Uputstvo za montažu i eksploataciju
PRIVATNO , PROIZVODNO, USLUŽNO
I TRGOVINSKO PREDUZEĆE
TOPLING d.o.o. PRNJAVOR
BOSNA I HERCEGOVINA
www.topling.com
[email protected]
SISTEM ZA AUTOMATSKO SAGORIJEVANJE
DRVNE PILJEVINE
SASP 100-2000 kW
UPUTSTVO ZA MONTAŽU
I EKSPLOATACIJU
1
Uputstvo za montažu i eksploataciju
2
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PREDGOVOR
NAPOMENA: OBAVEZNO PROČITATI UPUTSTVO
UKLJUČENJA SISTEMA
I RADITI
UPUTSTVU
PRIJE
PREMA
Zadatak ovog uputstva je da vas potpuno upozna sa našim sistemom.
Uputstvom se daju upute za montažu i eksploataciju sistema koji smo isporučili.
Molimo Vas da se pridržavate ovog uputstva i sistem će uvijek raditi na vaše
zadovoljstvo.
UPUTSTVO TREBA DA SE ČUVA ZA DUGOTRAJNU
UPOTREBU I DA JE ODLOŽENO NA PRISTUPAČNO MJESTO
ZA KORIŠĆENJE !
Za dalje informacije stojimo vam na raspolaganju.
Topling d.o.o. – Prnjavor
Adresa: Topling d.o.o.
Magistralni put bb 78430 Prnjavor
Bosna i Hercegovina
Tel./fax. 00387 51 645 100
00387 51 645 200
00387 51 645 300
00387 51 645 400
e-mail [email protected]
www.topling.com
3
Uputstvo za montažu i eksploataciju
EC-DEKLARACIJA O USAGLAŠENOSTI
U skladu sa EN45014:1998
Mi .................…………………….... :
TOPLING
ul. Vijaka bb
78430 Prnjavor
Bosna i Hercegovina
Izjavljujemo sa vlastitom odgovornosću da je proizvod :
Naziv/Oznaka........ ................: Sistem za automatsko spaljivanje piljevine
Tip / Model.. ...........................: SASP 100 do 300 kW
Godina proizvodnje ......................... : 2......
Na koji se odnosi ova deklaracija, u skladu sa sljedećim normativnim dokumentima :
U skladu sa EC-Direktivama: MD 98/37/EC Direktiva o sigurnosti mašina
PED 97/23/ECDirektiva za opremu pod pritiskom
LVD 2006/95/EC- Direktiva o niskom naponu
EMC 2004/108/EC- Direktiva o elektromagnetnoj
kompaktibilnosti
Primjenjenim harmonizovanim
standardima, naročito:
EN 303-5: 1999; EN ISO 12100-1 : 2003;EN ISO 12100-2 : 2003;
EN 1050:1997 ;EN 60204-1 : 2006; EN 60335-1:2002;
EN 60335-2-102; EN 61000-6-3:2001;
Drugim navedenim standardima
i tehničkim specifikacijama :
EN 287-1: 2004, EN 15614-1:2004+A1:2008;
EN 10204:2004; EN ISO 7000 :2004;
Primjenjena procedura za ocjenu usaglašenosti:
Modul B1
Granična vrijednost emisija produkata sagorijevanja (Klasa):
3
Certifikati koji su izdati:
EC Kontrola tipa-Certifikat br. ...................................
Akreditovana laboratorija: TÜV Thüringen e. V. Service-Center Südthüringen
Industriestr. 13 98544 Zella-Mehlis
Ovim izjavljujemo da je gore navedeni proizvod u njegovom konceptu i načinu izrade ,
u skladu sa sigurnosnim i zastitnim normama koje odgovaraju gore navedenim direktivama i
standardima.Pri tome su svi pogonski uslovi i uslovi primjene u skladu sa priloženim uputstvom za
upotrebu i tehničkom dokumentacijom. Prilikom samo jedne promjene na proizvodu koja nije u dogovoru
sa nama ova izjava gubi vaznost.
Prezime, ime i funkcija potpisnika :
Radislav Živanić, dipl.inž, Direktor
................................................
Mjesto i datum
4
....................................................
Potpis, pečat
Uputstvo za montažu i eksploataciju
EC-DEKLARACIJA O USAGLAŠENOSTI
U skladu sa EN45014:1998
Mi .................…………………….... :
TOPLING
ul. Vijaka bb
78430 Prnjavor
Bosna i Hercegovina
Izjavljujemo sa vlastitom odgovornosću da je proizvod :
Naziv/Oznaka........ ............... : Sistem za automatsko spaljivanje piljevine
Tip / Model.. ...........................: SASP 300 do 2000 kW
Godina proizvodnje .............. : 2.....
Na koji se odnosi ova deklaracija, u skladu sa sljedećim normativnim dokumentima :
U skladu sa EC-Direktivama: MD 98/37/EC - Direktiva o sigurnosti mašina
PED 97/23/EC- Direktiva za opremu pod pritiskom
LVD 2006/95/EC- Direktiva o niskom naponu
EMC 2004/108/EC- Direktiva o elektromagnetnoj
kompaktibilnosti
Primjenjenim harmonizovanim
standardima, naročito:
EN 12952-1:2001; EN 12952-2:2001; EN 12952-3:2001;
EN 12952-4:2001; EN 12952-10:2002; EN 12952-15:2002;
EN ISO 12100-1 : 2003;EN ISO 12100-2 : 2003;
EN 1050:1997 ;EN 60204-1 : 2006; EN 60335-1:2002;
EN 60335-2-102; EN 61000-6-3:2001;
Drugim navedenim standardima
i tehničkim specifikacijama :
EN 287-1: 2004, EN 15614-1:2004+A1:2008;
EN 10204:2004; EN ISO 7000 :2004;
Primjenjena procedura za ocjenu usaglašenosti:
Modul B1
Granična vrijednost emisija produkata sagorijevanja (Klasa):
3
Certifikati koji su izdati:
EC Kontrola tipa-Certifikat br. ...................................
Akreditovana laboratorija: TÜV Thüringen e. V. Service-Center Südthüringen
Industriestr. 13 98544 Zella-Mehlis
Ovim izjavljujemo da je gore navedeni proizvod u njegovom konceptu i načinu izrade ,
u skladu sa sigurnosnim i zastitnim normama koje odgovaraju gore navedenim direktivama i
standardima.Pri tome su svi pogonski uslovi i uslovi primjene u skladu sa priloženim uputstvom za
upotrebu i tehničkom dokumentacijom. Prilikom samo jedne promjene na proizvodu koja nije u dogovoru
sa nama ova izjava gubi vaznost.
Prezime, ime i funkcija potpisnika :
Radislav Živanić, dipl.inž, Direktor
................................................
Mjesto i datum
5
....................................................
Potpis, p
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6
Uputstvo za montažu i eksploataciju
GARANCIJA
PROIZVOD :
SASP______
PROIZVOĐAČ :
»TOPLING« D.O.O. PRNJAVOR
NOSILAC GARANCIJE:
»TOPLING« D.O.O. PRNJAVOR
»TOPLING« D.O.O. PRNJAVOR
OVLAŠĆENI SERVIS :
SERIJSKI BROJ :
___/__
DATUM PROIZVODNJE :
20__
DATUM PUŠTANJA U RAD :
PODACI O KUPCU I VLASNIKU PROIZVODA :
NAZIV ( IME ) KUPCA :
MJESTO :
ADRESA :
NAZIV ( IME ) VLASNIKA :
MJESTO :
ADRESA :
GARANTNA IZJAVA :
1.
2.
3.
4.
Garantujemo da e navedeni proizvod pravilno funkcionisati ako se njime bude rukovalo prema priloženom uputstvu.
Obavezujemo se da emo na zahtjev podnosioca garantnog lista u garantnom roku osigurati o svom trošku otklanjanje kvarova i
nedostataka koji bi nastali prilikom normalne upotrebe proizvoda , tj. koji podležu garanciji.Rok za obavljanje servisa 7 dana od dana
uvi aja u kvar.
Garantujemo da je za isporu eni proizvod osigurano servisno održavanje kao i potrebni rezervni dijelovi za proizvod u roku od 7
godina.
Garancija se ne priznaje u slijede im slu ajevima :
-
Ako se korisnik nije pridržavao uputstava
Ako je korisnik nestru no rukovao proizvodom
Ako su u proizvod ugra eni neoriginalni dijelovi
U garanciju tako e ne ulaze ošte enja uzrokovana transportom nakon isporuke , ošte enja usled nepravline montaže ili
održavanja , mehani ka ošte enja nastala krivicom korisnika , ošte enja usled prenapona elektri ne struje , prekora enja
dozvoljenog pritiska , više sile i sli no.
ROK GARANCIJE :
12 M JESECI od dana puštanja u rad.
Potpis ovlaš enog lica
SADRŽAJ
7
Uputstvo za montažu i eksploataciju
1.
1.1.
1.2.
1.3.
2.
3.
4.
4.1.
4.2.
4.2.1.
4.2.2.
4.2.3.
4.3.
4.3.1.
4.3.1.1.
4.3.2.
4.3.3.
4.3.4.
4.3.5.
4.3.6.
5.
5.1.
5.2.
5.3.
5.4.
5.5.
5.6.
5.7.
6.
6.1.
6.2.
6.2.1.
6.2.1.1.
6.2.1.2.
6.2.1.3.
6.3.
6.3.1.
6.3.1.1.
6.3.1.2.
6.3.1.3.
6.4.
6.4.1.
6.4.1.1.
6.4.1.2.
6.4.1.3.
6.5.
6.5.1.
6.5.1.1.
6.5.1.2.
8
Opis proizvoda
Opšte informacije za upotrebu
Rukovaoc
Tehnički podaci o sistemu
Namjena sistema
Tehnički opis sistema
Transport i montaža
Transport
Kotlovnica i skladište goriva
Kotlovnica
Uskladištenje goriva
Položaj i izvođenje skladišta
Montaža sistema
Instalisanje toplovodnog kotla
Priključak kotla na toplovodni vod
Priključak gasifikatora
Priključak rezervoara sa dozatorom
Priključak multiciklona
Montaža oplate kotla i gasifikatora
Montaža dimnjaka
Hidraulični uređaj nagrtača i dozatora biomase
Hidraulični agregati
Hidraulični cilindri
Fleksibilne i krute cijevi i vezna armatura
Uređaj za upravljanje
Hidraulično ulje
Održavanje hidrauličnog uređaja
Mogući kvarovi hidrauličnog uređaja i njihovo otklanjanje
Montaža pulta za upravljanje
Priključak na elektro instalaciju
SASP tipa A sa termoregulatorom
Eksploatacija sistema tipa A sa termoregulatorom
Puštanje u rad sistema tipa A sa termoregulatorom-automatski režim
Ručno loženje kotla
Prekidanje eksploatacije
SASP tipa B sa termoregulatorom
Eksploatacija sistema tipa B sa termoregulatorom
Puštanje u rad sistema tipa B sa termoregulatorom-automatski režim
Ručno loženje kotla
Prekidanje eksploatacije
SASP tipa C sa termoregulatorom
Eksploatacija sistema tipa C sa termoregulatorom
Puštanje u rad sistema tipa C sa termoregulatorom-automatski režim
Ručno loženje kotla
Prekidanje eksploatacije
SASP tipa D sa termoregulatorom
Eksploatacija sistema tipa D sa termoregulatorom
Puštanje u rad sistema tipa D sa termoregulatorom-automatski režim
Ručno loženje kotla
10
10
11
12
25
33
40
40
42
42
49
49
52
53
53
68
68
70
71
72
74
74
76
80
83
83
84
85
86
86
87
91
91
97
98
99
102
102
108
109
110
113
113
119
120
121
124
124
130
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.5.1.3.
6.6.
6.6.1.
6.6.1.1.
6.6.1.2.
6.6.1.3.
6.7.
6.8.
6.9.
6.9.1.
6.9.1.1.
6.9.1.2.
6.9.1.3.
6.10.
6.10.1.
6.10.1.1.
6.10.1.2.
6.10.1.3.
6.11.
6.11.1.
6.11.1.1.
6.11.1.2.
6.11.1.3.
6.12.
6.12.1.
6.12.1.1.
6.12.1.2.
6.12.1.3.
6.13.
6.13.1.
6.13.1.1.
6.13.1.2.
6.13.1.3.
6.14.
6.14.1.
6.14.1.1.
6.14.1.2.
6.14.1.3.
6.15.
6.16.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
Prekidanje eksploatacije
SASP tipa E sa termoregulatorom
Eksploatacija sistema tipa E sa termoregulatorom
Puštanje u rad sistema tipa E sa termoregulatorom-automatski režim
Ručno loženje kotla
Prekidanje eksploatacije
Mogući kvarovi i metode njihovog uklanjanja za SASP-ove sa termoreg.
Protivpožarna zaštita
SASP tipa A sa upravljačkom automatikom
Eksploatacija sistema tipa A sa upravljačkom automatikom
Puštanje u rad sistema tipa A sa upravljačkom automatikom-automatski režim
Ručno loženje kotla
Prekidanje eksploatacije
SASP tipa B sa upravljačkom automatikom
Eksploatacija sistema tipa B sa upravljačkom automatikom
Puštanje u rad sistema tipa B sa upravljačkom automatikom-automatski režim
Ručno loženje kotla
Prekidanje eksploatacije
SASP tipa C sa upravljačkom automatikom
Eksploatacija sistema tipa C sa upravljačkom automatikom
Puštanje u rad sistema tipa C sa upravljačkom automatikom-automatski režim
Ručno loženje kotla
Prekidanje eksploatacije
SASP tipa D sa upravljačkom automatikom
Eksploatacija sistema tipa D sa upravljačkom automatikom
Puštanje u rad sistema tipa D sa upravljačkom automatikom-automatski režim
Ručno loženje kotla
Prekidanje eksploatacije
SASP tipa E sa upravljačkom automatikom
Eksploatacija sistema tipa E sa upravljačkom automatikom
Puštanje u rad sistema tipa E sa upravljačkom automatikom-automatski režim
Ručno loženje kotla
Prekidanje eksploatacije
SASP tipa F sa upravljačkom automatikom
Eksploatacija sistema tipa F sa upravljačkom automatikom
Puštanje u rad sistema tipa F sa upravljačkom automatikom-automatski režim
Ručno loženje kotla
Prekidanje eksploatacije
Mogući kvarovi i metode njihovog uklanjanja za SASP-ove sa upravlj. autom.
Protivpožarna zaštita
Održavanje
Čišćenje
Kondenzacija dimnih gasova i niskotemperaturna korozija
Kontrole
Mjere bezbjednosti za vrijeme eksploatacije
Garancije i servis
1. OPIS PROIZVODA
9
131
132
135
135
141
142
143
146
147
150
150
162
163
164
167
167
179
180
181
184
184
196
197
198
201
202
213
214
215
218
218
230
231
232
235
235
247
248
249
254
254
261
265
271
272
273
Uputstvo za montažu i eksploataciju
1.1. OPŠTE INFORMACIJE ZA UPOTREBU
Sistem za automatsko sagorijevanje drvne piljevine u daljem tekstu ( sistem ) je
konstruisan da radi na piljevinu, sječku i čvrsto gorivo. Sistem je namijenjen
prvenstveno za pogone drvne industrije u kojima se stvaraju velike količine drvnog
otpada u obliku piljevine. Korišćenje ovog sistema omogućava efikasno eliminisanje
drvne piljevine i ostalog drvnog otpada iz pogona i obezbjeđenje efikasnog
snabdjevanja toplotnom energijom sistema sušara, proizvodnih hala, kancelarija i
stambenih jedinica.
Sistem se proizvodi u sedamnaest veličina prema toplinskoj moći u rasponu od
100 kW do 2000 kW. To su sistemi 100, 150, 175, 200, 250, 300, 350, 400, 450, 550,
750, 850, 1000, 1200, 1500, 1700 i 2000 kW. Sistem je konstruisan za grijanje tople
vode, sa temperaturom razvodne vode do max 90ºC. Predviđen je temperaturni režim
rada 90/70ºC s maksimalnim radnim pritiskom do 1,5 bar.
Konstrukcija sistema je usaglašena prema evropskim direktivama i evropskim
normativima navedenim u deklaraciji o usaglašenosti. Ispitivanje sistema je urađeno
prema EN 626-1, DIN 4702/ EN 12953, JUS M. R4.020, JUS M. E2.203 i JUS M.
E2.056.
U kompletan sistem ugrađeni su kvalitetni atestirani materijali provjereni od
strane odgovarajućih institucija. Koriste se čelični kotlovski limovi, šavne i bešavne
cijevi. Konstrukcija je najčešće urađena na bazi zavarenih spojeva i elemenata za
vezu. Najčešće se koriste ugaoni i sučeoni spojevi. Ugrađena je toplotna izolacija i
limeni oklop. Sistem može raditi automatski ili ručno. Kad se postigne maksimalni
pritisak i temperatura, sistem se automatski isključuje i obezbjeđuje bezopasan rad.
Ložište i konvektivni dio kotla konstruisani su tako da se kod korišćenja predviđene
vrste goriva postiže potpuno sagorijevanje, odlična razmjena toplote i minimalni gubici u
dimnim gasovima.
PAŽNJA : Upozoravamo korisnika na visoke temperature na
gasifikatoru, vratima kotla, multiciklonu i dimnjaku.
Na mjestima gdje je temperatura iznad 55ºC postoji
simbol upozorenja po EN 61310-1.
10
Uputstvo za montažu i eksploataciju
1.2. RUKOVAOC
NAPOMENA: Obavezno pročitati ovo uputstvo za upotrebu
sistema i pridržavati se uputa o bezbjednosti i
eksploataciji.
Rukovaoc sistemom mora da bude srednje stručne spreme - tehnički smjer. Isti
mora da bude obučen od strane proizvođača za rukovanjem sistemom i zahtjevima
bezbjednosti. Prilikom puštanja sistema u rad od strane ovlaštenog lica, istovremeno se
vrši i obučavanje rukovaoca određenog od strane kupca. Na kraju obuke potpisuje se
zapisnik o uspješno izvršenoj obuci. Kad kupac želi da mijenja rukovaoca sistemom
dužan je da obavjesti proizvođača o tome i dogovori obuku novog rukovaoca. U slučaju
nepostupanja po ovoj obavezi proizvođač ne snosi nikakvu odgovornost za eventualne
moguće nastale štete u vezi sa neobučenosti rukovaoca.
1.3. TEHNIČKI PODACI ZA SISTEM
11
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Parametar
Tip
Veličina
Mjera
75 - 82
%
Max. 190
˚C
< 78
dB
A1 A2 B1 B2 C1 C2
D1 D2 E1 E2 F1 F2
SISTEM
Koeficijent korisnog dejstva
Temperatura dimnih gasova na
izlazu kotla pri nominalnoj snazi
Maksimalna buka sistema na
poziciji pulta za upravljanje
Tabela. 1
Sl. 1 - gabariti sistema bez dozirnog dijela
Napomena:
Vrijednosti ( H ) važe samo za sisteme tipa A1, B1, C1, D1, E1 i F1, odnosno za
sisteme gdje je multiciklon spojen sa kotlom u blok verziji .
Vrijednosti ( E ) vrijede za sisteme bez međugrla između kotla i gasifikatora.
Ukoliko međugrlo postoji, ovu vrijednost povećati za 500 mm.
12
Uputstvo za montažu i eksploataciju
SASP
100
SASP
150
SASP
175
SASP
200
SASP
250
SASP
300
SASP
350
SASP
400
SASP
450
SASP
550
Širina kotla (A)
(mm)
880
1000
1000
1000
1000
1260
1260
1300
1300
1300
Visina kotla (B)
(mm)
1850
2000
2000
2000
2000
2250
2250
2250
2250
2460
Dužina kotla sa
MC (H)
(mm)
2100
2650
2800
2800
2800
2800
2800
2800
2800
3560
Visina kotla sa
VDG (D)
2375
2525
2525
2525
2525
2900
2900
2900
2900
3110
2230
2460
2460
2560
2560
3010
3010
3100
3180
3180
950
1060
1060
1160
1160
1350
1350
1400
1480
1480
Radni pritisak
(bar)
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
Ispitni pritisak
(bar)
3
3
3
3
3
3
3
3
3
3
70
70
70
70
70
70
70
70
70
70
90
90
90
90
90
90
90
90
90
90
Težina kotla (kg)
2450
2645
2680
2750
2895
2940
3100
3395
3540
3620
Težina
gasifikatora (kg)
2175
2300
2490
2510
2680
2870
2885
3100
3210
3450
Količina vode u
kotlu (l)
1680
1740
1820
1950
2050
2120
2250
2480
2760
3050
SASP
Širina kotla i
gasifikatora u
spoju (E)
(mm)
Prečnik
gasifikatora (F)
(mm)
Temperatura na
ulazu u kotao
(ºC)
Temperatura na
izlazu iz kotla
(ºC)
Tabela. 2
13
Uputstvo za montažu i eksploataciju
SASP
750
SASP
850
SASP
1000
SASP
1200
SASP
1500
SASP
1700
SASP
2000
Širina kotla (A)
(mm)
1460
1460
1700
1700
1900
1900
1900
Visina kotla (B)
(mm)
2460
2460
2550
2750
2800
2800
2800
Dužina kotla sa MC
(H) (mm)
4050
4100
4130
4200
4250
4750
4750
Visina kotla sa VDG
(D)(mm)
3110
3110
3200
3600
3700
3700
3700
Širina kotla i
gasifikatora u spoju
(E)(mm)
3610
3610
3970
3970
4170
4170
4170
Prečnik gasifikatora
(F)(mm)
1750
1750
1870
1870
1870
1870
1870
Radni pritisak (bar)
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
1.5
Ispitni pritisak (bar)
3
3
3
3
3
3
3
Temperatura na
ulazu u kotao (ºC)
70
70
70
70
70
70
70
Temperatura na
izlazu iz kotla (ºC)
90
90
90
90
90
90
90
Težina kotla (kg)
3910
4315
4720
5220
5720
6050
6320
Težina gasifikatora
(kg)
3785
4265
4800
4950
5250
5375
5600
Količina vode u
kotlu (l)
3540
3810
4030
4260
4570
4710
4950
SASP
Tabela. 2 - nastavak
14
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 2 - položaj ventilatora u sistemu
SASP
Ventilator
kotla prednji
(VKP)
(tip/snaga)
Ventilator
kotla zadnji
(VKZ)
(tip/snaga)
Ventilator
sekundarno
g vazduha
(VSV)*
(tip/snaga)
Ventilator
gasifikatora
gornji (VGG)
(tip/snaga)
Ventilator
gasifikatora
donji (VGD)
(tip/snaga)
Ventilator u
međugrlu
(VMG)
(tip/snaga)
Ventilator
dimnih
gasova
(VDG)
(tip/snaga)
SASP
100
SASP
150
SASP
175
SASP
200
SASP
250
SASP
300
SASP
350
SASP
400
SASP
450
N202
N202
N202
N202
N202
N202
N202
N252
N252
N252
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
N402
N402
N402
N402
N402
N402
N402
N502
N502
N502
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.37kW)
(0.37kW)
(0.37kW)
N252
N252
N252
N252
N252
N252
N252
N252
N252
N252
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
N402
N402
N402
N402
N402
N402
N402
N502
N502
N502
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.37kW)
(0.37kW)
(0.37kW)
N252
N252
N252
N252
N252
N252
N252
N302
N302
N302
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.18kW)
(0.18kW)
(0.18kW)
N402
N402
N402
N402
N402
N402
N402
N502
N502
N502
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.37kW)
(0.37kW)
(0.37kW)
LM 25
LM 25
LM 25
LM 25
LM 25
LM 33
LM 33
LM 33
LM 33
LM 33
(0.55kW)
(0.55kW)
(0.55kW)
(0.55kW)
(0.55kW)
(1.1kW)
(1.1kW)
(1.1kW)
(1.1kW)
(1.1kW)
Tabela. 3
SASP
15
SASP
550
SASP
750
SASP
850
SASP
1000
SASP
1200
SASP
1500
SASP
1700
SASP
2000
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ventilator kotla
prednji (VKP)
(tip/snaga)
Ventilator kotla
zadnji (VKZ)
(tip/snaga)
Ventilator
sekundarnog
vazduha (VSV)*
(tip/snaga)
Ventilator
gasifikatora gornji
(VGG)
(tip/snaga)
Ventilator
gasifikatora donji
(VGD)
(tip/snaga)
Ventilator u
međugrlu (VMG)
(tip/snaga)
Ventilator dimnih
gasova (VDG)
(tip/snaga)
N252
N252
N252
N252
N252
N252
N252
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
N502
N502
N502
N552
N552
N552
N552
(0.37kW)
(0.37kW)
(0.37kW)
(0.55kW)
(0.55kW)
(0.55kW)
(0.55kW)
N252
N252
N252
N252
N252
N252
N252
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
(0.09kW)
N502
N502
N502
N552
N552
N552
N552
(0.37kW)
(0.37kW)
(0.37kW)
(0.55kW)
(0.55kW)
(0.55kW)
(0.55kW)
N302
N302
N302
N402
N402
N402
N402
(0.18kW)
(0.18kW)
(0.18kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
(0.25kW)
N502
N502
N502
N552
N552
N552
N552
(0.37kW)
(0.37kW)
(0.37kW)
(0.55kW)
(0.55kW)
(0.55kW)
(0.55kW)
LM 33
LM 33
LM 33
LM 33
LM 39
LM 39
LM 39
(1.1kW)
(1.1kW)
(1.1kW)
(1.1kW)
(2.2kW)
(2.2kW)
(2.2kW)
Tabela. 3 - nastavak
Napomena:
Kod sistema tipa F ventilator sekundarnog vazduha ( VSV ) se ne ugrađuje .
16
Uputstvo za montažu i eksploataciju
SASP
SASP
100
SASP
150
SASP
175
SASP
200
SASP
250
SASP
300
SASP
350
SASP
400
SASP
450
SASP
550
Prečnik
dimnjaka
Ø(mm)
250
300
300
350
350
400
400
400
500
500
Visina
dimnjaka (mm)
8000
8000
8000
8000
10000
10000
10000
10000
10000
10000
SASP
SASP
750
SASP
850
SASP
1000
SASP
1200
SASP
1500
SASP
1700
SASP
2000
Prečnik
dimnjaka
Ø(mm)
550
550
600
600
600
600
600
Visina
dimnjaka (mm)
10000
10000
10000
12000
12000
14000
14000
Tabela. 4
SASP
100
SASP
150
SASP
175
SASP
200
SASP
250
SASP
300
SASP
350
SASP
400
SASP
450
SASP
550
El.nazivna
snaga sistema
(kW)
6.5
6.5
6.5
6.5
6.5
6.5
7
7.5
7.5
7.5
SASP
SASP
750
SASP
850
SASP
1000
SASP
1200
SASP
1500
SASP
1700
SASP
2000
El.nazivna
snaga sistema
7.5
7.5
7.5
8
9
10
10
SASP
Tabela. 5
S
17
T
Uputstvo za montažu i eksploataciju
H h1
b
B
a
Sl. 3 - ventilator dimnih gasova
Mod.
LM 25
LM 28
LM 33
LM 39
a
225
240
295
340
b
160
180
200
245
c
280
290
370
430
B
167
187
209
257
h1
123
125
125
126
H
524
550
644
703
S
430
465
570
685
T
190
200
248
300
U
180
210
260
295
Z
450
490
700
805
Tabela. 6 - dimenzije ventilatora dimnih gasova
Circulation: Qv = m3/h
Motor
Oznaka kW
o/min 660 720 840 960 1080 1200 1320 1500 1920 2160 2400 2700 3000 3300 3600 4200 4800 5400 6000 6600 7200 8400 dB(A)
80A-4 0,55
1375
LM 28
80B-4 0,75
LM 33
90S-4
112M-4
Tip
LM 25
LM 39
35
36
38
40
40
41
40
40
32
1375
38
40
42
44
45
47
48
52
52
50
45
40
1,1
1410
58
59
60
60
61
62
63
68
70
73
73
72
4
1420
84
85
86
89
90
93
95
98 101 103 110 115 118 118 118 115 113
Pad pritiska (mm H2O)
56
70
66
Tabela. 7 - karakteristike ventilatora dimnih gasova
18
51
56
61
73
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 4 - ventilator primarnog, sekundarnog
I tercijalnog vazduha
Tabela. 8 - dimenzije ventilatora tipa N
Tabela. 9 - karakteristike ventilatora tipa N
Sl.5 - Zupčasto-nasadni prenosnici ( tip 112 N )
(dozirni puževi i međupuževi)
19
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Tabela. 10 - dimenzije zupčasto-nasadnih prenosnika
OSLONAC MOMENTA (tip OM-112N)
20
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Kod prenosnika tipa N (nasadni) mora se reaktivni obrtni moment uravnotežiti
odgovarajućim podupiračem i tako obezbijediti prenosnik od zakretanja. Podupirač se s
prenosnikom povezuje preko gumenog elementa - amortizera.
Sl.6 - amortizer
Tabela. 11 - dimenzije amortizera
Sl.7 - Zupčasto-pužni prenosnici ( mješajuća baterija u silosu )
Tip ZPF 212 za manje silose
21
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Tip ZPF 265 za veće silose
Tabela. 12 - dimenzije zupčasto-pužnih prenosnika
Sl.8 - Ležajevi SKF 722509 DA ( pužni dozator , rotocioni dozator )
22
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Tabela. 13 - dimenzije i oznake ležajeva
Ložište gasifikatora je obloženo vatrostalnim betonom TB-7
23
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Granulacija
Nasipna gustoća
Vatrostalnost
Temperatura primjene
Toplotna provodljivost
-300ºC
-700ºC
-1000ºC
0.0-7.0 mm
2.1-2.3x103 kg/m3
27 SK
Do 1450ºC
Osnovni materijal
Vezivanje
Količina vode na 100 kg suvog betona
1.7 W/mK
1.7 W/mK
1.6 W/mK
Visokoaluminatni cement, šamot,
kalcinirani boksit
Hidraulično
10-12 lit
Tabela 14 -Tehnički podaci za vatrostalni beton tipa VATROSTAL TB-7
Sl 9 -Dijagram sušenja betona
2. NAMJENA SISTEMA
24
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sistem je namjenjen za automatsko sagorijevanje drvne biomase i stvaranje
tople vode do temperature 90 ºC. Uz ovaj sistem obavezno se isporučuje uputstvo za
eksploataciju u kome je opisan rad sistema. Korisniku nije dozvoljeno da se sistem
koristi za sagorijevanje drugih materijala osim drvne suve i vlažne ( do 80 % ) piljevine i
sječke dobivene mehaničkom preradom rezanja do maksimalne granulacije od 20-30
mm. Povišenje temperature je spriječeno ugradnjom termoregulatora uz dodatno
osiguranje sa sigurnosnim termostatom,
a povišenje pritiska je spriječeno sa
sigurnosnim ventilom.
Strogo se zabranjuje korištenje brušene prašine i
strugotine od medijapana, iverice i sličnih materijala koji
sadrže lakove, vezivna sredstva i druge lakozapaljive
supstance.
Pod pojmom biomase koja se koristi u sistemima tipa SASP podrazumjevaju se :
drvo, drveni otpaci pri obradi drveta i drvne materije . Biomasa se koristi u obliku
komada, odsječaka, strugotine, a u obliku praha se ne koristi.
Komadi su čvrsti dijelovi goriva većih dimenzija, npr, dijelovi punog drveta ili
drvene materije, komadi kore velike površine, kao i presovani ili briketirani materijali, koji
za vrijeme uskladištenja, transporta i ubacivanja u ložište ne mijenjaju svoj oblik(lože se
direktno u kotao u ručnom režimu rada).
Odsječci su komadni dijelovi koji nastaju usitnjavanjem u posebnim uređajima,
npr. sjekačicama i gabaritno ne prelaze 20-30 mm..
Strugotinu čine sitni dijelovi čija je veličina zrna veća od 0.5 mm, koja nastaju pri
obradi struganjem, rendisanjem, glodanjem i bušenjem.
Prah čine sitni dijelovi čija je veličina zrna manja od 0.5 mm, koji nastaju pri
obradi struganjem, bušenjem, glodanjem i brušenjem. Prah je strogo zabranjeno ložiti u
sistemima SASP.
Sl.10 – min. dimenzije sječke
Komadi sječke gabaritno ne smiju prelaziti 30 mm. U protivnom
može doći do zaglavljivanja i oštećenja pužnog transportera.
Piljevina se obično javlja u pilanama i u drugim preduzećima drvne prerade. Krupnija
piljevina ili sječka, može i namjenski da se proizvodi za potrebe korišćenja kao gorivo za
25
Uputstvo za montažu i eksploataciju
proizvodnju električne ili toplotne energije. Namjenska proizvodnja sječke je obično za potrebe
domaćinstava. Tipične tehnologije za proizvodnju sječke su prikazane na slici 11. To su mašine
različitog kapaciteta i različitih mogućnosti. Neke od njih su za sječenje tankih grana i za
korišćenje za potrebe jednog domaćinstva (slika 11a) sa kapacitetom od 6-10 m3/h, dok su druge
namenjene za sjecenje tanjih trupaca (slika 11b) sa kapacitetom od 100 m3/h.
Sl.11 – mašine za pravljenje sječke
Sl.12 – tok proizvoda i nus-proizvoda od šumskog drveta u industriji prerade drveta
26
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl.13 – drvni otpad
Osnovne gorive karakteristike drveta su: toplotna moć, sadržaj volatila
(isparljivihsastojaka drveta), IR (odnos masenog učešća volatila i koksnog ostatka),
količina i sastav pepela, gustina, vlažnost drveta, itd.Upotrebna vrijednost drveta kao
goriva može se dobro procijeniti ukoliko se zna ili može izračunati njegova gornja
toplotna moć. U tabeli 15 date su gornje toplotne moći domaćih vrsta drveća.
