SAVREMENI PRINCIPI ISHRANE ŽIVOTINJA Nenad Đorđević

SAVREMENI PRINCIPI ISHRANE ŽIVOTINJA
Đorđević, N1., Grubić, G1., Stojanović, B.1
Rezime
U radu je dat pregled savremenih dostignuća u oblasti proizvodnje hrane i ishrane
domaćih i gajenih životinja. Glavni princip ishrane preživara je upotreba maksimalnih
količina kvalitetne konzervisane voluminozne hrane uz dopunu obroka neophodnim
količinama koncentrata. U intenzivnoj ishrani nepreživara koriste se isključivo smeše
koncentrata sa optimalnim hemijskim sastavom. Upotreba različitih aditiva ima za cilj
maksimalno iskorišćavanje hranljive vrednosti obroka. Obrada hraniva u industrijskim
pogonima postaje sastavni deo pripreme velikog broja hraniva u cilju eliminisanja
antinutritivnih materija i povećanja svarljivosti. Savremeni principi i naučna
dostignuća se primenjuju i u oblasti ishrane divljači, riba i pčela.
Osnovni princip ishrane svih vrsta i kategorija domaćih i gajenih životinja je
optimalno zadovoljenje potreba životinja u hranljivim materijama uz maksimalnu
rentabilnost. Glavni cilj je visoka proizvodnja i što bolji kvalitet proizvoda.
Ključne reči: Hraniva, proizvodnja, obrada, aditivi, ishrana.
Uvod
Genetički potencijal savremenih rasa i hibrida domaćih životinja može doći do
potpunog izražaja samo ukoliko su njihove potrebe pokrivene svim neophodnim
hranljivim materijama i ukoliko su istovremeno ispoštovani ostali zahtevi koji se tiču
fizičke forme hrane, tehnike ishrane, ambijentalnih uslova, zdravstvene zaštite i dr. U
zemljama sa razvijenim stočarstvom primenjuju se koncepti zasnovani na korišćenju
maskimalno stabilnog obroka u cilju maksimalno stabilne proizvodnje. U ishrani
preživara to zahteva upotrebu konzervisane voluminozne hrane što boljeg kvaliteta,
nezavisno od godišnjeg doba, uz njenu dopunu koncentratima. Nasuprot tome, ishrana
nepreživara u intenzivnim uslovima zasniva se isključivo na smešama koncentrata dok
se voluminozna hrana koristi samo u nekim izuzetnim situacijama i vidovima
proizvodnje (Đorđević i sar., 2009a).
Potrebe životinja u hrani mogu se zadovoljiti velikim brojem hraniva a njihov izbor
zavisi od vrste i kategorije životinja, proizvodnosti, zdravstvenog stanja, uslova sredine i
dr. Hranljiva vrednost različitih hraniva može se značajno razlikovati, pre svega zbog
sadržaja pojedinih hranljivih materija, ali i zbog načina konzervisanja i obrade, promena
hranljivih sastojaka u različitim uslovima, njihove interakcije, prisustva antinutritivnih
materija, kontaminacije i dr. (Esminger i sar., 1990). Mogućnost međusobne zamene
hraniva ili dopune njihove hranljive vrednosti ima veliki značaj za rentabilnost stočarske
proizvodnje, kao i za rešenje brojnih zahteva savremenih potrošača (Đorđević i Dinić,

Uvodni referat po pozivu (pregledni rad)
Dr Nenad Đorđević, vanredni profesor, dr Goran Grubić, redovni profesor, dr Bojan Stojanović, asistent,
Poljoprivredni fakultet, Nemanjina 6, 11080, Zemun, Srbija.
1
30
2007). Osim hraniva, za ishranu životinja u intenzivnoj proizvodnji sve veći značaj
imaju različiti aditivi.
Vekovima unazad najvažniji zadatak za poljoprivrednike je bio kvantitet
proizvedene hrane (za ljude i životinje) dok se zadnjih decenija postavljaju sve strožiji
zahtevi za njenim kvalitetom. Mogućnost plasiranja proizvoda stočarstva na Evropsko
tržište zahteva primenu strogih kriterijuma kontrole kvaliteta, od kojih je danas u Srbiji
najaktuelniji HACCAP sistem (Đorđević i sar., 2007). Organska stočarska proizvodnja
je novi vid proizvodnje hrane za ljude ali i novi izazov za celokupnu zootehniku. Njen
preduslov je organski proizvedena hrana za životinje što praktično znači povratak na
ekstenzivnost u određenoj meri i odricanje od mnogih savremenih dostignuća nauke o
ishrani.
Proizvodnja i konzervisanje voluminozne hrane
Brza promena hemijskog sastava zelene hrane, visoki transportni troškovi mase sa
75-80% vlage i uticaj vremenskih prilika na mogućnost svakodnevnog ubiranja, sve
češće eliminišu ovu vrstu hraniva u intenzivnom govedarstvu. Nasuprot tome, u
zemljama sa intenzivnim govedarstvom uglavnom se preko cele godine koriste
konzervisana kabasta hraniva u kombinaciji sa koncentratima (Đorđević i sar., 2005a).
Seno i silaža su glavni oblici konzervisane kabaste hrane. Uslovljenost kvaliteta sena
vremenskim uslovima uticala je da seno predstavlja hranivo sa najvarijabilnijim
hemijskim sastavom i hranljivom vrednošću. Zadnjih decenija se problem
neodgovarajuće vlažnosti mase za seno, istina, dosta uspešno rešava upotrebom
hemijskih konzervanasa na bazi propionske kiseline ali je to moguće samo ukoliko je
vlažnost biljne mase ispod 30% (Bolsen, 1993). Pored toga, upotrebom odgovarajućih
kondicionera može se ubrzati sušenje pokošene mase za 25-35% i time eventualno
izbeći nepovoljne vremenske prilike (Savoie i sar., 1997). Iz navedenih razloga, u
savremenom govedarstvu se koriste minimalne količine sena, neophodne za
normalizaciju procesa preživanja, i maksimalne količine silirane hrane (Grubić i sar.,
1999).
Silaža cele biljke kukuruza je jedan od najvažnijih izvora energije u ishrani mlečnih
krava, s obzirom da ova biljna vrsta daje visoke prinose zelene mase, ima relativno
visok sadržaj energije u suvoj materiji, odlikuje se visokom palatabilnošću i predstavlja
neizostavnu komponentu za pripremanje potpuno mešanog obroka (Forouzmand et al.,
2005). Komercijalni hibridi kukuruza se decenijama selekcionišu uglavnom u odnosu na
visoke prinose zrna i rezistentnost na određene bolesti dok je hranljiva vrednost bila
relativno zanemarivana (Bal et al., 2000). Međutim, postoje značajne razlike u
hranljivoj vrednosti između silaža proizvedenih od različitih hibrida kukuruza, a koje su
rezultat različite svarljivosti hranljivih materija. Tako, na primer, ranijih decenija su bili
veoma aktuelni brown-midrib hibridi (bm3) zbog znatno nižeg udela lignina a time i
povećane in vitro svarljivosti NDF vlakana (Oba and Allen, 1999). Pri korišćenju silaže
od brown-midrib hibrida u eksperimentima je utvrđena veća mlečnost krava (Keith et
al., 1981). Međutim, ovi hibridi nisu za komercijalno gajenje jer daju male prinose zrna
i biomase za siliranje. Zadnjih godina su dosta ispitivani i leafy hibridi kukuruza za
silažu. Ovi hibridi se karakterišu velikom količinom lišća, većim udelom vlage u zrnu i
mekšom teksturom klipa. Dwyer et al. (1998) navode da se u Severnoj Americi oko
16% kukuruzne silaže proizvodi od leafy hibrida. U cilju povećanja hranljive vrednosti
kukuruzne silaže, u ovu svrhu se gaje hibridi sa povećanim sadržajem ulja (Weiss and
Wyatt, 2000), voskovci (waxy) (Akay and Jackson, 2001) i dr.
