HALE Br. 04

R E P U B L I K A S R P S K A 7 K M , B I H F E D E R AC I J A 7 K M , C R N A G O R A 4 E U R , H R VATS K A 3 0 H R K , E V R O P S K A U N I J A 4 E U R
IZDANJE
proleće‘12.
04
Cena 300 rsd
Impresum
IZDAVAČ
“PLANTEC MEDIA” d.о.о.
Borska 41j, 11090 Beograd, Srbija
tel.: 011/ 3056 516
faks: 011/ 3056 134
E-mail: [email protected]
www.gradjevinar.info
Direktor, glavni i odgovorni
urednik
Ivan Sretenović
Direktor marketinga
Sanja Jašović
[email protected]
Asistenti marketinga
Marijana Adamov
Nove HALE za novi vek
Poštovani čitaoci i oglašivači,
Pred vama je četvrto izdanje časopisa HALE. Odluka da ovo izdanje izlazi spojeno sa časopisom Građevinar, doneto je u korist čitalaca i
oglašivača. Povećanjem tiraža, potrudićemo se da pokrijemo sve grupe
zainteresovanih pravnih i fizičkih lica koje dobijaju izdanja besplatno.
I ovom prilikom se zahvaljujemo oglašivačima koji su nam ukazali poverenje i učinili pravi izbor. Naša redakcija će se truditi da njihova reč dospe pred svakoga kome je izgradnja i opremanje hale sledeći korak u poslovanju. Ostale pozivamo da nam se pridruže u narednom izdanju, koje
će se deliti na Sajmu građevinarstva u Beogradu.
[email protected]
Biljana Grbin
[email protected]
Likovno-grafički urednik
Časopis ostaje i dalje dosledan ideji promo-centra znanja, sposobnosti
i preduzimljivosti naših poslovnih ljudi i stručnih kadrova koji su prepoznali interes privrede i društva u celini za objektima ove vrste.
Zoran Stanković - Hogar
Lektor
Ivana Stanković
Da bi svi bili na dobitku čitajte „Hale“, a mi vam želimo puno sreće i
uspeha u budućem radu.
Tehničko uređenje i kompjuterski prelom
GRAFOPLANT
[email protected]
[email protected]
Štampa
,,Jovšić printing centar d.o.o.”
CIP - Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije,
Beograd 624
HALE: Specijalizovani časopis o izgradnji i
opremanju hala
ISSN 2217-2750 = Hale (Beograd)
COBISS.SR-ID 176103948
Izdavač ne snosi odgovornost za
istinitost i verodostojnost
objavljenih oglasa i promotivnih tekstova
Publisher is not responsible
for the veracity and credibility
published ads and promotional texts.
Redakcija časopisa HALE
SADRŽAJ
Prof.dr Srđan Kisin
JEDAN KONSTRUKTERSKI ODGOVOR NA SIŠUĆE
DEJSTVO VETRA
04HALE - proleþe 2011.
06
Hale u čeličnoj izvedbi su objek ti namenjeni za različite proizvodne i skladišne prostore velikih zapremina.
Noseća konstrukcija hala formirana je od serije stubova
na koje se oslanja krovna konstrukcija. Za materijal noseće konstrukcije hala može se koristiti čelik ili armirani
beton...
Arpad Balog
PRINCIP CENTRALIZOVANE REGULISANE STAMBENE
VENTILACIJE
16
Suština HomeVent® ventilacionog uređaja je jedinica
za povrat toplote putem koje se toplota od otpadnog
vazduha, koji se svakako izbacuje u okolinu, prenosi na
svež spoljašnji vazduh koji se uduvava u objekat (u zimskom režimu)...
Vesti
IZGRADNJA SAOBRAĆAJNICE KOD PANČEVAČKOG
MOSTA
18
Brže do centra i preko Dunava - Novom petljom izbegava se direktno ukrštanje vozila koja skreću iz Bulevara
despota Stefana ka Pančevačkom mostu i vozila koja iz
Višnjičke ulice idu ka centru grada...
Upoznajte Srbiju
BELA CRKVA - VOJVOĐANSKA VENECIJA
Bela Crkva leži u lepoj i prostranoj kotlini reke Nere, na
krajnjem jugoistoku Vojvodine. Oivičena je ograncima
Karpatskih planina, a otvorena prema zapadu ka Panonskoj niziji. Udaljena je od Beograda nešto manje od 100
kilometara...
29
OGLAŠIVAČI
Strana
„Konstruktor Konsalting d.o.o.“
2; 6
„Hormann Serbia“
3
“Amiga d.o.o.”
10
“Enigma Idea d.o.o.”
11
“Plantec Media d.o.o.”
12
“s.z.r. Metal Corp”
14; 25
“Instruktor 021 d.o.o.”
