08. Vitamini

VITAMINI
Vitamini i vitaminske droge
• Vitamini su prirodna organska jedinjenja koja se u malim
količinama neophodna za rast, normalno funkcionisanje organizma i
održavanje zdravlja čoveka.
• Ova jedinjenja se sintetišu u animalnom i biljnom tkivu.
• Čovek samo delimično ima sposobnost da neke provitamine
transformiše u vitamine, iz tog razloga je u potpunosti zavistan od
unosa vitamina putem hrane.
• Po hemijskoj prirodi, vitamini se međusobno razlikuju. Vitamin C
(askorbinska kiselina) je šećerne prirode, vitamin A je diterpen,
vitamin D ima steroidnu strukturu...
• Podela vitamina je izvršena na osnovu njihove rastvorljivosti:
liposolubilni (Vitami A, D3, K1, E) i hidrosolubilni (Vitamini C, Biotin, H, B1, B2, B3, B5, B6, B9, B12).
Vitamin C
Vitamini i vitaminske droge
• U normalnim stanjima, vitamini koji su neophodni
za funkcionisanje jednog organizma, obezbeđuju se
iz hrane.
• Dnevne potrebe su definisane kroz preporučene
dnevne potrebe za vitaminima .
• Dnevne potrebe su definisane kroz preporučene dnevne potrebe
za vitaminima .
• Nedovoljno unošenje i iskorišćavanje vitamina iz hrane, uzrokuje
njihov deficit u organizmu i pojavu raznih oboljenja, hipovitaminoza
(skorbut, beri-beri, pelagra itd.).
• Povećan unos vitamina, takođe, može da izazove poremećaje u
organizmu što se manifestuje određenim oboljenjima
(hipervitaminozama).
Najvažnije vitaminske droge
Droga
Biološki izvor
Vitamin
Dauci radix recens
Sirovi koren šargarepe
Daucus carota, Apiaceae
Provitamin A
Medicago sativae folium
List lucerke
Medicago sativa,
Fabaceae
Provitamin A
Cucurbitae fructus
recens
Sirova pulpa bundeve
Cucurbita sativa,
Cucurbitaceae
Provitamin A
Urticae folium
List koprive
Urtica dioica, Urticaceae Vitamin K
Maydis stigmata
Kukuruzna svila
Zea mays, Poaceae
Vitamin K
Milefolii herba
Herba hajdučke trave
Achillea millefolium,
Astaeraceae
Vitamin K
Bursae pastoris herba
Hoću-neću
Capsela bursa pastoris,
Brassicaceae
Vitamin K
Najvažnije vitaminske droge
Droga
Biološki izvor
Vitamin
Cynosbati fructus
Šipurak
Rosa canina, Rosaceae
Vitamin C
Ribes nigri fructus
Plod crne ribizle
Ribes nigrum,
Grossulariaceae
Vitamin C
Primulae folium
List jagorčevine
Primula sp., Primulaceae
Vitamin C
Juglandis immaturi
fructus
Zeleni orasi
Juglans regia,
Juglandaceae
Vitamin C
Pini folium
Mlade četine bora
Pinus sp., Pinaceae
Vitamin C
Petroselini folium
List peršuna
Petroselinum crispum,
Apiaceae
Vitamin C
Capsici fructus
Plod paprike
Capsicum annuum,
Solanaceae
Vitamin C
Vitamini i vitaminske droge
Rosae caninae fructus- šipurak, plod divlje ruže
Biljka: žbunovi visoki preko 2m. Grane uspravne ili
povijene, prekrivene srpasto povijenim trnovima.
Listovi spiralno raspoređeni, neparno perasto složeni.
Eliptični, testerasto nazubljeni. Krunični listići
ružičaste boje. Plod je zbirna orašica.
Stanište: može se naći u nizijskom regionu, pa sve do
planinskih oblasti i četinarskih šuma.
Koristi se: nepotpuno zreo, osušeni plod (Rosae caninae
fructus).
Berba i sastojci: plod se bere krajem leta, kada nije
potpuno zreo. Sadrži različite vrste vitamina: vitamin
C do 1%, karotenoide (provitamin A), vitamin K, vitamin
B kompleksa. U masnom ulju orašica ima vitamina E.
