Zuber Asanoski ZUBER ASANOSKI ZOŠTO ZAOSTANUVAME? 1 Zošto zaostanuvame? Izdavač Iris-Struga Lektor i korektor Prof. Resat Arslanoski Pečati Iris-print Struga Tiraž 500 primeroci CIP - Каталогизација во публикација Национална и универзитетска библиотека "Св. Климент Охридски", Скопје 831.15(497.7)-1 ЗУБЕР АСАНОСКИ Zošto zaostanuvame / Zuber Asanoski. - Струга : Ирис, 2013. - 224 стр. : илустр. ; 21 см ISBN 978-608-207-110-4 COBISS.MK-ID 94150944 2 Zuber Asanoski ZUBER ASANOSKI ZOŠTO ZAOSTANUVAME? Iris Struga, 2013 3 Zošto zaostanuvame? 4 Zuber Asanoski „Allah Gospodaru na site svetovi prosti mi ako moite razmisluvanja i zaklučoci vo ova kniga ne se vo soglasnost so Tvoite upatstva. Togaš zatvori im gi (zapečati im gi) srcata na site čitateli za moite razmisluvanja. Vo sprotivno, ako moite misli se dobronamerni i ako sum uspeal pravilno da gi razberam Tvoite upatstva otvori im gi srcata na čitatelite da primaat nešto od moite razmisluvanja i zaklučoci izneseni vo ova kniga.“ 5 Zošto zaostanuvame? 6 Zuber Asanoski Mislenje na lektorot i korektorot Prof. Rešat Arslanoski Knigata ,,Zošto zaostanuvame“ e kniga za sekoj sovremen musliman. Otvorenite aktuelni prašanja što avtorot gi razrabotuva vo knigata pretstavuvaat istovremeno odgovori i preporaki za izdignuvanje na čovekot na povisoko nivo na živeenje vo islam. Islamot kako sovremen, sovršen način na živeenje pretstavuva živeenje vo zaednica po zaednički normi i pravila. Toa ne e konzervativen način daden vo edno vreme za eden prostor, tuku pretstavuva univerzalen sèvkupen način do Sudniot den. Prvite generacii gi razbrale prioritetite i maksimalno se angažirale da sozdadat zaednica što će ja gradat i će ja čuvaat site, koja će bide model za site zaednici vo celina. Razlikite koi proizleguvaat od prostorot i vremeto na koi ni ukazuva avtorot preku eden naucen pristap za anali-tičko sfaćanje na ajetite se važni, no formalni razliki koi ne go poprečuvaat suštinskoto živeenje na lugjeto vo edna univerzalna zaednica kade sekoj će bide pastir za ličnata okolina i će go dava svojot maksimalen individualen pridones za opšta blagosostojba na sredinata. Avtorot 7 Zošto zaostanuvame? neprisrasno go nudi patot na naučno zaklučuvanje i izvlekuvanje poraki so univerzalna vrednost. Vakviot pristap kade sekoj će se razviva spored svoeto sfaćanje, bez da navreduva, omalovažuva, ponižuva i potcenuva će pridonese za suštinsko zbližuvanje na lugjeto bez ogled na nivnite geografski, kulturološki, socijalni razliki. Tokmu toa e odgovorot na prašanjeto od naslovot na ovoj trud: ,,Zošto zaostanuvame”? Avtorot ukažuva deka forsiranjeto na ednostranosta, sebičnosta, pasivnosta, ragjaat ravcepkanost, izoliranost i zaostanatost. Analizata na minatoto e korisna samo koga vodi kon razvojni i konstruktivni reformi vo idninata kako kulminacija za edinstven Ummet. Tokmu radi ova iskreno ja preporačuvam ova kniga za čitanje za site lugje, bez ogled na nivnite profesii i pozicii so cel da posluži kako motiv sekoj da zeme odgovornost i da go dade svojot pridones na site polinja kade što može da go dade, na način na koj može toa da go napravi. Allah đ.š. da go nagradi avtorot na ovoj trud što gi spoi vistinite na naukata i na Kura'not za da ukaže na pričinite zošto zaostanuvame, da mu pomogne i da 8 Zuber Asanoski go motivira na sekoj musliman deka site sme del od edna celina, deka site pretstavuvame eden organizam, deka ako se razboli eden organ i celoto telo dobiva temperatura. Za taa cel sekoj čitatel stanuva obvrzan so dobrovolna rabota za uspehot na ovoj din za polesno i pobrzo nadminuvanje na našata zaostanatost. Vernicite gi ceka vetenata predvodnička uloga na ovoj svet, dokolku gi ispolnuvaat i gi sledat univerzalnite naredbi na Allah đ.š.. El hamdulillahi rabbil alemin! Profesor Rešat Arslanoski 9 Zošto zaostanuvame? NAMESTO VOVED Allah đ.š. kako univerzalen Gospodar na site svetovi ima odredeno raznorazni zakonitosti so koi Toj e prisuten vo site pori od univerzumot i preku koi se pokažuva Negovata golemina. Ako čovekot vo prv red gi proučuva i pravilno gi primenuva site ovie zakonitosti vo sekojdnevniot život, togaš golema e možnosta da ja svati smislata na životot. Samo na toj način čovekot e mnogu poblizu do svojot Gospodar. Bidejći se raboti za mnogubrojni raznorazni zakonitosti vo ovoj moj trud će se zadržam na eden mal del. Toa znači deka sekoj od nas samostojno i slobodno može da razmisluva kako za ovie, taka i za site drugi bezbrojni zakonitosti. Smetam deka razbiranjeto na tie zakonitosti se kluč za pravilen pristap vo životot, a so toa i način da razbereme zošto zaostanuvame. Site tie Allahovi zakonitosti se univerzalni i gi nadminuvaat raznoraznite verski, rasni i nacionalni granici koi čovekot gi postavuva. Stapuvajći vo raznorazni odnosi so drugite lugje vo sekojdnevniot život, čovekot postojano uči. Posebno mnogu se uči od rabota. Ako na rabotata i se pristapi pogrešno od samiot početok, sekoj će se sooči so poteškotii. Toa znači deka rabotata nema voopšto da se završi ili će se završi so mnogu nedostatoci i propusti, ili pak, će se razvleče i će trae mnogu podolgo od potrebnoto, predvidenoto vreme. Sepak 10 Zuber Asanoski čovekot e obdaren so razum, alatka što mu ovozmožuva da go sogleda pogrešniot pristap i istiot ponatamu da ne go primenuva. Megjutoa, posledicite se mnogu teški ako pogrešniot pristap i pokraj toa što treba da se odstrani, sepak se nastojuva toj pogrešen pristap i ponatamu da se primenuva. Na toj način se odi od greška vo greška, so eden domino efekt na koj mu nema kraj. Čovekot niz svojot istoriski razvoj živeejći vo raznorazni geografski oblasti vo sklad na svojata priroda na sozdavanje so odredeni genetski mutacii se razvil vo raznorazni rasi. Isto taka, kako rezultat na relativnite možnosti so koi e sozdaden i obdaren toj sozdaval raznorazni jazici, formiral raznorazni nacii i veri. A seto toa što go pravi e vo sklad so smislata na životot i ona što go odredil negoviot sozdavač Allah đ.š.. Za žal čoveštvoto na mnogubrojnite Allahovi zakonitosti im obrnuva mnogu malku vnimanie. I što e najtragično so eden pogrešen pristap kon niv toj odi po pogrešni patišta. Zatoa istorijata na čoveštvoto e ispolneta so mnogu stradanja kako rezultat na toj pogrešen pristap. Mnogu narodi nastojuvaat što poveće da se razvivaat, a so toa gi prezentiraat svoite dostignuvanja i rezultati dodeka mnogu drugi se umereni vo svojot razvoj ili se sprotivnoto, i nema što konkretno i inovativno da ponudat na svetskiot pazar. Iako globalizacijata go zafati celoto čoveštvo sepak za 11 Zošto zaostanuvame? sporedba na koj stepen od razvojot e edna nacija, jazik i vera, sekoj se služi so najbliskiot, komšijata koj e različen po site tie karakteristiki. Najgolema škola za sekoj čovek, za da go uvide svojot razvoj e životot. Čovekot može da pravi raznorazni analizi: dnevni, nedelni, mesečni, godišni, deceniski za toa što se uspealo ili napravilo vo razni oblasti od životot. Sepak za eden pogolem uvid, najdobro e koga se služime so povećedeceniski analizi. Togaš koga se će se stavi na „kantar“ će se vidi što sme postignale vo životot kako poedinci, a pred se što sme naparavile kako zaednica. So edna detalna analiza na minatoto, a vo prv red na postignatite rezultati će se vidi dali vo životot sme imale pravilen ili pogrešen pristap. Od istorijata znaeme deka mnogu jazici i narodi poradi razni pričini isčeznale i na nivno mesto se pojavile drugi. Za mnogu isčeznati narodi znaeme vrz osnova na svoite materijalni ostatoci koi gi ostavile tie narodi zad sebe so koi se zanimava arheologijata i srodnite nauki so nea. Dodeka za mnogu drugi narodi koi ne ostavile matrijalni ostatoci ne znaeme ništo, istite kako da ne egzistirale na zemjata. I jas kako eden od celokupnoto čoveštvo pripagjam na edna rasa, jazik, nacija, vera. Megjutoa, ne e dovolno samo da se pripagja na nekoja od niv, tuku treba i da se vidi kolku sum pridonesal za nivniot razvoj. Gledajći gi site drugi porazlični od nas koi go trasiraat svojot pat na razvoj, dojdov do ideja da progovoram 12 Zuber Asanoski preku pišuvaniot zbor za toa što i kolku site nie sme pridonesle i kakvi rezultati sme postignale sporeduvajći se so drugite. Povećedeceniskoto iskustvo vo koe mnogu sum razmisluval za mene kako poedinec, a so toa i za nas kako narod so poseben jazik i posebna vera, mi ovozmoži, so ona što me obdaril Allah đ.š., od mojata glava da izlezat site ovie misli koi uspeav da gi soberam vo pišuvana forma vo edna kniga. Bez razlika na rezultatite što sme gi postignale kako narod vo site ovie godini čustvuvam deka so srce i duša ušte poveće porasna mojata privrzanost kon svojot jazik, narod i vera. Bidejći seto toa e vo soglasnost so smislata na životot i ona što go odredil našiot Sozdavač Allah đ.š.. Megjutoa, denes posle nekolku decenisko iskustvo so edno sosema drugo gledanje, podrug pristap kon celokupniot život, moram da priznam deka trebaše da se menuvam, bidejći nekogaš gledav samo od raven teren i vidikot mi beše mnogu mal i gi gledav samo okolnite kući. Denes gledam od golema visina i vidikot mi e mnogu poširok i podalečen. Na toj način vo praksa uvidov deka pristapot kon se vo životot koj ne dava rezultati treba da se menuva. Toa e vo soglasnost na smislata na životot i vo soglasnost so islamot. Što znači deka iskreniot produktiven musliman ne može poveće da miži so očite i da molči iako situacijata vo koja se naogjame ni e alarmantna, a nie i ponatamu da se služime so istiot pogrešen pristap. 13 Zošto zaostanuvame? Na poveće decenii sigurno najpostavuvano prašanje vo našiot sekojdneven život e: Zošto nie muslimanite i pokraj toa što gi sledime i primenuvame imanskite i islamskite šartovi vo poveće segmenti od životot zaostanuvame? Odgovorot na ova prašanje će go poednostavam i glasi deka samo pogrešniot pristap kon životot što se manifestira so našata sprotistavenost na Allahovite zakonitosti, a so toa i na Kur`anskite upatstva, uslovuva nesfaćanje na smislata na životot. Takviot naš odnos pridonese, nie muslimanite da zaostanuvame vo povećeto segmenti od životot, a so toa i rezultatite ne se gledaat ili se bezvredni i razočaruvački. Deka sme sprotistaveni na Allahovite zakonitosti i imame pogrešen pristap, zaklučiv posle dolgogodišnite razmisluvanja za Kur`anskite upatstva. Uvidov deka našiot život i odnesuvanje se vo golem rasčekor so Allahovite zakonitosti, za što zboruva haotičnata sostojba vo celokupnite odnosi vo zaednicata i postignatite rezultati na nivo na poedinci i na nivo na zaednica. Za izlez od taa situacija treba životot da go ureduvame vrz osnova na tie univerzalni zakonitosti. Megjutoa, nie go pravime sprotivnoto i istite gi zanemaruvame zamenuvajći gi so nekoi sporedni verski, rasni ili nacionalni osnovi. I jas na početokot koga započnav pointenzivno i so golem entuzijazam da se zanimavam so mojata vera islamot na koja i pripagjam se služev površno, poveće 14 Zuber Asanoski ednostrano, tradicionalno i so onaa dostapna literatura što ja imav na raspolaganje od taa oblast. Seto toa si mislev e dovolno, no, so tek na vremeto samiot uvidov deka toa se pokaža kako greška. Mojata sekojdnevna nadež deka sme na prav pat ne se ostvari. Naprotiv, vo našite sredini posle okolu 40 godini socijalizam i komunizam i pokraj zgolemeniot broj praktični vernici po đamiite i vraćanjeto kon verskite propisi na mnogu lugje, zabeležuvam deka so godini i so decenii se slučuva i nešto drugo. Se slučuva ona što po nikakov način ne smee da se sluči ako se sledi praviot pat i Kur`anskite upatstva, a toa e što suštinski rezultati nema nikade. Posebno tragično e što produktivni rezultati nemame vo onie oblasti koi se od vitalno značenje za sekoj eden sistem, pa i za islamot. Tuka pred se mislam na oblastite kako što se: naukata, ekonomijata, sociologijata, ekologijata, kulturata, sportot, socijalniot život, komunikacijata, solidarnosta, humanosta, i tn.. I ne samo što nema pozitivni i produktivni rezultati, tuku mesto so islamsko osvestuvanje se poveće da se dobližuvame edni so drugi, se slučuva najtragičnoto što može da se sluči: nie se poveće se oddalečuvame i toa „pobrzo i od svetlosnata brzina“. Toa jasno ukažuva deka so nas nešto ne e vo red. Vakvite paradoksi ušte poveće me pottiknaa da započnam da razmisluvam za pričinite koi ne ni davaat da bidime tamu kade što treba, a toa e da sme primer i ugled za celoto čoveštvo na zemjata kako lugje što i mu prilegaat na islamot, na vistinata. 15 Zošto zaostanuvame? Navistina žalosno e i zagrižuvački kako se odnesuvaat rakovodsvata na mnogu đamii koi na sekakov način se sprotistavuvaat životot da se organizira vo site sferi so formiranje na gragjanski združenija na razna osnova. Na ovoj način našite deca će dobivaat vistinsko široko obrazovanie so cel nivniot ponatamošen život polesno i pouspešno da si go ureduvaat so što i pozitivnite i produktivnite rezultati vo zaednicata nema da izostanat. Dali e možno so edno vakvo direktno sprotistavuvanje na Allahovite zakonitosti da očekuvame nešto da promenime i da trgnime vo eden progres ? Odgovorot e ne, ne i ne !!! Navistina ova e golem predizvik za imamite koi do sega svesno ili nesvesno mnogu malku ukažuvaat na značenjeto na Allahovite univerzalni zakonitosti. Tie treba da se prvi koi na sekakov način treba da se sprotivstavat na ovaa zagrižuvačka pojava na neučenje i neorganiziranost i so vistinska edukacija da ukažat deka treba da se menuvame i organizirame na site polinja. Toa neizmerno go saka Allah đ.š. i toa e edinstveniot način za izlez od ćorsokakot vo koj sme navlezeni. Kako geograf i so podetalni studiranja na ajetite što gi ima golem broj od oblasta na Geografijata uvidov deka površniot, ednostraniot i tradicionalniot pristap ne odgovara na Kur`anskite upatstva. Takviot pristap 16 Zuber Asanoski go namaluva čovekoviot vidik, a so toa na vernikot i ne može da se odgovori na neizvesnite predizvici na vremeto. Zaklučiv i uvidov deka samo so naukata kako edninstvena formula i lozinka koja navleguva vo site sferi od univerzumot može pravilno da se svatat raznoraznite Allahovi zakonitosti. Potoa, logično na toa: so aktivno i istrajno rabotenje, organiziranje i soočuvanje so raznoraznite iskušenija vo sekojdnevniot život, čovekot može da se nadeva da doagja do vistinata i do pozitivni i konstruktivni rezultati. Taka, so dolgogodišni razmisluvanja dojdov do edni moi zaklučoci koi po nikakov način ne gi nametnuvam kako fetvi i drugite da razmisluvaat kako što jas razmisluvam. Toa ne možam da si go dozvolam da go napravam, bidejći nemam nikakva kompetencija za toa. Od sekogaš sum bil so mislenje i pak ostanuvam na toa deka sekoj onoj koj e obrazovan i kompetenten za nešto, deka treba da se počituva. Istovremeno toa ne znači deka treba da se zapostavi i mislenjeto na gragjanite. Bidejći poznato e od sekojdnevniot život deka mnogu amateri od razni oblasti dale golem pridones za sekojdnevniot život pa i za naukata. Zatoa, toa što će go iznesam vo ova kniga e samo edno moe razmisluvanje kako običen gragjanin koe sum go donesal služejći se so prevodi od Kur` anot na bosanski i makedonski jazik. Vo mojot dosegašen život uvidov deka ona što nie vo najgolem del go pravime vo sekojdnevniot život, kolku i da e bolno za 17 Zošto zaostanuvame? site nas e sprotivno na Kur`anskite upatstva. Najgolemiot dokaz za toa ni e našeto sekojdnevie kade preovladuvaat samo prazni zborovi koi delo ne gi prati. Vo ovoj moj trud isklučivo se služev samo so Kur`anski ajeti so cel da ukažam deka prioritet na site muslimani treba prvo da ni se ajetite, koi so pravilen pristap treba da gi integrirame vo sekojdnevniot život. Od druga strana imam vpečatok deka vo našiot sekojdneven život poveće dominiraat hadisite pred ajetite. I toa non-stop se rasprava i se citiraat hadisi koi se so sporedno značenje i koj so pogrešen pristap ne vodat vo nedorazbiranja a ne se citiraat i sledat hadisi koi ukažuvaat za Allahovite univerzalni zakonitosti. I ovde moram da konstatiram deka site karanici, bezredieto(haosot) megju nas vo sekojdnevniot život se slučuva za toa što go nema vo Kur`anot. Navistina e žalno kako muslimani da se karame za sporedni hadisi ne vodejći voopšto smetka za ajetite i nivnite upatstva. Edno treba da ni e jasno i da svatime deka zakon, ustav treba da ni se ajetite, a potoa kako vtor izvor hadisite, a ne sprotivnoto. Ova će go potvrdam so nešto što samiot go doživeav. Za vreme na edna svadba kako i mnogu pati da ne rečam sekogaš, dojde vo edna grupa do raspravija za našata nacionalna pripadnost. Edni vikaa sme ova, drugi sme ona i tn. raspravii kako i sekogaš bez kraj. Vo taa raspravija prašan bev kakvo e moeto mislenje. Jas istaknav: “Mnogu e lošo koga se nema svoja nacija. 18 Zuber Asanoski Bidejći istata e mnogu važna za ostvaruvanje raznorazni prava od sekojdnevniot život.“ Na ova moe mislenje mi replicira eden od braćata koj vo ponovo vreme se trudat da vovedat reformi. Toj mi ukaža deka pratenikot rekol: „Koj se drži za nacijata ne e moj“ Ova e eden ednostaven primer kade bez da se gleda što ukažuva Kur` anot so ajetite na hadisot mu se dava prioritet. Na tie zborovi istaknav: „Ova ukažuva deka nie so pogrešniot pristap što go imame vo sekojdnevniot život sme na ova denešno deređe. Osnova vo našiot život treba da ni se ajetite, a potoa hadisite, a ne obratnoto. Hadisot e izrečen i važi samo vo slučaj koga čovekot reče deka samo mu e bitna nacijata, a ne i verata. Megjutoa, na čovek što veruva eden od životnite prioriteti treba da mu bide da formira i nacija što e vo soglasnost so Kur`anskite upatstva. „Allah da sakaše će ve napraveše da bidete eden narod. No, On kogo saka go voveduva vo milosta Svoja. A zulumčarite nemaat ni zaštitnik ni poddržnik!“ (Sura 42. Eš-Šura-Dogovaranje, 8) prevod Hasan Đilo „O lugje, Nie ve sozdadovme, navistina, od eden maž i od edna žena, i Nie odredivme da bidete narodi i pleminja za da se zapoznavate. ...“ (Sura 49. El-Huđurat-Sobi, 13) prevod Hasan Đilo 19 Zošto zaostanuvame? Ovie ajeti jasno ni ukažuvaat deka sozdavanjeto na nacijata e vo soglasnost so smislata na životot i ona što go odredil Allah đ.š.. Za žal vakvi primeri kade prioritet se dava na hadisite pred ajetite ima mnogu od sekojdnevniot život. Ubeden sum bez nikakvo somnevanje deka Muhammed a.s. svojot život i upatstva koi kako hadisi se zapišani i koi denes služat kako vtor izvor za ureduvanje na našiot sekojdneven život samo se nadovrzuvaat na Kur`anskite ajeti. Problemot e vo nas koi so pogrešen pristap ne gi sfaćame osnovnite raboti koi proizleguvaat od našata sprotistavenost na Allahovite zakonitosti, pogrešniot pristap i nesfaćanjeto na smislata na životot. Sigurno ako saka Allah đ.š., vo druga prilika so istiot pristap će se poslužam samo so hadisi koi će gi potvrduvaat istite zaklučoci što se dobivaat so ajetite izneseni vo ova kniga Vo ova kniga nekoi ajeti i mnogu drugi zaklučoci svesno gi povtoruvam na poveće mesta za da ukažam na nivnoto povećekratno značenje. Možebi na mnogumina nema da im se dopadne mojot kritičkiot pristap kon našeto sekojdnevie. Sepak, istaknuvam deka prvo taa kritika ja upatuvam kon sebe kako del od narodot i verata na koja i jas pripagjam. I ako sum realen treba da priznam deka objektivno ne gi cenam i ne pridonesuvam za niven razvoj. A ubeden sum deka kritikata, a posebno samokritikata e eden od osnovnite univerzalni zakoni 20 Zuber Asanoski koi pridonesuvaat za pozitivni promeni koi navistina ni se i te kako potrebni. Bez somnevanje vo sebe jas sum privrzanik na reformi. Zatoa ne se sprotivstavuvam ako tie reformi se celokupni i mnogustrani. Pristapot kon reformite može da bide formalen i suštinski, može da bide individualen i zaednički, može da bide dobrovolen i nametnat. Lično jas ne možam da se pomiram so načinot na koj nie sakame da sprovedime reformi. Imeno kako da go objasnam i prifatam pregolemiot entuzijazam so koj se navleze vo reformi za menuvanje na načinot na klanjanje, kako će se nosime i mnogu nebitni drugi reformi. I što e tragično se završi na toa mislejći deka se napravi sovršenstvo. A toj entuzijazam go nema nikade i ugasna za da se napravat reformi vo primena na Allahovite zakonitosti, odnosno reformi vo oblastite kako što se: naukata, ekonomijata, organiziranjeto, ekologijata, i mnogu drugi koj se od vitalno značenje za sekoj sistem, pa i za islamot. Sozreanosta za sustinški, zaednički i dobrovolni reformi izgraduva kompletna zaednica so zdravi temeli, otporna na sekakvi vlijanija i pritisoci, izgraduva zdrava zaednica prifatliva za site, koja će ja čuvaat site. 21 Zošto zaostanuvame? SMISLATA NA ŽIVOTOT Za da se odgovori na prašanjeto zošto zaostanuvame treba vo osnova da ja svatime smislata na životot. Bidejći nejzinoto pravilno razbiranje e glavniot preduslov pravilno da go ureduvame našiot sekojdneven život. I sprotivno na toa nerazbiranjeto na smislata na životot ima tragični posledici kako za edna ličnost taka i za zaednicata vo celina. Kako što ni ukažuva Kur`anot, a so toa i naukata, čovekot ne egzistiral otsekogaš na zemjata. Toj e sozdaden i se pojavuva na krajot od site živi vidovi. Starosta na zemjata naukata ja utvrduva na okolu 4 do 5 milijardi godini. So pojavata na vodata se sozdale uslovi za egzistencija na živite vidovi na našata planeta. Za toa ni ukažuva i Kur`anot: „ ...I se što e živo Nie od voda go sozdavame. Ne veruvate li?“ (Sura 21, El-Enbija-Pejgamberi, 30) prevod Hasan Đilo Ovoj ajet vo posledno vreme dokažan e i od strana na naukata. Vo prilog na ova zboruva i faktot što vodata vo najgolem procent učestvuva vo gradbata na živite organizmi. Toa znači deka od sozdavanjeto i pojavata na prvite živi organizmi, pa do sozdavanjeto i pojavata na čovekot na zemjata živeele raznorazni živi organizmi 22 Zuber Asanoski od koi denes mnogu se izumreni i ne postojat. Životot se odvival vo ramkite na borba za opstanok i preživuvanje i tesna specijalizacija na sekoj živ organizam za što Allah đ.š. go imal odredeno. Na primer, pčelata pravi samo med i ne može da sozdava nešto drugo. Taka pominale milijardi godini se do sozdavanjeto, pojavata na edno čudo: čovekot. So negovoto sozdavanje životot na zemjata dobi edna druga, nova dimenzija. Seto dotogaš nepoznato započna da stanuva poznato. So svojata relativna sloboda i so sposobnosta na razumot, čovekot započnal postepeno da go osvojuva prostorot. Za toa kakvo e značenjeto na sozdavanjeto na čovekot ni ukažuva Kur`anot: „ I koga Gospodarot tvoj im reče na melekite: „Da, Jas će postavam na zemjata halifa! „ Onie rekoa: „ Će go postaviš li onoj koj bezredie see i koj krv proleva? A nie , zablagodaruvajći se, veličie i blagoslov, Ti izrazuvame. On reče: „Jas go znam ona što vie, sekako, ne go znaete.“ „I On go pouči Adema so iminjata na site nešta, i gi iznese pred melekite, pa On im reče: „Iznesete gi iminjata nivni ako ste iskreni!“ “A onie rekoa: “Slaven neka si! Nie poseduvame znaenje samo za ona za što Ti ne pouči; Ti si, navistina, Znalec i Mudar!” 23 Zošto zaostanuvame? “ Allah reče: „Soopšti im gi iminjata nivni!“ I bidejći gi soopšti iminjata nivni, Allah reče: „Neli vi rekov deka Jas gi znam, tokmu, tajnite na nebesite i na Zemjata i deka go znam i ona što go obelodenuvate i ona što go kriete!“(Sura 2. ElBekara-Krava, 30, 31, 32, 33) prevod Hasan Đilo Kako što gledame od gore citiranite ajeti sozdavanjeto na čovekot e vo neposredna vrska so smislata na životot. Koja e smislata na životot i dali ja razbirame, najdobro će ja utvrdime ako ja razgledame od aspekt na mnogubrojnite prašanja koi se nadovrzuvaat na bezbrojnite zakonitosti koi gi odredil Allah đ.š. Koj ne ima sozdadeno? (Koj go sozdal čovekot?) Zošto sme sozdadeni? Što se životot i smrtta? Dali sme sozdadeni so cel ili slučajno? Dali prostorot i vremeto imaat granici? Dali sme sami vo univerzumot? Što e pravda i što e nepravda? Dali ima pričini i posledici? Dali postojat razliki? Dali ima i ni e potrebna kreativnost? Dali ni e potrebna organiziranost ili haos? Dali e potrebna konkurencija? Dali samo treba da se služime so doslovnost i ednostranost? Što e duhovno, a što e svetovno? 24 Zuber Asanoski Dali ni treba učenje? Što se plusot i minusot, odnosno pozitivnoto i negativnoto? Dali e potrebna ramnotežata? Dali e potrebna samokritika? Dali treba da ima nagrada i kazna? Dali treba da ima samo edna rasa, narod, jazik i vera? Dali ima gotovi formi na sistemi? Dali se potrebni reformi? Dali treba da rabotime? Dali treba da ozboruvame, somnevame, potcenuvame, podbivame šega, širime vesti? Dali treba da sme licemeri? Kako go iskoristuvame vremeto? Dali ja koristime mladosta? Kako će gi opravdame našite postapki? I mnogu drugi prašanja Što znači smislata na životot mora da se gleda od aspekt na ovie i mnogu drugi prašanja i zakonitosti za da se dojde do pravilni zaklučoci. 25 Zošto zaostanuvame? NEKOI ALLAHOVI UNIVERZALNI ZAKONITOSTI Sonceto kako i sekoja godina vo letnite meseci go pokažuva svoeto vistinsko lice. Temperaturi okolu 40 stepeni. Eden den vo popladnevnite časovi posle dva sati spienje se razbudiv. So samoto otvoranje na očite se pojavi pred mene ona što sekogaš se pojavuva koga će se otvorat očite, a toa e šareniloto, mozaik od raznorazni boi i formi. Se prašav: Koja e taa genijalnost što ova go ima sozdadeno? Počuvstvuvav edna golema vooduševenost od raznoraznite kombinacii, a so toa i perfektnata organizacija megju mozokot i očite koi vo delovi od sekundi se vo možnost da gi zabeležat site razliki se do tamu do kade vidikot im ovozmožuva. Zatoa se prašav: Što će beše ako organite ne funkcioniraa kako edna perfektno organizirana celina? So takvi razmisluvanja izlegov nadvor. Sonceto poleka „zaminuvaše“ od horizontot. Sednav na stolot koj se naogjaše so nekolku drugi stolovi i masa vo dvorot. Povtorno nakratko gi zatvoriv očite. Koga gi otvoriv pogledav naokolu i prvo što mi dojdoa na pamet bea prašanjata: -Kako e sè sozdadeno? Kako se odrzuva?-Ekonomija, Kako e sè organizirano? Kako sè e kreirano?- Razlikite. Razmisluvajći taka i gledajći kako Sonceto „zaogja“ 26 Zuber Asanoski kako rezultat na rotacijata odnosno, vrtenjeto na zemjata okolu svojata zamislena oska, mislite me odnesoa vo dalečnoto minato. Počnav da razmisluvam za Kur`anot i upatstvata vo nego za da se uvide goleminata na vistinskiot Gospodar na univerzumot. Razmisluvav kako vo celokupnata čovečka istorija mnogu zaednici lutale so eden pogrešen pristap kon svojot Sozdavač. Na toj način odele na pogrešni patišta so pravenje kult kon raznoraznite nešta od prirodata. Spored Kur`anskite upatstva tipičen primer za pravenje kult imalo vo vremeto od pratenikot Sulejman a.s. so stariot narod od Saba koj se naogjal vo denešen Jemen. „Tamu vidov edna žena koja vladee so niv ì i e dadeno od se po nešto, i ima prestol golem. Ja vidov nea i narodot nejzin kako pagjaat na seđde na Sonceto, a ne na Allah; i Šejtanot im gi razubavuva delata nivni i ete, taka, gi odvraća od patot i- neupateni se!“ (Sura 27. En Neml-Mravki, 23, 24) prevod Hasan Đilo Od gorecitiranite ajeti gledame kako eden narod pravel kult kon nešto što e sozdadeno - Sonceto. Vo site tie razmisluvanja posebno me impresionira toa što go doživeal Ibrahim a.s. i golemata mudrost i načinot na koj Ibrahim a.s. mu ukažuval na svojot narod, a so toa i na idnite generacii da gi otfrlat 27 Zošto zaostanuvame? kultovite što se pravat za neštata vo prirodata koi se sozdadeni i nikako ne možat da bidat sozdavači. „I koga Ibrahim mu reče na Azir, babo mu: „Će gi zemaš li kipovite za božestvo? Jas, navistina, te gledam,tebe i narodot tvoj, vo skršnuvanje očigledno!“ „I, ete taka na Ibrahim Nie mu pokažavme vlast i na nebesite i na Zemjata za da bide megju uverenite.“ „I bidejći padna noćta , zdogleda zvezda, i reče:“Ova e Gospodarot moj.“ I bidejći zajde, reče: Ne gi sakam onie koi zaogjaat!“ „I bidejći ja vide Mesečinata kako izleguva, reče: „Ova e Gospodarot moj.“ I bidejći zajde, reče: „Gospodarot moj da ne me upateše će bev, sekako, megju lugjeto vo zabluda skršnati.“ „I bidejći go vide Sonceto kako izleguva, reče: „Ovoj e Gospodarot moj; ovoj e najgolemiot!“ I bidejći zajde, reče: „O narode moj, jas sum daleku od ona što vie Nemu za združenik Mu pripišuvate, navistina!“ „Da, jas go upravuvam liceto moe kon Onoj Koj gi sozdade nebesite i Zemjata, kon-vistinskata vera. I ne sum od onie koi združenik Mu pripišuvaat!“ 28 Zuber Asanoski (Sura 6. El-En am-Dobitok, 74, 75, 76, 77,78,79) Navistina golema, pregolema mudrost od eden Pratenik koj im dokažal na svojot narod so eden ednostaven primer da se otrgni od golemite zabludi Gospodarot da go zamisluvaat kako nešto što ne mu e nemu svojstveno. Im dokažal deka Gospodarot e nešto drugo, nešto što opstojuva otsekogaš i zasekogaš, što ne može da se ograniči nitu vremenski nitu prostorno kako što si zamisluvame nie lugjeto. Taa Sila e prisutna vo site pori na beskrajnoto vreme i beskrajniot prostor. I istata može da se doživee vo raznoraznite perfektni zakonitosti koi se prisutni nasekade vo beskrajniot prostor koi edinstveno će se svatat so naučni ispituvanja. Na drug način ne može da se objasni seto ona veličanstveno što go gleame i ne go gledame vo beskrajniot univerzum. „A od znamenjata Negovi se noćta i denot, i Sonceto, i Mesečinata. I ne pagjajte im na seđde ni na Sonceto ni na Mesečinata! Pagjajte Mu na seđde na Allaha koj niv gi sozdade ako, sekako, samo Nego go obožavate !„ (Sura 41. Fussilet-Potenko objasnuvanje, 37) prevod Hasan Đilo Posle potsetuvanjeto na ovie golemi, pregolemi mudrosti započnav da razmisluvam za našeto deređe vo koe se naogjame. So mislite se trgnav od voobičaenite, standardizirani naši razmisluvanja so koi mislime deka našata zaostanatost se temeli na 29 Zošto zaostanuvame? nesledenje na imanskite i islamskite šartovi. Pričinata za našata zaostanatost ja pobarav na druga strana i so mislite se upativ vo nasoka na nekoi od bezbrojnite zakonitosti koi Allah đ.š. gi odredil vo beskrajniot univerzum koi nie muslimanite ne gi imame pravilno svateno: vremeto, prostorot, sozdavanjeto, moralot, ljubovta, životot i smrtta, pravdata i nepravdata, smislata na životot, slučajnost ili se e sozdadeno so cel, pričinite i posledicite, razlikite, kreativnosta, organiziranosta i soživotot, konkurencijata, ednostranosta i povećestranosta, duhovnoto i svetovnoto, učenjeto, plus i minus, polovite, orginalnost, ramnotežata, samokritikata i mnogu drugi i našiot odnos kon niv. Razmisluvav za vremeto i voedno razmisluvav i za site vremenski edinici od najmala do najgolema što čovekot gi vovel za da si go olesni sekojdnevniot život. Se mislev kako minuvaat sekundi, minuti, časovi, denovi, nedeli, meseci, godini, decenii. Staream li staream. Se prašav: Dali vremeto ima nekoj početok, a so toa i kraj, odnosno dali istoto može da go ograničime? Kako što do sega ima utvrdeno naukata pred okolu 13,7 milijardi godini započna (po moe mislenje) edna epizoda od sozdavanjeto na ova što denes ni e poznato i što go imame vo nebeskite prostranstva. Golem broj naučnici toa go zemaat kako početok na sozdavanjeto na univerzumot. Za mene takviot zaklučok e nesvatliv. Po mene toa e samo edna epizoda od 30 Zuber Asanoski sigurno bezbrojnite epizodi od sozdavanjeto. Ova go potvrduvam so faktot što ako toa se slučilo pred tolku mnogu milijardi godini ovde logično se nalaga i slobodno će go postavam prašanjeto: Što bilo pred toa? Takvoto edno prašanje i slični na nego me zbunuvaa. Vednaš se počuvstvuvav nemoćen i što e logički za čovek so relativni, ograničeni možnosti. Po nikakov način ne možev da si gi zamislam, a ne da gi utvrdam negovite granici. Od edna strana toa dokažuva za mojata nemoć, a od druga strana toa ukažuva deka vo toa beskrajno vreme kako vernik se gleda goleminata na Gospodarot Allah đ.š. I navistina zaludni bi bile moite umstveni sposobnosti da gi nasočuvam vo nasoka za da gi utvrdam granicite na vremeto. Tie ne može da se utvrdat. Iako, kako što istaknav ponapred nekoi naučnici ukažuvaat deka vremeto ima granica, jas za vremeto kolku što možam da razmislam i da razberam e bez granici. Toa e mojot Gospodar Allah đ.š.. Sepak vo toa vreme bez granici kako na site, taka i mene ovozmoženo mi e da razmisluvam za minatoto, segašnosta i idninata. Ovie tri komponenti što gi sodrži vremeto što gi uvidel čovekot se mnogu važni vo životot na sekoj eden poedinec, a so toa i na sekoja edna zaednica. Taka od minatoto učime kako da se odnesuvame denes, sega vo dadeniot moment. A voedno so taa segašnost gi trasirame patištata za idnite generacii. 