15; 26
„TopTherm d.o.o.“
16
„Dakar Auto d.o.o.“
19
“Piramida d.o.o.”
22
„szr Granora Novak Marković”
24
“Rolomatik d.o.o.”
27
JEDAN KONSTRUKTERSKI ODGOVOR
NA SIŠUýE DEJSTVO VETRA
Hale u čeličnoj izvedbi su objekti namenjeni za različite proizvodne i skladišne prostore velikih zapremina. Noseća konstrukcija hala formirana je od serije stubova na koje se oslanja krovna konstrukcija. Za materijal noseće konstrukcije hala može se koristiti čelik ili armirani beton. Čelik kao
materijal za konstrukciju industrijskih hala ima nesumnjivu prednost, posebno za hale sa rasponima većim od 18m. Ova prednost proizilazi zbog velikog odnosa nosivost/težina, a i zbog brže i lakše
montaže čeličnih konstrukcija. Dodatno, obično su u pitanju objekti sa dinamičkim opterećenjima.
Noseća konstrukcija industrijske hale košta uobičajeno oko 35%, dok sistem za pokrivanje i oblaganje hale nosi oko 40% građevinske cene objekta.
STANDARDNO REŠENJE KROVNE KONSTRUKCIJE HALE
Čelična konstrukcija hale je složen prostorni sistem, formiran od niza nosećih elemenata i sklopova. Glavne konstruktivne celine nosećeg sistema hale su:
•
krovna konstrukcija (glavni vezači, rožnjače, eventualno podvlake i zatege)
•
glavni stubovi hale sa sistemom za ankerovanje
•
konstrukcija obimnih i eventualno pregradnih zidova
(fasadne rigle i stubovi)
•
spregovi (krovni, vertikalni, za bočne udare, za kočenje)
•
dopunski elementi (platforme, stepeništa, svetlarnici,
ventilacije …)
06 HALE
Klasično rešenje krovne konstrukcije hale gde su rasponi od 15 do 25m i rasteri od 4 do 7m se sastoji iz glavnog
ravnog rešetkastog nosača i punozidnih rožnjača preko njih.
(Slika. 1)
Rožnjače imaju funkciju da prime i prenesu sva opterećenja
sa krovne površine na glavne nosače, a osim toga imaju i funkciju da fiksiraju tačke gornjeg pojasa glavnog nosača koji pritisnut
i smanje mu dužinu izvijanja. Za rastere koji su oko 6m, obično
se usvajaju rožnjače kao proste grede od punozidnih nosača.
Glavni nosači su deo noseće konstrukcije koji primaju uticaje sa krovne površine, iz unutrašnjeg prostora, od dejstva vetra
na zidove, temperaturne i seizmičke uticaje i prenose ih na temelje. Najčešće primenjivani krovni vezači su rešetkasti nosači
i koriste se uglavnom za raspone veće od 15m. Rožnjače se postavljaju u čvorove rešetkastog nosača da ne bi stvarali lokalne
momente u gornjem pojasu.
Za većinu opterećenja u krovnoj ravni (sopstvena težina,
pokrivač, sneg) uvek je pritisnut gornji pojas rešetke, dok je
donji pojas zategnut. Za takvu situaciju rožnjače smanjuju dužinu izvijanja gornjeg pritisnutog pojasa.
Međutim, po važećim propisima za vetar, gde vetar na krovnu ravan deluje i kao potpritisak, a uz kombinaciju male sopstvene težine i lakog krovnog pokrivača, javlja se problem gubitka stabilnosti donjeg pojasa koji nigde nije pridržan unutar
raspona jer je u ovoj kombinaciji donji pojas pritisnut.
U klasičnom rešenju krovnih konstrukcija to je rešavano
uvođenjem vertikalnih krovnih spregova u 1/2 raspona, a nekada i u 1/3, 1/4 ili čak 1/8 raspona.
Ova vrlo nepovoljna okolnost usledela je iz važećih propisa
JUS U.C7.110, JUS U.C7.111, JUS U.C7.112 i JUS U.C7.113.
04 - PROLE]E 2012.
Opterećenje vetrom svih građevinskih konstrukcija sračunava se po sledećem izrazu
w=
1
B
U (Vm,50,10
k t k T )2 10 3 S2z K 2z Gz C A
2
(1)
gde je:
w - opterećenje vertom u kN
U - gustina vazduha u kg/m3
dišnih objekata napravila specifična rešenja u kojima su punozidne rožnjače zamenjene rešetkastim čija je visina ista kao glavnih nosača u odgovarajućim čvorovima. Na taj način dobijena je
krovna konstrukcija koja praktično predstavlja ortotropni sistem
koji se sastoji od glavnih i sekundarnih rešetkastih nosača (Slika. 3
i 4). Da bi ovakav sistem bi do kraja racionalan nužno je povećati
rastere glavnih stubova na 10 do 15m, pri čemu se fasadna potkonstrukcija na podužnim stranama rešava ubacivanjem sekundarnih fasadnih stubova, na primer na razmacima 5 do 7m.
