежни машини
IV. СТРУКА: ДРВОПРЕРАБОТУВАЧКА
IV.1.
Образовен профил: техничар за примарна
обработка на дрвото
Наставни предмети:
- Примарна обработка на дрвото
- Полуфинална обработка на дрвото
IV.2.
Образовен профил: техничар за финална
обработка на дрвото
Наставни предмети:
- Дрвни конструкции
- Финална обработка на дрвото
V. СТРУКА: ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКА
V.1.
24
Образовен профил:
електротехничар - енергетичар
Наставни предмети:
- Електрично осветление и инсталации
- Електрични машини со електромоторен
погон
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
V.2.
Образовен профил:
електротехничар-електроничар
Наставни предмети:
- Електронски уреди
- Комуникациска техника
V.3.
Образовен профил: електротехничар
за автоматика и сметачка техника
Наставни предмети:
- Програмирање
- Основи на електротехника
VI. СТРУКА: ЗДРАВСТВЕНА
VI.1.
Образовен профил: забен техничар
Наставни предмети:
- Коронки и мостови со морфологија
- Анатомија со физиологија
VI.2.
Образовен профил:
медицинска сестра-техничар
Наставни предмети:
- Интерна и педијатрија со нега
- Анатомија со физиологија
VI.3.
Образовен профил:
стоматолошка сестра-техничар
Наставни предмети:
- Анатомија и физиологија
- Болести на уста и заби
Образовен профил:
физиотерапевтски техничар
Наставни предмети:
- Физикална терапија
- Анатомија со физиологија
VI.4.
25
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
VI.5.
Образовен профил: гиниколошкоакушерска сестра - техничар
Наставни предмети:
- Акушерство со нега
- Анатомија и физиологија
VI.6.
Образовен профил:
фармацевтски техничар
Наставни предмети:
- Фармацевтска технологија
- Фармацевтска хемија
- Фармакогнозија
VI.7.
Образовен профил:
медицински лабораториски техничар
Наставни предмети:
- Микробиологија со епидемиологија
- Клиничка биохемија
VII. СТРУКА: ЗЕМЈОДЕЛСКА
26
VII.1.
Образовен профил:
техничар за земјоделска техника
Наставни предмети:
- Земјоделски машини
- Мотори и трактори
VII.2.
Образовен профил: земјоделски техничар
Наставни предмети:
- Сточарство
- Лозарство со винарство
- Поледелство
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
VII.3.
Образовен профил:
хидромелиоративен техничар
Наставни предмети:
- Експлоатација и одржување
- Хидромелиорации
VII.4.
Образовен профил: тутунски техничар
Наставни предмети:
- Ферментација
- Фабрикација
VII.5.
Образовен профил:
техничар за хортикултура
Наставни предмети:
- Градинарство со цвеќарство
- Лозарство со овоштарство
VIII. СТРУКА: КОЖАРСКА
VIII.1. Образовен профил: техничар за обувки
Наставни предмети:
- Моделирање и технологија на изработка
на обувки
- Машини и апарати во индустријата
за обувки
IX. СТРУКА: ЛИЧНИ УСЛУГИ
IX.1.
Образовен профил: козметички техничар
Наставни предмети:
- Применета козметика
- Козметологија
27
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
X. СТРУКА: МАШИНСКА
28
X.1.
Образовен профил:
машински техничар за шински возила
Наставни предмети:
- Машински елементи
- Шински возила на МЖ
X.2.
Образовен профил: машински техничар
Наставни предмети:
- Машински елементи
- Алатни машини и технолошка подготовка
X.3.
Образовен профил: машински техничар
за нумеричко управувани машини
Наставни предмети:
- Машински елементи
- Нумеричко управување
X.4.
Образовен профил:
машинско-енергетски техничар
Наставни предмети:
- Хидропневматска техника
- Термодинамика и термотехника
X.5.
Образовен профил: машински техничар
за механизациони машини и возила
Наставни предмети:
- Мотори со внатрешно согорување
- Градежни и рударски машини
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
XI. СТРУКА: МЕТАЛУРШКА
XI.1.
Образовен профил: металуршки
техничар за благородни метали
Наставни предмети:
- Дизајн во златарство
- Технологија на занимање на благородни
метали
XII. СТРУКА: ПРЕХРАНБЕНА
XII.1.
Образовен профил: прехранбен техничар
Наставни предмети:
- Аналитичка хемија
- Прехранбена технологија
XIII. СТРУКА: РУДАРСКА
XIII.1. Образовен профил: рударски техничар
Наставни предмети:
- Рударство
- Откопни методи
XIV. СТРУКА: СООБРАЌАЈНА
XIV.1. Образовен профил: сообраќаен техничар
Наставни предмети:
- Организација на патен сообраќај
- Гаражи и сервиси
XIV.2. Образовен профил: техничар за
интегрален и индустриски транспорт
Наставни предмети:
- Организација на патен сообраќај
- Интегрален и индустриски транспорт
29
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
XIV.3. Образовен профил:
сообраќаен транспортен техничар
Наставни предмети:
- Организација на железничкиот сообраќај
- Организација на превоз на предмети
XIV.4. Образовен профил: ПТТ техничар
(техничар за ПТТ сообраќај)
Наставни предмети:
- Поштенски сообраќај
- Парично работење во ПТТ
XV. СТРУКА: ТЕКСТИЛНА
XV.1.
Образовен профил:
текстилен техничар - предач
Наставни предмети:
- Технологија на предењето
- Испитување на текстилот
XV.2.
Образовен профил:
текстилен техничар - плетач
Наставни предмети:
- Технологија на плетењето
- Испитување на текстилот
XV.3.