Tabela 15: Gornje toplotne moći ksilema i kore nekih domaćih vrsta drveća
Iz tabele 15 se vidi da se gornja toplotna moć drveta (u apsolutno suvom stanju)
razlikuje od vrste do vrste. Ove razlike su u korelaciji sa učešćem osnovnih
komponenata i ekstraktiva u strukturi drveta. Opšte uzevši, četinari imaju veću toplotnu
moć od lišćara što zavisi od količine smolastih materija u drvetu.
Drvo u apsolutno suvom stanju sastoji se od ugljenika, vodonika i kiseonika.
Osim ovih osnovnih elemenata u sastav drveta u manjem procentu ulaze azot, sumpor
kao I mikroelementi, koji su osnovni sastojci pepela nakon sagorijevanja drveta.
Elementarni hemijski sastav drveta zavisi od: vrste drveta, starosti drveta, dijela drveta
odakle se uzima uzorak i sl.
Tabela 16: Elementarni hemijski sastav neki domaćih vrsta drveća
Gornja toplotna moć drveta se može dovoljno tačno izračunati, kada znamo
elementarni hemijski sastav drveta, uz pomoć posebno prilagođenog obrasca.
27
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Hg = 340 C + 1.420,5 (H – O/10), (kJ/kg)
gde su: C, H i O – procentualna masena učešća ugljenika, vodonika i kiseonika u
apsolutno suvom drvetu.
U drvetu se ugljenik, vodonik i kiseonik nalaze prije svega u okviru
ugljovodoničnih jedinjenja. Vodonik, čije je prisustvo utvrđeno elementarnom analizom,
pored toga što ulazi u sastav uvijek prisutne vlage, spojen je sa kiseonikom, u okviru
ugljovodoničnih jedinjenja, u hidroksilne (OH) grupe. Takođe, dio kiseonika je hemijski
vezan za ugljenik, odnosno azot, a dio je i u slobodnom stanju. Osnovne komponente
koje čine strukturu drveta su celuloza, hemiceluloza, i lignin. Drvo sadrži i male količine
ekstraktiva, koji mogu imati velikog uticaja na toplotnu vrednost I gorive karakteristike
drveta. Procentualno učešće pomenutih komponenata u drvnoj supstanci mijenja se od
vrste do vrste, ali i za različite dijelove stabla koje se analizira. U suvom drvetu lišćara
celuloza prosječno učestvuje sa 43 – 45%, lignin sa 19 – 26%, heksozani 3 – 6% I
pentozani 21 – 26%. Kod četinara celuloze ima između 53 – 54%, lignina 26 – 29%,
heksozana 13% i pentozana 10 – 12%.
Stvarni energetski efekti, koji bi se dobili sagorijevanjem, su uvijek manji od
energetskog potencijala i zavise od više faktora. Na prvom mjestu je svakako vlažnost
potencijalnalnog biogoriva. Toplotni potencijal drveta direktno zavisi od njegove
vlažnosti.
U nauci o drvetu je uobičajeno da se relativno učešće vlage u drvetu računa u
odnosu na apsolutno suvu materiju:
gde su: mvl - masa vlažnog drveta;
mo - masa apsolutno suvog drveta osušenog na temperaturi od 103oC.
Vlažnost nastalog otpatka zavisi od vrste i faze procesa u kome je otpadak
nastao, odnosno od vlažnosti sirovine u momentu obrade:
Vlažnost šumskih ostataka se kreće između 40% i 60%;
U pilani ostaci imaju vlažnost koja odgovara vlažnosti trupaca i kreće se između
40 % i 50 %;
Furnirski ostaci imaju:
- u fazi mokrog tretmana 60% do 70% vlage i
- u fazi suvog tretmana 8% do 10% vlage;
Ostaci pri izradi ploča iverica imaju od 7% do 9% vlage;
Ostaci u finalnoj preradi:
- u proizvodnji namještaja od 6% do 9% vlage i
- u proizvodnji građevinske stolarije oko 12% vlage;
U hemijskoj preradi drveta:
- u mehaničkoj pripremi vlaga se kreće između 40% i 50% i
- posle pranja i koranja, a nakon cijeđenja vlažnost kore može biti i preko 100%.
28
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Drvo povećane vlažnosti ima nižu toplotnu moć i manju
efikasnost pri sagorijevanju. Vlaga pri sagorijevanju predstavlja
nekoristan sastojak koji dodatno smanjuje toplotnu moć drveta.
Dio toplote oslobođene sagorijevanjem drveta koristi se za isparavanje vlage i
pregrijavanje vodene pare do temperature u ložištu. U ložištu kotla troši se približno
2.500 kJ/kg za isparavanje vode i nešto manja količina toplote za njeno pregrijavanje.
Na ovu količinu oslobođene vode treba dodati i vodu nastalu sagorijevanjem vodonika iz
goriva. Na sve ovo treba dodati i toplotu koja je potrebna za oslobađanje vezane vode iz
drveta. Ovaj gubitak, prema Dunlapu, iznosi 314 kJ po kilogramu isparene vode.
Donja topotna moć goriva Hd realnije odražava energetski potencijal goriva.
Obrazac za donju topotnu moć drveta, koji uzima u obzir sve navedene gubitke glasi:
gde je: u- vlažnost drveta u procentima;
Hg- procentualno maseno učešće vodonika u elementarnom hemijskom sastavu
drveta
Sl. 14 -Odnos specifične snage prema količini vlage u gorivu
Isparljivi sastojci u drvetu (volatili) su uglavnom lakši ugljovodonici. Maseno
učešće volatila u drvetu određuje se mjerenjem čvrstog ostatka nakon sedmominutnog
29
Uputstvo za montažu i eksploataciju
zagrijavanja uzorka drveta u peći, na temperaturi od 900ºC i to bez prisustva kiseonika.
Srednje maseno učešće volatila u domaćim vrstama drveta je oko 75%, koksnog
ostatka od 15% do 20%, a pepela do 0,6%, Navedene vrijednosti se razlikuju za
različite vrste drveća i delove stabla odakle se uzima uzorak.
Najčešći elementi koji ostaju nakon sagorijevanja drveta u obliku pepela su:
kalijum, natrijum, magnezijum koji čine od 0,5 do 4% mase drveta. U kori obavezno ima
više mineralnih materija nego u samom drvetu. Razlike od uzorka do uzorka su velike,
jer na količinu i sastav mineralnih materija ima velikog uticaja i stanište, odnosno sastav
zemljišta na kome je drvo raslo.
U tabeli 16 dati su okvirni sadržaji mineralnih materija u drveta.Navedeni podaci
su važni pri izboru ložišta gasifikatora namijenjenog za sagorijevanje drvnog otpatka.
Biomasa, kao čvrsto biogorivo, ima specifične karakteristike u odnosu na
konvencionalna goriva. Sadrži više kiseonika i zbog toga ima nižu toplotnu vrijednost.
Sadržaj sumpora je zanemarljiv (6 puta je manji nego u uglju). Količina pepela je
2 do 7 puta manja od količine pepela u uglju. Temperatura sagorijevanja je niža u
odnosu na konvencionalna goriva. Zbog toga nastaje problem topljenja pepela u
ložištima na nižim temperaturama (740-940 ºC). Biomasa je kabasta, razgranate
strukture i male zapreminske mase (60-80 kg/m³).
Tehnologije koje se koriste za biomasu, u principu “ hvataju” energiju zarobljenu
u samoj biomasi i transformišu je u upotrebljivu formu. Skoro svi tipovi biomase razlažu
se prilično brzo. Procesi konverzije biomase u energiju mogu se generalno svrstati u tri
kategorije:
- Termohemijski procesi ( sagorijevanje, gasifikacija i proizvodnja metanola )
- Biohemijski procesi (anaerobna digestija i proizvodnja etanola )
- Hemijski procesi konverzije organskih ulja u biodizel i sredstva za podmazivanje
U sistemima tipa SASP odvija se termohemijski proces gasifikacije.
Tabela 17 šematski pokazuje generalno moguće puteve konverzije biomase u
energiju.
Tabela 17 – putevi konverzije biomase u energiju
Biomasa je veoma heterogen i hemijski kompleksan materijal. Drvo se generalno
dijeli na dvije kategorije : meko ( četinari ) i tvrdo ( lišćari ). Postoje značajne razlike u
30
Uputstvo za montažu i eksploataciju
strukturi mekog i tvrdog drveta, koje u mnogome definišu njihovo ponašanje tokom
sagorijevanja ili nekog termohemijskog tretmana.
Hemijski sastav drveta varira u zavisnosti od vrste, međutim generalno se može
reći da celuloza, hemiceluloze i lignin čine 95 do 98 % od hemijskog sastava drveta. Tri
gore navedene komponente ponašaju se različito tokom procesa termičke razgradnje i
sagorijevanja, što je takođe bitan faktor koji ima uticaja na koncepciju sistema za
sagorijevanje ovakvih goriva.
Toplotna moć drveta zavisi od sadržaja vlage i približna je toplotnoj moći lignita,
toplotna moć suvog drveta ide i do 17 MJ/kg. Sadržaj vlage može da ide ido 60 %, ali je
u tom slučaju veoma teško obezbijediti stabilno sagorijevanje. Drvo u odnosu na suvu
masu sadrži oko 80 % gorivih isparljivih materija, koje u stvari predstavljaju mješavinu
raznih ugljovodonika, ugljen monoksida, ugljen dioksida i dr. To je i osnovni razlog zbog
koga je biomasa interesantno gorivo za gasifikaciju ili neku drugu vrstu termohemijskog
tretmana. Pepeo drveta je naročito bogat kalcijumom, koji preračunat na CaO čini 50 do
75 % od njegove ukupne količine. Količina kalijuma kreće se od 10 do 30 %, dok je
sadržaj magnezijuma 5 do 10 %. Ostatak uglavnom čine željezo, aluminijum i natrijum.
Natrijumovi i kalijumovi oksidi definišu nisku tačku topljenja pepela, što stvara
preduslove za pojavu zašljakivanja. Međutim, važno je naglasiti da poslije sagorijevanja
drveta ostaje mali udio pepela ( u odnosu na ukupnu masu ) koji se kreće od 1 do 2 %.
Radi lakšeg razumijevanja i poređenja jedinica mjera koje se vezuju i koriste uz
pojedine drvne sortimente data je tabela 18 i slika 15.
Sl. 15 – drvni sortimenti
Tabela 18 – poređenje jedinica mjera
31
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Tabela 19
Biomasa je obnovljivi izvor energije zato što
ugljen dioksid ( najznačajniji gas staklene bašte )
nastao u procesu sagorijevanja i koji emitovan u
atmosferu biva apsorbovan od strane rastućih biljaka,
koje ga opet u procesu fotosinteze koriste za
proizvodnju kiseonika. Tako se može reći da je ukupni
bilans ugljen dioksida kod sagorijevanja biomase,
praktično jednak nuli.Radi toga korištenje biomase
kao zamjene za fosilna goriva omogućava redukciju
ukupne emisije ugljen dioksida.
Od ukupno proizvedene biomase na kopnu,
oko 70 % predstavlja biomasa šuma, pa je drvo, odnosno drvni otpad i najznačajniji vid
biomase. Naravno, drvo je izuzetno značajan i plemenit materijal, koji ima primjenu u
mnogim oblastima ljudske djelatnosti, te ga je kao takvog najmanje isplativo
spaljivati.Međutim, razvoj šumarstva i drvne industrije uslovio je stvaranje velikih
količina drvnog otpada, koji se posmatrano sa ekonomskog stanovišta mora iskoristiti.
Kada se detaljnije analizira nastanak otpatka od trenutka kada se drvo posječe, pa do
njegove finalne obrade, dolazi se do podatka da u primarnoj preradi drveta na otpad
odlazi 35 do 40 %, od ukupne mase drveta, dok se u finalnoj preradi drveta taj udio
kreće oko 70 %.
3. TEHNIČKI OPIS SISTEMA
32
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl 16 - Sistem za automatsko sagorijevanje drvne piljevine
Sistem se sastoji od šest glavnih sklopova (Sl. 16 ) :
1. Toplovodnog kotla
2. Gasifikatora
3 Rezervoara sa dozatorom
4. Multiciklona sa dimnim cijevima i ventilatorom dimnih gasova
( na ili pored kotla )
5. Pulta za upravljanje
6. Čeličnog dimnjaka ( ukoliko nema postojećeg)
Sistem radi tako da se gorivo koje dolazi u rezervoar iz silosa transpotruje u
gasifikator pomoću pužnog ili hidrauličnog dozatora.U gasifikatoru se odvija proces
gasifikacije i djelimičnog sagorijevanja piljevine, što dovodi do stvaranja gasne faze koja
zajedno sa neizgorjelom čvrstom masom biva uduvana u ložište kotla. U ložištu kotla se
obavlja dogorijevanje gasne faze i čvrstog ostatka piljevine. Proces u gasifikatoru se
odvija uz oslobađanje velike toplote što omogućava njegovu samodrživost.
Funkcionisanje sistema je potpuno automatizovano i vodi se na osnovu potreba za
toplotom potrošača (npr. sušare). U kotlovnici se instališe pult za upravljanje,
podešavanje i praćenje rada sistema.
Prema vrsti goriva i načinu skladištenja i doziranja biomase, sisteme dijelimo na više
tipova.
33
Uputstvo za montažu i eksploataciju
TIP A
Sistemi tipa A su osnovni i najprostiji. Gorivo se iz pomoćnog silosa pužnim
prenosom transportuje u gasifikator gdje se odvija proces gasifikacije i djelomičnog
sagorijevanja piljevine. U kotlu se obavlja dogorijevanje gasne faze i čvrstog ostatka
piljevine. Zavisno od oblika multiciklona , sisteme ovog tipa dijelimo na sisteme tipa A1 i
A2. Sistem tipa A1 posjeduje multiciklon u blok verziji sa kotlom , dok sistem tipa A2
posjeduje odvojen samostojeći multiciklon koji je sa kotlom spojen dimovodnim
kanalom, kao i sa dimnjakom preko ventiolatora dimnih gasova.
Sl 17 - Sistem za automatsko sagorijevanje drvne piljevine tipa A1 i A2
TIP B
34
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sistemi tipa B se primjenjuju kada se silos biomase nalazi tačno iznad kotlovnice.
Na dnu silosa se postavlja izvlakač koji biomasu transportuje niz spusnu cijev u
pomoćni silos sistema. Doziranjem upravljaju sonde minimalnog i maksimalnog nivoa
biomase u pomoćnom silosu. Takođe ih prema vrsti multiciklona dijelimo na sisteme
tipa B1 sa multiciklonom u blok verziji sa kotlom i sisteme tipa B2 sa odvojenim
multiciklonom.Silos i otvori u istom se izrađuju prema uputama proizvođača opreme.
Sl 18 - Sistem za automatsko sagorijevanje drvne piljevine tipa B1 i B2
TIP C
Sistemi tipa C se primjenjuju kada se silos biomase nalazi u neposrednoj blizini
kotlovnice a transport biomase od glavnog do pomoćnog silosa je riješen pomoću
jednog ili više stepenasto povezanih pužnih transportera. Doziranjem upravljaju sonde
minimalnog i maksimalnog nivoa biomase u pomoćnom silosu. Takođe ih prema vrsti
multiciklona dijelimo na sisteme tipa C1 sa multiciklonom u blok verziji sa kotlom i
sisteme tipa C2 sa odvojenim multiciklonom.
35
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl 19 - Sistem za automatsko sagorijevanje drvne piljevine tipa C1 i C2
TIP D
Sistemi tipa D se primjenjuju kada se silos biomase nalazi pored kotlovnice a u
približnom nivou sa istom.U dno silosa se postavlja kosa ploča sa mješajućom baterijom
i pužnim izvlakačem.Ovi sistemi ne posjeduju pomoćni silos već se doziranje ostvaruje
preko rotacionog dozatora postavljenog između puževa. Kao i prethodne, prema vrsti
multiciklona dijelimo ih na sisteme tipa D1 sa multiciklonom u blok verziji sa kotlom i
sisteme tipa D2 sa odvojenim multiciklonom.
Sl 20 - Sistem za automatsko sagorijevanje drvne piljevine tipa D1 i D2
36
Uputstvo za montažu i eksploataciju
TIP E
Sistemi tipa E se primjenjuju kada se silos biomase nalazi pored kotlovnice a u
približnom nivou sa istom.U dno silosa se postavlja ravna ploča sa mješajućom
baterijom i pužnim izvlakačem.Ispod silosa se ostavlja revizioni kanal za remont puža i
reduktora prema uputama isporučioca opreme. Kao i prethodne, prema vrsti
multiciklona dijelimo ih na sisteme tipa E1 sa multiciklonom u blok verziji sa kotlom i
sisteme tipa E2 sa odvojenim multiciklonom.
Sl 21- Sistem za automatsko sagorijevanje drvne piljevine tipa E1 i E2
37
Uputstvo za montažu i eksploataciju
TIP F
Sistemi tipa F se primjenjuju kada se biomasa iz glavnog silosa izvlači pomoću
hidrauličnih izvlakača. Silos, kotlovnica kao i njihov međusobni položaj se utvrđuju sa
isporučiocem opreme. Iz glavnog silosa se transport biomase do pomoćnog silosa
ostvaruje preko jednog ili više pužnih izvlakača dok se ubacivanje biomase u gasifikator
ostvaruje pomoću hidrauličnog klipa. Kao i prethodne, prema vrsti multiciklona dijelimo
ih na sisteme tipa F1 sa multiciklonom u blok verziji sa kotlom i sisteme tipa F2 sa
odvojenim multiciklonom.
Sl 22- Sistem za automatsko sagorijevanje drvne piljevine tipa F
38
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Toplovodni kotao je urađen od kvalitetnog kotlovskog čeličnog lima tehnologijom
zavarivanja sa priključkom za gasifikator kod automatskog loženja piljevine ili za ručno
loženje komadnog otpada. Ova dva sistema se mogu kombinovati u odvojenim
režimima rada. Kotao je potpuno potopljen, sa vodom hlađenom rešetkom.
Karakterističan je po tome što na jednom boku ima izveden priključak za gasifikator.
Gasifikator je uređaj u kome se odvija proces gasifikacije piljevine tako da u ložište
kotla dolazi već formirani mlaz vrelih gasova. Ovim načinom je omogućeno potpuno
sagorijevanje piljevine, koja dolazi direktno iz pogona pilane. Gasifikator je cilindričnog
oblika na čijem donjem dijelu se nalazi rešetka sa kanalom preko kojeg se vrši
doziranje goriva. Sam gasifikator je izolovan debelim slojem termo betona i ima
obezbjeđene priključke za ulaz vazduha i izlaz produkata sagorijevanja prema kotlu. Na
gasifikatoru se nalaze montirani centrifugalni ventilatori koji imaju ulogu da pospješe
proces sagorijevanja i usmjeravanja - strujanja gasova prema kotlu odnosno dimnjaku,
kao i funkciju hlađenja pojedinih komponenti sistema.
Rezervoar sa dozatorom se sastoji od rezervoara sa mješačem i pužnog dozatora.
U rezervoar dolazi piljevina iz silosa, a pužnim transporterom se dalje transportuje do
gasifikatora. Mješač i pužni transporter imaju pogon sa elektromotorima i reduktorima.
Miješač je čvrstom vezom spojen sa nosačem pužnog dozatora koji nosi ventilator
sekundarnog vazduha ,temperaturnu sondu, reduktor i elektromotor. U zavisnosti od
tipa sistema ugrađuju se i rotacioni dozatori , kao i dozatori sa hidrauličnim klipom.
Multiciklon ima funkciju odvajanja krupnijih čestica iz dimnih gasova, tako da se
smanji zagađenje okoline i spriječi izlazak varnice koja bi mogla izazvati požar. Što
znači da je ugrađen u komplet sistem radi povećanja sigurnosnog faktora i
bezbjednijeg rada. Zavisno od tipa sistema može biti u blok varijanti sa kotlom ili
zaseban.Ventilator dimnih gasova preko dimovodnih cijevi transportuje dimne gasove
do dimnjaka.
Pult za upravljanje ima zadatak automatskog vođenja procesa sagorijevanja preko
zadate gornje i donje temperature kotlovske vode.
Dimnjak mora biti pravilno izabran. Pravilno dimenzionisanje dimnjaka preduslov je
za sigurnost rada kotla i ekonomičnost grijanja. Na donjem dijelu dimnjaka ugrađena su
vrata za čišćenje.Unutrašnje dimenzije dimnjaka su izabrane u zavisnosti od visine
dimnjaka i snage toplovodnog kotla.
Za pravilan rad kotla potrebno je obezbjediti minimalnu promaju u dimnjaku što se
postiže odgovarajućim presjekom i visinom dimnjaka.
Kotlovska instalacija je pravilno proračunata od strane projektanta i stručno izvedena
kako bi se postiglo maksimalno iskorištenje i kako ne bi došlo do nepravilnosti u radu i
neželjenih posledica.
Sistem je jednostavan za opsluživanje, održavanje i čišćenje.
Proces
sagorijevanja je izuzetno dobar, tako da je prljanje izmjenjivačkih površina minimalno, a
nataloženi pepeo se jednostavno izgrće .
Pribor za čišćenje se isporučuje od proizvođača uz ovaj sistem.
4. TRANSPORT I MONTAŽA
39
Uputstvo za montažu i eksploataciju
4.1. TRANSPORT
Transport do kupca se obavlja kamionom. Sitniji dijelovi sistema se pakuju u drvene
sanduke, a veliki sklopovi se postavljaju na drvene palete, oblažu sa folijom i pri
transportu osiguravaju od prevrtanja. Toplovodni kotao se isporučuje djelimično
namontiran bez spoljnjeg plašta. Kompletna završna montaža se vrši na licu mjesta kod
kupca. Temperatura pri kojoj se može vršiti transport kreće se od -25ºC do +55ºC.
Utovar i istovar svih dijelova sistema se obavlja viljuškarom, osim toplovodnog kotla i
većih gasifikatora čiji utovar i istovar ide putem dizalice preko zakački na kotlu i
gasifikatoru.
Sl 23, 24, 25 – Transport komponenti sistema
40
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl.26, 27 - Utovar i istovar toplovodnog kotla obavlja se putem dizalice preko
zakački na kotlu.
Sl.28 - Utovar i istovar gasifikatora obavlja se putem dizalice u dvije faze..
Poklopac gasifikatora preko nosača mehanizma i tijelo gasifikatora preko navojnih uški.
4.2. KOTLOVNICA I SKLADIŠTE GORIVA
41
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Obavezno je da su kod prvog puštanja u rad kotla prisutna i lica koja su ga
montirala ili druga odgovorna lica vezana za montažu kotla. Firma koja vrši montažu
kotla je dužna da upozna kupca sa svim pravilima o eksploataciji i radu cijelog sistema.
4.2.1. KOTLOVNICA
Prostor u kome se montira sistem i obavlja eksploatacija mora da ispunjava sledeće
uslove:
- temperatura u prostoriji kotlovnice - +5 do + 40ºC,
- vlažnost u prostoriji do 90% pri 20ºC,
- svetlost u prostoriji ne manje od 500 lux.
U kotlovnicu se smješta kotlovski uređaj sa pripadajućom mu armaturom I
pomoćnim uređajima (gasifikator, pomoćni silos, multiciklon , ventilator dimnih gasova ),
a dimnjak i spremišta sa gorivom su izvan zgrade.Izvan objekta se može smjestiti I
multiciklon u slobodnoj izvedbi. Kotlovnica treba da ima najmanje dva sigurnosna izlaza
u slučaju požara. Svi pristupi, kao stepenice, platforma itd.( ukoliko postoje ) , moraju
biti ograđeni ogradom od min.800 mm visine. Prostorija kotlovnice mora biti toliko
visoka, da između tavanice ili nosača krovne konstrukcije i kotla bude najmanje 1.80 m.
Između prednjeg čela kotla I suprotnog zida mora biti razmak 2.5 m . Kotlovnica treba
da je dovoljno provjetrena i osvjetljena , da je omogućen pregled kotla, kao i rad oko
njegove eventualne opravke i čišćenja.
U kotlovnici moraju biti preduzete mjere dovođenja svježeg
vazduha za sagorijevanje.Kotlovnica mora biti sigurna od smrzavanja i
dobro prozračena. Ako se ne poštuju ova uputstva otpada garancija za
moguće štete koje nastanu iz jednog od ovih razloga.
Kotlovnice preko 290 kW, moraju imati dva trajna I upotrebljiva izlaza, po
mogućnosti postavljena jedan nasuprot drugom, od kojih jedan vodi direktno napolje.
Kao takav izlaz može se smatrati I prozor, sa metalnim stepenicama do dna. Vrata
kotlovnice moraju se otvarati u pravcu izlaza a vrata koja koja ne vode direktno napolje
moraju biti nezapaljiva.Kotlovnica mora imati barem jedan prozor koji gleda napolje.
Svijetle mjere prozora treba da iznose najmanje jednu dvanaestinu osnovne površine
kotlovnice. Uređaji za otvaranje I zatvaranje prozora moraju biti nadohvat ruke I laki za
rukovanje.
Zidovi, plafoni I pod kotlovnice moraju biti izrađeni od negorivog
materijala.
42
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Tabela 20 – Dimenzije min. dovodnih i odvodnih otvora svježeg vazduha u
kotlovnici
Potrebni presjek smije biti podjeljen na najviše dva otvora ili voda.
Kotao i gasifikator moraju biti udaljeni i zaštićeni od dijelova
zapaljivog građevnog materijala i ugradnog namještaja da na na istim
kod nazivnog toplotnog kapaciteta kotlova ne mogu nastati
temperature više od 80 ºC. U protivnom se mora održati razmak od
najmanje 80 cm.
Otvori za dovod i odvod vazduha moraju stalno biti otvoreni, punim poprečnim
presjekom.Dovod vazduha mora biti direktno spolja. Otvori za dovod vazduha smiju se
nalaziti najviše 50 cm iznad donje ivice kotla. Otvori za odvod vazduha postavljaju se po
mogućnosti ispod plafona na spoljnjem zidu kotlovnice. Ukoliko kotlovnica nema
spoljnjih zidova provjetravanje treba riješiti kanalskim razvodom. Otvori za odvod
vazduha ne smiju imati rešetku.
Preporučene minimalne udaljenosti od zida za radove montaže i radove na
održavanju treba uzeti iz preporuka proizvođača.
43
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 29 - Minimalna rastojanja pojedinih dijelova sistema tipa A1 od zidova kotlovnice
Na slici 29 su data minimalna rastojanja pojedinih dijelova sistema od zidova
kotlovnice potrebna za normalno opsluživanje I servisiranje sistema. Ukupne dimenzije
kotlovnice potrebno je usaglasiti sa proizvođačem opreme pošto one zavise od niza
okolnosti koje nisu uvijek jednoznačne.
Naime, sistem SASP je veoma fleksibilan I prilagodljiv sa stanovišta smještaja u
prostor kotlovnice. To znači da se u zavisnosti od raspoloživog prostora, položaja silosa
u odnosu na kotlovnicu , broja sistema koji mogu da rade u blok varijanti ili zasebno, te
načina doziranja mogu praviti razne varijacije sistema. Pojedine komponente sistema se
mogu zakretati oko drugih komponenti sistema dok se ne postave u idealan položaj sa
stanovišta optimizacije prostora i transporta goriva do pomoćnog silosa.
Tako se gasifikator može priključiti i sa lijeve i sa desne strane kotla. ( U
specijalnim slučajevima gasifikator se može priključiti i sa zadnje strane kotla ).Pomoćni
silos se može zakretati oko gasifikatora za 220 º. Takođe se i dužina pužnog dozatora
može prilagođavati prema potrebi do određene granice. Ventilator dimnih gasova koji je
postavljen na multiciklon je zakretan oko svoje ose za 360º što znači da je sistem
44
Uputstvo za montažu i eksploataciju
nezavisan od položaja dimnjaka u odnosu na kotao te se dimnjak može postaviti sa bilo
koje strane kotla u kotlovnici ili van nje. Sve ove varijacije u cilju nalaženja optimalnog
rješenja smještaja, doziranja , eksploatacije i servisiranja su karakteristične za svaki
slučaj ponaosob pa ih je potrebno zasebno i razmatrati.
Naročito je potrebno voditi računa o mogućnosti zamjene
dozirnog puža . Ako nema dovoljno prostora unutar kotlovnice , treba
obezbijediti revizioni otvor na zidu iste,Iza kojeg ne smije biti fizičkih
prepreka.
Na sledećim primjerima pokazane su neke od varijanti raspoređivanja
komponenti sistema u kotlovnici.
Primjer1.
Sl.30 - Varijacije komponenti sistema
Na slici 30 prikazana su dva sistema tipa A1 u zajedničkoj kotlovnici. U gornjem
primjeru predviđeno je punjenje pomoćnih silosa viljuškarem, a na donjoj transportnom
trakom koja bi išla paralelno sa zadnjim stranama kotlova. To iziskiva veću dubinu
kotlovnice za iste sisteme, što je primjer promjenljivosti minimalnih gabarita kotlovnice u
zavisnosti od načina doziranja.
45
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Primjer 2.
Sl. 31- Kotlovnica za sistem tipa E1 snage 350 kW
Na slici 31 je prikazan sistem tipa E1 gdje je dimnjak postavljen unutar kotlovnice
sa strane kotla , a veza multiciklon-dimnjak je jednostavno riješena zakretanjem
ventilator dimnih gasova na multiciklonu prema dimnjaku.
Primjer 3.
46
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl.32 – Kotlovnica za sistem tipa B1 snage 1 MW
Na slici 32 je prikazan sistem tipa B1 gdje se betonski silos nalazi iznad
kotlovnice a sistem snabdijeva toplom vodom izmjenjivače u sušarama. Često se pored
sušara uz kotlovnicu nalazi i parionica , pa je je potrebno u istu kotlovnicu staviti parni
kotao sa prippadajućom mu armaturom , što uslovljava dimenzionisanje prostora u
kotlovnici
Primjer 4.
47
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 33 – Kotlovnica za sistem tipa F
Na slici 33 je prikazan sistem tipa F sa hidrauličnim guračima u silosu,
dvostepenim pužnim doziranjem do pomoćnog silosa te hidrauličnim ubacivanjem
biomase u gasifikator. Sistem je namijenjen za grijanje stambene zgrade , a kao gorivo
koristi se sječka. Ovdje je u kotlovnicu pored standardnih komponenti sistema
smještena i dodatna oprema kao što su akumulatori toplote, ekspanzioni modul,
hidraulični agregat te dodatni distributer vazduha smješten u međugrlo između kotla i
gasifikatora.
4.2.2. USKLADIŠTENJE GORIVA
48
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Gorivo mora biti tako uskladišteno da onemogući nastanak opasnosti od požara,
eksplozije i povreda.
Uskladištenje goriva nije dozvoljeno unutar prostora kotlovskog
postrojenja, osim u uređajima za miješanje i doziranje, za
snabdijevanje gorivom, dozatoru i uređaju za ubacivanje.
Piljevina se uskladištuje unutar komora i silosa. Komore i silosi su rezervoari i
zgrade za uskladištenje goriva u obliku okna kružnog ili pravougaonog presjeka, koji se
po pravilu pune sa gornje strane, a prazne sa donje strane.
U slučaju da se goriva uskladištavaju u drugim prostorima, tada se za te prostore
primjenjuju iste mjere zaštite od požara i eksplozije kao za komore i silose.
Za uskladištenje komada i odsječaka mora se izvesti vatrootporna zaštita prema
prostoru kotlovskog postrojenja. To praktično znači da prostorija u kojoj je smješteno
kotlovsko postrojenje mora imati zid otporan prema požaru na strani na kojoj se nalazi
skladište goriva ( komada i sječke ). Uobičajeno je da otpornost prema požaru tog zida
bude 60 minuta s tim da se u njemu ne mogu nalaziti otvori poput prozora. Ukoliko se
na zidu nalaze vrata ona takođe moraju imati otpornost prema požaru od 60 minuta.
Presovana ili briketirana goriva se skladište sa zaštitom od atmosferskih uticaja.
4.2.3. POLOŽAJ I IZVOĐENJE SKLADIŠTA
Komore i silosi za uskladištenje goriva se grade na otvorenom prostoru , pored,
unutar ili iznad kotlovnice. U donjem području moraju biti pristupačni, prohodni i moraju
se bezbjedno prazniti. Komore i zidovi za uskladištenje goriva moraju imati vatrootporne
zidove koji zadovoljavaju zahtjeve zaštite od požara. U ovom slušaju podrazumijeva se
da su komore ili silosi izgrađeni od opeke, blokova, armiranog betona i drugih negorivih
materija.Kod malih skladišta sa srednjim požarnim opterećenjem ( u koje spadaju
komore i silosi za ovu namjenu ) otpornost zidova treba da bude 60 minuta. Tu
otpornost ima zid od opeke debljine 12 cm, zid od šuplje opeke debljine 10 cm, zid od
armiranog betona debljine 7.5 cm , zid od nearmiranog betona debljine 10 cm itd.