31 Zošto zaostanuvame? Sekoe edno suštestvo vo odreden, daden moment se naogja vo segašnost. Sè što e pred toj moment predstavuva minato, a sè što će dojde posle toa e idnina. Ako za vremeto ne možeme da kažeme za negovite granici, trite negovi komponenti - minatoto, segašnosta i idninata se staveni na raspolaganje na čovekot kako najrazvieno živo suštestvo koe se naogja na zemjata. Ako prethodnite generacii vo svojata segašnost ostavile pišuvani ostatoci, istite im služat na slednite generacii poveće da znaat za svoeto minato. So svoite proučuvanja za svoeto minato posredno i neposredno čovekot go utvrduva minatoto i na drugite živi i neživi suštestva koi egzistirale na zemjata. Isto taka se utvrduvaat i raznoraznite drugi prirodno geografski karakteristiki na Zemjata kako klimata, geomorfološkata struktura na zemjata, koi živi organizmi egzistirale, izgledot itn. Od ovoj vzaemen odnos na čovekot i drugite živi i neživi suštestva gledame deka samo so nauka se doagja do razni objektivno korisni naučni rezultati. Bidejči sekoj od nas e del od nekoj narod so svoj jazik, boja, nacija, vera služejći se so raznorazni metodi čovekot uči za svoeto minato, za svojata istorija. Pokraj toa što čovekot uči za svoeto minato toa go obvrzuva vo svojata segašnost da dade golem pridones za da ostavi vpečatlivi ostatoci vo naukata, ekonomijata, tehnikata, medicinata, sportot, kulturata, i drugo, odnosno so eden zbor kolku i kako go 32 Zuber Asanoski organizirale životot vo svojata segašnost, a so postignatite rezultati da se služat i idnite generacii. Ovie i mnogu drugi oblasti koi go sočinuvaat životot na čovekot i nivoto organiziranje se merila na koj stepen od razvojot se naogja edna zaednica. Razmisluvav za prostorot tolku veličanstven i beskonečen. I tuka sum nemoćen i popusto bi bilo da razmisluvam za negovite granici odnosno da go ograničuvam. Taa negova bezgraničnost doagja od faktot deka ako ja odredime negovata golemina prostorot pak mora istiot da se smesti vo nekoj drug prostor. Ova jasno ukažuva deka kako što e bezgraničen isto taka e veličanstven toj prostor. A čovekot posle tolku dolgi stotici iljadi a možebi i milioni godini otkako opstojuva na zemjata se ušte ne ja ima napušteno istata za da se naseli na nekoja druga planeta. A kade se beskrajnite prostranstva? Taa edna prostorna beskrajnost vsušnost e našiot i mojot Gospodar. Razmisluvav za sozdavanjeto na site nešta vo univerzumot a so toa i za kreativnite sposobnosti i za site razliki koi gi ima odredeno univerzalnata sila, koja postoi nasekade i vo site nešta i istata se manifestira preku razlikite vo sè što postoi vo univerzumot počnuvajći od raznoraznite nebeski tela do sè što postoi na zemjinata površina. Taa univerzalna kreativnost navistina e vistinska fascinacija i samo mi ukažuva na nešto deka za mene 33 Zošto zaostanuvame? ostanuva samo da veruvam vo vistinata, da veruvam vo univerzalniot Kreator. Seto ova može da go razbereme koga sporedime deka čovekot od najranite periodi na svojot razvitok postojano proučuva, pišuva a da do denes ne e podmrnat od mesto. Mnogu e važno deka za da se svati smislata na ovoj život kako što go gledame mora vo osnova na site zakonitosti i od različiti aspekti da se uvidat i svatat razlikite, različnite kreacii vo site nešta kako nevidlivi taka i vidlivi. Fakt e deka site koj poveće , koj pomalku sme svesni na razlikite koi se prisutni nasekade okolu nas. Dali tie razliki se odnesuvaat na samo na struktura, boja, forma ili i na mnogu drugi bezbrojni aspekti? Taka razmisluvajći ovde si go postaviv neizbežnoto i tolku potrebnoto prašanje. Kolku ja razbirame razlikata koga e vo prašanje da se primeni vo gradenjeto na odnosite megju lugjeto? Pravilno od nas e da se razmisluva deka vo site tie razliki treba da se svati Univerzalnata Sila Gospodarot koj gi sozdava istite. Ako cvrsto veruvame vo Allah đ.š. so toa isto taka treba cvrsto da veruvame i vo razlikite koi toj gi kreiral. I ako razlikite bidat pravilno svateni sigurno mnogu pomali će bea i nedorazbiranjata vo sekojdnevniot život. Zatoa, Toj e našiot i mojot gospodar Koj e kreator na site razliki vo beskrajniot Univerzum. Edna relativna sposobnost na sozdavanje i kreativnost nedvosmisleno poseduva čovekot, za što sme i svedoci vo sekojdnevniot život. Toa kako što znaeme 34 Zuber Asanoski e mnogu poograničeno vo životinskiot svet. Nivnata kreativnost e ograničena i se sveduva na ona za što se samo obdareni. Taka na primer pčelite se sozdadeni samo da kreiraat med i nivnata rabota i napori se svedeni na toa. So čovekot e nešto drugo. Razmisluvav kako Allah đ.š. so svoite apsolutni kreativni sposobnosti se što ima sozdadeno se odlikuva so orginalnost. Iako se što e sozdadeno e del od zaedničko sozdavanje, sepak, sekoe edno živo suštestvo e nešto posebno i orginalno za sebe. Vo takviot kontinuitet vo sozdavanje na životinskite vidovi od edna strana i orginalnosta na sekoe živo suštestvo od druga strana, ja dokažuva goleminata na Univerzalniot Sozdavač. Razmisluvav kako vo sve što e sozdadeno Allah đ.š. osmislil i sozdal parovi maško i žensko. Pa taka od tie parovi vo sekoj vid se sozdava pomladok što e vo neposredna vrska so smislata na životot. Razmislvav za ljubovta kako edna univerzalna zakonitost koja e vo osnova na smislata na životot. Taa e glavnata zakonitost koja e prisutna nasekade i uslovuva životot da trae so milijardi godini. Dali može da si go zamislime životot bez ljubov? Razmisluvav za edna zakonitost koja dobiva na značenje so sozdavanjeto, pojavata na čovekot a toa e moralot. Ova zakonitost e od primarno značenje za da ne dojde do haos i samouništuvanje na čoveštvoto. Što poveće se drži čovekot do moralot do tolku e golema šansata da se opstane vo harmonija. 35 Zošto zaostanuvame? Razmisluvav za životot i za smrtta kako najgolemi Allahovi blagodati koi pretstavuvaat golema enigma. Navistina neopislivo e da se živee i da se koristat raznoraznite blagodati koi postojat nasekade. Sepak toa nema da trae beskrajno zošto sve što e sozdadeno i što se ragja će doživee smrt. Osven Allah đ.š. koj opstojuva otsekogaš i zasekogaš. Razmisluvav za pravdata i za nepravdata što se prisutni vo sekojdnevniot život. Svedoci sme na raznorazni nepravdi. Vo golem del pravdata se zadovoluva na ovoj svet. Megjutoa, gledame deka nekoi nepravdi ostanuvaat za naredniot svet. Seto toa e vo soglasnost so smislata na životot. Razmisluvav za nešto što se povtoruva vo sekojdnevniot naš život od ustite na mnogumina, a toa e slučajnosta. Mnogu mislat deka univerzumot e delo na slučajnost. Zatoa ovde, vo ova prilika će go postavam prašanjeto: Dali čovekot, a so toa i sè vo univerzumot što funkcionira vo edna perfekcija se slučajno sozdadeni? Na ova prašanje kolku što možam da go razberam životot i sè što postoi nasekade brzo dadov odgovor deka kako vernik ne možam da go prifatam faktot deka čovekot i sè što e sozdadeno vo beskrajniot univerzum se delo na slučajnosta. Ako seto toa što se slučuvalo vo beskrajnoto vreme i beskrajniot prostor e delo na nekoja slučajnost sigurno nasekade će vladeeše eden haos. Bidejći sigurno slučajnosta ne može da vodi do harmonija. 36 Zuber Asanoski Ako sè što postoi e delo na slučajnost zošto tokmu čovekot, a i jas kako del od čoveštvoto sum ona što sum – čovek, a ne sum, na primer nekoe drvo, kamen, ili od najsitnite mikro organizmi koi perfekto i funkcionalno vršat raznorazni funkcii bez koi ne možat da se zamislat raznoraznite procesi i zakonitosti vo životot. Ili zašto ne sum sosema nešto drugo od bezbrojnite nešta vo beskrajniot univerzum?! Edno e sigurno deka vo beskrajniot univerzum ima edna sila, eden univerzalen razum so apsolutni možnosti na sozdavanje. Znaeme deka čovekot so svoite umstveni sposobnosti razmisluva, percepira, a ima i mnogu drugi karakteristiki svojstveni samo za nego. Za razlika od site drugi živi suštestva čovekot e vo sostojba relativno da sozdava i kreira. Nie znaeme deka sozdavanjeto i kreiranjeto što go pravi čovekot ne e slučajno. Toa e rezultat na čovečkiot um i razum da sozdava smisleno i kreativno vo ramkite na svoite relativni možnosti. Što znači zad sè što gledame nasekade okolu nas od najednostavnite alatki, pa do najsovremenite raznorazni mašini stoi čovekot so razumot, a nikako slučajnosta. Seto toa nedvosmisleno ukažuva deka sozdavanjeto i kreiranjeto vo beskrajniot prostor sigurno ne e samo tuku taka. Sè e del na eden Univerzalen razum i e sozdadeno so nekoja cel zasnovano na pričinsko posledični odnosi. Koja e taa privilegija prisutna vo bezbrojnite, vo site nešta vo univerzumot i jas da 37 Zošto zaostanuvame? bidam eden del. I toa da bidam del od najrazvienoto živo suštestvo čovek, žitel na zemjata, del od eden narod, jazik, vera. Zanesen vo site tie moi razmisluvanja pak se zaprašav: Dali taa privilegija što sum ja dobil i jas kako i site drugi e bez nekoja smisla, bez nekoja cel i dali sum ja iskoristil? Sekako deka koga i najsitnite živi organizmi koj ne se gledaat so golo oko koi se del od univerzumot se tolku bitni za sekojdnevniot život i bez koi ne možat da se zamislat mnogu procesi i zakonitosti sigurno i čovekot i sekoj poedninečno sozdaden e so nekoja cel. Nie lugjeto sme odredeni, sozdadeni za da izvršime nekoja svoja misija. Prva i osnovna misija na sekoj razumen i zrel, sovesen čovek e taa što go osmislivme životot voopšto. Razmisluvajći za misijata postojano vo mislite mi se povtoruvaa nekoi prašanja: Dali jas kako poedinka i pripadnik na islamot se trudam da ja izvršam svojata misija i da go organiziram i osmislam sekojdnevniot život? Dali sum jas kako primer nekoj da se ogleda od mene, da se uči od mene, od moj karakter koj go odlikuvaat: sabar, ljubov, skromnost, rabotnost, upatenost vo nauka, komunikativnost i drugi bezbroj pozitivni karakteristiki ili pak, sum čovek da se zgrozuva od mojot negativen karakter vo sekoja smisla? Razmisluvav za pričinsko posledičnite odnosi kako edna od najznačajnite zakonitosti vo univerzumot. 38 Zuber Asanoski Taka na primer doždot e posledica i za da se formira i pagja mora da ima pričina, a toa kondenziranjeto na vodenata parea i sozdavanjeto oblaci od koi pagja doždot. Znači nema po nikakov način slučajnost. Ili na primer za da izrasni trevata kako posledica mora da ima seme, vlaga i sončeva toplina koj se pričinite za rastenje na trevata. Isto taka našata zaostanatost kako posledica e uslovena od pogrešnite pristapi vo sekojdnevniot život koi se javuvaat kako pričina. Taka razmisluvajći vremeto minuvaše i neboto se ukrasi so bezbrojnite zvezdi. Zanesen gledajći vo toa šarenilo na neboto se setiv deka vremeto za akšamskiot namaz beše pominato. Ovoj pat rešiv istiot ibadet da go izvršam na ovoj način so razmisluvanja za sè što e sozdadeno vo beskrajniot univerzum. Čuvstvuvav deka i vo vakviot vid ibadet naogjam edno golemo, pregolemo zadovolstvo. Razmisluvav za zvezdite koi ne se rasfrleni bez red kako što možebi izgleda na prv pogled. Toa znači deka istite se del na nekoi organizirani celini, sodzvezdija, a istite se del od pogolemi celini, galaksii, koi možebi se del na nekoi pogolemi celini i taka do beskraj. Ova jasno i nedvosmisleno ukažuva deka vo beskrajnite nebeski prostranstva Univerzalniot Kreator sè podredil na zakonot na organiziranost. Toj e glavniot preduslov za egzistiranje na univerzumot, a so toa zakonot na organiziranost treba da se primeni i vo sekojdnevniot 39 Zošto zaostanuvame? život na čovekot. Istiot e vo neposredna vrska so zakonot na soživot so što treba da se ureduvaat raznoraznite odnosi vo koi stapuva čovekot. Razmisluvav za nešto što navistina isto taka do sega ne go imame razbrano vo vistinska smisla. Imeno, za da si ja objasnime univerzalnata zakonitost na razlikite, a so toa i na raznoraznite kreacii vo sekojdnevniot život ne može da se koristime samo so ednostranosta. Primenuvanjeto na povećestranosta e bez somnevanje edna univerzalna potreba na koja ne upatuva univerzalniot Gospodar. Bidejći od sekojdnevniot život svedoci sme deka primenuvajći samo edna ednostranost vo razbiranjeto na neštata, a so toa i ednostranost za rešavanje na raznovidnite problemi istite stanuvaat sè poveće enigma, ponerešlivi i dogmatizirani. Za da se izbegne od toa, čovekot, a so toa i nie muslimanite treba da razbereme deka vo sekojdnevniot život kako osnova treba da ja primenuvame mnogustranosta, povećestranosta so što će ni se zgolemuva vidikot. Razmisluvav isto taka za edna univerzalna zakonitost koja e odredena i e vo tesna vrska so smislata na životot i so site drugi univerzalni zakonitosti, a so toa postoi nasekade vo univerzumot. Toa e konkurencijata. Taka na primer vo šumata sekoe edno drvo na eden način konkurira na drugo za da ja koristi što poidealno sončevata energija koe mu koristi za razvivanje. Ili nasekade vo prirodata prisutna e edna konkurencija pomegju sve što e živo za svoj opstanok. 40 Zuber Asanoski Zatoa logikata zboruva deka i čovekot kako eden kreator so relativni možnosti treba da e svesen za taa konkurencija. Megjutoa, konkurencija ne vo negativna smisla, na primer da se istrebuva, da se uništuva, tuku vo pozitivna smisla so srce i duša vo site oblasti od životot, dokažuvajći ja svojata relativna kreativnost. Razmisluvav za nešto bez koe ne može da se zamisli univerzumot so site zakonitosti koi postojat vo nego, a toa se plusot i minusot, odnosno pozitivnoto i negativnoto. Taka i najsitnite delovi od site nešeta vo univerzumot, atomite se izgradeni od pozitivni i negativni čestici. Vo sprotivno, ako gi nema niv, sigurno ne može da si ja zamislime i materijata. Isto taka svedoci sme vo sekojdnevniot život na raznorazni pozitivni i negativni doživuvanja koi se vo neposredna vrska so smislata od životot. Zatoa pak preku upatstvata, Allah đ.š. ni ukažuva: „Koristete se so pozitivnoto što go imam sozdadeno i otfrletego negativnoto“ Razmisluvav za toa kako Univerzalnata Sila go osmislila čovekot, go kreira kako edna zaednička, nedeliva celina sostavena od dve komponenti: duhovna - koja samo ja čuvstvuvame i drugata, vidliva svetovna, materijalna, fizička komponenta. Toa nedvosmisleno ukažuva i dokažuva deka za da imame eden vramnotežen, balansiran organizam i dvete komponenti treba da gi nosime vo edna ramnoteža, a za što ni ukažuva Kur`anot i životot od Muhammeda a.s.. Samo na toj način imame eden 41 Zošto zaostanuvame? pravilen pristap. Davanjeto prednost na edna od niv zasigurno ima negativni posledici za sekoj eden čovek, a so toa i za celata zaednica. Taka ako i se dade prednost na duhovnata komponenta, a se zapostavi svetovnata, matrejalnata, fizičkata će imame ličnost koja ne e uramnotežena i koja može lesno da padne vo siromaštvo, a što ne e vo sklad so upatstvata. Ili obratno ako i se dade prednost na svetovnoto, materijalnoto, fizičkoto nad duhovnoto, postoi edna golema opasnost čovekot da zapadne vo neverstvo. Što znači sekoe edno nastojuvanje ovie komponenti da bidat vo eden rasčekor e isto kako eden čovek da se deli na dva dela. A toa e teško svatlivo. I ako si go zamislime čovekot da go podelime po vertikala, horizontala ili dijagonala će imame mrtov, polumrtov, sakat organizam. Ova prašanje beše povod da razmisluvam za nešto što sekako fascinira od sekakov aspekt vo celokupniot univerzum. A toa e ramnotežata. Ramnotežata e edna od osnovnite zakoni koi vladeat vo beskrajniot univerzum. Taa ramnoteža e prisutna vo site negovi pori od najsitnite nevidlivi so golo oko nešta so čija pomoš se vršat raznorazni procesi od vitalno značenje, pa do najgolemite raznorazni nešta vo univerzumot. Navistina taa edna ramnoteža vospostavena od Univerzalnata Sila vooduševuva od sekakov aspekt. Toa e našiot i mojot Gospodar. Vo site tie razmisluvanja se prašav: Dali i našiot život, mojot život i misijata što treba da 42 Zuber Asanoski ja ispolnime treba da ja gledame od aspekt na ramnoteža, kreirajći i osmisluvajći go životot vo ramkite na svoite relativni možnosti ? Taka dolgo razmisluvav za raznorazni nešta. Si postavuvav samiot sebesi prašanja i na niv pak samiot se trudev da najdam odgovor. Svesen bev deka iznaogjanjeto na vistinski odgovori na site tie postaveni prašanja e vo edna neposredna zavisnost od učenjeto. Razmisluvav za učenjeto. So sè pogolemo i poširoko učenje, poznavanja, soznanija, čovekot polesno doagja do vistinata i iznaogja vistinski (pobliski) odgovori za vremeto, prostorot, univerzalnata sila, zakonitost, sozdavanjeto, moralot, ljubovta, smislata na životot, slučajnosta, sè so cel, pričinite i posledicite, razlikite, kreativnosta, organiziranosta, soživotot, konkurencijata, ednostranosta i povećestranosta, duhovnoto i svetovnoto, plusot i minusot, parovite, orginalnosta, ramnotežata, samokritikata itn... Učenjeto e prvata i osnovna dvižečka sila so koja može mnogu pravilno da se osmisli sekojdnevniot život. Zatoa, kako niedna do togaš objava, Kur`anot započnuva so najgolemiot i univerzalniot imperativ, so najgolemata motorna sila Ikre-uči, čitaj. Za žal nie go zanemarivme učenjeto od sekakov aspekt i sme mnogu daleku od učenjeto. Toa e našata najgolema rana koja nikako ne možeme da ja zalečime. Na toj način so nesledenje na učenjeto sè poveće se 43 Zošto zaostanuvame? oddalečuvame od Allah đ.š., Kur`anskite upatstva, a so toa i od sunnetot od pratenikot Muhammed a.s.. Zarem navistina e možno nie muslimanite životot da go minuvame bez učenje, a Allah đ.š. ne obdaril so život i so takvi blagodeti koi se nasekade i koi baraat samo so učenje istite da bidat predmet na postepeni i sistematski istražuvanja? Site ovie zaklučoci, kako i toa kade ni e mestoto na sekoj od nas vo zaednicata može da gi razbereme ako primenuvame ušte eden, isto taka osnoven zakon koj važi za čovekot, a toa e samokritikata. Razmisluvav deka koga celokupniot život će go progledame niz prizmata na samokritika i rezultatite će bidat mnogu poinakvi. Za žal nie muslimanite mnogu malku ja primenuvame samokritikata, a nepotrebno kritikovame. Najlesno e da se kritikuvaat drugite bez da se gleda na sebe. Megjutoa, na takov način ne se doagja do adekvatni rezultati i ne moži da se odi napred. Razmisluvav za nagradata i kaznata bez koj isto taka ne može da se zamisli smislata na životot. Taka svedoci sme vo sekojdnevniot život kako za nekoi uspesi od raznorazni oblasti od životot se dobiva nagrada i sprotivno na toa kako za raznorazni propusti i negativni dela se dobiva kazna. Sekoj od nas se trudi i se nadeva deka će dobie nagrada na drugiot svet. Site tie razmisluvanja za moment mi gi ottrgna od mojata glava glasot na radioto i najnovite vesti od 44 Zuber Asanoski svetot. Najudarna vo site tie vesti beše taa deka vo samoubistven atentat vo Irak zaginale 70 lugje, a nekolku stotini bile povredeni. So ovaa vest mislite mi se nasočija na druga strana. Vo mene čuvstvuvav deka emociite se poveće i poveće se zgolemuvaa. Od perefektni i tolku bezbroj zakonitosti koi postojat vo univerzumot se vrativ vo sekojdnevnata realna i haotična sostojba vo čoveštvoto. Posebno tragična i bolna e sostojbata kaj nas muslimanite što nikako ne mozeme da ja uvidime i da se soočime so realnosta deka sme na pogrešen pat. Bidejći ne se ubieni samo tie 70 lugje tuku i mnogu poveće drugi koi doživotno će ostanat so psihički posledici berejći masakrirani delovi. Razmisluvav kako preku raznoraznite mediumski informativni sredstva nema den, a da ne se prenese nekoja dnevna informacija od svetot vo koja muslimanite se pretstavuvaat vo negativna konotacija. Eksplozii na bombi, samoubistveni atentati i što li ušte ne drugo. Ako se poslužime so edna stara narodna pogovorka koja veli: „Kade što čadi mora i ogan da gori“ mora da se soočime so vistinata i da priznaeme i pokraj nekoi dezinformacii deka navistina e taka. Alot i deređeto vo koi se naogjame samo gi potvrduvaat site tie sekojdnevni informacii. Raznoraznite devijantni pojavi dlaboko se rašireni vo sekoja edna zaednica. Neučenje, neorganiziranost, netolerantnost, egoizam, služenje na nekoi interesi i što li ušte ne, ja nagrizuvaat sekoja edna zaednica kako što i sekoja 45 Zošto zaostanuvame? edna teška neizlečliva bolest go nagrizuva zdraviot organizam. Od druga strana teško skoro i nikako da slušneme nešto pozitivno, nekoja pozitivna informacija na primer deka nekoj musliman e inovator, otkril, izmislil nešto novo, nekoj patent ili deka e dobitnik na nekoja nobelova nagrada od oblasta na nekoja nauka ili so eden zbor da slušneme raznorazni uspesi vo site segmenti od životot. A isto taka preku site tie informativni sredstva slušame i gledame kako drugite zaednici naučno navleguvaat čekor po čekor vo raznorazni oblasti od životot. Sigurno mnogumina kako i jas go posakuvaat toa i nie da go dademe svojot pridones vo site segmenti od životot. Odnosno da ja ispolnime misijata na ovoj svet zašto sme sozdadeni, a ne samo da bidime nemi gledači na site nastani okolu nas. A nie nikako da se soočime so ova realnost i vo osnova so samokritikata da se preispitame i da zastaneme na zdravi noze. A potoa čekor po čekor da se vratime vo potrebnite normi. Razmisluvav deka momentalnata naša sostojba od sekakov aspekt od životot e vo golem rasčekor so načinot na živeenje od Muhammed a.s. i upatstvata što gi upati za site nas. Mislenjata na mnogu od nas deka go sledime dosledno patot od Muhammeda a.s. nemaat i nemože da imaat nikakva osnova zatoa što site tie poedinečni i grupni mislenja se ednostrani, tradicionalistički, nacionalni, netolerantni, a so toa i poveće štetni otkolku korisni. Na toa ukažuvaat i uspesite koi se 46 Zuber Asanoski zanemarlivi, rečisi nevidlivi od sekakov aspekt. Zatoa, slobodno možeme da zboruvame za neuspesi i da se prašame: Zarem ušte će pametuvame deka vredime nešto koga anarhija, bezredie, zavidlivost, nesloga i što li ušte ne negativno e rašireno vo site pori od našiot sekojdneven život? I jas kako pripadnik na islamot ne sum zadovolen i krajno sum razočaran so momentalnata sostojba. Za da se promeni ova sostojba sve isklučivo zavi od nas. Pa zatoa site naši sili treba da gi nasočime kon temelni promeni. Inaku ni nema spas. „ ...Allah, navistina, nema da ja izmeni situacijata na eden narod se dodeka toj narod ne se izmeni samiot sebesi. Ako Allah saka da mu nanese zlo na eden narod nema nikoj što može da mu se sprotistavi. I za niv osven Allah nema drug zaštitnik!“ (Sura 13. Ar- Rad-Grom, 11) prevod Hasan Đilo „-Nema Allah da go upati eden narod koj sam sebesi nepravda si pravi.“ (Sura 3. Ali Imran-Imranovo Semejstvo, 86) prevod Besim Korkut Ovie ajeti jasno ni ukažuvaat deka nema ništo na gotovo da ni dojde i nema da promenime na pozitivno so našite krajno deformirani odnosi vo zaednicata. Što e mnogu i krajno začuduvačko našeto 47 Zošto zaostanuvame? odnesuvanje vo celokupniot život, ovie Kur`anski poraki najmnogu se citiraat vo raznorazni priliki, a najmalku se primenuva vo sekojdnevniot život. Bez postavuvanje na dneven red, a so toa i pravilno sfaćanje i primena vo sekojdnevniot život na site pogorenavedeni osnovni Allahovi zakonitosti, kako i mnogu drugi, ne možeme da očekuvame deka nešto će promenime i deka će trgneme vo eden progres. Kur`anskite upatstva jasno ni ukažuvaat deka nemaat nikakva vrednost zborovite koi ne se proprateni so delo. 48 Zuber Asanoski SPROTISTAVENOST NA ALLAHOVITE UNIVERZALNI ZAKONITOSTI Glavna i osnovna pričina zošto nie muslimanite sme na ova deređe vo koe se naogjame e pogrešniot pristap što najočigledno se gleda so sprotistavenost kon Allahovite univerzalni zakonitosti, a so toa i kon Kur`anskite upatstva so što za posledica go dobivame toa što go imame vo sekojdnevniot život. Gledame deka so vekovi sostojbata ne ni se promenuva (ili ni se vlošuva), a nie sme i ponataka uporni i sigurni na našeto neznaenje. Takviot eden pogrešen pristap i ponataka go koristime i forsirame mislejći deka sme na praviot pat. Rezultatite pokažuvaat deka e sprotivnoto i se naogjame na pogrešen pat. Za da se dobie eden prav mozaik na Kur`anskite upatstva od 114 suri i 6236 ajeti spored kufanskata metoda na broenje so eden pogrešen pristap vo tie napori nema da se uspee. Edno e sigurno deka so neupatenost vo nauka, kako vo verskata taka i vo svetovnata, nerazbiranje na razlikite, neorganiziranosta, i drugi bezbroj Allahovi zakonitosti i so naše sprotistavuvanje na tie zakonitosti se navleguva vo eden lavirint, vo eden ćor sokak od koj teško čovek može da izlezi so nešto pozitivno. Što se toa Allahovi univerzalni zakonitosti? Za niv prethodno pišuvav i ovde samo će istaknam deka site nie, kako što ni e poznato, univerzalniot 49 Zošto zaostanuvame? Gospodar doslovno ne možeme da go vidime, tuku go čuvstvuvame Negovoto prisustvo tokmu preku site bezbroj Allahovi zakonitosti. Da ne nastani zabluda poradi smislata na životot, a taa ukažuva deka Allah đ.š. odredi da bideme od različita rasa, jazik, nacija, vera, itn.. Univerzalnite zakoni se odnesuvaat za site niv. Pa, sekoj onoj što poveće gi primenuva tie zakonitosti vo sekojdnevniot život ima šansi poveće da napreduva. Site ovie zakonitosti se naogjaat vo Allahovite kitabi. Istoto se odnesuva i za poslednata objava, Kur`anot kade univerzalnite zakonitosti se negov sostaven del. Problemot e vo nas što ne znaeme da gi razbereme za da ni go dirigiraat našiot život. Pa, zatoa site od nas se prašuvaat: Kako e možno nie muslimanite da gi sledime islamskite i imanskite šartovi, a da nazaduvame vo životot i nikako da se najdeme sebesi? Ovde mnogu e važno da ukažam kako jas go razbiram soodnosot pomegju Allahovite zakonitosti od edna strana i imanskite i islamskite šartovi od druga strana. Po moe mislenje osnova na sè vo univerzumot, a so toa i na imanskite i islamskite šartovi se Allahovite bezbrojni univerzalni zakonitosti: sozdavanjeto, učenjeto, moralot, organizacijata, ekonomijata, kreaciite i dr. Ova go tvrdam vrz osnova na toa što Allah đ.š. kogo ne može da go vidime, go spoznavame vrz osnova na site tie zakonitosti. Zatoa Amentubillahi (Jas veruvam vo Allah đ.š.) i Kelimei šehadet izgovarame vrz osnova na Allahovite 50 Zuber Asanoski zakonitosti kako što se: sozdavanjeto, učenjeto, organizacijata, kreaciite, razlikite, moralot, plus i minus i mnogu drugo. Ili na primer islamskite šartovi: kurban, delenje zekat i odenje na hadž se tesno povrzani so univerzalniot zakon na ekonomija. Ako nedostigaat sredstva teško može da se realiziraat gore spomenatite šartovi. Seto ova ukažuva deka osnova na sè, pa i na islamskite i imanskite šartovi treba da se Allahovite zakonitosti. Zatoa ovde so pravo će prašam: Kako e možno nekoj da gi sledi imanskite i islamskite šartovi a se sprotistavuva na Allahovite zakonitosti? Ovoj paradoks nie go primenuvame vo praksa, pa zatoa, nie bez sledenje na univerzalnite zakonitosti ja nemame, ja gubime bazata, fundamentot, osnovata, a bez nea nema kade da se zadržat imanskite i islamskite šartovi. Dodeka so drugite narodi e obratno i gledame deka tie napreduvaat tokmu poradi toa što gi primenuvaat vo svojot sekojdneven život Allahovite univerzalni zakonitosti. Ovie moi razmisluvanja možebi na nekogo nema da mu se svidat no, istite će gi potkrepam so slednoto. Imeno kako što e poznato ajetot so koj muslimanite se obvrzuvaat da klanjaat namaz bil objaven posle 9 godini od početokot na objavuvanjeto na Kur`anot. A delenjeto kurban i zekat mnogu pokasno. Što znači pred toa Muhammed a.s. narodot go podgotvuval vo sekojdnevniot život da gi primenuva što poveće 51 Zošto zaostanuvame? Allahovite univerzalni zakonitosti. Otkako narodot gi razbral i gi oživeal vo najgolem del od sekojdnevniot život, mnogu polesno mu bilo da klanja namaz, da dava zekat i da gi primeni site islamski šartovi. Edinstven izlez ni e ako namazot i site drugi imanski i islamski šartovi gi primenime vo praksa, a toa prvo će go postigneme so sledenje na Allahovite univerzalni zakonitosti. Ne može i nespoivo e da se sledat imanskite i islamskite šartovi, a vo sekojdnevniot život i vo praksa da se sprotistavuvame na Allahovite zakonitosti. Kur`anskite upatstva se edna nedeliva celina na Allahovite zakonitosti i imanskite i islamskite šartovi. Ovie šartovi se osnovni pokazateli za originalnosta i posebnosta na islamot, na Muhammedovoto prateništvo. Zatoa vo prv red so sledenje na imanskite i islamskite šartovi treba da si go olesnime našiot sekojdneven život so primena na univerzalnite zakonitosti. Sè drugo kako što ni se slučuva odi vo naša propast. Ne e sramno ako toa si go priznaeme deka e taka i se soočime so vistinata. Togaš imame šansa so samokritika da se popravime i da go fatime praviot pat. Sramota e ako i ponataka im davame prednost na pogrešniot pat, na lagata i uporno istite nasekade gi širime so što i ponataka vo sekojdnevniot životot ne očekuva poniženost. Navistina e žalosno vo koja sostojba se naogjame. A i ponataka nema ništo da se promeni poradi našeto licemerno ponašanje. 52 Zuber Asanoski Haosot koj vladee kaj nas ukažuva deka pogrešniot pristap vo sekojdnevniot život ima za posledica nerazbiranje na vremeto, prostorot, sozdavanjeto, moralot, ljubovta, životot i smrtta, pravdata i nepravdata, sozdadeno sè so cel, pričinite i posledicite, razlikite, kreativnosta, organiziranosta, soživotot, konkurencijata, ednostranosta i povećestranosta, duhovnoto i svetovnoto, ramnotežata, učenje, pozitivnoto i negativnoto, orginalnoto, samokritikata i mnogu drugi univerzalni Allahovi zakonitosti da ne gi razbereme pravilno. Ili so eden zbor ne ja razbirame smislata na životot. Ovde povtorno će napomenam deka univerzalnite zakonitosti se od vitalno značenje i bez niv ne se može. Ova će go poednostavam so sporeduvanje na čovekoviot organizam. Toj vo sebe ima vitalni delovi bez koi ne može da egzistira, kako što se : srceto, mozokot i drugite vnatrešni organi. Vo ovoj slučaj celiot čovekov organizam e vsušnost univerzalnata zakonitost na organiziranost, toj e edna celina. Vo taa celina doagjaat do izraz kreativnosta, razlikite i dr. zakonitosti. Srceto može da go sporedime so univerzalnata zakonitost na ekonomjata. Toa vo organizmot pumpa krv do site delovi i na toj način tie se hranat i ostanuvaat vo život. Ako prestane negovata rabota, čovekot e mrtov. Isto taka, ekonomijata pumpa kapital vo site oblasti na sistemot. Bez nea nastanuva haos. Mozokot kako organ koj ima povećeznačajna uloga, a so toa i primanje i pametenje na mnogu 53 Zošto zaostanuvame? informacii može da go sporedime so univerzalnata zakonitost na učenjeto. Poradi vitalnoto životno značenje na Allahovite zakonitosti treba ednaš za sekogaš da ni stane jasno istite da ni se osnova i glaven orientir vo sekojdnevniot život. A ne da se raspravame koe e poispramno klanjanje, nosenje na obleka itn., odnosno da se raspravame dali će stavime kozmetika na liceto ili ne, ili koja marka će stavame. Nesledenjeto na najgolemiot Kur`anski imperativ Ikre, odnosno raširenoto neznaenje ima za posledica vo našeto sekojdnevie mnogu temi da ostanat Tabu temi, odnosno da gi dogmatizirame, ograničuvame, pokrivame. Na toj način od nas se sledi samo nekoja ednostranost, se sledi samo eden pat. Pat na neznaenje i lutanje, pat na propast. Našata zaostanatost vo prv red e posledica od neučenje i raširenoto neznaenje. Izgleda deka se ušte ne sme svesni na toa što nas muslimanite ni e mnogu, premnogu olesnato zošto Muhammed a.s. ni trasira eden pat i toa ne običen, tuku avtopat najmoderen, nezamisliv kako za toa vreme, pa i za sekogaš. Toj avtopat beše i će ostane glaven, prav, najprav i koj vodeše i vodi najbrzo do vistinata. Dodeka ovoj novoizgraden avtopat se održuvaše i uspesite ne izostanuvaa na site polinja. Megjutoa, za žal ovoj avtopat što ni go izgradi i ni go ostavi da se služime Muhammed a.s. so godini, decenii i vekovi nikako ne se održuva, ne se poprava od nas. Kako što se izgradi i na nego ništo ne se 54 Zuber Asanoski poprava, doteruva. Tolku e raspadnat so golemi dupki, odroni. Ja gledame kakva e negovata sostojba i nikako da se pomrdnime od mesto za da go popravame. Samo se zboruva nasekade i od onie koi za toa se kompetentni i od onie nekompetentni, a nema ništo na delo. Samo prazni zborovi. A praznite zborovi bez delo ne se vredni za ništo. I zatoa koga sakame da trgneme po takov eden avtopat koj nikako ne go održavame za da stignime do vistinata, nemožeme da stignime do nea. Zaglavuvame ušte na početokot. I zgora na toa se čudime na seto toa. Zarem će dozvolime site onie koj trgnuvaat po sporednite patišta da stignat pred nas do vistinata? Dali možeme da se složime so eden takov poraz? „Zarem od drugi barate da pravat dobri dela, a pri toa sebe se zaboravate, vie koi Knigata ja učite ? Zarem nema da se opametite? (Sura 2. El-BekaraKrava, 44) prevod Besim Korkut Zarem sakame podobra opomena i upatstvo (sovet) od gorecitiraniot ajet koj na krajot ne prašuva zarem se ušte nema da se opametime. Znam, vistinata e mnogu gorčliva, ama treba da se širi, a ne da se sokriva. Našite intelektualni i fizički sili treba intenzivno da se koristat i treba da rabotime avtopatot što go nasledivme da go popravime, održavame i da mu go vratime stariot sjaj. Se dodeka se odnesuvame kako što se odnesuvame porazite se 55 Zošto zaostanuvame? neminovni. Našeto neznaenje i pasivnost ne ni dava da pravime cvrsti čekori napred tuku samo za nas ni ostanuvaat mnogu tabu temi. A takvite tabu temi ne treba da postojat vo islamot. Za toa ni ukažuva i samiot Kur`an. „I Nie vo ovoj Kur`an poredivme, sekako, primeri sekakvi za lugjeto. Čovekot od site suštestva, megjutoa, najmnogu rasprava.“ (Sura 18. El-KehfPeštera, 54) Bidejći kako što ni ukažuva ovoj ajet Kur`anot navleguva vo site oblasti na životot toa e dovolen fakt koj ukažuva deka nema i ne smee da ima tabu temi vo sekojdnevniot naš život. Megjutoa, site tabu temi može da se izbegnat samo ako se navleze vo nauka i so naučni diskusii i raspravii od koi za žal mnogu, premnogu sme daleku. Neučeni, neznaeni, a so toa i krajno sprotistaveni ne može toa da go pravime toa što se očekuva od nas. Na toj način ne može da se vklopime vo vremeto i da odgovorime na iskušenijata koi sekojdnevno se javuvaat. Zarem za nas sè ušte ne e sramota deka rečisi so sè što se služime vo sekojdnevniot život e delo na nekoj drug, a ne na pripadnicite na islamot? Zarem se ušte će se koristime so dostignuvanjata i plodovite što gi davaat drugite narodi vo naukata od ekonomijata, tehnikata, medicinata, sociologijata, itn., so eden zbor od celokupniot život? 56 Zuber Asanoski Zarem ne e sramota što drugite zaednici produciraat profili od site oblasti, a nie samo sme nemi posmatrači na seto toa i producirame samo beskorisni raspravii i nesloga? Pa zatoa realnosta i vistinata e gorka, pa nas ne učat drugi, ne lečat drugi, ne vrabotuvaat drugi itn.. Allah đ.š. na eden impozanten način preku Kur`anskite upatstva od nas bara da se ogledame na mnogu nešta od prirodata na primer pčelite i mravite za što i dve suri od Kur`anot go nosat nivnoto ime. „I Gospodarot tvoj i dade vdahnovenie na pčelata:“Pravi kuća po ridovite, i po steblata i po ona što go pravat lugjeto; potoa: „Jadi od sekakov plod, a potoa odi po patištata na Gospodarot tvoj, poslušno!“ Od vnatrešnosta nivna izleguva napivka so različni boi, vo koi ima lek za lugjeto. Ete, vo toa, navistina, ima znamenie za lugjeto koi razmisluvaat.