31
Jedno od rešenja za maksimalno korišćenje obroka sa značajnim udelom kabaste
hrane (seno, silaža kukuruza, senaža lucerke...) jeste direktno dodavanje fibrolitičkih
enzima (Jalilvand et al., 2008). Sledeća mogućnost je da se bakterijsko-enzimski dodaci
koriste pri siliranju kukuruza, lucerke i trava. Ovi dodaci dovode do smanjenja količine
ADF i NDF vlakana, povećanja količine fermentabilnih šećera, veće produkcije mlečne
kiseline, veće svarljivosti tako tretiranih silaža, i boljih proizvodnih rezultata (Đorđević
i Dinić, 2003).
Zadnjih nekoliko godina, u naučnim institutima Srbije koje se bave proizvodnjom
komercijalnih hibrida kukuruza, intenzivno se radi na ispitivanju njihove svarljivosti.
Parametar svarljivosti za celu biljku kukuruza, uz prinos suve materije, mogao bi
doprineti još većoj afirmaciji kako do sada priznatih, tako i novih hibrida. U
dosadašnjim eksperimentima je dokazano postojanje signifikantnih razlika proizvodnih
rezultata životinja hranjenih silažama od različitih hibrida (Tabela 1).
Velika količina vlage u momentu ubiranja i visoka puferna vrednost glavni su
problemi za uspešno siliranje leguminoza, zbog čega je izveden niz eksperimenata u
zadnjih nekoliko decenija (Đorđević i Dinić, 2003). Za ishranu visokoproizvodnih
mlečnih krava danas je naročito aktuelan problem promena azotnih materija u toku
siliranja, jer isti može da dovede do pada proizvodnje i poremećaja zdravstvenog stanja
(Đorđević i sar., 2004). Kako navode Slottner i Bertilsson (2006) u živim biljkama 75 –
90% od ukupne količine azota je u vidu pravih proteina dok je u silažama to svega 30 –
50%. U odnosu na ostale jednogodišnje i višegodišnje biljne vrste iz familije Fabaceae
lucerka predstavlja najveći problem za praksu zbog velikog stepena rastvorljivosti
azotnih materija. Po Broderick-u (1995) druge leguminoze se odlikuju manjim
stepenom rastvorljivosti proteina u odnosu na lucerku zahvaljujući većem prisustvu
kondenzovanih tanina. Izuzetak je crvena detelina koja ne sadrži tanine, već enzim
polifenol-oksidazu, koja u prisustvu kiseonika reaguje sa O-difenolom gradeći veoma
reaktivni O-kvinon, koji sa drugim pogodnim molekulima, na primer proteinima, gradi
polimere (Getachew i sar., 2009; Lee i sar., 2009).
U cilju postizanja maksimalnog kvaliteta silaža i kontrole degradacije hranljivih
materija u toku siliranja leguminoza koriste se različiti postupci kao što je
provenjavanje, ugljenohidratna stimulacija, inokulacija i hemijsko konzervisanje
(Nadeau et al., 2000). Pored ovih tehnologija starijeg datuma, u zadnje vreme vrši se
selekcija sorti leguminoza na ruminalnu razgradivost (Broderick et al., 2004) kao i
genetske manipulacije (Getachew et al., 2009).
32
Table 1. Svarljivost (in vivo and in vitro) i rezultati hranidbenog ogleda (Jovanović,
2006)
Table 1. Digestibility (in vivo and in vitro) and feeding trial results (Jovanović, 2006)
Parametri - Parameters
Tretmani - treatments
A
B
Svarljivost SM (in vitro),%
58,38c
67,57a
DM digestibility (in vitro),%
Svarljivost SM (in vivo), %
65,65d
76,10a
DM digestibility (in vivo), %
Prvi eksperimentalni period (silaža+koncentrat, 0-53. dana)
First experimental period (silage + concentrate, 0-53. days)
Početna masa, kg
247,47
247,80
Starting weight, kg
Završna masa, kg
297,00ns
302,00ns
Final weight, kg
Prosečan dnevni prirast, g/dan
934b
1021a
Average daily gain, g/day
Ukupni prirast, kg
49,53
54,20
Total gain, kg
Drugi eksperimentalni period, (silaža, 54-84. dana)
Second experimental period (silage, 54-84 days)
Završna masa, kg
315,33b
322,06a
Final weight, kg
Prosečan dnevni prirast, g/dan
591b
647a
Average daily gain, g/day
Ukupni prirast, kg
18,33
20,06
Total gain, kg
Ceo eksperiment (0-84. dana)
Whole experiment (0-84 days)
Average daily gain, g/day
807c
884a
Average daily gain, g/day
Total gain, kg
67,86
74,26
Total gain, kg
C
60,74b
D
61,91b
70,91c
72,78b
247,20
246,60
296,93ns
297,47ns
938b
959ab
49,73
50,87
315,73b
316,80b
606b
624ab
18,6
19,33
816c
836b
68,53
70,20
Objašnjenje: a,b,c = vrednosti u istoj koloni (za isti faktor) sa različitim slovima su
signifikantno različite (P<0,05); ns = nije signifikantno
Explanations: a,b,c = values in same column (for some factor) with different letter are
significantly different (P<0.05); ns = no significance
Svakako da je u tehnologiji siliranja danas najaktuelnija upotreba bioloških dodataka
(bakterijsko-enzimskih inokulanata). Isti se koriste u cilju intenzifikacije fermentacije u
biljnom materijalu koji se teže silira, ali i u cilju povećanja aerobne stabilnosti kod
kukuruzne silaže (Đorđević i sar., 2006c). U cilju pojednostavljenja postupka siliranja
trava, leguminoza i travnoleguminoznih smeša u Evropi sve više se primenjuje
spremanje senaže u balama, dok je u Americi aktuelno i siliranje u silo-kobasicama
(Dinić i sar., 2004).
U ratarstvu i proizvodnji biljaka za ishranu životinja poslednjih decenija su stvoreni
interspecijes hibridi, u kojima su selekcioneri uspeli da objedine pozitivne osobine
njihovih roditelja. Danas najveću pažnju privlače genetički modifikovane biljke. Ova
“poslednja reč” biotehnologije omogućava gajenje ratarskih useva bez pune primene
skupe agrotehnike, ali je naišla na mnoge dileme i protivljenja u savremenom svetu koji
33
se zalaže za zdravstveno ispravnu i bezbednu hranu. Novi projekti genetičkog
modifikovanja biljaka koji su u razvoju, odnose se na sledeće osobine: tolerantnost na
uslove stresa (suša, salinitet i mraz), veća zaštita od bolesti, povećan sadržaj masnih
kiselina, proteina i skroba, uklanjanje alergena i antinutritivnih materija (Nikolov i
Woodard, 2007).
Obrada koncentrovanih hraniva
Savremena i intenzivna proizvodnja u stočarstvu zasniva se na korišćenju hraniva
koja su prethodno obrađena različitim metodama u cilju: promene sadržaja vlage,
povećanja svarljivosti i iskoristivosti hranljivih materija, uništavanja antinutritivnih
materija, sterilizacije, povećanja sadržaja bypass proteina, lakšeg konzumiranja,
povećanja palatabilnosti, mehanizovanja ishrane itd. (Đorđević i sar., 2008a). Najčešće
danas korišćena metoda obrade hraniva jeste mlevenje, pre svega zrnaste hrane, a u
velikoj meri se primenjuju i različite termičke i hidrotermičke metode obrade zrnaste
hrane i pratećih proizvoda industrije ulja (Đorđević i sar., 2010b).