Komore i silosi koji ne zadovoljavaju ove uslove moraju se okružiti vatrootpornim
zidovima na kojima se ne mogu nalaziti nezaštićeni otvori. Otpornost zidova prema
požaru treba da bude kao u prethodnom slučaju.Ukoliko su na zidovima potrebna vrata
49
Uputstvo za montažu i eksploataciju
za ulaz ona moraju imati istu otpornost prema požaru kao i zidovi. Zatvarači otvora za
rasterećenje pritiska moraju biti izrađeni od negorivih materijala.
Komore i silosi koji se nalaze uz zgrade moraju biti izgrađeni od negorivih
materijala i odvojeni od susjednih zgrada vatrootpornim zidovima. Vatrootporni zidovi
mogu biti dio komore odnosno silosa ili susjednih građevina. Otpornost zidova prema
požaru treba da bude kao u prethodnim slučajevima s tim da na zidu koji dijeli komoru ili
silos od građevine druge namjene ne smije biti nikakvih otvora.
Komore i silosi koji se nalaze na slobodnom prostoru i izgrađeni su od negorivih
materijala, npr. od čeličnog lima, moraju biti udaljeni najmanje 5 m od zgrada čiji
spoljašnji zidovi ne zadovoljavaju zahtjeve za vatrootporne zidove odnosno tj. mogu da
budu izgrađeni od gorivih materijala ako ne postoji opasnost od prenošenja požara (
zračenjem ili preskokom vatre ) sa tih objekata na komore ili silose.
U komore i silose se postavljaju samo uređaji koji su potrebni za njihov pogon i
održavanje i ne smiju sprečavati normalan protok goriva.
Svi prilazi i priključci komora i silosa moraju biti obezbjeđeni od neovlaštenog
pristupa . Svi otvori od rasterećenja pritiska, za ispuštanje i ulaz moraju biti obezbjeđeni
od pada, npr. pomoću čvrsto ugrađenih rešetki.
Komore i silosi se moraju obezbjediti od prepunjavanja, a otvori kanala i otvori za
rasterećenje pritiska moraju ostati slobodni. Dozvoljeni nivo punjenja mora se
kontrolisati i biti vidljiv.
Komore , silosi i drugi uređaji za uskladištenje, filtracione komore i odvajači
moraju biti opremljeni uređajem za gašenje požara otpornim prema mrazu, koji
obezbjeđuje suzbijanje požara bez otvaranja prilaznih vrata. Uređaj za gašenje se ne
ugrađuje ako je kanal za dovod goriva snabdjeven uređajem za gašenje požara.
Silosi i komore u kojima je uskladišteno gorivo moraju biti dobro
zaptiveni sa gornje strane radi sprečavanja ulaska atmosferskih
padavina i raznih stranih otpada u iste. Povećana vlaga u gorivu
smanjuje snagu postrojenja i izaziva znatnu zaprljanost gasifikatora.
Takođe, strana tijela koja se pomješaju sa gorivom ( ekseri, žica , razni
metalni komadi , kao i krupni komadi drveta koji zbog gabarita ne
mogu proći kroz pužni transporter, mogu izazvati oštećenja na
dozirnom sistemu. U slučaju otkaza sistema izazvanih gore navedenim
slučajevima, proizvođač ne snosi odgovornost.
50
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 34 – Primjer silosa za sistem tipa F sa ugrađenom protivpožarnom zaštitom
4.3. MONTAŽA SISTEMA
51
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl.35 - Montažna šema sistema SASP
Na sl. 35 data je kompletna montažna šema priključivanja sistema.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Toplovodni kotao sa prednjim i zadnjim ventilatorima
Gasifikator sa primarnim i sekundarnim ventilatorima
Rezervoar biomase sa motorom mješača i motorom puža
Dimnjak
Multiciklon
Ventilator dimnih gasova
Upravljački pult
Zvučni i svjetlosni alarm
52
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Na sigurnosnim vodovima iz kotla ne smije se montirati nikakav
ventil ili bilo koja druga zaporna armatura.
Montažu može vršiti samo odgovarajuće lice proizvođača ili osposobljeno lice
koje posjeduje odobrenje za montažu od nadležne odgovarajuće institucije iz ove
oblasti.
U kotlovnicu se moraju dovesti sledeći priključci :
- Priključak vode za punjenje kotla,
- Priključak za odvođenje vode pri pražnjenju kotla.
- Elektro priključak treba da bude dimenzionisan za napajanje svih potrošača
(pumpi,motora, osvjetljenja itd). Elektroinstalacija mora da odgovara ugrađenim
elementima u elektro ormaru.
Napomena: Osigurači se moraju odrediti prema stvarnoj potrošnji.
Elektroinstalacije se moraju izvesti prema važećim propisima i
preporukama. Osvjetljenje mora biti isključivo električno. Ono se mora
tako projektovati da se kotao i pult za upravljanje mogu dobro
kontrolisati.
4.3.1. INSTALISANJE TOPLOVODNOG KOTLA
Kotao se instališe na predviđeno mjesto ( betonski niveliran pod do maksimalnog
nagiba ± 3 mm). On treba da bude postavljen na nenapregnutu horizontalnu i čvrstu AB
ploču.
4.3.1.1. PRIKLJUČAK KOTLA NA TOPLOVODNI VOD
Prije nego što se kotao priključi na postojeću instalaciju grijanja, instalacija
grijanja se mora temeljno isprati, kako bi se uklonila nečistoća i talog.
Nečistoća i talog se inače skupljaju u kotlu za grijanje i mogu dovesti do
mjestimičnih pregrijavanja, šumova i korozije. Za štete kotla nastale iz tog razloga
otpada pravo na garanciju. U datom slučaju treba ugraditi hvatače nečistoće.
Kotao se priključuje na toplovodnu instalaciju preko polaznog i povratnog voda.
Kod priključivanja kotla treba spriječiti sva naprezanja koja bi mogla biti uzrokovana
cijevnim vodovima. Težinu cijevnih vodova moraju preuzeti nosači cjevovoda. Sve
priključke i armaturu na kotlu treba tako montirati da je moguće nesmetano čišćenje
kotla. Ukoliko je moguće odmah iznad kotla na polaznom vodu treba postaviti odzračni
lonac.
Spajanje cjevovoda treba vršiti zavarivanjem. Prirubnički spojevi su dozvoljeni
samo na mjestu spajanja armature sa cjevovodom
53
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Svi potrošači toplote odnosno krugovi grijanja se moraju priključiti na nastavke
povratnog i polaznog voda. Ne priključivati na sigurnosne vodove ili druge priključke.
Preporučuje se ugradnja zapornih dijelova kako se kod kasnijih radova na kotlu
odnosno na krugovima grijanja ne mora ispuštati voda iz čitave instalacije.
PAŽNJA: Pri montaži pumpi obavezno voditi računa
smjeru pumpi
o
Kotao se priključuje na vodovodnu instalaciju preko prirubnica.Punjenje kotla se
ne vrši ako je temperatura ambijenta ispod 5° C.
Radi provjere zaptivenosti kotla vrši se ispitivanje pod pritiskom od 3 bara u
samom procesu proizvodnje, a isti postupak se ponovi i prije montaže na licu mjesta .
Na licu mjesta vrši se i vizuelna provjera kotla, provjera ispravnosti manometra kako bi
se mogla početi puniti kompletna instalacija. Otvoriti vrata na kotlu radi provjere
funkcionisanja.
Ako pri probama nema pada pritiska onda može da se nastavi daljnja montaža.
PAŽNJA: Sigurnosni razvodni vod i sigurnosni povratni vod
moraju biti bez uređaja za zatvaranje
Sigurnosni vodovi ne smiju pokazivati nikakva suženja i moraju biti vođeni do
ekspanzionog suda sa takvim usponom da bude obezbjeđena cirkulacija vode i da bude
onemogućeno sakupljanje vazduha.
Pri paralelnom postavljanju grupe od više sistema mogu se izvesti jedan ili oba
voda kao zajednički ( sigurnosni razvodni ili sigurnosni povratni vod ). Da bi se spriječilo
sniženje nivoa vode pri isključivanju iz rada jednog od sistema, može i svaki od njih da
se posebno poveže sa ekspanzionim sudom. Ukoliko u grupi od više sistema treba za
svaki od njih da postoji mogućnost zatvaranja u razvodnom odnosu u povratnom vodu,
onda za svaki od tih sistema mora biti postavljen po jedan sopstveni sigurnosni razvodni
ili povratni vod ( ili oba ), da bi time bila obezbjeđena veza razvodne i povratne strane
svakog od tih sistema sa ekspanzionim sudom.
Osiguranje za grupu sistema može biti izvedeno kao i za pojedinačni sistem ako
se sigurnosni vod dimenzioniše prema ukupnom učinku kotlovske grupe.
U svakom otvorenom sistemu grijanja toplom vodom mora postojati na najvišem
mjestu čitavog postrojenja ekspanzioni sud. Ovaj ekspanzioni sud se obično postavlja
vertikalno iznad kotlovskog postrojenja. Ako to nije moguće iz građevinskih razloga,
onda ukupno produženje sigurnosnih vodova ne smije preći desetostruku vrijednost
vertikalno izvedenog dijela sigurnosnog voda nad kotlom.
54
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Da bi se za otvorena postrojenja osigurala cirkulacija vode u ekspanzionom
sudu, mora se predvidjeti između razvodnog voda i donjeg dijela ekspanzionog suda ili
njegovog priključka za sigurnosni povratni tok, jedan spojni vod nazivnog prečnika 20
mm ( unutrašnji prečnik cijevi sa ugrađenim uređajem za prigušivanje ).
Prečnik otvora odušne i prelivne cijevi mora biti najmanje jednak prečniku
sigurnosnog razvodnog voda, ali ne smije iznositi manje od 25 mm. Prelivni vod mora
se završavati u kotlovnici otvorenim krajem i na takvom mjestu da se može osmatrati.
Odušna i prelivna cijev ne smiju izlaziti napolje. Prelivna cijev može se istovremeno
koristiti i kao odušna, ako se u visini ekspanzionog suda izvede jedan prelomljeni
ogranak.
Sl. 36
55
- Priključak toplovodnog kotla na instalaciju grijanja (npr. sušare)
Uputstvo za montažu i eksploataciju
1. Kotao
2. Termometar
3. Manometar
4. Ekspanziona posuda
5. Kolektor
6. Kuglični ventili
7. Trokraka slavina na elektromotorni pogon
8. Sigurnosni ventil
9. Kuglični ventil
10. Kuglični ventil
11. Pumpe
S1,S2 – Sušare
SASP
DN
R1
A
B
C
Količina vode
u
ekspanzionoj
posudu (l)
SASP
DN (NO)
R1
A
B
C
Količina vode
u
ekspanzionoj
posudu (l)
SASP
100
50
5/4"
1/2"
3/4"
2"
SASP
150
65
5/4"
1/2"
3/4"
2"
SASP
175
65
1 1/2"
1/2"
3/4"
2"
SASP
200
65
1 1/2"
1/2"
3/4"
2"
SASP
250
65
1 1/2"
1/2"
3/4"
2"
SASP
300
80
1 1/2"
1/2"
3/4"
2"
SASP
350
80
2"
1/2"
3/4"
2"
SASP
400
80
2"
1/2"
3/4"
2"
SASP
450
100
2"
1/2"
3/4"
2"
SASP
550
100
2"
1/2"
3/4"
2"
250
250
250
500
500
500
750
750
750
1000
SASP
750
125
2 1/2"
1/2"
3/4"
2"
SASP
850
125
2 1/2"
1/2"
3/4"
2"
SASP
1000
125
2 1/2"
1/2"
3/4"
2"
SASP
1200
125
2 1/2"
1/2"
3/4"
2"
SASP
1500
150
2 1/2"
1/2"
3/4"
2"
SASP
1700
150
3"
1/2"
3/4"
2"
SASP
2000
150
3"
1/2"
3/4"
2"
1500
1500
1500
2000
2500
3000
3000
Tabela 21
56
– Dimenzije priključaka
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 37 - Primjer uvezivanja sistema tipa A1 snage 750 kW sa tri sušare
57
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Pritisak u sistemu toplovodnog grijanja može da se održava i pomoću
ekspanzionog modula.
Ekspanzioni modul je automatski uređaj u monoblok izvedbi, namijenjen za
održavanje pritiska u zatvorenim sistemima toplovodnog i vrelovodnog grijanja. Preko
ekspanzionog modula omogućen je prihvat viška vode iz sistema koji nastaje prilikom
rastezanja sistema u procesu grijanja, kao I dopunjavanje sistema kod hlađenja ili
propuštanja.
Modul se sastoji od otvorene ekspanzione posude čiji volumen ovisi o količini
vode u sistemu grijanja, prestrujnog ventila, tlačne sklopke, elektromagnetnog ventila,
jedne ili dvije tlačne pumpe, komandnog ormara i potrebne armature i automatike za
samostalan rad.
Način rada ekspanzionog modula:
Ekspanzioni modul služi za održavanje pritiska u sistemu centralnog grijanja do
130o C. Uobičajeno je da se priključuje na povratni vod sistema ili na priključak
predviđen za ekspanziju na kotlovskim postrojenjima. Kod ugradnje uređaja obavezno
voditi računa da između njega i sistema na koji je ugrađen nema nikakve zaporne
armature. Održavanje pritiska u sistemu omogućeno je preko tlačne pumpe i
prestrujnog ventila. Kod punjenja sistema i zagrijavanja usljed rastezanja vode dolazi do
prestrujavanja viška vode u posudu. Nakon postizanja radnog pritiska, tlačna sklopka
isključuje pumpu. Kada pritisak u sistemu usled hlađenja počne da opada, tlačna
sklopka uključuje pumpu I dopunjava system. Modul je preko vodomjera i
elektromagnetnog ventila priključen na hemijsku pripremu preko koje se vrši
automatsko dopunjavanje vode u posudu. U slučaju da dođe do gubitka vode u posudi
nivosonda uključuje elektromagnetni ventil peko koga se vrši automatsko dopunjavanje
(automatska regulacija nivoa). Na komandnom elektroormaru sa ugrađenim lampicama
kontroliše se nivo vode u posudi.
Elektro instalacije:
Ekspanzioni modul je opremljen komandnim elektro ormarom preko koga se vrši
automatsko upravljanje radom uređaja. Komandni ormar je opremljen sa svom
potrebnom opremom za automatsku kontrolu rada sa lampicama koje pokazuju trenutno
stanje urđaja ( signaliziranje nivoa vode u posudi, punjenje, doziranje, rad pumpi).
Uređaj se priključuje na električnu energiju (220V/380V) ovisno o snazi ugrađene
pumpe (monofazna ili trofazna). Preko komandnog ormara omogućen je automatski rad
ili ručno uključenje po potrebi.
Opšta upustva:
Kako je ekspanzioni modul jedan od osnovnih sigurnosnih uređaja kod postrojenja
za proizvodnju toplotne energije, potebno je pridržavati se uputstava za rad, rukovanje i
održavanje, kako se ne bi doveli u pitanje funkcionalnost i nesmetan rad samog
postrojenja za prozvodnju toplotne energije.
58
Uputstvo za montažu i eksploataciju
1. Otvorena posuda ekspanzionog modula MORA BITI UVIJEK napunjena vodom
do sigurnosnog nivoa (donji kritični nivo vode)
2. Ekspanzioni modul se ne smije isključiti sa izvora napajanja elektro energijom
dok je postrojenje za proizvodnju toplotne energije u funkciji
3. Tlačne pumpe (radna i rezervna) moraju biti ispravne
4. Potrebno je imati siguran izvor za dopunjavanje modula vodom. U slučaju
nestanka vode osigurati dežurstvo I ručno dopunjavanje sistema ukoliko to
uređaj signalizira
5. Vršiti redovnu kontrolu tlačnih pumpi, elektromagnetnog ventila i tlačne sklopke
6. Neovlaštenim osobama zabranjeno je rukovanje uređajem
Puštanje u pogon:
Pri puštanju uređaja u pogon potrebno je vizuelno provjeriti sve sastavne elemente
uređaja I pristupiti uključenju uređaja sljedećim redoslijedom:
- Otvoriti ventil za dotok vode u hemijsku pripremu i provjeriti da li ima vode u
vodovodnoj mreži na koju je priključena hemijska piprema
- Ukoliko nema vode u vodovodnoj mreži ili je pritisak vode ispod normalnog,
izvršiti ručno dopunjavanje posude preko otvora na vrhu posude. Vodu
dopunjavati sve dotle dok ne krene izlaziti na preliv sa bočne strane posude
- Otvoriti ventil na cjevovodu za napajanje ekspanzionog modula vodom iz
hemijske pripreme
- Odabrati tlačnu pumpu koja će biti radna
- Provjeriti da li su ventili na usisu i potisu odabrane pumpe otvoreni
- Zatvoriti ventile na usisu i potisu rezervne pumpe
- Na komandnom ormariću ekspanzionog modula prebaciti prekidač radne pumpe
u položaj (2) – automatski rad, a prekidač rezervne pumpe u položaj (0) –
isključeno
- Prebaciti prekidač glavne sklopke u položaj (1) – uključeno.
Ukoliko je uređaj ispravan, ciklus održavanja pritiska u sistemu grijanja na koji je
priključen će teći automatski.
Redovan pogon:
U redovnoj eksploataciji uređaja u toku grejne sezone potrebno je vršiti
periodičnu kontrolu vitalnih dijelova uređa ( tlačne pumpe, tlačna sklopka,
elektromagnetni ventil). U toku eksploatacije potrebno je svakih mjesec dana izvršiti
promjenu u radu tlačnih pumpi, tako da se rezervna pumpa uključi da radi kao radna,
aradna se isključi iz sistema I služi kao rezervna. Zamjenu u radu izvršiti zatvaranjem,
odnosno otvaranjem ventila I prebacivanjem prekidača na elektro ormaru za
omogućavanje rada drugoj pumpi. Ovakvim načinom rada omogućujemo ravnomjernije
opterećenje obje tlačne pumpe I produžavamo vijek trajanja sistema.
59
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Isključivanje sistema
Uobičajeno je da se po završetku grejne sezone vrši konzerviranje sistema, kako bi
on bio spreman za rad u narednoj grejnoj sezoni. Isključenju ekspanzionog modula
pristupamo sljedećim redosljedom:
- isključiti glavnu sklopku
- zatvoriti ventile na tlačnim pumpama ekspanzionog modula
- zatvoriti ventile na dovodu vode iz hemijske pripreme u ekspanzioni modul
- zatvoriti ventil na dovodu u hemijsku pripremu
Ovim radnjama je osigurano da u slučaju eventualne havarije neće doći do
pražnjenja sistema na koji je ekspanzioni modul priključen.
Održavanje ekspanzionog modula
Ekspanzioni modul je jednostavan uređaj koji ne zahtijeva neko posebno
održavanje. Radi veće pogonske sigurnosti potrebno je na kraju grejne sezone ispustiti
vodu iz posude radi odstranjenja eventualnih taloga I ponovo nakon ispiranja napuniti
posudu vodom do potrebnog radnog nivoa.
Sl. 38 – Ekspanzioni modul
60
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 39 – Ekspanzioni modul – šema uvezivanja
Tabela 22
– Dimenzije i karakteristike ekspanzionih modula
Razdjelnici i sabirnici mogu biti smješteni u u zajedničkom prostoru sa kotlom, a
mogu biti i u posebnom prostoru, što zavisi od konkretnih uslova, odnosno namjene
kotlovnice i prije svega od tražene podjele na grupe. Potrebno je , s obzirom na
bezbjednost rada, nesmetano aktiviranje armatura i aparata kao i besprekorna
mogućnost izduženja cjevovoda. Sve armature i regulatori treba da budu montirani u
visini ruke. Cjevovodi moraju biti postavljeni tako da se mogu besprijekorno izolovati.
Važno je da postoji dobro provjetravanje i odsisavanje vazduha u prostoru sa
razdjelnicima , jer ovdje po pravilu vladaju više temperature nego u kotlovnici. U ovom
prostoru treba omogućiti prirodnu ventilaciju, a ako ovaj način nije moguć treba uvesti
prinudnu ventilaciju, da bi temperatura u tom prostoru ostala u podnošljivim
granicama.Pri određivanju veličine prostora u kome su smješteni razdjelnici, i rasporeda
opreme, mora se voditi računa o mogućem brzom servisiranju cirkulacionih pumpi, bez
dužeg prekida rada za vrijeme grejne sezone. Ovo je naročito važno za kotlovnice u
bolnicama.
61
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Mjerni i regulacioni uređaji koji su osjetljivi na vlagu ne smiju se
montirati na spoljnim zidovima.
Voda za napajanje kotlova
Na vijek trajanja sistema kao i čitave instalacije grijanja utiče kvaliteta vode.
Troškovi pripreme vode su u svakom slučaju niži od uklanjanja šteta na instalacici
grijanja.
Garancija ne obuhvata štete nastale zbog korozije i kamenca u kotlu.
Kvalitet vode utiče na sigurnost rada, vijek trajanja i stepen iskorištenja kotla.
Voda za napajenje može biti: sirova, omekšana, kondenzovana i destilovana. U sirovu
vodu spadaju: atmosferska, površinska i podzemna voda.
Atmosferske vode nastaju od kiše i snijega. Padajući na zemlju, usput primaju
čestice prašine i razne gasove: kiseonik , ugljendioksid i azot.Od svih sirovih voda
atmosferske vode su najmekše.
Površinske vode sačinjavaju rijeke , jezera i mora.Imaju u sebi rastvorene
mineralne materije i gasove. Sadrže mehaničke primjese mineralnog i organskog
porijekla.
Podzemne vode se nalaze u bunarima ili se pojevljuju na površini zemlje kao
izvori. Sadrže veću količinu rastvorenih soli i gasova te spadaju u najtvrđe vode.
Omekšana voda nastaje posle prečišćavanja sirove vode određenim hemijskim
postupcima ( dodatak ).
Kondenzati nastaju kondenzovanjem vodene pare.Nemaju rastvorene soli, ali
mogu imati čestice ulja i izvjesne mehaničke nečistoće.
Destilovana voda nastaje isparavanjem vode u određenim sudovima i ponovnim
kondenzovanjem pare u hladnjacima.
Primjese u vodi mogu biti: mehaničke, koloidne i rastvorene.Mehaničke primjese
mogu da plivaju, lebde i da se talože u zavisnosti od njihove specifične težine.
Sačinjavaju ih zemlja , pijesak i sl. Koloidne primjese su organskog i mineralnog
porijekla.To su vrlo male čestice. Čine ih ulja , masti , fina prašina , čestice
gline.Rastvorene primjese u vodi su soli i gasovi. Značajne soli u vodi su: bikarbonati i
sulfati kalcijuma i magnezijuma. Gasovi rastvoreni u vodi su: ugljendioksid, kiseonik i
azot.
Uticaj primjesa napojne vode na rad kotla.Sve primjese štetno utiču na
bezbjednost rada i stepen iskorištenja kotla.Primjese u vodi za napajanje kotla izazivaju
sledeće posledice: taloženje mulja , stvaranje kotlovskog kamenca , pjenušanje vode i
koroziju metalnih dijelova kotla.
Kamenac se hvata na svim površinama kotla koje su pod vodom. On sprečava
normalno hlađenje kotlovskih limova i cijevi koji su u dodiru sa vrelim dimnim gasovima,
odnosno sprečava prelaz toplote sa grejne površine kotla na kotlovsku vodu. Ovo
izaziva pregrijavanje kotlovskih limova i cijevi, dolazi do promjene strukture materijala,
deformacije kotlovskih dijelova a u težim slučajevima i do eksplozije. Jačina metala na
62
Uputstvo za montažu i eksploataciju
kidanje opada sa njegovim zagrijavanjem. Na temperaturi od 500°C ja čina na kidanje
opada za 75%. Jasno je da takav metal ne može da izdrži radni pritisak kotla.
Svojim taloženjem kotlovski kamenac utiče i na smanjenje stepena iskorištenja
kotla.Tablica pokazuje kako se povećava potrošnja goriva sa povećanjem debljine
kotlovskog kamenca.
Debljina kamenca u mm
Povećanje potr. goriva u %
Tabela 23
1
2
2
3.5
3
5
4
6.5
5
7.5
– Povećanje potrošnje goriva u zavisnosti od debljine kamenca
Korozija metalnih površina kotla u dodiru sa vodom nastaje usled dejstva
gasova sadržanih u kotlovskoj vodi( naročito je opasno dejstvo kiseonika koji u dodiru
sa gvožđem stvara oksid ) i dejstva soli sadržanih u vodi. Kotlovski kamenac se na
temperaturi od 600°C raspada i izaziva nagrizanje k otlovskih limova.Proces korodiranja
ubrzava i pomaže visoka temperatura. Posledice korozije su oštećenje limova i cijevi
kotla. Smanjuje se debljina materijala i nemogućnost podnošenja radnog pritiska kotla.
Ovim se i vijek trajanja kotla skraćuje.
U dodatku je dato kompletno uputstvo za rukovanje uređajem za omekšavanje
vode tipa JOP 1 proizvođača Klenik – Gradiška.
UPUTSTVO ZA RUKOVANJE UREĐAJEM ZA
OMEKŠIVANJE VODE Tip JOP 1
I. OSNOVNI PODACI UREĐAJA
Nazivni protok omekšane vode
Kapacitet između dvije regeneracije
Jonoizmjenjivačka masa
Količina sredstava za regeneraciju – NaCl
Max. dozvoljena temperatura vode
Sadržaj Mn,Fe ili Al u sirovoj vodi za svaki element
Max. radni pritisak
Priključak na vodovodnu mrežu
Količina kvarcnog pijeska 1 – 2 mm
Količina kvarcnog pijeska 5 – 7 mm
63
2 m3 / h
20 – 30 m 3
100 l Varion KS
34 kg
40 °C
6 bar
3 / 4”
u visini 80 mm
u visini 80 mm
Uputstvo za montažu i eksploataciju
II. OPIS UREĐAJA
Uređaj radi na principu izmjene katjona soli vode (Ca, Mg) sa jonima natrijuma.
Sastoji se iz veće jonske posude u kojoj se nalazi jonska masa i pijesak. Manja solna
posuda je predviđena za smještaj soli za vrijeme regeneracije mase. Posude su
opremljene cijevima i ventilima za rušno upravljanje te tako čine kompaktnu cjelinu. Na
sistemu je potrebno dodatno ugraditi mjeračvode, radi kontrole i upravljanja radom
posude. Funkcija ventila opisana je prema rednim brojevima. Potrebno je da tvrdoća
vode poslije izlaska iz omekšivača bude manja od 0,1° dH.
III. PRIPREMA UREĐAJA ZA RAD PRVI PUT I DEKONZERVACIJA JONSKE MASE
Isporučeni uređaj priključiti na vodovodnu mrežu. Gornji priključak je za dovod
vode u omekšivač, a donji za odvod iz njega. Nakon priključenja na mrežu izvršiti
kontrolu nepropusnosti novih spojeva. Voda se zatim ispusti iz posude, odviju vijci na
prirubnicama i skinu poklopci.Uređaj je spreman za punjenje jonskom masom i
pijeskom.
- Prvo se stavlja grubi pijesak granulacije 5 – 7 mm oko dizni na donjem dijelu jonske
posude u
visini 80 mm iznad dna. Ostatak pijeska se sipa u solnu posudu, takođe u visini 80
mm.
- Zatim se stavlja fini pijesak granulacije 1 – 2 mm po grubom pijesku te ravnomjerno
rasporedi
po čitavoj površini u visini 80 mm, a ostatak isto kao u jonskoj posudi rasporedi se u
solnoj
posudi u visini 80 mm.
- Otvaranjem ventila br. 4 islavine 6 isprati pijesak od nečistoća.
- Zatvoriti donji otvor jonske i otvor solne posude.
- Nasuti 40 – 50 % vode u jonskuposudu i kroz gornji otvor jonsku masu.
- Jonska masa treba da bubri 10 – 15 sati, pri čemu gornji otvor mora biti otvoren.
- Nakon toga zatvoriti poklopcem gornji otvor jonske posude.
- Zatim se vrši ispiranje mase od konzervansa (opisano pod VII) u trajanju od 1 sata.
- Izvršiti dva puta regeneraciju jonske mase (opisano pod VI).
- Preporučljivo je da prvo puštanje posude u rad izvrši za to ovlaštena ustanova.
IV. RAD UREĐAJA ZA OMEKŠAVANJE VODE
1. Izvršiti probu tvrdoće vode i ako zadovoljava, očitati i zabilježiti broj na mjeraču
protoka vode.
2. Otvoriti ventile br. 4 i br. 5 te provjeriti da li su svi ostali ventili i slavine zatvoreni.
3. Najmanje svaki dan dva puta vršimo probu kontrole vode, ako se drugačije ne
zahtijeva. Ako voda ima tvrdoću veću od 0,1° dH, odnosno od dozvoljene, odmah
prekidamo rad uređaja i izvršimo regeneraciju kao što je opisano po VI.
64
Uputstvo za montažu i eksploataciju
4. Poslije protoka dozvoljene količine vode za naš oekšivač zatvaramo ventil 4 i zatim
ventil 5. Uređaj je spreman za regeneraciju, bez obzira ako nam pokus vode
pokazuje da protiče još uvijek meka voda.
V. RASTRESANJE MASE I ISPIRANJE SUPROTNIM TOKOM
Da ne bi došlo do začepljenja sapnica i prevelikog zbijanja pijeska i mase, potrebno
je prije regeneracije posudu isprati suprotnim tokom što vršimo na slijedeći način:
1. Otvorimo ventil br. 2, a zatim, naglo ventil br. 1 i slavina br. 7 do kraja. Nakon 1 min
zatvorimo slavinu br. 7.
2. Ponovimo tačku 1 još 4 – 5 puta.
3. Zatvorimo ventile 1 i 2 i slavinu 7 i sada je omekšivač spreman za regeneraciju.
VI. REGENERACIJA JONSKE MASE
Regeneraciju mase vršimo tek onda kada je izvršeno rastresanje kao što je opisano pod
V.
1. Provjeravamo zatvorenost svih ventila, naročito je opasno ako je otvoren ventil 5 jer
bi u tom slučaju slana voda došla u kotao.
2. Skinuti poklopac na solnoj posudi i napuniti je potrebnom količinom soli, koja mora
biti čista bez primjesa i granulacija 3 – 5 mm.
3. Otvoriti ventil br. 3 i napuniti posudu za so vodom do vrha, zatim zatvoriti ventil 3 i
postaviti poklopac za posudu za so te ga dobro pritegnuti.
4. Otvaranjem ventila 1 i 3 i slavine 6 počinje kroz slavinu 6 proticanje vode. Podesiti
brzinu vode kroz sistem tako da voda ističe tankim mlazom iz slavine 6. Ventili se
ostavljaju otvoreni sve dotle dok slana voda koja protiče kroz omekšivač ne izgubi
slan okus. Zatim se zatvaraju svi ventili i posuda je spremna za fazu ispiranja.
VII. ISPIRANJE
1. Otvaraju se ventili br. 3 i 4 te slavine 6 i 7. Slavina br. 6 može biti otvorena do kraja,
a ispiranje traje tako dugo, dok voda koja izlazi kroz slavinu 6 ima slani okus.
Ispiranje traje oko 10 min., zatim kontrolišemo okus vode bez i malo slanog okusa
možemo zatvoriti ventile i slavine.
2. Na slavinu 6 uzeti probnu količinu vode i izvršiti kontrolu tvrdoće vode.Ukoliko voda
zadovoljava znači da je regeneracija uspijela i možemo početi sa radom na
omekšavanju vode kao što je opisano pod IV. Ako regeneracija nije uspjela tj.
Tvrdoća vode ne zadovoljava izvršiti ponovo regeneraciju jonske mase.
65
Uputstvo za montažu i eksploataciju
VIII. NAJČEŠĆI MOGUĆI KVAROVI UREĐAJA I NJIHOVO OTKLANJANJE
1. Omekšivač ne daje
dovoljan
protočni kapacitet meke
vode
između dvije regeneracije.
Greška se otklanja slijedećim
redom:
- Prilikom regeneracije izvršiti dvije regeneracije
uzastopno
prekontrolisati visinu jonoizmjenjivačke mase u jonskoj
posudi prema datom podatku o količini. U slučaju
nedostatka
izvršiti doziranje mase.
2. Kroz omekšivač ne protiče
voda:
- Prekontrolisati masu da nije onečišćena blatom, hrđom
ili
drugim nečistoćama. Ako je onečišćena pokušati je
očistiti
ispiranjem suprotnim tokom kao što je opisano pod V.
- Prekontrolisati dizne, ako su začepljene sa unutrašnje
strane
očistiti ih, a onda pred uređaj instalisati pješčani filter jer
ulazna voda u sebi sadrži mehaničke nečistoće.
3. Masa se gubi iz
omekšivača
prilikom rastresanja.
- Oštećena odvodna mrežica na odzraci, zamijeniti je
novom.
4. Posuda sa unutrašnje
strane
hrđa.
- Predvidjeti obustavu rada od nekoliko dana.
Unutrašnju
površinu premažemo dvokomponentnom bojom na bazi
epoksi smole u dva sloja.
5. Vijci na solnoj posudi
počinju hrđati.
- Premazati ih litijumskom mašću.
6. U jonsku posudu prvi put
poslije montaže ne daje
omekšanu vodu.
- Obustaviti rad te pokušati drugim ispiranjem suprotnim
tokom isprati masu i unutrašnjost posude. Ako ovaj
postupak ne uspije masu izvaditi i očistiti hemijski.
7. Jonska posuda prvi put
poslije montaže ne daje
omekšanu vodu.
- Izvršiti regeneraciju jonske mase, jer se često
isporučuje
neregenerisana.
8. Preko solne posude ne
dolazi
voda u jonsku posudu.