Na ovaj način je realizovano 20-ak objekata gde će dalje biti
prikazan jedan od njih.
B
- osnovna brzina vetra u m/s
Vm,50,10
k t - faktor vremenskog osrednjavanja osnovne brzine vetra
k T - faktor povratnog perioda osnovne brzine vetra
Sz - faktor topografije terena
K z - faktor ekspozicije
Gz - dinamički koeficijent
C - koeficijent sile ili pritiska
A - efektivna površina u m2
Većina industrijskih hala spada u kategoriju malih krutih
zgrada te je za njih u JUS U.C7.112 dat pojednostavlljen
postupak. Postupka za ostale slučajeve je takođe dat u tom
propisu.
Iz tih postupaka se vidi da kombinovani koeficijent za dejstvo vetra na krov, za nagibe do 20° uvek ima negativnu vrednost (slika 2). To znači da je dejstvo vetra na krovnu konstrukciju za većinu hala sičuće.
Neki projektanti u nastojanju da izbegnu uvođenje sišučeg
uticaja i probleme sa izvijanjem donjeg pojasa glavnog nosača,
li ignorišu standard ili pokušavaju dokazati da je njihov objekat
u tolikoj meri zatvoren da nije moguće sišuće dejstvo vetra.
Sigurno je da se o pomenutim standardima može polemisati što se čini bezuspešno već 25 godina.
Grupa autora je pri realizaciji niza projekata proizvodnih i skla-
04 - PROLE]E 2012.
OBJEKAT MEGAMARKET “RODA”, BAČKA TOPOLA
Krovna konstrukcija objekta megamarket “Roda” u Bačkoj
Topoli je formirana kao ortotropni sistem glavnih i sekundarnih nosača (Slika. 7 i 8). Raster glavnih nosača je 12m, pri čemu
je i raspon glavnih nosača 12m (Slika. 5 i 6).
Rešetke su urađene od hladno oblikovanih profila. Veze pojasnih štapova i štapova ispune glavnog rešetkastog nosača
ostvarene su u zavarenoj izradi bez čvornog lima. Gornji i
HALE 07
donji pojas glavnog nosača je HOP150x150x4, dijagonalna ispuna od HOP80x80x3 i vertikale HOP80x80x3 na mestu oslanjanja rožnjača.
U podužnom pravcu pružaju se rožnjače koje povezuju glavne nosače u funkcionalnu i prostornu celinu i stvaraju zajedno
sa njima prostornu rešetku. Usvojeni poprečni presek za gornji
pojas štapove sekundarnog nosača je HOP80x80x3, donji pojas je HOP70x70x3 sa dijagonalnom ispunom od HOP50x50x3
i svakom drugom vertikalom od HOP40x40x3.
Po važećim propisima za vetar brzina vetra za Bačku Topolu
POREĐENJE EKONOMSKIH PARAMETARA
je 23m/s. Čak i sa faktorom ekspozicije za klasu hrapavosti terena C (industrijske zone, gradovi, urbani kompleksi) koji smanjuje dejstvo vetra za 50% dobija se sišuće dejstrvo vetra na
krovnu konstrukciju od 0.32kN/m2. Još na to se dodaje unutrašnje dejstvo vetra od 0.11kN/m2.
Sa lakim krovnim pokrivačem i u kombinacijama bez opterećenja od snega javlja se sila pritiska u donjem pojasu i sila zatezanja
u gornjem pojasu. Roznjače koje imaju dvojaku funkciju: prihvatanje opterećenja sa krova i pridržavanje donjeg pojasa glavnog
nosača, smanjuju dužinu izvijanja donjeg pojasa sa 12m na 3m.
Ovakva krovna konstrukcija sa podužnim krovnim spregom, koja pri tom ima iskorišćenje pojaseva glavnog nosača
od oko 65%, ima težinu od svega 17kg/m2, dok celokupna
konstrukcija ima težinu od svega 20kg/m2.
08 HALE
Na osnovu sumiranja prosečnih težina konstrukcije na nizu
objekata raspona 20m i visine 8m mogu se dati sledeći okvirni
podaci:
•
standardno projektovana konstrukcija sa zanemarenim
sišućim dejstvom vetra …28kg/m2
•
standardna konstrukcija u kojoj je tretirano sišuće dejstvo vetra sa uvedenim vertikalnim ukrućenjima …
34kg/m2
Konstrukcija sa povećanim rasterima i ortotropnim sistemom rešetkastih primarnih i sekundarnih nosača….25kg/m2
Dodatno treba imati u vidu kompikovanu montažu vertikalnih spregova.