“ (Sura 16. EnNehl-Pčela, 68, 69) prevod Hasan Đilo Za žal nie ne zemame pouka od ovie univerzalni poraki. Pouka od pčelite, mravkite i od site drugi suštestva od prirodata zemaat drugi so sekojdnevni naučni ispituvanja. Rezultatite od tie ispituvanja gi koristat vo najnovite tehnički izumi vo sekojdnevniot život. Za nas site drugi suštestva se golema enigma i ne se vo naš interes i ne se vklučuvaat vo našiot 57 Zošto zaostanuvame? egoistički i neproduktiven koncept koj si go imame zamisleno. Po se izgleda, a za što svedoči našeto odnesuvanje so eden pasiven odnos kon sekojdnevniot život nie da se ogledame na trudovite vo zaednicite na pčeli koi čekaat sè na gotovo da im se servira i vo krajnost so svojata neaktivnost ja uništuvaat zaednicata na pčelite. Najgolem pokazatel deka toa e taka zboruva faktot što zaednicata na muslimanite e uništena. A bez edna organiziranost edna zaednica ne e možno da trgne od nultata točka i da ja pokaže svojata kreativnost. Zarem takvi nie će bideme i ponataka ? Zarem ušte će gledame kako drugite narodi se organizirani vo raznorazni ekološki, kulturni, socijalni i drugi organizacii. Zarem ušte će gledame drugite narodi kako se zanimavaat so sport. Gledame organizirani klubovi vo atletika, fudbal, košarka, rakomet, odbojka i drugi.. Ušte li će gledame kako drugi oganizirat evropski, svetski prvenstva od site ovie sportovi. Isto taka oganiziraat turniri, svetski prvenstva i para olimpijadi za lugjeto koi od razni pričini ostanale hendikepirani, sakati, invalidi? I tie lugje so golem elan se natprevaruvaat za da postignat što podobri rezultati, ramnopravno da se integriraat i afirmiraat. Zarem ušte će se služime so avtomobili, vozovi, avtobusi, avioni i drugi raznorazni prevozni sredstva od raznorazni tipovi koi se delo na drugite narodi? A nas nikade ne nema. 58 Zuber Asanoski Zarem se ušte će se koristime so raznorazni alati i mašini vo site sferi od životot koi se delo od drugite narodi? A nie ne sme mrdnati od nulta točka i nemame namera da ja iskažeme našata kreativnost so koja sme obdareni. Edna obična igračka ne možeme da izmislime i kreirame, a ne kamoli nekoj tehnički izum! Nasekade kade što rabotime po firmite nie sme amalite, a drugite se kreatorite. Zarem ušte će se koristime so raznoraznite telekomunikaciski sredstva kako na primer mobilnite aparati koi gi kreiraat i sozdavaat drugite? Kade e našata kreativnost i koga će go aktivirame našiot mozok? Ovde će prestanam da nabrojuvam što ne sve proizveduvaat drugite narodi, a nas nikade ne nema vo seto toa. Samo edno će zaklučam: „Navistina žalno i sramno!“ Očigledno e deka nie tolku sme zadolženi što drugi sozdava i kreira i zatoa od toj dolg nikako ne možeme da se oslobodime. Nema da dolžam, no sepak, po moe dlaboko uverenie iako mnogumina nema da se složat so mojot zaklučok, zatoa što vistinata e mnogu bolna, gorka, neposredno najdobro sme opišani vo Kur`anot. Sledniot ajet što će go citiram e objaven so edna druga cel, no sigurno negovata poraka ima povećekratna smisla i univerzalna poraka, pa sigurno istiot ne opišuva najadekvatno tokmu nas. 59 Zošto zaostanuvame? „I gluvi se, i slepi se, i nemi se: pa, spored toa ne možat da se vratat do Patokazot.“ (Sura 2. El-BekaraKrava, 18) prevod Hasan Đilo Posle ovoj ajet za koj nemam što da komentiram poveće samo će prašam: Do koga će sme gluvi, nemi i slepi na sekojdnevnite zbidnuvanja? Edno e sigurno deka će se koristime so delata na drugite narodi sè dodeka ne razbereme deka imame pogrešen pristap kon Kur`anskata objava, kon deloto na Muhammeda a.s., a so toa pogrešen pristap kon životot. 60 Zuber Asanoski POČETOK NA EDNA EPIZODA OD UNIVERZUMOT: SÈ ŠTO POSTOI IMA ZAEDNIČKO POTEKLO Od aspekt na umstvenite sposobnosti so koi raspolaga čovekot, a so toa i sè ona što može da go razbere kako što napomenav pogore, vremeto i prostorot se dve univerzalni vrednosti, kategorii koi po moe mislenje ne sme vo možnost vremenski i prostorno da gi ograničime. I kolku da odredime nekoj vremenski period so milijardi godini mora povtorno da se postavi prašanjeto: Što bilo pred toa? Ili kolku i da odreduvame golemina na nekoj prostor, sepak istiot toj prostor treba da e smesten vo nekoj drug prostor. Toa znači po moe mislenje deka za vremeto i prostorot važi edno univerzalno pravilo, a toa e deka tie se neograničeni. Seto toa zboruva za Allahovata golemina. Spored najnovite naučni proučuvanja pred okolu 13,7 milijardi godini kako što se misli vo naučnite krugovi so taka narečenata Bing Bang teorija po moe razmisluvanje započnala edna nova od sigurno mnogute beskrajni epizodi vo vremenski i prostorno beskrajniot univerzum. I vo ovoj slučaj naukata ni ukaža deka e najkompetentna da dava odgovori za bezbrojnite prašanja koi postojat vo univerzumot. 61 Zošto zaostanuvame? Za ova teorija što ja aktualiziraa naučnicite vo ponovo vreme na eden impozanten način ni ukažuva Kur`anot. „Ne gledaat li onie koi ne veruvaat deka i nebesata i Zemjata bea, navistina, edna celina pa Nie ja razdvoivme. I se što e živo Nie od voda go sozdavame. Ne veruvate li?“ (Sura 21, El-EnbijaPejgamberi, 30) prevod Hasan Đilo Koga jas za prv pat go čitav Kur`anot i koga naidov na ovoj ajet navistina se vooduševiv bidejći imav nekoi osnovni geogravski poznavanja, a so toa znaejći deka naukata vo skoro vreme ja aktualizira poznatata Bing Bang teorija. Ova nedvosmisleno pokažuva deka posle tolku dolgi godini pominati od Kur`anskata objava naukata se približi do ona što postoi vo Kur`anot. Toa znači deka e potrebna makotrpna rabota za da se uvide kolkava e goleminata na Univerzalniot Sozdavač i da se utvrdi vistinata. Megjutoa, ova sigurno ne možeše da se dokaži bez naukata. Bez nea znaeme od istrorijata kakvi bea sfaćanjata na predhodnite narodi, a i denes ako ne beše naukata nemaše da se znae za ovie i mnogu drugi raboti. Edno što ne može da go negira nikoj e toa deka od taa prvobitna materija koja bila edna celina Allah đ.š. odredil so perfektni zakonitosti da poteknuva sè što gledame i ne gledame na nebesite kako i sè što e 62 Zuber Asanoski sozdadeno na zemjata, kako neživa taka i živa priroda, a so toa i čovekot. Toa znači deka sè što možeme da vidime i da ne vidime so golo oko ima zaedničko poteklo. So ova što ni ukažuva Kur` anot, a što go dokaža naukata se zadava golem udar na site rasni, nacistički i nacionalistički pogledi na životot. I što e najvažno gorecitiraniot ajet ni ukažuva deka životot započnal vo voda. Istoto e ptvrdeno so najnovite naučni istražuvanja. Ponovite naučni ispituvanja dokažaa deka ova teorija ima podosta nedostatoci i potrebno e i ponataka na naučna osnova da se prodolži so ponatamošni ispituvanja. Zatoa vo ponovo vreme naučnicite ja dopolnija ova teorija so novata taka narečena Inflaciona teorija so koja se ukažuva deka i taa eksplozija ne bila ednostavna. Naučnicite se svesni deka posle sekoja edna tuku taka, bezvezna eksplozija se sozdava eden haos. I toj haos ne može da vodi do sozdavanje na nekoja posledovatelna harmonija. Megjutoa, ova eksplozija bila so cel. Imeno naučnicite veruvaat deka vo prvobitnata sostojba koga nebesite bile edna celina do eksplozija ne došlo tuku taka. Koga temperaturata nasekade vo taa edna celina dostignala ista golemina togaš nastanala taa eksplozija. Bidejći naučnicite se uvereni deka samo od edna takva eksplozija e možno da se sozdade edna harmonija vo univerzumot. Zatoa i den denes se misli deka vo celiot univerzum vladee edna temperatura što e glavnata pričina za negovo egzistiranje so milijardi 63 Zošto zaostanuvame? godini. Gledame deka edna teorija se nadopolnuva so druga. I dali e taka će se vidi i utvrdi so ponovite naučni otkritija koi će se vršat vo idnina. Megjutoa, sepak Allah đ.š. samo na naukata i dal pravo, čekor po čekor da doagja do vistinata. Gledano od aspekt na univerzalna perfekcija koja postoi vo celiot univerzum zasigurno od sekogaš, može da se zakluči deka vo osnova univerzalniot sozdavač Allah đ.š., odnosno univerzalnata sila odredi edna zakonitost koja e nasočena kon održuvanje na ramnotežata vo site pori na celiot univerzum. Bez ova ramnoteža navistina ne može da se svati sè što postoi vo univerzumot. Taka, kako bi go objasnile postoenjeto na tolku mnogu galaksii, zvezdi, planeti i drugi nebeski tela koi egzistiraat so milijardi godini koga bi ja nemalo taa ramnoteža. Ili kako bez taa ramnoteža bi objasnile toa što zemjata koja so svojata idealna položba vo sončeviot sistem ovozmožuva život na nea. Sekoe edno minimalno poremetuvanje na taa ramnoteža na primer promena na položbata od zemjata približuvanje ili oddalečuvanje od sonceto posledicite bi bile katastrofalni za životot. Ili ako ja nema taa ramnoteža sigurno ne bi postoel atomot, molekulite, soedinenijata, a so toa nemaše da postoi strukturata na sè što postoi vo univerzumot. Ako nema ramnoteža pomegju vrnežite i sušata, uslovite stanuvaat nepodnoslivi. Bez taa ramnoteža ne možeme da go svatime i životot na čovekot. Sekoe poremetuvanje na 64 Zuber Asanoski ramnotežata vo sekoj eden organ doveduva do nekoi promeni vo organizmot koi se odrazuvaat na celokupnata zdravstvena sostojba na istiot. „On go sozdade sonceto da bleska, a mesečinata da sveti i opredeli mladici za da go znaete brojot na godinite i smetanjeto. Allah toa samo so vistina go sozdade, iznesuvajći gi potenko znamenijata za lugjeto koi znaat.“ ( Sura 10. Yunus, 5) prevod Hasan Đilo „On e rascepuvač na mugrata. On noćta ja opredeli za smirna, a sonceto i mesečinata za smetanje na vremeto. Ete, toa e odredba na Silniot i Znalecot!“ (Sura 6. El-Enam-Dobitok, 96) prevod Hasan Đilo Od gore citiranite ajeti gledame kolku e važna ramnotežata. Taka na primer samite ne sme svesni kolku e važno što zemjata ima svoj pridružnik priroden satelit mesečinata. Ako zemjata ja nemaše mesečinata, uslovite će bea sosema poinakvi na zemjata. Naukata utvrdi deka vo vremeto na početokot od formiranje na zemjata istata imala rotacija odnosno vrtenje okolu svojata zamislena oska od 4 časa. Toa znači deka denot trael 4 časa. Kako što se misli so udar na asteroid na zemjata i so formiranje na Mesečinata od matrejalot koj se rasprsnal so tek na vremeto se promenila dolžinata na rotacija na zemjata od 4 na 12 časa, taka što denes istata da iznesuva 24 65 Zošto zaostanuvame? časa. Naukata dokaža deka mesečinata so svojata gravitaciona sila pokraj toa što ja napravila rotacijata na zemjata da bide idealna od 24 časa taa ušte i dava edna stabilnost na dviženje na Zemjata. Na primer sprotivno na zemjata planetata Mars koja e bez priroden satelit ima nestabilna oska i dviženje. Mesečinata se oddalečuva godišno od zemjata za 4cm. I vo vremenski period od 100 000 godini stanuva za 2 sekundi pobavna. Isto taka, bez mesečinata klimata na zemjata bi bila mnogu ponestabilna so golemi vetrovi od preku 300km na čas. So ovie malku primeri sakav da ukažam kolkava e ulogata na ramnotežata vo univerzumot. Zatoa, gledano od aspekt na ova ramnoteža kako edna od osnovnite zakonitosti vo univerzumot može slobodno i so pravo da se zakluči deka i objavite koi se doneseni za čovekot mora da se gledaat od aspekt na ramnotežata, odnosno čovekot treba vo site niv, kako i vo Kur`anot da ja uvide taa ramnoteža koja će mu ukaže na edno pravilno sfaćanje na Allahovite objavi, a so toa će si go usrećuva i životot vo site sferi. 66 Zuber Asanoski DALI SME SAMI VO UNIVERZUMOT? Ova prašanje e edno od najaktuelnite i najpostavuvanite prašanja vo denešno vreme. Skoro sekojdnevno se aktualizira po raznoraznite mediumski informativni sredstva. Za žal, za nas muslimanite kako bezbroj drugi prašanja i ova prašanje e tabu tema. Po moe mislenje ova prašanje e mnogu staro kolku i čovečkiot rod. Gledano istoriski će postavam edna paralela so edno prašanje koe bilo postavuvano od prvite zaednici na lugje koi postepeno se širele po zemjata. Taka razni zaednici na lugje mnogupati se prašuvale dali se sami na zemjata. So širenje na životnata sredina čovekot uviduval deka ne e sam na zemjata i doslovno da se kaže od den na den se sretnuval so drugi lugje od drugi rasi, nacionalnosti, jazik, i vera, a so toa i so različni rastitelni i životinski vidovi. Se čini deka slični na ovie i nas denešnite lugje ne očekuvaat vakvi iznenaduvanja vo univerzumot ako se uspee da se navleze na drugi planeti nadvor od sončeviot sistem za što glavni dokazi imame od Kur`anot. „O družino na džinovi i lugje, ako možete da gi preminete kraištata na nebesata i na Zemjata, preminete gi! Će gi preminite samo so golema sila,“ (Sura 55. Er-Rahman-Milostiviot, 33) prevod Hasan Đilo 67 Zošto zaostanuvame? Ovoj ajet jasno ukažuva da prodirame vo univerzumot. Bidejći Allah sè vo univerzumot so cel ima sozdadeno sigurno i samoto toa prodiranje nema da bide tuku taka za đabe (nepotrebno). Deka ne sme sami ukažuvaat i slednite ajeti. „Allah e Onoj koj sozdade sedum nebesi i isto tolku zemji. ...“(Sura 65. At-Talak-Razvod na brak, 12) prevod Hasan Đilo Ovde navistina ne znaeme dali ovoj broj sedum e samo sedum ili se odnesuva za edna množina od neodreden broj. Ako univerzumot e ureden od sedum togaš ovoj ajet ukažuva deka ima sedum zemji koi se slični na našata, so živi organizmi. Naukata e taa što treba da gi utvrdi site ovie nejasnotii. Od ovoj aspekt mnogu malku e pišuvano za univerzumot. Ovoj i nekolkute drugi ajeti se vistinska baza naučnicite da gi koristat za svoite ponatamošni proučuvanja. Za natamošna potvrda deka ne sme sami vo univerzumot ukažuvaat ušte mnogu drugi ajeti, kako što e i sledniot. „ Na Allah mu se molat onie koi se na nebesite i na Zemjata; ...“(Sura 55. Er-Rahman-Milostiviot, 29) prevod Besim Korkut Koi se tie što se na nebesite? „Edno od znamenjata Negovi e sozdavanjeto na 68 Zuber Asanoski nebesite i Zemjite i živite susteštva rasprostraneti po niv; ...“ (Sura 42. Eš-Šura-Dogovaranje, 29)prevod Besim Korkut „ Ne će možete da ja izbegnete kaznata ni na Zemjata ni na neboto. ...“ (Sura 29. El-AnkebutPajažina, 22) prevod Hasan Đilo „ I Denot vo koj će se duvne vo Surlata.... Pa, će se ispreplašat i onie na nebesite i onie na Zemjata, ...“ (Sura 27. En-Neml-Mravki, 87) prevod Hasan Đilo „Site onie koi se na nebesite i na Zemjata će Mu dojdat na Milostiviot kako robovi.“(Sura 19. Merjem, 93) prevod Hasan Đilo Zarem site ovie ajeti i mnogu drugi ne se dovolen dokaz deka ne sme sami vo univerzumot? Za mene se. 69 Zošto zaostanuvame? SÈ SO CEL E SOZDADENO Ušte od najranite stadiumi na razvojot, čovekot uviduval, od den na den deka toj ne e slučajno sozdaden na zemjata. Isto taka stanuval posvesen i za sè što postoi vo prirodata deka ne e slučajno i deka e sè so cel sozdadeno. Denes so dostignatiot stepen na razvoj bez razlika kolku e obrazovan čovekot ušte poočigledno uviduva deka navistina sè so cel e sozdadeno. Taka gledame deka zemjata ima edna takva idealna položba vo sončeviot sistem za da gi ima site neophodni uslovi za život kako što go gledame i znaeme od nekogaš do denes. Sekoja edna promena na položbata od zemjata poblisku ili podaleku od sonceto celosno će ja izmeneše slikata na nea. Megjutoa, sozdadena so cel, zemjata ni dava sè što e neophodno za život kako za nas taka i za site drugi živi šuštestva. „I Nie ne gi sozdadovme nebesite i Zemjata i ona što e megju niv, igrajći si. Nie gi sozdadovme so cel, no mnozinstvoto od niv ne znaat.“ (Sura 44. Ed-Duhan-Čad,38,39) prevod Besim Korkut „Zošto ne razmisluvaat za samite sebesi? Ona što Allah go sozdade i na nebesite i na Zemjata, i ona megju niv go sozdade samo so cel i do rok odreden. ...“ (Sura 30. Er-Rum-Vizantijci, 8) prevod Besim Korkut 70 Zuber Asanoski „Neli Nie odredivme zemjata da bide postela,“(Sura 78. En-Nebe-Kažuvanje, 6) prevod Hasan Đilo „I Zemjata Nie ja raširivme i po nea brda rasfrlavme, i od nea napravivme da nikne od se po nešto, so ramnoteža. I na nea Nie opredelivme životni namirnici za vas i za onie na koi vie ne ste tie koi im davate `rsk.(Sura 15. AlHigr, 19, 20, 22) prevod Hasan Đilo „I On od nebo spušta voda pa, so pomoš nejzina, vadime sekakov vid na bilki, a od niv vadime zelenilo od koe, pak, vadime klasje gusto; vadime i od urmite i od semeto nivno, i grozdovi lesno berlivi, i gradini so lozja zeleni i maslinki, i šipki, slični i različni. Videte gi plodovite od seto toa koi `rtat i koi cutat! Ete, vo toa ima znamenija za lugjeto koi veruvaat, navistina!“ (Sura 6 El-Enam-Dobitok, 99) prevod Hasan Đilo Site ovi citirani ajeti i ušte mnogu drugi jasno ukažuvaat deka sè što postoi vo ovoj beskraen univerzum e so cel sozdadeno. Ovde će se poslužam so nekolku primeri. Da kažeme nesto za atmosferata. Bez nea e nezamisliv životot na zemjata. Pokraj toa što e neophodna za site živi oganimizmi koi go koristat vozduhot za dišenje, atmosferata so svojata sloevitost ima drugi mnogukratni značenja. Taka na primer ozonskata obvivka ja zaštituva zemjata od infracrvenite zraci i ako ne beše taa na zemjata će imaše tolku golemi temperaturi što na nea ne 71 Zošto zaostanuvame? će možeše da se zamisli život kako što go imame denes. Isto taka, atmosferata ima zaštitna uloga odnosno, ja zaštituva zemjata od nekoi pomali nebeski tela koi pagjaat na nea kako što se meteorite i asteroidite. Tie so navleguvanje vo atmosferata triejći se so vozduhot sogoruvaat i raspadnati na pomali delčinja pagjaat na zemjata bez nekoja golema opasnost. Ili na primer denešnive raznovidni komunikacii ne će možea da se zamislat bez atmosferata. Taa ovozmožuva branovite da se prenesuvaat od eden priemnik do drug. Bez nea nemaše da ima uslovi za komunikacii bidejći branovite neprečeno će zaminuvaa vo univerzumot. A vaka odbivajći se od nekoi sloevi od atmosferata, istiti pristignuvaat od eden do drug priemnik, a so toa se ovozmožuva komunikacija. Ova e samo eden mal del od ulogata što ja ima atmosferata za životot na zemjata. Ili na primer zemjata e eden vistinski muzej na raznorazni ostatoci od životinsko i rastitelno poteklo od minatoto. So raznoraznite metodi koi denes naučnicite gi koristat za ispituvanje na site tie raznorazni ostatoci se rekonstruira geološkoto minato na Zemjata. Istoto e i so sè drugo što postoi kako na zemjata taka i vo univerzumot. Znači sè e so edna cel sozdadeno i logično deka univerzumot ne može da bide delo na nitu edna slučajnost kako što misli eden del od čoveštvoto. Istiot može da bide samo delo na edna univerzalna sila i razum. Ili na primer ako se pogleda soodnosot megju rastitelniot 72 Zuber Asanoski i životinskiot svet, a so toa i čovekot, će vidime deka edni bez drugi ne možat da egzistiraat. Taka, čovekot i životnite kislorodot što go vdišuvaat go dobivaat od rastenijata koi go ispuštaat so procesot na fotosinteza. Voedno životnite i čovekot pri izdišuvanje ispuštaat jagleroden dioksid koj potoa im e potreben na rastenijata za fotosinteza, odnosno za svoja egzistencija za tie povtorno da ispuštaat kislorod. Taka se sozdava eden zaednički krug koj uslovuva zaednička egzistencija. Ili na primer ako se vidi kolkava e potrebata za gorivo kako za avtomobilite, taka i za drugi raznorazni motori i mašini vo industrijata. Nastanuvanje na gorivoto vo prirodata e usloveno so izumiranje na raznorazni životinski vidovi vo geološkoto minato čii ostatoci vo zemjata pod dejstvo na golemi temperaturi i pritisoci se transformirale vo gorivo. Toa znači deka od taka izumrenite životni vo zemjinata kora se sozdale golemi rezervi na goriva koi so milioni godini ostanale vo zemjata. So golemiot razvoj na idustrijata, a so toa i so pronaogjanjeto na motorot vo denešno vreme tie rezervi na gorivo gi koristime za najrazlična namena. I slobodno može da se reče deka bez nego teško e zamisliv denešniot život. Seto ova zboruva i ukažuva deka nema ništo slučajno, odnosno, sè e so cel sozdadeno. 73 Zošto zaostanuvame? PRATENIŠTVO, VIZIJA I KREATIVNOST NA MUHAMMED A.S. Otkako e formiran i otkoga postoi čovečkiot rod vo sekoja edna zaednica se ragjale lugje koi bile obdareni od Allah đ.š. kako pratenici da gi vodat zaednicite, odnosno da gi upatuvaat lugjeto pravilno da go osmisluvaat životot. „I za sekoj narod imaše pejgamber. ...“ (Sura 10. Junus, 47) prevod Hasan Đilo „I Nie za sekoj narod, sekako, isprativme pejgamber: ...“ (Sura 16. En-Nehl- Mravi, 36) prevod Hasan Đilo „Nie pejgamberite gi ispraćavme samo kako radosnici i kako opomenuvači. Onie koi veruvaat i koi će se popravat ne će stravuvaat i ne će taguvaat!“(Sura 6. El-En`am-Dobitok, 48) prevod Hasan Đilo Očigledno e deka pratenicite bile so misija da ukažuvaat i da gi upatuvaat lugjeto vo svojot život za svoja sreća što poblisku da bidat do svojot sozdavač. A toa će go postignat ako vo svojot život se trudat što poveće racionalno i pravilno da se koristat so blagodetite od prirodata, a isto taka, da znaat pravilno da gi gradat odnosite vo zaednicata. So vakva edna 74 Zuber Asanoski misija da gi upatuva lugjeto došol i posledniot pratenik Muhammed a.s.. Koga zboruvame za sledenjeto na sunnetot na Muhammed a.s. po rezultatite što gi imame postignato zabeležuvame deka imame eden pogrešen pristap kon negoviot život i delo. I kolku da se pravdame najgolem dokaz e povećevekovnata, a i denešnata haotična situacija od site oblasti so ummetot. Sigurno i bez dvoumenje ako pravilno se sledeše sunnetot, rezultatite će se gledaa vo site segmenti od životot. Zatoa, za site muslimani neminovno i mnogu važno e dosegašniot tradicionalen pristap kon sunnetot što se temeli samo na izgledot na Muhammed a.s. kako i ritualnosta koga se odnesuva na klanjanjeto namaz, bez suštinsko razmisluvanje od naša strana kako nie da se menuvame vo nasoka kako ovoj Pratenik pridonesal vo site segmenti od životot. Bidejći i toj bil čovek kako nas na kogo ništo ne mu bilo dadeno zdravo za gotovo, ona što go postignal za edno kratko vreme mora da go razgledame i nadvor od voobičaenite teokratski standardi koi se koristat so generacii vo celiot islamski svet, pa i kaj nas. Gledame deka takviot eden pristap so dogmatiziranje na nekoi raboti ne dava rezultati. So našiot pogrešen pristap ne samo što samite si sozdavame pogrešna slika za pratenikot Muhammed a.s., tuku taa pogrešna slika ja širime nasekade so edni strašni posledici. Zamislete si samo deka sme nie ogledalo na islamot i pratenikot Muhammed a.s.? Na nikakov način taa 75 Zošto zaostanuvame? sporedba ne odgovara. Toa znači deka nie treba korenito da se menuvame, a so toa i pravilno da go svatime životot na Muhammeda a.s.. Veruvam deka toa će go postigneme ako životot na Pratenikot ne go gledame samo od aspekt na negoviot fizički izgled i za toa da vodime beskrajni, beskorisni i sprotistaveni razgovori i raspravii kako za toa kolkava brada nosel, kako se oblekuval, kakvi pantoloni itn.; ili ritualnosta, pa samo da vodime bekorisni raspravii kako obavuval namaz itn.. Najgolema promena treba da ja napravime vo site nas vo našite srca, a so toa da razmisluvame vo nasoka na proučuvanje na Negovoto delo što go ostavil od oblasta na naukata, ekonomijata, organiziraniziraniot život, ekologijata, sociologijata, sportot ili so eden zbor od site sferi. A toa delo e grandiozno, fascinira i e predmet na proučuvanje od raznorazni naučnici po celiot svet. Za nas muslimanite kako da ne postoi deloto na Muhammed a.s. Za nas postojat samo nekoi sporedni raboti, nadvorešni, eksterni komponenti koi nemaat nitu sekundarno značenje. Zatoa nema što da ne čudi što i rezultatite ni se pod sekoe nivo. Samo so naše pravilno i nesebično zalaganje i koncentriranje na negovoto delo i sledenje na istoto, imame šansa za pogolemi čekori vo progres. Vo sprotivno i ponatamu ima da lutame do beskrajnost poniženi od site oblasti od životot. Treba ednaš da se zaprašame i da dademe vistinski odgovor na prašanjata. 76 Zuber Asanoski Kako Muhammed a.s. go ostvaril toa grandiozno delo? Dali bil privilegiran ili ne? Muhammed a.s. roden e vo gradot Meka 53 godini pred Hiđra ili 570 godina od novata era. Ušte neroden na ahiret se preselil negoviot tatko Abdullah edno od dvanaesette deca od Abd el- Muttalib. Na šest godišna vozrast ostanal i bez negovata majka Amina. A na osum godišna vozrast ostanal i bez dedoto Abd elMuttalib. Posle toa Muhammed a.s. živeel kaj svojot ađo Ebu Talib. Negoviot ađo bil trgovec i rabotel so karavani, nosel roba vo razni gradovi i državi. Koga imal devet godini, Muhammed a.s. go zamolil svojot ađo i toj da bide učesnik na karavanot koj odel do Palestina i Sirija. Molbata mu bila udovolena. Ottogaš i ponataka mladiot Muhammed a.s. postojano bil pratenik na karavanite od ađoto. So toa gi posetuval Jemen, Bahrein, Oman, Palestina, Sirija i mnogu drugi državi. Nepotvrdeno se pišuva i za edno morsko patuvanje koe go napravil do Abesinija. So site tie patuvanja od edna strana se zapoznaval so zakonite za upravnite i trgovski običai na mnogu državi kako Vizantija, Persija, Jemen, Abesinija i drugi. Seto toa traelo do nekade 25 godišna vozrast koga poradi kriza predizvikana od sušnite godini ađo mu Ebu Talib mu predložil da se vraboti kaj edna žena vdovica po ime Hatiđa koja bila trgovec i imala svoi karavani. So tekot na vremeto i pokraj razlikata vo godini megju niv dvajca se rodila ljubov koja bila krunisana so 77 Zošto zaostanuvame? brak. I natamu glavnoto zanimanje na Muhammed a.s. mu bila trgovijata i patuvanjata so karavanite vo raznorazni sredini. Site tie patuvanja što gi započnal ušte kako devetgodišno momče od edna strana mu pomognale da se zapoznae so životot na lugjeto vo razni sredini i so nivnite raznorazni sistemi. Raznoraznite vospostaveni odnosi na živeenje na site tie sistemi što gi imal vospostaveno čovekot mnogu go razočaruvale na Muhammed a.s.. I sigurno deka istite ostavile golemi tragi i napravile edno golemo vlijanie vo negovata natamošna pratenička misija. Od druga strana so site tie patuvanja sè poveće i poveće bil fasciniran od prirodata što go opkružuvala. Tokmu zatoa pokraj rabotnite obvrski što gi imal so karavanite, Muhammed a.s. najgolem del od slobodnoto vreme go minuval vo razmisluvanje za prirodata, dzvezdite, univerzumot. Samiot fakt što karavanite se orientirale noće po dzvezdite, a denje po sonceto, Muhammed a.s. se vooduševuval i si postavuval mnogu prašanja na koj vo tie momenti ne možel da najde odgovor. Znaci so karavanskite patuvanja i razmisluvanjata za sè što go opkružuvalo bil vooduševen od harmonijata što ja imalo nasekade vo prirodata i vo univerzumot. Ovaa posebna karakteristika što ja poseduval, koja go razlikovala od drugite lugje, da bara raznorazni odgovori na prašanjata koi si gi postavuval za univerzumot doagjala do izraz koga bil vo rodniot kraj Meka. I istata ja ispolnuval na eden poseben način. 78 Zuber Asanoski Prirodata za nego bila eden magnet koja go privlekuvala. Taka, koga bil sloboden mnogu često znael da se osamuva i go posetuval brdoto Arafat i pešterata Hira. Taka osamen, od edna strana razmisluval za prirodata, univerzumot i za sè ona što vo nea e sozdadeno vo edna perfektna harmonija, ramnoteža, a od druga strana so razočaranost razmisluval za togašnite čovečki zaednici koi bile nepravedni vo bezredie i anarhija i mnogu daleku od edna harmonija što e potrebna za čoveštvoto. Najmnogu razmisluval za toa kako opstojuva i koj e Sozdavačot na eden takov složen i beskraen mehanizam i kako upravuva so seto toa. Samite negovi osamuvanja vo priroda ukažuvaat deka Sozdavačot go baral nadvor vo prirodata, podaleku od čovekot koj znae sledejći gi svoite strasti da zaluta vo pogrešni nasoki. So veruvanjeto koe bilo rašireno vo Meka, a i vo drugite sredini, ne možel da najde odgovor na site tie prašanja.Vakvite osamuvanja i razmisluvanja ukažuvaat na faktot deka Muhammed a.s. so svoite pogledi za prirodata, univerzumot i čovečkite zaednici bil mnogu ponapred od vremeto vo koe živeel. Negovata vizija za celokupniot život go nadminuvala toa vreme. Od mnogubrojnite negovi želbi najgolema mu bila taa kako da se sredat odnosite vo site segmenti od životot, a čovekot da se oslobodi od site zabludi. Ona što će go napravi za samo 23 godini i pokraj slabostite što gi poseduval kako čovek jasno ukažuva deka toj vo prv red ja uvidel i imal 79 Zošto zaostanuvame? jasna vizija za ravmotežata što Allah đ.š. ja baral da ja vospostavuvaat site čovečki zaednici. Toa osamuvanje vo prirodata, na ridot Arafat vo pešterata Hira go pravel dolgi godini. Site tie osamuvanja, a so toa i razmisluvanja, vsušnost će se pokažat kako podgotovki za negovata pratenička misija. Sigurno vo seto toa vreme ponekogaš gi iskažuval svoite mislenja i ukažuval na mnogu nepravilnosti što postojat vo raznite togašni megjučovečki odnosi. Megjutoa, bidejći vo site tie momenti negoviot glas bil eden i bez nekoja poddrška nemoželo da se očekuvaat i nekoi posebni rezultati. Kolku poveće odminuvalo vremeto vo nego se zgolemuvalo netrpenieto za nastanite vo zaednicata okolu sebe. Vo tie edni momenti koga razmisluval za tie sprotivnosti: od edna strana harmonija i ramnoteža što postojat vo univerzumot i bezredie i anarhija koi postoele vo čovečkite zaednici od druga strana, na 40 godišna vozrast 610 godina od n.e. vo mubarek mesecot Ramazan na ridot Arafat vo pešterata Hira će mu započne objavuvanje na Kur`anot. „Čitaj vo imeto na Gospodarot tvoj koi sozdade, go sozdava čovekot od gruška na krv! Čitaj, zošto Gospodarot tvoj, navistina, e Najblagodaren, koj proučava so perce, go pouči čovekot so ona što ne go znaeše.“ (Sura 96. El-Alek-Gruška, 1, 2, 3, 4, 5,..) prevod Hasan Đilo 80 Zuber Asanoski Kako što gledame na eden fenomenalen način so edna od najgolemite univerzalni vrednosti Ikre, učenjeto započnala Kur`anskata objava. Ova bilo edno golemo iznenaduvanje, šok za Muhammed a.s.. Mnogu voznemiren od toa što mu se slučilo si došol doma naogjajći uteha kaj svojata žena Hatiđa i vo svojata familija. Vo slednite dve do tri godini koga nemalo objavuvanje na drugi ajeti vo mnogu segmenti se promenal negoviot život. Ova novo iskušenje vo toj period ostavilo vidni tragi vo nego so edna golema vozbudenost i nemir. Taa voznemirenost ne bila bez osnova. Svesen bil deka sekoja edna promena, reforma, a posebno koga se raboti za reformi što gi opfaćaat site sferi na životot ne može da bide tuku taka bez nekoja cel. Mora na čoveštvoto da mu se ponudat takvi zakonitosti koi će mu bidat od golema korist. Vo site tie dve do tri godini na golema neizvesnost Muhammed a.s. ne ostanal sam. Znaejći go karakterot na svojot maž prvata i vistinska poddrška vo prv red će ja dobie od svojata žena Hatiđa. Taa poddrška mu bila navistina od neprocenliva vrednost.Vo edni takvi teški momenti na dolga neizvesnost misleći deka seto toa što go doživeal vo pešterata Hira e možebi son, Allah đ.š. ne go izneveri i prodolži da mu gi objavuva drugite ajeti. „Ej Ti zavitkan !“ „Razbuden bidi noće, osven mal del;-„ „polovina nejzina ili pomalku od nejze; 81 Zošto zaostanuvame? „Ili malu poveće od nejze, i izgovaraj go Kur`anot so vnimanie,“ „Nie, navistina, će ti objavime težok govor,“ „stanuvanjeto noće poispramno deluva i se izgovara poispramno,“ „a ti denje, navistina imaš premnogu rabota (premnogu si zafaten). …“(Sura 73. El MuzemmilZavitkan 1, 2, 3, 4, 5, 6,7) prevod Besim Korkut „Ej ti pokriven!“ „Stani i opomenuvaj !“ „i Gospodarot tvoj veličaj Go,“ „i oblekata tvoja, očisti ja,“ „i od nečistota, odaleči se!“ „Ne murti se, što ti se pričinuva mnogu!“ „I zaradi Gospodarot tvoj, strpi se!“(Sura 74. ElMudessir-Pokrien 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7) prevod Hasan Đilo So ovie ponatamošni ajeti od objavata uvidel i bil svesen deka poveće mu nema vraćanje i vo slednite 23 godini do 633 godina od n.e. kolku što traela objavata će ostavi najgolem pečat vo istorijata na čoveštvoto da mu se vooduševuvaat site generacii do sudniot den. Ottogaš Muhammed a.s. svojata celokupna energija ja nasočil vo ureduvanje na čovekovata zaednica so organiziranje na životot vo site negovi segmenti. Bidejći bil svesen deka samo vo edna organizirana sredina može da se doagja do rezultati. I navistina so 82 Zuber Asanoski eden organiziran život uspeal od eden čovek na početokot (samiot toj), za tie 23 godini da sozdade zaednica vo koja životot bil organiziran vo site negovi segmenti i vo koja doagjala do izraz kreativnosta na sekoj eden poedinec. Znači, receptot za uspeh e samo organiziranosta na celokupniot život. I ako nie se sporedime so taa organiziranost što ja vovel Muhammed a.s. vo celokupniot život će vidime deka momentalno sme sprotivnoto od toa, što znači neorganizirani. A rezultatot na taa naša neorganiziranost e toa što sme najzaostanati. Zatoa ovde će prašam: -Zašto voopšto ne se zboruva ili najmalku se zboruva deka Muhammed a.s. celokupnata svoja umstvena i fizička energija ja nasočuval za organiziranje na životot vo site segmenti, vo site oblasti, najprvo započnuvajći od osnovata na sekoj eden sistem kako ekonomijata, naukata, ekoligijata, itn.. Seto toa kako što gledame od gore citiranite ajeti go ostvaril so golema rabota. Zatoa što samo toa e vistinskiot pat za uspeh. Sekoe drugo mislenje deka bez rabota, bez organiziranje i samo so zboruvanje se doagja do uspeh e pogrešno i čovekot go vodi vo pogrešna nasoka. I ušte ednaš će go citiram eden od pogorecitiranite ajeti. „a ti denje, navistina imaš premnogu rabota (premnogu si zafaten). …“ (Sura 73. El MuzemmilZavitkan 1, 2, 3, 4, 5, 6,7) prevod Besim Korkut 83 Zošto zaostanuvame? UČENJETO NAJGOLEMA UNIVERZALNA ZAKONITOST, GLAVNIOT KLUČ I LOZINKA DA NAVLEGUVA VO SITE PORI OD UNIVERZUMOT Viziite što Muhammed a.s. gi imal za ureduvanje na čovekovite odnosi, odnosno za ureduvanje na čovekovata zaednica bile vo golem rasčekor so zaednicata vo koja i samiot živeel. Zatoa so prvoobjavenite ajeti Allah đ.š. mu ukaža deka sè toa što go tišti vo dušata, za site nepravilnosti što postojat vo čovekovata zaednica će može da se eliminiraat samo so edna od najuniverzalnite vrednosti koja postoi vo univerzumot, a toa e IkreUči. Niedna objava do togaš tolku konkretno i vo prv plan ne go potencira učenjeto kako što e so Kur`anot. I navistina učenjeto od site oblasti vo životot pridonesuva na zdrava osnova da se vospostavi edna tolerantna, perspektivna čovečka zaednica so proučuvanje na ona Univerzalna Sila, Allah đ.š. koja postoi i se naogja vo site pori na univerzumot. Pa taka bidejči Allah đ.š. se naogja nasekade edinstveno so naukata i naučnite ispituvanja čovekot e najblizu do svojot Gospodar. Kolku čovekot e podaleku od naukata i proučuvanjata, tolku toj e podaleku od Allah đ.š.. Učenjeto e edno zdravo drvo so golemi i dlaboki 84 Zuber Asanoski koreni i mnogu razgraneto koe može da opstane i pri najgolemi nevreminja. Vo sprotivno neučenjeto e edno drvo so mali korenčinja koe i pri najmalo nevreme može da se sruši. Kolkavo e značenjeto na naukata prv i pravilno go svatil Muhammed a.s.. Poglednete, a so toa i razmislete samo kako se odnesuval so zarobenicite. Istite gi puštal da se slobodni pod uslov da opismenat nekoj nepismen čovek. Zarem muslimanot bara pogolema pouka od ova što e učenjeto? Prvite generacii na muslimani impresionirani od rezultatite što se postignuvaat so učenjeto, istoto go imale kako osnova vo svoite sistemi. Zatoa i rezultatite ne izostanale. Cvetala naukata, a nejziniot ubav miris se širel nasekade vo site sferi na opšestvoto. Za žal, od druga strana, otkako muslimanite započnaa da se raspravaat za sporedni raboti, a da se zanemaruva učenjeto, započna permanentno da unazaduva muslimanskata zaednica vo site sferi od životot. Katastrofalnite posledici se čustvuvaat i denes vo našite sredini. Sè dodeka ne go vratime mestoto na učenjeto, naukata kako baza, osnova, da ni go dirigira i ureduva životot vo site sferi se dotogaš će bideme vo senka, poniženi i vo edna nezavidna položba. Treba ednaš za sekogaš da ni bide jasno deka ne može so eden pasiven odnos kon naukata i pasiven odnos kon životot da go sledime patot na koj ni ukažuvaše i 85 Zošto zaostanuvame? nè upatuvaše Pratenikot a.s., pat odreden od Allah đ.