VITAMINI Vitamini i vitaminske droge • Vitamini su prirodna organska jedinjenja koja se u malim količinama neophodna za rast, normalno funkcionisanje organizma i održavanje zdravlja čoveka. • Ova jedinjenja se sintetišu u animalnom i biljnom tkivu. • Čovek samo delimično ima sposobnost da neke provitamine transformiše u vitamine, iz tog razloga je u potpunosti zavistan od unosa vitamina putem hrane. • Po hemijskoj prirodi, vitamini se međusobno razlikuju. Vitamin C (askorbinska kiselina) je šećerne prirode, vitamin A je diterpen, vitamin D ima steroidnu strukturu... • Podela vitamina je izvršena na osnovu njihove rastvorljivosti: liposolubilni (Vitami A, D3, K1, E) i hidrosolubilni (Vitamini C, Biotin, H, B1, B2, B3, B5, B6, B9, B12). Vitamin C Vitamini i vitaminske droge • U normalnim stanjima, vitamini koji su neophodni za funkcionisanje jednog organizma, obezbeđuju se iz hrane. • Dnevne potrebe su definisane kroz preporučene dnevne potrebe za vitaminima . • Dnevne potrebe su definisane kroz preporučene dnevne potrebe za vitaminima . • Nedovoljno unošenje i iskorišćavanje vitamina iz hrane, uzrokuje njihov deficit u organizmu i pojavu raznih oboljenja, hipovitaminoza (skorbut, beri-beri, pelagra itd.). • Povećan unos vitamina, takođe, može da izazove poremećaje u organizmu što se manifestuje određenim oboljenjima (hipervitaminozama). Najvažnije vitaminske droge Droga Biološki izvor Vitamin Dauci radix recens Sirovi koren šargarepe Daucus carota, Apiaceae Provitamin A Medicago sativae folium List lucerke Medicago sativa, Fabaceae Provitamin A Cucurbitae fructus recens Sirova pulpa bundeve Cucurbita sativa, Cucurbitaceae Provitamin A Urticae folium List koprive Urtica dioica, Urticaceae Vitamin K Maydis stigmata Kukuruzna svila Zea mays, Poaceae Vitamin K Milefolii herba Herba hajdučke trave Achillea millefolium, Astaeraceae Vitamin K Bursae pastoris herba Hoću-neću Capsela bursa pastoris, Brassicaceae Vitamin K Najvažnije vitaminske droge Droga Biološki izvor Vitamin Cynosbati fructus Šipurak Rosa canina, Rosaceae Vitamin C Ribes nigri fructus Plod crne ribizle Ribes nigrum, Grossulariaceae Vitamin C Primulae folium List jagorčevine Primula sp., Primulaceae Vitamin C Juglandis immaturi fructus Zeleni orasi Juglans regia, Juglandaceae Vitamin C Pini folium Mlade četine bora Pinus sp., Pinaceae Vitamin C Petroselini folium List peršuna Petroselinum crispum, Apiaceae Vitamin C Capsici fructus Plod paprike Capsicum annuum, Solanaceae Vitamin C Vitamini i vitaminske droge Rosae caninae fructus- šipurak, plod divlje ruže Biljka: žbunovi visoki preko 2m. Grane uspravne ili povijene, prekrivene srpasto povijenim trnovima. Listovi spiralno raspoređeni, neparno perasto složeni. Eliptični, testerasto nazubljeni. Krunični listići ružičaste boje. Plod je zbirna orašica. Stanište: može se naći u nizijskom regionu, pa sve do planinskih oblasti i četinarskih šuma. Koristi se: nepotpuno zreo, osušeni plod (Rosae caninae fructus). Berba i sastojci: plod se bere krajem leta, kada nije potpuno zreo. Sadrži različite vrste vitamina: vitamin C do 1%, karotenoide (provitamin A), vitamin K, vitamin B kompleksa. U masnom