04 - PROLE]E 2012.
ZAKLJUČAK
Grupa autora u firmi „Konstruktor konsalting“je pronašla
rešenje problema izvijanja donjeg pojasa glavnih rešetkastih
nosača usled sišućeg dejstva vetra a da se pri tome obezbedi
i racionalnost same konstrukcije. Ovo rešenje sastoji se u formiranju krovne konstrukcije od ortotropnog sistema glavnih i
sekundarnih rešetkastih nosača čija je visina ista kao i glavnih
nosača, a koji zamenjuju klasične punozidne rešetke. Sistem
podrazumeva povećanje rastera glavnih stubova sa standardnih 6m na 10 do 15m. Ovakav sistem je uspešno realizovan na
preko 20 objeakta čijim forografijama je ilustrovan tekst.
04 - PROLE]E 2012.
Prof.dr Srāan Kisin
red.profesor FTN Novi Sad
i savetnik u firmi
KONSTRUKTOR KONSALTING doo
HALE
HALE 09
09
10 HALE
04 - PROLE]E 2012.
04 - PROLE]E 2012.
HALE 11
12 HALE
04 - PROLE]E 2012.
04 - PROLE]E 2012.
HALE 13
14 HALE
04 - PROLE]E 2012.
04 - PROLE]E 2012.
HALE 15
TopTherm
Princip Centralizovane Regulisane
Stambene Ventilacije
Hoval HomeVent®
Arpad Balog
TopTherm doo
Suština HomeVent® ventilacionog uređaja je jedinica za povrat toplote putem koje se toplota
od otpadnog vazduha, koji se svakako izbacuje
u okolinu, prenosi na svež spoljašnji vazduh koji
se uduvava u objekat (u zimskom režimu)
P
orastom cene energenata u proteklim godinama, energetski efikasne zgrade su postale standard pri izgradnji. One su
dobro termički izolovane i hermetički zaptivene. To daje ogromnu
prednost – niže troškove grejanja. Ali i ljudima i zgradi je potrebna
izmena vazduha koja je onemogućena njenim hermetičkim omotačem.
Vazduh je najvažnija hrana ljudi (vidi sliku). Postoje dve varijante kako bi obezbedili neophodnu količinu svežeg vazduha u
objektu:
1. otvaranjem prozora. Ovo rešenje nameće sledeće pitanje:
Zašto ulagati u dobru termoizolaciju zgrade kada posle otvaramo
prozore? Ovo je kontraproduktivno rešenje!
2. ventilacioni sistem sa povratom toplote – komforno rešenje
za one koji žele da štede energiju.
Osnovni princip je da se ustajao i vlažan (otpadni) vazduh odsisava preko uređaja iz vlažnih prostorija (kuhinja, kupatilo, toalet,
...).
Suština HomeVent® ventilacionog uređaja je jedinica za povrat
toplote putem koje se toplota od otpadnog vazduha, koji se svakako izbacuje u okolinu, prenosi na svež spoljašnji vazduh koji se
uduvava u objekat (u zimskom režimu). Važno je i sprečiti mešanje
dveju vazdušnih struja, što je u HomeVent® uređaju rešeno pravilnim rasporedom pritiska s obe strane izmenjivača toplote.
Ventilacioni sistem uduvava zagrejani i prečišćeni svež vazduh
u boravišne prostorije kroz sistem za distribuciju vazduha, i to u
dnevne, radne i spavaće sobe. Tako u objektu postoje oblasti za
uduvavanje i odsisavanje vazduha. Između njih je potrebna izvesna povezanost, kao npr. procep na vratima od 5 mm.
16 HALE
04 - PROLE]E 2012.
SISTEMI STAMBENE VENTILACIJE
Hoval HomeVent®
toplote (0 ÷ 85%) već i povrat neophodne vlažnosti vazduha (0 ÷ 86%). Važno
je napomenuti da u uređaju ne dolazi
do kondenzacije vlage iz vazduha.
Uređajem potpuno automatski upravlja regulator koji podešava brzinu obrtaja ventilatora na osnovu vlažnosti sobnog vazduha. Takođe on reguliše brzinu
obrtanja rotacionog izmenjivača toplote
na osnovu temperature spoljnjeg vazduha. Moguće je takođe podesiti konstantan protok vazduha kao i produženi
režim rada uređaja.
Veliki problem ranijih uređaja za
kućnu ventilaciju je bio to što su trajno uklanjali vlagu iz zgrade pa je bila
neophodna ugradnja dodatnog ovlaživača vazduha kako bi se vlažnost
vazduha dovela na prihvatljiv nivo.