- Pogledati da li je ventil 3 u redu. Ako je u redu i otvoren
izvršiti ispiranje sapnice za solnu otopinu koja se nalazi
na
dnu solne posude. To vršiti naglim otvaranjem ventila 4,
dok je poklopac solne posude za to vrijeme otvoren.
66
Uputstvo za montažu i eksploataciju
NAPOMENA : Temperatura jonske mase ne smije pasti ispod +5°C.
Jonski omekšivač vode se uvezuje sa ekspanzionim modulom a ovaj priključuje
za priključak povratnog sigurnosnog voda na kotlu. Pri tom se na priključak polaznog
sigurnosnog voda postavi sigurnosni ventil.
Sl. 40 – Skica jonskog omekšivača vode tipa JOP-1 m3/h i šema priključenja na
toplovodni kotao preko ekspanzionog modula
67
Uputstvo za montažu i eksploataciju
4.3.2. PRIKLJUČAK GASIFIKATORA
Kada je završena montaža kotla pristupa se spajanju gasifikatora preko
prirubničkog spoja i vijčanih elemenata za vezu. Između prirubnica montira se
termorezistentni podmetač. Vijke M12 stezati sa obrtnim momentom do 8.3 kpm.
Gasifikator mora biti tako montiran da se izbjegne naprezanje na prirubničkom spoju.
Potrebno je prekontrolisati stabilnost nosača poklopca, a nakon njihovog podešavanja
provjeriti mogućnost funkcionisanja poklopca. Na gasifikator se postavljaju ventilatori
prema šemi datoj u dodatku.
4.3.3. PRIKLJUČAK REZERVOARA SA DOZATOROM
Kada je gotova montaža gasifikatora pristupa se montaži rezervoara sa
dozatorom isto preko prirubničkog spoja i vijčanih elemenata za vezu. Između
prirubnica montira se termorezistentni podmetač. Vijke M12 stezati sa obrtnim
momentom do 8.3 kpm. Rezervoar sa dozatorom treba da bude montiran isto bez
naprezanja u prirubničkom spoju uz napomenu da se obrati pažnja na ubacivanje puža
u gasifikator. Na rezervoaru se montira zaštitna rešetka koja ne može da se skine bez
specijalnog alata. Rezervoar može biti različitih zapremina i oblika , zavisno od goriva i
tipa sistema. Takođe , u zavisnosti od tipa sistema i načina doziranja , na plašt
rezervoara se postavljaju sonde minimalnog i maksimalnog nivoa.
Sl. 41 – Priključci gasifikatora i rezervoara sa dozatorom
PAŽNJA: Nije dozvoljeno da se koristi rezervoar bez
zaštitne rešetke
68
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sistemi tipa D1 i D2 umjesto rezervoara sa dozatorom imaju rotacioni dozator
koji setepenasto razdvaja dva pužna transportera i sprečava povrat vatre u glavni silos.
Sl. 42 – Rotacioni
dozator
Sl. 43 – Lančanik rotacionog dozatora
Sistem se ne smije puštati u pogon bez zaštitnog lancobrana.
Lancobran se ne smije skidati u toku rada sistema.
69
Uputstvo za montažu i eksploataciju
4.3.4. PRIKLJUČAK MULTICIKLONA
Ukoliko se radi o sistemima u blok verziji sa kotlom ( tipovi A1 , B1 , C1 , D1 , E1
i F1 ) kod kojih su multicikloni direktno zavareni za zadnju stranu kotla potrebno je
jedino ostvariti vezu između ventilatora dimnih gasova koji se prirubnički veže za
multiciklon i dimnjaka preko kvadratnog dimovodnog kanala. Multiciklon u slobodnoj
verziji ( tipovi sistema A2 , B2 , C2 , D2 , E2 i F2 )se priključuje preko dimovodne cijevi
okruglog poprešnog presjeka na kotao, a onda kao i prethodni preko ventilatora dimnih
gasova na dimnjak.Dimovodne cijevi treba da budu izolirane mineralnom vunom protiv
požara.
Spojevi između multiciklona i kotla, multiciklona i dimnjaka izvode se pomoću
obujmica sa termorezistentnim podmetačima. Dimovodni kanal između ventilatora
dimnih gasova i dimnjaka postaviti pod uglom većim od 10º.
70
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 44 – Veza multiciklon-dimnjak
4.3.5. MONTAŽA OPLATE KOTLA I GASIFIKATORA
Radi lakše dopreme kotla u kotlovnicu, montažu izolacijske oplate i metalne
oplate vršimo tek onda kada je kotao namješten na mjesto ugradnje.
Nakon izvršene probe na zaptivenost kotla može se nastaviti dalja montaža sa
oblaganjem kotla mineralnom vunom i metalnim toplovaljanim limom. Redosled
montaže oplate dat je na sl. 45 za kotao i sl. 46 za gasifikator. Montaža oplate je
jednostavna i brza. Za svaki tip kotla različit je redosled montaže oplate iz razloga
različitih dimenzija kotla. Zato uz svaku isporuku kotla, daje se baš za taj tip kotla
potrebna šema spajanja oplate koja se nalazi u dodatku uputstva.
Sl.45 - Primjer izgleda šeme montaže oplate kotla
71
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 46 - Primjer izgleda šeme montaže oplate gasifikatora
4.3. 6.MONTAŽA DIMNJAKA
Prije montaže dimnjaka potrebno je uraditi temelj za dimnjak prema sl. 47 sa
anker vijcima M36 . Anker vijke isporučuje proizvođač , kao i crtež temelja .
Kupac je dužan obaviti sve građevinske radove vezane za
kotlovnicu , silos i temelj za dimnjak prije izvođenja montažnih radova.
Na slici 47 je prikazana šema temelja dimnjaka. Betonski temelj je dimenzija PxP
u horizontali i dubinom X.
Vrijednost P iznosi : 1200 mm za sisteme do 450 kW uključujući i 450 kW
1500 mm za sisteme preko 450 kW
Vrijednost X iznosi : 1200 mm za dimnjake koji stoje uz objekat
1500 mm za dimnjake koji ne stoje uz objekat
72
Uputstvo za montažu i eksploataciju
U temelj se za vrijeme betonaže postave anker vijci na osnom rastojanju MxM,
kao na skici, tako ta vire 75 mm iznad betona da bi se anker ploča i dimnjak mogli
pritegnuti dvjema navrtkama.
Vrijednost M iznosi : 800 mm za sisteme do 450 kW uključujući i 450 kW
1000 mm za sisteme preko 450 kW
Na tako pripremljen temelj se postavlja anker ploča sa dimnjakom. Anker ploča je
dimenzija NxN sa otvorima koji odgovaraju osnom rastojanju anker vijaka.
Vrijednost N iznosi : 1000 mm za sisteme do 450 kW uključujući i 450 kW
1200 mm za sisteme preko 450 kW
Sl. 47 – Temelj dimnjaka
Na dimnjaku su zavarene uške pomoću kojih se dizalicom ispravlja i postavlja na
betonski temelj a zatim i dodatno uvezuje za objekat ako se nalazi uz isti.
PAŽNJA: Pri ugradnji preduzeti bezbjednosne mjere
osiguranja prostora od prisustva lica pri dizanju dimnjaka.
Obavezno ostvariti vertikalu
do 90±1º i čvrstu vezu sa
temeljom.
Na temelj se montira dimnjak preko anker ploče koji se steže sa navrtkama.
Potrebni moment stezanja je 236 kpm. Dimnjak se prvo obloži mineralnom vunom, a
zatim oplašti limom. Ova ugradnja se obavlja na licu mjesta na terenu.
73
Uputstvo za montažu i eksploataciju
5.HIDRAULIČNI UREĐAJ NAGRTAČA I DOZATORA BIOMASE
Hidraulični uređaj nagrtača i dozatora sastavni je dio sistema tipa F i sastoji se
od:
1.
2.
3.
4.
5.
Zajedničkog hidrauličnog agregata
Cilindra nagrtača ( jedan ili više )
Cilindra dozatora biomase
Fleksibilnih i krutih cijevi , armatura i
Uređaja za upravljanje agregatom
5.1. HIDRAULIČNI AGREGATI
Hidraulični agregat sastoji se od zajedničkog kućišta na kome su montirani
zasebni agregati ( jedinice ) za pogon nagrtača i dozatora.
Kućište sa pripadajućim priborom ( ulivni čep sa oduškom i filterom , uljokaz , čep
za ispust ulja, povratni filter sa kućištem i nosiva ploča ), varene je izvedbe i ispitan na
nepropusnost. Pogonske jedinice čine asinhroni trofazni motor , elastičnom spojkom
vezan za zupčastu pumpu preko zajedničkog kućišta ( zvona ).
Smjer okretanja elektromotora označen je posebnom tablicom na
elektromotoru i ne smije se mijenjati.
Potisni vod zupčaste pumpe spojen je na prelivni ventil agregata i osigurava
njegov rad od prevelikog pritiska i štiti pumpu i ostale dijelove instalacija od
preopterećenja . Ujedno je sigurnosni element u hidrauličkom krugu.
Razvodnik nagrtača je automatski, podešen na odgovarajuće pritiske
preklapanja.
Nije dozvoljeno nestručnim osobama bilo kakvo podešavanje
prelivnog pritiska ili pritiska preklapanja.
Razvodnik dozatora je elektromagnetni ( 24V DC ). Postoji mogućnost
manualnog aktiviranja razvodnika ( samo u slučaju kvara na sistemu upravljanja za
potrebe zatvaranja ulaznog grla gasifikatora).
Ulivni čep sa filterom i oduškom omogućava punjenje rezervoara sa uljem i
odstranjivanje grubih mehaničkih nečistoća kao i “ disanje “ agregata kod cirkulacije
ulja.
74
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Povratni filter je zajednički za obe pogonske jedinice i služi za fino pročišćavanje
ulja. Uložak filtera je izmjenjiv.
Sl.48 – Skica hidrauličnog agregata
1. Kućište agragata
2. Elektromotor nagrtača
3. Elektromotor dozatora
4. Povratni filter
5. Ulivni čep
6. Ventilski blok nagrtača
7. Ventilski blok dozatora
8. Uljokaz
9. Čep za ispust ulja
10. Gumene podloške
75
Uputstvo za montažu i eksploataciju
5.2. HIDRAULIČNI CILINDRI
Hidraulični cilindri nagrtača i dozatora biomase su dvosmjerni, robusni,
dimenzionisani tako da mogu obaviti zadatke dobave biomase. U normalnom radu ne
zahtijevaju posebno održavanje.
Cilindre čuvati od mehaničkih oštećenja a posebno voditi računa
da se ne oštete glatki dijelovi klipnjača.
Sl.49 – Cilindar nagrtača
76
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl.50 – Cilindar dozatora
Sl.51 – Veza između cilindra nagrtača i gurača u silosu
77
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl.52 – Ankerisanje cilindara nagrtača
Zavisno od širine silosa i načina doziranja tj. da li je radni hod gurača prema
cilindrima ili od njih , anker ploče na koje se vežu cilindri se postavljaju prema projektu
silosa i kotlovnice . Prilikom izlivanja armiranog temelja za cilindre postavljaju se ankeri
prema utvrđenom rasporedu tako da izviruju 25 mm iznad temelja. Na njih se
postavljaju anker ploče koje isporučuje proizvođač i zavaruju se za ankere. Na anker
ploče se zavaruju zadnje uške cilindara i spajaju sa cilindrima vijčanom vezom. Šemu
spajanja i ankerisanja daje proizvođač opreme.
Kupac je dužan izvesti građivinske radove silosa i ankerisanja
prema uputama proizvođača opreme
Sami gurači se izrađuju prema gabaritima silosa . Tako u silosu može biti
jednoredni ili višeredni tip gurača. Sastoje se iz pokretnog dijela koji se prednjim
uškama spaja sa klipnjačom cilindra i nepokretnih dijelova koji se utiplavaju u dno
silosa. Radni hod pokretnih gurača iznosi 500 mm. Pokretni gurači klize po čeličnim
trakama koje se utiplavaju u dno silosa između nepokretnih gurača prema skici koju
daje isporučilac opreme.Dno silosa mora biti ravno da ne bi došlo do uklinjavanja
biomase ispod gurača.
78
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl.53 – Troredni tip gurača u silosu
Sl.54 – Skica gurača
U prostor između dozirnog puža i cilindara se postavlja graničnik koji sprečava
da biomasa dospije u zonu cilindara. Prilikom puštanja sistema u rad u dozirnom kanalu
se uočava tačka nagomilavanja biomase ( uglavnom na samom izlazu dozirnog puža iz
silosa ) i tu se na 150 do 200 mm od dna graničnika postavlja nivo sonda koja upravlja
radom cilindara nagrtača.
79
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl.55 – Graničnik
5.3. FLEKSIBILNE I KRUTE CIJEVI I VEZNA ARMATURA
Fleksibilne i krute cijevi služe za transport ulja pod pritiskom od hidrauličnog
agregata do izvršnih organa i nazad. Dimenzionisane su za odgovarajuće protoke i
pritiske.
Fleksibilne i krute cijevi, kao i vezna armatura, ne smiju biti
nagnječene ili izložene bilo kakvim drugim vanjskim oštećenjima.
Sl.56 – Uvezivanje cilindara sa agregatom
Na slici 56 prikazana su dva načina uvezivanja cilindara u silosu sa dva gurača.
U slučaju kao što je prikazano pod a) oba gurača bi se kretala istovremeno u istom
smjeru , dok bi se uslučaju kao pod b) kretali u različitim smjerovima. Ako bi se
priključivanje vršilo kao pod a) vrijeme punjenja dozirnog kanala i dobave biomase do
gasifikatora je duže, pošto bi se oba gurača mogla naći u povratnom hodu pa bi dozirni
puž neko vrijeme radio na prazno.
Kod višerednih gurača, uvezivanje istih treba izvesti tako da se
susjedni gurači kreću u suprotnim smjerovima
80
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl.57 – Hidraulična šema 1 – doziranje i nagrtanje
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Rezervoar agregata 640x400x500
Zupčasta pumpa GR-2-8 cm3/ob,desna(10cm3/ob)
Elektromotor 1.ZK 100L-4 B5 3 kW
Elastična spojka
Prelivni ventil VM DC 0.35 40-210
Elektromagnetni razvodnik CETOP 3 EL10CO20 24V DC
Povratni filter ulja Donaldson 50 l/min, AF IO 050060 50/6 Filterski uložak
FIOA 50/6
8. Pokazivač nivoa ulja i temperature
9. Ulivni čep sa sitom i oduškom FB 20 40µm
10. Zupčasta pumpa GR-2, 16cm3/ob, desna
11. Elektromotor 1.ZK 132 S-4 B5 5.5 kW
12. Elastična spona
13. Automatski povratni razvodnik AD3 RI 2120031Z
81
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl.58 – Hidraulična šema 2 – samo doziranje
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Rezervoar agregata 400x400x400
Zupčasta pumpa GR-2-8 cm3/ob,desna
Elektromotor 1.ZK 100L-4 B5 2.2 kW
Elastična spojka
Prelivni ventil VM DC 0.5 40-210
Elektromagnetni razvodnik CETOP 3 EL10CO20 24V DC
Povratni filter ulja Donaldson 50 l/min, AF IO 050060 50/6 Filterski uložak
FIOA 50/6
8. Pokazivač nivoa ulja
9. Ulivni čep sa sitom i oduškom FB 20 40µm
10. Fleksibilne cijevi NO8 NP350
11. Dvosmjerni hidraulični cilindar Ø63/Ø40 x 600 NP200
82
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl.59 – Elektromagnetni razvodnik CETOP 3 EL10CO20 24V DC
5.4. UREĐAJ ZA UPRAVLJANJE
Upravljanje hidraulikom nagrtača vrši se iz pripadajućeg elektroormara ( kao i
napajanje ) a signal za rad i zaustavljanje daje nivo sonda u koritu nagrtača. Napajanje
hidraulikom dozatora vrši se iz glavnog elektroormara a upravljanje vrši automatika
kotla.
5.5. HIDRAULIČNO ULJE
Rezervoar agregata se puni hidrauličnim uljem klase viskoziteta ISO VG 46 , a
prema ISO 3448 od 1975. godine. Nivo ulja se prati na uljokazu i treba biti u granicama
između maksimuma i minimuma. Kod prvog punjenja ili dopune treba propratiti da ne
dođe do izlaženja iz ovih granica zbog povlačenja ili vraćanja ulja iz cilindara te
dosipanjem ili odlivanjem dovesti nivo u zadane vrijednosti.
Dopunu ulja vršiti sa uljem iste vrste i od istog proizvođača.Nije
dozvoljeno dosipanje ulja različitih vrsta a pogotovo različitih
proizvođača.
Ulje držati u originalnij fabričkoj ambalaži kako ne bi došlo do greške u vrsti ulja ili
miješanja ulja sa ostacima drugih hemikalija što može izazvati hemijske reakcije u ulju i
prouzrokovati kvarove na sistemu.
83
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Po isteku eksploatacionog perioda ulja korisnik se može obratiti proizvođaču ulja
sa zahtjevom da izvrši analizu ulja i da ocijeni podobnost ulja za eventualnu daljnju
upotrebu. Staro ulje ne bacati niti spaljivati, pakovati u odgovarajuću ambalažu i vratiti
proizvođaču na reciklažu.
Sve intervencije , sipanje dopuna i zamjena ulja evidentirati u
knjigu “ dnevnik rada postrojenja “
Zavisno o porijeklu ( osnovi ) ulja, mogu se koristiti sledeća hidraulična ulja:
1. HD : Hidraulična ulja mineralne osnove ( HD 46 ), ispunjavaju uslove
specifikacija: ISO 6743/4L-HM , DIN 51524/2 , CINCINNATI MILACRON P-68
; P-69; P-70 ,DENISON HF-0 I HF-2 , SPERRY VICKERS M-2950 S I I-286-S
2. HVL : Hidraulična super ulja proizvedena od hidrokrekovanih baznih ulja,
veoma dobre antioksidacione stabilnosti sa aditivima protiv habanja, korozije I
pjenušavosti ( HVL 46 ). Ispunjavaju zahtjeve specifikacija : ISO 6743/4L-HV ,
DIN 51524/2-HLP , DENISON HF-0 I HF-2 ; SPERRY VICKERS M-2950-S I
I-286-S.
3. HLP-D : Hidraulična ulja proizvedena hidrokrekovanjem baznih ulja veoma
visokog kvaliteta. Odgovaraju specifikacijama : ISO 6743/4L-HV , DIN
51524/2 HLP , DENISON HF-0 I HF-2.
4. MR : biorazgradiva hidraulična ulja ( BIOHIDROLUBE MR 46 ). Proizvedena
su od visoko rafiniranog repičnog ulja I specijalnih aditiva. Ispunjavaju
specifikacije : DIN 51524 HETG. Ova ulja doprinose očuvanju životne okoline.
Kod primjene ovih ulja obratiti pažnju na preporuke proizvođača za primjenu
ulja.
5. MEX : biorazgradiva hidraulična ulja ( BIOHIDROLUBE MEX 46 ).
Proizvedena su na bazi sintetičkih estera I specijalnih aditiva, zadovoljavaju
teže uslove eksploatacije u smislu pritiska I temperature I brzo su razgradiva.
Ispunjavaju uslove iz specifikacije : DIN 51524 HEES. Kod primjene ovih ulja
obratiti pažnju na preporuke proizvođača. Upotrebom biorazgradivih
hidrauličnih ulja iz ove grupe doprinosi se očuvanju životne okoline.
5.6. ODRŽAVANJE
Hidraulički sistem nagrtača i dozatora biomase u smislu održavanja zahtijeva
sledeće aktivnosti:
U okviru tekućeg održavanja:
- Vizualni pregled nivoa ulja ( uljokaz )
84
Uputstvo za montažu i eksploataciju
-
Vizualni pregled spojeva na zaptivenost I eventualno njihovo saniranje
U okviru godišnjeg servisa :
- Izvršiti čišćenje povratnog filtera ili njegovu zamjenu
- Kontrolu stanja elastičnih uložaka spojnica elektromotor-pumpa
- Kontrola zaptivenosti statičkih spojeva I pokretnih dijelova
Svake dvije godine :
- Izvršiti zamjenu ulja
Eventualno iscurelo ulje posušiti sa piljevinom , papirom ili
krpom. Masne lokve ulja mogu biti opasan uzročnik požara. Kod bilo
kakvih intervencija isključiti postrojenje I onemogućiti njegov start
dok se ne izvrši intervencija.
5.7. MOGUĆI KVAROVI I NJIHOVO OTKLANJANJE
1. Curenje na spojevima ventilskih blokova I fleksibilnih cijevi ( crijeva ) , spojevima
fleksibilnih I krutih cijevi I spojevima cilindara I fleksibilnih cijevi.
Otklanjanje se vrši dotezanjem spojne armature.
2. Curenje ulja na hidrauličnim cilindrima ( vanjsko )
Otklanjanje se vrši zamjenom izlaznog paketa zaptivki te kontrolom stanja
klipnjače a ukoliko se konstantuju oštećenja izvršiti zamjenu I klipnjače.
3. Nije moguće postići potrebnu silu na cilindrima zbog unutrašnjeg curenja.
Otklanjanje se vrši zamjenom zaptivnih paketa klipa . Takođe je potrebno
provjeriti stanje površina cijevi cilindra I vodećih površina klipa.
4. Nedovoljan pritisak sistema
Otklanjanje se vrši deblokiranjem vretena regulatora pritiska za jedan krug
udesno I njegovim ponovnim blokiranjem.
5. Ne dolazi do promjene smjera cilindara nagrtača
Uzrok je previsok pritisak preklapanja a otklanja se povećanjem pritiska na
regulatorima pritiska preklapanja automatskog ventila tako što se skinu zaštitne
kape, deblokiraju vretena I blagim odvrtanjem ulijevo za po ½ kruga, a potom se
ponovo blokiraju vretena I montiraju zaštitne kape.
85
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6. Dolazi do prerane promjene smjera cilindara nagrtača
Uzrok je prenizak pritisak preklapanja a otklanja se zavrtanjem vretena ventila
preklapanja ( udesno ) a sve ostalo kao u tački 5.
7. Elektromagnetni razvodnik dozatora ne vrši upravljanje cilindrom ili promjenu
smjera
Pregledati granične prekidače dozatora, repere ,
elektromagnetnog razvodnika kontrolisati napon 24 V DC.
a
na
konektorima
8. Curenje ulja na čepu rezervoara
Otklanjanje se vrši dotezanjem čepa za ispust ulja.
9. Previsok nivo buke
Provjeriti stanje ležajeva elektromotora I stanje elastične spojnice. Oštećene I
dotrajale elemente zamijeniti. Ukoliko brujanje potiče od pumpe izvršiti njenu
zamjenu.
10. Povišena temperatura sistema
Izvršiti čišćenje ventilatora elektromotora I rashladnih rebara te čišćenje ostalih
površina agregata.
11. Za ostale eventualne kvarove obratiti se stručnoj osobi ili proizvođaču.
6. MONTAŽA PULTA ZA UPRAVLJANJE
6.1. PRIKLJUČAK NA ELEKTRO INSTALACIJU
Izgled i priključivanje upravljačkog ormara za upravljanje kao i ostalih elektro
uređaja na sistemu prikazano je na sledećim slikama. Pult za upravljanje mora biti
uvijek zatvoren kako ne bi došlo do zaprašenja i pojave lutajućih struja. Na ovim
slikama data je veza priključivanja pulta na elektro instalaciju za svaki tip SASP-a. Svi
spojevi moraju biti dobro stegnuti. Vijčani elementi se stežu sa obrtnim momentom od
1,5 Nm.
86
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PAŽNJA: PRIJE PUŠTANJA SISTEMA U POGON MORA
SE
PROVJERITI
SMIJER
KRETANJA
SVAKOG
TROFAZNOG ELEKTROMOTORA.
6.2. SASP TIPA A SA TERMOREGULATOROM
Na narednim slikama je prikazan izgled upravljačkog ormara, raspored
elemenata i rednih stezaljki u upravljačkom ormaru kao i jednopolna električna šema
SASP-a tipa A.
13
12
9
10
11
1 0 2
1
2
3
4
5
6
7
8
Sl. 60 – Spoljašnji izgled ormara za SASP tipa A sa termoregulatorom
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Prekidač RUČNO /AUTOMATSKI
Prekidač VENTILATOR DIMNIH GASOVA
Prekidač MOTOR MJEŠAČA
Prekidač MOTORA TRANSPORTNOG PUŽA
Prekidač PROMJENE SMJERA TRANSPORTNOG PUŽA
MOTORI
VENTILATORA
PRIMARNOG
VAZDUHA
Prekidač
GASIFIKATORU
7. Prekidač MOTORA VENTILATORA SEKUNDARNOG VAZDUHA
GASIFIKATORU
8. Prekidač MOTORA VENTILATORA NA KOTLU
9. TASTER ZA NUŽNI ISKLOP – TOTAL STOP (TS)
87
NA
NA
Uputstvo za montažu i eksploataciju
10. SIJALICA ZA DETEKCIJU SMETNJE
11. GLAVNI PREKIDAČ (KS)
12. TERMOREGULATOR
13. ALARM
N
FR
TR
F3
F1
F4
F5
F6
F7
F8
F2
KS
1
R3
1
A1
K1
K2
R3
1
A1
R3
A1 15 B1
A1 15 B1
VR1
VR2
18 16 A2
18 16 A2
A1
34 32 24 22 12 14
9
K3 K4 K5
8
7
5
4
10 11
2
R4
A2
2
R4
3
MK
6
1
A2 31 21 11
A2
B1
F9
2
A1
A2
2
R4
B2
Redne stezaljke
Sl. 61 – Unutrašnji izgled ormara za SASP tipa A sa termoregulatorom
88
T
N Pe 4
DOVOD
2
(5 X 6 mm )
S
R
6
9
MOTOR
MJEŠAÈA
8
K2 K2 K2
Pe 7
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
5
K1 K1 K1
K3 K3
MOTOR
PUŽA
K4
VENTILATORI
KOTLA
N Pe 18 19 20 21 22 23
K5 K5
N Pe 16 17
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
N Pe 15
VENTILATORI
PRIMARNOG
VAZDUHA
Pe 10 11 12 Pe 13 14
FR FR FR
ALARM
TERMOSTAT
3
SIGURNOSNI
TERMOSTAT
2
SONDA
89
1
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 62 – Raspored rednih stezaljki u ormaru za SASP tipa A sa termoregulatorom
90
KS
0 1
1
3
N
PE
A4
NAPAJANJE
230 / 400 VAC
2
19
A3
18
T4
T3
12
220
N4
N3
PT100
F9
4
2
1
1
2
4
3
R O A
3
P5
0 1
1
A
t/?
6
6
5
5
6
13
14
P4
T3
T1
L1
L3
FR
6
R O A
PE
B1
20
0 1
T1
L1
4
M1
5
3
4
F1 F1 F1
3
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
?? kW
11
12
A2
A1
96
95
22
23
98
K1
3.
4.
2
K2
T6
P1
A
115°C
21
7
2
1
1
2
4
3
T1
L1
3
9
1
MK
T4
P1
1
A
M2
8
3
4
6
5
5
6
13
14
PE
B2
2
F2 F2 F2
3
MOTOR
MJEŠAÈA
?? kW
7
TS
A2
A1
96
95
H3
98
K2
VR1
FR
VR2
M3
12
w
T3
L3
3
MOTOR
PUŽA
?? kW
11
V
T2
10
L2
U
T1
F3
L1
K1
PE
B1
H1
P2
0 1
VR2
95
96
15
18
K3
42
41
T1
L1
13
1
2
N
M5
3
4
F4 F5
PE
14
M6
44
41
MK
P3
0 1
32
31
T1
L1
K2
MK
95
96
B2
H2
MK
VR1
34
31
15
18
1
1
VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG
PRIMARNOG
VAZDUHA
VAZDUHA
GASIFIKATORA GASIFIKATORA
GORNJI
DONJI
?? kW
?? kW
MK
A2
A1
P6
0 1
K4
15
1
2
3
4
N
22
21
T1
L1
K3
MK
PE
MK
H4
24
21
M7
F6
1
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
GASIFIKATORA
?? kW
A2
A1
P7
0 1
12
11
T1
L1
K5
K4
MK
A2
A1
N
M8
3
4
PE
MK
H5
14
11
K5
P8
0 1
1
VENTILATOR
KOTLA
PREDNJI
?? kW
16
1
2
F7 F8
M9
T1
L1
H6
97
98
1
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
?? kW
17
H7
B1
97
98
B2
N2
T2
R
S
T
N
PE
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 63 – Izgled jednopolne električne šeme za SASP tipa A sa termoregulatorom
70°C
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.2.1. EKSPLOATACIJA SISTEMA A
6.2.1.1. PUŠTANJE SISTEMA U RAD – AUTOMATSKI REŽIM
NAPOMENA ZA TOPLOVODNI KOTAO
Ne dozvoljava se korištenje otpadnog drveta osim piljevine u
rezervoaru za doziranje.
PAŽNJA: Prije puštanja sistema u rad mora biti instalacija napunjena
vodom i pravilno odzračena i uključene pumpe potrošača !
PAŽNJA: Prije nego što se pusti sistem u pogon mora da se provjeri
smjer kretanja svakog trofaznog elektromotora.
Da bi smo kotao postavili u funkciju potreban je ručni početak rada, koji se
obavlja u gasifikatoru na taj način tako što se potpali odgovarajuća količina suhog
otpadnog drveta kao što je prikazno na sl. 64.
Potrebno je napomenuti da je prije samog loženja poželjno na kratko pokrenuti
elektromotore od transportnog puža dozatora, mješača dozatora, ventilatora dimnih
gasova, ventilatora gasifikatora i ventilatora kotla i da se iskontroliše njihova ispravnost
(pravilnost smjera vrtnje, pojava šumova, vibracija i sl.). Provjera elektromotora vrši se
tako da se prvo komandni pult postavi u funkciju uključivši glavnu sklopku (KS) (sl.60,
poz.11). Nakon toga prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.60, poz.1) postavimo u
položaj RUČNO. Zatim pomoću prekidača za ventilator dimnih gasova, transportni puž
dozatora, mješač dozatora,
ventilatore vazduha gasifikatora i ventilatore kotla
pojedinačno ispitamo ispravnost svakog od njih. Kada smo sve ispitali, elektromotore
ventilatora dimnih gasova, transportnog puž dozatora, mješača dozatora, ventilatore
vazduha gasifikatora i ventilatore kotla ostavimo isključene, tj. prekidači moraju biti
postavljeni u položaj „0“, prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.60, poz.1) postavimo
takođe u položaj „0“ i glavnu sklopku (KS) (sl.60, poz.11) isključimo – položaj „OFF“.
Takođe je potrebno napomenuti da je potrebno prije loženja napuniti dozator
piljevinom.
Kada se sve ovo obavi, onda smatramo da su se stekli uslovi za potpaljivanje
vatre u gasifikatoru.
PAŽNJA : Za potpaljivanje ne smije se koristiti lako zapaljivi
materijali (benzin, ulje itd. )
91
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Potpaljivanje vatre vršimo na taj način što prvo otvorimo poklopac gasifikatora.
Zatim poslužilac uđe u gasifikator i pripremljena sitna drva za potpalu i ostali drvni otpad
stavi na rešetku gasifikatora zajedno sa npr. novinskim papirom. Kada sve ovo
poslužilac pripremi i uradi treba da upali papir, izađe iz gasifikatora i zatvori poklopac.
Sl. 64 - Manualno potpaljivanje gasifikatora
Sl. 65 – Otvaranje poklopca gasifikatora
Rukovalac otvara poklopac gasifikatora tako što prvo odvaja isti od tijela
gasifikatora polugom preko ekscentra a zatim stane ispred poklopca i vuče poklopac
prema sebi krećući se zajedno sa njim unazad.
92
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PAŽNJA : Strogo voditi računa da rukovaoc prilikom
otvaranja poklopca ne bude u prostoru ispod
poklopca .
Poklopac se mora vući ravnomjerno bez trzaja pri čemu rukovaoc mora biti sa
obe noge čvrsto oslonjen na pod. U protivnom može doći do nekontrolisane brzine
kretanja poklopca koji u tom slučaju može savladati granični osigurač i spasti. Do
otežanog kretanja poklopca gasifikatora obično dolazi usled zaprljanosti kliznih staza i
nosećih točkova. Ukoliko rukovaočeva snaga nije dostatna za relativno lako pokretanje
poklopca , dužan je pozvati u pomoć pomoćno lice.
Sl. 66 – Otvaranje poklopca gasifikatora
PAŽNJA : Pri otežanom otvaranju poklopca rukovaoc je
dužan pozvati u pomoć pomoćno lice .
Napomena: Ove upute za otvaranje poklopca gasifikatora vrijede u svim
slučajevima otvaranja , kako pri potpaljivanju gasifikatora,
tako i pri čišćenju istog, kao i prilikom remonta pojedinih
dijelova.
93
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sledeći korak je uključenje glavne sklopke (KS) (sl.60, poz.11) i stavljanje
ponovo
komandnog pulta za upravljanje u funkciju. Nakon toga prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.60, poz.1) postavimo u položaj RUČNO. Transportni puž
dozatora se pusti da radi tek toliko da počne da unosi piljevinu u gasifikator. Ovo je
potrebno iz razloga da krupniji komadi drveta koji se koriste kog potpaljivanja ne bi
zapali u spiralu pužnog dozatora i blokirali rad istog.