ulju orašica ima vitamina E. Sadrži i kompleks flavonoidnih heterozida, voćnih kiselina, šećera, pektina, mineralnih materija i tanina. Upotreba: koristi se za izradu vitaminskog napitka kao okrepljujuće i osvežavajuće sredstvo. Koristi se preventivno protiv gripa, prehlada i infektivnih oboljenja. Deluje i kao blagi diuretik, a koristi se i kao dopunska terapiaj kod reumatizma i artritisa. Rosa canina L., Rosacea Vitamini i vitaminske droge Urticae folium – list koprive Biljka: višegodišnja zeljasta biljka. Stablo četvrtasto i pokriveno čekinjastim i žarnim dlakama. Listovi naspramno raspoređeni, lancetasti, po ivici grubo testerasto nazubljeni. Na naličju se nalaze kratke dlake izmešane sa žarnim dlakama. Cvetovi su jednopolni, a biljke jednodome ili dvodome. Cvetovi su zelenkasti i sakupljeni u prividne klasove ili rese. Osovina cvasti nosi samo muške ili samo ženske cvetove. Muške cvasti su uspravne, ženske vise. Stanište: oko kuća, po njivama, duž rečnih dolina, na vlažnim staništima Nalazište: kao ruderalna biljka široko rasprostranjena u SR Srbiji. Koristi se: list (Urticae folium) i koren (U. radix) Berba i sastojci: bere se mlad, zdrav i razvijen list. Koren se vadi u jesen. U listu ima hlorofila, karotenoida, vitamina (K, C i B-grupe), triterpena, sterola, mineralnih soli i tanina. U korenu ima tanina i drugih sastojaka. Upotreba: diuretik, matabolik, antidijaroik Urtica dioica L., Urticaceae Droge koje sadrže niže alifatske kiseline • Kiselost ćelijskog soka potiče od organskih kiselina. One su značajne za normalno fukcionisanje biljne ćelije. • U biljkama su najrasprostranjenije sirćetna, oksalna, ćilibarna, jabučna, vinska i limunska. • Droge koje sadrže voćne kiseline deluju blago laksantno i diuretično. • Voćni sokovi i voće se koriste kao sredstva za otklanjanje i sprečavanje nastanka hroničnog zatvora. Pomažu boljem varenju hrane jer pojačevaju lučenje enzima u digestivnom traktu. • Kao droge se koriste plodovi divljih, gajenih voćaka ili zeljasti delovi nekih biljaka. Plodovi kao droge Droga Biološki izvor Sastojci Pruni fructus Plod šljive-sočna koštunica Prunus domestica, Amygdalaceae 40% šećera, pektini, min. materije, jabučna kiselina Cerasi fructus Plod višnje-sočna koštunica Prunus cerasus, Amygdalaceae Do 1.5% organskih kiselina Myrtilli fructus Plod borovnice-bobica Vaccinium myrtillus, Myrtaceae Do 1.5% organskih kiselina Ribis rubri fructus Plod crvene ribizle-bobica Ribes rubrum, Grossulariaceae 5% šećera, 3% limunske kis., vitamin C Rubi idaei fructus Rubus idaeus, Plod maline-zbirna koštunica Rosaceae 10% šećera, belančevine, limunska i jabučna kiselina Corni maris fruktus Plod drena-koštunica Cornus mass, Cornaceae 10% šećera, organske kis., pektini, tanini, vitamin C Cydoniae fructus Plod dunje-sinkarpna koštunica Cydonia oblonga, Malaceae 1% organskih kiselina, pektine, tanine Voće i povrće u kozmetičkim preparatima • Voće i porće se često koristi u kozmetičkoj industriji zbog prisustva voćnih kiselina, enzima, vitamina, mineralnih materija itd. • Ovi sastojvi doprinose negujućem, tonizirajućem i umirujućem delovanju kozmetičkih preparata za negu kože i kose. • Salata- čini