Чарлс Буковски
ХОЛИВУД
1
БИБЛИОТЕКА – ARS MAGNA
За Издавачот
Филип Димевски
Уредник
Наталиа Лукомска
Наслов на оригиналот
Charles Bukowski, Hollywood
Copyright©Charles Bukowski, Hollywood
Превод од англиски јазик
Горан Јаневски
Јазична редакција
Филип Димевски
Компјутерска обработка
БЕГЕМОТ
Ликовно уредување
Бојан Димитријевиќ
© Сите права на изданието ги има – БЕГЕМОТ ДООЕЛ
Забрането е копирање, умножување и објавување на делови или
на целото издание во печатени или електронски медиуми без
писмено одобрение од издавачот.
2
Чарлс Буковски
ХОЛИВУД
3
4
Ova e kni`evno delo i sekoja sli~nost
so `ivi ili mrtvi li~nosti e sosema slu~ajna
5
6
1
P
osle nekolku dena se javi Pe{o. Re~e
deka saka da prodol`i ponatamu so sce­
narioto. Zo{to da ne namineme otkaj nego?
Taka ja doznavme adresata, sednavme vo kom­
beto i trgnavme nakaj Marina del Rej. Nepoznata
teritorija.
Potoa se najdovme pokraj pristani{teto,
vozevme pokraj brodovite. Najmnogu ima{e edri­
lici, i lu|eto se pletkaa po palubite. Site bea
oble~eni vo nekoi obleki za edrewe, nosea mor­
narski kapi i o~ila za sonce. Pove}eto od niv,
o~igledno, izbegale od ludiloto na sekojdnevie­
to. Nikoga{ ne go osetile toa ludilo, a niko­
ga{ nema ni da go osetat. Takva e nagradata za
Izbranite vo slobodnite zemji. Na nekoj na~in,
mi izgledaa kako budali. Sekako, jas ne postoev
duri ni vo nivnite misli.
Svrtevme desno, ponatamu od kejot, i vozevme
po ulici neredeni po broevi i azbu~en red. Ja
najdovme ulicata, svrtevme levo, go najdovme
brojot, parkiravme. Pesokot dopira{e do nas, a
okeanot be{e dovolno blisku da go vidi{ i do­
volno daleku za da bide{ bezbeden. Pesokot kako
da be{e po~ist od drugiot pesok, vodata kako da
be{e posina, a veter~eto pone`no.
7
,,Ete“, $ rekov na Sara, ,,stignavme vo pre­
dvorjeto na smrtta. Du{ata mi strada.“
,,Koga }e prestane{ da se gri`i{ za svojata
du{a?“, re~e Sara.
Nema{e potreba da se zaklu~uva kombeto.
Jas bev edinstveniot koj{to mo`e{e da go pri­
dvi`i.
Stignavme pred vratata. Tropnav.
Otvori nekoj visok, vitalen i istan~en lik,
koj{to celiot potse}a{e na umetnost. Ubavo se
gleda{e deka e roden za da Sozdava, da Sozdava
golemi dela, sosema spontano, nikoga{ nespre­
~en od takvi sitni raboti kako {to se zabobolka,
somne` vo sebe, maleroznost. Eden od onie {to
izgledaat kako genii. Jas izgledam kako mija~ na
sadovi, pa takvi lu|e ~esto me deprimiraat.
,,Dojdovme da ja zememe ne~istata obleka“,
rekov.
,,Ne mu obrnuvajte vnimanie na nego“, re~e
Sara. ,,Pe{o n# povika da navratime.“
,,Navistina?“, re~e xentlmenot. ,,Samo po­
velete...“
Trgnavme zad nego i negovoto zaja~ko gazen­
ce. Potoa zastana, pod nekoj poseben agol, sladok
be{e, i izdeklamira preku levoto ramo, kako cel
svet da ja slu{a negovata izlitena fraza: ,,Odam
sega po mojata VOT-KA!“
Ottr~a vo kujnata.