HomeVent® uređaj koristi novu tehnologiju sa povratom toplote i vlažnosti
i to primenom regenerativnog – rotacionog izmenjivača toplote sa sorpcionim premazom. Na taj način nije samo
obezbeđena visoka efikasnost povrata
04 - PROLE]E 2012.
Međutim, ventilacioni sistem nije klimatizaciono postrojenje. Zadatak ventilacionog sistema stambenih objekata
je dobavljanje svežeg vazduha uz maksimalnu uštedu energije i što niži nivo
buke. Što je potrebna veća količina svežeg vazduha – to je uređaj bučniji. Zbog
toga su količine svežeg vazduha snižene na najmanju moguću meru, samo
onoliko koliko je potrebno.
Optimalno hlađenje objekta tokom
leta je moguće primenom fan-coil uređaja ili rashladnih split sistema. Rashladni uređaj (split sistem) obezbeđuje hlađenje prostorije dok ventilacioni sistem
obezbeđuje svež vazduh - savršena
kombinacija!
Sve osobine HomeVent® uređaja svrstavaju ga u sam vrh komercijalno dostupne opreme za savremenu ventilaciju stambenih i poslovnih objekata što
ga čini idealnim rešenjem za takve primene.
TopTherm doo
Zanatska 3. 21220 Bečej, Srbija
Tel.: 021-6919-555
Faks: 021-6919-585
e.mail: [email protected]
www.hoval.rs
HALE 17
IZGRADNJA SAOBRAýAJNICE KOD
PANÿEVAÿKOG MOSTA
Nova petlja smanjiþe gužve
B
rže do centra i preko Dunava - Novom petljom izbegava se direktno
ukrštanje vozila koja skreću iz Bulevara
despota Stefana ka Pančevačkom mostu
i vozila koja iz Višnjičke ulice idu ka centru grada
Velike gužve kod Pančevačkog mosta, naročito u vreme saobraćajnog špica, krajem godine postaće samo ružna
uspomena. Izgradnjom petlje izbegava
se direktno ukrštanje vozila koja skreću
iz Bulevara despota Stefana ka Pančevačkom mostu i vozila koja iz Višnjičke
ulice idu ka centru grada.
Radovi na petlji „Pančevački most”
počinju čim se završi proces izbora izvođača radova, koji je u toku.
Bezbedniji saobraćaj
Takođe, u planu su izrada nove rampe i obnova dela postojeće konstrukcije
u pravcu ka Pančevu. Radovi na izgradnji petlje „Pančevački most” trebalo bi
da budu gotovi do kraja godine, a investiciona vrednost je 247 miliona dinara.
Nova denivelisana raskrsnica sprečiće
dalje ukrštanje saobraćaja i time će biti
povećana bezbednost svih učesnika u
saobraćaju.
- U prvoj fazi radova, u smeru ka Vi-
18 HALE
šnjici iz centra grada uz desnu stranu Bulevara despota Stefana, biće dograđene
dve saobraćajne trake u dužini od 375
metara, kojima će se saobraćaj izlivati
iz Bulevara na novu rampu - objašnjava
Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko
zemljište i izgradnju Beograda.
U novom delu biće izgrađeno i stajalište javnog gradskog prevoza, a u nastavku Bulevara biće dograđena izlivna traka
za vozila koja skreću desno u Ulicu Mije
Kovačevića.
- Planirana je izgradnja izdignute rampe kojom će vozila sa dograđenog dela
Bulevara ići na Pančevački most - kaže
Bajić, i dodaje da će rampa biti široka sedam metara, a imaće po jednu saobraćajnu i zaustavnu traku.
- Rampa će svojim najvećim delom
biti izgrađena na nasipu, dok će sa mostom biti povezana konstrukcijom, a njena dužina će biti 200 metara. Zbog nove
saobraćajnice neophodno je na jednom
delu porušiti i zameniti mostovsku konstrukciju u dužini od 88 metara - objašnjava Bajić.
Osim radova na izgradnji petlje, biće
izgrađena nova vodovodna i kanalizaciona mreža, a postojeća će biti rekonstru-
isana.
- Dva cevovoda biće zamenjena novim, većeg prečnika, a postojeći će biti
izmešten u novi trotoar na dograđenom delu Bulevara. Kišna kanalizacija
koja će prihvatati vode svih slivnika iz
okolnih ulica biće izgrađena u dužini
od 600 metara, a duž nove saobraćajnice biće postavljene nova elektroenergetska instalacija i javna rasveta - ističe
Nenad Bajić. Prema njegovim rečima,
unutar nove kružne rampe predviđeno
je ozelenjavanje prostora na površini od
pola hektara.