Podesi se temperatura vode kotla na termoregulatoru na vrijednost koju
preporučuje proizvođač, a koja iznosi 85ºC za sisteme koji rade u automatskom režimu,
odnosno vrijednost od 70ºC za sisteme koji rade u ručnom režimu. Uključujemo
ventilator dimnih gasova (sl.60, poz. 2). Isto tako odmah uključujemo i ventilator
gasifikatora primarnog i sekundarnog vazduha (sl.60, poz. 6 i 7). Po potrebi gasifikator
više puta ručno dopuniti uz napomenu da prilikom otvaranja poklopca sve prethodno
uključene ventilatore isključimo, osim ventilatora dimnih gasova.
Napomena: Prilikom otvaranje poklopca svi prethodno
uklučeni ventilatori se isključe, osim ventilatora
dimnih gasova.
Nakon dodatnog punjenja gasifikatora zatvoriti poklopac i ponovo uključiti
prethodno isključene ventilatore. Proces potpaljivanja traje oko 3 do 4 sata, dok se ne
postigne dovoljna zagrijanost gasifikatora koja se kontroliše vizuelno kroz otvor vrata
kotla. U ovoj fazi je normalna pojava izdvajanja kondenzata u gasifikatoru (manja
količina od oko 1 litre) i odvajanje kondenzata u samom kotlu (količina cca 10 litara).
Kada postignemo željenu zagrijanost gasifikatora prekidač RUČNO/AUTOMATSKI
( sl.60, poz. 1 ) prebacimo u položaj AUTOMATSKI i tada teče početna priprema
procesa sagorijevanja piljevine. Vremenski rele koji upravlja motorom mješača u
dozatoru i transportnim pužem dozatora (VR1) i vremenski rele ventilatora dimnih
gasova (VR2) se nalaze u komandnom ormariću. Oba vremenska relea su podešena od
strane proizvođača. Preporučuje se da (VR1) bude podešen tako da vrijeme doziranja
za sirovu piljevinu bude 12 sekundi, a vrijeme pauze 18 sekundi, te za suvu piljevinu da
vrijeme doziranja bude 6 sekundi, a vrijeme pauze 24 sekunde (zbog različite kvalitete
piljevine kod različitih korisnika, ova vremena u 90% slučajeva su različita od onih koja
su postavljena u fabrici). Ovim početkom smo na automatskom režimu rada.
Gasifikator treba da se dovoljno zagrije da bi proces bio samoodrživ. Regulacija
procesa se dalje vrši pomjeranjem ručki na gasifikatoru naprijed-nazad (sl.67) i
otvaranjem ili zatvaranjem klapni (sl. 68) koje se nalaze ispred ventilatora primarnog
vazduha na gasifikatoru (kod svake promjene piljevine najverovatije će biti potrebno
promjrniti položaj ručki na gasifikatoru i klapni ispred ventilatora).
94
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 67 - Regulacija dotoka vazduha u gornju zonu gasifikatora
Sl. 68 - Prigušenje ventilatora
Optimalnost procesa sagorijevanja se ocjenjuje prema boji plamena. Plamen je u
početnom periodu zagrijavanja gasifikatora praćen velikom količinom iskri. Sa
postupkom zagrijavanja postepeno se smanjuje količina iskri i iste polako prelaze u
plamen (sl.69). Suva piljevina daje manje iskri. Boja plamena pri dobrom izgaranju
mora da bude žuto - crvene boje. Da bi postigli kontinuirani proces sagorijevanja
regulacija procesa može da traje po nekoliko sati, a nakon svaka 3 sata treba
kontrolisati proces.
95
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 69 - Vizualna kontrola plamena
PAŽNJA : Nije dozvoljeno otvarati poklopac gasifikatora i vrata na
kotlu kad sistem radi
Termoregulator reguliše upravljanje sa motorima mješača u dozatoru, transportnog
puža, ventilatorom dimnih gasova,ventilatorima primarnog i sekundarnog vazduha
gasifikatora kao i ventilatorima kotla. Regulacija se odvija preko zadane temperature.
Temperaturu zadajemo tako što pritisnemo tipku
SET na termoregulatoru i
zadržavamo taj pritisak, a zatim pritiskom na tipke za povećanje
ili smanjenje
vrijednosti zadajemo željenu temperaturu vode u kotlu.
Svako uključenje prekidača prati indikacija svjetlosne zelene lampice što ukazuje da
je zadata funkcija ispravna, a ako se upali crvena lampica onda navedena komanda nije
u funkciji i to zbog neke greške ili kvara.
Termoregulator je u vezi sa sigurnosnim termostatom koji se nalazi na kotlu i u
slučaju prekoračenja temperature u kotlu preko 115°C, on će reagovati na taj način što
će prekinuti ( automatski isključiti ) dovod struje u upravljački ormar pri čemu kompletan
sistem staje. Tada je sigurnosni termostat izbacio – u prekidu je. U tom slučaju prestaje
doziranje piljevine, rad dozatora, ventilatora na gasifikatoru što ima za posledicu
postepeno opadanje temperature u kotlu. Ovim je postignut navedeni cilj odnosno
uspostavljena regulacija automatskog procesa.
Novo startovanje termoregulacije započinje poništavanjem (resetovanjem )
sigurnosnog termostata.
Potrebno je odmah utvrditi i uzrok pregrijavanja i isti otkloniti ( ili je visoko zadata
temperatura na termoregulatoru ili je stala pumpa ). Posle resetovanja proces treba da
se nastavi normalno bez ikakvih dodatnih uključenja.
Preporučljivo je da se prvo loženje izvodi sa izvađenim turbulatorima (sl.70) iz
cijevi konvektivnog snopa, kako bi se smanjila mogućnost stvaranja naslaga čađi i
katrana koja je u ovoj fazi potpomognuta radi povećanog izdvajanja kondenzata.
96
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 70 - Turbolatori postavljeni u cijevi konvektivnog snopa
Ukoliko se čuju zvukovi „kuvanja“ vode u kotlu, to znači da se u grejnim
instalacijama nalazi vazduh, te je potrebno sistem ozračiti.
Prilikom ozračivanja sistema obavezno isključiti pumpe
6.2.1.2. RUČNO LOŽENJE KOTLA
U slučaju nestanka piljevine ili iz nekog drugog razloga, a da se ne prekida
proces zagrijavanja, sistem može da radi tako da se kotao loži na klasičan način većim
komadima drvenog otpada ili uglja.
Sistem rada za prelazak na ovaj režim je sledeći:
Prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.60, poz.1) postavimo u položaj RUČNO.
Svi prekidači na vratima upravljačkog ormara bi trebali biti isključimo. Otvaramo srednja
vrata kotla i stavljamo drvni otpad ili ugalj u ložište kotla. Kada naložimo vatru potrebno
je zatvoriti vrata kotla i uključiti ventilator dimnih gasova (sl.60, poz.2) i ventilatore
kotla (sl.60, poz.8). Kontrolišemo proces sagorijevanja drveta ili uglja u kotlu kroz mali
kontrolni otvor vrata . Dalji proces sagorijevanja se održava preko ventilatora prednjeg i
zadnjeg na kotlu sve dotle dok se ne steknu uslovi za dalji automatski rad. Do tada je
potrebno povremeno dopunjavati gorivo – drva ili ugalj u kotao. Prilikom dopunjavanja
goriva potrebno je isključiti samo ventilatore kotla (sl.60, poz.8) , a ventilator dimnih
gasova treba da ostane uključen (sl.60, poz.2) .U slučaju kad se dostavi piljevina
nakon kraćeg vremena, pokušati startovati sa automatskim režimom rada tako da se
prekidači ventilatora dimnih gasova (sl.60, poz.2) i ventilatora kotla (sl.60, poz.8)
isključe, a prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.60, poz.1) postavi u položaj
AUTOMATSKI te pokretanjem motora mješača dozatora, motora transportnog puža
dozatora, ventilatora primarnog i sekundarnog vazduha gasifikatora iskontrolisati
plamen sagorijevanja kroz otvor na vratima kotla.
U slučaju da nakon prekida rada pokušamo startovati automatski, a da ne
dobijamo kontinuirani plamen moramo ponoviti proces potpaljivanja kotla ( kao u
automatskom režimu rada ).
97
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.2.1.3. PREKIDANJE EKSPLOATACIJE
postaviti prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl. 60, poz.1 ) u položaj ''RUČNO''
pogasiti doziranje piljevine (isključiti motore mješača i puža)
ostaviti ventilatore na gasifikatoru i dozirnoj cijevi da rade
uključen je i ventilator dimnih gasova
cirkulaciona pumpa kotla takođe je uključena
nakon 30 minuta pogasiti ventilatore i cirkulacionu pumpu
vrijeme od 30 min je dovoljno da izgori gorivo koje je unešeno u gasifikator
odnosno kotao
U narednih 30 minuta potrebno je kontrolisati da li postoji plamen u kotlu. U toku
naredna 2 sata kontrolisati pritisak na manometru i temperaturu na izlazu iz kotla.
U ljetnom periodu redosled uključenja i isključenja se ne mijenja.Sistem može da
bude pod naponom dok traju povremeni prekid.
Nije dozvoljeno otvaranje gasifikatora u vremenu prekida eksploatacije najmanje 48
sati.
-
98
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.3. SASP TIPA B SA TERMOREGULATOROM
Na narednim slikama je prikazan izgled upravljačkog ormara, raspored
elemenata i rednih stezaljki u upravljačkom ormaru kao i jednopolna električna šema
SASP-a tipa B.
15
14
11
12
13
1 0 2
1
2
3
4
5
1 0 2
6
7
8
9
10
Sl. 71 – Spoljašnji izgled ormara za SASP tipa B sa termoregulatorom
1. Prekidač RUČNO /AUTOMATSKI
2. Prekidač VENTILATOR DIMNIH GASOVA
3. Prekidač MOTOR MJEŠAČA
4. Prekidač MOTORA TRANSPORTNOG PUŽA
5. Prekidač PROMJENE SMJERA TRANSPORTNOG PUŽA
6. Prekidač MOTORI VENTILATORA PRIMARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
7. Prekidač MOTORA VENTILATORA SEKUNDARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
8. Prekidač MOTORA VENTILATORA NA KOTLU
9. Prekidač MOTORA ZA RUČNO/AUTOMATSKI DOPUNU DOZATORA
10. Prekidač REZERVNI
11. TASTER ZA NUŽNI ISKLOP – TOTAL STOP (TS)
12. SIJALICA ZA DETEKCIJU SMETNJE
13. GLAVNI PREKIDAČ (KS)
14. TERMOREGULATOR
15. ALARM
99
Uputstvo za montažu i eksploataciju
N
PE
FR
TR
F3
F1
F5
F6 F7
F8
F9
R3 1
A1
K2
F10
KS
1
K1
F4
F2
R3 1
A1
R3
A1 15 B1
A1 15 B1
VR1
VR2
A1
K6
3 4 32 24 22 1 2 14
9 8
K3 K4 K5
7
5
4
3
MK1
10 11
6
1
A2 31 2 1 11 A1
A2
2
B1
B2
R4 2
A2
R4 2
34 32 24 22 12 14
9
8
7
5
4
3
MK2
10 11
2
6
1
2
A2 31 21 11 A1
A2
R4
18 16 A2
18 16 A2
B3
Redne stezaljke
MOTOR
MJEŠAÈA 2
VENTILATORI
KOTLA
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
VENTILATORI
PRIMARNOG
VAZDUHA
MOTOR
PUŽA
MOTOR
MJEŠAÈA
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
DOVOD 2
(5 X 6 mm )
N Pe 18 19 20 21 22 23 24 25 26 Pe 27
N Pe 16 17
N Pe 15
Pe 10 11 12 Pe 13 14
9
8
Pe 7
6
5
N Pe 4
S
R
T
K6 K6 K6
K5 K5
K4
K3 K3
ALARM
TERMOSTAT
FR FR FR
SIGURNOSNI
TERMOSTAT
K2 K2 K2
SONDA KOTLA
K1 K1 K1
NAPAJANJE
NIVO SONDE
GORNJE
3
SIGNAL SA
NIVO SONDE
GORNJE
2
NAPAJANJE
NIVO SONDE
DONJE
1
SIGNAL SA
NIVO SONDE
DONJE
N 28 29 30 N 31 32
Sl. 72 – Unutrašnji izgled ormara za SASP tipa B sa termoregulatorom
Sl. 73 – Raspored rednih stezaljki u ormara za SASP tipa B sa termoregulatorom
100
101
0 1
KS
1
2
3
N
PE
A4
NAPAJANJE
230 / 400 VAC
19
A3
18
T4
T3
12
220
N4
N3
PT100
F9
4
2
1
1
2
5
R O A
3
P5
0 1
1
A
t/?
6
6
5
5
6
13
14
P4
T3
T1
L1
L3
FR
6
R O A
PE
B1
20
0 1
T1
L1
4
M1
4
3
3
4
F 1 F1 F1
3
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
?? kW
11
12
A2
A1
96
95
22
23
98
K1
3.
4.
2
K2
T6
P1
A
115°C
21
7
2
1
1
2
8
T1
L1
9
1
MK
T4
P1
1
3
A
M2
4
3
3
4
6
5
5
6
13
14
PE
B2
2
F2 F 2 F2
3
MOTOR
MJEŠAÈA
?? kW
7
TS
A2
A1
96
95
H3
98
K2
VR1
FR
3
MOTOR
PUŽA
?? kW
12
w
T3
L3
M3
11
V
T2
L2
F3
VR2
10
U
T1
L1
K1
PE
B1
H1
P2
0 1
VR2
95
96
15
18
K3
42
41
T1
L1
13
1
2
N
M4
3
4
F4 F5
PE
14
M5
44
41
MK
P3
0 1
T1
L1
32
31
K2
MK
95
96
B2
H2
MK
VR1
34
31
15
18
1
1
VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG
PRIMARNOG
VAZDUHA
VAZDUHA
GASIFIKATORA GASIFIKATORA
GORNJI
DONJI
?? kW
?? kW
MK
A2
A1
P6
0 1
K4
15
1
2
3
4
N
T1
L1
22
21
K3
MK
PE
MK
H4
24
21
M6
F6
1
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
GASIFIKATORA
?? kW
A2
A1
P7
0 1
12
11
T1
L1
K5
K4
MK
A2
A1
N
M7
3
4
PE
MK
H5
14
11
K5
P8
0 1
1
VENTILATOR
KOTLA
PREDNJI
?? kW
16
1
2
F7 F8
M8
T1
L1
H6
1
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
?? kW
17
MK2
R O A
98
K6
44
41
T1
A2
A1
96
95
T4
P9
MK2
L1
26
A
27
H7
M9
25
4
3
3
4
6
5
5
6
13
14
C
N
PE
B3
3
MOTOR
MJEŠAÈA 2
?? kW
24
2
1
1
2
F10 F10 F10
K6
29
1
28
95
96
42
41
K6
NIVOSONDA
GORNJEGNIVOA
PILJEVINE
B3
MK2
3
2
13
14
A
30
C
N
32
1
31
32
31
NIVOSONDA
DONJEGNIVOA
PILJEVINE
MK2
3
2
97
98
B1
H9
97
98
B2
97
98
B3
N2
T2
R
S
T
N
PE
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 74 – Izgled jednopolne električne šeme za SASP tipa B sa termoregulatorom
70°C
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.3.1. EKSPLOATACIJA SISTEMA B
6.3.1.1. PUŠTANJE SISTEMA U RAD – AUTOMATSKI REŽIM
NAPOMENA ZA TOPLOVODNI KOTAO
Ne dozvoljava se korištenje otpadnog drveta osim piljevine u
rezervoaru za doziranje.
PAŽNJA:
PRIJE PUŠTANJA SISTEMA U RAD MORA BITI
INSTALACIJA
NAPUNJENA VODOM
I
PRAVILNO
ODZRAČENA I UKLJUČENE PUMPE POTROŠAČA !
PAŽNJA: PRIJE ŠTO SE PUSTI SISTEM U POGON MORA DA SE
PROVJERI SMJER KRETANJA SVAKOG TROFAZNOG
ELEKTROMOTORA.
Da bi smo kotao postavili u funkciju potreban je ručni početak rada, koji se
obavlja u gasifikatoru na taj način tako što se potpali odgovarajuća količina suhog
otpadnog drveta kao što je prikazano na sl. 75.
Potrebno je napomenuti da je prije samog loženja poželjno na kratko pokrenuti
elektromotore od transportnog puža dozatora, mješača dozatora, ventilatora dimnih
gasova, ventilatora gasifikatora i ventilatora kotla i da se iskontroliše njihova ispravnost
(pravilnost smjera vrtnje, pojava šumova, vibracija i sl.). Provjera elektromotora vrši se
tako da se prvo komandni pult postavi u funkciju uključivši glavnu sklopku (KS) (sl.71,
poz.13). Nakon toga prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.71, poz.1) postavimo u
položaj RUČNO. Zatim pomoću prekidača za ventilator dimnih gasova, transportni puž
dozatora, mješač dozatora,
ventilatore vazduha gasifikatora i ventilatore kotla
pojedinačno ispitamo ispravnost svakog od njih. Kada smo sve ispitali, elektromotore
ventilatora dimnih gasova, transportnog puž dozatora, mješača dozatora, ventilatore
vazduha gasifikatora i ventilatore kotla ostavimo isključene, tj. prekidači moraju biti
postavljeni u položaj „0“, prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.71, poz.1) postavimo
takođe u položaj „0“ i glavnu sklopku (KS) (sl.71, poz.13) isključimo – položaj „OFF“.
Takođe je potrebno napomenuti da je potrebno prije loženja napuniti dozator
piljevinom.
Kada se sve ovo obavi, onda smatramo da su se stekli uslovi za potpaljivanje
vatre u gasifikatoru.
PAŽNJA : Za potpaljivanje ne smije se koristiti lako zapaljivi materijali
(benzin, ulje itd. )
102
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Potpaljivanje vatre vršimo na taj način što prvo otvorimo poklopac gasifikatora.
Zatim poslužilac uđe u gasifikator i pripremljena sitna drva za potpalu i ostali drvni otpad
stavi na rešetku gasifikatora zajedno sa npr. novinskim papirom. Kada sve ovo
poslužilac pripremi i uradi treba da upali papir izađe iz gasifikatora i zatvori poklopac.
Sl. 75 - Manualno potpaljivanje gasifikatora
Sl. 76 – Otvaranje poklopca gasifikatora
Rukovalac otvara poklopac gasifikatora tako što prvo odvaja isti od tijela
gasifikatora polugom preko ekscentra a zatim stane ispred poklopca i vuče poklopac
prema sebi krećući se zajedno sa njim unazad.
103
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PAŽNJA : Strogo voditi računa da rukovaoc prilikom
otvaranja poklopca ne bude u prostoru ispod
poklopca .
Poklopac se mora vući ravnomjerno bez trzaja pri čemu rukovaoc mora biti sa
obe noge čvrsto oslonjen na pod. U protivnom može doći do nekontrolisane brzine
kretanja poklopca koji u tom slučaju može savladati granični osigurač i spasti. Do
otežanog kretanja poklopca gasifikatora obično dolazi usled zaprljanosti kliznih staza i
nosećih točkova. Ukoliko rukovaočeva snaga nije dostatna za relativno lako pokretanje
poklopca , dužan je pozvati u pomoć pomoćno lice.
Sl. 77 – Otvaranje poklopca gasifikatora
PAŽNJA : Pri otežanom otvaranju poklopca rukovaoc je
dužan pozvati u pomoć pomoćno lice .
Napomena: Ove upute za otvaranje poklopca gasifikatora vrijede u svim
slučajevima otvaranja , kako pri potpaljivanju gasifikatora,
tako i pri čišćenju istog, kao i prilikom remonta pojedinih
dijelova.
104
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sledeći korak je uključenje glavne sklopke (KS) (sl.73, poz.13) i stavljanje
ponovo
komandnog pulta za upravljanje u funkciju. Nakon toga prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.73, poz.1) postavimo u položaj RUČNO. Transportni puž
dozatora se pusti da radi tek toliko da počinje da unosi piljevinu u gasifikator. Ovo je
potrebno iz razloga da krupniji komadi drveta koji se koriste kog potpaljivanja ne bi
zapali u spiralu pužnog dozatora i blokirali rad istog.
Podesi se temperatura vode kotla na termoregulatoru na vrednost koju
preporučuje proizvođač, a koja iznosi 85ºC za sisteme koji rade u automatskom režimu,
odnosmo vrednost od 70ºC za sisteme koji rade u ručnom režimu. Uključujemo
ventilator dimnih gasova (sl.71, poz. 2). Isto tako odmah uključujemo i ventilator
gasifikatora primarnog i sekundarnog vazduha (sl.71, poz. 6 i 7). Po potrebi gasifikator
više puta ručno dopuniti uz napomenu da prilikom otvaranja poklopca sve prethodno
uključene ventilatore isključimo, osim ventilatora dimnih gasova.
Napomena: Prilikom otvaranje poklopca svi prethodno
uklučeni ventilatori se isključe, osim ventilatora
dimnih gasova.
Nakon dodatnog punjenja gasifikatora zatvoriti poklopac i ponovo uključiti
prethodno isključene ventilatore. Proces potpaljivanja traje oko 3 do 4 sata, dok se ne
postigne dovoljna zagrijanost gasifikatora koja se kontroliše vizuelno kroz otvor vrata
kotla. U ovoj fazi je normalna pojava izdvajanja kondenzata u gasifikatoru (manja
količina od oko 1 litre) i odvajanje kondenzata u samom kotlu (količina cca 10 litara).
Kada postignemo željenu zagrijanost gasifikatora prekidač RUČNO/AUTOMATSKI
( sl.71, poz. 1 ) prebacimo u položaj AUTOMATSKI i tada teče početna priprema
procesa sagorijevanja piljevine. Vremenski relej koji upravlja motorom mješača
dozatoru i transportnim pužem dozatora (VR1) i vremenski relej ventilatora dimnih
gasova (VR2) se nalaze u komandnom ormariću. Oba vremenska releja su podešena
od strane proizvođača. Preporučuje se da (VR1) bude podešen tako da vrijeme
doziranja za sirovu piljevinu bude 12 sekundi, a vrijeme pauze 18 sekundi, te za suvu
piljevinu da vrijeme doziranja bude 6 sekundi, a vrijeme pauze 24 sekundi (zbog
različite kvaliteta piljevine kod različitih korisnika, ova vremena u 90% su različita od
onih koja su postavljena u fabrici). Ovim početkom smo na automatskom režimu rada.
Gasifikator treba da se dovoljno zagrije da bi proces bio samoodrživ. Regulacija
procesa se dalje vrši pomjeranjem ručki na gasifikatoru naprijed-nazad (sl.78) i
otvaranjem ili zatvaranjem klapni (sl.79) koje se nalaze ispred ventilatora primarnog
vazduha na gasifikatoru (kod svake promjene piljevine najverovatije će biti potrebno
promjrniti položaj ručki na gasifikatoru i klapni ispred ventilatora).
105
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 78 - Regulacija dotoka vazduha u gornju zonu gasifikator
Sl. 79 - Prigušenje ventilatora
Optimalnost procesa sagorijevanja se ocjenjuje prema boji plamena. Plamen je u
početnom periodu zagrijavanja gasifikatora praćen velikom količinom iskri. Sa
postupkom zagrijavanja postepeno se smanjuje količina iskri i iste polako prelaze u
plamen (sl.80). Suva piljevina daje manje iskri. Boja plamena pri dobrom izgaranju
mora da bude žuto - crvene boje. Da bi postigli kontinuirani proces sagorijevanja
regulacija procesa može da traje po nekoliko sati, a nakon svaka 3 sata kontrolisati
proces.
106
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 80 - Vizualna kontrola plamena
PAŽNJA : Nije dozvoljeno otvarati poklopac gasifikatora i vrata na
Kotlu kad sistem radi
Termoregulator reguliše upravljanje sa motorima mješača u dozatoru, transportnog
puža, ventilatorom dimnih gasova,ventilatorima primarnog i sekundarnog vazduha
gasifikatora kao i ventilatorima kotla. Regulacija se odvija preko zadane temperature.
Temperaturu zadajemo tako što pritisnemo tipku
SET na termoregulatoru i
zadržavamo taj pritisak, a zatim pritiskom na tipke za povećanje
ili smanjenje
vrijednosti zadajemo željenu temperaturu vode u kotlu.
Svako uključenje prekidača prati indikacija svjetlosne zelene lampice što ukazuje da
je zadata funkcija ispravna, a ako se upali crvena lampica onda navedena komanda nije
u funkciji i to zbog neke greške ili kvara.
Termoregulator je u vezi sa sigurnosnim termostatom koji se nalazi na kotlu i u
slučaju prekoračenja temperature u kotlu preko 115°C, on će reagovati na taj način što
će prekinuti ( automatski isključiti ) dovod struje u upravljački ormar pri čemu kompletan
sistem staje. Tada je sigurnosni termostat izbacio – u prekidu je. U tom slučaju prestaje
doziranje piljevine, rad dozatora, ventilatora na gasifikatoru što ima za posledicu
postepeno opadanje temperature u kotlu. Ovim je postignut navedeni cilj odnosno
uspostavljena regulacija automatskog procesa.
Novo startovanje termoregulacije započinje poništavanjem (resetovanjem )
sigurnosnog termostata.
Potrebno je odmah utvrditi i uzrok pregrijavanja i isti otkloniti ( ili je visoko zadata
temperatura na termoregulatoru ili je stala pumpa ). Posle resetovanja proces treba da
se nastavi normalno bez ikakvih dodatnih uključenja.
Preporučljivo je da se prvo loženje izvodi sa izvađenim turbulatorima (sl.81) iz
cijevi konvektivnog snopa, kako bi se smanjila mogućnost stvaranja naslaga čađi i
katrana koja je u ovoj fazi potpomognuta radi povećanog izdvajanja kondenzata.
107
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 81 - Turbolatori postavljeni u cijevi konvektivnog snopa
Ukoliko se čuju zvukovi „kuvanja“ vode u kotlu, to znači da se u grejnim
instalacijama nalazi vazduh, te je potrebno sistem ozračiti.
Prilikom ozračivanja sistema obavezno isključiti pumpe
Kod ovoga tipa SASP postoji mogućnost automatske dopune piljevine koja je
regulisana pomoću dvije nivo sonde koje se nalaze u kaci dozatora. Postavljanjem
prekidača (sl.71, poz. 9) u položaj „2“ aktivirali smo automatsku dopunu dozatora.
Postavljanjem prekidača (sl.71, poz. 9) u položaj „1“ aktivirali smo ručnu dopunu
dozatora. Postavljanjem prekidača (sl.71, poz. 9) u položaj „0“ dopunu nije aktivna.
6.3.1.2. RUČNO LOŽENJE KOTLA
U slučaju nestanka piljevine ili iz nekog drugog razloga, a da se ne prekida
proces zagrevanja, sistem može da radi tako da se kotao loži na klasičan način većim
komadima drvenog otpada ili uglja.
Sistem rada za prelazak na ovaj režim je sledeći:
Prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.71, poz.1) postavimo u položaj RUČNO.
Svi prekidači na vratima upravljačkog ormara bi trebali biti isključimo. Otvaramo srednja
vrata kotla i stavljamo drvni otpad ili ugalj u ložište kotla. Kada naložimo vatru potrebno
je zatvoriti vrata kotla i uključiti ventilator dimnih gasova (sl.71, poz.2) i ventilatore
kotla (sl.71, poz.8). Kontrolišemo proces sagorijevanja drveta ili uglja u kotlu kroz mali
kontrolni otvor vrata . Dalji proces sagorijevanja se održava preko ventilatora prednjeg i
zadnje na kotlu sve dotle dok se ne steknu uslovi za dalji automatski rad. Do tada
potrebno je povremeno dopunjavati gorivo – drva ili ugalj u kotao. Prilikom dopunjavanja
goriva potrebno je isključiti samo ventilatore kotla (sl.71, poz.8) , a ventilator dimnih
gasova treba da ostane uključen (sl.71, poz.2) .U slučaju kad se dostavi piljevina
nakon kraćeg vremena, pokušati startovati sa automatskim režimom rada tako da se
prekidači ventilatora dimnih gasova (sl.71, poz.2) i ventilatora kotla (sl.71, poz.8)
108
Uputstvo za montažu i eksploataciju
isključe, a prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.71, poz.1) postavi u položaj
AUTOMATSKI te pokretanjem motora mješača dozatora, motora transportnog puža
dozatora, ventilatore primarnog i sekundarnog vazduha gasifikatora iskontrolisati
plamen sagorijevanja kroz otvor na vratima kotla.
U slučaju da nakon prekida rada pokušamo startovati automatski, a da ne
dobijamo kontinuirani plamen moramo ponoviti proces potpaljivanja kotla ( kao u
automatskom režimu rada ).
6.3.1.3. PREKIDANJE EKSPLOATACIJE
postaviti prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.71, poz.1 ) u položaj ''RUČNO''
pogasiti doziranje piljevine (isključiti motore mješača i puža)
ostaviti ventilatore na gasifikatoru i dozirnoj cijevi da rade
uključen je i ventilator dimnih gasova
cirkulaciona pumpa kotla takođe je uključena
nakon 30 minuta pogasiti ventilatore i cirkulacionu pumpu
vrijeme od 30 min je dovoljno da izgori gorivo koje je unešeno u gasifikator
odnosno kotao
U narednih 30 minuta potrebno je kontrolisati da li postoji plamen u kotlu. U toku
naredna 2 sata kontrolisati pritisak na manometru i temperaturu na izlazu iz kotla.
U ljetnom periodu redosled uključenja i isključenja se ne mijenja.Sistem može da
bude pod naponom dok traju povremeni prekid.
Nije dozvoljeno otvaranje gasifikatora u vremenu prekida eksploatacije najmanje 48
sati.
-
109
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.4. SASP TIPA C SA TERMOREGULATOROM
Na narednim slikama je prikazan izgled upravljačkog ormara, raspored
elemenata i rednih stezaljki u upravljačkom ormaru kao i jednopolna električna šema
SASP-a tipa C.
15
14
11
12
13
1 0 2
1
2
3
4
5
1 0 2
6
7
8
9
10
Sl. 82 – Spoljašnji izgled ormara za SASP tipa C sa termoregulatorom
1. Prekidač RUČNO /AUTOMATSKI
2. Prekidač VENTILATOR DIMNIH GASOVA
3. Prekidač MOTOR MJEŠAČA
4. Prekidač MOTORA TRANSPORTNOG PUŽA
5. Prekidač PROMJENE SMJERA TRANSPORTNOG PUŽA
6. Prekidač MOTORI VENTILATORA PRIMARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
7. Prekidač MOTORA VENTILATORA SEKUNDARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
8. Prekidač MOTORA VENTILATORA NA KOTLU
9. Prekidač MOTORA ZA RUČNO/AUTOMATSKI DOPUNU DOZATORA
10. Prekidač REZERVNI
11. TASTER ZA NUŽNI ISKLOP – TOTAL STOP (TS)
12. SIJALICA ZA DETEKCIJU SMETNJE
13. GLAVNI PREKIDAČ (KS)
14. TERMOREGULATOR
15. ALARM
110
Uputstvo za montažu i eksploataciju
N
PE
FR
TR
F3
F1
F8 F9
R3 1
A1
K2
F10
KS
1
K1
F4 F5 F 6 F7
F2
R3 1
A1
R3
A1 15 B1
A 1 15 B1
VR1
VR2
F11
F12
A1 15 B 1
A1
34 32 24 22 12 14
9 8
K3 K4 K5
7
5
4
3
MK1
10 11
6
1
K6
K7
K8
34 32 24 22 12 14
9 8
VR3
A2 31 21 11 A1
A2
2
B1
B2
R4 2
A2
R4 2
7 5
4
3
MK2
10 11
2
6
1
2
A2 31 21 11 A1
A2
R4
18 16 A2
18 16 A 2
18 16 A2
B3
B4
B5
Redne stezaljke
MOTOR
PUŽA 2
MOTOR
PUŽA 3
MOTOR
PUŽA 2
VENTILATORI
KOTLA
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
VENTILATORI
PRIMARNOG
VAZDUHA
MOTOR
PUŽA 1
MOTOR
MJEŠAÈA 1
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
DOVOD
2
(5 X 6 mm )
N Pe 18 19 20 21 22 23 24 25 26 Pe 27 28 29 Pe 30 31 32 Pe 33
N Pe 16 17
N Pe 15
Pe 10 11 12 Pe 13 14
9
8
Pe 7
6
5
N Pe 4
S
R
T
K8 K8 K8
K7 K7 K7
K6 K6 K6
K5 K5
K4
K3 K3
ALARM
TERMOSTAT
FR FR FR
SIGURNOSNI
TERMOSTAT
K2 K2 K2
SONDA KOTLA
K1 K1 K1
NAPAJANJE
NIVO SONDE
GORNJE
3
SIGNAL SA
NIVO SONDE
GORNJE
2
NAPAJANJE
NIVO SONDE
DONJE
1
SIGNAL SA
NIVO SONDE
DONJE
N 34 35 36 N 37 38
Sl.83 – Unutrašnji izgled ormara za SASP tipa C sa termoregulatorom
Sl. 84 – Raspored rednih stezaljki u ormara za SASP tipa C sa termoregulatorom
111
1
2
3
N
PE
A4
NAPAJANJE
230 / 400 VAC
19
A3
18
T4
T3
12
220
N4
N3
PT100
F9
23
4
2
1
1
2
5
R O A
3
1
P5
0 1
A
t/?