,,@an go spomna preksino}a“, re~e Sara.
,,Toa e Pol Renoar. Pi{uva operi, a raboti i na
nova forma, opera-film. Mnogu avan-gardno.“
,,Neka bide toj i genij, samo da ne me masira.“
,,Ma izlezi ve}e od defanzivata! Ne e sekoj
kako tebe!“
8
,,Znam. Toa e negov problem.“
,,Tvojata sila e vo toa {to od s# se pla{i{.“
,,Bi sakal jas da go ka`ev toa.“
Pol se vrati so negovata pija~ka. Dobro
izgleda{e. Vo ~a{ata ima{e duri i par~e limon
{to go me{a{e so stap~e. Stap~e za kokteli. Ot­
meno, nema {to.
,,Pol“, pra{av, ,,ima li tamu u{te nekoja
pija~ka?“
,,Of, pardon“, re~e. ,,Poslu`ete se, ve molam!“
Na juri{ vlegov vo kujnata, sleden od trop­
kaweto na ~evlite na Sara. [i{iwa na site
strani. Dodeka razmisluvavme {to da pieme,
otvoriv pivo.
,,Podobro da go preskokneme `estokoto“,
predlo`i mojata dobra vila. ,,Znae{ kakov sta­
nuva{ od toa.“
,,Va`i. Da pieme vino.“
Najdov otvora~ i zemav edno {i{e ubavo
crveno vino.
Dvajcata otpivme po edna solidna goltka. Po­
toa odnovo si gi napolnivme ~a{ite i izlegovme
od kujnata. Vo eden moment, si ja pretstaviv Sara
i sebe si kako Zelda i Skot1*, ama nea toa $ pre­
~e{e, zatoa {to ne $ se dopa|a{e kako Zelda za­
vr{i. A jas ne go sakav ona {to Skot go pi{uva­
{e. I taka ja izgubivme smislata za humor.
Pol Renoar stoe{e pokraj golemiot prozo­
rec, posmatraj}i go Tihiot Okean. ,,@an docni“,
mu se obrati na prozorecot i na okeanot, ,,ama mi
re~e da vi ka`am deka vedna{ se vra}a i ve zamo­
luva da go pri~ekate.“
,,Dobro, bejbi...“
Stanuva zbor za F. Skot Ficxerald i negovata `ena
Zelda, koja zavr{ila vo ludnica.
1
9
Sara i jas posedovme so pija~kata. Gledavme
pravo vo zaja~koto gazence. Toj gleda{e vo okeanot.
Kako da sonuva{e. ,,Kinaski“, re~e, ,,sum ~ital
dosta od va{ite knigi. Sjajni dela. Navistina
dobro pi{uvate...“
,,Blagodaram. Me|utoa nie znaeme koj e navisti­
na najdobar. Ti si najdobar.“
,,Navistina?“, re~e, i ponatamu posmatraj}i
go okeanot. ,,Toa e mnogu, mnogu ubavo od vas {to
go... razbirate...“
Vratata se otvori i vleze edna devojka so
dolga crna kosa. Sledniot moment, ve}e be{e
ispru`ena na gorniot del od sofata, kako ma~ka.
,,Jas sum Popi“, re~e, ,,so ~etiri ‘п’.“
Prodol`iv po staro: ,,Nie sme Skot i Zelda.“
,,Ne treskaj!“, re~e Sara.
Gi ka`av na{ite vistinski imiwa.
Pol go trgna pogledot od okeanot.
,,Popi e eden od sponzorite na va{eto scenario.“
,,S# u{te ni zbor ne sum napi{al“, rekov.
,,]e napi{ete...“
,,]e saka{ li, te molam?“, poglednav kon
Sara, podigaj}i ja praznata ~a{a.