KAKO JE SADA: Vozila koja iz centra
grada idu ka Pančevačkom mostu
skreću ulevo i imaju prvenstvo u odnosu
na vozila iz suprotnog smera, iz Višnjice,
koja se kreću pravo. Zato se stvaraju
velike gužve
KAKO ĆE BITI: Vozila koja će iz centra
grada ići ka Pančevačkom mostu imaće
u svojoj traci izlaz na novu petlju, dok će
vozila iz pravca Višnjice bez zaustavljanja
ići ka centru grada
04 - PROLE]E 2012.
04 - PROLE]E 2012.
HALE 19
20 HALE
04 - PROLE]E 2012.
04 - PROLE]E 2012.
HALE 21
Piramida
Krstan Laketiþ
Piramida d.o.o.
Projektovanje montažnih objekata,
konstrukcija i konstrukcija od
lepljenog lameliranog dr veta
Sistem lepljenog lameliranog drveta kao sistem montažne gradnje omogućava ubrzan rad
na montaži kao i rad u pogoršanim vremenskim uslovima, jer se najveći deo rada na konstrukciji prenosi u proizvodni pogon za izradu lepljenih lameliranih drvenih konstrukcija
O
blikovanje konstrukcije, krojenje
elemenata, završna obrada, okivanje i predmontaža su poduhvati koje
svoje mesto umesto na gradilištu nalaze u proizvodnom pogonu. Smanjivanje
obima rada na montaži je osnovni korak
kojim se postiže skraćenje roka i pospešuje kvalitet izvođenja radova. Ovakav
poduhvat je uslovljen primenom montažnog sistema gradnje.
Prilikom projektovanja jednog montažnog objekta, projektant konstrukcije
treba apriori da postavi uniformne rastere u konstrukciji, te da po mogućstvu
nametne simetričnost objekta kako bi
se omogućilo pravljenje što većeg broja
istih elemenata konstrukcije. Uniformnost i simetričnost objekta pospešuju,
to jest pojednostavljuju proizvodnju
22 HALE
objekta - nabavka materijala, proizvodnja i krojenje ili oblikovanje elemenata,
rešavanje veza u objektu, te proizvodnja
veznih elemenata. Primenom uniformnih rastera se postiže jednaka iskorišćenost nosača. Pravilnim oblikovanjem
konstrukcije nameće se da su nosači
jednakih dužina i jednakih poprečnih
preseka, zastupljeni na više mesta u
konstrukciji. Na ovaj način se olakašava
razvrstavanje elemenata na gradilištu i
ubrzava montaža, te olakšava kontrola
izabranih elemenata za ugradnju.
Oblikovanje konstrukcije počinje definisanjem uslova oslanjanja kontrukcije
na tlo, te izborom forme objekta i statičkog sistema glavnog nosača. Statički
sistem se bira na osnovu arhitektonskog
rešenja, te svojom formom omogućava
manji ili veći stepen prefabrikovanosti.
U lepljenom lameliranom dr vetu projektant raspolaže velikim brojem rešenja koja se mogu kompletno prefabrikovati i primenti za montažu u okviru
proizvodnog pogona. Na primer, nosači statičkog sistema kolenaste proste
grede se na gradilište dovoze potpuno oblikovani - iskrojeni na meru i obrađeni prema projektnoj geometriji, te
okovani veznim elementima za prihvat
sekundarnih nosača. Nosači statičkog
sistema luka na tri zgloba sa V stubovima se u proizvodnom pogonu oblikuju
i predmontiraju, te se rastavljeni dovoze
na gradilište gde se ponovu brzo sklapaju po već utvrđenom šablonu. Nosači statičkog sistema luka na tri zgloba
bačvaste i čunaste forme su nosači koji
su kompletno pripremljeni i obrađeni u
04 - PROLE]E 2012.
KONSTRUKCIJE
OD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA
proizvodnom pogonu, a na gradilištu se
samo podižu u projektovani položaj i vezuju u aktivni statički sistem.
Izbor tipa konstrukcije kao i stepen
prefabrikovanosti nije uslovljen samo
željom ili potrebom Investitora za brzim
i pouzdanim rešenjem već i uslovima
transporta. Kao osnovni ograničavajući
faktor za izbor stepena prefabrikovanosti objekta, to jest definisanje broja delova iz kojih će objekat biti sastavljen je
uslov mogućnosti transporta elemenata
od kojih ćemo sastaviti konstrukciju. Komadi konstrukcije po gabaritu veći od
standaradnog, redovnog transportnog
gabarita od 2,40 x 13,00m su komadi koji podpadaju pod vangabaritni ili specijalni transport. Transportavanje ovakvih
elemenata podrazumeva angažovanje
specijalizovane firme za obavljanje transporta pod pratnjom, sopstvenom ili
pod pratnjom saobraćajne policije, te
tranportovanje elemenata specijalnim
kamionima - kako zbog gabarita tako i
zbog nosivosti. Prilikom analize mogućnosti transporta projektant i izvođač
objekta moraju razmatrati pravilnost pakovanja robe u smislu stabilnosti na prikolici te izloženosti parazitskim, nepredviđenim uticajima u elementima. Naime,
pojedini nosači ne smeju biti transportovani u položaju u kom se može izgubiti ravnoteža elementa, niti nosač ili deo
konstrukcije sme biti položen na prikoli-
04 - PROLE]E 2012.
cu na način kojim se može ugroziti neko
od eksploatacionih svojstava elementa
- nosivost ili estetski kvalitet.