U savremenim fabrikama hrane za životinje kao glavni izvor proteina u smešama
koncentrata danas se najčešće koriste sojina sačma i sojin griz. Zrno soje kao i ostaci
zrna nakon izdvajanja ulja (sojina sačma) pre upotrebe u ishrani nepreživara obavezno
se moraju termički obraditi u cilju eliminisanja antinutritivnih faktora. U tu svrhu se
koriste ekstruderi, savremene mašine koje istovremeno obavljaju više mehaničkih i
hidrotermičkih procesa, a krajnji rezultat je značajno smanjenje količine tripsin
inhibitora i ureaze (Sakač i sar., 2001). Dokazano je da ograničene količine sirovog zrna
soje mogu da se koriste u ishrani krava bez ispoljavanja depresivnog dejstva tripsin
inhibitora zahvaljujući ruminalnoj mikroflori (Nešić i sar., 2001). I pored toga, termička
obrada soje namenjene ishrani preživara je preporučljiva zbog povećanja količine
nerazgradivih proteina a time boljeg korišćenja proteina (Stojanović i sar., 2010). U
svetu se sve češće klasični postupci termičke obrade soje dopunjuju nekim hemijskim
tretmanom, na primer kalcijum-lignosulfonatom, pri čemu nastaju male čestice lipida,
obavijene proteinsko-ugljenohidratnim kompleksom. Stepen i dinamika oslobađanja
lipida u buragu iz ovakvih kompleksnih čestica bolje je usklađena sa optimalnim
fiziološkim parametrima krava (Radivojević i sar., 2008).
Za obradu zrna žita koriste se mikronizeri koji funkcionišu na principu infracrvenog
zračenja hrane. Usled toga dolazi do bubrenja skrobnih granula i promene primarne
strukture molekula skroba, redukcije broja mikroorganizama, dezaktivacije biljnih
enzima i dr. (Stojanović i sar., 2004). Međutim, najvažniji učinak ovog načina obrade je
bolja pristupačnost skroba delovanju digestivnih enzima (Grubić i sar., 1990; Stojanović
i sar., 2008). U ogledu sa teladima Stojanović i sar. (2007) su utvrdili najveću svarljivost
za suvu i organsku materiju, proteine i BEM u grupi koja je dobijala koncentrat sa
mikroniziranim zrnom kukuruza i ekstrudiramom sojom (tabela 2).
Međutim, navedene metode zahtevaju značajan utrošak energije, te se i pored
navedenih rezultata ređe koriste, i to naročito kod nas (Stojanović, 2006).
34
Tabela 2. Efekat korišćenja ekstrudirane soje i mikroniziranog kukuruza u koncentratu
za odlučenu telad, na svarljivost obroka (%), (Stojanović i sar., 2007)
Table 2. Effect of using extruded soybean and micronized corn in mixture for weaned
calves on feed digestibility (%), (Stojanović et al., 2007)
Parametar
Parameter
Suva materija
Dry matter
Organska materija
Organic matter
Sirovi protein
Crude protein
Sirova celuloza
Crude fiber
Sirove masti
Ether extract
BEM - NFE
Mikroniziran kukuruz
+ ekstrudirana soja
Micronized corn and
extruded soybean
79,73a
Kukuruz + sojina
sačma
Corn and soybean
meal
76,09b
Kukuruz +
ekstrudirana soja
Corn and extruded
soybean
77,25
81,91a
78,33b
78,06b
76,25a
71,51b
72,14b
50,90
53,95
52,75
85,77a
88,66b
87,36
89,57a
83,35b
84,50b
Industrijska proizvodnja hrane za životinje
Za intenzivnu i visoku proizvodnju u stočarstvu neophodno je kombinovanje više
hraniva u cilju zadovoljenja svih potreba određene vrste i kategorije. Zbog fiziološke
specifičnosti korišćenja hrane, za preživare je neophodno da neka hraniva zadrže fizičku
formu (kabasta hrana). Nasuprot tome, koncentratni deo obroka za preživare i ukupni
obrok za nepreživare može biti pripremljen kombinovanjem više koncentrovanih
hraniva, koja se predhodno dobro usitnjena i maksimalno izmešana u konačni proizvod
koji se naziva smeša. Sirovine se doziraju i mešaju u odnosima koji su optimalni za
pojedine vrste i kategorije domaćih životinja, i koji su naučno ispitani, utvrđeni i
izloženi u savremenim normativima. Pravilna receptura omogućava da finalni proizvod
– smeša, ima u pogledu hranljive vrednosti i cene daleko bolje osobine od pojedinačnih
osobina komponenata koje se koriste pri izradi finalne smeše (Đorđević i sar., 2007a).
Proizvodnja smeša predstavlja složen proces koji omogućava mešanje većeg broja
polaznih sirovina u smeše odgovarajućeg oblika i vrste. Savremena postrojenja za ovu
proizvodnju predstavljaju kompleks objekata, mašina i uređaja za prijem, merenje,
čišćenje, sušenje, skladištenje, drobljenje, mlevenje, doziranje, mešanje, peletiranje,
briketiranje, dodavanje tečnosti i izdavanje (Đorđević i sar., 2006a). Pri izradi smeša
koncentrovanih hraniva ne dobija se neki novi proizvod, već se od određenih sirovina
usitnjavanjem i mešanjem u određenom odnosu, dobija smeša u kojoj je svaka sirovina
zadržala svoje prvobitne osobine (Grubić i Đorđević, 2005).
Industrijski proizvedene smeše koncentrata danas se najčešće koriste u formi peleta.
Peletiranje predstavlja postupak uobličavanja smeša koncentrata čime se onemogućava
dekomponavanje smeše, vrši delimična sterilizacija hrane, povećava konzumiranje i
smanjuje rastur hrane. Kod nas se ovakav postupak dorade još uvek malo primenjuje,
između ostalog i zbog povećanja cene peletirane smeše, dok se u Evropi peletira oko
80% gotovih smeša (Feil, 2007). Izuzetak su smeše koncentrata za ribe, odnosno
pastrmke koje se obavezno moraju peletirati zbog specifičnog načina konzumiranja ove
vrste životinja (Đorđević i sar., 2005b). Pošto peletiranje podrazumeva i izlaganje hrane
vodenoj pari, povećanom pritisku i temperaturi, dolazi do hemijskih transformacija
35
hranljivih sastojaka, pa se povećava svarljivost skroba, hemiceluloze, celuloze i
pentozana.
Da bi se povećala energetska vrednost mešane hrane, za neke vrste i kategorije
životinja vrši se dodavanje masti, odnosno omašćivanje. Međutim, veće količine masti
dodate klasičnim postupkom dovode do omekšavanja peleta. Zbog toga se danas koristi
„Vacuum coater“ koji omogućava dodavanje do 40% masti u peletiranu hranu. Princip
rada ovog uređaja zasniva se na izvlačenju vazduha iz celokupne zapremine peletirane
hrane, a zatim dodavanja zagrejane masti koja biva „usisana“ u pore pelete (Đorđević i
sar., 2008a).