Sara be{e srce. Ja zema ~a{ata. Znae{e deka
ako jas otidam tamu, vedna{ }e se nafrlam na ne­
koe {i{e i }e stanam palavko.
Podocna, razbrav deka drugoto Poppppino
ime e Princezata od Brazil. I deka za po~etok
vlo`ila deset iljadi. Skromno. Me|utoa dovol­
no za kirija i piewe.
Princezata me pogledna od svojata ma~kina
pozicija na sofata.
,,Gi ~itav va{ite knigi. Ba{ ste duhovit.“
,,Blagodaram.“
10
Potoa poglednav kon Pol. ,,Ej, bejbi, go
slu{a{ li ti ova? Duhovit sum!“
,,Navistina“, re~e, ,,zaslu`uvate odredeno
mesto…“
Odnovo letna vo kujnata, dodeka Sara se
razminuva{e so nego, nosej}i ni pija~ki. Sedna
do mene, pa otpiv goltka.
Potoa se setiv deka ednostavno bi mo`el
da blefiram so scenarioto, i so meseci da si go
ladam vo Marina del Rej, mo~aj}i dobar pijalak.
Pred da stasam da ja razrabotam taa ideja, vrata­
ta se razbi i se pojavi @an Pe{o.
,,O, navrativme!“
,,Navistina“, rekov.
,,Mislam deka najdov producent! Tebe ti
ostanuva samo da go napi{e{ scenarioto.“
,,Mo`ebi }e trebaat nekolku meseci.“
,,Ma se razbira...“
Potoa Pol se vrati. Nose{e nekoj ~uden ro­
zenikav pijalak za Princezata.
Pe{o se zatr~a vo kujnata po svoj pijalak.
Toa be{e prv od mnogute sostanoci koi ed­
nostavno se pretvorija vo te{ka pijanka, osobeno
od moja strana. Sfativ deka toa mi e neophodno
za malku samodoverba, zatoa {to, vo su{tina, bev
zainteresiran samo za pesni i za kratki raskazi.
Pi{uvaweto scenario mi se ~ine{e kako kraj­
no imbecilna rabota. Ama i podobrite od mene
ispadnaa glupi.
Pe{o se vrati so pija~ka. Sedna.
Toa be{e dolga no}. Razgovaravme i razgo­
varavme, nemav poim za {to. Na kraj jas i Sara
ispivme premnogu za da mo`eme da vozime do
doma. Qubezno ni be{e ponudena soba.
11
Vo taa soba, vo mrakot, dodeka ja to~evme po­
slednata kapka od odli~noto crveno vino, Sara
me pra{a: ,,]e go pi{uva{ li toa scenario?“
,,Ni na son“, odgovoriv.
2
Nekolku dena podocna, @an Pe{o povtorno
se javi. Go znael Deni Server, mladiot producent
i re`iser, koj imal dobro filmsko studio vo Ve­
nis Bi~. Deni }e ni pozajmi proekciona sala za
da go gledame dokumentarniot film na @an, Yver
koj se smee, za crniot diktator koj krvolo~no u`i­
va vo svojata vlast. Najprvo }e odime kaj @an, na
pija~ka. I taka, povtorno ja pominavme Avenija­
ta na edrilicite...
@an ja otvori vratata, pa taka jas i Sara vle­
govme. Ne be{e sam. Vo sobata stoe{e nekoj lik.
Ima{e ~udna kosa ne{to pome|u bela i `olta.
Liceto mu be{e rozenikavo, za malku crveno.
Naludni~avi o~i, okruglosini, premnogu okru­
gli, premnogu sini. Izgleda{e kako {kolarec
koj se podgotvuva da napravi nekoja te{ka glu­
post. Toj izgled nikoga{ ne go napu{ta{e. Be{e
simpati~en na prv pogled.
,,Ova e Fransoa Rasin“, re~e @an. ,,Glume{e
vo mnogu moi, i vo drugi filmovi.“
,,Vo tie drugite ne pla}aat...“ Se pokloni.
