REFERAT
So pismo odluka broj 03-161 od 10.03.2011 godina izvesteni sme deka Nastavnonau~niot umetni~ki sovet na Fakultetot za filmski umetnosti pri
Univerzitetot za audiovizuelni umetnosti Evropska filmska akademija ESRA
Pariz Skopje Wujork na sednicata odr`ana na den 07.03.2011 godina donese odluka
so koja nî izbra za ~lenovi na Recenzentskata komisija za izbor na eden nastavnik
po grupa stru~no-umetni~ki predmeti od oblasta na kritikata, istorija i teorija
na filmot, teatarot i kni`evnosta vo nastavno-nau~no zvawe Docent na
Fakultetot za filmski umetnosti.
Na Konkursot za izbor na nastavnik vo nastavno-nau~no zvawe Docent na
Fakultetot za filmski umetnosti po grupa predmeti od oblasta kritika, istorija
i teorija na filmot, teatarot i kni`evnosta, objaven na 19-20.02.2011 godina vo
vesnikot “Utrinski vesnik“, se prijavi i podnese dokumentacija kandidatot: M-r
Hristo Petreski. Zablagodaruvaj}i se na doverbata, formiranata Recenzentska
komisija, vo sostav: Rektor Jordan Plevne{ - redoven profesor, M-r Dejan
Projkovski - vonreden profesor i M-r Zagorka Pop-Antoska - docent, vrz osnova
na uvidot vo dokumentite i objavenite nau~no-istra`uva~ki i umetni~ki trudovi,
ima ~est na Nastavno-nau~niot umetni~ki sovet na Fakultetot za filmski
umetnosti pri Univerzitetot za audiovizuelni umetnosti Evropska filmska
akademija ESRA Pariz Skopje Wujork da mu go podnese sledniov:
IZVE[TAJ
Kandidatot M-r Hristo Petreski e roden na 04 fevruari 1957 godina, vo Kru{evo.
Hristo Petreski magistriral kulturologija vo kni`evnosta na Institutot za
makedonska literatura pri Univerzitetot “Kiril i Metodij“- Skopje,na tema
"Haiku poezijata - me|u elitnoto i masovnoto". Sega e doktorant i podgotvuva
doktorska disertacija na tema "Avtorska bajka - komparativna analiza".
Avtor e na pove}e od 35 knigi i toa: Поетскикнигизавозраснi "Огледало"
("Современост" - Скопје, 1979), "Вулканскапотреба" ("Култура" - Скопје, 1981),
"Разговорсa zidovima" ("Омладинскаискра" - Сплит, 1981), "Војагодатацрв"
("Студентскизбор" - Скопје, 1982), "Врв" ("Мисирков" - Битола, 1983), "Штит"
("Мисла" - Скопје, 1985), "Туѓотело" ("Македонскакнига" - Скопје, 1990), "Пuтник u
povratku" ("МацуоБашо" - Оџаци, 1991), "Забел" (избор, "Мисла" - Скопје, 1991),
"Каменјазик" ("Феникс" - Скопје, 1996), "Стакленклуч" ("Феникс" - Скопје, 2003),
"Belo mastilo" ("Феникс" - Скопје, 2003), "^itawe na nenapi{anoto" ("Феникс" -
Скопје, 2009), "Pantomima" ("Феникс" - Скопје, 2009), "^itawe nenapisanog "
(Hrvatsko kwi`evno dru{tvo - Rijeka, 2010);Поетскикнигизадецаимлади: "Бонсаи"
("Детскарадост" - Скопје, 1991), "Белпетелcрнветер" (брзозоборки, "Детскарадост" Скопје, 1992), "Na umnite ne im trebaat skali za ka~uvawe" ("Феникс" - Скопје,
2008); Прозазавозрасни: "Продавницаначиствоздух"
("Мисла" - Скопје, 1988),
"Добриотѓавол" ("Феникс" - Скопје, 1996), "Treta sre}a" ("Феникс" - Скопје,
2010);Прозазадецаимлади: "Qubov plus" (Детскарадост" - Скопје, 1993),
"Скопскиоттрамвај" ("Феникс" - Скопје, 1996), "Најголемататајна" ("Феникс" - Скопје,
2004), "Zbogum, Kenzo Tange" ("Феникс" - Скопје, 2006), Deteto {to saka{e da stane
p~ela ("Феникс" - Скопје, 2010);Kritiki: "Споенисадови" ("Нашакнига" - Скопје,
1986), "Makedonska filmska kritika", izbor i podgotovka na hrestomatija, (ESRA
i "Феникс" - Скопје, 2011); Публицистика: "Дванаесетгоростаси" ("Младборец" Скопје, 1983), "Собеседници" ("Нашакнига" - Скопје, 1989), "Virtuelno ogledalo"
("Feniks" - Skopje, 2010);Антологиииизбори: "Вишнеења" (родољубивапоезија,
"Младборец" - Скопје, 1980), "Визијанацелината" (светскикратокрасказ, "Мисла" Скопје, 1992), "Белиотфустан"
(светскакусапроза, "Феникс" - Скопје - 2001),
"Востварностаереалностасосемапоинаква" (светскиграфити, "Феникс" - Скопје, 2002),
"Подарокодсрцето" (љубовнипеснииписма, "Феникс" - Скопје, 2003).