Образовен профил:
текстилен техничар - облагородувач
Наставни предмети:
- Технологија на боењето и печатењето
- Испитување на текстилот
Образовен профил: конфекциски моделар
Наставни предмети:
- Технологија на конфекционирање
со машини
- Моделирање на облека
XV.4.
30
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
XV.5. Образовен профил:
текстилен конфекциски техничар
Наставни предмети:
- Технологија на конфекционирање
со машини
- Конструкција на облека
XVI. СТРУКА: УГОСТИТЕЛСКО-ТУРИСТИЧКА
XVI.1. Образовен профил:
хотелско-туристички техничар
Наставни предмети:
- Агенциско-хотелско работење
- Основи на угостителството и туризмот
XVII. СТРУКА: ХЕМИСКО-ТЕХНОЛОШКА
XVII.1. Образовен профил:
хемиско-технолошки техничар
Наставни предмети:
- Аналитичка хемија
- Неорганска технологија
- Органска технологија
XVII.2. Образовен профил:
техничар за очна оптика
Наставни предмети:
- Очна оптика
- Оптички мерења
31
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
XVIII. СТРУКА: ШУМАРСКА
XVIII.1. Образовен профил:
техничар за пејзажна архитектура
Наставни предмети:
- Подигање и одржување зелени површини
- Заштита на растителноста
XVIII.2. Образовен профил: шумарски техничар
Наставни предмети:
- Подигање и одгледување на шуми
- Искористување на шумите
XIX. СТРУКА: ФИЗИЧКА КУЛТУРА
XIX.1. Образовен профил:
аниматор по физичка култура
Наставни предмети:
- Теорија и методика на спортскиот
тренинг
- Основи на психомоториката
32
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
4.
LISTA na op{toobrazovni nastavni
predmeti za izborniot del na dr`avnata
matura vo srednoto umetni~ko obrazovanie
1. STRANSKI JAZIK
2. ISTORIJA
3. ESTETIKA
4. FILOZOFIJA
33
33
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
5.
LISTA na stru~ni nastavni predmeti za
izborniot del na dr`avnata i u~ili{nata
matura vo srednoto umetni~ko obrazovanie
Nasoka: Primeneta likovna umetnost
(site obrazovni profili)
Nastavni predmeti:
- Istorija na umetnosta
- Akt so plasti~na anatomija
- Kompjuterska grafika
- Dekorativno pismo
34
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
6.
LISTA na stru~ni nastavni predmeti za
izborniot del na dr`avnata i u~ili{nata
matura vo srednoto umetni~ko obrazovanie
Nasoka: Muzi~ka umetnost
1.
Obrazoven profil: muzi~ar teoreti~ar
Nastavni predmeti:
- Solfe`
- Pijano
- Muzi~ki folklor
- Muzi~ki formi
- Istorija na muzikata so poznavawe
na muzi~kata literatura
2.
Obrazoven profil: muzi~ar izveduva~
Nastavni predmeti:
- Harmonija
- Muzi~ki formi
- Kontrapunkt
- Solfe`
- Istorija na muzikata so poznavawe
na muzi~kata literatura
35
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
7.
LISTA na stru~ni nastavni predmeti za
izborniot del na dr`avnata i u~ili{nata
matura vo srednoto umetni~ko obrazovanie
Nasoka: Baletska umetnost
1.
Obrazoven profil:
baletski igra~ - balerina
Nastavni predmeti:
- Gluma
- Karakterni igri
- Repertoar
- Moderen balet
2.
Obrazoven profil: folkloren igra~
Nastavni predmeti:
- Narodni ora
- Narodno peewe
- Etnologija
36
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
II
DR@AVNA MATURA VO U^EBANTA
2009/2010 GODINA
U~enicite vo gimnaziskoto obrazovanie polagaat:
eksterno:
- eden zadol`itelen nastaven predmet: makedonski jazik i literatura ili albanski jazik
i literatura ili turski jazik i literatura;
- eden izboren nastaven predmet: matematika*
ili stranski jazik;
interno:
- dva izborni nastavni predmeti od listata
na nastavni predmeti za polagawe na
dr`avna matura.
Proektna zada~a.
U~enicite vo srednoto stru~no obrazovanie
polagaat:
eksterno:
- eden zadol`itelen nastaven predmet: makedonski jazik i literatura ili albanski jazik
i literatura ili turski jazik i literatura;
- eden izboren nastaven predmet: matematika*
ili stranski jazik;
interno:
- eden izboren op{toobrazoven nastaven
predmet od listata na nastavni predmeti za
polagawe na dr`avna matura;
- eden izboren stru~en nastaven predmet od
listata na nastavni predmeti za tretiot
predmet od izborniot del na dr`avnata
matura vo stru~noto obrazovanie.
Proektna zada~a.
* Ispitot po matematika se realizira na dve nivoa: osnovno nivo i napredno nivo.
37
PRILOZI na Koncepcijata za matura i za zavr{en ispit
U~enicite vo srednoto umetni~ko obrazovanie
polagaat:
eksterno:
- eden zadol`itelen nastaven predmet: makedonski jazik i literatura ili albanski jazik
i literatura ili turski jazik i literatura;
- eden izboren nastaven predmet: stranski
jazik ili estetika / filozofija;
interno:
- eden izboren op{toobrazoven nastaven
predmet od listata na nastavni predmeti za
polagawe na dr`avna matura;
- eden izboren stru~en nastaven predmet od
listata na nastavni predmeti za tretiot
predmet od izborniot del na dr`avnata
matura vo umetni~koto obrazovanie.
Proektna zada~a.
38
© Copyright 2024 Paperzz