Neretko, mogućnost transporta konstrukcije onemogućava kompletnu prefabrikovanost elemenata konstrukcije,
te nameće uvođenje montažnih nastavaka ili nepovoljnijih statičkih sistema u
objektu.
Kako se prilikom izgradnje hala sada
koristi veliki broj standardizovanih ma-
terijala, najveći prostor za uštedu prefabrikacijom se dobija na konstrukciji.
Pravilnim projektovanjem se može postići značajna ušteda na izradi konstrukcije, na transportu i na trajanju i koštanju
montaže objekta.
Lepljeno lamelirano dr vo je kao materijal idealno za montažnu gradnju jer
po svojoj prirodi, nosač život počinje u
pogonu za izradu gde se malim dodatnim zahvatima po pravilu na specijalizovanim mašinama može drastično skratiti
vreme neophodno za montažu elemenata na gradilištu. Nosači od lepljenog
lameliranog dr veta su pored svog montažnog karaktera vrlo izgledni, te pospešuju arhitekturu objekta uprkos prefabrikaciji i montažnoj gradnji.
Primena drveta u konstrukciji objekta omogućava arhitektonski izraz u isto
vreme sa primenom montažne gradnje
i smanjem rokova za izgradnju objekta,
te omogućavanju izvođenja radova u nepovoljnim vremenskim uslovima - niske
temperature. S’ obzirom na savremene
mašine, radne platforme i autodizalice, te
uz visok kvalitet zaštitne opreme koja može imati visoka termoizolaciona svojstva,
omogućen je majstorski rad na montaži i
u nepovoljnim vremenskim uslovima. Rad
se ne može odvijati samo u toku padavina
HALE 23
KONSTRUKCIJE
OD LEPLJENOG LAMELIRANOG DRVETA
Povoljnosti primene montažnih sistema gradnje, kao što je gradnja lepljenim
lameliranim dr vetom, je iz gore navedenih razloga, pravi put s’ tim da je na
projektantu objekta da u toku projektovanja objekta uz stručne konsultacije sa
potencijalnim izvođačima radova pred-
jer su onda ljudi izloženi mogućnosti strujnog šoka ili povređivanju usled klizanja
alata ili drugih predmeta na konstrukciji.
Montažna gradnja omogućava iskorišćenje proizvodnog pogona u svrhu predmontažnog pogona. Rad koji bi trebalo da
se odvija na gradilištu u nekontrolisanim
uslovima se prenosi u kontrolisane uslove
proizvodnog pogona uz povećanu dostupnost alatima, električnim instalacijama, te tehničke podrške.
24 HALE
vidi svrsishodno i izvodljivo rešenje. Izvođači konstrukcija su spremni da pruže
tehničku podršku u toku projektovanja,
kako bi ostvarili prodor svog materijala
na šire tržište.
Rezime osnovnih problema prilikom
projek tovanja montažnog objek ta jeste: utvrđivanje modularnog rastera,
težnja ka uniformisanju elemenata pravilnim raspoređivanjem i korišćenjem
materijala, oblikovanje montažnih - vijčanih veza između elemenata, vođenje
računa o mogućnostima transpor ta i
vangabaritnog transpor ta, vođenje računa o mogućnosti montaže i raspoloživosti građevniskih mašina.
Piramida d.o.o. Sremska Mitrovica
04 - PROLE]E 2012.
04 - PROLE]E 2012.
HALE 25
26 HALE
04 - PROLE]E 2012.
04 - PROLE]E 2012.
HALE 27
28 HALE
04 - PROLE]E 2012.
Bela Crkva
“Vojvoāanska Venecija”
Bela Crkva leži u lepoj i prostranoj kotlini reke Nere, na krajnjem jugoistoku Vojvodine. Oivičena je ograncima Karpatskih planina, a otvorena prema zapadu ka Panonskoj niziji. Udaljena je od Beograda nešto manje od 100 kilometara. U neposrednoj blizini grada nalaze se
vodeni tokovi Dunava, Nere, Karaša, Kanala Dunav-Tisa-Dunav, kao i više kristalno čistih
jezera pa Belu Crkvu nazivaju jos i: „Vojvođanska Venecija“.
G
rad je dobio ime po jednoj staroj crkvici na koju su
naišli pr vi naseljenici. Na samo 15 kilometara od grada nalazi se Deliblatska peščara jedinstveni peščani teren u
Evropi, poznato izletište i lovište za krupnu divljač.