š., a voedno i da postignuvame dobri rezultati. Gledame deka sme poniženi vo site oblasti od životot. A seto toa e zatoa što se zanimavame so banalni i nebitni raboti od životot. Zatoa što ja imame otfrleno naukata od našiot sekojdneven život. Zošto Ku`ranot na učenjeto mu dade centralen prioritet ? Zatoa što samo na toj način čovekot proučuvajći gi site sili i zakonitosti koi postojat vo univerzumot se poveće i poveće se dobližuva do svojot Gospodar, a so toa go zapoznava i go doživuva na eden pravilen način. I sprotivno na toa sekoj koj se oddalečuva od naukata, se oddalečuva od Allah đ.š., a so toa i od islamot. Edinstveno naukata e sposobna da navleguva vo site pori od univerzumot i da dava odgovor na mnogu nepoznati i komplicirani prašanja. Ovde nakratko će ukažam od Geografski aspekt na nekoi ajeti koi se naogjaat vo Kur`anot, a nivnoto značenje uspea da go reši naukata vo posledno vreme. Bez nauka tie ajeti i ponataka će bea enigma, nepoznatica. A vakvi ajeti ima premnogu od site drugi naučni disciplini koi vo ponovo vreme go otkrija nivnoto vistinsko značenje. Voedno našata slaba naobrazovanost jasno i nedvosmisleno nè vodi da imame pogrešen pristap kon Kur`anskite upatstva. „Ne gledaat li onie koi ne veruvaat deka i nebesata i Zemjata bea, navistina, edna celina pa Nie ja 86 Zuber Asanoski razdvoivme. I se što e živo Nie od voda go sozdavame. Ne veruvate li?“ (Sura 21, El-EnbijaPejgamberi, 30) prevod Hasan Đilo „Sozdavanjeto na nebesata i Zemjata e pogolemo od sozdavanjeto na lugjeto. No, ete mnozinstvoto na lugjeto ne znaat“ (Sura 40. Gafir-Prostuvač,57) prevod Hasan Đilo „O družino na đinovi i lugje, ako možete da gi preminete kraištata na nebesata i na Zemjata, preminete gi Će gi preminete so golema moć,“ (Sura 55. Er-Rahman-Milostiviot, 33) prevod Hasan Đilo „On nepodvižni planini po zemjata sozdade i ja blagoslovi i proizvodi na nea odredi sve vo četiri vremenski periodi,- ova e objasnuvanje za onie koi prašuvaat,“ (Sura 41. Fussilet-Potenko objasnuvanje, 10) prevod Besim Korkut „... I sè vo vselenata plovi“ (Sura 36. Ja-sin, 40) prevod Hasan Đilo Site ovie ajeti i mnogu drugi bez naukata će bea seušte enigma i nemaše da se znae nivnoto značenje. Kako što se znae, čovekot ušte od najranite periodi na svojot razvoj baral odgovor za toa kako i koj go ima sozdadeno. Bidejći obrazovanieto bilo na nisko nivo, zatoa i odgovorite na ovie prašanja bile dosta nerealni. 87 Zošto zaostanuvame? Vo početnite stadiumi čovekovite razmisluvanja bile nasočeni vo nasoka deka ima poveće bogovi, odnosno preovladuval Politeizmot. Taka vo vremeto koga i najbliskata okolina ne bila posetena, a so toa ne bila zapoznaeta i proučena, mnogu narodi mislele deka bogovite se naogjaat tuka vo neposredna blizina na najvisokite planini i od tamu komandovaat so sekojdnevniot život na lugjeto. Na site tie bogovi im se pripišuvale raznorazni čovečki karakteristiki i im se davale raznorazni iminja. Pa taka mnogu lugje imale smisla da crtaat, so svoite crteži i sliki bogovite gi pretstavuvale so fizički karakteristiki svojsveni za čovekot: so glava, oči, race, noze itn.. I do denešen den vo svetot ima narodi koi vo osnava na svoeto veruvanje go imaat Politeizmot, bidejći sè ušte se naogjaat na eden nizok stepen od obrazovnoto nivo. Megjutoa, so ponatamošno naučno otkrivanje na prirodnata sredina, čovekot go menuval svoeto mislenje za svojot Sozdavač. Taka, denes, vo osnova, vo svetot preovladuva Monoteizmot, odnosno, veruvanje vo eden Bog. „Ako so Zemjata i nebesite upravuvaat drugi bogovi, a ne Allah, tie bi se poremetile. ...“(Sura 21. ElEnbija-Pejgamberi, 22) prevod Besim Korkut Ovoj ajet jasno ni ukažuva deka so beskrajniot univerzum upravuva edna univerzalna sila i zakonitost koja e prisutna vo site sferi i pori od nego i koja e vo 88 Zuber Asanoski možnost da vospostavi edna ramnoteža i harmonija vo nego. I pokraj napredokot što e napraven vo site oblasti i den denes, za žal, golem del od čoveštvoto pogrešno razmisluva, kako i mnogu poranešni generacii da najde nekoi fizički karakteristiki na Sozdavačot. Na takov način se odi vo eden pogrešen pravec. Zatoa, do nas i vo nas treba da ja imame univerzalnata vrednost Ikre-Uči koja pravilno će ne nasočuva. Samo naukata može da nè odvrati od pogešnoto razmisluvanje za fizičkite osobini na Sozdavačot. I našite misli treba da gi nasočime kon Negovoto delo, a toa fascinira od sekakov aspekt vo celokupniot beskraen univerzum. Ako nekogaš za Stvoritelot se razmisluvaše pogrešno, a za žal nekoi i den denes istoto go pravat od aspekt na čovekovite atributi, pravilno za denešnite generacii kon dostignatiot stepen na obrazovnoto nivo za Sozdavačot treba da se razmisluva od aspekt na edna univerzalna sila i zakonitost koja postoi vo site sferi i pori od univerzumot i koja ima univerzalna, beskrajna kreativnost na sozdavanje. Toa znači deka toa što e svojstveno za nas, ne e svojstveno za Sozdavačot. Iako i čovekot ima eden mal del od univerzalnite svojstva na svojot Gospodar i može da sozdava i kreira, treba da bide svesen za svoite ograničeni i relativni možnosti. Seto ova najdobro će go razbereme ako pravilno razmislime za 99-te Allahovi iminja. 89 Zošto zaostanuvame? „On e Allah! Sozdatel, Tvoritel, Oblikuvač! Najubavite iminja se- Negovi! …“(Sura 59. El-HašrProteruvanje, 24) prevod Hasan Đilo „Najubavite iminja se-Allahovite! I so niv molete Mu se! Ostavete gi onie što gi prenebregnuvaat iminjata Negovi. Će bidat kazneti za ona što go rabotea.“ (Sura 7. El-A raf-Bedemi, 180) prevod Hasan Đilo Er-Rahmanu-Najmilosen, Er-Rahimu-Sèmilosen, El-Meliku-Vladatel koj sozdava, El-Kuddusu-Sveti, Es-Selamu-Koj dava spas, mir, El-Mu`minu-Koj vetuvanjeto go potvrduva, El-Muhejminu-Onoj koj sè zabeležuva i sledi, El-Azizu-Jak, El-Džebbaru-Silen, El-Mutekebbir-Vozvišen, El-Haliku-Sozdavač, El-Bari-Onoj koj ubavo sozdava, El-Musavviru-Onoj koj likovi dava, El-Gaffaru-Onoj koj mnogu oprostuva, El-Kahharu-Onoj koj vladee so sè, El-Vehhabu-Onoj koj mnogu poklonuva, Er-Rezzaku-Onoj koj mnogu nafaka dava, El-Fettahu-Onoj koj gi rešava prašanjata i otvora 90 Zuber Asanoski novi, El-Alimu-Onoj što sè znae El-Kabidu-El-Basitu-Onoj koj zabranuva sè i dava sè, El-Hafidu, Er-Rafiu-Onoj koj spušta blagodati i vozdignuva blagodati, El-Muizzu, El-Muzillu-Onoj koj vozdignuva i ponižuva, Es-Semiu-Onoj koj sè sluša, El-Besiru-Onoj koj sè gleda, El- Hakemu-Onoj koj sudi, El-Adlu-Praveden, El-Latifu-Dobar, El-Habiru-Za sè izvesten, El-Halimu-Blag nad sè, El-Azimu-Najgolem, El-Gafuru-Koj prostuva što saka, Eš-Šekuru-Onoj koj e zablagodaren, El-Aliju, El-Kebiru-Vozvišen, El-Hafizu-Onoj koj sè čuva, El-Mukitu-Onoj koj sè nabljuduva i izdržuva, El-Hasibu-Onoj koj smetkite gi izramnuva, El-Dželilu-Veličenstven, El-Kerimu-Blagoroden, Er-Regibu-Onoj koj vnimava na sekoe dviženje, El-Mudžibu-Onoj molbi što prima, El-Vasiu-Onoj koj so milost i znaenje sè opfaća, El-Hakimu-Sèmudar, 91 Zošto zaostanuvame? El-Vedudu-Onoj što go saka sozdadenoto, El-Mevdžidu-Slaven, El- Baisu-Onoj što proživuva, Eš-Šehidu-Svedok na sè što se slučuva, El-Hakku-Apsolutna vistina, El-Vekilu-Onoj koj se griži, El-Kaviju-Najak, El- Metinu-Najpostojan, El-Veliju-Zaštitnik na Negovite dobri robovi, El-Hamidu-Nad sè slaven, El-Muhsiju-Onoj koj sitnicite gi opfaća i brojot im go znae, El-Mubdiu-Onoj koj go započna sozdavanjeto, El-Muidu-Onoj koj posle smrtta vo život vraća, El-Muhjiu, El Mumitu-Onoj koj život i smrt dava, El-Hajju- Večni, Živ, El-Kajjumu-Onoj koj sè održuva, El-Vadžidu-Onoj koj sam so sebe apsolutno postoi, El-Madžidu-Onoj koj se slavi, El-Ehadu-Eden, Es-Samedi-Onoj od kogo site baraat pomoš, El-Kaderu- Onoj koj sè odreduva, El-Muktedimu-Onoj koj sè može, El-Mukaddimu, El-Muehiru- Koj edni gi unapreduva a edni gi zapostavuva, El-Evvelu, El-Ahiru- Prv i posleden, Ez-Zahiru El Batinu- Jasen i skrien po bitieto, El-Vali-Onoj koj upravuva so sè, El- Muteali-Prevozvišen, El-Berru-Sèdobročinitel, 92 Zuber Asanoski Et-Tevvabu-Eden koj mnogu prima pokajuvanje, Et-Muntekimu-Onoj koj kaznuva, El-Afuvvu-Onoj koj prostuva komu saka, Er-Reufu-Somilosen Maliku-l-Mulki-Sopstevnik na sekoja vlast i uprava, Zu-l-Dželali ve-l-Ikrami-Onoj na kogo mu pripagja vistinskata golemina i site počesti, El-Muksitu-Onoj koj deli pravda i pravedno sudi, El-Džamiu-Onoj koj sobira sè do odreden rok, El-Ganijju- Najbogat- ne mu treba pomoš od nikogo, El-Mugni- Onoj koj bogastvo dava, El-Maniu- Onoj koj bogastvoto go otstranuva, Ed-Darru ve-n-Nafiu-Onoj koj sozdava šteta i korist, En-Nur- Svetlo, El-Hadi- Onoj koj upatuva na prav pat, El-Bediu- Besprimeren Sozdavač od ništo, El-Baki- Večen, El-Varisu- Naslednik, Er-Rešidu- Onoj koj upatuva na potrebi i korist i Es-Saburu- Onoj koj ne brza so kazna. Od iminjata na koi ni ukažuva Kur`anot može da se zakluči deka ovie svojstva što gi ima Allah đ.š. ne se svojstveni za čovekot. Pa zatoa so najgolemata univerzalna vrednost Ikre-Uči će možeme najkompetentno da gi proučime site sozdadeni sili i zakonitosti vo univerzumot. A so toa će bideme sè poblisku do univerzalniot Sozdavač, Sila, Zakonitost. Kolkavo e značenjeto na naukata najdobro ni ukažuva 93 Zošto zaostanuvame? Kur`anot. „Toj mu daruvat znaenje na kogo saka, a na onoj na kogo znaenje mu e darovano mu e darovan blagodet neizmeren. A toa možat da go razberat samo onie koi se so razum obdareni.“(Sura 2. El-Bekara-Krava, 269) prevod Besim Korkut „On dava mudrost komu saka, a na onoj komu što mu e dadena mudrost, dadeno mu e, sekako, dobro neizmerno. Na nego se sećavaat samo nadarenite so razbir!“(Sura 2. El-Bekara-Krava, 269) prevod Hasan Đilo „Vo sozdavanjeto na nebesata i Zemjata i vo promenata na denot i nočta za nadarenite so razum, navistina, ima znamenija,“(Sura 3. Ali ImranImranova familija,190) prevod Hasan Đilo „I ovie primeri Nie ti gi iznesuvame za lugjeto. I samo znalcite niv gi sfaćaat.“(Sura 29.El- AnkebutPajžina, 43) prevod Hasan Đilo „I megju lugjeto i megju životnite i megju dobitokot ima, isto tako, različni vrsti. Ete, taka od robovite Allahovi se plašat, sekako, učenite. Allah, navistina, e Silen i Prostuvač!“(Sura 35.Fatir-Sozdatel, 28) prevod Hasan Đilo 94 Zuber Asanoski „... Kaži: „Ednakvi li se onie koi znaat i onie koi ne znaat? Na Allah se sećavaat, navistina, daruvanite so razbir!“ (Sura 39. Az-Zumar-Družini,9) prevod Hasan Đilo „Allah svedoči, a i melekite i učenite svedočat deka nema drug bog osven Nego; ...“ (Sura 3. Ali ImranSemejstvo Imranovo, 18) prevod Hasan Đilo Ova se samo eden mal del od ajetite koi tolku jasno ni ukažuvaat kakva e prednosta na čovekot ako uči i ako se upati vo nauka, sfaćajći ja i primenuvajći ja ramnotežata vo celokupniot život. Nesledenjeto na ova univerzalna vrednost ima katastrofalni posledici za sekoj eden čovek, a so toa i za sekoja edna zaednica. Najdobar primer sme denes nie muslimanite koi so svojot krajno pasiven odnos kon naukata se naogjame na edna mnogu nezavidna sostojba koja se čuvstvuva vo site aspekti na životot. I pokraj različnite pristapi što poedinečno lugjeto, pa i celi zaednici i sistemi gi imaat kon prašanjeto za toa kako e sozdaden čovekot, sepak site, nekoj svesno, a drugi nesvesno go priznavaat Univerzalniot Gospodar. Sakale da go prizname toa ili ne. Taka na primer vo socijalizmot i komunizmot nasekade se šireše ateizmot so parolata deka ne ima sozdadeno „Majka Priroda“. So vakvata parola vsušnost se priznava deka se sozdadeni od univerzalniot Gospodar. Bidejći Majkata Priroda ne e ništo drugo osven Allah đ.š., 95 Zošto zaostanuvame? Gospodarot, Silata, Zakonitosta so neograničeni možnosti. Toa znači deka se raboti za edno isto samo što pristapot e sosema različen. Bidejći islamot kako sistem na živeenje priznava samo čist Monoteizam i vo taa nasoka ukažuva deka ima samo eden univerzalen Gospodar, univerzalna Sila i univerzalna Zakonitost koja ima neograničeni kreativni možnosti i koj vo islamskata terminologija se vika Allah pri što vednaš od počit se dodava đellešanuhu što znači vozvišen. Ili so samoto spomenuvanje se napomenuva na vozvišenost edna natprirodna univerzalna karakteristika svojstvena samo na Allah đ.š. i na nikogo drugi. So ova kratko izlaganje za učenjeto će završam bidejči istoto će go povtoruvam na poveće mesta vo ovoj trud. Ovde samo će napomenam deka učenjeto, naukata vo sebe ima Allahova sila i ne može nikoj da i se sprotistavi i e sposobna da navleguva vo vidliviot i nevidliviot svet odnosno vo site pori od univerzumot. Bidejći kako niedna do togaš objava Kur`anot započnuva so najgolemiot imperativ Ikre i zatoa mislam deka od naša strana kon učenjeto i kon naukata imame napraveno golema nepravda i zatoa imanskite i islamskite šartovi pravilno će gi svatime samo ako vo svojata osnova megju drugite univerzalni zakonitosti ja imaat i naukata. Dali nie muslimanite go plaćame danokot na taa golema nepravda što e napravena kon učenjeto, naukata? 96 Zuber Asanoski NAUKATA I VERATA NERAZDELNA CELINA Samiot početok na Kur`anskata objava koja od čovekot bara da uči ukažuva na faktot deka učenjeto i naukata treba da ni bidat baza, osnova, lozinka so koja će go ureduvame celokupniot naš život. Toa e pravilen pristap, a sè drugo negativno će se odrazi za sekoja edna zaednica. Naukata e neposredno zavisna od čovekovite umstveni sposobnosti, a isto taka vo najgolem del od opštestvenoto ureduvanje.Taka istoriski poznati se nekoi opštestveni ureduvanja koi vo mnogu slučaevi gi ograničuvaa kreativnite možnosti na naučnicite. Za žal otkako čovekovite zaednici dostignaa odreden stepen na razvoj, pogrešno upatenite, vodeni od svoeto ego i ednostranosta sekogaš se trudele da ja odvojat verata od naukata. Ne vodejći smetka za toa deka čovekot e edna celina od duhovnoto i svetovnoto, fizičkoto, materijalnoto. Toa imalo mnogu štetni posledici za sekoja edna zaednica. Istoriski gledano primeri kade se sprotistavuvaat naukata i verata imame nasekade vo svetot. Sepak, najvpečatliv i najpoznat rasčekor megju verata i naukata vo istorijata se poznati vo Evropa od sredniot vek. Ova e eden najgolem primer kako čovekot so edno slepo, ednostrano svoe gledanje nanesuva golemi šteti za sebe i za zaednicata. Togaš vo sredniot vek od strana na crkvata odnosno sveštenicite, onie koi bea najpovikani da gi prenesuvaat Bibliskite 97 Zošto zaostanuvame? upatstvata od Gospodarot do narodnite masi, so svoite dogmi vodea vistinska borba protiv naukata. Seto toa beše rezultat na pogrešnoto tolkuvanje na edna od objavite na Gospodarot na site svetovi Biblijata. Ova pogrešno tolkuvanje mnogu naučnici go platija so život. Preku inkvizicijata se iskorenuvaše sè što imaše vrska so naukata.Taka na primer poznatiot naučnik Galileo Galilej so naučni dokazi tvrdel deka sonceto e centar vo našiot sončev sistem i planetite vrtat okolu nego moral da se otkaže od toa učenje za da go spasi svojot život. Toj moral da se soglasi so crkovnoto učenje deka zemjata e centar vo sončeviot sistem i sonceto i planetite vrtat okolu nego. Na ovoj način so ova svoe pogrešno drženje se pridonesa golem del od čoveštvoto da strada od tie dogmatski pogledi na svetot. Isto taka slična bila situacijata i vo drugi sredini vo svetot koi pripagjale na drugi religii. Za žal priznale ili ne, so istiot problem se srećavame i nie pripadnicite na islamot, iako vo edna podruga forma. Svedoci sme deka nasekade se čuvstvuva eden pregolem rasčekor megju verata i naukata so edni štetni posledici po ummetot. A sekoja edna vera koja vo sebe ne ja sodrži naukata će se soočuva so golemi problemi so mnogu štetni posledici za svoite vernici i za celoto čoveštvo. Mora na site da ni bide jasno deka najgolemiot prijatel na čovekot e naukata, i sprotivno na toa najgolemiot neprijatel, dušman mu e neučenjeto. I kako saka čovekot da se odnesuva, sepak na edno mora 98 Zuber Asanoski da bide svesen deka naukata, vistinata, niti može da se zapre nitu da se uništi. Allah đ.š. i dal sila taa da čekori samo napred i samo napred. Zatoa taa e ednistvena što može da se sprotistavi na dogmatizmot zatoa što vo nea se naogja vistinata. Pa zatoa posle mnogu teškite udari koi i bea zadadeni na naukata vo sredniot vek od den na den započna pravdata da navleguva vo site pori vo opštestvoto. Naukata dokaža deka i te kako i e potrebna na verata za da izleze na prav pat. Sepak ranite koi i se zadadoa, a koi bea vodeni od egoto na odnosot veranauka bea golemi, so golem broj nedolžni žrtvi. Otkako naukata izleze kako pobednik započna edna revolucija na site naučni disciplini. Što znači čovekot započna da se osloboduva od okovite koi mu bea postaveni i so koi moraše da razmisluva dogmatski, ednostrano bez da ja upotrebi kreativnosta na svojot razum što mu e daden kako najgolema nagrada od Gospodarot. Megjutoa, i pokraj golemite uspesi na naukata sepak ostanaa mnogu privarzanici na dogmatskite, ednostranite razmisluvanja koi i ponataka nametnuvaa neprijatelstvo pomegju verata i naukata. Tipičen primer za pogrešniot pristap za tumačenjeto na Allahovite objavi e pojavata na Darvinovata teorija za prirodnata selekcija, mutacija i potekloto na vidovite, odnosno popularno vikana evoluciona teorija. Ova teorija uči deka vidovite se sozdavaat po eden evolutiven pat od ednostavni do porazvieni, a na krajot od taa evolucija e čovekot. Na ovoj način mnogu nepravilno upateni lugje sozdavaa slika deka verata i naukata nemaat zaedničko megju 99 Zošto zaostanuvame? sebe. Megjutoa, gledame so ajeti deka objavite, a so toa i Ku`ranot vsušnost samite se nauki i vidovme deka Kur`anot započnuva so najgolemiot imperativ Ikre- Uči, čitaj. Vrz osnova na Kur`anot verata i naukata ne smeat da se gledaat sprotistaveni edna na druga tuku tie pretstavuvaat edna kompaktna, nedeliva celina. Problemot e vo nemožnosta toa da go svati čovekot i sekoj od svoj aspekt donesuva ednostrani i opasni zaklučoci. Na ovoj način so delenje na verata od naukata golem del od čoveštvoto se faća vo mreža i go izbira pogrešniot pat. Od edna strana imame takvi koi priznavaat samo nauka zasnovana na nekakva slučajnost i ništo drugo. Na toj način navleguvaat vo neverstvo. Sekoj nivni obid da dokažat deka sè vo univerzumot nastanuva slučajno od momentot na golemata eksplozija pred 13,7 milijardi godini pagja vo voda. Po nikakov način slučajnosta vo univerzumot ne može da vodi do bezbroj harmonični zakonitosti i sili koi postojat vo univerzumot. Slučajnosta može da vodi samo vo eden haos. Pogore vidovme deka naukata utvrdi deka i golemata eksplozija bila so cel kako delo na edna univerzalna zakonitost i sila na koja i se potčineti site zakonitosti i sili. Zatoa naukata ne može da ja vodat lugje koi se pretstavnici na slučajnosta zašto nivnite zaklučoci, teorii imaat kratki noze i mora da im go otstapat patot na novite pravilni naučni soznanija. I kolku da se trudat da ja dokažuvaat slučajnosta tie nesvesno što poveće go dokažuvaat postoenjeto na Allah đ.š.. Od druga strana imame vernici koi bez nikakva osnova 100 Zuber Asanoski verata po nikakov način ne ja vrzuvaat so naukata ili pak toa go pravat površno ama suštinski ne. Na toj način privrzanici se na nekoe dogmatsko učenje, koe e opasno isto taka tolku mnogu kako i učenjeto od privrzanicite na slučajnosta. Vakvi primeri imavme kako što napomenavme vo vremeto na inkvizicijata, a za žal i den denes imame privrzanici na dogmatskite učenja. Na toj način mislejći ednostrano deka se vernici so svoeto učenje koe go širat nasekade, sè podaleku se od svojot Gospodar, bidejći ikreto-učenjeto ne go sledat. So edno vakvo svoe pogrešno odnesuvanje, vernicite nosat edna golema odgovornost bidejći mnogumina od niv nesvesno se privarzanici na slučajnosta. Zatoa verata i naukata mora da se gledaat kako edna celina. Sekoe edno oddalečuvanje na verata od naukata pridonesuva čovekot da se oddalečuva od svojot Gospodar. Verata e taa koja ni ja ukažuva i ni ja pretstavuva našata duhovna strana. A taa duhovna strana najdobro može da se oblagorodi, da se zbogati so naukata. Toa znači deka verata nè uči koj go ima sozdadeno čovekot i sve drugo vo univerzumot, a naukata ne uči kako seto toa e sozdadeno. Naukata e edinstveno sposobna, relativno da navleguva vo site sferi vo univerzumot kako vo vidlivi taka i vo nevidlivi nešta ukažuvajći ni na složenosta na raznoraznite zakonitosti, kako na primer gravitacija, rotacija, revolucija, fotosinteza i mnogu drugi bezbroj zakonitosti koi postojat vo beskrajniot univerzum. Kako što gledame od istorijata taa e edinstvena koja se sprotistavuva na site 101 Zošto zaostanuvame? dogmatski pogledi koi se štetni za čoveštvoto. Najdobro što može da i se sluči na verata e toa da uvide deka naukata e prioritet nad site prioriteti so što mnogu verski zaednici mora da popuštat, da gi zakopaat svoite dogmi i mestoto da im go otstapat na najnovite naučni dostignuvanja. Sè dodeka verata kako vodač ne ja ima naukata će odi vo pogrešni pravci. Sigurno za edna rabota treba site da bideme svesni deka čovekot ne treba da se faća vo najgolemata stapica i da rasprava za nepotrebnoto, a toa e bitieto na Univerzalniot Gospodar, bidejći so eden takov pristap bez somnenie deka će zaluta. Site svoi fizički, a pred sè svoite umstveni sposobnosti, toj treba da gi nasoči i da rasprava za sè ona što postoi vo univerzumot, odnosno za Negovoto delo koe fascinira od site aspekti. I pokraj toa što čovekot so vekovi naučno e zafaten so proučuvanje kako što gledame što ušte go čeka vo beskrajniot univerzum se čini deka istiot do den denes ne e pomrdnat od mesto. Zarem toa ne e dovolen dokaz za goleminata na Univerzalniot Gospodar? „ Na nebesite i na Zemjata navistina postojat dokazi za onie koi veruvaat“ (Sura 45. El-Đasie-Na Kolena,3) prevod Besim Korkut 102 Zuber Asanoski DALI IMA EVOLUCIJA? Vo site Allahovi objavi koi mu se objaveni na čoveštvoto na eden ednostaven način mu se objasnuva sozdavanjeto na čovekot i na sè drugo što postoi okolu nas za da može i običniot, neobrazovaniot čovek da razbere vo osnova kako sme sozdadeni. Nema somnenie deka zad site tie sozdavanja stoi edna Univerzalna sila, zakonitost. Detalni objasnuvanja za sè nema. I logično e da uvide i da se svati ednostavnosta koga gledame deka čoveštvoto e vo eden permanenten razvoj. Vo izminatite vekovi čovekot mnogu teško možel da razbere mnogu složeni raboti. Bidejći obrazovnoto nivo bilo na mnogu ponisko nivo od denešnovo. Vo detalite na site tie sili, dela, zakonitosti vo univerzumot odredeno e i edinstveno može da se navleze samo so nauka. „Ne gledaš li deka Allah, navistina, vi go potčini i ona što e na nebesite i ona što e na Zemjata? I On ve opsipa so blagodatite Svoi: i vidlivi i nevidlivi. ...“(Sura 31. Lukman,20) prevod Hasan Đilo Od den na den navleguvajći vo novi naučni soznanija se gleda deka se navleguva vo eden golem bezgraničen lavirint. Ovde će povtoram deka čovekot so nauka treba da bara odgovori na site prašanja koi go mačat, a za olesnuvanje kako osnova da bide 103 Zošto zaostanuvame? svesen na uiverzalniot Gospodar, univerzalnata Sila, univerzalnata Zakonitost Allah đ.š.. Bidejći, kako što napomenavme i pogore, so sozdavanje na čovekot se otvori edna nova dimenzija vo beskrajniot univerzum. „I Nie vo ovoj Kur`an poredivme, sekako, primeri sekakvi za lugjeto. Čovekot od site suštestva, megjutoa, najmnogu rasprava.“ (Sura 18. El-KehfPeštera, 54) prevod Hasan Đilo Kako što napomenav pogore i kako što e poznato so teorijata na evolucijata se napravi eden pregolem nepotreben jaz megju naukata i verata, a istiot e prisuten i do den denes. Vo našite sredini, pa i vo celiot islamski svet ova tema prašanjeto za evolucijata i den denes e tabu. Što po moe mislenje e pogrešno. Bidejći vo islamot nema tabu temi. Toa što ni e objasneto so objavite, a so toa i so Kur`anot za sozdavanjeto navistina po nikakov način ne možeme i ne smeeme da si zamislime deka Gospodarot e nekade sednat i sozdava od sè što postoi vo univerzumot. Negovoto bitie ne možeme da go ograničime od nieden aspekt. Toj e apsolutno prisuten vo site pori od univerzumot. Samo na toj način i so takvo razmisluvanje nema da se zastrani. Sigurno sozdavanjeto Gospodarot go osmislil so edni složeni procesi koi se prisutni nasekade okolu nas i koi teško možat da se razberat so isklučok na naukata koja edinstveno čekor po čekor se soočuva so niv i ja 104 Zuber Asanoski dokažuva vistinata. Gledame deka za da se dokaže nešto nekogaš se potrebni dolgi vremenski periodi. I ne samo toa nekogaš se utvrduva nekoja zakonitost koja so vreme mora da se promeni so ponovi naučni otkritija. Moj stav i mislenje vo site ovie nedorazbiranja vera-nauka e deka ako naukata tvrdi, a so toa i točno dokažuva deka ima evolucija vo živite vidovi togaš i ima. Toa po mene ne e nikakva novina što denes go tvrdi naukata i ne e protiv učenjeto od verata deka Allah đ.š. go sozdade čovekot i sè što postoi vo univerzumot. Razlikata megju verskoto učenje i naukata e samo različniot pristap kon prašanjeto za nastanokot. Verata se zadovoluva samo so ona što e napišano vo objavite, dodeka naukata prvo so pravo i edinstveno kompetentna, navleguva vo detali na mnogu složenite procesi. A rezultatot i od ednite i od drugite e isti deka na eden perfekten neopišliv način vo univerzumot sè sozdala univerzalnata Sila, Zakonitost, univerzalniot Kreator Allah đ.š. Istoto ova što go tvrdam deka ima evolucija ne go tvrdam tuku taka i mislam deka istoto e sodržano vo Kur`anot. Jas ušte koga se zainteresirav za Kur`anot vednaš ja uviduvav nepotrtebnata napnatost i sprotstavenost što postoi okolu prašanjeto za evolucijata megju verata i naukata. So moeto cvrsto veruvanje vo Allah đ.š. uvidov deka i jas treba da se konfrontiram so prašanjeto za evolucijata. Od edna strana naukata tvrdi deka ima evolucija, a od druga strana verskite službenici nè učea deka Allah đ.š. nè 105 Zošto zaostanuvame? ima sozdadeno bez da se navlezi podetalno vo nekoj naučen i koristen dijalog po ova prašanje. Na toj način prašanjeto za evolucijata i den denes e tabu tema. Vo početokot i jas so čitanje na Kur`anot razmisluvav dosta površno za ajetite. Megjutoa, taka čitajći go so vreme i podetalno razmisluvajći, studirajći za ajetite uvidov deka toa površno objasnuvanje što go imame vo Kur`anot za sozdavanjeto na čovekot i sve što postoi vo univerzumot e so cel, i e vo sklad so prirodata od čovekot i smislata na životot. A toa znači deka sekoj eden od nas treba so svojot um i razum da gi vlkuči svoite intelektualni sposobnosti ili so obični zborovi da ja razraboti svojata glava, so što upaten vo nauka pravilno će gi svati site tie upatstva. Nema ništo staveno na gotovo. „Nie go sozdadovme čovekot, sekako, da se trudi.“ (Sura 90. El-Beled-Grad, 4) prevod Hasan Đilo Allah đ.š. na naukata i go ostavil mestoto da navleguva vo detali na site nešta, na site zakonitosti i sili koi postojat vo univerzumot. Toa e volja na Gospodarot i gledame deka sekoj eden narod koj se sprotistavuva na taa volja, na toa što e odredeno naukata da ima primarno mesto vo celokupniot život nazaduva vo site oblasti od životot. Toa ne nè odminuva i nas kako eden poseben narod koj vo senka ja imame staveno naukata ona što mu e najmilo na Allah đ.š. i ona što mu stanalo najmilo na Muhammed 106 Zuber Asanoski a.s.. Sekoj čovek bi trebalo da e svesen deka bez nauka ne e možno popravilno da se razberat raznoraznite zakonitosti vo univerzumot. Zatoa kako neuki sekoe edno novo naučno otkritie će go gledame skeptično i so nedoverba. Sekako deka toa ne e ispramno i e vo sprotivnost so islamskoto učenje. Istoto se sluči koga vo naučniot svet započna da se zboruva za evolucijata. Seto ova od neukiot svet se gledaše i den denes se gleda so nedoverba. Taka, naogjajći se vo eden rasčekor mnogu često razmisluvav za ovaa problematika. Razmisluvajći taka vo eden moment pred 20 godini si postaviv edno logično prašanje: Zarem e možno naukata, učenjeto da bide vo rasčekor, vo sprotivnost so Kur`anot ? Vrz osnova na ova samopostaveno prašanje i so moi poznavanja odgovoriv deka toa po nikakov način ne e možno i nema rasčekor i sprotivnost megju Kur`anot i naukata i dojdov do sledniot zaklučok: Ako Allah đ.š. e kadar da sozdade sè vo univerzumot, mora i sigurno e kadar da ja sozdade i evolucijata. Možebi vakvoto moe mislenje nema da im se dopadne nitu na verniciti nitu na privrzanicite na evolucijata sepak jas stojam zad nego. Ovoj zaklučok što go donesov posle dolgogodišnite razmisluvanja deka Allah đ.š. sozdade sè što postoi vo univerzumot, pa i evolucijata beše golemo olesnuvanje za mene. 107 Zošto zaostanuvame? Vrz osnova na dokazite od naukata ottogaš do denes cvrsto bev ubeden vo sebe i veruvav deka ima evolucija odredena od Allah đ.š.. Ova vo posledno vreme ušte pocvrsto može da se razbere so razvojot na raznoraznite naučni disciplini. Uverenosta deka ima evolucija javno ne ja proklamirav radi stereotipnite, nazadnite sfaćanja vo našata sredina so što pogrešno će bidam razbran. I pokraj cvrstata vera vo Allah đ.š., a so toa i na ona što mu e najmilo, naukata, potajno vo sebe se nadevav da najdam i osnova vo Kur`anot za evolucijata. Bez toa šansite se minimalni so takvo nešto da se odi i da se istaknuva vo javniot život. Čitajći od vreme na vreme nadežta ne ja gubev. I ete upornosta se isplati. I pokraj toa što mnogu pati go imav čitano toj ajet, nikako tuka ne zastanuvav da razmislam što vsušnost istiot ni ukažuva. Započnuvajći so pišuvanjeto na ova kniga i barajći ajeti za moite razmisluvanja i idei posle tolku godini pred mene se pojavi tolku baraniot dokaz, ajet za evolucijata. Pa eve go citiram: „Sozdavanjeto na nebesata i na Zemjata e pogolemo od sozdavanjeto na čovekoviot rod. No, ete mnozinstvoto na lugje ne znaat!“ (Sura 40. GafirProstuvač, 57) prevod Hasan Đilo Zarem ni treba pogolem dokaz od ovoj ajet koj zboruva za evolucijata. Ovoj ajet jasno ni ukažuva 108 Zuber Asanoski deka i sozdavanjeto na čovekot e eden dolg proces. I ovde e jasno i kako što znaeme od istoriskata Geologija deka sozdavanjeto na nebesite, a so toa i na zemjata e pogolemo otkolku na samiot čovečki rod. Taka so najnovite naučni dokazi starosta na Zemjata e odredena na 4,5 milijardi godini. Dodeka starosta na čovekoviot rod sè ušte ne e poprecizno odredena. Edni naučnici mislat deka čovekot e sozdaden pred nekolku stotici iljadi godini, dodeka drugi mislat deka istiot e sozdaden pred okolu dva milioni godini. Kako i da e gorecitiraniot ajet samo ni ukažuva deka sozdavanjeto se vrši so cel i e prosledeno so složeni procesi i zakonitosti koi može da gi odredi edna natprirodna univerzalna Sila , Allah đ.š.. Koj vernik što izgovara Amentubillahi može da kaže i da ospori deka Allah đ.š. taa univerzalna Sila i Zakonitost koja sozdala sve što postoi vo univerzumot ne e kadar da ja sozdade evolucijata? Takov vernik sigurno nema. Samo nevernicite možat toa da go osporat. Isto taka ako dobro pogledame evolucijata ne se odviva po nekoi zakoni na slučajnosti kako što si mislat nekoi nejzini privrzanici tuku i taa se odviva po strogo usovršeni i perfektni zakonitosti. Odnosno site tie zakonitosti se programirani i odredeni od Allah đ.š.. Seto ova poednostavno će go svatime na primer so sozdavanjeto na nekoj delovi za raznorazni potrebi koi se pravat so programiranje na novite mašini. Nivnoto sozdavanje ne e delo na nekoja slučajnost 109 Zošto zaostanuvame? tuku na čovečkiot um koi stoi zad programiranjeto. Povtorno će napomenam deka ona što Allah đ.š. mnogu površno ni objasnuva so ajetite za sè, a so toa i za čovekot e so cel i smisla nie lugjeto so svoite umstveni sposobnosti i so nauka da rabotime i da doagjame so detalni objasnuvanja za vistinite. Što će beše ako Allah đ.š. sè vo detali ni objasneše vo objavite? Vaka životot kako što go imame nemaše da ima smisla. Ovde ušte ednaš će go citiram gorespomenatiot ajet: „On tebi ti objavuva Kniga, vo nea se ajeti jasni, tie se glavnina na knigata, a drugi se pomalku jasni. ...“(Sura 3. Ali Imran-Semejstvo Imranovo, 7) prevod Besim Korkut Od ovoj ajet se gleda deka vo Kur`anot imame i jasni i pomalku jasni ajeti. I normalno e deka koga se znae ovoj fakt logično e i nivnoto tolkuvanje da bide različno. Sepak čovekot e dolžen da ja bara vistinata koristejći se so naukata. Nas ne ni e zabraneto da razmisluvame za sè ona što postoi vo univerzumot. Naprotiv čovekot e dolžen toa da go pravi. Na toj način nastanuvaat mnogu teorii koi se nadopolnuvaat so drugi itn.. Isto taka golema potvrda deka Allah đ.š. odredil evolucija vo živite vidovi ni ukažuvaat i slednite ajeti. 110 Zuber Asanoski „Da, kaj Allah primerot na Isa e sličen na primerot na Adem: On od zemja go sozdade, a potoa reče: „Bidi“- i toj, tokmu, bi.“ (Sura 3. Ali ImranSemejstvo Imranovo,59) prevod Hasan Đilo „ I On e Onoj koj gi sozdade nebesata i Zemjata so vistina. I Denot vo koj On veli: „Bidi! i- biduva! ... „ (Sura 6. El-En am-Dobitok, 73) prevod Hasan Đilo Ova „bidi“ treba dobro da se prostudira za da se dojde do vistinski zaklučok. Istoto mora da se razgleda od dva aspekta. - Prviot e Allahov aspekt na vremeto koe po moe mislenje e beskrajno, neograničeno. Pa taka ako Allah đ.š. odredil čovekot da se pojavi pred okolu dva milioni godini, tie dva milioni vo odnos na vremeto so svojata beskrajnost e skoro nezabeležlivo. Toa vreme e tokmu toa "bidi“ kako nešto momentalno da se slučuva. A za potvrda na ova ni ukažuva sledniot ajet. „preku koj se kačuvaat melekite i Đibril do Nego, za eden den koj iznesuva pedeset iljadi godini;“ (Sura 70. El Me ariđ-Stepeni,4) prevod Hasan Đilo Znači gledame so ajet deka postojat drugi vremenski edinici porazlični od ovie što gi ima čovekot definirano eden den koj trae pedeset iljadi godini koi važat za melekite i Đibril. A nesporno e deka Allah đ.