Savremeni principi u ishrani preživara
Savremena ishrana ove grupe životinja zasniva se na korišćenju odgovarajućih
normativa, kojima su precizirane potrebe za određene vrste i kategorije a u skladu sa
njihovim fiziološkim specifičnostima (Grubić i sar., 2002). U tu svrhu ranijih godina u
Srbiji je korišćen domaći neto energetski sistem (Obračević, 1990) dok se danas sve više
koriste normativi NRC (2001). Mogućnost da formulisani optimalni obrok podmiri
hranidbene potrebe visokoproizvodnih krava zavisi kako od njegovih hemijskih, tako i
fizičkih karakteristika. Zbog toga je neophodno poznavanje distribucije odsečaka
kabastih hraniva (Stojanović i Grubić, 2008). U tu svrhu je razvijeno više postupaka koji
se svode na prosejavanje kabastih hraniva ili potpuno mešanog obroka kroz sistem sita
sa različitim dimenzijama otvora. Najčešće se koristi sistem Penn State Particle
Separator (PSPS) sa dva sita koja razdvajaju tri frakcije, a u zadnje vreme je sve češće u
primeni modifikovan sistem sa tri sita koja razdvajaju četiri frakcije (Stojanović i sar.,
2009).
Koncentrovana hraniva i smeše koncentrata u ishrani preživara se koriste kao
dopuna obroku od kabaste hrane. Velike količine koncentrata mogu biti i opasne za
preživare zbog promene pH vrednosti buraga i promene sastava mikroflore.
Odgovarajuća koncentracija NDF-a u obroku je neophodna za normalno funkcionisanje
buraga i optimalno odvijanje procesa mikrobiološke fermentacije. U cilju boljeg
korišćenja obroka koriste se različite vrste dodataka kao što su: puferi i baze, anjonske
soli, monensin, kvasci i gljivice, protektirane aminokiseline i masti, adsorbenti
mikotoksina (Đorđević i sar., 2010a). Problem obezbeđenja energije u obrocima krava
posebno je izražen kod grla visoke mlečnosti, koje proizvode preko 35 kg mleka/dan,
odnosno u ranom postpartalnom periodu (Grubić i Adamović, 2003). Razlog tome je
slab apetit tokom prvih nedelja laktacije što za rezultat ima nedovoljno unošenje
energije i hranljivih materija. Jedan od načina za saniranje negativnog energetskog
bilansa je korišćenje hraniva izuzetno visokog kvaliteta i koncentrovanih hraniva
bogatih u enegiji. Ugljeni hidrati su jeftiniji izvor energije, dok su masti višestruko
bogatije energijom. Međutim, krave visoke mlečnosti ne mogu zadovoljiti sve svoje
potrebe iz ugljenih hidrata, pa se u obroke dodaju različiti izvori masti i ulja. Veća
količina masti u obroku za krave u laktaciji deluje depresivno na aktivnost celulolitičkih
bakterija pa kao posledica dolazi do pada masnoće mleka. Zbog toga se u novije vreme
u obroke krava uključuju protektirane masti ili masne kiseline u vidu kalcijumovih soli
(u prahu ili sitnim briketima). Ovakve masti ne podležu mikrobijalnim promenama u
buragu već dolaze u neizmenjenom obliku u tanko crevo gde se pod uticajem lipaze
razlažu na slobodne masne kiseline i glicerin i nakon toga resorbuju. Dodatak
protektiranih masti u obroke za visokoproizvodne krave može da ima, u većini slučajeva
pozitivan uticaj na produkciju mleka, veći prirast, jače ispoljavanje estrusa, bolju
36
koncepciju, a u nekim slučajevima i povećanje sadržaja mlečne masti (Solorzano i
Kertz, 2005 i dr.) ali njihovo dodavanje ima smisla samo za grla visoke mlečnosti
(Grubić i sar., 2005a). Korišćenjem nekih hraniva kao dodatnih izvora masti, može se
uticati na zastupljenost konjugovane linolne kiseline u mlečnoj masti, koja je značajna
za prevenciju pojave kancera (Parodi, 1997), kao i za popravljanje opšteg zdravstvenog
stanja organizma ljudi (Grubić i sar., 2005b).
U zadnje vreme se u suve zamene za mleko uključuju koncentrati sirove celuloze a
cilj je maksimalan razvoj predželudaca u mladih životinja i bolje korišćenje kabaste
hrane u narednim proizvodnim fazama. Vikari i Dusel (2008) su u svojim ispitivanjima
dokazali da dodatak koncentrata nerastvorljivih vlakana celuloze u tečnoj fazi ishrane
teladi povećava debljinu zida buraga, kao i visinu i broj papila. U ogledu kod nas koji su
izveli Vukić-Vranješ i sar. (2010) u mleko i zamene za mleko za telad dodavan je
koncentrat sirove celuloze (Vitacel®200, JRS Nemačka) u količini od 10 g/dm3. Autori
su na kraju ogleda kod eksperimentalne grupe teladi ustanovili signifikantno veći dnevni
prirast (tabela 3).
Savremeni principi u ishrani nepreživara
Pošto se radi o životinjama sa jednokomornim želucem, celokupne dnevne potrebe
se obezbeđuju koncentrovanom hranom koja u skladu sa zahtevima pojedinih vrsta i
kategorija sadrži odgovarajući hemijski sastav. Za preciziranje potreba nepreživara u
Srbiji se koriste NRC normativi za svinje iz 1998. godine a za živinu NRC normativi iz
1994. godine (Đorđević i Dinić, 2007). Pri sastavljanju smeša koncentrata za
nepreživare koriste se softveri kojima se balansira sadržaj većeg broja parametara, pri
čemu se teži da uz zadovoljenje osnovnih uslova propisanih u Srbiji Pravilnikom o
kvalitetu hrane za životinje (2010), budu zadovoljeni i drugi zahtevi, propisani
normativima, kao i minimalna cena smeše (Jokić i sar., 2004).
Tabela 3. Telesna masa i prirast teladi (Vukuć-Vranješ i sar., 2010)
Table 3. Calves body weight and gain (Vukuć-Vranješ et al. 2010)
Pokazatelji- Parameter
Starost na početku ogleda, dana
Age at the beginning of trial, days
Starost na kraju ogleda, dana
Age at the end of trial, days
Dana u ogledu - Days in trial
TM na početku ogleda, kg
BW at the beginning of trial, kg
TM na kraju ogleda, kg
BW at the end of trial, kg
Ukupan prirast, kg
Total weight gain, kg
Dnevni prirast, kg
Average daily gain, kg
Kontrolna grupa
(bez dodatka Vitacel®)
Control group (Vitacel® is
not included)
37
Ogledna grupa
(sa dodatkom Vitacel®)
Experimental group
(Vitacel® is included)
30
122
122
85
54,05
92
53,70
146,20
158,90
92,15
104,90
1,084
1,1140
Statistički značajne razlike (p<0,05); Statistically significant differences (p<0,05)
37
U ishrani nepreživara danas su veoma aktuelni različiti dodaci koji imaju nutritivnu,
stimulativnu i preventivnu ulogu, ili se koriste kao konzervansi, antioksidansi, enzimi,
kiseline, arome, boje i dr. Upotreba stimulativnih dodataka na bazi antibiotika
zabranjena je u Evropskoj uniji od 01.01.2006. pa su danas jako aktuelni dodaci u tipu
probiotika i prebiotika. Prvi imaju ulogu u održavanju intestinalne mikrobne ravnoteže,
a drugi selektivno stimulišući rast iili aktivnost jedne ili ograničenog broja korisnih
vrsta bakterija u digestivnom traktu. (Stojković i sar., 2006).
Danas su veoma aktuelni ekstrakti bilja ili “biljni” aditivi, koji deluju u nekoliko
pravaca: kao antioksidanti, u zaštiti životne sredine putem kontrole količine amonijaka i
izlučenog azota, kao poboljšivači metabolizma i kao regulatori razvoja patogenih
mikroorganizama (plesni i bakterija) i dr. (Burt i Reinders, 2003). Takođe, ovi dodaci
imaju i antimikrobijalnu, kokcidiostatsku i antihelmintičku aktivnost (Borchardt i sar.,
2008). U Srbiji su Kostadinović i sar. (2009) u tovu pilića koristili klasični
kokcidiostatik salinomicin ili, kao alternativu, osušeno lekovito bilje: matičnjak,
kamilicu, nanu i koprivu. Pri tome, autori su utvrdili najbolje proizvodne rezultate kod
pilića koji su u obroku dobijali nanu i koprivu, što se objašnjava povoljnim delovanjem
nekih lekovitih biljaka na aktivnost enzima uključenih u metabolizam proteina.