Opština Bela Crkva prostire se na 35,345 hektara i, osim
grada, čine je sledeća naselja: Kaluđerovo, Kruščica, Kusić,
Vračev Gaj, Cr vena Crkva, Banatska Palanka, Stara Palanka,
Kajtasovo, Grebenac, Dupljaja, Jasenovo, Banatska Subotica, Dobričevo i Češko Selo. Ima oko 21,499 hektara oranica,
6,158 hektara pod livadama i pašnjacima, pod šumom oko
2,704 hektara, a pod vinogradima i voćem oko 160 hektara
Prostire se na sledećim geomorfološkim celinama: Banatska peščara, lesna zaravan, abraziona terasa, lesna terasa, dno
belocrkvanske kotline, kaluđerovačka kotlina i aluvijalna ravan Nere, Karaša i Dunava. Na teritoriji opštine matični supstrat čine les, pesak i aluvijalni nanosi. Preovladjuju kulturne
biljke:žitarice, industrijsko bilje, povrće, voće i vinogradi.
Ukupno ima 25.639 stanovnika a u samom gradu živi
12.304 stanovnika (po popisu iz 1991. godine) različitih nacionalnosti. Zastupljeno je 18 naroda i narodnosti. Većina
stanovništva bavi se poljoprivrednom proizvodnjom i to na
oko 20,000 hektara obradivog zemljišta.
Bela Crkva poznata je kao turistički grad koji svojom živopisnom okolinom, predivnim jezerima, fasadama baroknog
stila, parkovima, čuvenim „Karnevalom Cveća“, kvalitetnim
vinima i voćem privlači mnogobrojne turiste. U samom gradu i okolini ne postoji „zagađivačka“ industrija te se može
svrstati u ekološki čisto područje.
Turizam
Bela Crkva, gradić na krajnjem jugu Banata udaljen je 96 km od
Beograda ka istoku. Predivna priroda, stare ulice i fasade baroknog
stila, parkovi i jezera, čine je jedinstvenom oazom za turiste. Tihim
i usporenim ritmom života čini posetioce opuštenim i osveženim.
04 - PROLE]E 2012.
HALE 29
BELA CRKVA
VOJVOĐ
ĐANSKA VENECIJA
Planinski vazduh koji dolazi sa obronka Kar pata, veliki broj
sunčanih dana u godini, domaća kuhinja i ostale pogodnosti
pružaju mogućnost istinske relaksacije i nezaboravnog odmora.
Posetioce posebno oduševe predivna, kristalno čista jezera
od kojih je sedam pogodno za kupanje. Posetilac moze odabrati jezero sa divljim plažama, totalno okruženo nedirnutom
prirodom ili se odlučiti za jezero sa svim mogućnostima koje
jedna urbana plaža pruža - tuševi, restorani, poslastičarnice,
sportski tereni, vodeni spor tovi, jedrilice za rentiranje.
Ako se odlučite da posetite Belu Crkvu obavezno posetite muzej osnovan 1877.god. Osim arheološke kolekcije sadrži dela
belocrkvanskih slikara iz XIX veka.
Okolina Bele Crkve je riznica sama za sebe te preporučujemo posetiocima da se odluče za bicikl kao prevozno sredstvo.
Brežuljci prekriveni voćnjacima i vinogradima u sred „ravne“
30 HALE
Vojvodine, iznenađenje su za sve. U blizini su i sledeći vodotokovi: Dunav, Nera, Karaš, kanal Dunav-Tisa-Dunav koje sa
spomenutim jezerima čine savršeno mesto za ribolovce. „Izlov soma – kapitalca“ je širom poznata manifestacija koja se
odžava leti a u čast 200kg teškog primerka soma (kojeg je vise
osoba videlo ali ga nikada niko nije mogao upecati)
Preporučujemo da probate riblju čorbu u jednom od restorana u Staroj Palanci, selu na ušću kanala Dunav-Tisa-Dunav
u Dunav, nekih 10 km od Bele Crkve udaljenom. Ako želite da
posetite staro rimsko utvrdjenje „Ram“ možete se provozati
skelom preko Dunava. Deliblatska Peščara, jedinstvena je peščara u Evropi, nalazi se na 15km od Bele Crkve. Tu se nalazi
Nacionalni Park, izletište i poznato lovište na krupnu divljač.
Ako ponesete pasoš sa sobom možete „skoknuti“ do susedne,
prijateljske, države Rumunije. Granični prelaz „Kaluđerovo“ je
na samo 11km od grada. Takođe preporučujemo jednodnevnu
posetu prelepom gradu Vršcu koji se, takođe, nalazi u blizini.
04 - PROLE]E 2012.