š. e kadar i momentalno da 111 Zošto zaostanuvame? go napravi toa bidi i da bide. -Vtoriot aspekt e čovekoviot i vremenskite edinici koi toj gi odredi i koj ima kratok vek na živeenje od okolu 70 godini. Zatoa gledano od toj aspekt ovie dva milioni godini za koi se misli deka e sozdaden čovekot se eden podolg vremenski period. Ova e edno moe razmisluvanje za Kur`anskoto „bidi“ vo koe e sodržana golema mudrost koga se gleda od dva aspekti. Site ajeti nedvosmisleno upatuvaat na toa deka sozdavanjeto na čovekot se odvivalo niz složeni procesi koi se odredeni od strana na Univerzalniot Gospodar. Vo problematika na evolucijata sigurno sovršenstvoto na sekoj eden vid, ostava vpečatok deka sekoe nešto e sozdadeno za sebe. Po moe toa e pregolemata Allahova mudrost i sozdavanje so cel. Što znači programirano e sè da izgleda sovršeno posebno za sebe, a od druga strana seto toa da ima zaedničko sozdavanje i poteklo od prvobitnata materija programirana i odredena da se rasparči so golemata eksplozija. I se što e živo Nie od voda go sozdavame. Ne veruvate li?“ (Sura 21, El-Enbija-Pejgamberi, 30) prevod Hasan Đilo „A Allah ve sozdade od zemja, a potoa od seme, a potoa ve sozdade parovi.“ (Sura 35. Fatir112 Zuber Asanoski Sozdatel,11) prevod Hasan Đilo „Ete, On e Znalec na javnoto i tajnoto, Silen i Somilosen! Koj ja sozdade sekoja stvar vo najdobar oblik, i Koj sozdavanjeto na čovekot go započna od glina. A potoa, porodot negov, go sozdava od izbrana kapka voda.“ (Sura 32. Es-Seđde-Seđde, 6,7,8) prevod Hasan Đilo „Od zemja nie ve sozdadovme i vo nea će ve vratime i od nea povtorno će ve izvadime.“ (Sura 20. Ta-xa, 55) prevod Hasan Đilo „I Nie go sozdadovme čovekot, sekako, od glina što se mesi, od kal što se tegne.“ (Sura 15. El-Hiđr, 26) prevod Hasan Đilo Upatstvata na ovie ajeti najdobro možat da se razberat vo denešno vreme so pronaogjanje na kumpjuterite i programite za programiranje. Čovečkoto sozdavanje e programirano i e del o edna zaednička prostorno i vremenski neograničena materija. Koja kako što vidovme so ajet, a za što i potvrdi naukata vo početokot na edna epizoda od univerzumot bila edna celina. Čovekot e osmislen vo celiot zaednički sistem na živi suštestva kako i site deka e del od taa edna materija od zemjata. Ova najlesno će go razbereme ako se poslužime so primeri od sekojdnevniot život. Koga ne bi znaele i bi 113 Zošto zaostanuvame? došle od nekade na Zemjata dali bi bile podgotveni da razbereme deka so sè što se služime vo sekojdnevniot život e sozdadeno od zemjata od ruda. Što znači taa ruda so čovekoviot razum evoluirala vo raznorazni nešta. Istoto beše i so čovekot koj e sozdaden na krajot koga sè beše sozdadeno pa zatoa i smisleno i so cel enigmata da e golema i da trae do den denes. Edinstveno naukata može da ja odgatne. I nema da bide čudno ako vo idnina ovie denešni sfaćanja za evolucijata dobijat nekoja druga svetlina. Mnogubrojnite ajeti nedvosmisleno ni ukažuvaat deka čovekot i prirodata se edna celina i sè se razviva po strogo odredeni i perfektni zakonitosti. Deka sme del od edna celina ukažuva sličnosta na hemiskiot sostav na zemjata, čovekot i site drugi sustestva. Mnogumina sigurno i so pravo go postavuvaat prašanjeto. „Zošto denes nema i ne gledame evolucija ?“ Fakt e i svedoci sme deka evolucijata ne nastanuva haotično i vo sekoj moment nasekade. Za da dojde do nea i da se pojavi odredeniot i programiraniot vid potrebno e da se ispolnat nekoi strogo odredeni uslovi. Ova će go objasnam so vodata. Taa sekogaš e voda ako za toa postojat odredenite uslovi. Megjutoa, ako se promenat uslovite i temperaturata se spušti na 0°C vodata evolira vo mraz. Ili ako e preku 100°C istata stanuva parea. Što znači seto ova se slučuva i se povtoruva koga gi imame tie programirani temperaturi. 114 Zuber Asanoski Za da ne se doagja do golemi nedorazbiranja kako što navedovme pogore, verata, a so toa i verskite institucii i verskite službenici treba na naukata da i go dadat prvoto počesno i prioritetno mesto. Tie treba nedvosmisleno vo svojata rabota da se orientiraat preku naukata. Sekoja borba protiv naukata e izgubena i so toa poedincite i instituciite će si nanesuvaat sebesi i na celoto čoveštvo golemi nepravdi i problemi kako što bilo vo minatoto. Zatoa treba našite, muslimanski verski institucii samokritički da se preispitaat vo nasoka Kolku tie ja sodržat naukata vo sebe? 115 Zošto zaostanuvame? IMA LI PROTIVREČNOST KONTRADIKTORNOST VO KUR`ANSKITE AJETI? Edna od najgolemite zadači na učenjeto odnosno na naukata e da utvrdi dali ima kontradiktornost vo Kur`anskite ajeti. Odgovorot na ova prašanje e mnogu važen i e vo tesna vrska so ona što e cel na ova moe pišuvanje, a toa e pravilniot pristap. Bidejči Kur` anot e objaven na arapski jazik za da go imame na site svetski jazici toj e preveduvan. „Kur`an na arapski, bez nesoglasie, za da bidat bogobojazlivi.“ (Sura 39. Ez-Zumer-Družini, 28) prevod Hasan Đilo Prevodot sekogaš e prevod i ne može da bide orginalen. Prevodi na eden jazik imame od raznorazni avtori. Koga istite se sporeduvaat gledame po nekoj razliki vo tie prevodi. Seto toa e logično koga se ima vo predvid deka arapskiot jazik ima polisemična priroda, odnosno eden orginalen arapski zbor može da se prevede, interpretira so poveće adekvatni zborovi na jazikot što se preveduva. Toa ukažuva deka prevodot go pravi ušte potežok za tolkuvanje. Kaj nas vo Makedonija do skoro vreme, a i denes se služevme i se služime so bosanskite prevodi na 116 Zuber Asanoski Kur`anot. Taka jas konkretno za eden del od ovoj moj trud od Bosanskite prevodi se služam so prevodot od Besim Korkut. Isto taka se služam i so prevodot od Hasan Đilo na makedonski jazik koj e objaven vo ponovo vreme. I vo dvata prevodi od Besim Korkut i Hasan Đilo imame nekoi razliki vo prevodite. Koga go čitav Kur`anot i koga započnav sistematski da razmisluvam za negovite upatstva, na prv pogled, površno, nekogaš nekoi ajeti ostavaat vpečatok deka se kontradiktorni eden na drug. Megjutoa, od vreme na vreme so mnogu razmisluvanje i so ona znaenje so koe me obdaril Allah đ.š. edna relativno dobra osnova od poznavanjeto na Geografijata započnav da ja sfaćam taa navidum kontradiktornost. Takvata mudrost na edna optička izmama vsušnost e pregolemata mudrost karakteristična za Kur`anot so cel čovekot što se zanimava so nauka i razmisluvanje da primeni pravilen pristap, so što ke go zacvrsti svoeto ubeduvanje, a so toa će ja najde i premnogu potrebnata ramnoteža vo celokupniot život. Toa e glavniot kluč koj treba da se koristi za pravilno tolkuvanje i razbiranje na Kur`anot. Toa znači deka taa navidum optička izmama, odnosno kontradiktornost na ajetite upatuva na faktot deka mnogustranosta e osnovno pravilo za razbiranje i tolkuvanje na Kur`anot. Sprotivno na toa kako što do sega povećepati napomnav deka sekoja ednostranost vodi vo pogrešni zaklučoci, pogrešen pat, ćor sokak. Deka nema protivrečnost vo Kur`anot prvo ni 117 Zošto zaostanuvame? ukažuvaat samite Kur` anski ajeti. „Zošto onie ne razmisluvaatet za Kur`anot? Da beše toj od nekoj drug, a ne od Allaha, vo nego će najdevte sigurno nesoglasija golemi.“ (Sura 4.AnNisa- Žene, 82) prevod Hasan Đilo „vo Kur`anot na arapski jazik, vo kogo nema nikakvi protivrječnosti, ...“ (Sura 39. Ez-ZumerDružini, 28) prevod Besim Korkut „Kur`an na arapski, bez nesoglasie, za da bidat bogobojazlivi.“ (Sura 39. Ez-Zumer-Družini, 28) prevod Hasan Đilo Citiranive ajeti ne se tuku taka objaveni tuku tie kako i site drugi se objaveni so cel. Tokmu tie ukažuvaat na mnogute ajeti koi gledajći gi površno ostavaat vpečatok deka se kontradiktorni edni na drugi. Megjutoa, koga na istite im se prijde i se proučuvaat sistemski ukažuvaat ne na kontradiktornost, tuku na edna fascinantna celina koja ne može da se razbere so edno ednostrano gledanje na tie ajeti, tuku samo so toj tolku potreben pravilen pristap na mnogustranost i ramnoteža. Ovie ajeti koi na prv pogled ukažuvaa na nekoja kontradiktornost vsušnost mi bea vistinskata inspiracija da se angažiram so razmisluvanje i vo ramkite na moite možnosti da započnam so pišuvanje. 118 Zuber Asanoski So ukažuvanje na pravilen pristap za ramnotežata vo ajetite vsušnost se uviduva i se dokažuva deka nema protivrečnost vo Kur`anot. Namerata mi e čista bez predrasudi nekomu da mu nametnam nekoe moe mislenje i ne vikam deka e samo taka kako što jas razmisluvam. Svesen sum i taka go razbiram i razmisluvam deka Kur`anot ne ni dava gotov šablon za ureduvanje na celokupniot život. Neposredno so eden aktiven odnos kon životot, Kur`anskite upatstva i iskušenijata što sekojdnevno se pojavuvaat potrebni se pozitivni promeni koi treba postojano da gi imame vo predvid. Islamot e živ i ne može da se stava vo nekoi nepotrebni granici pa da se zatvora. Toj e bezgraničen kako što e bezgraničen univerzumot. Permanentniot, konstantniot aktiven odnos kon Kur`anskite upatstva isto taka jasno ukažuvaat deka denešnite razmisluvanja za mnogu ajeti možebi nema da bidat isti vo idnina. Kako što i mnogu ajeti vo minatoto ne možele pravilno da se tolkuvaat. So moite vakvi razmisluvanja možebi sum vo pravo, a možebi ne. No, sakam da go iznesam moeto mislenje so cel i so moja čista namera da dadam eden pridones vo podobruvanje, pogolemo razbiranje i pogolema tolerancija: prvo megju muslimanite, a potoa i so pripadnicite na drugite religii. 119 Zošto zaostanuvame? PREVOD, TOLKUVANJE I RAZBIRANJE NA KUR`ANOT EDNOSTRAN ILI POVEĆESTRAN PRISTAP Kur`anot e edna kompleksna, mnogustrana objava i gi opfaća site aspekti od životot. Vo nea može da se vidi i eden geograf, matematičar, fizičar, astronom, sociolog, medicinar, ekolog, biolog, filozof, psihijatar itn.. Taka i jas stanuvajči diplomiran Geograf čitav i razmisluvav za mnogute ajeti koi kažuvat za geografijata. Navistina, će bidam iskren, koga na 25 godišna vozrast započnav da se zapoznavam so Kur`anot ajetite koi zboruvaat za geografijata me vooduševija od sekakov aspekt. Čitav ajeti koi bea objaveni pred 1400 godini, a naukata duri vo denešno vreme uspea da go dokaže toa za što upatuvaat tie ajeti. Najnovite naučni otkritija se vo potpolna soglasnost so ajetite koi zboruvaat za nastanuvanjeto na univerzumot, geologijata, istoriskata geologija, tektonikata, klimata i mnogu drugi. Zatoa tie ajeti bea, a i den denes se vistinska fascinacija za mene. Vo site tie razmisluvanja si zaklučiv deka koga Kur`anot tolku perfektno objasnuva za Geografijata, so što mnogu ajeti se dokažani so najnovite naučni ispituvanja, sigurno istiot upatuva i objasnuva i za drugite oblasti od životot. Zatoa ova nova ideja deka pogrešno i ednostrano gi tolkuvame ajetite e eden nov golem 120 Zuber Asanoski pregolem predizvik za mene. Edna golema neopišliva avantura. Denes ušte poveće sum ubeden deka samo so edno ednostrano tolkuvanje na ajetite ne može da se dojde do vistinata. Iako, sigurno ne sum najpovikan i stručen da go pravam toa, našiot sekojdneven haotičen život, a so toa i nekolku deceniskoto iskustvo mi dadoa volja i inspiracija da navlezam vo edni novi vodi, novi predizvici i horizonti i na toj pat da izdržam do kraj. I povtorno će povtoram deka celta ni na kraj pamet ne mi e da go dokažam moeto ego, eto koj sum jas, tuku ednostavno da go kažam svoeto mislenje, a so edna cel da pridonesam nešto da podmrdneme od mrtva točka vo koja se naogjame dolgo vreme so godini, decenii, stoletija. Allah đ.š. na sekoja edna zaednica i upatuval poslanici koi lugjeto gi odvraćale od pogrešnite patišta i gi upatuvale na prav pat. Na mnogu narodi im bile upateni i im ostanale objavi po koi trebalo da se odnesuva nekoj narod. Mnogupati pratenicite uspevale da gi odvratat narodite od lošiot pat. Megjutoa, mnogupati toa ne im uspevalo. I toa za vreme na nivniot život. Koga ne možele toa da go napravat za vreme na svojot životot, zamislete kolku dolgo lutale narodite posle nivnoto preseluvanje na ahiret. „. ... I sekogaš koga pejgamber vi doagjaše so ona što ne vi se dopagjaše – se naduvavte. Nekoi 121 Zošto zaostanuvame? pejgamberi, togaš, za lažni gi smetavte, a nekoi, pak, gi ubivavte.“ (Sura 2. El-Bekara-Krava, 87) prevod Hasan Đilo „Ej, hasret za robovite! Ne im doagjaše nieden pejgamber, a onie da ne go ismevaa.“ (Sura 36. Jasin,30) prevod Hasan Đilo Ovie ajeti jasno ni ukažuvaat kolku čovekot e voozobrazen ne prifaćajći ja pomošta koja mu se nudela za da odi po prav pat. Glavniot problem so koj se soočuval sekoj eden narod na koj mu bila dostavena objava bilo nejzinoto tolkuvanje, a so toa i nejzinoto razbiranje. Istoto se slučuva i so poslednata Allahova objava Kur`anot. Eden od osnovnite problemi vo islamskiot ummet koj ne oddalečuva od praviot pat e pogrešniot pristap, gledanje, tolkuvanje i razbiranje na Kur`anot. Toa e fakt od koj ne smeeme da begame. Deređeto vo koe se naogjame e glavniot svedok. Ako imame pravilen pristap sigurno pravilno će gi tolkuvame, a so toa i pravilno će gi razbiravme upatstvata od Kur`anot, a so toa poinaku će izgleda našiot sekojdneven život. Nepriznavanjeto na ovie fakti se samo ponatamošni indikacii deka se poveće i poveće tonime vo eden ambis i do krajni granici da bideme poniženi vo životot na ovoj svet. Za ova ni ukažuvaat slednite ajeti koi se odnesuvaat za poranešnite narodi, koi upatstva važat i zasekogaš, pa i za nas. 122 Zuber Asanoski „Lažea i onie koi bea pred niv, pa im dojde kazna ottamu od kade što i ne osetuvaa. Pa, Allah, odredi da vkusat sram na ovoj svet, a kazna njagolema, sekako, na Ahiret. E, samo koga bi znaele!“ (Sura 39. Ez-Zumer- Družini, 25, 26) prevod Hasan Đilo Pa zarem našata neukost, megjusebna netrpelivost, zavidlivost, omraza i nemožnosta nikako da se združime ne se najgolemi pokazateli za potvrda na gore citiranite ajeti. Samo so eden pravilen pristap so eden samokritičen stav kon našeto celokupno odnesuvanje vo životot imame šansa da se promenime vo pozitivno. „On ti objavi Kniga. Vo nea ima ajeti ednostavni. Ovie se majka na Knigata. Što se odnesuva do onie koi vo srcata svoi imaat skršnuvanja gi sledat, zaradi zbrka i svoe tolkuvanje, ajetite složeni. ....“(Sura 3. Semejstvo Imranovo, 7) prevod Hasan Đilo Gore citiraniot ajet jasno ni ukažuva deka imame jasni i pomalku jasni ajeti. Od ovoj ajet možeme da zaklučime deka tokmu tie nejasni ajeti ni ukažuvaat da ne bideme mnogu egoisti i sigurni vo zaklučocite što će gi donesuva sekoj što će se zanimava so nivnoto tolkuvanje. Celiot eden spektar od 6236 ajeti kako i mnogu poveće hadisi od Muhammed a.s. koi davaat upatstva za celokupniot život koga će započnat 123 Zošto zaostanuvame? da gi tolkuvaat razni ličnosti, istite će bidat i različno razbrani. Toa e normalno koga će se zemaat vo predvid raznite faktori kako što se vo prv red prirodata na čovekot, umstvenata posebnost na sekoj od nas poedinečno, a so toa i obemot na materijata. Taka na primer posle Muhammed a.s., ashabite i nivnite naslednici, vo vremeto od krajot na prviot do sredinata na tretiot vek po hiđra se pojavile okolu 13 školi vo islamskoto pravo. Site tie se identificirale kako Ehlus Sunnet (Čuvari na Sunnetot). Samo delata na 9 pravnici ili imami se potpolno ili delimično zabeležani. Iminjata na ovie pravnici ili imami se: -Ebu Seid El-Hasan ibnu Jesar El- Basri (se preselil na ahiret 110 g. po hiđra) -Ebu Hanife En Numan ibnu Sabit ibnu Zuti (150 g.h) -El-Evzai Ebu Amr Abdurrahman ibnu Amr ibnu Muhammed (157 g.h) -Sufjan ibnu Sad ibnu Mesruk Es-Sevri(160 g.h) -El-Lejs ibnu Sad(175 g.h) -Malik ibnu Enes Es-Sebai(179 g.h) -Sufjan ibnu Ujejne(198 g.h) -Muhammed ibnu Idris Eš Šafi(204 g.h) i -Ahmed ibnu Muhammed ibnu Hanbel(241 g.h) Od site ovie pravnici, imami do den denes sledbenici i pravnite principi nasekade po svetot se primenuvaat od četvorica: Ebu Hanife, Malik, Šafija i Ahmed ibnu Hanbel. 124 Zuber Asanoski Site ovie pravnici, imami započnale po sistematski pat so godini i decenii da go proučuvaat Kur`anot i Sunnetot, a site so cel Kur`anskite upatstva da gi približat do narodnite masi. Ona što ni go ostavile po osnov na raznorazni prašanja ukažuva deka gledištata na imamite se razlikuvale. Što e sosema normalno. Do različni gledišta i rezultati bi došle i denes koga vrvni naučnici bi započnale da go proučuvaat islamskoto pravo. Toa samo ukažuva kolku e komplicirano čovek da se zanimava so tolkuvanje. Istite razliki kaj imamite nastanaa vo prv red poradi eden od osnovnite zakonitosti vo univerzumot što Allah đ.š. go odredil, a toa e zakonot na razlikite koj kaj imamite kako i kaj sekoj od nas se manifestira preku različnite umstveni sposobnosti. Zatoa tie imami treba da ni bidat primer deka ne može site da razmisluvame okolu sekoj problem isto. Samo ima edna golema razlika pomegju odnesuvanjeto na imamite pomegju sebe i nas denes. Imamite vo site tie razliki se počituvale i so respekt zboruvale megju sebe ili za drugite vo otsustvo. Što znači svesni bile na univerzalniot zakon na razliki. A nie za žal sme sprotivstaveni edni na drugi. I so naši skoro zanemarlivi, slabi verski i svetovni poznavanja vodime bezvredni raspravii koi ponatamu vodat do verbalni i fizički presmetki. Toa zboruva deka ne gi razbirame razlikite kako edna od osnovnite zakonitosti vo univerzumot. Toj zakon ne e vospostaven od nikoj poedinec tuku e od Allah đ.š. i zatoa za svoja dobrobit treba sekoj da go primenuva vo sekojdnevniot život. Za da gi razbereme segašnite nedorazbiranja koi se 125 Zošto zaostanuvame? nastanati pomegju sledbenicite na Kur`anot, ovde će navedam nekolku razliki pomegju ashabite, nivnite naslednici i vodečkite pravnici koi se odnesuvaat na primer na klanjanjeto namaz. Taka nekoi od niv učele bismillah na početokot od surata Fatiha, a drugi ne učele. Nekoi ja učele glasno, nekoi vo sebe. Nekoi ja učele kunut dova kako del od sabah namazot, a drugi ne ja učele. Nekoi go obnovuvale abdesot posle krvarenjeto na nosot, povraćanje i puštanje na krv, a drugi ne go obnovuvale. Nekoi go obnovuvale abdesot posle jadenje meso od kamila ili od hrana direkno pečena na ogan, a drugi ne go obnovuvale itn.. Od ovie malku primeri gledame kolku razliki se pojavuvaat koga se raboti samo od eden mal del od namazot. A što bi bilo koga bi se razgledale razlikite od site aspekti od životot. Bi se napišale toni so knigi. Edno e bitno da razbereme deka treba da znaeme i da bideme svesni za raznite razliki okolu različnite prašanja od sekojdnevniot život. I tie razliki samo treba da ne zbližuvaat, a ne kako nas da ne oddalečuvaat eden od drug so tragični posledici, da stanuvame neprijateli edni na drugi što e vo sprotivnost so Kur`anskite upatstva. Nie se oddalečuvame eden od drug i toa so svetlosna brzina zatoa što našeto glavno sekojdnevno moto e nenaučno, ednostrano i egoističko i glasi: „Samo jas sum vo pravo i moeto mislenje i nikoj drugi i nikako poinaku.“ Vakvite sfaćanja samo ne vodat vo očevidno propagjanje i zaostanuvanje. 126 Zuber Asanoski „A tie po prašanja za svojata vera se podelija na stranki, sekoja stranka zadovolna so ona što go ispoveduva, „ (Sura 23. El-Mu minuun-Vernici, 53) prevod Besim Korkut „od onie koi verata svoja vo stranki ja podelija; sekoja stranka zadovolna so ona što go ispovedat.“ (Sura 30. Er-Rum-Vizantijci, 32) prevod Besim Korkut Vo site ovie godini posle prateništvo na Muhammed a.s. od razni avtori kako muslimanski, a i nemuslimanski se pišuvalo za Kur`anot od razni aspekti. Posebno pišuvanjeto e mnogu zaintenzivirano vo posledno vreme. Se pišuva od naučen, etički, moralen, ekonomski, socijalni, i koj ne drugi apekt. Najgolem del se pišuva od aspekt na pozitivna konotacija, kako od muslimanski, taka i od nemuslimanski avtori. Isto taka poradi neznaenje ili služenje na raznoraznite interesi ima eden mal del od avtori koi pišuvaat i vo negativna konotacija. Centralno mesto vo site ovie kako pozitivni, taka i negativni pišuvanja e tolkuvanjeto na Kur`anot. Za da se tolkuva, a so toa i pravilno da se razbere Kur`anot ne e lesna i ednostavna rabota. Sepak, čovekot treba da se trudi toa da go pravi što porealno i naučno. Tolkuvanjeto na Kur`anot treba da bide predizvik i sekoja edna generacija da dade pridones vo celokupniot život vo edna sredina, zaednica, a so toa i za celoto čoveštvo. 127 Zošto zaostanuvame? „On ti objavi Kniga. Vo nea ima ajeti ednostavni. Ovie se majka na Knigata. Što se odnesuva do onie koi vo srcata svoi imaat skršnuvanja gi sledat, zaradi zbrka i svoe tolkuvanje, ajetite složeni. ....“(Sura 3. Semejstvo Imranovo, 7) prevod Hasan Đilo „Vo sozdavanjeto na nebesite i Zemjata i vo smenata na denot i noćta navistina ima dokazi za onie so razum obdareni,“ „za onie koi stoejći, sedejći i ležejći Allah go spomenuvaat i za sozdavanjeto na nebesite i Zemjata razmisluvaat. ...“(Sura 3. Ali-Imran-Semejstvo Imranovo, 190, 191) prevod Besim Korkut „Toa se primeri koi Nie na lugjeto im gi kažuvame, no samo učenite gi sfaćaat.(Sura 29. Al-Ankabut-Pajak, 43) prevod Besim Korkut „... . A od Allah od robovite Negovi se plašat-učenite. ...“(Sura 35. Fatir-Sozdavač,28) prevod Besim Korkut Ovie ajeti jasno ni ukažuvaat deka tolkuvanjeto na Kur`anot e neposredno zavisno od učenjeto, naukata. Odnosno čovekot so permanenti ispituvanja, kako vo prirodata taka i vo univerzumot će bide vo možnost sfaćajći gi raznoraznite zakonitosti i pravilno da go tolkuva i Kur`anot. Stručnosta od raznoraznite naučni oblasti pomaga vo pravilnata iterpretacija na Kur`anot. Što znači klučot i glavnata i edinstvena lozinka so koja će se uspee da se tolkuva Kur`anot e učenjeto, 128 Zuber Asanoski naukata. A ne ona što nie go imame vo sekojdnevnata praksa, a toa e sprotistavenost na učenjeto, naukata, a so toa sprotistavenost na Allah đ.š.. Gledano od istoriski kontekst normalno e tolkuvanjata da se razlikovaat nekogaš i denes. Razvojot na naukata doprinesa nekoj ponejasni ajeti da bidat pojasni vo denešno vreme. Ili vo idnina so ponatamošniot razvoj na naukata tolkuvanjata će dobivaat novo svetlo i kvalitet. Edna od najgolemite Kur`anski mudrosti za da možat lugjeto podobro da ja razberat Kur`anskata objava e taa što ajetite se donesuvani vrz osnova na nekoi nastani koi togaš se slučuvale. Megjutoa, so toa ne završilo nivnoto značenje i istite ne bile samo za togašnite lugje. Tie upatstva se univerzalni i važat za site generacii. Što znači sekoj eden ajet vremenski treba da se gleda od aspekt na minatoto, segašnosta i idninata. Ako nekoj ajet bil objaven radi nekoj nastan ne znači deka toj ne važi za denešno vreme ili za vo idnina. Gore citiranite ajeti jasno ni ukažuvaat deka samo pobožnosta ne može da se primeni vo tolkuvanjeto na Kur`anot. Pobožnite ličnosti vrz osnova na slušanje na nečii mislenja ili so površno čitanje bez vistinsko razbiranje na odredeni naučni normi i bez temelni razmisluvanja, a so toa ne zemajći gi vo predvid golemite mudrosti od objavata, najmnogu priznavaat samo bukvalnost i ednostranost. Takvite lugje Kur`anot go tolkuvaat bukva za bukva kako što e napišan, taka go prifaćaat i nikako poinaku. Na ovoj način prvo site koi 129 Zošto zaostanuvame? taka razmisluvaat vsušnost se protiv osnovnite principi na Kur`anot deka pobožnosta ne e dovolna i taa će bide korisna samo ako bide vo služba na naukata. Ako toa ne se pravi tie kako pobožni lugje odat vo pogrešna nasoka i se oddeličuvaat. Ponataka so svoeto odnesuvanje takvite odat od greška vo greška, se poveće i poveće se štetni za zaednicata otkolku što se korisni. Znači koga se vrši tolkuvanje na Kur`anot, tolkuvačot ne treba da ima vrska so ednostranosta, odnosno so čovečkoto ego, so čovečkoto jas. So edno ednostrano (samo vaka i nikako drugo mislenje), površno i samo bukvalno, izolirano tokuvanje i primenuvanje na objavenite ajeti ili hadisi, postoi najgolema opasnost da se zastrani od praviot, sreden pat na što ukažuva Kur`anot. Spored mene samo so primena na široka mnogustranost pravilno će se razbere Kur`anot vo sekoe vreme. Bidejći so edno ednostrano, površno, a so toa i bukvalno tolkuvanje ne može da se dojde do vistinski rezultati, pa se odi vo pogrešna nasoka. Ednostranosta vo tolkuvanjeto e tesno povrzana so egoizmot i slepoto sledenje na nekoe učenje. I što e najtragično po nikakokov način ne se priznava, akceptira drugo i poinakvo mislenje, učenje. A eden takov pristap e eden od najgolemite neprijateli na tolkuvanjeto na Kur`anot i na islamot voopšto. Vakvite lugje koi vodat i sledat edna ednostranost vo osnova se izoliraat od sredinata. Islamot go bara sprotivnoto. Odnosno, neposredno so svojata familija čovekot treba aktivno da učestvuva vo 130 Zuber Asanoski gradenje na socijalnite kontakti so drugite lugje vo zaednicata, društvoto. Na toj način, so zdravi socijalni odnosi i so neposreden kontakt so prirodata, a so toa i so Gospodarot će dojde do izraz sekoj čovek so svojata kreativnost za ona za što e nadaren so što zaednicata samo dobiva vo kvalitet od sekoj eden kreativen poedinec. So svoeto izoliranje sekoj od nas samo se oddalečuva od osnovnite principi na islamot. Izoliranata ličnost ne go dava svojot doprinos za zaednicata za što e i dolžen i obvrzan. Odnosno ne ja vrši svojata misija. Zatoa ovde će prašam: Kako može čovek koj se izolira da se najde vo sostojba da gi rešava raznite iskušenija so koi čovekot se srećava vo sekojdnevniot život, a koj gi odredil Allah đ.š.? I, dali iskušenijata se samo za drugite narodi, a nie samo nemo i pasivno će nabljuduvame? Zatvoreni, neorganizirani, a so toa sprotistaveni na prirodata, na ona od koja i Allah đš.s ne sozdal bez sistematski i naučni proučuvanja, od nas ne doagjaat do izraz našite kreativni sposobnosti. Tie zasekogaš ostanuvaat zatvoreni vo nas. Toa se slučuva poradi toa što nie im sozdadovme zatvori. So takov eden način vsušnost samite vleguvame vo stapica vo tie zatvori. Za toa ni ukažuva Kur`anot. „Ne se ednakvi vernicite koi ostanuvaat doma-osven nesposobnite-i onie koi se borat na Allahoviot pat, i so imotot svoj i so životot svoj, Allah gi odlikuva so eden 131 Zošto zaostanuvame? stepen nad onie koi ostanuvaat. Allah gi odlikuva so golema nagrada onie koi se borat nad onie koi ostanuvaat doma;“ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 95) prevod Hasan Đilo Ovde ne smeeme ednostrano, doslovno da razbereme deka ovoj ajet se odnesuva samo vo slučaj na borba. Taa borba se odnesuva na site oblasti na životot počnuvajći od naukata, organiziranosta itn.. so eden aktiven odnos vo životot, a ne zatvoreni vo nekoj svet sprotiven na islamot. Izoliranosta e sprotivna na Allahovite zakonitosti i so izoliranje lugjeto lesno možat da dobijat nekoj kompleks koj e krajno negativen kako za sebe taka i za zaednicata. Bidejći denes site sekojdnevno mnogu se srećavame so toj problem ovde vo ovoj moj trud sakam da potenciram deka ako nekoj misli deka toa što go pravi, praktikuva e sovršenstvo vo sledenjeto na islamot togaš za žal istiot stanal žrtva na egoizmot i slepoto sledenje i navleguva vo eden ćor sokak od koj može teško da se vrati. Takvata ličnost brzo stanuva žrtva na fanatizmot so teški i trajni posledici. Samata denešna podelenost i netolerantnost na raznorazni grupacii e dovolen dokaz za toa. Osnovnoto pravilo koe ne treba da se zaboravi i mora da se primenuva vo tolkuvanjeto na Kur`anot e mnogustranosta. Ovaa mnogustranost e vo tesna vrska so tolerantnosta. Pa zatoa sekoja ličnost koja ja sledi mnogustranosta e so sabar i e vo sostojba da 132 Zuber Asanoski tolerira i da vodi dijalozi na mirna osnova so site drugi koi poinaku razmisluvaat. Vakvite ličnosti se svesni deka ona što toj go sledi ne e sovršenstvo. Na toj način takviot eden sledbenik e vo sostojba da ja sogleda svetlinata na Kur`anskata objava i postepeno so tolerancija, so site drugi da trasira pravilni patišta. Takvite ličnosti se mnogu kreativni, megjutoa za žal mnogu se retki i neprifateni od site drugi koi mislat samo edenostrano koi se ograničeni vo nekoj svoj svet, nesfaćajći ili ne sakajći da gi sfatat koi se negativnite posledici od toa. Ne sum moćen da predviduvam megjutoa, poradi krajno narušenite megjučovečki odnosi megju nas i vo naši sredini kade dominira egoto, egoizmot, a so toa i ednostranosta, od sekoj poedinečno realno e deka nekoi promeni mnogu teško ili nikako nema da gi prifatime vo dogledno vreme. Zadačata na site koi ne sme zadovolni so momentalnata sostojba e da go kažeme svojot stav. Ne može sè što ne tišti vo dušite za sè ona što se slučuva vo nas i okolu nas da go držime vo sebe i samo da bideme nemi svedoci na seto toa. Od ovoj aspekt mora da izleze sè od nas i na glas da se ukažuva na site devijantni pojavi vo našite zaednici. Zatoa i jas lično čuvstvuvam dolžnost i na ovoj način so pišuvaniot zbor da se priklučam na site koi ne možat da bidat na nikakov način zadovolni so ova krajno stramotna sostojba vo koja se naogjame. I javno apeliram do site deka treba da se soočime so site sekojdnevni problemi i iskušenija so koi nie do sega navistina ne 133 Zošto zaostanuvame? možeme da se nosime i so našata pasivnost ne go sledime patot na našiot Pratenik, a so toa ne gi sledime Kur` anskite upatstva. Ne može lagata da ja puštame da se širi nasekade kako što se širi virusot na nekoja bolest, a vistinata da ja sokrivame. Dostignatiot najnizok stepen na organiziranost na našiot život e krajno alarmanten. A se znae od životot od Muhammeda a.s. deka osnova na islamskiot život sekako deka pretstavuva organiziranje na životot vo site sferi i segmenti. Za da go potvrdam i dokažam ona što dosega go tvrdam deka bukvalnosta i ednostranosta vo tolkuvanjeto se opasni vo prodolženie će se poslužam so Kur`anskite ajeti što jas gi gledam i razbiram so moite umstveni sposobnosti koi se odnesuvaat za prirodnata sredina i odnosite vo zaednicata. 134 Zuber Asanoski DOKAZI KOLKU E OPASNO I DA NE SE PRIMENUVA EDNOSTRANOSTA VO TOLKUVANJETO NA KUR`ANSKITE AJETI Za da go potvrdam i dokažam ona što dosega go tvrdam deka bukvalnosta i ednostranosta vo tolkuvanjeto na Kur`anot se opasni, vo prodolženie će se poslužam so Kur`anskite ajeti što jas gi gledam i razbiram so moite umstveni sposobnosti. Takvi ajeti ima mnogu koi se odnesuvaat kako za prirodnata sredina taka i za odnosite vo zaednicata. Prviot i osnoven primer će go iznesam so ajetite za sozdavanjeto „Od zemja Nie ve sozdadovme i vo nea će ve vratime i od nea povtorno će ve izvadime.“ (Sura 20. Ta-ha, 55) prevod Hasan Đilo „...I se što e živo Nie od voda go sozdavame. Ne veruvate li?“ (Sura 21, El-Enbija-Pejgamberi, 30) prevod Hasan Đilo „Pa, neka čovekot pogleda od što e sozdaden, sozdaden e od voda što se isfrla, koja izleguva megju rbetot i gradite.“ (Sura 86. Et-Tarik-Denica, 5,6,7) prevod Hasan Đilo Ako optički se pogledaat ovie ajeti pogrešno će 135 Zošto zaostanuvame? zaklučime deka tie se sprotistaveni, kontradiktorni. Megjutoa, ako se navleze naučno će se vidi deka naukata samo gi potvrdi gorecitiranite ajeti koi se samo vistina. Imeno, znaeme deka čovekot i sè što postoi vo univerzumot se sozdadeni od zemja, od prvobitnata materija koja pod odredeni i programirani uslovi se rasparči na site strani vo univerzumot. Zatoa ako se analizira sostavot na site rastitelni i životinski vidovi će se vidi istata struktura kako strukturata na sostavot od zemjata. Isto taka, kako što dokaža naukata, životot kako što e odredeno započna da se razviva vo vodata. Zatoa istata vleguva vo najgolem procent vo sostav na gradbata na živite vidovi. Naukata isto taka dokaža deka kako što e odredeno: od par maško i žensko so oploduvanje na jajce kletkata od spermatozoid vo utrobata na majkata se formira nov život. Seto ova ukažuva deka ovie tri ajeti ne se kontradiktorni, tuku ukažuvaat samo na vistinata, a toa e deka treba da sme sè podaleku od ednostranosta vo tolkuvanjeto na ajetite i što poveće da se približiuvame do naukata. 136 Zuber Asanoski PRIRODNA SREDINA Spored naučni nepotvrdeni mislenja, nie znaeme i vremenski sme svesni deka čoveštvoto egzistira vo edno relativno vreme, prostorno sega zasega na zemjata, od pred nekolku stotici iljadi do dva milioni godini. Do koga će bide vakviot način na egzistencija nikoj ne znae. Megjutoa, samiot fakt što čovekot kako razumno suštestvo živee vo eden prostor ukažuva deka čovekot ima i obvrski kon toj prostor, kon prirodnata sredina, kon okolinata. Zatoa što kako što znaeme celokupnata naša egzistencija e povrzana i zavisna od taa sredina. Za žal čovekot sè ušte ne može da go svati pravilnoto značenje na prirodata, prostorot. Pa zatoa namesto ogromnite parični sredstva vo iznos od milioni ili milijardi da gi upotrebuva za proučuvanje na prostorot, istite gi troši za nepotrebni raboti naoružuvanje, a so toa i za megjusebno uništuvanje. Žalno, no vistinito. A gledame deka sekoj eden pogrešen čekor e šteten za egzistencijata na site živi suštestva. Kako najrazvieno živo suštestvo čovekot e toj što ja nosi odgovornosta za site. „Se što e na zemjata Allah za vas go sozdade; ...“ (Sura 2.El-Bekara-Krava, 29) prevod Hasan Đilo „ Ne gledaš li deka Allah se vam vi potčini? I ona što 137 Zošto zaostanuvame? e na zemjata, ...“ (Sura 22. El-Hađđ-, 65) prevod Hasan Đilo „Onoj Koj vi ja opredeli zemjata kako postela, a neboto kako zdanie, i On čini od neboto da se spušta voda i Koj, so nejzina pomoš gi vadi plodovite kako nafaka vaša-a, bidejći znaete, togaš na Allah nemojte združenici da Mu pripišuvate!“ (Sura 2. ElBekare-Krava,22) prevod Hasan Đilo „ Neli Nie odredivme zemjata da bide postela,“( Sura 78. En-Nebe-Kažuvanje, 6) prevod Hasan Đilo Ovie i mnogu drugi ajeti od Kur`anot ukažuvaat deka čovekot na zemjata i pokraj ogromnite brzini na rotacija i revolucija od 32km vo sekunda se čuvstvuva prijatno, voedno ima na raspolaganje sè vo prirodnata sredina, što mu koristi i što mu e potrebno za svojot celokupen život. Kako što gledame so namnožuvanje na naselenieto se zgolemuvaat i potrebite za zadovoluvanje na sekojdnevieto. Iskoristuvanjeto na prirodnata sredina ne treba da bide bez granici. Toa mora da bide so cel i smisleno. Sekoe edno besmisleno iskoristuvanje na prirodnite resursi može da ima krajni i teški posledici za site. Na primer ako dojde do pregolemo uništuvanje na šumite i rastitelniot svet može da se poremeti ramnotežata vo soodnosot vo vozduhot megju kislorodot i jaglerodniot dioksit so edni teški 138 Zuber Asanoski posledici za živiot svet. Zatoa što sme sozdadeni smisleno i so cel, a so toa da ja iskoristuvame prirodata i nejzinite resursi ne znači deka nemame nikakvi obvrski kon nea. Naprotiv, treba da bideme poveće od sekogaš svesni deka našiot život i opstanok e neposredno zavisen od prirodata i nejzinite resursi. Pa, zatoa Allah đ.š. ni ukažuva: „... Jadete i pijte od nafakata Allahova i ne rušete po zemjata kako bezrednicite!