U industriji hrane za životinje, naročito za nepreživare, zadnjih decenija se sve više
koriste razni enzimatski dodaci, mada su isti odavno poznati nauci. Cilj dodavanja
enzima je dopuna aktivnosti endogenih enzima životinja, otklanjanje antinutritivnih
materija (β-glukani, fitati) iz pojedinih hraniva, povećanje energetske i hranljive
vrednosti hraniva na osnovu veće dostupnosti pojedinih hranljivih materija za
resorpciju, kao i smanjenje izlučivanja neiskorišćenih hranljivih materija u spoljašnju
sredinu (Sinovec, 2003). U nabrojane svrhe najčešće se koriste enzimi celulolitičkog
enzimskog kompleksa (celulaza i pektinaza), kompleksa neskrobnih polisaharida - NSP
(β-glukanaza, ksilanaze, ά-galaktozidaza), proteaze, amilaze i fitaza. U živinarstvu je
jako aktuelna upotreba enzima fitaze zbog boljeg krišćenja fosfora iz uobičajenih
hraniva, a time i njegovog manjeg izlučivanja u spoljnju sredinu. Naime, 50-80%
fosfora u biljnoj hrani nalazi u kompelsu sa fitinskom kiselinom, što zahteva upotrebu
mineralnih izvora ovog makroelementa (mono- i dikalcijum-fosfat). Međutim,
uključivanjem fitaze u smeše za živinu hidrolizuju se fitati do inozitola i neorganskog
fosfora, čije se usvajanje u digestivnom traktu povećava za 50–60%. Osim toga,
oslobađaju se minerali, proteini i digestivni enzimi, povećava retencija azota i smanjuje
ekskrecija azota u okolinu za 30% (Kies i sar., 2001). Isti autori navode da obroci
dopunjeni fitazom kod pilića doprinose povećanju prirasta i telesne mase za 1,5–3,8%.
Sve češće korišćeni dodaci u smeše za životinje su organske kiseline i njihove
soli. Dodaju se u cilju kontrole mikrobiološke aktivnosti, za poboljšanje svarljivosti
proteina i amino-kiselina, redukciju amonijaka i biogenih amina, povećanje aktivnosti
digestivnih enzima, mikrobijalne fitaze, pankreasne sekrecije i dr. Njihova upotreba
treba da je u skladu sa prethodno utvrđenim puferskim kapacitetom obroka (Lević i sar.,
2005).
Velika pažnja se poklanja nekim mikroelementima, za koje je tek zadnjih decenija i
godina dokazana značajna uloga. Takav je slučaj upravo sa selenom, koji bitno utiče na
proizvodne i reproduktivne rezultate životinja (Joksimović-Todorović, 2006). U novije
vreme u praksu se uvode organski vezani mikroelementi, koji su deo hemijskog
kompleksa sa peptidima i aminokiselinama (helati) ili ugljenim hidratima (SQM i
karbozani). Takav oblik mikroelemenata ne gradi nerastvorljive komplekse i bolje se
koristi u odnosu na njihova neorganska jedinjenja (Mahan, 2004).
38
Pored mikroelemenata, vitamini su takođe mikrosastojci obroka koji imaju veliki
uticaj na proizvodnju i plodnost životinja. Za razliku od preživara, nepreživari zavise
iskuljučivo od količine vitamina koja se nalazi u obroku (Jokić i sar., 2004). Zbog toga
se danas koriste različite vrste premiksa koje pored mikroelemenata i vitamina sadrže
neke makroelemente, esencijalne aminokiseline, kao i druge vrste dodataka.
Savremeni postupci u ishrani divljači, riba i pčela
Pored domesticiranih životinja, sve više pažnje posvećuje se i gajenim vrstama
životinja, pri čemu ishrana zauzima naročito značajno mesto.
Dopunska ishrana divljači jedna je od najvažnijih mera pravilnog gazdovanja
lovištima. Vrši se u slučaju kada postoji veliki deficit u prirodnoj hrani (najčešće zimi)
ili radi smanjenja štete koju divljač pravi u poljoprivredi i šumarstvu (Đorđević i sar.,
2008b). Dopunska ishrana se vrši zelenom hranom koja se proizvodi u lovištima ili
senom, silažom i koncentratima. Najintenzivnije se vrši u kontrolisanim uslovima. Neke
vrste divljači se gaje vrlo intenzivno u ograđenim prostorima i koriste se za potrebe
lovnog turizma ili se njihovo meso prodaje po velikim cenama u specijalnim
restoranima ili prodavnicama (Popović i sar., 2006). Veštačko razmnožavanje fazana (i
jarebica) izvodi se u odgajivalištima a ishrana je gotovo isključivo koncentratima
(Popović i Đorđević, 2009). Pri koncipiranju smeša koncentrata za divljač uglavnom se
koriste normativi za domesticirane srodnike. Na primer, prema NRC (1998)
normativima za svinje koncipiraju se smeše za ishranu prasića u lovištima (tabela 5).
Osim toga, za neke vrste divljači (Cervidae) definisani su specijalni normativi, kao što
je NRC (2007).
Tabela 4. Telesne mase prasića divlje svinje starosti 11 nedelja hranjenih smešom sa
18% SP (Beuković i sar. 2003)
Table 4. Body weight of wild boar piglets at age of 11 weeks fed mixture with 18 % CP
(Beuković et al. 2003)
Grupa
Group
Smeša sa
ribljim
brašnom
Mixture with
fish meal
Smeša bez
ribljeg brašna
Mixture
without fish
meal
Pol
Sex
Muški
Male
Ženski
Female
Ukupno
Total
Muški
Male
Ženski
Female
Ukupno
Total
Broj
prasića
Number
of piglets
16
Prosečna masa
, kg
Body weight,
kg
12,69
Standardna
devijacija
Standard
deviation
3,81
Koeficijent
varijacije
Variation
coefficient
29,99
15
11,93
4,02
33,67
31
12,32
3,57
28,97
38
12,28
2,89
23,52
29
11,66
3,28
28,10
67
12,01
3,05
25,43
Gajenje riba predstavlja jednu od profitabilnijih delatnosti u Srbiji. Najviše se gaje
šaran i pastrmka, u manjem obimu amur i tolstolobik, a veoma malo linjak, smuđ, štuka
i som, i to kao prateće vrste u šaranskim ribnjacima. Ishrana šarana se dobrim delom
zasniva na prirodnoj produkciji hrane u samom ribnjaku dok se u drugom delu obroka
39
koriste zrnasta hraniva a u zadnje vreme i peletirani koncentrati. Nasuprot tome, ishrana
pastrmke se vrši gotovo isključivo peletiranim koncentratima sa visokim sadržajem
proteina i energije (Đorđević i sar., 2005b). Potrebe ove dve vrste riba su detaljno
proučene i precizirane NRC (1993) normativima a sastav industrijski proizvedene hrane
za šarana i pastrmku u Srbiji je definisan Pravilnikom o kvalitetu hrane za životinje
(2010).