Dobitnik e na republi~ki i me|unarodni nagradi i priznanija i
toa:застихозбирката "Каменјазик" - награда "АцоШопов", зановинарство - награда
"КрстеПетковМисирков",
закнигатазадеца
"Скопскиоттрамвај"
награда
"ВасилКуноски", заknigata "Na umnite ne im trebaat skali za ka~uvawe" - nagrada
"Van~o Nikoleski", хаикупesni - награданаКнижевнатаопштинаВршац, наградi na
Друштвoto na pisatelite na Македонијазанајdobra pesna i esej, наградаna Културнопросветнataзаедницana Македонијa za kritika, награда naРепубличкataконференцијa
namladite naМакедонијa za literaturno tvore{tvo, nagrada "Feniks" na op{tina
Centar za kni`evnost, prva nagrada za haiku poezija vo Melnik (Bugarija), nagrada
"Sve}ata na Naim" na Me|unarodniot poetski festival "Naim Fra{eri" vo
Tetovoидругi nagradi i priznanija.Преводиипрепеви: насрпски, хрватски, словенечки,
бугарски,
француски,
англиски,
германски,
словачки,
албански,
турски,
ruskiидругијазици.
Hristo Petreski e novinar i pisatel, kriti~ar, preveduva~ i eseist. Bil novinar
i urednik vo Redakciite na "Studentski zbor", "Mlad borec", Radio Skopje i
"Nova Makedonija". Od 1992 godina e oсновачидиректорнаИздавачкатакуќа "Феникс" Скопје i Fondacijata za nau~na i kulturna afirmacija i prezentacija "Makedonija
prezent" - Skopje.^len e na Zdru`enieto na novinarite na Makedonija od 1979
godina.
ЧлененаДруштвотонаписaтелитенаМакедонијаод
1985
година.
Еденеодосновачитенасписанието "Стожер" иманифестацијата "Празникналипите" при
Dru{tvoto na pisatelite na Makedonija.Sega e glaven i odgovoren urednik na
spisanijata “Trend“ i “Kni`evna Akademija“.Pokraj literaturno tvore{tvo,
pi{uva kni`evna, filmska i teatarska kritika, kolumni i esei. Podgotvuva~ e na
knigata “Makedonska filmska kritika“ (hrestomatija, prv del), vo izdanie na
Univerzitetot ESRA i Izdava~kata ku}a “Feniks“- Skopje, 2011 godina.