“ (Sura 2. El-BekaraKrava, 60) „I trevata i drvata pagjaat na seđde.“ (Sura 55. ErRahman-Milostiviot, 6) prevod Hasan Đilo Ova jasno ukažuva kako treba da se odnesuvame so nafakata Allahova i kolkavo e značenjeto na trevata, odnosno na celiot rastitelen svet i so kakov respekt treba da se odnesuvame kon niv, koi na svoj način mu pagjaat na seđde na univerzalniot Goaspodar. Ovie Kur`anski upatstva jasno ni davaat na soznanie deka samo so razbiranje na edna ramnoteža pravilno će se odnesuvame vo sekojdnevniot život kon prirodata. Kako što napomenav Kur`anskite upatstva navleguvaat vo site sferi od životot. Vo eden del od Kur`anot imame upatstva koi se odnesuvaat za prirodnata sredina i nie imame potreba od pravilen pristap kon niv. 139 Zošto zaostanuvame? TEKTONSKI DVIŽENJA DALI PLANINITE SE DVIŽAT ILI NE? Eden od najvpečatlivite primeri za pravilen pristap vo tolkuvanjeto na Kur`anot bez ednostranost imame za ajetite koi se odnesuvaat za tektonskite dviženja, odnosno dviženjeto na planinite. „On Zemjata ramna ja napravi i na nea nepodvižni planini i reki sozdade. I On od sekoj plod sozdade par. On pravi noćta da go pokrie denot. I ete, vo toa, navistina, ima znamenija za lugjeto koi razmisluvaat!“(Sura 13. Er-Rad-Grom, 3) prevod Besim Korkut „I Zemjata Nie ja raširivme i po nea nepodvižni planini rasfrlavme, i od nea napravivme da nikne od sè po nešto, so ramnoteža.“ (Sura 15. El-Hiđr, 19) prevod Besim Korkut „I po zemjata Nie podignavme planini bez taa da gi strese ...“ (Sura 21 Al-Anbiya- Verovesnici, 31) prevod Hasan Đilo Site ovie Kur`anski ajeti jasno ni se ukažuvaat koja e ulogata na planinite za stabilnosta na zemjata. Naučno e poznato deka zemjata ja sočinuvaat nekolku obvivki 140 Zuber Asanoski od koi nadvorešnata vo naukata e poznata kako Litosfera. Na nea pokraj site geomorfološki formi se naogjaat i planinite. I ovde gledame deka planinite se so cel sozdadeni. I kako što gledame od gorecitiraniot ajet, a što i naukata go potvrdi, planinite imaat uloga da ja stabiliziraat zemjata od potresi i site živi suštestva da se čuvstvuvaat udobno na nea. Megjutoa, vo eden drug ajet gledame deka pišuva nešto drugo. „Ti gi gledaš planinite i misliš deka se nepodvižni, a tie se dvižat kako što se dvižat oblacite- ...(Sura 27, Al-Naml- Mravi, 88) prevod Hasan Đilo Ovoj ajet ako se interpretira bukvalno i ednostrano, će vidime deka toj navidum e protivrečen, kontradiktoren na pogorecitiranite ajeti koi upatuvaat deka planinite se nepodvižni. Megjutoa, uvidovme so ajeti deka nema protivrečnost vo Kur`anot. Toa jasno i nedvosmisleno ukažuva deka po nikakov način ne smeeme da se koristime so ednostranosta i bukvalnosta vo tolkuvanje na Kur`anskite ajeti. Zašto ako toa go pravime samo so ovie pogorecitirani ajeti će dojdeme vo sudir, pa koj ajet će go izbereme za vistinski: onoj koj ukažuva deka planinite se dvižat ili onoj koj ukažuva deka planinite ne se dvižat. Taka, na toj način će započneme da se karame kako što i voobičaeno go pravime toa, bez granici. E tokmu ovde doagja do izraz ona što Allah đ.š. ukažuva deka 141 Zošto zaostanuvame? samo onie što se učeni će znaat da gi razbiraat ovie Kur`anski mudrosti. I dvete grupi na ajeti se točni i ukažuvaat na vistinata koga planinite se gledaat od aspekt na vremeto. Imeno, zemjata so edna ogromna brzina od 32 km vo sekunda ima dvojno dviženje: Zemjata se dviži okolu svojata zamislena oska, odnosno rotacija i zatoa imame smena na den i noc; i okolu sonceto odnosno revolucija, pa zatoa imame promena na godišnite vreminja. I pokraj golemata brzina na dviženje koga se raboti za vremeto gledano momentalno, segašno vreme nie na zemjata ne čuvstvuvame nikakvo dviženje, za nas sè e nezabeležlivo i udobno. Planinite nam ni izgledaat tokmu onaka kako što se opišani vo prvocitiranite ajeti deka istite se nepodvižni, stabilni i zacvrstuvači na zemjata. Megjutoa, ako se gleda od aspekt na golemi vremenski edinici so iljadnici i milioni godini naukata ukažala deka slikata za raspored na kopnena površina i voda postojano se menuva. Ovoj ajet vsušnost ukažuva na tektonskite dviženja so koi zemjata, a so toa i planinite se vo postojano dviženje. Taka, ovie planinski venci koi denes se raspostraneti po cel svet taka narečeni Mladovenečni planini nastanati se za vreme na Alpskata orogeneza koja započnala nekade vo Mezozojskata era i trae i den denes. Ovie tektonski dviženja so koi se menuva formata na zemjata imaat svoja cel. Tie ovozmožuvaat naučnicite so proučuvanja da dojdat do nekoi rezultati i 142 Zuber Asanoski zaklučoci što na čoveštvoto mu se potrebni od site oblasti od životot. I ovde i ednite i drugite ajeti nedvosmisleno ukažuvaat deka nikako ne smeeme da gi gledame odvoeni edni od drugi, ednostrani tuku, treba dobro da gi vklučime umstvenite sposobnosti za da dojdeme do vistinski zaklučoci. 143 Zošto zaostanuvame? ODNOSITE VO ZAEDNICATA Kako što znaeme site Allahovi objavi imaat eden univerzalen karakter i vo sebe sodržat upatstva od site sferi na životot. Centralno mesto na objavite, a so toa i na Kur`anskata objava e da ukaže i da dade upatstva za ureduvanjeto na raznoraznite čovekovi odnosi vo zaednicata. Poradi prirodata na čovekot kako socijalno suštestvo koe e podgotveno poveće od bilo koj drug da navleguva vo razni odnosi koi treba da se ureduvaat, toj rasprava i navleguva vo lavirint na sekoja edna problematika vo zaednicata. Ako istoriski se gleda vo početokot od razvojot na čovekot odnosite bile poednostavni. Razvojot na čovekovite zaednici pridonese odnosite vo zaednicata da dobijat što posložen karakter. Zatoa i Kur` anskata objava vo najgolem del dava upatstva so koja ni ukažuva kako da gi ureduvame odnosite vo zaednicata. Ovde treba da ni bide jasno, a toa go gledame od Kur`anot, kako i od Hadisite od Muhammed a.s. deka nemame gotov šablon za ureduvanje na odnosite vo zaednicata. Toa ukažuva na univerzalnata logika što e vospostavena vo univerzumot deka shodno prirodata na čovekot, blagodarenie na razumot so koj e obdaren treba odnosite vo zaednicata da gi ureduva na zdrava i pravilna osnova. So negovo neposredno, besprekorno i aktivno koristenje treba pravilno da gi primenuvame 144 Zuber Asanoski tie upatstva što mu se dadeni na čovekot. Kompleksnosta na sekoja edna zaednica odnosno nejzinoto ureduvanje e eden golem predizvik i bara site iskušenija što sekojdnevno se pojavuvaat pred čovekot, toj razumno da gi rešava. Zatoa vo ramkite na moite umstveni sposobnosti glavna namera za ova moe pišuvanje se odnesuva tokmu na ukažuvanjeto da ne ja primenuvame ednostranosta vo ureduvanje na raznoraznite odnosi vo zaenicata zasnovano vrz osnova Kur`anskite upatstva. „Ako onie frlaat laga vrz tebe, togaš, kaži: „Mene moite dela, a vam vašite dela. Vie ste daleku od ona što go rabotam, a i jas sum daleku od ona što vie go rabotite.“ (Sura 10. Junus, 41) prevod Hasan Đilo 145 Zošto zaostanuvame? RABOTENJETO I EKONOMIJATA OSNOVA NA SEKOJ EDEN SISTEM Bez razlika na koe nivo od svojot razvoj se naogja čovekot svesni sme i znaeme deka egzistencijata na zemjata e tesno povrzana so svojata aktivnost odnosno rabotata za egzistencija, a so toa i izgradba na zdrav ekonomski sistem. Bez edna pravilna i jaka ekonomija kako što gledame od sekojdnevniot život posledicite se mnogu strašni za sekoja edna zaednica. Produktivna i zdrava ekonomija sozdava blagosostojba vo zaednicata. Za toa sme svedoci i denes. Site onie sistemi koi razvija golema i slobodna ekonomija živeat mirno iako se mnogu rasni, mnogunacionalni i mnogujazični. Takviot eden spektar na rasi, narodi i jazici e tokmu vo sklad so smislata na životot i ona što go odredil Allah đ.š. Što znači Allah đ.š. toa go saka kade sistemi so poveće rasi, nacii i jazici znaat da živeat i da se počituvaat i kade doagjaat do izraz sposobnostite na site. A sistemi kade dve do tri nacii ne možat da živeat složno e sprotivno na ona što Allah đ.š. go odredil. Blagosostojbata vo sekoj eden sistem trae se do momentot koga nastanuva haos vo ekonomijata. Togaš nastanuva i haos vo celokupniot sistem. Zatoa treba sekogaš dobro da se vodi griža ekonomijata da bide osnova i da i se posvetuva najgolemo vnimanie. Na toa ni ukažuva i sledniot ajet. 146 Zuber Asanoski „Nie go sozdadovme čovekot, sekako, da se trudi(raboti).“(Sura. 90 El-Beled-Grad, 4) prevod Hasan Đilo Bez rabota čovekot sigurno ne bi bil toa što e. Taa e osnovnata motorna sila koja ovozmožuva čovekot da bide vo eden postojan razvoj. „Koga Allah na site Svoi robovi bi im daval oskrba vo izobilstvo, tie na Zemjata bi stanale silnici, no Toj ja dava so mera, tolku kolku što saka, bidejći Toj dobro gi poznava i gi gleda robovite Svoi.“ (Sura 42, Aš-Šura-Dogovaranje, 27) prevod Besim Korkut „Koga Allah bi im dal `rsk na robovite Svoi-tie bi stanale silnici na zemjava, no On, spušta `rsk so mera, so posak Svoj. On navistina, e Izvesten i Gledač na robovite Svoi !“ (Sura 42, Aš-ŠuraDogovaranje, 27) prevod Hasan Đilo Ovde ne možeme bukvalno i ednostrano da svatime deka na čovekot od Allah đ.š. sve na gotovo mu se dava i deka čovekot samo treba da čeka. Naprotiv sè što ni treba nie kako lugje treba sami da si go zarabotuvame so rabota. No, i tuka treba da bideme svesni, da znaeme što e ramnoteža i da zarabotuvame so mera. Ako toa ne e prisutno, ako čovekot se polakomi i kako što velime zema, zarabotuva preku mera, čovekot od den na den stanuva nasilnik i kako 147 Zošto zaostanuvame? što se veli vo narodot „Nema nasitka i sè gazi“. Megjutoa, i kako nasilnik i nemu će mu dojde krajot i će zemi so sebe onolku kolku što zemaat i site drugi samo plus što će zaraboti kazna. Zatoa čovekot treba da se trudi da namiruva so sè što mu treba so edna mera. Čovekot treba da koristi sè što e ubavo i što go ima vo izobilstvo na zemjata. Samo što vo seto toa ne smee da preteruva. Zatoa što kako što gledame od gorecitiraniot ajet Allah đ.š. ne gi saka onie koi preteruvaat. „Kaži: „Koj gi zabrani nakitite Allahovi koi On za robovite Svoi gi vadi, i dobrata na rskot? Kaži: „Ovie se na ovoj svet za onie koi veruvaat, a osobeno na onoj svet.“ Ete, taka Nie gi objasnuvame znamenijata za lugjeto koi znaat.“ (Sura 7. El-ArafBedemi, 32) prevod Hasan Đilo „ O vernici, ne uskratuvajte si za sebe ubavi nešta koj Allah vi gi dozvolil, samo nemojte preku mera, Allah ne gi saka onie koi preteruvaat“ (Sura 5, AlMaida-Trpeza, 87) prevod Hasan Đilo „...jadete i pijte, no ne preteruvajte. Allah, navistina, ne gi saka preteruvačite!“ (Sura. 7, Al A raf-Ogradi, 31) prevod Hasan Đilo Vo kontekst na ovie dva citirani ajeti se i slednive 148 Zuber Asanoski „Znajte deka životot na ovoj svet, navistina e igra i zabava, i ukras i gordelivost megju vas, i natprevaruvanje i vo imotot i vo decata, ...“ (Sura 57, Al-Hadid-Železo, 20) prevod Hasan Đilo „Nastojuvate što poveće da imate sè dodeka mezarite ne gi naselite“(Sura.102,At-Takatur-Takmičenje, 1, 2)prevod Besim Korkut Ovie ajeti jasno ni ukažuvaat deka životot na ovoj svet e eden natprevar koj što čovekot znae da go zloupotrebi nastojuvajći što poveće da se zbogati so imot od sekakov vid. Čovekot treba da go zgolemuva svojot imot, da se zbogatuva, ama ne i da ja zloupotrebi namerata, bidejći toa nekogaš se pravi na različen način bez da se vodi smetka za posledicite. Ovde jasno ni se ukažuva da ne navlezeme vo životot na ovoj svet vo edna igra i zabava od koja mnogu teško može da se izvlečeme. Zatoa što ovoj život e prolazen, minliv i treba dobro da se čuvame. Isto taka, vaka objaveniot ajet i nekoi slični na nego ne smee da gi razbereme pogrešno, ednostrano, bukvalno i so toa nie sè da prepuštime na sudbinata bez da rabotime i da davame doprinos vo rešavanje na raznoraznite sekojdnevni iskušenija. Na toj način i so edno takvo razmisluvanje i odnesuvanje sekoj čovek se izramnuva so onoj što saka da dojde do imot, kapital, na sekakov način. Zatoa i ovde ovie ajeti treba da se razgledaat od aspekt na edna celina so slednite ajeti, a 149 Zošto zaostanuvame? so cel čovekot da ja uvide i otfrli ednostranosta vo nivnoto tumačenje. „Sè što e na zemjata Allah za vas go sozdade; ...“ (Sura 2.El-Bekara-Krava, 29) prevod Hasan Đilo „Nie go sozdadovme čovekot, sekako, da se trudi(raboti).“(Sura 90. El-Beled-Grad, 4) prevod Hasan Đilo „I kaži: „Rabotete Pa, Allah će go vidi rabotenjeto vaše, ...“(Sura 9. Et-Tewba-Pokajanie, 105) prevod Hasan Đilo „O vernici, koga će se povika na namaz vo petok...pa, pobrzajte kon spomenuvanjeto na Allah, i ostavete ja kupoprodažbata. Ete toa e podobro za vas ako znaete „ „A koga namazot će se izvrši... pa, rasturete se po zemjata i barajte od dobrinata Allahova, i spomenuvajte go Allah, mnogu, za da bidete spaseni“ (Sura 62. El-Đuma-Đum`a 9, 10) prevod Hasan Đilo Od site ovie citirani ajeti gledame deka Allah đ.š. ne ni zabranuva da rabotime, da se trudime, da gi rešavame sekojdnevnite problemi so koj se sretnuvame. Naprotiv, toa treba da ni e imperativ. Na takov način se odnesuval i Muhammed a.s. koj bil 150 Zuber Asanoski svesen deka edna zaednica ili sistem ne može da se izgradi bez edna baza, fundament, a toa e ekonomijata. Megjutoa, so svojot odnos Pratenikot a.s. ni ukaža da znaeme što e granica, što e ramnoteža vo sekojdnevniot život. Ovde jasno gledame deka tolkuvanjeto bukva za bukva e ednostrano i e opasno i može da ne odnese do edna ili druga krajnost. Ova nešto se slučuva pomegju nas od onie koi samo ajetite ednostrano gi zemaat i gi izvlekuvaat od kontest za ovaa problematika. Ušte za životot od Muhammeda a.s. nekoi od muslimanite asketski (materijalno nezainteresirani z.p.) sakale da ja dokažuvaat svojata pripadnost kon islamot. Megjutoa, sledniot ajet upatuva kon nešto drugo. „Ne se ednakvi vernicite koi ostanuvaat doma-osven nesposobnite-i onie koi se borat na Allahoviot pat, i so imotot svoj i so životot svoj, Allah gi odlikuva so eden stepen nad onie koi ostanuvaat. Allah gi odlikuva so golema nagrada onie koi se borat nad onie koi ostanuvaat doma;“ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 95) prevod Hasan Đilo Od gore citiraniot ajet se gleda deka čovekot može da si živee i asketski toa ne može nikoj da mu go zabrani. Megjutoa, kako što ukažuva ajetot ne se isti onoj što ostanuva doma i onoj koj e aktiven vo sekojdnevniot život. I bidejći kažuvame deka treba da go sledime 151 Zošto zaostanuvame? sunnetot od Pratenikot toa će go pravime samo ako sme aktivni vo celokupniot život kako što bil i Pratenikot. Ovde, ovoj ajet ne smeeme bukvalno da go tolkuvame so znacenje deka se odnesuva samo na borba so oružje đihad i nešto slično na toa. Taa borba, toj đihad treba da se tolkuva kako borba vo site sferi od čovekoviot život. Vo prv red kako što znaeme taa borba treba da bide so samiot sebe koga čovekot nastojuva da se izgradi vo edna pozitivna ličnost koja gi sledi islamskite normi na život. Potoa taa borba treba da se proširi vo sekojdnevniot život bidejći kako što znaeme samiot život da se opstane na zemjata e povrzan vo prv red so obezbeduvanje egzistencija, jadenje, pienje itn.. Složenosta na raznite odnosi vo sekojdnevniot život bara aktiviranje na site tie polinja. Ne možat da bidat ednakvi onie koi živeat asketski na grb od drugite i onie koi pridonesuvaat da se podobruvaat uslovite za čoveštvoto. Tokmu eden takov odnos kon životot e eden od glavnite faktori što nie denes zaostanuvame. So ignoriranje na univerzalnite Allahovi zakonitosti, vrednosti, učenjeto, ekonomijata, organiziranjeto i mnogu drugi od naša strana i so požrtvovanost na drugite narodi vo site oblasti od druga strana dojdeni sme vo edna nezavidna situacija. A taa e produkt tokmu na nesledenje na gorecitiranite upatstva koi se jasni od sekoj eden aspekt. Tokmu zatoa denes so pravo može da se reče deka našiot život e ednostran asketski, samo za sebe. Ova 152 Zuber Asanoski go velam poradi faktot što nema tragi od organiziran život so čii rezultati će se koristi celoto čoveštvo. Globalizacijata e najgolemiot predizvik za denešnite generacii kade će se prezentiraat dostignuvanjata od site oblasti. A nas nikade nè nema. Samo so pravilno sledenje na Kur`anskite upatstva će znaeme kako da se odnesuvame vo sekoja edna dadena situacija. Sekoe oddalečuvanje od ekonomijata e vsušnost oddalečuvanje od Allah đ.š. i od islamot. 153 Zošto zaostanuvame? ALLAHOVATA ODREDBA I ČOVEKOVATA SLOBODNA VOLJA Edna od temelnite vistini vo islamot ili eden od imanskite šartovi e Ve bil hajrihi ve šerihi minellahi teala (Sè što se slučuva se slučuva so Allahova odredba). Za toa ni ukažuvaat i slednite ajeti „Allah povikuva kon Kućata na spasot i upatuva kogo saka po patot vistinski!“ (Sura. 10, Jonus, 25) prevod Hasan Đilo „Onoj kogo Allah će go upati, upaten e, a onoj kogo On će go skršne vo zabluda ... za nego ne će najdeš, osven nego, zaštitnici. ...“ (Sura 17. El-Isra-Noćno patovanje, 97) prevod Hasan Đilo „... On kogo saka go voveduva vo milosta Svoja. ...“(Sura 42, Eš-Šuara-Dogovaranje, 8) prevod Hasan Đilo „ ... Ete, taka Allah go skršnuva vo zabluda onoj kogo On saka, i On upatuva kogo saka. ...“ (Sura 74. El-Mudessir,31) prevod Hasan Đilo I ovde gledame deka ako bukvalno i ednostrano gi svatime ovie ajeti, a so toa i ovoj islamski šart, možno e da začekorime vo pogrešna nasoka i so toa sè da 154 Zuber Asanoski prepuštime na sudbinata što e mnogu opasno za sekoja edna individua, a so toa i za sekoja edna zaednica. Toa ne e vo sklad so islamskoto učenje i smislata na životot. Zatoa bukvalnoto, ednostranoto tolkuvanje e mnogu opasno za sekoja edna individua. Nasproti ovie imame i ajeti koi ukažuvaat na nešto drugo. Tie po nikakov način ne se kontradiktorni so gorecitiranite, tuku so niv pravat edna celina so razbiranje i ako pravilno gi svatime site ajeti će vidime deka ne pottiknuvaat da najdeme edna ramnoteža. „Allah, navistina, vo ništo ne im pravi zulum na lugjeto, tuku lugjeto sami sebesi zulum si pravat.“ (Sura 10. Junus, 44) prevod Hasan Đilo „A onoj koj se bori... ta, se bori za sebesi. Allah, navistina, e nezavisen od svetovite!“(Sura 29. ElAnkebut, 6) prevod Hasan Đilo „koj će napravi dobro delo za sebesi će go napravi, a koj će napravi zlo delo, protiv sebesi će go napravi. Potoa kon Gospodarot vaš će se vratite!“ (Sura 45.El-Đasie, 15)prevod Hasan Đilo „... -sekoj čovek e odgovoren za ona što sam go pravi-“ (Sura Et-Tur-Gora, 21) prevod Besim Korkut 155 Zošto zaostanuvame? Gledajći gi dvete grupi na ajeti kako edna celina, a ne bukvalno i poedinečno najdobro možeme da go objasnime Allahovoto odreduvanje. Toa znači deka Allah čovekot go sozdal so razum, so edna slobodna volja so koja čovekot može samostojno da odlučuva i da pravi izbor. Čovekot sè ušte ne e svesen kolkava e taa čest što ja ima da ima slobodna volja da odlučuva. A so toa, isto taka, ne e svesen kolkavi se negovite možnosti kako namesnik na zemjata vo sekojdnevniot život. Megjutoa, toa e i golema, pregolema obvrska. Zatoa mnogu e bitno dali tie svoi možnosti će gi nasoči vo pozitivna ili vo negativna nasoka. Bilo kakva individualna odluka da donese čovekot taa mu e poznata na Univerzalniot um i razum, na Allah đ.š.. Za toa ni kažuva i sledniot ajet: „I sekoja nevolja što će se sluči na zemjata i megju vas e vnesena vo Knigata, od porano, od Nas sozdadena, što za Allah, navistina, e lesno,“ (Sura 57. El-Hadid-Železo, 22)prevod Hasan Đilo Znači ona što mu e svojstveno na Gospodarot ne ni e svojstveno na nas lugjeto. I zatoa samo so pravilen pristap ima pravilno da go svatime ovoj imanski šart. 156 Zuber Asanoski PATUVANJE PO SVETOT Ajetite koi se odnesuvaat za patuvanjeto po svetot se eden golem primer za pravilen pristap i otfrluvanje na ednostranosta vo sekojdnevniot život. „ I nikako neka ne te izmami patuvanjeto po zemjata na onie koi ne veruvaat!“ „Malku zadovolstvo, a potoa prestojuvališteto nivno e Đehennemot.“ (Sura 3. Ali Imran-Imranova familija, 196, 197) prevod Hasan Đilo Ovie ajeti ako se gledaat ednostrano na prv pogled ukažuvaat deka ne treba mnogu da se trudime da patuvame po svetot. Megjutoa, će vidime ponataka deka vaka ednostrano ne može da gi zemame ovie ajeti vo svoeto tolkuvanje, tuku treba da se zemat vo predvid zaedno so mnogu drugi ajeti koi se odnesuvaat od ova oblast. Gore citiranite ajeti ne ni zabranuvaat da patuvame, tuku ni ukažuvaat deka ne treba da bideme izmameni od patuvanjata po zemjata od onie koi ne veruvaat zašto istite tie patuvanja gi pravat bez nekoja cel i vo osnova se pravat samo da se zadovolat ličnite strasti. Od istorijata znaeme deka mnogu patuvanja se pravele samo za korist da se vrši eksplatacija i ednostrana dobivka. Bidejći patuvanjata po svetot se posebno intenzivirani vo denešno vreme, 157 Zošto zaostanuvame? ovie ajeti pred sè ni ukažuvaat na patuvanjata koi se pravat za da se iskoristi siromaštijata vo nekoi predeli na zemjata. Na toj način lugjeto se iskoristuvaat i eksplotiraat na raznorazen način od strana na raznorazni pedofili i perverzni tipovi. Zasigurno toa ne e patot koj vernikot treba da go sledi i što sigurno vodi vo propast. Ovie ajeti nikako ne se protivrečni odnosno kontradiktorni na slednite koi iniciraat i baraat da patuvame. „Pred vas mnogu narodi bea i nestanaa, zatoa patuvajte po svetot i gledajte kakva beše kaznata za lažgovcite.“ (Sura 3, Ali-Imran-Imranova familija, 137) prevod Hasan Đilo. „Kaži: „Patuvajte po zemjata i gledajte kakva beše kaznata za lažgovcite!“(Sura 6. Al- AnamStoka(Životni),11) prevod Hasan Đilo „Kaži: „Patuvajte po svetot i videte što Toj od ništo sozdade.“( Sura 29. Al-Ankabut-Pajak, 20) prevod Hasan Đilo. Ovie ajeti jasno ukažuvaat deka patuvanjeto po svetot treba da bide so cel i istite ukažuvaat deka Islamot insistira ne samo da bideme vo rodniot kraj, tuku treba mnogu da patuvame po svetot. Tie patuvanja kako što ni ukažuva tretiot ajet vo osnova treba da 158 Zuber Asanoski bidat naučni, odnosno so našeto patuvanje da učime za raznoraznite otkritija so što će se potvrduva se što sozdade Allah đ.š. na zemjata. So toa će gi gledame raznoraznite prirodni ubavini po celiot svet osvestuvajći ja Allahovata natprirodna kreacija. „Kaži: „ Patuvajte po zemjata pa poglednete kako započna sozdavanjeto. ...“ (Sura 29. El-Ankebut, Pajak 20) prevod Hasan Đilo) Ovoj ajet nedvosmisleno ukažuva deka samo so patuvanje i sistematsko proučuvanje možno e da se doagja do vistinata, da se navleguva vo geološkoto minato na zemjata. Što znači ovde mnogu ednostavno i jasno e objasneto deka edna od celite na patuvanje se naučnite ekspedicii. Samo na toj način može da se utvrdi kako započnalo sozdavanjeto. Takvite naučni ekspedicii za žal kaj nas muslimanite kako da ne postojat isto kako što ja imame otfrleno i naukata. Od druga strana, isto taka, so patuvanjata će gledame ostatoci, urnatini koi se delo od čovekovata raka od raznorazni stari civilizacii koi što zalutuvale, a so toa se zdobile so kazni. Zatoa vo kontekst na ovie ajeti, nikako ne može da se opravda ona što se sluči koga od strana na muslimanite, pred nekolku godini vo Avganistan so dinamit se srušija dvete statui od Buda. Isto taka, vo ponovo vreme vo 2012 godina ne može da se opravda ona što se slučuva so uništuvanje na mezarite od 159 Zošto zaostanuvame? sufiite, kako i uništuvanjeto na so stotici godini starite knigi od bibliotekata, kako i od privatnite biblioteki vo Timbuktu, Mali. Ovie stari ostatoci na koi jasno ni ukažuva Kur`anot treba da se čuvaat i istite ukažuvaat i zboruvaat za vremeto koga Timbuktu so nauka se razvil i bil eden univerzitetski centar vo Afrika poznat vo celiot svet. Ili nikako ne može da ima opravduvanje za mnogu selefii, koi mislat da se sravnat so zemja site piramidi vo Egipet za da ne doagjaat turisti od zapadot. Vakvite inicijativi ukažuvaat deka nemame osnovni poznavanja za Kur`anskite upatstva. Nekakvo opravduvanje od nekoj deka sledi sunnet i nekoi hadisi od Muhammed a.s. ne može da se prifati. Muhammed a.s. gi sledel samo Kur`anskite upatstva i sigurno bil svesen i ne pravel greški. I ako toa se slučilo, bidejći i Muhammed a.s. bil čovek, sepak ajetite ukažuvaat na nešto drugo i tie se prva i vistinska odrednica za site vernici, a tie so gorecitiranite ajeti ukažuvaat na nešto drugo. I ako ima hadisi koi se odnesuvaat za ova problematika treba kritički da se ispitaat dali se od Pratenikot a.s., vo koj kontekst se izrečeni, a vo prv red kolku se vo soglanost so gorecitiranite Kur`anski ajeti. Kako što ni ukažuvaat ajetite, ostatocite na poranešnite civilizacii treba da se čuvaat. Normalno, ne so cel da pravime nekakov kult kon niv, tuku samo so edna i edinstvena cel tie da bidat škola za site idni generacii. So pravilna edukacija na eden čist monoteizam i so stepenot na razvoj vo koj denes se 160 Zuber Asanoski naogjame muslimanot ne može da zaluta vo pravenje kult kon nešto. Nie treba da navikneme i da se soočuvame vo sekojdnevniot život i so mnogu negativnosti koi se vo sklad so prirodata na sozdavanje na čovekot. Od negativnosta, od lošoto će učime i će znaeme što e pozitivno i što e dobro. Ovde so ovie primeri sakam da potenciram deka tokmu pogrešniot pristap, ednostranosta, a so toa i nerazbiranjeto na ramnotežata koja se bara vo Kur`anot doveduva do pogrešno tolkuvanje i razbiranje na Kur` anot so štetni posledici. Zatoa što so potpolno uništuvanje na raznoraznite ostatoci na nekoi civilizacii, vsušnost sme protiv pogore citiranite ajeti koi ukažuvaat da patuvame i da vidime kako završile minatite civilizacii gledajći raznorazni materijalni ostatoci. A koj e protiv upatstvata od Allah đ.š., vsušnost e protiv samiot sebe si i nema lesno da pomine. I kako što ne pominuvame. Patuvanjeto na eden neposreden način e povrzano vo prv red so naukata, a so toa i so mnogu stopanski granki. Nesledenjeto na ovie ajeti koi se odnesuvaat na patuvanjeto imaat golemi negativni posledici. Od patuvanjata zavisi kakva će bide slikata vo svetot na geostrateški plan što ponataka vlijae na politikata, ekonomijata, naukata. Na seto ova bil svesen Muhammed a.s. koj najgolem del od svojot život go pominal vo patuvanja. Na toj način se razvivale naukata, pa i site stopanski granki, započnuvajći od glavniot temel ekonomijata. Samiot Pratenik a.s. od 161 Zošto zaostanuvame? razni sredini zemal mnogu pozitivni raboti i gi izdignuval na povisok stepen. I ne slučajno so negovata pratenička misija ne samo što se proširila muslimanskata država na celiot Arapski poluostrov, tuku negovi misioneri od razni oblasti patuvale nasekade po svetot da gi podučuvaat drugite narodi na islamski pogled na životot. Za žal, nikoj do sega ne ukažuva prateništvoto na Muhammed a.s. da go razgledame i od aspekt na Kur`anskite upatstva koi se odnesuvaat za vakov pristap kon patuvanjata. Sledejći go negoviot primer, na ist način se služele i negovite naslednici, halifite. I ne e čudno što na primer bez nikakvi vojni i osvojuvanja denes Indonezija i Malezija se islamski zemji blagodarenie na misionerskite patuvanja što se vršele vo tie delovi od svetot od strana na mnogu trgovci. Megjutoa, za žal nie ne gi nasledivme Kur`anskite upatstva koi se od vitalno značenje, kako za poedinecot taka i za zaednicata. Vsušnost, može slobodno da se istakne deka so napuštanje na ova praksa započna edna dekadenca koja i den denes e prisutna nasekade vo islamskiot ummet. Ova nešto go svatija evropsite državi i sistemi koi uviduvajći go značenjeto na naukata uvidele deka patuvanjata na koi se nadovrzuvaat i osvojuvanjata imaat golemo značenje za celokupniot život. Taka na primer so golemite geografski patuvanja i otkritija od strana na evropskite državi koi započnaa vo 15 vek celosno se izmena slikata vo svetot. Za da se pravat 162 Zuber Asanoski dolgi pomorski patuvanja se pojavila potreba od pomoderni brodovi. Na toj način, so konkurencija pomegju evropskite državi doagjale do izraz kreativnite sposobnosti koj da napravi podobar brod. Se zgolemuvala potrebata od raznorazni naučni kadri: geografi, kartografi, inžineri itn.. Započnal eden seopšt razvoj na naukata so otvoranje na univerziteti od site oblasti. So ovie geografski otkritija započnale i raznorazni osvojuvanja so što se izmeni slikata na svetot. Severna Amerika, Južna Amerika, Avstralija i južno od Sahara Afrika stanaa kolonii na evropskite državi, a so toa se hristijaniziraa. So toa na novite kontinenti se promena verskata i jazična slika kaj povećeto od niv. I den denes evropskite državi gi koristat prirodnite resursi na svoite bivši kolonii koi vlijaat za eden svoj brz ekonomski razvoj od oblasta na site sferi od životot. A islamskite državi stanaa samo nemi nabljuduvači na seto toa. Ete što znači i što se slučuva ako ne se sledat Kur`anskite upatstva kako što treba. So patuvanjeto e povrzana i edna mnogu važna stopanska granka, a toa e turizmot. Zatoa mnogu civilizacii kako eden dobar izvor na materijalni sredstva i svoite kasi gi polnat od turizmot. Zatoa posvetuvaat mnogu vnimanie za razvoj na turizmot. Taka na primer vo 2012 godina glavniot grad na Francija, Pariz go posetile okolu 80 milioni turisti koj vo prosek potrošile po 164 Evra ili vkupno 13 120 000 000 Evra. 163 Zošto zaostanuvame? Za žal i den denes nie se zanimavame samo so citiranje hadisi koi vo prv red gi zloupotrebuvame i ne možeme da napravime nešto korisno i da primenime sè što e praktično i korisno vo sekojdnevniot život. Zatoa zaglavuvame vo razni raspravii i karanici. Nie ne sme svesni i ne gi sledime Kur`anskite upatstva koi se od vitalno značenje. Toa nedvosmisleno ukažuva deka nie ne sledime sunnet kako što se prepravame i si mislime deka sledime sunnet. Zošto edno e vistina što nie sme sprotivno na toa deka Muhammed a.s. besprekorno gi sledel Kur`anskite upatstva za patuvanje po svetot. Kur`anskite upatstva da patovame nasekade se aktuelni i za nas denes, a i za slednite generacii. Megjutoa, tie patuvanja gi ostvaruvaat site drugi civilizacii so naučni ekspedicii od site naučni disciplini i vo site delovi na zemjata. Gi gledame po planini, pešteri, reki , morinja, okeani, šumi, itn.. Go proučuvaat živiot, rastitelniot, životinskiot i neživiot svet. A so site tie naučni ekspedicii i rezultatite što se postignuvaat se koristat i site drugi stopanski granki i istite gi primenuvaat za svoj celokupen razvoj. Nie muslimanite sme samo nemi posmatrači na site tie nastani bez griža na sovest i da sfatime deka sme na pogrešen pat. Izgleda sme zadovolni što im sme slugi na drugi narodi i si uživame vo toj status što si go imame. Ovde isto taka će ukažam na nešto ponovo, što e aktuelno vo denešno vreme koe e povrzano so 164 Zuber Asanoski patuvanjeto, a za žal seto toa se slučuva bez nas. Dodeka nie muslimanite ne znaeme ništo podobro osven da se prepirame, karame i fizički presmetuvame, drugite narodi preku vselenskite opservatorii NASA i ESA veće nekolku decenii uporno nastojuvaat da go sledat edno Kur`ansko upatstvo koe se odnesuva za prodiranje vo univerzumot. „O družino na džinovi i lugje, ako možete da gi preminete kraištata na nebesata i na zemjata, preminete gi! Će gi preminite samo so golema sila,“ (Sura 55. Er-Rahman-Milostiviot, 33) prevod Hasan Đilo Kako što gledame ovoj ajet ni ukažuva da se prodira vo nebeskite prostranstva. I istiot sigurno ne e objaven za đabe. Pa zatoa drugite narodi gi sledat ovie upatstva. Taka od prvata misija na Apolo 11 so koja za prv pat se stapna na Mesečinata vo 1969 godina do 1972 godina Apolo 11 napravi vkupno 7 misii na Mesečinata. Vo toj period se isprateni 12 astronauti i se potrošeni 24 milijardi dolari. Toa e đihad na eden način i istiot se postignuva so golem trud. Kade sme nie? I samite gledame deka Zemjata se poveće stanuva naselena i se poveće se iskoristeni prirodnite resursi. Za žal za nas muslimanite kako da ne postoi ova upatstvo kako što ne postojat iljadi drugi ajeti, 165 Zošto zaostanuvame? upatstva. Megjutoa, edno treba da ni stane jasno deka kako i dosega i bez nas se možeše, a i ponataka će se može. Drugite narodi sledejći go ova upatstvo i ponataka će profitiraat kako što profitiraa i do sega so raznoraznite patuvanja koi gi pravat po zemjata. Na toj način so nivnoto učenje, rabota i upornost kako što vidno ja izmenija slikata na zemjata so golemite geografski otkritija, istoto ima da go napravat i so prodiranjeto vo univerzumot. Sigurno nivnite napori nema da bidat poklon za nas. Toa mnogu skapo će ne čini! 166 Zuber Asanoski POKLONUVANJE (PODARUVANJE, POTPOMAGANJE) I ŠKRTARENJE „ O vernici, delete od nafakata koja Nie vi ja dadovme pred da nastapi Denot koga poveće ne će ima ni prodažba, ni prijatelstvo, ni posreduvanje. A zulumćariite se, tokmu, nevernici!“ (Sura 2.El Bekara-Krava, 254) prevod Hasan Đilo Na zemjata lugjeto poradi splet od raznorazni okolnosti se i različito aktivni vo svojot život. So ajeti vidovme deka čovekot treba da raboti. So taa rabota logično e da se sozdava i kapital. Bidejći čovekot e sozdadaden kako socijalno suštestvo, odnosno da živee vo zaednica, toj ima i dolžnosti kon zaednicata. Bidejći taa zaednica ne može da funkcionira sama od sebe, čovekot e toj što treba da go dava svoeto učestvo. Zaednicata, državata ja pravat lugjeto, a so toa istata egzistira od rabotata na svoite gragjani. Od istorijata e poznato deka sekoja edna država razrabotuva svoj finansiski sistem kako i kolku nejzinite državjani da plaćaat porez vo državnata kasa. Na svoj način istoto go organiziral i Muhammed a.s. na osnova Kur`anskite upatstva so plaćanje zekat vo državnata kasa. Pokraj toa što državjanite se dolžni na plaćanje porez so sekojdnevnata rabota dozvolena i nedozvolena se ostvaruva odreden kapital koj e pogolem od svoite potrebi, pa e potrebno eden del e da go deli za razni 167 Zošto zaostanuvame? gragjanski celi. Bidejći so rabota vo kapitalot na čovekot se taložat nekoi nečistotii, na primer so rabotenje na crno, kapitalot što se sozdava treba da se čisti. Kako vodata što ne čisti od nečistotii, isto taka i kapitalot što go poseduvame može da se čisti so delenje. „I daj mu go na bližniot pravoto negovo, i na siromašniot i na patnikot ...