Sadrži i kompleks flavonoidnih heterozida, voćnih
kiselina, šećera, pektina, mineralnih materija i tanina.
Upotreba: koristi se za izradu vitaminskog napitka kao
okrepljujuće i osvežavajuće sredstvo. Koristi se
preventivno protiv gripa, prehlada i infektivnih
oboljenja. Deluje i kao blagi diuretik, a koristi se i kao
dopunska terapiaj kod reumatizma i artritisa.
Rosa canina L., Rosacea
Vitamini i vitaminske droge
Urticae folium – list koprive
Biljka: višegodišnja zeljasta biljka. Stablo četvrtasto i
pokriveno čekinjastim i žarnim dlakama. Listovi
naspramno raspoređeni, lancetasti, po ivici grubo
testerasto nazubljeni. Na naličju se nalaze kratke
dlake izmešane sa žarnim dlakama. Cvetovi su
jednopolni, a biljke jednodome ili dvodome. Cvetovi su
zelenkasti i sakupljeni u prividne klasove ili rese.
Osovina cvasti nosi samo muške ili samo ženske
cvetove. Muške cvasti su uspravne, ženske vise.
Stanište: oko kuća, po njivama, duž rečnih dolina, na
vlažnim staništima
Nalazište: kao ruderalna biljka široko rasprostranjena
u SR Srbiji.
Koristi se: list (Urticae folium) i koren (U. radix)
Berba i sastojci: bere se mlad, zdrav i razvijen list.
Koren se vadi u jesen. U listu ima hlorofila,
karotenoida, vitamina (K, C i B-grupe), triterpena,
sterola, mineralnih soli i tanina. U korenu ima tanina i
drugih sastojaka.
Upotreba: diuretik, matabolik, antidijaroik
Urtica dioica L., Urticaceae
Droge koje sadrže niže alifatske
kiseline
• Kiselost ćelijskog soka potiče od organskih kiselina. One su značajne za
normalno fukcionisanje biljne ćelije.
• U biljkama su najrasprostranjenije sirćetna, oksalna, ćilibarna,
jabučna, vinska i limunska.
• Droge koje sadrže voćne kiseline deluju blago laksantno i diuretično.
• Voćni sokovi i voće se koriste kao sredstva za otklanjanje i
sprečavanje nastanka hroničnog zatvora. Pomažu boljem varenju hrane
jer pojačevaju lučenje enzima u digestivnom traktu.
• Kao droge se koriste plodovi divljih, gajenih voćaka ili zeljasti delovi
nekih biljaka.
Plodovi kao droge
Droga
Biološki izvor
Sastojci
Pruni fructus
Plod šljive-sočna koštunica
Prunus domestica,
Amygdalaceae
40% šećera, pektini, min.
materije, jabučna kiselina
Cerasi fructus
Plod višnje-sočna koštunica
Prunus cerasus,
Amygdalaceae
Do 1.5% organskih kiselina
Myrtilli fructus
Plod borovnice-bobica
Vaccinium myrtillus,
Myrtaceae
Do 1.5% organskih kiselina
Ribis rubri fructus
Plod crvene ribizle-bobica
Ribes rubrum,
Grossulariaceae
5% šećera, 3% limunske
kis., vitamin C
Rubi idaei fructus
Rubus idaeus,
Plod maline-zbirna koštunica Rosaceae
10% šećera, belančevine,
limunska i jabučna kiselina
Corni maris fruktus
Plod drena-koštunica
Cornus mass,
Cornaceae
10% šećera, organske kis.,
pektini, tanini, vitamin C
Cydoniae fructus
Plod dunje-sinkarpna
koštunica
Cydonia oblonga,
Malaceae
1% organskih kiselina,
pektine, tanine
Voće i povrće u kozmetičkim
preparatima
• Voće i porće se često koristi u kozmetičkoj industriji zbog prisustva
voćnih kiselina, enzima, vitamina, mineralnih materija itd.
• Ovi sastojvi doprinose negujućem, tonizirajućem i umirujućem
delovanju kozmetičkih preparata za negu kože i kose.