kožu mekom, nežnom i svilenom • Kokotac- smanjuje nastanak bora • Krastavac- čini kožu tankom i mekom • Peršun- boji kosu sivo • Jagoda- koristi se kao adstrigens • Kajsija- revitalizuje kožu • Limun- posvetljuje kožu Droge koje sadrže mineralne materije • Biljke iz podloge, pore ugljenika, kiseomika i vodonika, usvajaju i ostale hemijske elemente. • Ovi elementi se obično nalaze u rastvoru u svom jonskom obliku i biljka ih preuzima korenovim sistemom. • Mineralne soli su neophodne biljci, kao i svim drugim živim bićima za izgradnju, rast, reprodukciju i normalno fukcionisanje. • U većim količinama neophodno je prisustvo N, S, P, K, Ca, Mg, Fe (makroelementi). • U malim količinama je neophodno prisustvo Mn, B, Zn, Cu, Mo, Cl (mikroelementi). • U tragovima su potrebni Na, Se, Co, Si. • Sadržaj mineralnih materija u biljnom tkivu delimično odražava sastav podloge na kojoj biljka raste. Mineralne materije kod biljaka Droga Biološki izvor Sastav soli Betulae folium Betula pendula, Betulaceae Kalijumove soli Urticae herba Urtica dioica, Urticaceae Kalijumove i kalcijumove soli Millefolii herba Achillea millefolium, Asteraceae Kalijumove soli Allii sativi bulbus Allium sativum, Alliaceae Selen vezan za organska jedinjenja Galeopsidis herba Galeopsis segetum, Lamiaceae Silicijumove soli Equiseti herba Equisetum arvense, Equisetaceae Kalijum silikat Avenae stramentum Avena sativa, Poaceae Silicijumove kiseline Pčelinji proizvodi u farmaciji i kozmetologiji • Pored voskova i meda, i neki drugi proizvodi pčela radilica se koriste za izradu farmaceutskih preparata. Matični mleč • To je mlečno bela tečnost i produkt je lučenja pljuvačnih žlezdi pčela radilica. • Koristi se kao osnovna hrana neophodna za razvoj larve pčele radilice. • Sadrži mešavine aminokiselina, vitemine (B kompleksa i Vitamin C), lipide, masne kiseline, ugljene hidrate i mineralne materije. • Koristi se kao dodatak hrani; reklamiran je kao agens koji usporava procese starenja. Pčelinji proizvodi u farmaciji i kozmetologiji Propolis • Je gusta, tamna smolasta masa. • Nastaje pod uticajem fermenata pljuvačke pčele od smole koju one sakupe sa pupoljaka i mladih izdanaka. • Pčele ga koriste za oblaganje i zatvaranje pukotina i šupljina u košnicama. • Sastoji se od velikog broja jedinjenja, od kojih najviše ima fenola, pčeljnjeg voska, drugih voskova, flavonoida, terpenskih jedinjenja i lipida. • Propolis se koristi zbog svog antibakterijskog i antivirusnog svojstva. Ispoljava i antiinflamatornu aktivnost, a deluje i kao blag anestetik. Pčelinji proizvodi u farmaciji i kozmetologiji Polen • Polen predstavlja fini cvetni prah. • Pčelama služi kao hrana. • Zrno polena se sastoji it dve opne: spoljašnje egzine i unutrašnje intine. • Osušeni polen sadrži do 25% proteina, 45% ugljenih hidrata, masne materije, sterole, vitamine, enzime i mineralne soli. Flavonoidi i karotenoidi su odgovorni za boju polenovih zrna. • Koristi se kod povišenog krvnog pritiska, uznemirenosti, bezvoljnosti i kao dodatna terapija lečenju alkoholizma. Za jačanje odbrambene sposobnosti i kao dodatak hrani. Uočena je i antimikrobna aktivnost.
© Copyright 2024 Paperzz