“ (Sura 17. El-IstraNoćno patovanje, 26) prevod Hasan Đilo Od ovie i mnogu drugi ajeti se gleda deka čovekot e dolžen da deli od svojot kapital. Na toj način se nastojuva da se sozdava edna ramnoteža, a ne kapitalot da se taloži samo vo nečii race koi stanuvaat sè pobogati, a drugi sè posiromašni. Koga e vo prašanje delenjeto čovekot e najosetliv i togaš iznaogja razni opravduvanja so koi nastojuva da go izbegne delenjeto. Ovde će gi navedam nekoi primeri koi vo posledno vreme se aktueliziraat i se prisutni vo sekojdnevnite svetski informativni sredstva. Imeno, se raboti za pari koi gi poseduvaat poedinci vredni so milioni, a koi na sekakov način gledaat da go izbegnat oporezuvanjeto na tie pari so deponiranje po banki nadvor od svojata zemja. Spored podatocite i brojkite što gi objavi poranešniot glaven ekonomist vo konsultanskata firma „Mekinsi“, Đejms Henri superbogatite krijat najmalku 21 trilioni dolari na tajni smetki (eden trilijon ima iljada 168 Zuber Asanoski milijardi). A taa suma na skrieni pari od superbogatite e ednakva na zaedničkata finansiska moć na Soedinetite Amerikanski Državi i na Japonija. Vo ova studija vo koj ekspertot se koristel so podatoci od megjunarodniot monetaren fond, svetskata banka i od poveće vladi od svetot se opfateni samo sredstva koi se pretpostavuva deka se krijat na tajni smetki, a ne gi opfaća nedvižnostite i drugiot imot. Poglednete kakvo e odnesuvanjeto na bogatite od edna, dodeka na druga strana imame pregolema siromaštija po celiot svet. Vakvoto ponašanje e pod site normi i e svojstveno samo za lugje koi humano i moralno zataile (zastranile). Iako imaat finansii za sè da si udovolat, sepak, skržavosta ne im dozvoluva da go čistat svojot kapital. So pravilno koristenje na toj kapital sekoj eden sistem može da zastane na pozdravi noze, bidejći istiot može da se iskoristi za zajaknuvanje na sopstvenata država od ekonomski aspekt so otvoranje na novi rabotni mesta za dobrobit na site. Isto taka, ne e podobra situacijata za sekoj eden sistem i so posiromašnite koj sekojdnevno i nasekade rabotaat na crno, ilegalno i nezakonski. Na toj način mnogu pari ostanuvaat neoporezani i so niv ne može da se koristi sistemot. Kur`anot na eden perfekten način i najjasno go objasnuva delenjeto. „Kaži: „Neka se raduvaat na dobrinata Allahova i 169 Zošto zaostanuvame? na milosta Negova. Pa, ova, ete, e podobro od ona što go zbiraat.“ (Sura 10. Junus, 58) prevod Hasan Đilo „Nema da zaslužite nagrada sè dodeka ne dadete del od ona što vi e najmilo;“ ... (Sura 3. Ali ImranImranova familija, 92) prevod Besim Korkut Ovde so ovoj ajet ni se objasnuva deka nema nagrada dodeka ne oddelime od najmiloto. Sekako deka megju najmilite raboti za čovekot se parite, kapitalot, osven za vistinskiot vernik koj pravilno go razbira kapitalot što go ima. Megjutoa, za žal gledame vo sekojdnevniot život deka niv gi ima mnogu malku. I tie što gi ima se ugušeni od site onie koi širat lagi i skržavenje megju lugjeto. Ako ne beše taka denes će bevme mnogu poorganizirani i ponapred od site aspekti od životot. „O vernici, delete od nafakata koja Nie vi ja dadovme pred da nastapi Denot koga poveće ne će ima ni prodažba, ni prijatelstvo, ni posreduvanje. A zulumćarite se, tokmu, nevernici!“ (Sura 2. ElBekara-Krava, 254) prevod Hasan Đilo Koga čovekot se povikuva da deli vednaš prašuva: Kolku da deli? Kako na site prašanja koi go mačat čovekot i na ova prašanje imame eden izvonreden odgovor. 170 Zuber Asanoski „Allah ne ja optovaruva niedna duša nad možnosta nejzina. ...“ (Sura 2. El-Bekara-Krava, 286) prevod Hasan Đilo „ ... Nie Nikogo ne optovaruvame nad možnosta negova. ...“ (Sura 6. El-En am-Životni, 152) prevod Hasan Đilo „ ...- a Nie nikogo ne optovaruvame nad možnosta negova- ...„(Sura 7. El-A raf-Ogradi, 42) prevod Hasan Đilo „I Nie nikogo ne optovaruvame nad možnosta negova.“ (Sura 23. El-Mu minuun-Vernici, 62) prevod Hasan Đilo Od ovie nekolku ajeti jasno se gleda deka nikoj ne se optovaruva preku možnostite negovi. „... Te prašuvaat što da delat, kaži: „Višokot!“ (Sura 2. El-Bekara-Krava, 219) prevod Hasan Đilo „I daj mu go na bližniot pravoto negovo, i na siromašniot, i na patnikot i ne trošete bezmerno!“(Sura 17. El-Isra-Noćno patovanje, 26) prevod Hasan Đilo „ A onie koi, koga trošat, rasipnički ne go pravat, i koi isto taka ne se skržavi, tuku zemaat sredina, „ 171 Zošto zaostanuvame? (Sura 25. El-Furkan, 67)prevod Hasan Đilo Ovde na eden perfekten i ednostaven način e objasneto deka od čovekot se bara da deli samo od višokot. Prvo treba da gleda da ima da ja zadovolli svojata familija, a potoa ako ima višok kapital od nego da deli. Toa znači deka sekoj treba da se drži do edna sredina, do edna ramnoteža. Isto taka, mnogu nedorazbiranja ima okolu načinot: na koj način treba da se deli višokot što go imame. I na ova prašanje imame eden izvonreden odgovor i objasnuvanje vo Kur`anot. „Onie go delat imotot svoj denonoćno, tajno i javno, i kaj Gospodarot svoj imaat nagrada golema. Onie ne će stravuvaat i ne će taguvaat!“ (Sura 2. ElBekara-Krava, 274) prevod Hasan Đilo „Kaži im na robovite Moi, koi veruvaat, neka klanjaat namaz, i neka delat od `rskot Naš koj im go davame, bilo tajno bilo javno, pred da nastapi Denot vo koj nema ni prodažba ni prijatelstvo.“ (Sura 14. Ibrahim, 31) prevod Hasan Đilo Toa kažuva deka delenjeto može da bide i javno i tajno. Golemite nedorazbiranja proprateni duri i so fizički presmetki koi se slučuvaat vo sekojdnevniot život vo našite sredini okolu ova prašanje zboruva deka nemame osnovni poznavanja na što Kur`anot ne 172 Zuber Asanoski upatuva. I koga gledame deka ajetite se jasni, nasite postapki i mislenja ostanuvaat nejasni, neprimerni i neprifatlivi. Javno delenje mora da ima koga čovekot členuva vo Đamija i drugi razni organizacii, a so cel da se ima eden uvid i da se vodi evidencija za finansiskite sredstva. Tajnoto delenje se preporačuva koga nekoj saka so sadaka da go pomogne nekogo poedinečno. Za što ni ukažuva sledniot ajet. „Ako javno delite sadaka-ta, toa e ubavo, no, ako toa skrišno go napravite, davajći im ja na siromašnite, toa e podobro za vas. ...“ (Sura 2. El-Bekara-Krava, 271) prevod Hasan Đilo Ako čovekot deli od višokot, a za što e dolžen, sepak treba da vnimava kako go pravi toa delenje. „Onie što delat od imotot svoj na Allahoviot pat bez da prosledat so prigovor i zazbor-nagrada imaat kaj Gospodarot svoj. Onie nema da stravuvaat i nema da taguvaat.“ (Sura 2. El-Bekara-Krava, 262) prevod Hasan Đilo „Dobriot zbor i proška vredat poveće od sadaka koja e prosledena so prigovor. Allah e Bogat i Blag“ (Sura 2. El-Bekara-Krava, 263) prevod Hasan Đilo „O vernici, ne obezvrednuvajte gi sadakite so 173 Zošto zaostanuvame? prigovor ...“(Sura 2. El-Bekara-Krava, 264) prevod Hasan Đilo Od site gore citirani ajeti može da se vidi pravilniot pristap koj od nas go bara Allah đ.š. što treba da go imame vo predvid koga treba da delime. Nasproti delenjeto stoi skržavosta. Što e skržavost i kade taa go vodi čovekot će vidime od slednite ajeti. „Šejtanot ve plaši so siromaštija i ve nagovara da bidete skržavi, a Allah vi vetuva oprost i nagrada Svoja; Allah e neizmerno dobar i sè znae, „ (Sura 2. El- Bekara-Krava, 268) prevod Besim Korkut „Neka ne mislat onie koi skržavat vo ona što Allah im dade od dobrinata Svoja deka e toa dobro za niv, tuku toa e lošo za niv: Na Denot suden ona što go skržavat će im bide za vrat obeseno. Mirazot na nebesite i na Zemjata e – Allahov! A Allah e Izvesten za ona što go rabotite. (Sura 3. Ali Imran-Imranova familija, 180)prevod Hasan Đilo „Allah, navistina, ne gi saka onie nadueni i gordelivi! Onie koi se skržavci i koi im nareduvaat na lugjeto skržavost i koi go krijat ona što im go dade Allah od dobrinata Svoja. A za nevernicite Nie podgotvivme kazna sramna, „ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 36, 37) prevod Hasan Đilo 174 Zuber Asanoski „Dvoličnjacite (licemerite) ednisodrugi se nareduvaat zlo i odvraćaat od dobro, a racete im se stisnati. Zaboravaat na Allah pa i On zaborava na niv. Dvoličnite, navistina, se rasipani!(Sura 9. EtTevba-Pokajuvanje, 67) prevod Hasan Đilo „Ete, vie ste tie koi se povikuvate da trošite na Allahoviot pat. A megju vas ima i koi skržavat. A onoj koj skržavi...ta protiv sebesi skržavi. Allah e Bogat, a vie ste siromašni. A ako gi svrtite plećite On će ve zameni so drug narod koj ne će bide vam sličen!(Sura 47. Muhammed, 38) prevod Hasan Đilo Mislam deka sekoj moj komentar na ovie ajeti e bezvreden. Samo će napomenam deka vakvoto odnesuvanje za žal dlaboko e rašireno vo našata sredina. 175 Zošto zaostanuvame? ODNOSITE MEGJU MAŽOT I ŽENATA Edno od najmnogu čuvstvitelnite, a so toa i naj diskutiranite prašanja, a voedno i prašanje za koe ima najmnogu nedorazbiranja e prašanjeto za odnosot megju mažot i ženata. I ovde ovaa problematika i nedorazbiranja doagjaat tokmu od pogrešniot pristap što go imame. Pravilniot pristap e protiv sekoe ednostrano gledanje na ajetite koi vo dosta golem broj gi ima koga e vo prašanje ovaa problematika. Deka toa e taka da vidime što e sodržano vo site sledni ajeti. „Mažite se pojaki od ženite spored ona što Allah gi odlikuva edninadrugi i spored imotot svoj koj go trošat. Pa, dobri ženi se onie koi se pobožni i koi se čuvari, vo skrišnosta, na ona što treba da se čuva, i vo što Allah gi čuva. A za onie za koi se plašite deka nema da bidat poslušni – posovetuvajte gi, odvojtegi vo postela i udrete gi! A ako, pak vi se poslušni ne barajte način zlo da im nanesete. Allah, navistina , e Vozvišen i Golem!“(Sura 4. En-Nisa-Ženi, 34) prevod Hasan Đilo „Na bludnicata i bludnikot, oddelno, udrete im po sto korbači. Vo verata Allahova , dokolku veruvate i vo Allah i vo Denot suden, neka ne ve obzede pri kaznata nikakvo sožaluvanje. A pri kaznata vrz niv neka bide prisutna edna družina vernici!“ (Sura 24. 176 Zuber Asanoski En-Nur-Svetlost, 2) prevod Hasan Đilo „Bludnikot neka venča samo bludnica ili mnoguboška, a bludnicata neka ja venča samo bludnikot ili mnogubožecot! Ete toa za vernicite, sekako, e zabraneto!“(Sura 24. En-Nur-Svetlost, 3) prevod Hasan Đilo „Loši ženi za loši maži, a loši maži za loši ženi. Dobri ženi za dobri maži, a dobri maži za dobri ženi. Tie ne se vinovni za ona što drugite za niv zboruvaat. Nim im pripagja i proška i `rsk blagoroden!“(Sura 24. EnNur-Svetlost, 26) prevod Hasan Đilo Ovie i drugi ajeti se tipičen primer deka bukvalnoto sfaćanje i tolkuvanje bez razgleduvanje na ovie ajeti kako edna celina so site drugi ajeti koi će gi citiram vo prodolženie, koi se odnesuvaat na odnosite vo brakot e dosta opasno za sekogo. Zatoa i denes sme svedoci na nastani vo svetot, a i vo našata sredina koi proizleguvaat od neznaenje koe ponataka vodi do nedorazbiranje i donesuvanje pogrešni zaklučoci koi se daleku od ona što Allah đ.š. go bara od nas. Za žal, često poradi ednostranosta čovekot znae vo sekojdnevniot život da gi zloupotrebi svoite dolžnosti. A Allah đ.š. ne saka da ni otežnuva, tuku naprotiv saka da ni olesni da gi ureduvame bračnite odnosi na najvisoko i najdostoinstveno nivo. 177 Zošto zaostanuvame? „Allah ne ja optovaruva niedna duša nad možnosta nejzina. ...“(Sura 2. El-Bekara-Krava, 286) prevod Hasan Đilo Toa što e potrebno da go vklučime i iskoristime vo sekojdnevniot život so što sme i neposredno obdareni od našiot Sozdavač se samo umstvenite sposobnosti. Zatoa site pogore citirani ajeti koi gledano na prv pogled imaat edna postroga forma za reguliranje na odnosite megju mažot i ženata ne možat da se gledaat ednostrano i odvoeno od slednite ajeti: „Na mažite im pripagja del od ona što go ostavile roditelite i bližnite , i na ženite im pripagja del od ona što go ostavile roditelite i bližnite, bilo da e mnogu, bilo da e malku: delot propišan!“ ( Sura 4. En-Nisa-Ženi, 7) prevod Hasan Đilo „I ne približuvajte se kon blud. Toa, navistina, e razvrat i pat loš!“ (Sura 17. El-Isra-Patuvanje noće, 32) prevod Hasan Đilo „A megju znamenijata Negovi e i toa što od vas On sozdade ženi za da najdete smirenost vo niv. I megju vas opredeli i ljubov i milost. Ete, vo toa, navistina, ima znamenja za lugjeto koi razmisluvaat!“(Sura 30. Er-Rum-Vizantijci, 21) prevod Hasan Đilo „A ako se plašite deka nema da bidete pravedni kon 178 Zuber Asanoski jetimite ženi, togaš, venčavajte gi onie ženi koi vi se dozvoleni: po dve, po tri, po četiri. A ako, pak, se plašite deka nema da bidete pravedni , togaš, dosta vi e edna; ili so onie koi vi se dadeni vo sopstvenost. Ete, taka će bidete najdaleku od nepravdata.“ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 3) prevod Hasan Đilo „I kolku da sakate vie nikogaš ne će možete pravedno da se odnesuvate kon ženite vaši. Kon nikakva naklonost, togaš, ne ponesuvajte se, edna od niv vo neizvesnost da ja ostavite. A, ako se dogovorite i ako se plašite, Allah, navistina, e prostuvač i Somilosen!“ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 129) prevod Hasan Đilo „A onie koi će frlat laga vrz česnite ženi, a za toa nema da donesat četiri svedoci , udrete im osumdeset korbači i svedočenjeto nivno nikogaš poveće ne primajte go. Tie se, tokmu,rasipani! (Sura 24.EnNur-Svetlost, 4) prevod Hasan Đilo „O vernici, ne vi e dozvoleno da gi nasleduvate ženite sprotivno na nivnata volja. I ne nanesuvajte im šteta za da grabnete del od ona što im go podarivte osven ako ne napravat očigledno sramno delo. I učtivo odnesuvajte se kon niv. ...“(Sura 4. EnNisa-Ženi, 19) prevod Hasan Đilo „A ako sakate da ja zamenite ženata so druga žena i 179 Zošto zaostanuvame? ako nejze i dadovte mnogu bogatstvo od toa ništo ne zemajte. Zarem toa nasilno će i go odzemete. Toa, očigledno, e grev!“ „I kako će im go odzemete koga bevte otvoreni ednisodrugi i koga onie od vas dobija cvrst dogovor za brak.“ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 20, 21) prevod Hasan Đilo „I dajte im gi na soprugite od se srce nivnite venčani podaroci, a, ako pak, onie vi podarat nešto od toa, trošete go na najdobar način i so uživanje.“ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 7) prevod Hasan Đilo „Za razvod na brakot vrzani se dve raboti. Obnoslivo da se zadrži ili ubavo da se raspušti. Vam ne vi e dozvoleno da go zemete ona što veće im go dadovte. Osven vo slučaj ako dvajcata ne se plašat deka nema da gi ispolnat Allahovite granici. Ako se plašite deka Allahovite zabrani nema da gi ispolnat, togaš, ne e grev da se otkupi. Ete, takvi se granicite Allahovi: pa, nemojte da gi preminuvate. A onie što će gi preminat granicite Allahovi se, tokmu, nepravednite!“(Sura 2. El-Bekare-Krava, 229)prevod Hasan Đilo „A ako mažot ja pušti ženata po tret pat, togaš, na mažot ne mu e dozvoleno da ja vrati se dodeka taa ne se venča so drug maž. Ako ovoj ja pušti, togaš, nemat 180 Zuber Asanoski grev da sklučat brak ako mislat, sekako, deka nema da gi preminat granicite Allahovi. Ete, takvi se granicite Allahovi koi On im gi objasnuva na lugjeto koi znaat!“(Sura 2. El-Bekare-Krava, 230) prevod Hasan Đilo „I koga će gi puštite ženite, a koi će go dočekaat vremeto što treba da pomine pa, obnoslivo zadržete gi ili ubavo puštete gi. Ne zadržuvajte gi za da im napravite šteta so što bi gi pominale granicite na dozvolenoto. Onoj što taka će postapi- za sebesi zlo će napravi. I ne zemajte gi ajetite Allahovi kako igračka. Setete se na Allahoviot blagodet kon vas, i za ona što go objavi vo knigata, i vo Mudrosta so koja ve sovetuva. I plašete se od Allah. I znajte deka Allah, navistina, znae sè!“ (Sura 2. El-Bekare-Krava, 231) prevod Hasan Đilo „I koga će gi puštite ženite, a koi će go dočekaat vremeto što treba da pomine, ne poprečuvajte im da se venčaat so mažite svoi dokolku tie, sepak, se zadovolni so obnoslivosta nivna. ...“ (Sura 2. ElBekare-Krava, 231) prevod Hasan Đilo „Za razvedenite ženi česno treba da im se ostavat trošocite za ispraćanje. Ete, toa e obvrska za bogobojazlivite!“(Sura 4. El-Bekara-Kravi, 241) prevod Hasan Đilo „Ako nekoja žena se plaši od bezverieto na nejziniot 181 Zošto zaostanuvame? maž ili od ramnodušnosta- togaš, nemaat grev da se skluči dogovor megju niv; dogovorot e najdobar, zašto dušite se nakloneti kon lakomost. Ako pravite dobro i ako se plašite – Allah, navistina, e Izvesten za ona što go rabotite!“ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 128) prevod Hasan Đilo Od site gore citirani ajeti može da se zakluči deka ona što Kur`anot, islamot go bara od čovekot e da se iznajde pravilen pristap, edna ramnoteža zasnovana na ramnopravni odnosi megju mažot i ženata, odnosno da se vospostavi edna harmonična familija koja e osnovna kletka za eden zdrav sistem. Na toj način, so edni zdravi bračni odnosi će profitira celokupnata zaednica. Megjutoa, za da se dojde do toa potrebno e so eden aktiven odnos da se prezemat najrazlični merki, a vo prv red kako osnova počnuvajći so edukacija odnosno vospituvanje. So edukacija kombinirana i so mnogu drugi najrazlični merki i metodi će se objasni i osvesti što znači sekoe edno rušenje na moralnite normi, posledicite vo semejstvoto i vo familijata so pravenje blud i drigi negativni raboti. „I ne približuvajte se kon blud. Toa, navistina, e razvrat i pat loš!“ (Sura 17. El-Isra-Patuvanje noće, 32) prevod Hasan Đilo 182 Zuber Asanoski Ništo nema da se postigne samo so bezvredni, beskorisni komentiranja, a pri toa ne se prezemaat nikakvi soodvetni merki za eliminiranje na site ednostrani i tradicionalni sfaćanja koga se raboti za ureduvanje na bračnite odnosi. So eden pasiven odnos i so nataložuvanje na problemite se navleguva vo eden haos kade mnogu lesno se izleguva od kontrola. Golemiot broj na ajeti koi se naogjaat vo Kur`anot ukažuva deka treba dobro da gi vklučime umstvenite sposobnosti, so učenje postojano da razmisluvame za site tie ajeti i na krajot da donesuvame vistinski zaklučoci. Vo situacii koga ne može čovekot samostojno da donese ispraven zaklučok, najdobro e da pobara pomoš od lica koi se kompetentni, koi ja poznavaat ramnotežata i koi se protivnici na ednostranosta. Ovoj i mnogu drugi problemi nalagaat vo našiot život da go zaživeeme glavniot Kur`anski imperativ Uči, uči i samo uči. Isto taka mnogu ajeti treba da se gledaat i tolkuvaat i od vremenski aspekt. Samiot razvoj na čovekovite sistemi i zaednici e živ dinamičen proces i ne e daden ednaš za sekogaš i go bara i uslovuva istoto. Zatoa treba i ajetite koi bile objaveni vo vremeto na objavata treba dobro da se razrabotat, svatat i primenat vo denešno vreme. 183 Zošto zaostanuvame? FAMILIJARNITE ODNOSI Pokraj ajetite za reguliranje na odnosite pomegju mažite i ženite Kur` anot isto taka bara da se reguliraat i odnosite megju familiite koi isto taka se od vitalno značenje za sekoja edna zaednica. Zacvrstuvanjeto na tie odnosi pridonesuva da se sozdavaat zdravi fundamenti za razvoj na sekoj eden sistem. Vo sprotivno so nivno degradiranje se otvoraat rani vo sekojdnevniot život. Za žal vo našite sredini imame edna negativna tendencija da se rušat familijarnite odnosi koja proizleguva od ednostranoto gledanje na nekoi ajeti. „O vernici, ne zemajte gi zaštitnici ni babovcite vaši ni braćata vaši ako, sekako, poveće go sakaat neveruvanjeto od veruvanjeto. Onie koi će gi svrtat plećite od vas – pa zulumćari se!“ (Sura 9. Et-Tevba-Pokajanje, 23) prevod Hasan Đilo I ovoj ajet e dokaz deka ako se služime so ednostranost vo tolkuvanjeto sigurno će zastranime od praviot islamski pat. Najdobar primer vo ponovo vreme imavme kaj mnogumina našinci koga sakajći da vovedat reformi, vodeni so površni znaenja osnovnata greška ja pravea tokmu so odnosot kon roditelite. Togaš vo mnogu slučai, za žal, roditelite bea prva meta izloženi na navredi. Da vidime što 184 Zuber Asanoski ponataka ne uči Kur`anot dali bea vo pravo vakvite reformatori. „A ako roditelite se trudat da te nagovorat da Mi pripišuvaš združenik za što, vsušnost, ne znaeš ništo, nemoj da im bideš poslušen, no primerno odnesuvaj se kon niv na ovoj svet. I sledi go patot na onoj koj Mene mi e poslušen. Potoa vraćanjeto vaše do Mene vodi, pa će ve izvestam za ona što go rabotevte“ (Sura 31. Lukman, 15) prevod Hasan Đilo Ovoj ajet na prv pogled i ako go gledame ednostrano izgleda deka e kontradiktoren na prvo citiraniot ajet. Megjutoa, vistinata e druga i dvata kako i mnogu drugi ajeti od ova problematika ukažuvaat so eden vistinski pristap da ja otfrlime ednostranosta vo Kur`anot. „A onoj koj ne veruva... pa, neka ne te zagrižuva neveruvanjeto negovo. I kon Nas e vraćanjeto nivno i Nie, sekako, će gi izvestime za ona što go rabotea. Allah, navistina, go znae ona što e vo gradite.“(Sura 31. Lukman, 23) prevod Hasan Đilo „A i na čovekot Nie vo vasiet mu ostavivme ubavo da se odnesuva kon roditelite svoi. Majkata negova so maka go noseše i so maka go rodi; go noseše i go doeše trieset meseci. A koga će sjakne i će napolni četirieset godini, veli: „Gospodare moj, ovozmoži mi 185 Zošto zaostanuvame? da ti se zablagodaram na blagodatot Tvoj so koj me opsipa, mene i roditelite moi, i da rabotam dobro so što će bideš zadovolen i odredi potomstvoto moe da bide dobro. Jas, navistina, se kajam i jas sum megju muslimanite!“ (Sura 46. El-Ahkaf, 15) prevod Hasan Đilo „I Obožavajte go Allaha i ništo nemojte da Mu združuvate, i kon roditelite, i kon bližnite, i kon jetimite, i kon siromašnite i kon sosedite bliski i sosedite dalečni, i kon patnicite , i kon onie koi so posredstvo na zarobeništvo gi poseduvate – odnesuvajte se dobro. Allah, navistina, ne gi ljubi onie koi se nadueni i gordelivi!“ (Sura 4. En-Nisa-Ženi, 36) prevod Hasan Đilo „I Gospodarot tvoj opredeli: „Samo Nego da go obožavate, a na roditelite dobro da im pravite. Ako eden od niv ili dvajcata kaj tebe doživeat starost, ne kažuvajte im ni „uf“ Ne obraćaj im se so visok glas i zboruvaj im zborovi blagorodni!“ „I pred niv spušti gi kriljata na potčinetosta i milosta, i reči: „Gospodare moj, smiluj im se onaka kako što tie mi se smiluvaa koga bev malečok!“ (Sura 17. El-Isra-Patovanje noćno, 23, 24) prevod Hasan Đilo „I na čovekot Nie mu odredivme da se odnesuva dobro kon roditelite svoi. Majkata go noseše, 186 Zuber Asanoski slabeejći od den vo den, i go doeše dve godini:“Bidi blagodaren, i Mene i na roditelite tvoi. Svratilišteto e-kon Mene!“ (Sura 31. Lukman, 14)prevod Hasan Đilo Zarem sakame nešto pojasno od ova za reguliranje na familijarnite odnosi. A nie sprotivno na ovie upatstva vo sekojdnevniot život odime vo nekoi krajnosti, nedorazbiranja koi mnogu ne unazaduvaat. I od ovie ajeti koi gi reguliraat familijarnite odnosi gledame deka vo Kur`anot nema nikakva kontradiktornost tuku deka čovekot treba da znae da go najde pravilniot pristap i da ja otfrli ednostranosta i tie odnosi da gi gradi na najvisoko nivo. 187 Zošto zaostanuvame? OVOJ I IDNIOT ŽIVOT Kako što gledame životot koj što go živeeme na ovoj svet ne e bezgraničen tuku istiot e ograničen i sekoj će ja oseti smrtta. „Sekoe živo stvorenie će ja oseti smrtta. Potoa Nam će ni se vratite.“(Sura 29. El-Ankebut-Pajažina, 57) prevod Besim Korkut „Kako ne veruvate vo Allah… ? Bevte mrtvi pa On ve oživi; potoa pak će ve usmrti, potoa pak će ve oživi, a potoa Nemu će Mu se vratite.“ (Sura 2. ElBekare-Krava, 28) prevod Hasan Đilo „Od zemja Nie ve sozdadovme i vo nea će ve vratime i od nea povtorno će ve izvadime.“ (Sura 20. Ta-ha, 55) prevod Hasan Đilo Životot, a so toa i smrtta seušte se edna golema enigma i vo niv navistina se krijat mnogu tajni koi doprva postepeno naučno će se otkrivaat. Vrz osnova na Kur`anskite upatstva gledame deka so smrtta ne se završuva životot, tuku kako što ni ukažuva univerzalniot Sozdavač vo site objavi, pa i vo Kur`anot na site nè čeka eden drug svet. A životot kako će bide ureden na toj svet za nas e gajbnepoznato. Mnogu e važno toa što koga se raboti za 188 Zuber Asanoski prašanjeto za ovoj i sledniot svet i ovde Kur`anot bara od site nas da se iznajde edna ramnoteža. Samo na toj način pravilno će ja svatime smislata na životot. Od nas na zemjava ne se bara da živeeme nitu asketski, ama nitu vo rasipništvo. Tuku vo edna ravmoteža, sredina. Blagodetite i životot treba da gi iskoristuvame na eden najdobar i najracionalen način. Za žal, golem del od čoveštvoto za svoja nesreća se prepušta samo na ovoj život što go vodi vo rasipništvo i propast. Kako treba da se odnesuvame vidovme predhodno na koi ajeti povtorno će se potsetime. „ O vernici, ne uskratuvajte si za sebe ubavi nešta koi Allah vi gi dozvolil, samo nemojte preku mera, Allah ne gi saka onie koi preteruvaat“ (Sura 5, AlMaida-Trpeza, 87) „...jadete i pijte, no ne preteruvajte. Allah, navistina, ne gi saka preteruvačite!“ (Sura. 7, Al Araf-Ogradi, 31) prevod Hasan Đilo i Besim Korkut „Nastojuvate što poveće da imate sè dodeka mezarite ne gi naselite“(Sura 102. At-Takatur-Takmičenje, 1, 2) prevod Besim Korkut Ovie ajeti jasno ni ukažuvaat deka životot na ovoj svet e eden natprevar, konkurencija samo što toa ne smee da se zloupotrebi. Bidejći sekoja edna zloupotreba teško se plaća. „Nie go sozdadovme čovekot, sekako da se 189 Zošto zaostanuvame? trudi(raboti).“(Sura 90. El-Beled-Grad, 4) prevod Hasan Đilo „I kaži: „Rabotete Pa, Allah će go vidi rabotenjeto vaše, ...“(Sura 9. Et-Tewba-Pokajuvanje, 105) prevod Hasan Đilo „O vernici, koga će se povika na namaz vo petok...pa, pobrzajte kon spomenuvanjeto na Allah, i ostavete ja kupoprodažbata. Eto toa e podobro za vas ako znaete „ „A koga namazot će se izvrši... pa, rasturete se po zemjata i barajte od dobrinata Allahova, i spomenuvajte go Allah, mnogu, za da bidete spaseni“ (Sura 62. El-Đum`a-Đuma 9, 10) prevod Hasan Đilo „Na lugjeto im se razubavuvaat rabotite koi gi sakaat: ženite, decata, kovčezite polni so zlato i srebro, spremnite konji, dobitokot i posevite. Ete, toa e blagodat na ovoj svet. A vo blizinata Allahova e najubavoto prestojuvalište!“(Sura 3. Ali ImranImranova familija, 14) prevod Hasan Đilo „A životot na ovoj svet e samo igra i zabava. A Ahiretot, za bogobojaznite, e podobar. Nema li da se vrazumite?“ (Sura 6. El-En am-Dobitok, 32) prevod Hasan Đilo „Znajte deka životot na ovoj svet, navistina e igra i 190 Zuber Asanoski zabava, i ukras i gordelivost megju vas, i natprevaruvanje i vo imotot i vo decata, ...“(Sura 57, Al-Hadid-Železo, 20) prevod Hasan Đilo „Ostavi gi onie koi ja zemaat verata svoja za igra i zabava, i koi se zavedeni so životot na ovoj svet! Predupreduvaj gi so Kur`an za da ne ja frlat vo propast dušata so ona što će go steknat. Dušata, osven Allah , nema ni zaštitnik ni posrednik i od nea nikakva naemnina nema da se primi. Zaradi ona što go steknaa onakvite će bidat frleni vo propast. Za niv ima vrel napitok i kazna bolna zaradi toa što ne veruvaa.“(Sura 6. El-En am-Dobitok, 70) prevod Hasan Đilo „A onoj koj ne veruva... pa, neka ne te zagrižuva neveruvanjeto negovo. I kon Nas e vraćanjeto nivno i Nie, sekako, će gi izvestime za ona što go rabotea. Allah, navistina, go znae ona što e vo gradite.“(Sura 31. Lukman, 23) prevod Hasan Đilo Od site gorenavedeni Kur`anski upatstva može da se vidi deka za čovekot e neophodno da vospostavi edna ramnoteža; dostoinstveno da go proživee ovoj život što će bide edna vistinska osnova za idniot svet. Seto toa kako što se gleda može da se postigne samo so eden pravilen pristap i otfrluvanje na ednostranosta. 191 Zošto zaostanuvame? RASITE, NARODITE (NACIITE) I JAZICITE Počesnoto mesto za osmisluvanje na životot na zemjata pomegju site živi suštestva mu pripagja na čovekot. So negovoto sozdavanje životot na zemjata dobi sosema drugi dimenzii. Kako što uči verata celoto čoveštvo poteknuva od eden maž i žena, a toa go potvrduva i naukata so naučnata disciplina Genetika. Imeno, Genetikata dokaža deka kaj site lugje na zemjata, bez razlika na rasata, početnite eden maški i eden ženski gen se isti. Od eden maž i edna žena denes na zemjata ima preku 7 milijardi žiteli. Koga čovekot se rasturi po celata zemjina topka i koga započna čovekot da patuva i zapoznava drugi kraišta na zemjata uvide deka istiot ne e od edna rasa. Zavisno od prirodno geografskite karakteristiki na sekoja edna sredina doagja do genetski mutacii i na toj način se izdiferencirale raznorazni rasi so posebna boja na kožata i drugi posebni, različni karakteristiki. Takva e smislata i prirodata na čovekot i smislata na životot na zemjata. I toa sè so cel, a so toa pagjaat vo voda site rasni teorii za nekoi si čisti rasi koi gi potenciraat nekoi zamračeni rasni i nacistički ideologii. „O lugje, Nie ve sozdadovme, navistina, od eden maž i od edna žena, i Nie odredivme da bidete narodi i pleminja za da se zapoznavate. ...“ 192 Zuber Asanoski (Sura 49. El-Huđurat-Sobi, 13) prevod Hasan Đilo „Lugjeto bea edna zaednica i Allah, togaš, im ispraćaše pejgamberi: radosnici i opomenuvači. ...“ (Sura 2. El-Bekara-Krava, 213) prevod Hasan Đilo Isto taka, vo site ovie so stotici iljadi godini se formirale golem broj pleminja i nacii i se oformile raznorazni jazici. Za žal, nekoi narodi i jazici koi nekogaš postoele denes gi nema: isčeznale ili se pretopeni ili asimilirani vo drugi. Sepak i vo denešno vreme spektarot na naciite i jazicite e dosta golem. I seto toa e vo sklad i e vo smisla so sozdavanjeto na čovekot. Kaj nas dolgo vreme poradi pogrešniot pristap što go imame kon Kur` anskata objava preovladuvaše mislenje deka ne e tolku bitna i potrebna nacijata, a so toa i jazikot. I ne slučajno i nie kako eden poseben milet denes sme bez posebna svoja nacija i sme eden specifikum vo svetot pri što se služime so eden jazik, a nacionalno se opredeluvame vo nekolku razni nacii. Tokmu vrz osnova na nacionalnata pripadnost, sekojdnevno sme svedoci na raznorazni prepiranja koj sme i što sme. Seto toa se dolži na nepoznavanjeto, pogrešniot pristap, a so toa i pogrešnoto znaenje koga se odnesuva za Kur`anskata objava. Tokmu zatoa nie sme eden dobar primer do kade se stignuva ako se nema pravilen pristap kon taa univerzalna objava. Zatoa što ako pravilno se protolkuvaat kur`anskite ajeti i pravilno razmislime za 193 Zošto zaostanuvame? niv će vidime deka edna od najgolemite Allahovi mudrosti e tokmu sozdavanjeto na različnite rasi, različnite jazici i različnite nacii. Dodeka drugite narodi vo ramkite na Turskata Imperija vodea borbi za nezavisnost i formiranje na svoja nacija, kako i borba za legitimiranje na svoite jazici sozdavajći gi literaturni, našiot milet samo beše nem posmatrač na seto toa. Site tie narodi vo svoite nastojuvanja započnaa eden sestran razvoj, razvoj vo site sferi. Pa zatoa tie narodi što se borea go dobija toa što go posakuvaa i si formiraa svoi nacii, državi i jazici. A nie i den denes lutame i ne znaeme koi sme i što sme. Zatoa denes ne e čudno vo familiite braćata različito nacionalno se opredeluvaat. Toa e delo na neznaenje i ne sledenje na Allahovite upatstva. Kolku se bitni nacijata i jazikot, a što se potkrepuva so Kur`anski ajeti znaeme od istorijata. I den denes mnogu narodi davaat golem broj žrtvi za da dojdat do niv. Bidejći znaeme deka denes vo svetot bez poseduvanje nacija i jazik teško se doagja do ostvaruvanje na nekoi prava. I seto toa ukažuva na najgolemite vrednosti što se vospostaveni od strana na Allah đ.š. deka ne si sam i samo tvojata rasa, samo tvojata nacija, tvojot jazik. Toa znači deka mora sekoj da e svesen deka ima i drugi različni lugje od nas koi treba da gi počituvame. Vo prv red sekako deka e prioritet da znaeme i da iznajdeme edna sredina za gradenje na megjusebnite odnosi. So nivno pravilno razbiranje se sozdava 194 Zuber Asanoski vistinska osnova za eden soživot vrz osnova na tolerancija i megjusebno počituvanje. Deka e toa taka ni ukažuvaat slednite ajeti: „A od znamenijata Negovi e i sozdavanjeto na nebesata i na Zemjata, i različitieto na jazicite vaši i na boite vaši. Ete, vo toa, navistina, ima znamenja za učenite.“ (Sura 30. Er-Rum-Vizantijci, 22) prevod Hasan Đilo „Allah da sakaše će ve napraveše da bidete eden narod. No, On kogo saka go voveduva vo milosta Svoja. A zulumčarite nemaat ni zaštitnik ni podržnik!“ (Sura 42. Eš-Šura-Dogovaranje, 8) prevod Hasan Đilo „O lugje, Nie ve sozdadovme, navistina, od eden maž i od edna žena, i Nie odredivme da bidete narodi i pleminja za da se zapoznavate. ...“ (Sura 49. El-Huđurat-Sobi, 13) prevod Hasan Đilo So ovie ajeti se ukažuva kolkava e mudrosta na Allah đ.š.. So ovie ajeti se zadava golem udar na site rasni teorii i na site onie koi sakaat da prisvojat ili uništat nekoj narod. Toa znači deka mudrosta vo sevo ova vistinsko šarenilo od jazici, rasi, narodi i veri što postojat, kako edna gradina so raznorazni cvećinja ne e tvorba na nikoj poedinec ili političar, tuku toa e konstrukcija od 195 Zošto zaostanuvame? mudrosta na Gospodarot, koj saka čovekot da mu se obraća na razni jazici. Zatoa Allah đ.š. kako negovi suštestva saka da mu se obraćame i na arapski, turski, kineski, engleski, makedonski, germanski, albanski, španski,... so eden zbor na site jazici koi postojat vo svetot. So toa se ukažuva kolkava e goleminata na toj eden mal čovekov organ, a toa e mozokot. Sekoj eden obid da se uništi eden narod, edna rasa, eden jazik e vsušnost sprotistavuvanje na ona što Allah go osmislil. Tokmu zatoa vrz osnova na Kur`anskite upatstva treba sekoja edna pojaka, porazviena nacija da pridonesuva da se začuva sekoja edna pomala nacija, a so toa da se potpomogne i začuva islamskoto veruvanje koe pripagja na taa druga nacija i se služi so drug jazik. Zatoa ne e nikakov grev ako nekoj od nas se rodil vo nekoja sredina i koj od svojata majka i najbliskite go uči nivniot jazik, a so toa pripagja na istata nacija koja se identifikuva so soodvetniot jazik. So Kur`anskite upatstva se gleda deka toj treba na toa da e gord i dostoinstven. Sekoj vo ramkite na svojata nacija treba da go bara svoeto mesto i da se trudi da gi ostvari svoite prava vo oformenata država. Zarem ima poblisko nešto od svojata majka koja od mal kolku što i bile možnostite te vospitala so jazik koj e odreden i e delo i mudrost od nikoj drug tuku od Allah đ.š.? Za žal i den denes ovie ajeti ne se zemaat kako upatstvo od naša strana. Zatoa denes dojdovme vo situacija bez potreba, ne sledejći gi gorecitiranite ajeti 196 Zuber Asanoski da se raspravame za toa koja nacija sme. Sozdavanjeto na naciite, a so toa i literaturnite jazici od site onie koi toa go napravile e eden golem napor i uspeh za dokažuvanje na gorecitiranite ajeti, da se svati smislata na životot i da se svati goleminata na Allah đ.