6
6
5
5
6
13
14
P4
T3
T1
L1
L3
FR
6
R O A
PE
B1
20
0 1
T1
L1
4
M1
4
3
3
4
F1 F1 F1
3
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
?? kW
11
12
A2
A1
96
95
22
98
K1
K2
4.
3.
T6
P1
2
A
115°C
21
A2
A1
7
96
95
H3
98
K2
8
T1
TS
L1
9
1
MK
T4
P1
1
3
A
M2
4
3
3
4
6
5
5
6
13
14
2
PE
B2
3
MOTOR
MJEŠAÈA 1
?? kW
7
2
1
1
2
F 2 F2 F2
VR1
FR
3
MOTOR
PUŽA 1
?? kW
12
w
T3
L3
M3
11
V
T2
L2
F3
VR2
10
U
T1
L1
K1
PE
B1
H1
P2
0 1
VR2
95
96
18
15
K3
T1
L1
41
42
13
1
2
N
M4
3
4
F4 F5
PE
14
M5
44
41
MK
P3
0 1
31
32
T1
L1
K2
MK
95
96
B2
H2
MK
VR1
34
31
18
15
1
1
VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG
PRIMARNOG
VAZDUHA
VAZDUHA
GASIFIKATORA GASIFIKATORA
GORNJI
DONJI
?? kW
?? kW
MK
A2
A1
P6
0 1
K4
15
1
2
3
4
N
21
22
T1
L1
K3
MK
PE
MK
H4
24
21
M6
F6
1
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
GASIFIKATORA
?? kW
A2
A1
P7
0 1
11
12
T1
L1
K5
K4
MK
A2
A1
N
M7
3
4
PE
MK
H5
14
11
K5
P8
0 1
1
VENTILATOR
KOTLA
PREDNJI
?? kW
16
1
2
F7 F8
M8
T1
L1
H6
1
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
?? kW
17
MK2
R O A
98
K6
41
44
T1
A2
A1
96
95
26
T4
A
33
H7
M9
25
4
3
3
4
6
5
5
6
3
MOTOR
PUŽA 2
?? kW
P9
MK2
L1
24
2
1
1
2
13
14
C
N
PE
B3
F10 F10 F10
K6
35
1
34
95
96
42
41
K6
B3
A1
A2
96
95
MK2
3
2
14
13
98
K7
NIVOSONDA
GORNJEGNIVOA
PILJEVINE
0 1
27
29
A
36
3
MOTOR
PUŽA 3
?? kW
C
N
4
2
M10
6
3
1
28
5
3
4
1
2
5
6
13
14
VR3
38
1
37
PE
B4
F11 F11 F11
32
31
MK2
3
2
98
K8
A1
A2
96
95
NIVOSONDA
DONJEGNIVOA
PILJEVINE
112
KS
31
32
4
2
K7
95
96
18
B4
VR3
K6
15
4.
3.
M11
6
3
1
13
14
K8
95
96
PE
B5
3
MOTOR
MJEŠAÈA 2
?? kW
30
5
3
4
1
2
5
6
F12 F12 F12
B5
98
97
B1
98
97
B2
H9
98
97
B3
98
97
B4
B5
N2
98
97
T2
R
S
T
N
PE
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 85 – Izgled jednopolne električne šeme za SASP tipa C sa termoregulatorom
70°C
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.4.1. EKSPLOATACIJA SISTEMA C
6.4.1.1. PUŠTANJE SISTEMA U RAD – AUTOMATSKI REŽIM
NAPOMENA ZA TOPLOVODNI KOTAO
Ne dozvoljava se korištenje otpadnog drveta osim piljevine u
rezervoaru za doziranje.
PAŽNJA:
PRIJE PUŠTANJA SISTEMA U RAD MORA BITI
INSTALACIJA
NAPUNJENA VODOM
I
PRAVILNO
ODZRAČENA I UKLJUČENE PUMPE POTROŠAČA !
PAŽNJA: PRIJE ŠTO SE PUSTI SISTEM U POGON MORA DA SE
PROVJERI SMJER KRETANJA SVAKOG TROFAZNOG
ELEKTROMOTORA.
Da bi smo kotao postavili u funkciju potreban je ručni početak rada, koji se
obavlja u gasifikatoru na taj način tako što se potpali odgovarajuća količina suhog
otpadnog drveta kao što je prikazano na sl. 86.
Potrebno je napomenuti da je prije samog loženja poželjno na kratko pokrenu
elektromotore od transportnog puža dozatora, mješača dozatora, ventilatora dimnih
gasova, ventilatora gasifikatora i ventilatora kotla i da se iskontroliše njihova ispravnost
(pravilnost smjera vrtnje, pojava šumova, vibracija i sl.). Provjera elektromotora vrši se
tako da se prvo komandni pult postavi u funkciju uključivši glavnu sklopku (KS) (sl.82,
poz.13). Nakon toga prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.82, poz.1) postavimo u
položaj RUČNO. Zatim pomoću prekidača za ventilator dimnih gasova, transportni puž
dozatora, mješač dozatora,
ventilatore vazduha gasifikatora i ventilatore kotla
pojedinačno ispitamo ispravnost svakog od njih. Kada smo sve ispitali, elektromotore
ventilatora dimnih gasova, transportnog puž dozatora, mješača dozatora, ventilatore
vazduha gasifikatora i ventilatore kotla ostavimo isključene, tj. prekidači moraju biti
postavljeni u položaj „0“, prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.82, poz.1) postavimo
takođe u položaj „0“ i glavnu sklopku (KS) (sl.82, poz.13) isključimo – položaj „OFF“.
Takođe je potrebno napomenuti da je potrebno prije loženja napuniti dozator
piljevinom.
Kada se sve ovo obavi, onda smatramo da su se stekli uslovi za potpaljivanje
vatre u gasifikatoru.
PAŽNJA : Za potpaljivanje ne smije se koristiti lako zapaljivi materijali
(benzin, ulje itd. )
113
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Potpaljivanje vatre vršimo na taj način što prvo otvorimo poklopac gasifikatora.
Zatim poslužilac uđe u gasifikator i pripremljena sitna drva za potpalu i ostali drvni otpad
stavi na rešetku gasifikatora zajedno sa npr. novinskim papirom. Kada sve ovo
poslužilac pripremi i uradi treba da upali papir izađe iz gasifikatora i zatvori poklopac.
Sl. 86 - Manualno potpaljivanje gasifikatora
Sl. 87 – Otvaranje poklopca gasifikatora
Rukovalac otvara poklopac gasifikatora tako što prvo odvaja isti od tijela
gasifikatora polugom preko ekscentra a zatim stane ispred poklopca i vuče poklopac
prema sebi krećući se zajedno sa njim unazad.
114
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PAŽNJA : Strogo voditi računa da rukovaoc prilikom
otvaranja poklopca ne bude u prostoru ispod
poklopca .
Poklopac se mora vući ravnomjerno bez trzaja pri čemu rukovaoc mora biti sa
obe noge čvrsto oslonjen na pod. U protivnom može doći do nekontrolisane brzine
kretanja poklopca koji u tom slučaju može savladati granični osigurač i spasti. Do
otežanog kretanja poklopca gasifikatora obično dolazi usled zaprljanosti kliznih staza i
nosećih točkova. Ukoliko rukovaočeva snaga nije dostatna za relativno lako pokretanje
poklopca , dužan je pozvati u pomoć pomoćno lice.
Sl. 88 – Otvaranje poklopca gasifikatora
PAŽNJA : Pri otežanom otvaranju poklopca rukovaoc je
dužan pozvati u pomoć pomoćno lice .
Napomena: Ove upute za otvaranje poklopca gasifikatora vrijede u svim
slučajevima otvaranja , kako pri potpaljivanju gasifikatora,
tako i pri čišćenju istog, kao i prilikom remonta pojedinih
dijelova.
115
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sledeći korak je uključenje glavne sklopke (KS) (sl.82, poz.13) i stavljanje
ponovo
komandnog pulta za upravljanje u funkciju. Nakon toga prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.82, poz.1) postavimo u položaj RUČNO. Transportni puž
dozatora se pusti da radi tek toliko da počinje da unosi piljevinu u gasifikator. Ovo je
potrebno iz razloga da krupniji komadi drveta koji se koriste kog potpaljivanja ne bi
zapali u spiralu pužnog dozatora i blokirali rad istog.
Podesi se temperatura vode kotla na termoregulatoru na vrednost koju
preporučuje proizvođač, a koja iznosi 85ºC za sisteme koji rade u automatskom režimu,
odnosmo vrednost od 70ºC za sisteme koji rade u ručnom režimu. Uključujemo
ventilator dimnih gasova (sl.82, poz. 2). Isto tako odmah uključujemo i ventilator
gasifikatora primarnog i sekundarnog vazduha (sl.82, poz. 6 i 7). Po potrebi gasifikator
više puta ručno dopuniti uz napomenu da prilikom otvaranja poklopca sve prethodno
uključene ventilatore isključimo, osim ventilatora dimnih gasova.
Napomena: Prilikom otvaranje poklopca svi prethodno
uklučeni ventilatori se isključe, osim ventilatora
dimnih gasova.
Nakon dodatnog punjenja gasifikatora zatvoriti poklopac i ponovo uključiti
prethodno isključene ventilatore. Proces potpaljivanja traje oko 3 do 4 sata, dok se ne
postigne dovoljna zagrijanost gasifikatora koja se kontroliše vizuelno kroz otvor vrata
kotla. U ovoj fazi je normalna pojava izdvajanja kondenzata u gasifikatoru (manja
količina od oko 1 litre) i odvajanje kondenzata u samom kotlu (količina cca 10 litara).
Kada postignemo željenu zagrijanost gasifikatora prekidač RUČNO/AUTOMATSKI
( sl.82, poz. 1 ) prebacimo u položaj AUTOMATSKI i tada teče početna priprema
procesa sagorijevanja piljevine. Vremenski relej koji upravlja motorom mješača
dozatoru i transportnim pužem dozatora (VR1) i vremenski relej ventilatora dimnih
gasova (VR2) se nalaze u komandnom ormariću. Oba vremenska releja su podešena
od strane proizvođača. Preporučuje se da (VR1) bude podešen tako da vrijeme
doziranja za sirovu piljevinu bude 12 sekundi, a vrijeme pauze 18 sekundi, te za suvu
piljevinu da vrijeme doziranja bude 6 sekundi, a vrijeme pauze 24 sekundi (zbog
različite kvaliteta piljevine kod različitih korisnika, ova vremena u 90% su različita od
onih koja su postavljena u fabrici). Ovim početkom smo na automatskom režimu rada.
Gasifikator treba da se dovoljno zagrije da bi proces bio samoodrživ. Regulacija
procesa se dalje vrši pomjeranjem ručki na gasifikatoru naprijed-nazad (sl.89) i
otvaranjem ili zatvaranjem klapni (sl.90) koje se nalaze ispred ventilatora primarnog
vazduha na gasifikatoru (kod svake promjene piljevine najverovatije će biti potrebno
promjrniti položaj ručki na gasifikatoru i klapni ispred ventilatora).
116
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 89 - Regulacija dotoka vazduha u gornju zonu gasifikatora
Sl. 90 - Prigušenje ventilatora
Optimalnost procesa sagorijevanja se ocjenjuje prema boji plamena. Plamen je u
početnom periodu zagrijavanja gasifikatora praćen velikom količinom iskri. Sa
postupkom zagrijavanja postepeno se smanjuje količina iskri i iste polako prelaze u
plamen (sl.91). Suva piljevina daje manje iskri. Boja plamena pri dobrom izgaranju
mora da bude žuto - crvene boje. Da bi postigli kontinuirani proces sagorijevanja
regulacija procesa može da traje po nekoliko sati, a nakon svaka 3 sata kontrolisati
proces.
117
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 91- Vizualna kontrola plamena
PAŽNJA : Nije dozvoljeno otvarati poklopac gasifikatora i vrata na
Kotlu kad sistem radi
Termoregulator reguliše upravljanje sa motorima mješača u dozatoru, transportnog
puža, ventilatorom dimnih gasova,ventilatorima primarnog i sekundarnog vazduha
gasifikatora kao i ventilatorima kotla. Regulacija se odvija preko zadane temperature.
Temperaturu zadajemo tako što pritisnemo tipku
SET na termoregulatoru i
zadržavamo taj pritisak, a zatim pritiskom na tipke za povećanje
ili smanjenje
vrijednosti zadajemo željenu temperaturu vode u kotlu.
Svako uključenje prekidača prati indikacija svjetlosne zelene lampice što ukazuje da
je zadata funkcija ispravna, a ako se upali crvena lampica onda navedena komanda nije
u funkciji i to zbog neke greške ili kvara.
Termoregulator je u vezi sa sigurnosnim termostatom koji se nalazi na kotlu i u
slučaju prekoračenja temperature u kotlu preko 115°C, on će reagovati na taj način što
će prekinuti ( automatski isključiti ) dovod struje u upravljački ormar pri čemu kompletan
sistem staje. Tada je sigurnosni termostat izbacio – u prekidu je. U tom slučaju prestaje
doziranje piljevine, rad dozatora, ventilatora na gasifikatoru što ima za posledicu
postepeno opadanje temperature u kotlu. Ovim je postignut navedeni cilj odnosno
uspostavljena regulacija automatskog procesa.
Novo startovanje termoregulacije započinje poništavanjem (resetovanjem )
sigurnosnog termostata.
Potrebno je odmah utvrditi i uzrok pregrijavanja i isti otkloniti ( ili je visoko zadata
temperatura na termoregulatoru ili je stala pumpa ). Posle resetovanja proces treba da
se nastavi normalno bez ikakvih dodatnih uključenja.
Preporučljivo je da se prvo loženje izvodi sa izvađenim turbulatorima (sl.92) iz
cijevi konvektivnog snopa, kako bi se smanjila mogućnost stvaranja naslaga čađi i
katrana koja je u ovoj fazi potpomognuta radi povećanog izdvajanja kondenzata.
118
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl92 - Turbolatori postavljeni u cijevi konvektivnog snopa
Ukoliko se čuju zvukovi „kuvanja“ vode u kotlu, to znači da se u grejnim
instalacijama nalazi vazduh, te je potrebno sistem ozračiti.
Prilikom ozračivanja sistema obavezno isključiti pumpe
Kod ovoga tipa SASP postoji mogućnost automatske dopune piljevine koja je
regulisana pomoću dvije nivo sonde koje se nalaze u kaci dozatora. Postavljanjem
prekidača (sl.82, poz. 9) u položaj „2“ aktivirali smo automatsku dopunu dozatora.
Postavljanjem prekidača (sl.82, poz. 9) u položaj „1“ aktivirali smo ručnu dopunu
dozatora. Postavljanjem prekidača (sl.82, poz. 9) u položaj „0“ dopunu nije aktivna.
6.4.1.2. RUČNO LOŽENJE KOTLA
U slučaju nestanka piljevine ili iz nekog drugog razloga, a da se ne prekida
proces zagrevanja, sistem može da radi tako da se kotao loži na klasičan način većim
komadima drvenog otpada ili uglja.
Sistem rada za prelazak na ovaj režim je sledeći:
Prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.82, poz.1) postavimo u položaj RUČNO.
Svi prekidači na vratima upravljačkog ormara bi trebali biti isključimo. Otvaramo srednja
vrata kotla i stavljamo drvni otpad ili ugalj u ložište kotla. Kada naložimo vatru potrebno
je zatvoriti vrata kotla i uključiti ventilator dimnih gasova (sl.82, poz.2) i ventilatore
kotla (sl.82, poz.8). Kontrolišemo proces sagorijevanja drveta ili uglja u kotlu kroz mali
kontrolni otvor vrata . Dalji proces sagorijevanja se održava preko ventilatora prednjeg i
zadnje na kotlu sve dotle dok se ne steknu uslovi za dalji automatski rad. Do tada
potrebno je povremeno dopunjavati gorivo – drva ili ugalj u kotao. Prilikom dopunjavanja
goriva potrebno je isključiti samo ventilatore kotla (sl.82, poz.8) , a ventilator dimnih
gasova treba da ostane uključen (sl.82, poz.2) .U slučaju kad se dostavi piljevina
nakon kraćeg vremena, pokušati startovati sa automatskim režimom rada tako da se
prekidači ventilatora dimnih gasova (sl.82, poz.2) i ventilatora kotla (sl.82, poz.8)
isključe, a prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.82, poz.1) postavi u položaj
119
Uputstvo za montažu i eksploataciju
AUTOMATSKI te pokretanjem motora mješača dozatora, motora transportnog puža
dozatora, ventilatore primarnog i sekundarnog vazduha gasifikatora iskontrolisati
plamen sagorijevanja kroz otvor na vratima kotla.
U slučaju da nakon prekida rada pokušamo startovati automatski, a da ne
dobijamo kontinuirani plamen moramo ponoviti proces potpaljivanja kotla ( kao u
automatskom režimu rada ).
6.4.1.3. PREKIDANJE EKSPLOATACIJE
postaviti prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl. 82, poz.1 ) u položaj ''RUČNO''
pogasiti doziranje piljevine (isključiti motore mješača i puža)
ostaviti ventilatore na gasifikatoru i dozirnoj cijevi da rade
uključen je i ventilator dimnih gasova
cirkulaciona pumpa kotla takođe je uključena
nakon 30 minuta pogasiti ventilatore i cirkulacionu pumpu
vrijeme od 30 min je dovoljno da izgori gorivo koje je unešeno u gasifikator
odnosno kotao
U narednih 30 minuta potrebno je kontrolisati da li postoji plamen u kotlu. U toku
naredna 2 sata kontrolisati pritisak na manometru i temperaturu na izlazu iz kotla.
U ljetnom periodu redosled uključenja i isključenja se ne mijenja.Sistem može da
bude pod naponom dok traju povremeni prekid.
Nije dozvoljeno otvaranje gasifikatora u vremenu prekida eksploatacije najmanje 48
sati.
-
120
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.5. SASP TIPA D SA TERMOREGULATOROM
Na narednim slikama je prikazan izgled upravljačkog ormara, raspored
elemenata i rednih stezaljki u upravljačkom ormaru kao i jednopolna električna šema
SASP-a tipa D.
15
14
11
12
13
1 0 2
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Sl. 93 – Spoljašnji izgled ormara za SASP tipa D sa termoregulatorom
1. Prekidač RUČNO /AUTOMATSKI
2. Prekidač VENTILATOR DIMNIH GASOVA
3. Prekidač MOTORA TRANSPORTNOG PUŽA 1
4. Prekidač MOTORA TRANSPORTNOG PUŽA 2
5. Prekidač PROMJENE SMJERA TRANSPORTNOG PUŽA 2
6. Prekidač MOTORA MJEŠAČA
7. Prekidač MOTORI VENTILATORA PRIMARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
8. Prekidač MOTORA VENTILATORA SEKUNDARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
9. Prekidač MOTORI VENTILATORA NA KOTLU
10. Prekidač MOTORA ZA RUČNO/AUTOMATSKI DOPUNU DOZATORA
11. TASTER ZA NUŽNI ISKLOP – TOTAL STOP (TS)
12. SIJALICA ZA DETEKCIJU SMETNJE
13. GLAVNI PREKIDAČ (KS)
14. TERMOREGULATOR
15. ALARM
121
Uputstvo za montažu i eksploataciju
N
FR
TR
F3
F1
F5
F2
1
K2
F7
F8
F9 F10
R3
KS
1
A1
K1
F6
F4
K3
R3
1
A1
A1 15 B1
R3
A 1 15 B1
A1
34 32 24 22 12 14
9 8
K4 K5 K6
7
5
4
3
MK
10 1 1
6
1
VR1
VR2
18 16 A2
18 16 A 2
2
A2 31 21 11 A1
A2
2
B1
B2
R4
A2
2
R4
A2
2
R4
B3
Redne stezaljke
VENTILATORI
KOTLA
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
VENTILATORI
PRIMARNOG
VAZDUHA
MOTOR
MJEŠAÈA
MOTOR
PUŽA 2
MOTOR
PUŽA 1
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
DOVOD 2
(5 X 6 mm )
N Pe 19 20 N Pe 21 22 23 24 25 26
N Pe 18
Pe 10 11 12 Pe 13 14 15 Pe 16 17
9
8
Pe 7
6
5
N Pe 4
S
R
T
K5
K4 K4
K3 K3 K3
FR FR FR
K2 K2 K2
K1 K1 K1
3
2
ALARM
TERMOSTAT
1
SONDA
SIGURNOSNI
TERMOSTAT
K6 K6
Sl94 – Unutrašnji izgled ormara za SASP tipa D sa termoregulatorom
Sl. 95 – Raspored rednih stezaljki u ormaru za SASP tipa D sa termoregulatorom
122
123
KS
0 1
1
3
N
PE
A4
NAPAJANJE
230 / 400 VAC
2
22
A3
21
T4
T3
12
220
N4
N3
PT 100
F10
26
R
O
5
A
K2
7
9
6
5
2
PE
B2
14
13
VR1
FR
10
U
T1
L1
11
V
T2
L2
F3
12
w
T3
L3
K1
PE
15
VR2
98
K3
L1
MK
96
95
A2
A1
13
2
1
2
1
14
4
3
4
3
15
A
12
3
1
P5
0 1
A
t/?
Sl. 96 – Izgled jednopolne električne šeme za SASP tipa D sa termoregulatorom
T3
T1
L1
L3
FR
6
P4
0 1
T1
L1
4
R
23
T1.4.
L1.3.
T6
P1
2
A
H3
T1
TS
L1
1
MK
T4
P1
1
3
A
VR2
96
95
18
B1
H1
P2
0 1
41
42
T1
41
44
MK
MOTOR
MJEŠAÈA
?? kW
6
5
6
5
14
13
P3
0 1
PE
B3
F4 F4 F4
M4
M2
8
4
3
6
5
3
7
2
1
4
3
M3
24
96
95
2
1
F2 F2 F2
3
115°C
98
A2
A1
MOTOR
PUŽA 2
?? kW
O
PE
B1
K2
3
6
6
5
14
13
MOTOR
PUŽA 1
?? kW
M1
4
6
3
4
2
3
4
2
1
3
1
5
F1 F1 F1
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
?? kW
11
A2
A1
96
95
25
98
K1
31
32
T1
L1
K2
MK
96
95
K4
B2
16
2
1
N
1
M5
4
3
F5 F6
PE
17
M6
1
H2
31
MK
VR1
34
18
15
P6
0 1
T1
L1
K3
96
95
B3
K2
H4
T2.4.
L2.3.
P7
0 1
VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG
PRIMARNOG
VAZDUHA
VAZDUHA
GASIFIKATORA GASIFIKATORA
GORNJI
DONJI
?? kW
?? kW
A2
A1
21
22
T1
L1
K4
MK
K5
18
2
1
4
3
N
1
M7
F7
PE
MK
H5
21
24
P8
0 1
11
12
T1
L1
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
GASIFIKATORA
?? kW
A2
A1
K5
MK
K6
19
2
1
N
1
M8
4
3
F8 F9
PE
K6
P9
0 1
T1
L1
VENTILATOR
KOTLA
PREDNJI
?? kW
MK
H6
11
14
A2
A1
M9
1
H7
98
97
B1
H9
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
?? kW
20
98
97
B2
98
97
B3
N2
T2
R
S
T
N
PE
Uputstvo za montažu i eksploataciju
70°C
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.5.1. EKSPLOATACIJA SISTEMA D
6.5.1.1. PUŠTANJE SISTEMA U RAD – AUTOMATSKI REŽIM
NAPOMENA ZA TOPLOVODNI KOTAO
Ne dozvoljava se korištenje otpadnog drveta osim piljevine u
rezervoaru za doziranje.
PAŽNJA: Prije puštanja sistema u rad mora biti instalacija napunjena
vodom i pravilno odzračena i uključene pumpe potrošača !
PAŽNJA: Prije nego što se pusti sistem u pogon mora da se provjeri
smjer kretanja svakog trofaznog elektromotora.
Da bi smo kotao postavili u funkciju potreban je ručni početak rada, koji se
obavlja u gasifikatoru na taj način tako što se potpali odgovarajuća količina suhog
otpadnog drveta kao što je prikazano na sl. 97.
Potrebno je napomenuti da je prije samog loženja poželjno na kratko pokrenu
elektromotore od transportnog puža dozatora, mješača dozatora, ventilatora dimnih
gasova, ventilatora gasifikatora i ventilatora kotla i da se iskontroliše njihova ispravnost
(pravilnost smjera vrtnje, pojava šumova, vibracija i sl.). Provjera elektromotora vrši se
tako da se prvo komandni pult postavi u funkciju uključivši glavnu sklopku (KS) (sl.93,
poz.11). Nakon toga prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.93, poz.1) postavimo u
položaj RUČNO. Zatim pomoću prekidača za ventilator dimnih gasova, transportni puž
dozatora, mješač dozatora,
ventilatore vazduha gasifikatora i ventilatore kotla
pojedinačno ispitamo ispravnost svakog od njih. Kada smo sve ispitali, elektromotore
ventilatora dimnih gasova, transportnog puž dozatora, mješača dozatora, ventilatore
vazduha gasifikatora i ventilatore kotla ostavimo isključene, tj. prekidači moraju biti
postavljeni u položaj „0“, prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.93, poz.1) postavimo
takođe u položaj „0“ i glavnu sklopku (KS) (sl.93, poz.11) isključimo – položaj „OFF“.
Takođe je potrebno napomenuti da je potrebno prije loženja napuniti dozator
piljevinom.
Kada se sve ovo obavi, onda smatramo da su se stekli uslovi za potpaljivanje
vatre u gasifikatoru.
PAŽNJA : Za potpaljivanje ne smije se koristiti lako zapaljivi
materijali (benzin, ulje itd. )
124
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Potpaljivanje vatre vršimo na taj način što prvo otvorimo poklopac gasifikatora.
Zatim poslužilac uđe u gasifikator i pripremljena sitna drva za potpalu i ostali drvni otpad
stavi na rešetku gasifikatora zajedno sa npr. novinskim papirom. Kada sve ovo
poslužilac pripremi i uradi treba da upali papir izađe iz gasifikatora i zatvori poklopac.
Sl. 97 - Manualno potpaljivanje gasifikatora
Sl98 – Otvaranje poklopca gasifikatora
Rukovalac otvara poklopac gasifikatora tako što prvo odvaja isti od tijela
gasifikatora polugom preko ekscentra a zatim stane ispred poklopca i vuče poklopac
prema sebi krećući se zajedno sa njim unazad.
125
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PAŽNJA : Strogo voditi računa da rukovaoc prilikom
otvaranja poklopca ne bude u prostoru ispod
poklopca .
Poklopac se mora vući ravnomjerno bez trzaja pri čemu rukovaoc mora biti sa
obe noge čvrsto oslonjen na pod. U protivnom može doći do nekontrolisane brzine
kretanja poklopca koji u tom slučaju može savladati granični osigurač i spasti. Do
otežanog kretanja poklopca gasifikatora obično dolazi usled zaprljanosti kliznih staza i
nosećih točkova. Ukoliko rukovaočeva snaga nije dostatna za relativno lako pokretanje
poklopca , dužan je pozvati u pomoć pomoćno lice.
Sl. 99 – Otvaranje poklopca gasifikatora
PAŽNJA : Pri otežanom otvaranju poklopca rukovaoc je
dužan pozvati u pomoć pomoćno lice .
Napomena: Ove upute za otvaranje poklopca gasifikatora vrijede u svim
slučajevima otvaranja , kako pri potpaljivanju gasifikatora,
tako i pri čišćenju istog, kao i prilikom remonta pojedinih
dijelova.
126
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sledeći korak je uključenje glavne sklopke (KS) (sl.93, poz.11) i stavljanje
ponovo
komandnog pulta za upravljanje u funkciju. Nakon toga prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.93, poz.1) postavimo u položaj RUČNO. Transportni puž
dozatora se pusti da radi tek toliko da počinje da unosi piljevinu u gasifikator. Ovo je
potrebno iz razloga da krupniji komadi drveta koji se koriste kog potpaljivanja ne bi
zapali u spiralu pužnog dozatora i blokirali rad istog.
Podesi se temperatura vode kotla na termoregulatoru na vrednost koju
preporučuje proizvođač, a koja iznosi 85ºC za sisteme koji rade u automatskom režimu,
odnosmo vrednost od 70ºC za sisteme koji rade u ručnom režimu. Uključujemo
ventilator dimnih gasova (sl.93, poz. 2). Isto tako odmah uključujemo i ventilator
gasifikatora primarnog i sekundarnog vazduha (sl.93, poz. 6 i 7). Po potrebi gasifikator
više puta ručno dopuniti uz napomenu da prilikom otvaranja poklopca sve prethodno
uključene ventilatore isključimo, osim ventilatora dimnih gasova.
Napomena: Prilikom otvaranje poklopca svi prethodno
uklučeni ventilatori se isključe, osim ventilatora
dimnih gasova.
Nakon dodatnog punjenja gasifikatora zatvoriti poklopac i ponovo uključiti
prethodno isključene ventilatore. Proces potpaljivanja traje oko 3 do 4 sata, dok se ne
postigne dovoljna zagrijanost gasifikatora koja se kontroliše vizuelno kroz otvor vrata
kotla. U ovoj fazi je normalna pojava izdvajanja kondenzata u gasifikatoru (manja
količina od oko 1 litre) i odvajanje kondenzata u samom kotlu (količina cca 10 litara).
Kada postignemo željenu zagrijanost gasifikatora prekidač RUČNO/AUTOMATSKI
( sl.93, poz. 1 ) prebacimo u položaj AUTOMATSKI i tada teče početna priprema
procesa sagorijevanja piljevine. Vremenski relej koji upravlja motorom mješača
dozatoru i transportnim pužem dozatora (VR1) i vremenski relej ventilatora dimnih
gasova (VR2) se nalaze u komandnom ormariću. Oba vremenska releja su podešena
od strane proizvođača. Preporučuje se da (VR1) bude podešen tako da vrijeme
doziranja za sirovu piljevinu bude 12 sekundi, a vrijeme pauze 18 sekundi, te za suvu
piljevinu da vrijeme doziranja bude 6 sekundi, a vrijeme pauze 24 sekundi (zbog
različite kvaliteta piljevine kod različitih korisnika, ova vremena u 90% su različita od
onih koja su postavljena u fabrici). Ovim početkom smo na automatskom režimu rada.
Gasifikator treba da se dovoljno zagrije da bi proces bio samoodrživ. Regulacija
procesa se dalje vrši pomjeranjem ručki na gasifikatoru naprijed-nazad (sl.100) i
otvaranjem ili zatvaranjem klapni (sl.101) koje se nalaze ispred ventilatora primarnog
vazduha na gasifikatoru (kod svake promjene piljevine najverovatije će biti potrebno
promjrniti položaj ručki na gasifikatoru i klapni ispred ventilatora).
127
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 100 - Regulacija dotoka vazduha u gornju zonu gasifikatora
Sl. 101 - Prigušenje ventilatora
Optimalnost procesa sagorijevanja se ocjenjuje prema boji plamena. Plamen je u
početnom periodu zagrijavanja gasifikatora praćen velikom količinom iskri. Sa
postupkom zagrijavanja postepeno se smanjuje količina iskri i iste polako prelaze u
plamen (sl.102). Suva piljevina daje manje iskri. Boja plamena pri dobrom izgaranju
mora da bude žuto - crvene boje. Da bi postigli kontinuirani proces sagorijevanja
regulacija procesa može da traje po nekoliko sati, a nakon svaka 3 sata kontrolisati
proces.
128
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 102 - Vizualna kontrola plamena
PAŽNJA : Nije dozvoljeno otvarati poklopac gasifikatora i vrata na
kotlu kad sistem radi
Termoregulator reguliše upravljanje sa motorima mješača u dozatoru, transportnog
puža, ventilatorom dimnih gasova,ventilatorima primarnog i sekundarnog vazduha
gasifikatora kao i ventilatorima kotla. Regulacija se odvija preko zadane temperature.
Temperaturu zadajemo tako što pritisnemo tipku
SET na termoregulatoru i
zadržavamo taj pritisak, a zatim pritiskom na tipke za povećanje
ili smanjenje
vrijednosti zadajemo željenu temperaturu vode u kotlu.
Svako uključenje prekidača prati indikacija svjetlosne zelene lampice što ukazuje da
je zadata funkcija ispravna, a ako se upali crvena lampica onda navedena komanda nije
u funkciji i to zbog neke greške ili kvara.
Termoregulator je u vezi sa sigurnosnim termostatom koji se nalazi na kotlu i u
slučaju prekoračenja temperature u kotlu preko 115°C, on će reagovati na taj način što
će prekinuti ( automatski isključiti ) dovod struje u upravljački ormar pri čemu kompletan
sistem staje. Tada je sigurnosni termostat izbacio – u prekidu je. U tom slučaju prestaje
doziranje piljevine, rad dozatora, ventilatora na gasifikatoru što ima za posledicu
postepeno opadanje temperature u kotlu. Ovim je postignut navedeni cilj odnosno
uspostavljena regulacija automatskog procesa.
Novo startovanje termoregulacije započinje poništavanjem (resetovanjem )
sigurnosnog termostata.
Potrebno je odmah utvrditi i uzrok pregrijavanja i isti otkloniti ( ili je visoko zadata
temperatura na termoregulatoru ili je stala pumpa ). Posle resetovanja proces treba da
se nastavi normalno bez ikakvih dodatnih uključenja.
Preporučljivo je da se prvo loženje izvodi sa izvađenim turbulatorima (sl.103) iz
cijevi konvektivnog snopa, kako bi se smanjila mogućnost stvaranja naslaga čađi i
katrana koja je u ovoj fazi potpomognuta radi povećanog izdvajanja kondenzata.