,,Kako ste?“
@an otide po pija~ka.
,,Prostete, ve molam“, re~e Fransoa, ,,ved­
na{ }e bidam spremen.“
Na masata ima{e mal rulet, na struja, koj
go pridvi`uva{e so pritiskawe na edno kop~e.
12
Ima{e eden kup `etoni i dolg list hartija, poln
so presmetki. Tuka ima{e i tabla za stavawe vlo­
govi. Stavi `eton vo nea i go pritisna kop~eto.
,,Ova e mojata dama {to se vika Vrte{ka“, re~e.
,,Zaquben sum vo nea.“
@an se vrati so pija~kata.
,,Koga Fransoa ne se kocka vo kasino, toga{
obi~no trenira ili barem razmisluva okolu toa.“
Ruletot zastana i Fransoa si ja sobra do­
bivkata.
,,Gi prou~iv site permutacii na to~kite“,
re~e. ,,Nema zna~ewe kade }e zastane, samo pogo­
duvam i dobivam.“
,,Dobar mu e sistemot“, re~e @an, ,,ama koga }e
vleze vo kasino, ne se pridr`uva sekoga{ do toa.“
,,^esto me pobeduva Nagonot na Smrtta“, ob­
jasni Fransoa.
,,I Henk se kocka“, re~e Sara. ,,Se oblo`uva
na kowi. Skapuva tamu sekoj den.“
Fransoa me pogledna. ,,O, kowi! Dobivate?“
,,Sakam taka da mislam...“
,,O, da odime nekoj den!“
,,Se razbira.“
Fransoa se vrati na svojot mal rulet, a nie
posedovme piej}i.
,,Dobi i izgubi stotina iljadi“, ni re~e @an.
,,Se soglasuva da glumi samo koga }e ostane bez
pari.“
,,Ima logika“, rekov.
,,Patem“, re~e @an, ,,razgovarav so produ­
centot, Harold Fezent, i toj e mnogu zainteresi­
ran za scenarioto. Spremen e da go finansira.“
,,Harold Fezent!“, re~e Sara. ,,Sum slu{na­
la za nego. Eden od vode~kite producenti.“
13
,,To~no“, re~e @an.
,,Ama jas ne sum go napi{al scenarioto“, se
pobuniv.
,,Ne e va`no. Toj znae kako pi{uva{. Spre­
men e.“
,,Ne mi zvu~i sigurno.“
,,Toj ~esto raboti na toj na~in i samo tepa
pari.“
@an otide po {i{e.
,,Mo`ebi bi trebalo da napi{e{ scenario“,
re~e Sara.
,,Znae{ kako projde Skot Ficxerald.“
,,Ti ne si Ficxerald.“
,,Ne, toj prestana da pie. Toa go ubi.“
Fransoa i ponatamu stoe{e do maliot rulet.
@an se pojavi so {i{eto.
,,]e se napieme u{te po edno pa odime.“
,,Va`i“, rekov.
,,Fransoa, doa|a{ li i ti?“, pra{a @an.
,,O, ne, ve molam da mi prostite, ama moram
da prou~am u{te ne{to...“
3
Ubava proekciska sala. Na ednata strana
ima{e pristojno golem {ank, so barmen. Tuka
ima{e duri i ~ovek koj pu{ta filmovi. Deni
Server ne be{e tuka.
Kaj {ankot stoeja sedum ili osum lu|e. Ne
znaev nikoj od niv. Preminav na votka-tonik, a
Sara pie{e ne{to purpurno ili zeleno ili ze­
leno-purpurno. @an otide da pomogne okolu mon­
tiraweto na filmot.
14
Na krajot na {ankot ima{e eden lik, se yve­
re{e vo mene. Ne go ottrgnuva{e pogledot.
Na kraj i jas poglednav vo negov pravec.
,,So {to se zanimavate?“, pra{av.