š.. Normalno, kako i sekogaš od neznaenje, sprotivno na gorecitiranite ajeti se sozdadoa golemi zabludi. Nepoznavanjeto na gorecitiranite ajeti denes vo naši sredini uslovuva da ne bideme nacionalno osozreani. Tipičen primer za takvata zabluda koja vo narodnite masi ja inicirale site tie koi imaa pogrešen pristap kon Kur`anskite upatstva najdobro može da se dokaže so prevodot na Kur`anot posebno od arapski na eden od balkanskite jazici. Ova e eden tipičen primer neznaenjeto kade go vodi čovekot. Našite prostori i celiot Balkan bea poveće od 500 godini pod vladeenje na Turcite. I pokraj toa prviot prevod na Kur anot e napraven duri 1895 godina i toa vo Belgrad od eden srpski lekar po ime Mićo Lubibratić. Znači prviot prevod na Kur`anot za muslimanite go napravil čovek od druga vera. Ottuka se gleda deka site muslimani na Balkanot so vekovi se služele samo so nešto što im bilo, kako što se gleda pogrešno preneseno. Za seto toa vreme ne se najde za shodno za olesnuvanje vo sekojdnevniot život muslimanite od Balkanot da si go prevedat Kur`anot na svoj jazik. Zabludata ja proširija site onie koi ne vodea smetka za upatstvata na pogorecitiranite ajeti i koi mislea deka Kur`anot treba 197 Zošto zaostanuvame? samo na arapski jazik. Poglednete, kolkava nepravda nanesale pogrešno upatenite na edna golema muslimanska populacija, koi posledici i den denes nasekade se čuvstvuvaat megju muslimanite. Ovie zabludi za žal se otkrija vo ponovo vreme koga Kur`anot e preveden na site balkanski jazici. Taka, prviot prevod na bosanski jazik se pojavuva 1936 godina od Đemaludin Čaušević i Muhammed Pandža. A 1937 godina vo Mostar se pojavil prevodot od Alija Riza Karabeg. Potoa imame prevodi od Besim Korkut 1977 i vo ponovo vreme od Mustafa Mlivo i Enes Karič. Isto taka vo najnovo vreme za prv pat Kur`anot e preveden na makedonski jazik od Hasan Đilo. Seto toa docnenje e rezultat na pogrešen pristap, što doveduva do ovie denešni apsurdni situacii. Poznata e informacijata deka ušte vo samiot početok poznatiot ashab na Muhammed a.s., Selman El Farisi, surata El-Fatiha ja prevel na stranski jazik. Isto taka za vremeto na Muhammeda a.s. nekoi ajeti bile prevedeni i im bile dadeni na negusot od Abesinija i Vizantiskiot vladar Herakle. Prv kompleten prevod na Kur`anot e napraven na persiski jazik ušte vo 9 vek. Teologot Robert Keton koj se misli deka živeel od 1110-1160 prv go prevel na latinski jazik. Vo 1647 Andre du Ryera go prevel na francuski, a 1649 Aleksandar Ros go prevel na angliski jazik itn.. 198 Zuber Asanoski VERATA Svesen sum deka verskoto prašanje e edno od najčuvstvitelnite prašanja. Megjutoa, bez nekoi predrasudi ovde će gi iznesam svoite razmisluvanja za toa kako jas gi razbiram i tolkuvam Kur`anskite ajeti. „Allahova vera e-Islamot, navistina!“ ( Sura 3. Ali Imran-Semejstvo Imranovo, 19) prevod Hasan Đilo „Ova vaša vera, navistina e prava vera. ...“ (Sura 23. ElMuminuun, 52) prevod Hasan Đilo Vo ovie ajeti jasno i nedvosmisleno Kur`anot ukažuva deka islamot e vistinski ispravna vera. Toa e zatoa što islamot e logikata na životot. Vakvata edna konstatacija vo prv red e sodržana i proizleguva od samiot zbor islam. Imeno, islam doslovno vo prevod znači pokornost kon Allah đ.š. Ova go nemaat drugi religii kako hristijanstvoto, judizmot, budizmot i drugi koi se vrzuvaat za nekoi ličnosti so relativni možnosti kao Hrist (Isa a.s.), Juda, Buda itn.. Pripadnikot na islamot se vrzuva za Allah đ.š. so apsolutni i univerzalni možnosti. Zatoa i gorniot ajet ukažuva deka islamot e vistinska vera zašto čovekot direkno bez posreduvanje na nekogo go povrzuva do apsolutniot Gospodar. Znači, da se bide pripadnik na islamot, t.e da se bide musliman vo osnova znači da se bide pokoren na Allah đ.š., a so toa treba da se ispolnat mnogu uslovi od site sferi na životot. Poradi 199 Zošto zaostanuvame? toa islamot e logikata na životot i vistinskata vera. Megjutoa, ovde potrebno e da se znae i ne treba da si mislime deka nie muslimanite so toa što sme pripadnici na islamot, odnosno na vistinskata vera deka sme privilegirani i ne treba mnogu da se trudime. Sigurno vakvoto mislenje e pogrešno. Pripadnosta na islamot e ušte pogolema obvrska i odgovornost. Toa znači deka pogore citiranite ajeti ne treba da se gledaat ednostrano i odvoeni tuku zaedno kako edna celina so drugi ajeti koi ni ukažuvaat na tolku potrebnata ramnoteža da ja primenime i ovde koga se razmisluva za ovaa problematika za pripadnosta na vera islam, što e vo soglasnost so smislata na sozdavanjeto i životot. Zatoa, za da dobieme edna vistinska slika za verata treba dosta da razmislime i istata treba da ja gledame od aspekt na smislata na životot za da dademe pravilen odgovor na prašanjeto: Dali Allah đ.š. životot ni go osmislil samo da bideme pripadnici na edna vera? Odgovorot na ova prašanje e mnogu biten i pridonesuva porealno da se razberat mnogu nejasnotii okolu verskata pripadnost. A toa znači deka so razgleduvanje na potrebnata ramnoteža pogore citiranite ajeti mora da se razgledaat so site drugi ajeti koi se odnesuvaat za verata. Da vidime što ni ukažuva Kur`anot za toa. „Ne se isti sledbenicite na Knigata. Megju niv ima zaednica stabilna , koi gi kažuvaat ajetite vo noćta, tokmu, na seđde pagjajći; 200 Zuber Asanoski veruvaat i vo Allah i vo Denot ahiretski, nareduvaat dobro i odvraćaat od zlo; se natprevaruvaat vo dobri dela. Onakvite se megju dobrite lugje; i kakvo bilo dobro da srabotat pa, nema da im bide zanemareno. Allah znae za bojazlivite!“ (Sura 3. Ali Imran-Semejstvo Imranovo, 113, 114, 115) prevod Hasan Đilo „... Allah da sakaše će ve napraveše edna vera. No, ne! Allah saka da ve isproba za ona što On vi go dade. Ednisodrugi, togaš, natprevaruvajte se vo dobri dela zošto vraćanjeto na site vas vodi do Allah i On će ve izvesti za podelbite megju vas!“ (Sura 5. El-Maida-Sofra, 48) prevod Besim Korkut Vo ovoj prevod od Besim Korkut gledame deka vrz osnova na smislata na životot, voljata od Allah đ.š. ne e da bideme od edna vera. Toa e negova mudrost da bidime so razni veri. Ovde ušte ednaš će potenciram deka ovie ajeti jasno i nedvosmisleno ukažuvaat deka toa ne e volja na nekoj halifa, šejh, učen ili na nekoj od nas običen čovek, tuku toa e volja na Sozdavačot Allah đ.š. Toa znači deka i ovde do izraz doagja edna od osnovnite zakonitosti vo univerzumot, a toa e razlikata, šareniloto koe go gledame vo sekoj moment i nasekade, i koe e i te kako potrebno. A kako takvi, različni, treba kako što upatuva gorecitiraniot ajet, edni so drugi da se natprevaruvame vo pravenje dobri dela. Zatoa nikoj do denes vo celokupnata istorija na čoveštvoto i pokraj 201 Zošto zaostanuvame? mnogute obidi ne uspeal lugjeto da gi napravi od eden jazik, nacija, rasa i vera. A siguren sum deka vo toa nikoj nema ni da uspee. „I će go vidiš sekoj narod na kolena; sekoj narod će bide povikan spored Knigata svoja. Denes će bidete nagradeni za ona što go rabotevte! (Sura 45. El-ĐasieNa kolena, 28) prevod Hasan Đilo Ovoj ajet ponataka nedvosmisleno ukažuva deka voljata na Allah đ.š. ne e da sme od edna vera, pa zatoa sekoj eden narod će odgovara po knigata svoja kolku dosledno gi sledel upatstvata na Gospodarot. Fakt e deka nie muslimanite vo sekojdnevniot život mnogu poveće sme preokupirani so toa što rabotaat drugite veri otkolku so samite sebe. Taa navika treba da ja otstranime i treba mnogu poveće da se zanimavame sami so sebe si postojano prašuvajći se što pravime, za što ni ukažuva i sledniot ajet. „Zarem od drugi barate da pravat dobri dela, a pri toa sebe se zaboravate, vie koi Knigata ja učite ? Zarem nema da se opametite? (Sura 2. El-Bekara-Krava, 44) prevod Besim Korkut Koga ednoš će se opametime poveće da se zanimavame so sebe si i so našite pridonesi za čovečkata civilizaciija!? Ušte ednaš će potenciram spored toa kolku što možam da 202 Zuber Asanoski go razberam od ajetite, a što se manifestira i od sekojdnevniot život, deka voljata na Allah đ.š. ne e čoveštvoto da bide od edna vera. Zatoa iluzorno i utopisko misli sekoj onoj što bara i insistira da bideme site edna vera. Za toa ni ukažuva i sledniot ajet: „A onoj koj ne veruva ... pa, neka ne te zagrižuva neveruvanjeto negovo. I kon Nas e vraćanjeto nivno i Nie, sekako će gi izvestime za ona što go rabotea. Allah, navistina, go znae ona što e vo gradite.“ (Sura 31. Lukman, 23) prevod Hasan Đilo Toa znači deka ne treba da se preokupirame so nekoj što ne veruva ili pravi loši dela. So takvite ne treba da se zamarame i istite treba da ni se primer kako ne treba da se odnesuvame vo životot. „Vie ste najdobrata zaednica na lugje koja se pojavi: nareduvate dobro, odvraćate od zlo; i veruvate vo Allah. ...“ (Sura 3. Ali Imran-Semejstvo Imranovo, 110) prevod Hasan Đilo Ovoj ajet nedvosmisleno ukažuva kakva zaednica se napravi so golemite zalaganja na Muhammeda a.s.. Megjutoa, da ne si se zamisluvame i da si sozdadime kompleks na visoka vrednost deka istiot ovoj ajet se odnesuva i za nas. Toj ajet će se odnesuva na nas samo ako dokažeme na delo vo sekojdnevniot život deka spored nego postapuvame. I nas sigurno nema ništo da ni 203 Zošto zaostanuvame? bide uskrateno samo toa treba da go zaslužime. „Kur`anot, Toj, navistina, e opomena(čast) za tebe i za narodot tvoj, i će bidete odgovorni!“ (Sura 43. EzZuhruf-Nakit, 44) prevod Hasan Đilo i Besim Korkut Ovoj kratok, a prejasen ajet jasno ni ukažuva deka toa što nie sme pripadnici na islamot od edna strana e golema čest i navistina e edna golema, pregolema prednost. Megjutoa, od druga strana kako što ponataka ukažuva gorecitiraniot ajet toa voedno e i golema obvrska. Toj ajet ni ukažuva deka će odgovarame za toa što sme pripadnici na islamot. Najbitno od sè, odnosno prioritet nad site prioriteti e toa što ona što go izjavuvame deka sme sledbenici na islamot treba da go dokažeme na delo. Megjutoa, praksata dokažuva nešto drugo. Spored našeto odnesuvanje vo nas cvrsto e vsaden nekoj kompleks na visoka vrednost deka so samoto toa što sme pripadnici na islamot ne ni trebaat nekoi posebni obvrski i zadolženija i deka sè će ni dojde na gotovo. Sigurno si mislime deka ekonomijata sama će ni se razvie, a nie samo će si uživame vo pari, učenjeto mnogu ne ni treba; sami od sebe će ni se formiraat raznorazni organizacii što se neophodni za čovekot, sama če se razvie sociologijata, ekologijata, pa prirodata sama će se čisti od fekaliite i raznoraznite otpadoci, a nie ne treba da si se mačime itn.. Nie samo treba da si sedime vo klimatizirani prostorii i sè će ni dojde na gotovo. Megjutoa, gledame deka vistinata 204 Zuber Asanoski e obratnoto. Našeto sekojdnevno odnesuvanje zboruva i ukažuva vo prilog na kompleks na visoka vrednost, a so što se odi vo eden pogrešen pravec. Za takvo edno odnesuvanje Kur`anot gi opomenal muslimanite vo vremeto na Muhammed a.s., a so toa ne opomenuva i nas denes, a i vo idnina so slednite ajeti. „Koga ve snajde nevolja- kakva što vie dvojno mu vozvrativte na neprijatelot- vie rekovte“ Kako sega ova?“ Kaži: „Toa e od vas samite?“ Allah, navistina, e Kadar za se! I ona što ve snajde na denot koga se sretnaa dvete vojski – beše so odobruvanjeto Allahovo za da se znaat vernicite, i da znaat dvoličnite koga im se reče: „Dojdete! Borete se na Allahoviot pat ili branete se“! Rekoa: Da znaevme deka će ima borba će ve sledevme.“ Togaš, onie se poblisku do neveruvanjeto otkolku do imanot: go zboruvaat so svoite jazici ona što ne e vo srcata nivni. Allah najdobro go znae ona što go krijat.“( Sura 3. Semejstvo Imranovo, 165, 166, 167) prevod Hasan Đilo Ovie ajeti jasno i nedvosmisleno ni ukažuvaat deka treba da bideme svesni na faktot deka koga ne mu beše ništo gotovo staveno na Muhammeda a.s., nas ušte pomalku. Kako što ni ukažuva Kur`anot so vakvi zabludi na visoka 205 Zošto zaostanuvame? vrednost bea zaneseni i pripadnicite od drugite religii ama kako što će vidime i tie bea i se vo zabluda. „I Evreite i hristijanite zboruvaa: „Nie sme sinovi Allahovi i ljubimci Negovi.“ Kaži: „Zošto, togaš, Allah ve kaznuva za grevovite vaši?“ No ne! Vie ste lugje, od onie koi On gi sozdade. ...“ (Sura 5. El-Maida-Sofra, 18) prevod Hasan Đilo Što znači site lugje sme delo na Allah đ.š. „Kaži: „O sledbenici na Knigata, vie ne ste ništo dodeka ne se pridržavate kon Tevratot i Inđilot i kon ona što vi e objaveno od Gospodarot vaš.“ (Sura 5. El-MaidaSofra, 68) prevod Hasan Đilo Ovde se gleda kako se opomenuvaat sledbenicite na knigite deka ne se ništo dodeka ne se pridržavaat kon Tevratot i Inđilot. A što e so nas muslimanite i dali nie sme nešto koga ne se pridržavame kon Kur`anskite upatstva? „O Sledbenici na Knigata, ne preteruvajte vo verata vaša, bespramno! I ne sledete gi želbite na narodite koi veće porano skršnaa, a mnogu nateraa da skršnat: i skršnaa najdaleku po lošiot pat.“ (Sura 5. El-MaidaSofra,77) prevod Hasan Đilo Ovie ajeti jasno zboruvaat deka nikoj nema nikakva 206 Zuber Asanoski privilegija. Treba so golem trud sekoj da go trasira patot na verata so zaedničko jaknenje kako na duhovna, taka i na svetovna, materijalna i fizička strana. Ovde će postavam edno prašanje što logično se nadovrzuva na prvo citiranite ajeti. Zošto denes vo svetot islamot kako vistinska vera i logika na životot nema poveće sledbenici? Odgovorot na ova prašanje treba da go barame vo samite nas koi so našeto sekojdnevno odnesuvanje vo lošo svetlo go pretstavuvame islamot. Navistina e žalno koga na razni Web strani se gleda kako od mnogu pripadnici na islamot se nanesuva golemo zlo so širenje fanatizam i propagandi koi se mnogu daleku od islamot i vistinata. Tuka se gleda ednostranosta i istavanjeto na nekoi ajeti od kontekst od celinata i ne gledajći gi drugite ajeti koi kako što istaknav pogore upatuvaat na drugo. Širenje na voena retorika duri i vo sredini kade živeeme koi ne se islamski e mnogu štetno za islamot. Mnogu muslimani ednostrano potpagjaat pod vlijanie na site tie štetni propagandi. Osven voenata retorika od onie što sledat ednostranost ne gledam izjavi kade site će se povikuvaat so nauka da se vklučime vo sistemite i da go dademe našiot pridones od site sferi na životot. Zatoa ovde povtorno vo prodolženie, iako gi ima mnogu će izdvojam ajeti koi ukažuvaat deka ne e taka kako što pogrešno i ednostrano se misli, deka islamot e agresiven i našite sili treba da gi upatime vo drugi nasoki. 207 Zošto zaostanuvame? „...onoj koj će ubie eden čovek, koj ne ubil nikogo i koj ne napravil bezredie po zemjata ....kako da gi ubil site lugje, a onoj koj će spasi eden čovek....kako da gi spasil site lugje. ...“ (Sura 5. El-Maida-Sofra, 32) prevod Hasan Đilo „I borete se na Allahoviot pat protiv onie koi se borat protiv vas, no vie ne otpočnuvajte ja borbata!-Allah ne gi saka onie koi zagovaraat neprijatelstvo.“ (Sura 2. El – Bekara-Krava,190) prevod Besim Korkut „O vernici, bidete istrajni vo toa i, zaradi Allah, svedočete pravedno. I omrazata kon eden narod neka ne ve natera da bidete nepravedni. Bidete pravedni. Pravednosta e poblisku do bogobojaznosta. Plašete se od Allah. Allah, navistina, e Izvesten za ona što go rabotite! (Sura 5. El-Maida-Sofra,8) prevod Hasan Đilo Navistina fenomenalno. 208 Zuber Asanoski POČITUVANJETO NA MUHAMMED A.S. Kako što znaeme poslednata Allahova objava Kur`anot ja primil Muhammed a.s.. Kur`anskata objava, a so toa i upatstvata navleguvaat vo site sferi od životot, kako duhovniot, taka i svetovniot i so niv se ukažuva kako da se ureduva istiot. Muhammed a.s. neposredno gi sproveduval Kur`anskite upatstva vo praksa i na nego se učele site drugi. Toa znači toj bil prviot od kogo site zemale primer i učele. Se učelo od negovite govori, odnesuvanje, rabotenje, oblekuvanje itn.. Negovata slava od den na den se zgolemuvala so golemo tempo. Za samo 23 godini i so edna golema dinamika celosno se smenil životot na Arapskiot poluostrov, a so toa i vo celiot svet. Samoto tempo, dinamika, nedovolnoto obrazovanie, i ušte mnogu drugi razni faktori pridoneslo lugjeto mnogu često pogrešno da gi razberat nekoi raboti. Muhammed a.s. bil svesen za seto toa i so ajeti koi mu bile objaveni ukažuval lugjeto da znaat da pravat razlika koj e i što e, i pravilno da gi primenuvaat vo praksa. Svojot život go podredil na skrušenost kon svojot Gospodar so golema aktivnost i rabota. Slednite ajeti ni ukažuvaat kolku čisto bilo negovoto verovanje. „Jas ne vi velam deka pri mene se riznicite na Allah, i ne ja znam Tajnata, i ne velam deka sum, ete, melek. ...“ (Sura 11. Hud,31) prevod Hasan Đilo 209 Zošto zaostanuvame? „Kaži: „Jas sum, navistina, čovek sličen vam. Mi se objavuva deka vašiot Bog e eden Bog. Pa, onoj koj se nadeva vo sredba so Gospodarot svoj, neka raboti dobro, i vo obožavanjeto neka ne Mu združuva na Gospodarot svoj nikogo!“ (Sura 18. El-Kehf-Peštera, 110) prevod Hasan Đilo „Kaži: „ O lugje, jas sum, navistina, pejgamber vašza site; vlasta i na nebesata i na Zemjata e-Allahova! Nema drug bog osven Nego. On oživuva i On usmrtuva! Veruvajte i vo Allah i vo glasnikot pejgamber Negov, koj ne znae ni da čita ni da pišuva, koj veruva i vo Allah i vo Zborot Negov isledete go za da bidete upateni!“ (Sura 7. El-A rafBedemi, 158) prevod Hasan Đilo „Ti pred nea ne kažuvaše nitu edna Kniga , a ne ja pišuvaše nitu so tvojata desna raka ... vo ovoj slučaj će se posomnevaa onie koi nevistina zboruvaa.“ (Sura 29. El-Ankebut-Pajažina, 48) prevod Hasan Đilo „ Kaži: „Megju Pejgamberite jas ne sum ništo novo, i ne znam što će se pravi so mene, a i so vas, isto taka. Jas samo go sledam ona što mi se objavuva i jas sum samo opomenuvač jasen!“ (Sura 46. ElAhkaf, 9) prevod Hasan Đilo 210 Zuber Asanoski „Muhammed, sekako, ne e ničii babo od mažite vaši, no toj e samo pejgamber Allahov i pečat na pejgamberite. Allah, navistina, znae se!“ (Sura 33. El-Ahzab-Sojuznici, 40) prevod Hasan Đilo „O pejgamberu, Nie, navistina, te isprativme i kako svedok, i kako radosnik i kako opomenuvač,“ i kako povikuvač, so odobrenieto Negovo i kon Allah i kon svetilkata što sveti.“ (Sura 33. El-AhzabSojuznici, 45, 46) prevod Hasan Đilo Što znači Kur`anot za Muhammed a.s. so site ovie i mnogu drugi ajeti ni ukaža deka toj e samo eden čovek, a slavata, vlasta na sekade mu pripagja na Allah đ.š. i samo nemu treba da mu se molime. Ova e mnogu bitno da se razbere zašto može da se navleze vo pogrešen pravec. Znaeme dobro deka, kako i sekoe edno živo suštestvo koe će doživee smrt istoto se sluči i so Muhammed a.s., i toj da se preseli na ahiret. Za seto ova bil svesen i Pratenikot a.s., pa zatoa niz pogore citiranite ajeti i vo celokupniot svoj život ukažuval deka za site ima eden Gospodar, a deka toj e samo čovek kako site drugi. Ovie i slični na niv ajeti treba pravilno da se svatat i da ne se tolkuvaat ednostrano, tuku vo edna celina so slednite. „Pejgamberot, za vernicite, e poblisku od niv samite; ...“(Sura 33. El-Ahzab-Sojuznici, 6) prevod Hasan Đilo 211 Zošto zaostanuvame? „Vo Pejgamberot, navistina, imate ubav primer, za onoj koj se nadeva i vo Allah i vo Denot suden i koj go spomenuva Allaha mnogu!“ (Sura 33. El-AhzabSojuznici, 21) prevod Hasan Đilo „Allah i melekite Negovi, sekako, go slavat pejgamberot. O vernici, slavete go i vie i pozdravete go so selam!“ (Sura 33. El-Ahzab-Sojuznici, 56) prevod Hasan Đilo Ovie dve grupi ajeti jasno i nedvosmisleno ukažuvaat deka so edno pravilno sfaćanje možno e vistinsko sledenje na Kur`anskite upatstva, a so toa i pravilno sledenje na sunnetot na Muhammed a.s.. Megjutoa, treba da sme svesni deka kako može nie da sledime Kur` anski upatstva i kako može Pratenikot a.s. da ni bide poblizok od samite nas koga vo nas vladee neučenje, omraza, nesloga, nepočituvanje, nemožnost da se združime i mnogu drugi negativni karakteristiki. A nie uporno si mislime deka sledime sunnet. Toa e apsurd i ne odgovara na vistinata. Zarem našeto odnesuvanje e ogledalo na ona što go praktikuval Muhammed a.s.? Kakov e toj sunnet koga ne učiš i ne go akceptiraš drug brat musliman po vera koj razmisluva poinaku? Našiot sekojdneven život i našeto odnesuvanje ukažuvaat deka nie ne go sledime sunnetot od Pratenikot a.s.. Negovata mnogu blagorodna duša i tolerancija nie najmalku ja svativme. 212 Zuber Asanoski Znaeme od dosegašnata istorija deka mnogu narodi zalutale koga so pogrešen pristap najmnogu raspravaat za Allah đ.š. pripišuvajći mu čovečki karakteristiki. Pravilen pristap e ako čovekot razmisluva za Allahovo delo koe e fascinantno od sekakov aspekt. Isto taka može da se povleče paralela so našiot pogrešen pristap kon Pratenikot a.s.. Taka najmnogu nie muslimanite sme preokupirani so nebitni, sekundarni negovi karakteristiki, kako izgledal, što nosel itn.. Nikade nema obidi pravilno da mu pristapime na negovoto delo. Nikako ne ukažuvame kolku toj sakal ekonomija, nauka, kultura, sociologija, ekologija. Nema ništo da kažeme kolku našiot Pratenik a.s. sakal organiziran život, sakal organizacii koi nedostasuvaat vo edna muslimanska sredina, bidejći se sprotistavuvame istite da se formiraat itn.. Od seto toa na kraj može da se zakluči deka so zbor izjavuvame deka go seledime Pratenikot a.s. megjutoa, našeto delo go pokažuva sprotivnoto. Očigledno deka nie imame samo prazni zborovi bez dela. Očevidno e deka nie ne sledime sunnet od Muhammed a.s. tuku sledime sunnet na porazvienite. Taka, ne samo što dojdovme kaj niv da rabotime, tuku i sè što imame vo našite domovi od najsitni do najgolemi nešta, tehnika i dr. e nivno delo, a nie go upotrebuvame. Ona što go sakal našiot Pratenik Muhammed a.s.: ekonomija, ekologija, nauka, organiziranje, proekti, kultura, sport, nie ne sledime. Zatoa ne možeme da rečime deka go sledime sunnetot 213 Zošto zaostanuvame? od Pratenikot a.s.. Toa što mislime deka go sledime Pratenikot a.s. so imitiranje na negoviot nadvorešen izgled, raspravajći se bez granici e najslabata forma na sunnet i potsetuva na izraelcite koga Allah đ.š. preku Tevratot i Musa a.s. im naredil da dadat žrtva i tie se raspravale do krajnost kakvo da e telto. Treba da sme svesni deka najvreden sunnet e sledenjeto na Muhammedovoto delo od koe nie denes sme predaleku. Zatoa ovde povtorno će istaknam deka ne može da ne vodat i da sledam nekoi šejhovi, koi egoistički i ednostrano gi prenesuvaat Kur`anskite upatstva ne vodejći smetka za edna od najuniverzalnite zakonitosti na razliki. Istite šejhovi uživajći vo klimatizirani prostorii i vazejći ne davaat nikakov povod da bidat vodači, bidejći nivniot pridones osven od retorika-govorništvo vo site drugi oblasti na životot e ednakov na nula. A Pratenikot bil sprotivno na toa: kratok vo zboruvanje, raboten, dinamičen na site polinja od sekojdnevniot život povrzuvajći gi duhovnoto i fizičkoto kako edna celina, bez da uživa vo klimatizirani uslovi. Takvi treba da se i denešnite vodači. Razlikite vo odnesuvanjeto megju Pratenikot a.s. i denešnite muslimani se pregolemi i očevidni pa zatoa nie denes sme vo edna nezavidna položba. Kako što kažuva i upatuva narodnata pogovorka „Lesno e sam da se fališ ama treba nekoj drug da te fali“, vo prviot del ni ukažuva i na nas muslimanite koi točno sekoj za sebe kako poedinci se falime bez 214 Zuber Asanoski granici. Toa e falenje vo prazno. Se falime na našata nemoć i propusti. Ama ako sme objektivni i realni gledame deka nema nikoj drug da ne pofali. Za žal, lugje kako nas so prazni zborovi koi dela ne gi pratat nema koj da ne pofali. I pokraj toa što za nas nema pofalbi od drugite narodi i veri koi znaat da cenat, istite gi ima za našiot Pratenik Muhammed a.s.. Vakov eden rasčekor nema pofalbi za nas, a ima za našiot Pratenik a.s.. Jasno i nedvosmisleno ni ukažuva deka nie ne go sledime negoviot pat i delo. Vo sprotivno ako go sledevme će bidevme sigurno i nie pofaleni. Evo što za Muhammeda a.s. rekle nekoi ličnosti koi na svoj način go obeležale vremeto vo koe živeele i ostavile traga vo čovečkata istorija. Nie treba da bideme gordi na site ovie izrečeni zborovi za našiot Pratenik a.s., no i da izvlečeme pouka zošto e toa taka. „Vo segašno vreme mnogu moi od Evropa preogjaat vo Muhammedovata vera i može da se reče deka počna obraćanjeto na Evropa vo islam“ ( rekol Bernard Šo) „Muhammede, žal mi e što ne bev tvoj sovremenik“ (Oto von Bizmark) „Nikogaš ne čital, a sega gledajte! Zborovi i na mudrecite nedostižni“ (Rilke) „Gledate i samite deka na taa nauka ništo ne i dostignuva, a nie so site naši sistemi ni malku napred ne otidovme i voopšto nikoj ne e kadar ponapred da stigne“ (Gete) „Imaše i drugi lugje koi propovedaa monoteizam, no 215 Zošto zaostanuvame? nieden ne mu beše ramen na negovata čista i cvrsta vera vo eden Gospod“ (Tomas Karlajl) „Ako se zemi goleminata na celta, malata količina na sredstva i grandioznite rezultati, kako tri merila za čovečkite genii, koj bi se osudil so Muhammed da sporedi eden čovek, velikan od modernata istorija“ (Lamartin) „Nema nikakvo somnevanje vo toa verovesnikot Muhammed deka e eden od najgolemite reformatori na čoveštvoto. Mu pripagja najgolema slava bidejći čoveštvoto go upati kon vistinskoto svetlo, pravda i mir. Zatoa što spreči prolevanje nedolžna krv i taka go otvori patot kon napredok i civilizacija. Ova golemo delo ne možeše da go napravi nikoj drug osven čovek koj imaše natprirodna moć, čovek koj e dostoen za sekoe počituvanje, voshituvanje i pravda“ (Lav Nikolaevič Tolstoj) Navistina nemam komentar na site ovie objektivni misli izrečeni od ovie velikani vo čovečkata istorija za Muhammed a.s.. Megjutoa, i ova nešto ukažuva kako nekoj različen znae da go ceni drugoto, poinakvoto. 216 Zuber Asanoski KARIKATURITE I VREGJANJETO NA NAS I NA NAŠETO ODNESUVANJE Globalizacijata, a so toa i razvojot na naukata i raznorazni komunikaciski sredstva pridonesuva sekojdnevno da se informirame za raznite nastani koi se odvivaat vo celiot svet. Inferiornata položba vo koja se naogjame nie muslimanite, a se poradi naša vina, pridonesuva da se naogjame vo edna haotična situacija. Toj haos, bezredie samo ja usložnuva našata situacija i namesto da napravime eden uvid zošto e toa taka, zošto tonime, nie bez nikakvo analiziranje na mnogu teškata položba odime od greška vo greška vo eden domino efekt. Znaejći gi drugite naši slabosti, pred sè kolku sme obrazuvani, a so toa i kolku sme jaki vo site oblasti od životot se služat so raznorazni provokacii na koi nie ne znaeme adekvatno da odgovorime. Edna podolgo vreme začestena provokacija koja se inicira od vreme na vreme e vregjanjeto na našiot Pratenik Muhammed a.s. so neprimerni karikaturi, filmovi i dr.. Ovde so golem revolt od sebe će im ukažam na site što taka sakaat da go omalovažat Muhammed a.s. deka toa e edna odvratna rabota, bidejći ovoj Pratenik, Kreator i Vizioner ne go zaslužuva toa vo nikakov slućaj, za što so zborovi ukažuvaa i ukažuvaat mnogu poznati ličnosti od drugite religii. Ovde će bidam objektiven i će priznaam deka so nas koi se deklarirame kako 217 Zošto zaostanuvame? negovi sledbenici e nešto drugo. Bez razlika kolku e bolna ova moja konstatacija i dali nekoj će se složi so toa, smetam deka nie sme tie koi zaslužuvaat da bidat ismeani, a ne Muhammed a.s.. Nie so našeto odnesuvanje vo životot sme tie koi davaat pričina, a so toa neposredno pridonesuvame da se ismejuva našiot Pratenik a.s.. Nie sme tie koi prvo mu udirame na Pratenik a.s. šlakanica po liceto so nesledenje na negovoto delo. Koga nekoj drug će go napravi toa nas nè boli i ne znaeme kako da odgovorime na toa i tažno se odnesuvame nadvor od Kur`anskite upatstva. Taka, samite nie sme svedoci na raznorazni demonstracii po celiot islamski svet so golem broj na žrtvi vo svoite redovi. A nikako da vidam demonstracii kade samokritički će se razgleda celokupnata naša sostojba. Pa će se prašame: Što e so nas? Zošto zaostanuvame? Kade e naukata, ekonomijata, organiziranjeto, samokritikata, itn.. „Kaznata za onie koi vojuvaat protiv Allah i protiv pejgamberot Negov i koi nastojuvaat na zemjata da pravat bezredie e: da se ubijat ili da se raspnat ili da im se isečat i racete nivni i nozete nivni nakrsno. Ete, toa e kaznata nivna na ovoj svet. A za niv na Ahiret ima kazna golema, „ (Sura 5. El-Maida-Sofra, 33) prevod Hasan Đilo 218 Zuber Asanoski Sigurno ovoj ajet ednostrano se upotrebuva od site onie koi so sila sakaat da gi rešat raznoraznite problemi koi se javuvaat vo sekojdnevniot život. No, i za takov način na rešavanje na problem treba da si podgotven da se nosiš so protivnikot na site polinja. Taka, ako treba sportski će se natprevaruvaš sportski. Ako treba da vojuvaš treba da si podgotven i za toa. Ako treba ekonomski će se natprevaruvaš ekonomski. Ako treba naučno će se natprevaruvaš naučno itn.. No, nas nikade nè nema. Ne sme podgotveni za nikakov natprevar. Mnogu muslimani frustrirani od nesposobnosta da konkuriraat na drugi oblasti se faćaat ednostrano da tolkuvaat ajeti koi gi izvlekuvaat od kontekstot bez da vodat smetka za drugite ajeti koi upatuvaat na nešto drugo. Vo ovoj pogore citiran ajet mnogu baraat opravduvanje za svoite postapki. Megjutoa, takvoto edno gledanje e samo edno ednostrano i najopasno što može da bide. Na ovoj način mnogu se navlezeni na eden pogrešen pat so strašni posledici. Ako ovoj ajet se sporedi so site drugi koi se odnesuvaat za ovoj problem će vidime deka namerite na Kur`anskite upatstva se sosema drugi. Ovie se tipični primeri koi nè stavaat na ispit kolku sme jaki kako muslimani i kolku sme kadri pravilno da gi razbirame upatstvata. Odnosno dali kon Kur`anskite upatstva pristapuvame ednostrano ili povećestrano. Ovoj ajet vo edna postroga forma sigurno ni ukažeuva da se osvestime i da zacvrstime vo site oblasti od 219 Zošto zaostanuvame? životot. Ako našiot ummet imaše cvrstina vo site oblasti sigurno deka nikoj ne će se obiduvaše da smisluva provokacii za našiot Pratenik a.s., bidejći će znae što go čeka. A vakvi kakvi što sme i natamu će bideme izloženi na provokacii. I vo vakvi situacii treba da znaeme adekvatno da se odnesuvame vo iznaogjanje ramnoteža za što ni ukažuva Kur`anot. I pogorecitiraniot ajet ne može da go gledame odvoeno od slednite: „Za vas, vo Knigata, e veće objaveno: Koga će slušnete kako Allahovite ajeti nekoj od vas ne gi priznava i gi ismeva... ne sedete so niv dodeka ne navlezat vo drug razgovor inaku, navistina, će bidete slični na niv. Allah, sekako, vo Đehennemot će gi zbere site: i dvoličnite i nevernicite.“ (Sura 4. EnNisa-Ženi, 140) prevod Hasan Đilo „Ne navreduvaj gi onie na koi, pokraj Allah, gi povikuvaat drugite da go grdat Allaha od neznaenje i neprijatelstvo. Nie postapkite nivni, kako i za sekoj narod, im gi razubavuvame. Potoa kaj Gospodarot svoj će se vratat i on će gi izvesti za ona što go rabotea.“ (Sura 6. El-En` am-Dobitok, 108) prevod Hasan Đilo Ovie dva ajeti upatuvaat sprotivno na toa kako nie se odnesuvame so poveće žrtvi megju nas. Toa ne e nikakvo rešenie. Istoto mora da se bara prvo vo edna 220 Zuber Asanoski samokritika za da se izleze od ova edna teška situacija. So eden pogrešen pristap samoubistvata, atentatite i što li ušte ne drugo ne može da se stigne do vistinata. Tie ne se svojstveni za islamot. Samata konstatacija deka vo samoubistvenite atentati se ubieni poveće muslimani, zboruva za faktot deka nekoj smisleno gi nametna. Samo so primena na najgolemiot Kur`anski imperativ Ikre koj ponataka podrazbira organiziranje na životot vo site polinja će može da se izleze od ova beznadežna situacija. A so toa kako silen ummet sekoj će ima respekt i nema nikoj da se služi so provokacii, znaejći kolku e jak i silen muslimanskiot ummet. Islamot preku Kur`anskite upastava bara na eden najpriroden način čovekot, a posebno vernikot, da iznajde adekvaten odgovor za sekoj eden problem so poznavanje i primena na site ajeti koi se odnesuvaat za nekoj problem i nikako ajetite da se gledaat ednostrano. Zatoa mnogustranosta i ramnotežata se protiv sekoj nacionalizam, ekstremizam, ednostranost, omraza primitivizam, podelenost i drugi pojavi što Allah đ.š. ne gi saka. Mnogustranosta i ramnotežata se za ona što Allah đ.š. go bara i preporačuva: sabar, razbiranje, respekt, tolerancija, harmonija i drugo. 221 Zošto zaostanuvame? ZOŠTO ZAOSTANUVAME? SODRŽINA Mislenje na lektorot i korektorot prof. Rešat arslanoski .......... 7 Namesto voved ........................................................................ 10 Smislata na životot .................................................................. 22 Nekoi allahovi univerzalni zakonitosti .................................. 26 Sprotistavenost na Allahovite univerzalni zakonitosti ............ 49 Početok na edna epizoda od univerzumot: sè što postoi ima zaedničko poteklo ................................................................... 61 Dali sme sami vo univerzumot? .............................................. 67 Sè so cel e sozdadeno .............................................................. 70 Prateništvo, vizija i kreativnost na Muhammed a.s. ............... 74 Učenjeto najgolema univerzalna zakonitost, glavniot kluč i lozinka da navleguva vo site pori od univerzumot ................. 84 Naukata i verata nerazdelna celina.......................................... 97 Dali ima evolucija? ............................................................... 103 Ima li protivrečnost-kontradiktornost vo Kur`anskite ajeti? 116 Prevod, tolkuvanje i razbiranje na Kur`anot ednostran ili povećestran pristap ................................................................ 120 Dokazi kolku e opasno i da ne se primenuva ednostranosta vo tolkuvanjeto na kur`anskite ajeti ........................................... 135 Prirodna sredina .................................................................... 137 Tektonski dviženja dali planinite se dvižat ili ne? ............... 140 222 Zuber Asanoski Odnosite vo zaednicata ......................................................... 144 Rabotenjeto i ekonomijata osnova na sekoj eden sistem ...... 146 Allahovata odredba i čovekovata slobodna volja ................. 154 Patuvanje po svetot ............................................................... 157 Poklonuvanje (podaruvanje, potpomaganje) i škrtarenje ...... 167 Odnosite megju mažot i ženata ............................................. 176 Familijarnite odnosi .............................................................. 184 Ovoj i idniot život ................................................................. 188 Rasite, narodite (naciite) i jazicite......................................... 192 Verata .................................................................................... 199 Počituvanjeto na Muhammed a.s. ......................................... 209 Karikaturite i vregjanjeto na nas i na našeto odnesuvanje .. 217 223
© Copyright 2024 Paperzz