129
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 103 - Turbolatori postavljeni u cijevi konvektivnog snopa
Ukoliko se čuju zvukovi „kuvanja“ vode u kotlu, to znači da se u grejnim
instalacijama nalazi vazduh, te je potrebno sistem ozračiti.
Prilikom ozračivanja sistema obavezno isključiti pumpe
6.5.1.2. RUČNO LOŽENJE KOTLA
U slučaju nestanka piljevine ili iz nekog drugog razloga, a da se ne prekida
proces zagrevanja, sistem može da radi tako da se kotao loži na klasičan način većim
komadima drvenog otpada ili uglja.
Sistem rada za prelazak na ovaj režim je sledeći:
Prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.93, poz.1) postavimo u položaj RUČNO.
Svi prekidači na vratima upravljačkog ormara bi trebali biti isključimo. Otvaramo srednja
vrata kotla i stavljamo drvni otpad ili ugalj u ložište kotla. Kada naložimo vatru potrebno
je zatvoriti vrata kotla i uključiti ventilator dimnih gasova (sl.93, poz.2) i ventilatore
kotla (sl.93, poz.8). Kontrolišemo proces sagorijevanja drveta ili uglja u kotlu kroz mali
kontrolni otvor vrata . Dalji proces sagorijevanja se održava preko ventilatora prednjeg i
zadnje na kotlu sve dotle dok se ne steknu uslovi za dalji automatski rad. Do tada
potrebno je povremeno dopunjavati gorivo – drva ili ugalj u kotao. Prilikom dopunjavanja
goriva potrebno je isključiti samo ventilatore kotla (sl.93, poz.8) , a ventilator dimnih
gasova treba da ostane uključen (sl.93, poz.2) .U slučaju kad se dostavi piljevina
nakon kraćeg vremena, pokušati startovati sa automatskim režimom rada tako da se
prekidači ventilatora dimnih gasova (sl.93, poz.2) i ventilatora kotla (sl.93, poz.8)
isključe, a prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.93, poz.1) postavi u položaj
AUTOMATSKI te pokretanjem motora mješača dozatora, motora transportnog puža
dozatora, ventilatore primarnog i sekundarnog vazduha gasifikatora iskontrolisati
plamen sagorijevanja kroz otvor na vratima kotla.
130
Uputstvo za montažu i eksploataciju
U slučaju da nakon prekida rada pokušamo startovati automatski, a da ne
dobijamo kontinuirani plamen moramo ponoviti proces potpaljivanja kotla ( kao u
automatskom režimu rada ).
6.5.1.3. PREKIDANJE EKSPLOATACIJE
postaviti prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl. 93, poz.1 ) u položaj ''RUČNO''
pogasiti doziranje piljevine (isključiti motore mješača i puža)
ostaviti ventilatore na gasifikatoru i dozirnoj cijevi da rade
uključen je i ventilator dimnih gasova
cirkulaciona pumpa kotla takođe je uključena
nakon 30 minuta pogasiti ventilatore i cirkulacionu pumpu
vrijeme od 30 min je dovoljno da izgori gorivo koje je unešeno u gasifikator
odnosno kotao
U narednih 30 minuta potrebno je kontrolisati da li postoji plamen u kotlu. U toku
naredna 2 sata kontrolisati pritisak na manometru i temperaturu na izlazu iz kotla.
U ljetnom periodu redosled uključenja i isključenja se ne mijenja.Sistem može da
bude pod naponom dok traju povremeni prekid.
Nije dozvoljeno otvaranje gasifikatora u vremenu prekida eksploatacije najmanje 48
sati.
-
131
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.6. SASP TIPA E SA TERMOREGULATOROM
Na narednim slikama je prikazan izgled upravljačkog ormara, raspored
elemenata i rednih stezaljki u upravljačkom ormaru kao i jednopolna električna šema
SASP-a tipa E.
13
12
9
10
11
1 0 2
1
2
3
4
5
6
7
8
Sl. 104 – Spoljašnji izgled ormara za SASP tipa E sa termoregulatorom
1. Prekidač RUČNO /AUTOMATSKI
2. Prekidač VENTILATOR DIMNIH GASOVA
3. Prekidač MOTORA MJEŠAČA
4. Prekidač MOTORA TRANSPORTNOG PUŽA
5. Prekidač PROMJENE SMJERA TRANSPORTNOG PUŽA
6. Prekidač MOTORI VENTILATORA PRIMARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
7. Prekidač MOTORA VENTILATORA SEKUNDARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
8. Prekidač MOTORI VENTILATORA NA KOTLU
9. TASTER ZA NUŽNI ISKLOP – TOTAL STOP (TS)
10. SIJALICA ZA DETEKCIJU SMETNJE
11. GLAVNI PREKIDAČ (KS)
12. TERMOREGULATOR
13. ALARM
132
Uputstvo za montažu i eksploataciju
N
FR
TR
F3
F1
F4
F5
F6
F7
F8
F9
F2
KS
1
R3 1
A1
K1
K2
R3 1
A1
A1 15 B1
R3
A1 15 B1
A1
34 32 24 22 12 14
9
K3 K4 K5
8
7
5
4
3
MK
10 11
6
1
VR1
VR2
18 16 A2
18 16 A2
2
A2 31 21 11 A1
A2
2
B1
B2
R4 2
A2
R4 2
A2
R4
Redne stezaljke
VENTILATORI
KOTLA
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
VENTILATORI
PRIMARNOG
VAZDUHA
MOTOR
PUŽA
MOTOR
MJEŠAÈA
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
DOVOD
2
(5 X 6 mm )
N Pe 18 19 20 21 22 23
N Pe 16 17
N Pe 15
Pe 10 11 12 Pe 13 14
9
8
Pe 7
6
5
N Pe 4
S
R
T
K4
K3 K3
FR FR FR
K2 K2 K2
K1 K1 K1
3
ALARM
TERMOSTAT
2
SIGURNOSNI
TERMOSTAT
1
SONDA
K5 K5
Sl. 105 – Unutrašnji izgled ormara za SASP tipa E sa termoregulatorom
Sl. 106 – Raspored rednih stezaljki u ormaru za SASP tipa E sa termoregulatorom
133
134
KS
0 1
1
3
N
PE
A4
NAPAJANJE
230 / 400 VAC
2
19
A3
18
T4
T3
12
220
N4
N3
PT100
F9
23
R
A
21
7
7
2
1
8
4
3
4
3
9
6
5
6
5
2
PE
B2
14
13
VR1
FR
10
U
T1
L1
11
V
T2
L2
F3
12
w
T3
L3
A
3
1
P5
0 1
A
t/?
T3
T1
L1
L3
FR
6
P4
0 1
T1
L1
4
R
20
4.
3.
2
K2
T6
P1
A
H3
T1
TS
L1
1
MK
T4
P1
1
3
A
VR2
MOTOR
PUŽA
?? kW
3
115°C
96
95
2
1
F2 F2 F2
M3
98
A2
A1
3
O
PE
B1
K2
M2
M1
6
6
5
14
13
MOTOR
MJEŠAÈA
?? kW
12
O
5
4
6
3
4
2
3
4
2
1
3
1
5
F1 F1 F1
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
?? kW
11
A2
A1
96
95
22
98
K1
K1
PE
Sl. 107 – Izgled jednopolne električne šeme za SASP tipa E sa termoregulatorom
96
B1
H1
P2
0 1
VR2
95
18
15
K3
41
42
T1
L1
13
2
1
N
1
M5
4
3
F4 F5
PE
14
M6
1
41
44
MK
P3
0 1
31
32
T1
L1
K2
MK
96
95
B2
H2
31
MK
VR1
34
18
15
VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG
PRIMARNOG
VAZDUHA
VAZDUHA
GASIFIKATORA GASIFIKATORA
GORNJI
DONJI
?? kW
?? kW
MK
A2
A1
P6
0 1
K4
15
2
1
4
3
N
1
M7
F6
PE
21
22
T1
L1
K3
MK
MK
H4
21
24
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
GASIFIKATORA
?? kW
A2
A1
P7
0 1
11
12
T1
L1
K5
K4
MK
A2
A1
N
1
M8
4
3
PE
MK
H5
11
14
K5
P8
0 1
VENTILATOR
KOTLA
PREDNJI
?? kW
16
2
1
F7 F8
M9
1
T1
L1
H6
98
97
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
?? kW
17
H7
B1
98
97
B2
N2
T2
R
S
T
N
PE
Uputstvo za montažu i eksploataciju
70°C
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.6.1. EKSPLOATACIJA SISTEMA E
6.6.1.1. PUŠTANJE SISTEMA U RAD – AUTOMATSKI REŽIM
NAPOMENA ZA TOPLOVODNI KOTAO
Ne dozvoljava se korištenje otpadnog drveta osim piljevine u
rezervoaru za doziranje.
PAŽNJA: Prije puštanja sistema u rad mora biti instalacija napunjena
vodom i pravilno odzračena i uključene pumpe potrošača !
PAŽNJA: Prije nego što se pusti sistem u pogon mora da se provjeri
smjer kretanja svakog trofaznog elektromotora.
Da bi smo kotao postavili u funkciju potreban je ručni početak rada, koji se
obavlja u gasifikatoru na taj način tako što se potpali odgovarajuća količina suhog
otpadnog drveta kao što je prikazano na sl. 108.
Potrebno je napomenuti da je prije samog loženja poželjno na kratko pokrenu
elektromotore od transportnog puža dozatora, mješača dozatora, ventilatora dimnih
gasova, ventilatora gasifikatora i ventilatora kotla i da se iskontroliše njihova ispravnost
(pravilnost smjera vrtnje, pojava šumova, vibracija i sl.). Provjera elektromotora vrši se
tako da se prvo komandni pult postavi u funkciju uključivši glavnu sklopku (KS) (sl.104,
poz.11). Nakon toga prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.104, poz.1) postavimo u
položaj RUČNO. Zatim pomoću prekidača za ventilator dimnih gasova, transportni puž
dozatora, mješač dozatora,
ventilatore vazduha gasifikatora i ventilatore kotla
pojedinačno ispitamo ispravnost svakog od njih. Kada smo sve ispitali, elektromotore
ventilatora dimnih gasova, transportnog puž dozatora, mješača dozatora, ventilatore
vazduha gasifikatora i ventilatore kotla ostavimo isključene, tj. prekidači moraju biti
postavljeni u položaj „0“, prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.104, poz.1) postavimo
takođe u položaj „0“ i glavnu sklopku (KS) (sl.104, poz.11) isključimo – položaj „OFF“.
Takođe je potrebno napomenuti da je potrebno prije loženja napuniti dozator
piljevinom.
Kada se sve ovo obavi, onda smatramo da su se stekli uslovi za potpaljivanje
vatre u gasifikatoru.
PAŽNJA : Za potpaljivanje ne smije se koristiti lako zapaljivi
materijali (benzin, ulje itd. )
135
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Potpaljivanje vatre vršimo na taj način što prvo otvorimo poklopac gasifikatora.
Zatim poslužilac uđe u gasifikator i pripremljena sitna drva za potpalu i ostali drvni otpad
stavi na rešetku gasifikatora zajedno sa npr. novinskim papirom. Kada sve ovo
poslužilac pripremi i uradi treba da upali papir izađe iz gasifikatora i zatvori poklopac.
Sl. 108 - Manualno potpaljivanje gasifikatora
Sl109 – Otvaranje poklopca gasifikatora
Rukovalac otvara poklopac gasifikatora tako što prvo odvaja isti od tijela
gasifikatora polugom preko ekscentra a zatim stane ispred poklopca i vuče poklopac
prema sebi krećući se zajedno sa njim unazad.
136
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PAŽNJA : Strogo voditi računa da rukovaoc prilikom
otvaranja poklopca ne bude u prostoru ispod
poklopca .
Poklopac se mora vući ravnomjerno bez trzaja pri čemu rukovaoc mora biti sa
obe noge čvrsto oslonjen na pod. U protivnom može doći do nekontrolisane brzine
kretanja poklopca koji u tom slučaju može savladati granični osigurač i spasti. Do
otežanog kretanja poklopca gasifikatora obično dolazi usled zaprljanosti kliznih staza i
nosećih točkova. Ukoliko rukovaočeva snaga nije dostatna za relativno lako pokretanje
poklopca , dužan je pozvati u pomoć pomoćno lice.
Sl. 110 – Otvaranje poklopca gasifikatora
PAŽNJA : Pri otežanom otvaranju poklopca rukovaoc je
dužan pozvati u pomoć pomoćno lice .
Napomena: Ove upute za otvaranje poklopca gasifikatora vrijede u svim
slučajevima otvaranja , kako pri potpaljivanju gasifikatora,
tako i pri čišćenju istog, kao i prilikom remonta pojedinih
dijelova.
137
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sledeći korak je uključenje glavne sklopke (KS) (sl.104, poz.11) i stavljanje
ponovo
komandnog pulta za upravljanje u funkciju. Nakon toga prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.104, poz.1) postavimo u položaj RUČNO. Transportni puž
dozatora se pusti da radi tek toliko da počinje da unosi piljevinu u gasifikator. Ovo je
potrebno iz razloga da krupniji komadi drveta koji se koriste kog potpaljivanja ne bi
zapali u spiralu pužnog dozatora i blokirali rad istog.
Podesi se temperatura vode kotla na termoregulatoru na vrednost koju
preporučuje proizvođač, a koja iznosi 85ºC za sisteme koji rade u automatskom režimu,
odnosmo vrednost od 70ºC za sisteme koji rade u ručnom režimu. Uključujemo
ventilator dimnih gasova (sl.104, poz. 2). Isto tako odmah uključujemo i ventilator
gasifikatora primarnog i sekundarnog vazduha (sl.104, poz. 6 i 7). Po potrebi gasifikator
više puta ručno dopuniti uz napomenu da prilikom otvaranja poklopca sve prethodno
uključene ventilatore isključimo, osim ventilatora dimnih gasova.
Napomena: Prilikom otvaranje poklopca svi prethodno
uklučeni ventilatori se isključe, osim ventilatora
dimnih gasova.
Nakon dodatnog punjenja gasifikatora zatvoriti poklopac i ponovo uključiti
prethodno isključene ventilatore. Proces potpaljivanja traje oko 3 do 4 sata, dok se ne
postigne dovoljna zagrijanost gasifikatora koja se kontroliše vizuelno kroz otvor vrata
kotla. U ovoj fazi je normalna pojava izdvajanja kondenzata u gasifikatoru (manja
količina od oko 1 litre) i odvajanje kondenzata u samom kotlu (količina cca 10 litara).
Kada postignemo željenu zagrijanost gasifikatora prekidač RUČNO/AUTOMATSKI
( sl.104, poz. 1 ) prebacimo u položaj AUTOMATSKI i tada teče početna priprema
procesa sagorijevanja piljevine. Vremenski relej koji upravlja motorom mješača
dozatoru i transportnim pužem dozatora (VR1) i vremenski relej ventilatora dimnih
gasova (VR2) se nalaze u komandnom ormariću. Oba vremenska releja su podešena
od strane proizvođača. Preporučuje se da (VR1) bude podešen tako da vrijeme
doziranja za sirovu piljevinu bude 12 sekundi, a vrijeme pauze 18 sekundi, te za suvu
piljevinu da vrijeme doziranja bude 6 sekundi, a vrijeme pauze 24 sekundi (zbog
različite kvaliteta piljevine kod različitih korisnika, ova vremena u 90% su različita od
onih koja su postavljena u fabrici). Ovim početkom smo na automatskom režimu rada.
Gasifikator treba da se dovoljno zagrije da bi proces bio samoodrživ. Regulacija
procesa se dalje vrši pomjeranjem ručki na gasifikatoru naprijed-nazad (sl.111) i
otvaranjem ili zatvaranjem klapni (sl.112) koje se nalaze ispred ventilatora primarnog
vazduha na gasifikatoru (kod svake promjene piljevine najverovatije će biti potrebno
promjrniti položaj ručki na gasifikatoru i klapni ispred ventilatora).
138
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 111 - Regulacija dotoka vazduha u gornju zonu gasifikatora
Sl. 112 - Prigušenje ventilatora
Optimalnost procesa sagorijevanja se ocjenjuje prema boji plamena. Plamen je u
početnom periodu zagrijavanja gasifikatora praćen velikom količinom iskri. Sa
postupkom zagrijavanja postepeno se smanjuje količina iskri i iste polako prelaze u
plamen (sl.113). Suva piljevina daje manje iskri. Boja plamena pri dobrom izgaranju
mora da bude žuto - crvene boje. Da bi postigli kontinuirani proces sagorijevanja
regulacija procesa može da traje po nekoliko sati, a nakon svaka 3 sata kontrolisati
proces.
139
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 113 - Vizualna kontrola plamena
PAŽNJA : Nije dozvoljeno otvarati poklopac gasifikatora i vrata na
kotlu kad sistem radi
Termoregulator reguliše upravljanje sa motorima mješača u dozatoru, transportnog
puža, ventilatorom dimnih gasova,ventilatorima primarnog i sekundarnog vazduha
gasifikatora kao i ventilatorima kotla. Regulacija se odvija preko zadane temperature.
Temperaturu zadajemo tako što pritisnemo tipku
SET na termoregulatoru i
zadržavamo taj pritisak, a zatim pritiskom na tipke za povećanje
ili smanjenje
vrijednosti zadajemo željenu temperaturu vode u kotlu.
Svako uključenje prekidača prati indikacija svjetlosne zelene lampice što ukazuje da
je zadata funkcija ispravna, a ako se upali crvena lampica onda navedena komanda nije
u funkciji i to zbog neke greške ili kvara.
Termoregulator je u vezi sa sigurnosnim termostatom koji se nalazi na kotlu i u
slučaju prekoračenja temperature u kotlu preko 115°C, on će reagovati na taj način što
će prekinuti ( automatski isključiti ) dovod struje u upravljački ormar pri čemu kompletan
sistem staje. Tada je sigurnosni termostat izbacio – u prekidu je. U tom slučaju prestaje
doziranje piljevine, rad dozatora, ventilatora na gasifikatoru što ima za posledicu
postepeno opadanje temperature u kotlu. Ovim je postignut navedeni cilj odnosno
uspostavljena regulacija automatskog procesa.
Novo startovanje termoregulacije započinje poništavanjem (resetovanjem )
sigurnosnog termostata.
Potrebno je odmah utvrditi i uzrok pregrijavanja i isti otkloniti ( ili je visoko zadata
temperatura na termoregulatoru ili je stala pumpa ). Posle resetovanja proces treba da
se nastavi normalno bez ikakvih dodatnih uključenja.
Preporučljivo je da se prvo loženje izvodi sa izvađenim turbulatorima (sl.114) iz
cijevi konvektivnog snopa, kako bi se smanjila mogućnost stvaranja naslaga čađi i
katrana koja je u ovoj fazi potpomognuta radi povećanog izdvajanja kondenzata.
140
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 114 - Turbolatori postavljeni u cijevi konvektivnog snopa
Ukoliko se čuju zvukovi „kuvanja“ vode u kotlu, to znači da se u grejnim
instalacijama nalazi vazduh, te je potrebno sistem ozračiti.
Prilikom ozračivanja sistema obavezno isključiti pumpe
6.6.1.2. RUČNO LOŽENJE KOTLA
U slučaju nestanka piljevine ili iz nekog drugog razloga, a da se ne prekida
proces zagrevanja, sistem može da radi tako da se kotao loži na klasičan način većim
komadima drvenog otpada ili uglja.
Sistem rada za prelazak na ovaj režim je sledeći:
Prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.104, poz.1) postavimo u položaj RUČNO.
Svi prekidači na vratima upravljačkog ormara bi trebali biti isključimo. Otvaramo srednja
vrata kotla i stavljamo drvni otpad ili ugalj u ložište kotla. Kada naložimo vatru potrebno
je zatvoriti vrata kotla i uključiti ventilator dimnih gasova (sl.104, poz.2) i ventilatore
kotla (sl.104, poz.8). Kontrolišemo proces sagorijevanja drveta ili uglja u kotlu kroz
mali kontrolni otvor vrata . Dalji proces sagorijevanja se održava preko ventilatora
prednjeg i zadnje na kotlu sve dotle dok se ne steknu uslovi za dalji automatski rad. Do
tada potrebno je povremeno dopunjavati gorivo – drva ili ugalj u kotao. Prilikom
dopunjavanja goriva potrebno je isključiti samo ventilatore kotla (sl.104, poz.8) , a
ventilator dimnih gasova treba da ostane uključen (sl.104, poz.2) .U slučaju kad se
dostavi piljevina nakon kraćeg vremena, pokušati startovati sa automatskim režimom
rada tako da se prekidači ventilatora dimnih gasova (sl.104, poz.2) i ventilatora kotla
(sl.104, poz.8) isključe, a prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.104, poz.1) postavi u
položaj AUTOMATSKI te pokretanjem motora mješača dozatora, motora transportnog
puža dozatora, ventilatore primarnog i sekundarnog vazduha gasifikatora iskontrolisati
plamen sagorijevanja kroz otvor na vratima kotla.
U slučaju da nakon prekida rada pokušamo startovati automatski, a da ne
dobijamo kontinuirani plamen moramo ponoviti proces potpaljivanja kotla ( kao u
automatskom režimu rada ).
141
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.6.1.3. PREKIDANJE EKSPLOATACIJE
postaviti prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.104, poz.1 ) u položaj ''RUČNO''
pogasiti doziranje piljevine (isključiti motore mješača i puža)
ostaviti ventilatore na gasifikatoru i dozirnoj cijevi da rade
uključen je i ventilator dimnih gasova
cirkulaciona pumpa kotla takođe je uključena
nakon 30 minuta pogasiti ventilatore i cirkulacionu pumpu
vrijeme od 30 min je dovoljno da izgori gorivo koje je unešeno u gasifikator
odnosno kotao
U narednih 30 minuta potrebno je kontrolisati da li postoji plamen u kotlu. U toku
naredna 2 sata kontrolisati pritisak na manometru i temperaturu na izlazu iz kotla.
U ljetnom periodu redosled uključenja i isključenja se ne mijenja.Sistem može da
bude pod naponom dok traju povremeni prekid.
Nije dozvoljeno otvaranje gasifikatora u vremenu prekida eksploatacije najmanje 48
sati.
-
142
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.7. MOGUĆI OTKAZI I METODE NJIHOVOG
OTKLANJANJA
Red.
KVAR
UZROK
Br.
1
Prestanak rada 1.Izbacio
bimetal,
tj.
ventilatora
termička
zaštita
dimnih gasova
2.Izbacio zaštitni prkidač
3.Nedolazak 3 faze na
motor
4.Neispravni
namotaji
motora
2
OTKLANJANJE
1. Pravilno podesiti bimetal (ako
nastavi
bimetal izbacivati, odrediti i
ukloniti
uzrok preopterećenja motora),
2. Uključiti zaštitni prekidač (ako
nastavi
zaštitni
prekidač
izbacivati,
odrediti i ukloniti uzrok
izbacivanja
prekidača),
3. Provjeriti mrežni napon (dali u
električnoj mreži postoje sve
tri faze),
provjeriti kontakte i špulu na
sklopniku za ventilator dimnih
gasova,
4. Viklovati motor ili zamjeniti
Postojeći sa novim.
Prestanak rada 1.Izbacio
bimetal,
tj. 1. Pravilno podesiti bimetal (ako
motora
termička
nastavi
mješača
zaštita
bimetal izbacivati, odrediti i
2.Izbacio zaštitni prkidač
ukloniti
3.Nedolazak 3 faze na
uzrok
preopterećenja
i
motor
zaglavljivanja
4.Neispravni
namotaji
motora (puklo pero mješača ili
motora
se
u piljevini našao krupniji
komad
drveta)),
2. Uključiti zaštitni prekidač (ako
Nastavi
zaštitni
prekidač
izbacivati,
odrediti i ukloniti uzrok
izbacivanja
prekidača),
3. Provjeriti mrežni napon (dali u
električnoj mreži postoje sve
tri faze),
provjeriti kontakte i špulu na
143
Uputstvo za montažu i eksploataciju
3
Prestanak rada 1.Izbacio zaštitni prekidač
motora
frekventnog regulatora
transportnog
2.Na displeju frkventnog
puža
regulatora pojavio se kod
greške
4
Prestanak rada 1.Izbacio zaštitni prkidač
ventilatora
2.Nedolazak mrežnog
primarnog
napona na motor
vazduha
na 3.Neispravni namotaji
gasifikatoru
motora
144
sklopniku za motor mješača
4. Viklovati motor ili zamjeniti
Postojeći sa novim.
1. Uključiti zaštitni prekidač (ako
nastavi zaštitni prekidač
izbacivati, odrediti i ukloniti
uzrok izbacivanja prekidača),
2. - provjeriti na frekventnom
regulatoru kod greške i
izvršiti reset frekventnog
regulatora pritiskom na
dugme ''reset''. Na ovaj
način se otklanjaju greške
koje su nastale usljed npr.
pada napona na električnoj
mreži,
- ako se pritiskom na dugme
''reset'' na frekventnom
regulatoru ne uspije otkloniti
kvar potrebno je isprazniti
dozator i provjeriti da li
je došlo do zaglavljivanja
krupnijih komada drveta ili
pera od dozatora ako je
puknulo i našlo se u spirali
puža. Odglavljivanje se u
većini slučajeva može izvesti
da se na kratko promjeni
smjer vrtnje puža što se
ponovi nekoliko puta do
odglavljivanja,
- ako se kratkom promjenom
smijera puža ne uspije riješiti
problem onda je potrebno
izvršiti izvlačenje puža iz
dozatora i otklanjanje
nedostataka na pužu
(iskrivljena spirala, isprivljen
puž ili sl.)
1. Uključiti zaštitni prekidač (ako
nastavi zaštitni prekidač
izbacivati, odrediti i ukloniti
uzrok izbacivanja prekidača),
2. Provjeriti mrežni napon (dali u
električnoj mreži postoje sve
tri faze), provjeriti kontakte i
Uputstvo za montažu i eksploataciju
5
6
7
8
9
špulu na sklopniku za
ventilator primarnog
vazduha gasifikatora,
3. Viklovati motor ili zamjeniti
postojeći sa novim
Prestanak rada 1.Izbacio zaštitni prkidač
1. Uključiti zaštitni prekidač (ako
ventilatora
2.Nedolazak mrežnog
nastavi zaštitni prekidač
izbacivati, odrediti i ukloniti
sekundarnog
napona na motore
vazduha
na 3.Neispravni namotaji
uzrok izbacivanja prekidača),
2. Provjeriti mrežni napon (dali u
gasifikatoru
motora
električnoj mreži postoje sve
tri faze), provjeriti kontakte i
špulu na sklopniku za
ventilator primarnog
vazduha gasifikatora,
3. Viklovati motor ili zamjeniti
postojeći sa novim
Prestanak rada 1.Izbacio zaštitni prkidač
1. Uključiti zaštitni prekidač (ako
ventilatora kotla 2.Nedolazak mrežnog
nastavi
zaštitni
prekidač
napona na motore
izbacivati,
3.Neispravni namotaji
odrediti i ukloniti uzrok
motora
izbacivanja
prekidača),
2. Provjeriti mrežni napon (dali u
električnoj mreži postoje sve
tri faze),
provjeriti kontakte i špulu na
sklopniku za ventilatore kotla,
3. Viklovati motor ili zamjeniti
postojeći sa novim.
Na pultu za Izbacio bimetal, tj. termička Pravilno
podesiti
bimetal,
upravljanje
zaštita ventilatora dimnih provjeriti
napajanje
motora
upaljena crvena gasova ili motora mješača
(osigurače), provjeriti ispravnost
sijalica
namotaja motora ili ukloniti
uzrok preopterećenja motora
Prestanak rada 1.Nepravilno podešen
1. Pravilno podesiti temperaturu
kompletnog
termoregulator,
i ostale parametre na
sistema, osim 2.Sigurnosni termostat
termoregulatoru,
termoregulatora
izbacio,
2. Restartovati sigurnosni
3.Pritisnu TOTAL STOP
termostat,
3. Zakretom dugmeta TOTAL
STOP u desno sistem se
ponovo postavlja u pogon
Temperatura
1.Nema dovoljno piljevine u 1.Napuniti dozator piljevinom i
vode u kotlu
dozatoru,
nastaviti sa radom,
opada
2.Prestanak rada motora
2.Postupiti kao u slučaju pod
145
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Transportnog puža,
3.Prestanak rada motora
mješača,
4.Prestanak rada ventilatora
dimnih gasova,
5.Prestanak rada ventilatora
primarnog vazduha
gasifikatora,
6.Prestanak rada ventilatora
kotla,
7.Nema plamena u kotlu,
samo iskri iz gasifikatora,
8.Plamen crven
10
Peć dimi
1.Zaprljano radno kolo
ventilatora dimnih
gasova,
2.Zaprljan multiciklon,
3.Zaprljan cijevni snop
kotla,
4.Zaprljan gasifikator
rednim brojem 3.,
3.Postupiti kao u slučaju pod
rednim brojem 2.,
4.Postupiti kao u slučaju pod
rednim brojem 1.,
5.Postupiti kao u slučaju pod
rednim brojem 4.,
6.Postupiti kao u slučaju pod
rednim brojem 6.,
7.Nedostatak piljevine
gasifikatoru, povećati vrijeme
doziranja piljevine u gasifikator
ili smanjiti vrijeme pauze
između doziranja piljevine u
gasifikator ili povećati broj
obrtaja motora transportnog
puža preko frekventnog
regulatora,
8.Previše piljevine (predoziralo)
u gasifikatoru, nedostatak
vazduha u gasifikatoru i kotlu,
potrebno provjeriti klapne na
ventilatorima dali su dovoljno
otvorene
1.Skinuti ventilator dimnih
gasova sa kotla i očistiti
njegovo radno kolo,
2.Skonuti poklopac na
multiciklonu i očistiti
multiciklon,
3. Otvoriti gornja vrata na kotlu i
očistiti cijevni snop,
4. Očistiti gasifikator
6.8. PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA
Sistem je snabdjeven sledećom opremom za protivpožarnu zaštitu:
- termoventil
- cijevni termostat
- zvučni i svjetlosni alarm na komandnom pultu
PP oprema je instalirana na dozirnoj cijevi. Termoventil reaguje na pojavu
povišene temperature i otvara dovod vode koja gasi požar koji bi se eventualno pojavio
na dozirnoj cijevi
146
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.9. SASP TIPA A SA UPRAVLJAČKOM
AUTOMATIKOM
Na narednim slikama je prikazan izgled upravljačkog ormara, raspored
elemenata i rednih stezaljki u upravljačkom ormaru kao i jednopolna električna šema
SASP-a tipa A.
13
12
9
10
11
1 0 2
1
2
3
4
5
6
7
8
Sl. 115 – Spoljašnji izgled ormara za SASP tipa A sa upravljačkom automatikom
1. Prekidač RUČNO /AUTOMATSKI
2. Prekidač VENTILATOR DIMNIH GASOVA
3. Prekidač MOTOR MJEŠAČA
4. Prekidač MOTORA TRANSPORTNOG PUŽA
5. Prekidač PROMJENE SMJERA TRANSPORTNOG PUŽA
6. Prekidač MOTORI VENTILATORA PRIMARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
7. Prekidač MOTORA VENTILATORA SEKUNDARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
8. Prekidač MOTORA VENTILATORA NA KOTLU
9. TASTER ZA NUŽNI ISKLOP – TOTAL STOP (TS)
10. SIJALICA ZA DETEKCIJU SMETNJE
11. GLAVNI PREKIDAČ (KS)
12. UPRAVLJAČKA AUTOMATIKA
13. ALARM
147
Uputstvo za montažu i eksploataciju
N
FR
TR
F3
F1
KS
1
R3 1
A1
K1
F4 F5 F6 F7 F8 F9
F2
K2
R3 1
A1
R3
A1
21
11
21
11
21
11
21
11
24
14
24
14
24
14
24
14
34 32 24 22 12 14
9
UR1 UR2 UR 3 UR4
K3 K4 K5
8
2
B1
R4 2
A2
R4 2
A2
A2
A1
A2
A1
A2
A1
A2
A1
22
12
22
12
22
12
22
12
7
5
4
3
MK
10 11
A2
6
1
2
A2 31 21 11 A1
R4
B2
Redne stezaljke
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
VENTILATOR VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG SEKUNDARNOG
KOTLA
VAZDUHA
VAZDUHA
PREDNJI
DONJI
VENTILATOR
PRIMARNOG
VAZDUHA
GORNJI
MOTOR
PUŽA
MOTOR
MJEŠACA
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
DOVOD 2
(5 X 6 mm )
N Pe 17
N Pe 16
N Pe 15
N Pe 14
Pe 10 11 12 Pe 13
9
8
Pe 7
6
5
N Pe 4
S
R
T
K5
K5
K4
K3
K3
FR FR FR
K2 K2 K2
K1 K1 K1
ALARM
TERMOSTAT
3
SIGURNOSNI
TERMOSTAT
2
SONDA KOTLA
AUTOMATIKA
1
SONDA DIMNIH GASOVA
AUTOMATIKA
N Pe 18 19 20 21 22 23 24 25
Sl. 116 – Unutrašnji izgled ormara za SASP tipa A sa upravljačkom automatikom
Sl. 117 – Raspored rednih stezaljki u ormara za SASP tipa A sa upravljačkom
automatikom
148
1
N
DOLAZ
3
PE
A0
19
A3
18
T4
12
N4
R O A
R O A
R O A
98
96
4
2
1
1
2
5
L1
P5
0 1
4
T4
P1
6
6
5
5
6
T3
13
14
PE
B1
L3
3.