• Salata- čini kožu mekom, nežnom i svilenom
• Kokotac- smanjuje nastanak bora
• Krastavac- čini kožu tankom i mekom
• Peršun- boji kosu sivo
• Jagoda- koristi se kao adstrigens
• Kajsija- revitalizuje kožu
• Limun- posvetljuje kožu
Droge koje sadrže mineralne
materije
• Biljke iz podloge, pore ugljenika, kiseomika i vodonika, usvajaju i
ostale hemijske elemente.
• Ovi elementi se obično nalaze u rastvoru u svom jonskom obliku i
biljka ih preuzima korenovim sistemom.
• Mineralne soli su neophodne biljci, kao i svim drugim živim bićima za
izgradnju, rast, reprodukciju i normalno fukcionisanje.
• U većim količinama neophodno je prisustvo N, S, P, K, Ca, Mg, Fe
(makroelementi).
• U malim količinama je neophodno prisustvo Mn, B, Zn, Cu, Mo, Cl
(mikroelementi).
• U tragovima su potrebni Na, Se, Co, Si.
• Sadržaj mineralnih materija u biljnom tkivu delimično odražava
sastav podloge na kojoj biljka raste.
Mineralne materije kod biljaka
Droga
Biološki izvor
Sastav soli
Betulae folium
Betula pendula,
Betulaceae
Kalijumove soli
Urticae herba
Urtica dioica,
Urticaceae
Kalijumove i kalcijumove
soli
Millefolii herba
Achillea millefolium,
Asteraceae
Kalijumove soli
Allii sativi bulbus
Allium sativum,
Alliaceae
Selen vezan za organska
jedinjenja
Galeopsidis herba
Galeopsis segetum,
Lamiaceae
Silicijumove soli
Equiseti herba
Equisetum arvense,
Equisetaceae
Kalijum silikat
Avenae stramentum
Avena sativa, Poaceae Silicijumove kiseline
Pčelinji proizvodi u farmaciji i
kozmetologiji
• Pored voskova i meda, i neki drugi proizvodi pčela radilica se koriste
za izradu farmaceutskih preparata.
Matični mleč
• To je mlečno bela tečnost i produkt je lučenja
pljuvačnih žlezdi pčela radilica.
• Koristi se kao osnovna hrana neophodna za
razvoj larve pčele radilice.
• Sadrži mešavine aminokiselina, vitemine (B
kompleksa i Vitamin C), lipide, masne kiseline,
ugljene hidrate i mineralne materije.
• Koristi se kao dodatak hrani; reklamiran je kao
agens koji usporava procese starenja.
Pčelinji proizvodi u farmaciji i
kozmetologiji
Propolis
• Je gusta, tamna smolasta masa.
• Nastaje pod uticajem fermenata pljuvačke pčele
od smole koju one sakupe sa pupoljaka i mladih
izdanaka.
• Pčele ga koriste za oblaganje i zatvaranje
pukotina i šupljina u košnicama.
• Sastoji se od velikog broja jedinjenja, od kojih
najviše ima fenola, pčeljnjeg voska, drugih voskova,
flavonoida, terpenskih jedinjenja i lipida.
• Propolis se koristi zbog svog antibakterijskog i
antivirusnog svojstva. Ispoljava i antiinflamatornu
aktivnost, a deluje i kao blag anestetik.
Pčelinji proizvodi u farmaciji i
kozmetologiji
Polen
• Polen predstavlja fini cvetni prah.
• Pčelama služi kao hrana.
• Zrno polena se sastoji it dve opne: spoljašnje
egzine i unutrašnje intine.
• Osušeni polen sadrži do 25% proteina, 45%
ugljenih hidrata, masne materije, sterole, vitamine,
enzime i mineralne soli. Flavonoidi i karotenoidi su
odgovorni za boju polenovih zrna.
• Koristi se kod povišenog krvnog pritiska,
uznemirenosti, bezvoljnosti i kao dodatna terapija
lečenju alkoholizma. Za jačanje odbrambene
sposobnosti i kao dodatak hrani. Uočena je i
antimikrobna aktivnost.