Pčelarstvo je sve važnija delatnost, ne samo zbog cenjenih pčelinjih proizvoda, već i
zbog značaja pčela za oprašivanje voćnjaka i nekih ratarskih kultura. Za razliku od
drugih vrsta domaćih životinja, pčele su usko specijalizovane u ishrani i koriste samo
dve vrste hrane - nektar i polen, koje sabiraju sa cvetova (O’Toole i Raw, 1991). U nizu
složenih procesa, pčele prerađuju nektar u med, a polen u pergu, koje lageruju u cilju
pokrivanja potreba zajednice u periodu sa manjkom hrane, ili u zimskom periodu, kada
nema vegetacije (Đorđević i sar., 2008c). U cilju dopune zimskih rezervi hrane i
stimulacije matice pčele se prihranjuju šećernim sirupom za vreme opštenja sa prirodom
a šećerno-mednim pogačama za vreme zimske pauze. U zadnje vreme se pri proizvodnji
šećerno-mednih pogača sve češće praktikuje invertovanje saharoze na monosaharide
glukozu i fruktozu, čime se pčelama značajno olakšava korišćenje dopunske energetske
hrane (Đorđević i sar., 2009). Dopuna ishrane proteinskim hranivima se ređe praktikuje.
U tu svrhu se koriste šećerno-medne pogače obogaćene polenom, a u zadnje vreme se u
pogače uključuju i neki drugi izvori proteina: kvasac, sojino brašno, mleko u prahu i dr.
(Đorđević i sar., 2006b).
Zaključak
Savremena dostignuća u oblasti proizvodnje i korišćenja hrane za domaće i gajene
životinje odnose se na:
- selekciju krmnih kultura u cilju povećanja prinosa svarljivih materija;
- kontrolu biohemijskih procesa u siliranom materijalu;
- mehanizaciju procesa pripremanja sena i silaže;
- upotrebu savremenih mašina za obradu i aglomeriranje smeša koncentrata;
- korišćenje savremenih normativa u cilju usklađivanja sastava obroka sa potrebama
određene vrste i kategorije životinja;
- predviđanje fizičke forme obroka za preživare;
- upotreba različitih aditiva u cilju maksimalnog iskorišćavanja potencijalne
hranljive vrednosti obroka;
- primenu savremenih dostignuća u ishrani gajenih vrsta životinja.
U Srbiji je evidentna primena svih navedenih svetskih dostignuća, pre svega u
naučnim institucijama, kao i u industriji hrane za životinje, koja predstavlja jednu od
najrazvijenijih industrijskih grana. To je važna predispozicija za budući razvoj
agroindustrijskog kompleksa.
Zahvalnost
Zahvaljujemo se Ministarstvu nauke i životne sredine Republike Srbije koje je
finansiralo ovaj rad sredstvima projekta TR 20106
40
Literatura
Akay, V., Jackson, J.A. (2001): Effects of nutridense and waxy corn hybrids on the
rumen fermentation, digestibility and lactational performance of dairy cows. Journal
of dairy science, 84 (7): 1698-1706.
Bal, M.A., Shaver, R.D., Shinners, K.J., Coors, J.G., Lauer, J.G., Straub, R.J., Koegel,
R.G. (2000): Stage of maturity, processing, and hybrid effect on ruminal in situ
disappearance of whole–plant corn silage. Animal feed science and technology, 86:
83-94.
Beuković, M., Popović, Z., Gačić, D., Stanaćev, V., Novaković, N. (2003): Efekat
strukture smeša za prehranjivanje divljih svinja (Sus scrofa L.) na telesnu masu
prasadi u lovištu Crni Lug. Savremena poljoprivreda, 52, 3-4: 107-109.
Bolsen, K. (1993): Effect of Alfa-Save treatment on dry matter digestibility and
voluntary intake of alfalfa hay. Poster presentation at Alltech’s 9th annual
symposium on biotechnology in the feed industry, April, Lexington, Ky.
Borchradt , J., Wyse, D., Sheaffer, C., Kauppi, K., Fulcher, G., Ehlke, N., Biesboer, D.,
Bey, R. (2008): Antimicrobial activity of native and naturalized plants of Minnesota
and Wiskonsin. Journal of Medicinal Plants Research, 2 (5): 98-110.
Broderick, G. A. (1995): Desirable characteristics of forage legumes for improving
protein utilization in ruminants. Journal of Animal Science, 73: 2760-2773.
Broderick, G. A., Albrecht; K. A., Owens, V. N., Smith, R. R. (2004): Genetic variation
in red clover for rumen protein degradability. Animal feed science and technology,
113, 157–167.
Burt, S. A., Reinders, R. D. (2003): Antimicrobial activity of selected plant essential
oilst against Escherichia coli 0157:H7. Letters in Applied Microbiology, 36, 162167.
Dinić, B., Đorđević, N., Ignjatović, S., Sokolović, D., 2004. Savremeni trendovi u
tehnologiji siliranja. X simpozijum o krmnom bilju Srbije i Crne Gore sa
međunarodnim učešćem. Acta Agriculturae Serbica. 9, 17: 553-564.
Dwyer, L. M., Stewart, D. W., Ma, B. L. Glenn, F. (1998): Silage maize yield response
to plant populations. Proc. Of the 53rd Annu. Corn and Sorghum industry research
conf. Chicago, IL. Am Seed trade Assoc., Washington, DC.
Đorđević, N., Dinić, B. (2003): Siliranje leguminoza. Institut za istraživanja u
poljoprivredi SRBIJA, Beograd.
Đorđević, N., Dinić, B., Grubić, G., Koljajić, V. Dujić, D. (2004): Kontrola
proteolitičkih procesa u siliranoj hrani. Acta Agriculturae Serbica, 9, (17): 565-572.
Đorđević, N., Grubić, G., Radivojević, M., Stojanović, B., Adamović, O. (2005a):
Ishrana krava obrocima na bazi različitih vrsta silaže. XIX savetovanje agronoma,
veterinara i tehnologa, 16-17.02.2005, Padinska Sakela. Zbornik naučnih radova, 11,
3-4: 65-73.
Đorđević, N., Grubić, G., Stojanović, B. (2005b): Proteini u ishrani riba. II
međunarodna konferencija »Ribarstvo«. 10-12.02.2005. Zbornik predavanja, 264271.
Đorđević, N., Grubić, G., Vitorović, D., Joksimović-Todorović, M., Jokić, Ž.,
Stojanović, B., Davidović, V. (2006a): Savremena dostignuća u pripremanju hrane i
ishrani domaćih životinja. XVII inovacije u stočarstvu, 16-17.11.2006.,
Poljoprivredni fakultet Zemun. Biotehnologija u stočarstvu, 22 (poseban broj), 85102.
41
Đorđević, N., Nedić, N., Mladenović, M., Rašić, S. (2006b): Azotne i mineralne
materije iz različitih vrsta meda kao faktor svarljivosti kod pčela. XIV naučno
savetovanje sa međunarodnim učešćem: »Zaštita i roizvodnja pčele i meda«.
Zbornik radova, 36-41.
Đorđević, N., Grubić, G., Popović, Z., Dinić, B., Pandurević, T. (2006c): Uticaj
bioloških i ugljenohidratnih dodataka na kvalitet silaže lucerke. XI savetovanje o
biotehnologiji, Čačak, 3.-4. mart 2006. Zbornik radova. 11 (II) 11-12: 479-485.
Đorđević, N., Grubić, G., Dinić, B., Glamočić, D., Stojanović, B. (2007): Kvalitet hrane
za životinje u svetlu starih i novih propisa. 1. Međunarodna konferencija o dobrobiti
i biosigurnosti na farmama u Srbiji. Poljoprivredni fakultet, Zemun, 14. i 15.
novembar 2007. Monografija, str. 321-328.
Đorđević, N., Dinić, B. (2007): Hrana za životinje. Cenzone Tech-Europe, Aranđelovac.