Mol~e{e za moment, go ispi pijalakot, od­
novo me pogledna.
,,Se sramam od dnoto na du{ata {to moram da
vi priznaam, ama... jas pravam filmovi.“
Podocna doznav deka toa e Vener Cergog, poznat
germanski filmaxija. Malku udren lik, {to bi
se reklo, koj sekoga{ se vpu{ta vo naludni~avi
rizici so svojot i se~iv `ivot. ,,Bi trebalo da se
zanimavate so ne{to povredno“, mu rekov.
,,Znam“, odgovori, ,,ama ni{to drugo ne znam
da pravam.“
Potoa se pojavi @an.
,,Odime, po~nuva...“
Sara i jas trgnavme po nego vo salata. Oti­
doa i nekoi drugi {to sedea na {ankot, zaedno so
Vener i so negovata dama. Posedovme i @an re~e:
,,Onoj {to sede{e na {ankot e Vener Cergog.
Minatata nedela toj i negovata `ena si pukaa
eden vo drug so pi{toli, gi ispraznija {ar`eri­
te, ama vo prazno...“
,,Se nadevam deka podobro ga|a vo filmovite...“
,,O, da.“
Salata se stemni i Yver koj se smee se ra{iri
na platnoto.
Lido Mamin be{e ~ove~i{te, po golemina i
ambicii, ama negovata zemja be{e mala i siroma­
{na. So golemite zemji igra{e karti i so Leva i
so Desna, cenkaj}i se i ucenuvaj}i gi dvete stra­
ni za pari, hrana, oru`je. Me|utoa, vo su{tina,
toj saka{e da vladee so svetot. Be{e te`ok la­
15
komec, so ~udesna smisla za humor. Znae{e deka
vsu{nost celiot `ivot e ni{to`en, osven nego­
viot. Sekoj i najmalku somnitelen vo negovata
zemja be{e pod itno likvidiran i frlan vo reka.
Tolku trupovi plovea po rekata, {to duri i kro­
kodilite otekoa i prestanaa da jadat.
Lido Mamin obo`ava{e kamera. Pe{o go
snima{e Mamin koj{to ja povika dru`inata
poradi kamerata. Negovite podredeni sedea tre­
perej}i pred nego, dodeka Mamin postavuva{e
pra{awa i donesuva{e politi~ki odluki. Se
smee{e bez prestan, poka`uvaj}i gi ogromnite
`olti zabi. Koga ne ubiva{e ili koga ne nare­
duva{e nekogo da ubijat, ebe{e. Ima{e masa od
`eni i pove}e deca otkolku {to mo`e{e da za­
pamti.
Povremeno, vo tekot na sednicite na dru­
`inata, prestanuva{e da se smee, negovoto lice
stanuva{e Bo`ja Volja, i kako od {ega mo`e{e
da stori bilo {to. Go ~uvstvuva{e stravot na ne­
govite vernici i u`iva{e vo nego, go koriste{e.
Sednicata zavr{i, a nikoj ne be{e ubien.
Potoa povika sednica so site lekari vo
zemjata. Gi sobra vo glavnata bolnica, vo ogrom­
nata operaciona sala kade sednaa vo krug, a Ma­
min stoe{e vo centarot i im zboruva{e.
,,Vie ste lekari, ama ne ste ni{to ako jas ne
vi ka`am deka ste. Mislite deka znaete nekoi
raboti, me|utoa toa e samo iluzija. Trenirani
ste samo za edna mala oblast. Dozvolete toa da
bide korisno za na{ata zemja, a ne samo za vas.
@iveete vo svet kade {to samo posledniot koj
}e pre`ivee }e bide vo pravo. ]e vi ka`am kako
da go koristite va{iot hirur{ki alat i va{ite
16
`ivoti. Ve molam da ne bidete budali da se pro­
tivite na moite `elbi. Ne sakam da gi potcenu­
vam va{eto obrazovanie i ve{tina. Zapamtete,
sekoga{ treba da go znaete samo ona {to ve u~e­
le. Jas znam pove}e otkolku vie {to ste nau~ile.