Za negoviot magisterski trud “Haiku poezijata - me|u elitnoto i masovnoto“,
Komisijata za ocenka i za odbrana na magisterskiot trud vo sostav: prof. d-r
Aleksandar Prokopiev, prof. d-r Loreta Georgievska-Jakovleva iprof. d-r Sowa
Stojmenska - Elzeser, konstatira: Magisterskiot trud “Haiku poezijata - me|u
elitnoto i masovnoto“ na kandidatot Hristo Petreski e prv trud vo makedonskata
nauka {to go otvora pra{aweto za haiku poezijata me|u elitnoto i masovnoto,
odnosno toj e prv prv poopse`en trud na makedonski jazik i od makedonski avtor,
koj ja opfa}a haiku poezijata vo Japonija i na Istokot, Zapadot i Evropa,
Balkanot i Makedonija. Hristo Petreski vo trudot ja rasvetluva i demistificira
haiku poezijata kako svetski globalen fenomen, so poseben akcent vrz
specifikite na sovremenata makedonska haiku poezija i nejzinite najistaknati i
najaktivni pretstavnici, vnesuvaj}i sve`ina vo makedonskata nauka. Isto taka,
zna~ajno e {to specijalno za ovoj trud se napi{ani i avtopoeti~kite tekstovi od
strana na zastapenite makedonski avtori, koi prvpat i se prezentirani vo
trudot.Magisterskiot trud “Haiku poezijata - me|u elitnoto i masovnoto“ na
Hristo Petreski e specifi~no istra`uvawe, teoretizacija na poeti~ki, kulturni,
umetni~ki i nau~ni praktiki, koi ovozmo`uvaat da se sogledaat i op{testvenite
procesi i promeni na ekonomski, socijalen i psiholo{ki plan. Zna~eweto i
vrednosta na trudot se zgolemuva imaj}i go predvid faktot deka ova e edno od
prvite nau~ni istra`uvawa na makedonski jazik na haiku poezijata vo {irok
tematski opfat i na specifi~en analiti~ko-sinteti~en na~in.Stanuva zbor za
nekonvencionalno vkomponiran trud, koj e nesekojdneven, prodlabo~en i
neophoden.
Dodeka pak, knigata “Makedonska filmska kritika“ (hrestomatija, prv del) so
izbor i podgotovka od M-r Hristo Petreski, kade toj pokraj predgovorot, se
pretstavuva i kako avtor na tri filmski kritiki za filmovite “Misija London“,
“Sneg“ i “Besa“, na prikladen i slikovit na~in go prezentira makedonskiot
kriti~ki pogled na tema film, niz kriti~ko-eseisti~kite tekstovi na vkupno 15
istaknati avtori. Pritoa, M-r Hristo Petreski potencira: Spektarot na filmski
preokupacii e tolku mnogu {irok i raznolik, {to poleka no sigurno (}e) se
formira pretstavata za makedonskata filmska kritika, odnosno za izostreniot i
specifi~en kriti~ki pogled vrz sineasti~kata umetnost. Noviot kriti~koeseisti~ki pogled vetuva, no i obvrzuva, pa taa evidentna energija i napor
zaslu`uva posebno vnimanie i respekt, so verba i nade` deka i ovaa kniga }e bide
soodveten vlog vo idninata i idnite generacii poklonici na filmot. Filmskata
kritika kako disciplina, koja za cel go ima vrednuvaweto na filmskoto
tvore{tvo (pooddelni naslovi, pravci, nacionalni kinematografii, periodi i
sli~no), denes sî pove}e filmovite vo mediumite gi tretira kako nastani, a ne
kako sodr`ini. Denes, vo situacija koga se konsumiraat glavno samo {totuku
proizvedeni filmovi, publikata e predizvikana od agresivniot marketing, a ne od
estetskite dostreli na filmskata umetnost, pa se ~ini tokmu zatoa i filmskata
kritika e potrebna i zna~ajna kako nikoga{ dosega!
ZAKLU^OK
Vrz osnova na dosega poso~enoto, Recenzentskata komisija zaklu~uva deka
kandidatot M-r Hristo Petreski, so svoite nau~no-istra`uva~ki i op{testveni
dostignuvawa i aktivnosti vo oblasta na tvore{tvoto, kritikata i na kulturnite
studii, so svoeto bogato iskustvo, kako i so svoite zna~ajni publikacii vo
soodvetnata oblast, celosno gi ispolnuva uslovite za izbor vo zvawe Docent na
Fakultetot za filmski umetnosti pri Univerzitetot za audiovizuelni umetnosti
ESRA Skopje.
Recenzentska komisija:
Rektor Jordan Plevne{, redoven profesor s.r.
M-r Dejan Projkovski, vonreden profesor s.r.
M-r Zagorka Pop-Antoska, docent s.r.
© Copyright 2024 Paperzz