Đorđević, N., Grubić, G., Lević, J., Sredanović, S., Stojanović, B., KneževićDamjanović, M., Pandurević, T. (2008a): Savremeni postupci u industrijskoj
proizvodnji hrane za životinje. XXII savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa,
20.-21.02.2008, Institut PKB Agroekonomik, Beograd. Zbornik radova, 14, 3-4: 5566.
Đorđević, N., Popović, Z., Grubić, G., Beuković, M. (2008b): Ishrambeni potencijal
lovišta Srbije. XVIII inovacije u stočarstvu, 27-28.11.2008., Poljoprivredni fakultet
Zemun. Biotehnologija u stočarstvu, 24: 529-537.
Đorđević, N., Grubić, G., Mladenović, M., Nedić, N., Rašić, S., Knežević-Damjanović
Mirjana (2008c): Varenje hrane u pčela. XVI naučno savetovanje sa međunarodnim
učešćem: »Kvalitetom i selekcijom u pčelarstvu ka Evropi«. 09-10.02.2008.,
Poljoprivredni fakultet, Beograd. Zbornik radova, 83-89.
Đorđević, N., Makević, M., Grubić, G., Jokić, Ž. (2009a): Ishrana domaćih i gajenih
životinja. Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Đorđević, N., Božičković, A., Nedić, N., Rašić, S. (2009b): Izvori energije u ishrani
pčela. XVII naučno savetovanje sa međunarodnim učešćem: »Kvalitet meda i
selekcija medonosne pčele«. 07.02.2009. Poljoprivredni fakultet, Beograd. Zbornik
radova, 112-117.
Đorđević, N., Grubić, G., Stojanović, B., Božičković, A. (2010a): Vrste i uloga aditiva u
ishrani preživara. 15. Savetovanje o Biotehnologiji, Agronomski Fakultet, Čačak,
26-27. Mart, 2010. Zbornik radova, 15, 17: 479-484.
Đorđević, N., Grubić, G., Dinić, B., Lević, J., Stojanović, B., Božičković, A. (2010b):
Animal feed quality – past and present. XII international Symposium on Forage
Crops of Republika of Serbia - Forage Crops Basis of the Sustainable Animal
Husbandry Development. Vol. 26, book 1, 249-260.
Esminger, M.E., Oldfield, J.E., Heinemann, W.W., 1990. Feeds & Nutrition. The
Ensminger Publishing Company.
Feil, A. (2007): Dodavanje aditiva u procesu proizvodnje hrane za životinje. I
međunarodni kongres: »Tehnologija, kvalitet i bezbednost hrane«. 13-15.11.2007.,
Novi Sad. Zbornik radova, 84-94.
Forouzmand, M.A., Ghorbani, G.R., Alikhani, M. (2005): Influence of Hybrid and
Maturity on the Nutritional Value of Corn Silage for Lactating Dairy Cows. 1:
Intake, Milk Production and Component Yield. Pakistan Journal of Nutrition, 4 (6):
435-441.
Getachew, G., Dandekar, A. M., Pittroff, W., De Peters, E. J., Putnam, D, H., Goyal, S.,
Teuber, L., Uratsu, S. (2009): Impacts of polyphenol oxidase enzyme expression in
42
transgenic alfalfa on in vitro gas production and ruminal degradation of protein, and
nitrogen release during ensiling. Animal feed science and technology, 151, 44–54.
Grubić, G., Zeremski, D., Pavličević, A. (1990): Termički obrađene žitarice u ishrani
životinja. Krmiva, 32, 7-8: 129-137.
Grubić, G., Đorđević, N., Radivojević, M. (1999): Fizičke osobine vlakana u obrocima
za krave. Arhiv za poljoprivredne nauke. Vol. 60., N0 210, 1-2: 61-72.
Grubić, G., Adamović, M., Đorđević, N., Stojanović, B. (2002): Novi normativi za
ishranu muznih krava. Mlekarstvo, 2: 37-42.
Grubić, G., Adamović, M. (2003): Ishrana visokoproizvodnih krava. PKB
Agroekonomik, Beograd.
Grubić, G., Đorđević, N. (2005): Concentrates in dairy cows nutrition. XI International
feed technology simposium “Quality Assurance. Vrnjačka Banja, May 30th – June
3rd 2005. 233-241.
Grubić, G., Radivojević, M., Đorđević, N., Adamović, M., Spiridonović, B., Radomir,
B. (2005a): Effects of use of protected fatty acids in early lactating cows feeding. 8th
International Symposium Modern Trends In Livestock. Belgrade, Zemun, Serbia and
Montenegro, 5.-8..10.2005. Biotechnology in animal husbandry, 21, 5-6, 1: 29-33.
Grubić, G., Đorđević, N., Glamočić, D., Stojanović, B., Adamović, O. (2005b): Uticaj
ishrane krava na sintezu nekih sastojaka mlečne masti. Simpozijum »Mleko i
proizvodi od mleka«. Tara, 06.-10.04. 2005. Biotehnologija u stočarstvu, 21,
poseban broj, 29-41.
Heinrichs, J., Kononoff, P. (2002): Evaluating particle size of forages and TMRs using
the
new
Penn
State
forage
particle
separator.
www.das.psu.edu/dairynutrition/documents/das0242.pdf.
Jalilvand, G., Naserian, A., Kebreab, E., Odongo, N.E., Valizadeh, R., Eftekhar
Shahroodi, Lopez, S., France, J. (2008): Rumen degradation kinetics of alfalfa hay,
maize silage and wheat straw treated with fibrolytic enzymes. Archivos de
zootechnia, 57, 218: 155-164.
Jokić, Ž., Kovčin, S., Joksimović-Todorović, M. (2004): Ishrana živine. Univerzitet u
Beogradu, Poljoprivredni fakultet.
Joksimović-Todorović, M. (2006): Mikroelementi u ishrani preživara. Monografija:
Autohotni beli sirevi u salamuri. Poljoprivredni fakultet Beograd. 269-277.
Jovanović, R. (2007): Svarljivost kao kriterijum nutritivne vrednosti kukuruyne silaže.
Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet.
Keith, E. A., Colenbrander, V. F., Perry, T. W. and Bauman, L. F. (1981): Performance
of feedlot cattle fed brown midrib-three or normal corn silage with various levels of
additional corn grain. J. Animal Sci. 52: 8-13.
Kies, K. A., Hemert, Van F. H. K., Sauer, W. C. (2001): Effect of phytase on protein
and amino acid digestibility and energy utilisation. World´s poultry science journal,
57, 109-126.
Kostadinović, Lj, Vukosav, M. (2008): Rezultati tova brojlera uz primenu i bez
kokcidiostatika. XIII Savetovanje o biotehnologiji, 28-29 mart, 2008, Čačak.
Zbornik radova, 13 (14): 551-555.
Lee, M. R. F., Tweed, J. K. S., Minchin, F. R., Winters, A. L. (2009): Red clover
polyphenol oxidase: Activation, activity and efficacy under grazing. Animal feed
science and technology, 149, 250–264.
Lević, J., Prodanović, O., Sredanović, S. (2005): Understending the buffering capacity
in feedstuffs. 8th International Symposium Modern Trends In Livestock. Belgrade,
43
Zemun, Serbia and Montenegro, 5-8.10.2005. Biotechnology in animal husbandry,
21, 5-6, 1: 309-313.
Mahan, D. C. (2004): The role of selenium and Sel-Plex in sow reproductions.
Nutritional biotechnology in the feed and food industries. Proceedings of Alltech's
20th internaional feed industry symposium. Edited by K.A. Jacques and T.P. Lyons.
Nadeau, E. M., Russell, J. R., Buxton, D. R. (2000): Intake, digestibility, and
composition of orchardgrass and alfalfa silages treated with cellulase, inoculant, and
formic acid fed to lambs. Journal of animal science, 78, 2980-2989.