Sekoga{ }e pravite kako jas {to }e ka`am, sa­
kam da vi bide toa JASNO. Dali me razbravte?“
Ti{ina.
,,Ve molam“, prodol`i Mamin, ,,ima li nekoj
{to }e go negira toa {to go rekov?“
Ti{ina.
Mamin be{e kukla, monstruozna kukla, i na
nekoj na~in mo`e da ti se dopadne negoviot bru­
talen i u`asen stil – s# dodeka ne si primoran da
vidi{ vistinski ubistva i torturi.
Potoa, pozadi kamerata, Lido Mamin ja po­
ka`a svojata Avijacija. Samo {to nema{e Avi­
jacija. S# u{te ne. Me|utoa ima{e piloti i uni­
formi.
,,Ova e“, re~e Lido Mamin, ,,na{ata Avijaci­
ja.“
Prviot avijati~ar pretr~a preku dolgata
niza {tici. Tr~a{e so seta sila. Koga stigna na
kraj od nizata {tici, skokna vo vozduh, mavtaj}i
so racete kako ptica. Potoa sleta.
Potoa se zatr~a sledniot avijati~ar. Ja po­
novi istata rabota.
Nareden avijati~ar.
U{te eden.
Ima{e barem 14-15 avijati~ari. Mavtaa so
racete pri sekoj skok, i na sekoe lice ble{te­
{e nasmevka i zadovolstvo. ^udno be{e {tom
}e zabele`i{ – sekoj od niv se smee{e na taa ko­
mi~nost, no sepak sekoj veruva{e vo toa.
17
Posle poslednoto aterirawe, Mamin po­
gledna vo kamerata.
,,Mnogu e va`no kolku glupo izgleda{e ova.
Za ona {to vo realnosta go nemame, spremni sme
so duhot da go postigneme. Eden den }e imame
Avijacija. Do toga{, nema da se murtime na sen­
kata na nevernicite. Vi se zablagodaruvam.“
Potoa slede{e snimawe na enterierot – oda­
jata za ma~ewe. Nikoj vo nea. No, ima{e izmet.
Sinxiri. Krv po yidovite.
,,Ova e mesto“, re~e Lido Mamin, ,,kade
izdajnicite i la`govcite kone~no ja ka`uvaat
vistinata.“
Vo finalnata scena go vidovme Mamin vo
ogromna bav~a, so eden kup telohraniteli, so site
svoi `eni i deca. Decata ne se smeeja, nitu pak
skokaa naokolu. Nemo gledaa vo kamerata, kako i
telohranitelite. Site `eni se sme{kaa, nekoi od
niv dr`ea bebe. Lido Mamin se sme{ka{e, poka­
`uvaj}i gi golemite `olti zabi. Deluva{e mnogu
simpati~no, prosto ~ovek da go zasaka.
Na samiot kraj na filmot, se pojavi reka kade
ima{e debeli krokodili. Samo plovea, ote`nati
i nepodvi`ni, ne pridvi`uvaj}i se dodeka voda­
ta nose{e trupovi pokraj niv. Kraj.
Fascinanten dokumentarec, i mi be{e milo
{to toa mo`ev da mu go ka`am na @an.
,,Da“, re~e, ,,sakam ~udni lu|e. Zatoa i dojdov
da se najdam so tebe.“
,,Po~esten sum“, rekov, ,,{to sum izedna~en
so Lido Mamin.“
,,Vistina“, re~e, i potoa otidovme nazad vo
negoviot stan.
18

Izdanija na izdava~kata ku]a

OSTEN 1

M A T E M A T I K A

Akad.Vlado Kambovski Godi{no sobranie na MANU, 27