Nešić, S., Grubić, G., Stoićević, Lj., Adamović, M., Nikolić, P., Radomir. B. (2001):
Efekti korišćenja sirove soje u obrocima krava u prvih 100 dana laktacije. XV
savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa. Beograd, 2001. Zbornik radova, 7, 1:
277-282.
Nikolov, Ž., Woodard, L. S. (2007): Producing proteins in genetically modified plants:
applications, benefits and compliance. I international congres: Food, Technology,
Quality and Safety. Novi Sad, hotel Park, 13-15.XI. 2007. Proceedings of plenary
papers, 52-60.
NRC - National Research Counsil (1993): Nutrient Requirements of Fish. Nacional
Academy Press. Washington.
NRC - National Research Counsil (2001): Nutrient Requirements of Dairy Cattle. 7th
rev. ed., National Academy Press, Washington, D.C.
NRC (2007): Nutrient requirements of small ruminants (sheep, goats, cervids, and new
world camelids. The national academies press. Washington, D.C.
Oba, M., Allen, M.S. (1999): Effects of brown midrib 3 mutation in corn silage on dry
matter intake and productivity of high yielding dairy cows. Journal of Dairy Science.
82: 135-142.
Obračević, Č. (1990): Tablice hranljivih vrednosti stočnih hraniva i normativi u ishrani
preživara. Naučna knjiga, Beograd.
O'Toole, C., Raw, A. (1991): Bees in the world. Blandford, London.
Parodi, P. W. (1997): Cows milk fat components as potential anticarcinogenic agents.
Journal of Nutrition. 127: 1055-1060.
Popović, Z., Beuković, M., Novaković, N., Gačić, D. (2006): Mase i randman divljih
svinja (Sus scrofa L.) u intenzivnom načinu gajenja. Savremena poljoprivreda, 55, 34: 12-16
Popović, Z., Đorđević, N. (2009): Ishrana divljači (monografija). Poljoprivredni fakultet
Univerziteta u Beogradu.
Pravilnik o kvalitetu hrane za životinje (2010). Službeni glasnik Republike Srbije, 4,
29.01.2010)
Radivojević, M., Adamović, M., Grubić, G., Petričević, V., Tomović, R. (2008):
Efikasnost korišćenja zamene za mleko domaće proizvodnje u ishrani teladi. XXII
savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, 20.-21.02.2008, Institut PKB
Agroekonomik, Beograd. Zbornik radova, 14, 3-4: 33-38.
Sakač, M., Filipović, S., Ristić, M., Kormanjoš, Š. (2001): Tehnološki proces
ekstrudiranja soje na uređaju “Miltenz” tip 501-SP, PTEP. Časopis za procesnu
tehniku i energetiku u poljoprivredni, Novi Sad. 5, 1-2: 30-34.
Savoie, P., Tremblay, D., Lajoie, R., Roberge, M., Lemay, S. P. (1997): Forage
maceration on a self-propelled mower: Effect of winrow deposition and inversion.
Proceedings of the XVIII international grassland congress, Winnipeg, Manitoba,
Saskatoon, Saskatchewan, Canada, 14,5-14,6.
44
Sinovec, Z. (2003): Primena enzima u ishrani. X simpozijum tehnologije hrane za
životinje. Vrnjačka Banja, 19-23. oktobar. 2003. Zbornik radova, 104-114.
Slottner, D., Bertilsson, J. (2006): Effect of ensiling technology on protein degradation
during ensilage. Animal feed science and technology, 127, 101–111.
Solorzano L.C., Kertz A. F. (2005): Rumen inert fat supplements reviewed for dairy
cows. Feedstuffs. 77, 11:2-5.
Stojanović, B., Grubić, G., Adamović, O. (2004): Korišćenje termički obrađenih žitarica
i soje u ishrani teladi. Biotehnologija u stočarstvu, 20, 5-6: 211-220.
Stojanović, B. (2006): Termički obrađeno zrno kukuruza i soje u ishrani odlučene teladi.
Magistarska teza, Poljoprivredni fakultet-Zemun.
Stojanović, B., Grubić, G., Đorđević, N., Adamović, M. (2007): Effects of heat treated
corn and soybean grain in concentrates for weaned calves on nutrient digestibility. I
international congres: Food, Technology, Quality and Safety. Novi Sad, hotel Park,
13-15.XI. 2007. Proceedings of plenary paper, 270-277.
Stojanović, B., Grubić, G. (2008): Ishrana preživara – praktikum. Univerzitet u
Beogradu, poljoprivreni fakultet.
Stojanović, B., Grubić, G., Đorđević, N., Adamović, M., Radivojević, M. (2008):
Effects of accompanyng use of heat treated corn grain and whole soybeans in
concentrates on weaned calves performances. Biotechnology in animal husbandry,
24, 3-4: 29-38.
Stojanović, B., Grubić, G., Đorđević, N., Božičković, A. (2009): Fizička forma
kabastih hraniva i kompletnog obroka za krave u laktaciji. XXIII savetovanje
agronoma, veterinara i tehnologa, 25-26.02.2009, Institut PKB Agroekonomik,
Beograd. Zbornik radova, 15, 3-4: 47-55.
Stojanović, B., Grubić, G., Đorđević, N., Božičković, A. (2010): Efficient protein
nutrition of high-yielding dairy cows – the possibility of improvement nitrogen
utilization in diet. 14. International Eco-Conference „Safe Food“, Ecological
Movement of Novi Sad, 22-25. September, 2010, Novi Sad. Proceedings, pp. 265271.
Stojković, J., Jašović, B., Filipović, P. (2006): Efikasnost primene probiotika u
obrocima prasadi u odgoju. XI savetovanje o biotehnologiji. Čačak, 3-4. mart 2006.
godine. Zbornik radova, knjiga II, 391-396.
Vikari, A., Dusel, G. (2008): Inportance of crude fibre for calves. Feed magazine, 3-4,
22-27.
Vukić-Vranješ, M., Adamović, M., Radivojević, M., Šamanc, H., Kirovski, D., Vujanac,
I. (2010): Ispitivanje uticaja dodatka lignoceluloze (Vitacel®200) u zameni za mleko
na performanse teladi. XXIV savetovanje agronoma, veterinara i tehnologa, 2425.02.2010, Institut PKB Agroekonomik, Beograd. Zbornik naučnih radova, 16, 3-4:
53-60.
Weiss, W. P., Wyatt, D. J. (2000): Effect of oil content and kernel processing of corn
silage on digestibility and milk production by dairy cows. Journal of dairy science,
83: 351-358.
45
RECENT PRINCIPLES OF ANIMAL NUTRITION
Đorđević, N1., Grubić, G1., Stojanović, B.1
Abstract
Review of recent achievements in feed production and animal nutrition is presented
in paper. Main principle of ruminant nutrition is using of maximum amount of quality
conserved forages and supplementing ration with necessary amount of concentrate. In
intensive nonruminant nutrition, only mixtures with optimal chemical composition are
used. Using of different additives aims optimal diet utilization. Industrial feed
processing is integral part of preparation of numerous feeds in order to eliminate
antinutritive factors and to improve digestibility. Recent principles and scientific
achievements are applied in nutrition of game, fish and honeybees.
Maine principle of animal nutrition of all species and categories is meeting nutrient
requirements considering profitability. High production and high-quality products are
the main objectives.
Key words: Feeds, production, processing, additives, nutrition

Invited (review) paper
Dr Nenad Đorđević, associate professor, dr Goran Grubić, professor, dr Bojan Stojanović, asisstant, Faculty
of agriculture, 6, 11080, Zemun, Serbia.
1
46

Download Report