4.
T6
P1
T5
P1
FR
6
L2
P4
0 1
T2
M1
4
3
3
4
F1 F1 F1
3
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
?? kW
3
T1
A2
K2
A1
98
K2
A2
A1
96
95
H3
7
21
20
A2
4
2
8
3
1
9
6
5
PE
B2
13
14
FEN
FR
10
w
T3
12
V
T2
11
M3
L3
L2
F3
3
MOTOR
PUŽA
?? kW
U
T1
L1
UR 1
UR2
07 08 09 10 11 12 13 14 15 16
MK
TS
M2
3
4
1
2
5
6
F2 F2 F2
3
MOTOR
MJEŠACA
?? kW
7
01 02 03 04 05
ZAŠTITA
A1
L
95
START
K1
N
2
F9
RUCNO
N3
VENTILATOR
SEKUNDARA
220
VENTILATOR
PRIMARA
T3
PUŽ
0 1
KS
115°C
PE
SONDA
KOTLA
23
UR 3
22
24
25
13
1
2
M4
3
4
N
F4 F5
PE
14
N
UR4
H1
K1
95
96
B1
MK
UR1
42
41
21
24
M5
PE
H2
1
1
VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG
PRIMARNOG
VAZDUHA
VAZDUHA
GASIFIKATORA GASIFIKATORA
GORNJI
DONJI
?? kW
?? kW
A2
A1
101 102103 104
K3
SONDADIMNIH
GASOVA
149
VENTILATOR
DIMNIHGASOVA
K2
95
96
15
1
2
3
4
N
B2
MK
H4
M6
F6
PE
K3
MK
UR 3
22
21
21
24
1
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
GASIFIKATORA
?? kW
A2
A1
UR2
32
31
21
24
K4
H5
K5
A2
A1
N
K4
MK
UR 4
12
11
21
24
M7
3
4
PE
H6
1
VENTILATOR
KOTLA
PREDNJI
?? kW
16
1
2
F7 F8
N
0 1
K5
P8
P2
0 1
41
44
MK
M8
PE
P3
0 1
1
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
?? kW
17
34
31
MK
P6
0 1
24
21
MK
P7
0 1
14
11
MK
97
98
H7
B1
97
98
B2
N2
T2
R
S
T
N
PE
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 118 – Izgled jednopolne električne šeme za SASP tipa A sa upravljačkom
automatikom
70°C
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.9.1.
EKSPLOATACIJA
SISTEMA
UPRAVLJAČKOM AUTOMATIKOM
TIPA
A
SA
6.9.1.1. PUŠTANJE SISTEMA U RAD – AUTOMATSKI REŽIM
NAPOMENA ZA TOPLOVODNI KOTAO
Ne dozvoljava se korištenje otpadnog drveta osim piljevine u
rezervoaru za doziranje.
PAŽNJA: Prije puštanja sistema u rad mora biti instalacija napunjena
vodom i pravilno odzračena i uključene pumpe potrošača !
PAŽNJA: Prije nego što se pusti sistem u pogon mora da se provjeri
smjer kretanja svakog trofaznog elektromotora.
Da bi smo kotao postavili u funkciju potreban je ručni početak rada, koji se
obavlja u gasifikatoru na taj način tako što se potpali odgovarajuća količina suhog
otpadnog drveta kao što je prikazano na sl. 119.
Potrebno je napomenuti da je prije samog loženja poželjno na kratko pokrenuti
elektromotore od transportnog puža dozatora, mješača dozatora, ventilatora dimnih
gasova, ventilatora gasifikatora i ventilatora kotla i da se iskontroliše njihova ispravnost
(pravilnost smjera vrtnje, pojava šumova, vibracija i sl.). Provjera elektromotora vrši se
tako da se prvo komandni pult postavi u funkciju uključivši glavnu sklopku (KS) (sl.115,
poz.11). Nakon toga prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.115, poz.1) postavimo u
položaj RUČNO. Zatim pomoću prekidača za ventilator dimnih gasova, transportni puž
dozatora, mješač dozatora,
ventilatore vazduha gasifikatora i ventilatore kotla
pojedinačno ispitamo ispravnost svakog od njih. Kada smo sve ispitali, elektromotore
ventilatora dimnih gasova, transportnog puž dozatora, mješača dozatora, ventilatore
vazduha gasifikatora i ventilatore kotla ostavimo isključene, tj. prekidači moraju biti
postavljeni u položaj „0“, prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.115, poz.1) postavimo
takođe u položaj „0“ i glavnu sklopku (KS) (sl.115, poz.11) isključimo – položaj „OFF“.
Takođe je potrebno napomenuti da je potrebno prije loženja napuniti dozator
piljevinom.
Kada se sve ovo obavi, onda smatramo da su se stekli uslovi za potpaljivanje
vatre u gasifikatoru.
PAŽNJA : Za potpaljivanje ne smije se koristiti lako zapaljivi
materijali (benzin, ulje itd. )
150
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Potpaljivanje vatre vršimo na taj način što prvo otvorimo poklopac gasifikatora.
Zatim poslužilac uđe u gasifikator i pripremljena sitna drva za potpalu i ostali drvni otpad
stavi na rešetku gasifikatora zajedno sa npr. novinskim papirom. Kada sve ovo
poslužilac pripremi i uradi treba da upali papir, izađe iz gasifikatora i zatvori poklopac.
Sl. 119 - Manualno potpaljivanje gasifikatora
Sl120 – Otvaranje poklopca gasifikatora
Rukovalac otvara poklopac gasifikatora tako što prvo odvaja isti od tijela
gasifikatora polugom preko ekscentra a zatim stane ispred poklopca i vuče poklopac
prema sebi krećući se zajedno sa njim unazad.
151
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PAŽNJA : Strogo voditi računa da rukovaoc prilikom
otvaranja poklopca ne bude u prostoru ispod
poklopca .
Poklopac se mora vući ravnomjerno bez trzaja pri čemu rukovaoc mora biti sa
obe noge čvrsto oslonjen na pod. U protivnom može doći do nekontrolisane brzine
kretanja poklopca koji u tom slučaju može savladati granični osigurač i spasti. Do
otežanog kretanja poklopca gasifikatora obično dolazi usled zaprljanosti kliznih staza i
nosećih točkova. Ukoliko rukovaočeva snaga nije dostatna za relativno lako pokretanje
poklopca , dužan je pozvati u pomoć pomoćno lice.
Sl. 121 – Otvaranje poklopca gasifikatora
PAŽNJA : Pri otežanom otvaranju poklopca rukovaoc je
dužan pozvati u pomoć pomoćno lice .
Napomena: Ove upute za otvaranje poklopca gasifikatora vrijede u svim
slučajevima otvaranja , kako pri potpaljivanju gasifikatora,
tako i pri čišćenju istog, kao i prilikom remonta pojedinih
dijelova.
152
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sledeći korak je uključenje glavne sklopke (KS) (sl.115, poz.11) i stavljanje
ponovo
komandnog pulta za upravljanje u funkciju. Nakon toga prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.115, poz.1) postavimo u položaj RUČNO. Transportni puž
dozatora se pusti da radi tek toliko da počinje da unosi piljevinu u gasifikator. Ovo je
potrebno iz razloga da krupniji komadi drveta koji se koriste kog potpaljivanja ne bi
zapali u spiralu pužnog dozatora i blokirali rad istog.
Podesi se temperatura vode kotla na upravljačkoj automatici na vrednost koju
preporučuje proizvođač, a koja iznosi 85ºC za sisteme koji rade u automatskom režimu,
odnosmo vrednost od 70ºC za sisteme koji rade u ručnom režimu. Uključujemo
ventilator dimnih gasova (sl.115, poz. 2). Isto tako odmah uključujemo i ventilator
gasifikatora primarnog i sekundarnog vazduha (sl.115, poz. 6 i 7). Po potrebi gasifikator
više puta ručno dopuniti uz napomenu da prilikom otvaranja poklopca sve prethodno
uključene ventilatore isključimo, osim ventilatora dimnih gasova.
Napomena: Prilikom otvaranje poklopca svi prethodno
uklučeni ventilatori se isključe, osim ventilatora
dimnih gasova.
Nakon dodatnog punjenja gasifikatora zatvoriti poklopac i ponovo uključiti
prethodno isključene ventilatore. Proces potpaljivanja traje oko 3 do 4 sata, dok se ne
postigne dovoljna zagrijanost gasifikatora koja se kontroliše vizuelno kroz otvor vrata
kotla. U ovoj fazi je normalna pojava izdvajanja kondenzata u gasifikatoru (manja
količina od oko 1 litre) i odvajanje kondenzata u samom kotlu (količina cca 10 litara).
Kada postignemo željenu zagrijanost gasifikatora prekidač RUČNO/AUTOMATSKI
( sl.115, poz. 1 ) prebacimo u položaj AUTOMATSKI i tada teče početna priprema
procesa sagorijevanja piljevine. Daljim procesom sagorjevanja piljevine regulisaće se
zadavanjem vremena doziranja piljevine i vremena pauze između doziranja na
upravljačkoj automatici (zbog različite kvaliteta piljevine kod različitih korisnika, ova
vremena u 90% su različita od onih koja su postavljena u fabrici). Ovim početkom smo
na automatskom režimu rada. Gasifikator treba da se dovoljno zagrije da bi proces bio
samoodrživ. Regulacija procesa se dalje vrši pomjeranjem ručki na gasifikatoru
naprijed-nazad (sl.122) i otvaranjem ili zatvaranjem klapni (sl.123) koje se nalaze
ispred ventilatora primarnog vazduha na gasifikatoru (kod svake promjene piljevine
najverovatije će biti potrebno promjrniti položaj ručki na gasifikatoru i klapni ispred
ventilatora).
153
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 122 - Regulacija dotoka vazduha u gornju zonu gasifikatora
Sl. 123 - Prigušenje ventilatora
Optimalnost procesa sagorijevanja se ocjenjuje prema boji plamena. Plamen je u
početnom periodu zagrijavanja gasifikatora praćen velikom količinom iskri. Sa
postupkom zagrijavanja postepeno se smanjuje količina iskri i iste polako prelaze u
plamen (sl.124). Suva piljevina daje manje iskri. Boja plamena pri dobrom izgaranju
mora da bude žuto - crvene boje. Da bi postigli kontinuirani proces sagorijevanja
regulacija procesa može da traje po nekoliko sati, a nakon svaka 3 sata kontrolisati
proces.
154
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 124 - Vizualna kontrola plamena
PAŽNJA : Nije dozvoljeno otvarati poklopac gasifikatora i vrata na
kotlu kad sistem radi
Upravljačka automatika reguliše upravljanje sa motorima mješača u dozatoru,
transportnog puža, ventilatorom dimnih gasova,ventilatorima primarnog i sekundarnog
vazduha gasifikatora kao i ventilatorima kotla. Regulacija se odvija preko zadane
temperature. Izgled upravljačke automatike je prikazan na sl. 125.
5
8
4
9
7
3
2
1
SET
-
+
OK
6
1.
2.
3.
4.
5.
6.
155
10
Sl. 125 - Automatika DigReg 900 GASIF V1.9
Ventilator dimnih gasova
Motor mješača
Grijači
Ventilatori primarnog vazduha
Ventilator sekundarnog vazduha
Displej
Uputstvo za montažu i eksploataciju
7. Tipka za podešavanje vrijednosti parametara u minus (-)
8. Tipka za ulaženje u parameter
9. Tipka za podešavanje vrijednosti parametara u plus (+)
10. Tipka za potvrđivanje zadanih parametara
Kada uključimo automatiku, poslije nekoliko sekundi na displeju treba da se
smjenjuju ovakavi ispisi:
T.kotla npr. 36˚ - pokazuje trenutnu temperature kotla
Td
npr. 40˚ - pokazuje trenutnu temperature dimnih gasova
Tg je uvijek 0˚ - trebala bi pokazivati temperature gasifikatora, međutim mi je
Nekoristimo
PV i SV npr. 99% - pokazuje rad ventilatora primarnog vazduha i sekundarnog
vazduha
(preporučuje se da uvijek bude 99%)
<T.kotla>
- pokazuje koliku smo željenu temperaturu zadali
Kada pritisnemo tipku SET treba da se pojavi ispis na displeju
Pomoću minus ili plus izaberemo PARAMETRI N (obično uvijek bude već
postavljeno na PARAMETRI N) i potvrdimo tipkom OK. Tada se na displeju pojavi:
Strelicama odnodno sa plus ili minus izaberemo srpski i potvrdimo sa OK.
(prebaci prvo na srpski jezik i podesi parametre i kada podesiš parametre ponovo uđi u
PARAMETRI N i onda prebaci na francuski jezik).
Kada smo potvrdili sa OK tada će se pojaviti displej:
Pomoću strelica ili plusa i minusa podesimo željenu temperature kotla. Kada
odredimo željenu temperaturu onda to potvrdimo sa OK. Tada će se pojaviti displej:
156
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Pomoću ovoga dipleja određujemo broj ciklusa klipa u prvoj fazi.
Prva faza za nas nema nikakvog značaja zbog toga što ovaj sistem nema električnih
grijača koji će automatski potpaljivati vatru. U našem slučaju vatra se pali ručno I
gasifikator se zagrijava 3 – 4 sata. Ovaj se parametar podesi na 1 imp. Kada to
potvrdimo sa OK pojavit će se displej:
Na ovom displeju trebali bi da zadamo vrijeme pause između ciklusa, ali to nas
neiteresuje. Nas uopšte neiteresuje prva faza. Postavi ovaj parameter na 30 sekundi a
može i na više.Kada to potvrdimo sa OK tada će se pojaviti displej:
Ova druga faza je za nas veoma značajna. Znači do sada se sistem nalazio u
ručnom režimu rada. To znači da je prekidač 1 u položaju 1 na upravljačkom ormaru tj.
Postavljen je u MANUAL. U ručnom režimu rada rade samo ventilator dimnih gasova
(prekidač 2) i ventilatori primarnog vazduha gasifikatora (prkidač 6). Svi ostali prekidači
su ugašeni. Kada budemo smatrali da se gasifikator dovoljno zagrijao ( 3 – 4 sata) tada
prekidač 1 postavimo u položaj 2 tj u AUTOMATSKI režim rada. Tada je potrebno sve
druge prekidače postaviti o položaj 0 tj. ugasiti ih, osim prekidača 9. Prekidač 9 treba da
je uvijek u položaju 2 tj. u AUTOMATSKI. Preporučuje se da se ovaj parametar postavi
na 2 imp za početak, a ako bude potrebe onda smanjivati ili povećavati broj ciklusa.
Kada se mijenja broj ciklusa ili bilo koji drugi parametar uvijek je potrebno ponovo ulaziti
u PARAMERTI N. Kda potvrdimo sa OK željeni broj impulsa pojavit će se displej:
Na ovom displeju podešavamo vrijeme pause između ciklusa. Za početak
potrebno je postaviti 15 sekundi, a onda po potrebi smanjivati ili povećavati ovo vrijeme.
Poslije pritiska tipke OK pojavit će se displej:
Na ovom displeju zadajemo temperature kada će kotao da pređe iz faze 2 u fazu
3. Faza 3 je tako zvana faza štednje. Ova temperature treba uvijek da bude 1-2 ˚C
manja od zadane željene temperature. Npr. Ako ste zadali <T.kotla> 70˚C onda bi ova
trebala da bude npr. 68˚C.
157
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Broj ciklisa u ovoj trećoj fazi mora da bude jednak ili manji nego u fazi dva. Kada
odredimo broj ciklisa i pritisnemo tipku OK pojavit će se displej:
Ovde određujemo vrijeme pauze između ciklusa. Ovo vrijeme pauze bitrebalo da
bude jednako ili veće nego u fazi 2. Kada odredimo to vrijeme I pritisnemo tipku OK
tada se pojavi displej:
Ovaj parameter uvijek mora biti podešen na “neprekidno”. Kada to potvrdimo sa
OK pojavit će se displej:
Ako blinka natpis MEMORISANJE stisnemo tipku OK i sačekamo nekoliko
sekundi. Sada smo memorisali sve unešene parametre i kotao odnosno SASP će da
radi prema tim parametrima.
Ovim početkom smo na automatskom režimu rada. Gasifikator treba da se
dovoljno zagrije da bi proces bio samoodrživ. Regulacija procesa se dalje vrši
pomjeranjem ručki na gasifikatoru naprijed-nazad i otvaranjem ili zatvaranjem klapni
koje se nalaze ispred ventilatora primarnog vazduha na gasifikatoru (kod svake
promjene piljevine najverovatije će biti potrebno promjeniti položaj ručki na gasifikatoru i
klapni ispred ventilatora). Optimalnost procesa sagorijevanja se ocjenjuje prema boji
plamena. Plamen je u početnom periodu zagrijavanja gasifikatora praćen velikom
količinom iskri. Sa postupkom zagrijavanja postepeno se smanjuje količina iskri i iste
polako prelaze u plamen. Suva piljevina daje manje iskri. Boja plamena pri dobrom
izgaranju mora da bude žuto - crvene boje. Da bi postigli kontinuirani proces
sagorijevanja regulacija procesa može da traje po nekoliko sati, a nakon svaka 3 sata
kontrolisati proces.
Svako uključenje prekidača prati indikacija svjetlosne zelene lampice što ukazuje da
je zadata funkcija ispravna, a ako se upali crvena lampica onda navedena komanda nije
u funkciji i to zbog neke greške ili kvara.
Upravljačka automatika je u vezi sa sigurnosnim termostatom koji se nalazi na kotlu i
u slučaju prekoračenja temperature u kotlu preko 115°C, on će reagovati na taj način
što će prekinuti ( automatski isključiti ) dovod struje u upravljački ormar pri čemu
kompletan sistem staje. Tada je sigurnosni termostat izbacio – u prekidu je. U tom
slučaju prestaje doziranje piljevine, rad dozatora, ventilatora na gasifikatoru što ima za
posledicu postepeno opadanje temperature u kotlu. Ovim je postignut navedeni cilj
odnosno uspostavljena regulacija automatskog procesa.
158
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Novo startovanje termoregulacije započinje poništavanjem (resetovanjem )
sigurnosnog termostata.
Potrebno je odmah utvrditi i uzrok pregrijavanja i isti otkloniti ( ili je visoko zadata
temperatura na upravljačkoj automatici ili je stala pumpa ). Posle resetovanja proces
treba da se nastavi normalno bez ikakvih dodatnih uključenja.
Preporučljivo je da se prvo loženje izvodi sa izvađenim turbulatorima (sl.126) iz
cijevi konvektivnog snopa, kako bi se smanjila mogućnost stvaranja naslaga čađi i
katrana koja je u ovoj fazi potpomognuta radi povećanog izdvajanja kondenzata.
Sl. 126 - Turbolatori postavljeni u cijevi konvektivnog snopa
Ukoliko se čuju zvukovi „kuvanja“ vode u kotlu, to znači da se u grejnim
instalacijama nalazi vazduh, te je potrebno sistem ozračiti.
Prilikom ozračivanja sistema obavezno isključiti pumpe
Upravljačka automatika posjeduje još i parametre S koje podešava samo
proizđač ovoga sistema ili ovlašćeni serviser.
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Ostaviti ovaj parameter na 999 sekundi. Potvrditi sa OK.
159
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Ova temperature mora biti postavljena na vrijednost 3 – 5˚C. Ovom
temperaturom zadajem diferenciju između željene zadane temperature (parameter N1) I
temperature kada se SASP vraće iz faze MIROVANJA. To znači da kada npr. Kotao
dostigne željenu zadanu temperature npr 70˚C i ode u fazu MIROVANJA (sve stoji,
ništa neradi, samo se ventilator dimnih gasova pali svakih 180 sekundi nap o 3
sekunde), počet će opet da radi kada temperature kotla opane na npr. 66˚C, ako smo
ovaj parameter pstavili na 4˚C. Kada postavimo ovaj parameter i potvrdimo sa OK
pojavit će se displej:
160
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ovim parametrom postavljamo temperature kada SASP prelazi iz faze1 u fazu 2,
ali to nas nezanima, nemamo električne grijače za automatsko potpaljivanje
gasifikatora. Ostaviti vrijednost kako jeste i pritisnuti tipku OK. Pojavit će se displej:
Ovim parametrom određujemo koliko će ventilator dimnih gasova da radi još po
dostizanju maksimalne temperature kotla. Ostaviti vrijednost na 3 sekunde i pritisnuti
tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovim parametrom postavljamo vrijeme rada ventilatora dimnih gasova u fazi
MIROVANJA. Ostaviti na 3 sekunde i prtisnuti tipku OK. Tada će se pojaviti displej:
Ovim parametrom postavljamo vrijeme pauze ventilatora dimnih gasova u fazi
MIROVANJA. Ostaviti na 180 sekunde i prtisnuti tipku OK. Tada će se pojaviti displej:
Ostaviti vrijednost na 950˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ostaviti vrijednost na 50˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovaj parametar nema nikakve veze sa našim sistemom. Ostaviti vrijednost na
5˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
161
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ovim parametrom podešavamo vrijeme kada će sistem da odradi zadani broj
ciklusa parametrom S20 u fazi MIROVANJA. To znači, ako sistem nema potrošnje
energije I dugo je u fazi MIROVANJA onda će npr. svakih 25 minuta odraditi onoliko
ciklusa koliko smo mi zadali parametrom S20 da se nebi zagasila vatra u gasifikatoru, a
s tim štitimo koš da se nebi vatra vratila u koš, znači iz dozirne cijevi izguravamo
zažarenu sječku. Kada zadamo ovo vrijeme I pritisnemo tipku OK, pojavit će se displej:
Ovdje određujemo koliki će vremena odraditi svakih npr 25minuta. Mi
preporučujemo 15 sekundi. Kada podesimo ovaj prametar i pritisnemo tipku OK, pojavit
će se displej:
Ostaviti na NE i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ostaviti na 0h i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Kada sve ovo odradimo trbalo bi da se pojave ovi displeji koji će se svakih par
sekundi smjenjivati
Kada god se neki parameter promjeni i memoriše bilo bi poželjno automatiku
isključiti pomoću prekidača 1 tako što se on postavi u položaj 0. Zatim sačekati 5 – 10
sekundi I onda ponovo uključiti automatiku pomoću prekidača 1 tako što se postavi u
položaj 1 ako hoćemo da SASP radi u RUČNOM režimu rada ili u položaj 2 ako hoćemo
da SASP radi u AUTOMATSKOM režimu rada.
6.9.1.2. RUČNO LOŽENJE KOTLA
U slučaju nestanka piljevine ili iz nekog drugog razloga, a da se ne prekida
proces zagrevanja, sistem može da radi tako da se kotao loži na klasičan način većim
komadima drvenog otpada ili uglja.
162
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sistem rada za prelazak na ovaj režim je sledeći:
Prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.115, poz.1) postavimo u položaj RUČNO.
Svi prekidači na vratima upravljačkog ormara bi trebali biti isključimo. Otvaramo srednja
vrata kotla i stavljamo drvni otpad ili ugalj u ložište kotla. Kada naložimo vatru potrebno
je zatvoriti vrata kotla i uključiti ventilator dimnih gasova (sl.115, poz.2) i ventilatore
kotla (sl.115, poz.8). Kontrolišemo proces sagorijevanja drveta ili uglja u kotlu kroz
mali kontrolni otvor vrata . Dalji proces sagorijevanja se održava preko ventilatora
prednjeg i zadnje na kotlu sve dotle dok se ne steknu uslovi za dalji automatski rad. Do
tada potrebno je povremeno dopunjavati gorivo – drva ili ugalj u kotao. Prilikom
dopunjavanja goriva potrebno je isključiti samo ventilatore kotla (sl.115, poz.8) , a
ventilator dimnih gasova treba da ostane uključen (sl.115, poz.2) .U slučaju kad se
dostavi piljevina nakon kraćeg vremena, pokušati startovati sa automatskim režimom
rada tako da se prekidači ventilatora dimnih gasova (sl.115, poz.2) i ventilatora kotla
(sl.115, poz.8) isključe, a prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.115, poz.1) postavi u
položaj AUTOMATSKI te pokretanjem motora mješača dozatora, motora transportnog
puža dozatora, ventilatore primarnog i sekundarnog vazduha gasifikatora iskontrolisati
plamen sagorijevanja kroz otvor na vratima kotla.
U slučaju da nakon prekida rada pokušamo startovati automatski, a da ne
dobijamo kontinuirani plamen moramo ponoviti proces potpaljivanja kotla ( kao u
automatskom režimu rada ).
6.9.1.3. PREKIDANJE EKSPLOATACIJE
postaviti prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.115, poz.1 ) u položaj ''RUČNO''
pogasiti doziranje piljevine (isključiti motore mješača i puža)
ostaviti uključene ventilatore na gasifikatoru i dozirnoj cijevi da rade
ostaviti uključen i ventilator dimnih gasova
cirkulaciona pumpa kotla takođe je uključena
nakon 30 minuta pogasiti ventilatore i cirkulacionu pumpu
vrijeme od 30 min je dovoljno da izgori gorivo koje je unešeno u gasifikator
odnosno kotao
U narednih 30 minuta potrebno je kontrolisati da li postoji plamen u kotlu. U toku
naredna 2 sata kontrolisati pritisak na manometru i temperaturu na izlazu iz kotla.
U ljetnom periodu redosled uključenja i isključenja se ne mijenja.Sistem može da
bude pod naponom dok traju povremeni prekid.
-
Nije dozvoljeno otvaranje gasifikatora u vremenu prekida eksploatacije
najmanje 48 sati.
163
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.10. SASP TIPA B SA UPRAVLJAČKOM
AUTOMATIKOM
Na narednim slikama je prikazan izgled upravljačkog ormara, raspored
elemenata i rednih stezaljki u upravljačkom ormaru kao i jednopolna električna šema
SASP-a tipa B.
15
14
11
12
13
1 0 2
1
2
3
4
5
1 0 2
6
7
8
9
10
Sl. 127 – Spoljašnji izgled ormara za SASP tipa B sa upravljačkom automatikom
1. Prekidač RUČNO /AUTOMATSKI
2. Prekidač VENTILATOR DIMNIH GASOVA
3. Prekidač MOTOR MJEŠAČA
4. Prekidač MOTORA TRANSPORTNOG PUŽA
5. Prekidač PROMJENE SMJERA TRANSPORTNOG PUŽA
6. Prekidač MOTORI VENTILATORA PRIMARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
7. Prekidač MOTORA VENTILATORA SEKUNDARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
8. Prekidač MOTORA VENTILATORA NA KOTLU
9. Prekidač MOTORA ZA RUČNO/AUTOMATSKI DOPUNU DOZATORA
10. Prekidač REZERVNI
11. TASTER ZA NUŽNI ISKLOP – TOTAL STOP (TS)
12. SIJALICA ZA DETEKCIJU SMETNJE
13. GLAVNI SKLOPKA (KS)
164
Uputstvo za montažu i eksploataciju
14. TERMOREGULATOR
15. ALARM
N
FR
TR
F3
F1
F6 F7
F8 F9
R3 1
A1
K2
R3 1
A1
R3
A1
21
11
21
11
21
11
21
11
24
14
24
14
24
14
24
14
K6
34 32 24 22 12 14
9
K3 K4 K5
UR 1 UR 2 UR 3 UR4
8
2
R4 2
A2
R4 2
A2
A2
A1
A2
A1
A2
A1
A2
A1
22
12
22
12
22
12
22
12
7
5
4
3
MK1
10 11
A2
B1
F10
KS
1
K1
F4 F5
F2
6
1
34 32 24 22 12 14
9 8
7
5
4
3
MK2
10 11
2
A2 31 21 11 A1
6
1
2
A2 31 21 11 A1
R4
B2
B3
Redne stezaljke
MOTOR
MJEŠAÈA 2
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
VENTILATOR VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG SEKUNDARNOG
KOTLA
VAZDUHA
VAZDUHA
PREDNJI
DONJI
VENTILATOR
PRIMARNOG
VAZDUHA
GORNJI
MOTOR
PUŽA
MOTOR
MJEŠAÈA 1
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
DOVOD 2
(5 X 6 mm )
N Pe 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Pe 29
K6 K6 K6
K5
N Pe 17
N Pe 16
K5
K4
N Pe 15
N Pe 14
K3
K3
FR FR FR
Pe 10 11 12 Pe 13
9
8
K2 K2 K2
Pe 7
6
5
K1 K1 K1
N Pe 4
ALARM
TERMOSTAT
3
SIGURNOSNI
TERMOSTAT
T
SONDA KOTLA
AUTOMATIKA
2
SONDA DIMNIH GASOVA
AUTOMATIKA
S
NAPAJANJE
NIVOSONDE
GORNJE
1
SIGNAL SA
NIVO SONDE
GORNJE
R
NAPAJANJE
NIVOSONDE
DONJE
165
SIGNAL SA
NIVO SONDE
DONJE
N 30 31 32 N 33 34
Sl. 128 – Raspored rednih stezaljki u ormara za SASP tipa B sa upravljačkom
automatikom
1
3
N
PE
A0
T4
18
19
A3
N4
R O A
R O A
R O A
98
96
4
2
1
1
2
5
L1
6
6
5
5
6
P5
0 1
T2
L2
P4
0 1
T3
13
14
L3
4.
3.
K2
T6
P1
T5
P1
PE
B1
FR
6
4
T4
P1
M1
4
3
3
4
F1 F1 F1
3
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
?? kW
3
T1
A2
A1
98
K2
A2
A1
96
95
H3
7
21
20
A2
4
2
8
3
1
9
6
5
13
14
PE
B2
FEN
FR
11
10
12
w
T3
L3
3
MOTOR
PUŽA
?? kW
V
T2
M3
L2
U
T1
F3
L1
UR 1
UR 2
07 08 09 10 11 12 13 14 15 16
MK
TS
M2
3
4
1
2
5
6
F2 F2 F2
3
MOTOR
MJEŠAÈA 1
?? kW
7
01 02 03 04 05
ZAŠTITA
A1
L
95
START
K1
N
2
DOLAZ
12
F9
VENTILATOR
SEKUNDARA
N3
RUÈNO
220
VENTILATOR
PRIMARA
T3
PUŽ
0 1
KS
115°C
PE
SONDA
KOTLA
A2
A1
23
UR3
22
24
25
13
1
2
N
UR 4
H1
M4
3
4
F4 F5
PE
14
N
K1
95
96
B1
MK
UR 1
42
41
24
21
M5
PE
H2
1
1
VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG
PRIMARNOG
VAZDUHA
VAZDUHA
GASIFIKATORA GASIFIKATORA
GORNJI
DONJI
?? kW
?? kW
101 102 103 104
K3
SONDADIMNIH
GASOVA
166
VENTILATOR
DIMNIHGASOVA
K2
K4
95
96
B2
MK
UR 2
32
31
24
21
15
1
2
3
4
N
H4
M6
F6
PE
K3
MK
UR 3
22
21
24
21
1
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
GASIFIKATORA
?? kW
A2
A1
H5
K5
A2
A1
N
K4
MK
UR4
12
11
24
21
M7
3
4
PE
H6
1
VENTILATOR
KOTLA
PREDNJI
?? kW
16
1
2
F7 F8
N
0 1
K5
P8
P2
0 1
44
41
MK
M8
PE
1
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
?? kW
17
P3
0 1
31
34
MK
98
K6
P6
0 1
A2
A1
96
95
28
21
24
MK
M9
27
4
3
3
4
6
5
5
6
13
14
P7
0 1
11
14
MK
PE
B3
3
MOTOR
MJEŠAÈA 2
?? kW
26
2
1
1
2
F10 F10 F10
MK2
R O A
T4
P9
MK2
41
44
T1
L1
H7
A
29
C
N
K6
31
1
30
95
96
42
41
K6
NIVOSONDA
GORNJEGNIVOA
PILJEVINE
B3
MK2
3
2
14
13
A
32
C
N
34
1
33
32
31
3
2
NIVOSONDA
DONJEGNIVOA
PILJEVINE
MK 2
98
97
B1
H9
98
97
B2
98
97
B3
N2
T2
R
S
T
N
PE
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 129 – Raspored rednih stezaljki u ormara za SASP tipa B sa upravljačkom
automatikom
Sl. 130 – Izgled jednopolne električne šeme za SASP tipa B sa upravljačkom
automatikom
70°C
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.10.1. EKSPLOATACIJA SISTEMA TIPA B SA
UPRAVLJAČKOM AUTOMATIKOM
6.10.1.1. PUŠTANJE SISTEMA U RAD – AUTOMATSKI REŽIM
NAPOMENA ZA TOPLOVODNI KOTAO
Ne dozvoljava se korištenje otpadnog drveta osim piljevine u
rezervoaru za doziranje.
PAŽNJA: Prije puštanja sistema u rad mora biti instalacija napunjena
vodom i pravilno odzračena i uključene pumpe potrošača !
PAŽNJA: Prije nego što se pusti sistem u pogon mora da se provjeri
smjer kretanja svakog trofaznog elektromotora.
Da bi smo kotao postavili u funkciju potreban je ručni početak rada, koji se
obavlja u gasifikatoru na taj način tako što se potpali odgovarajuća količina suhog
otpadnog drveta kao što je prikazano na sl. 131.
Potrebno je napomenuti da je prije samog loženja poželjno na kratko pokrenuti
elektromotore od transportnog puža dozatora, mješača dozatora, ventilatora dimnih
gasova, ventilatora gasifikatora i ventilatora kotla i da se iskontroliše njihova ispravnost
(pravilnost smjera vrtnje, pojava šumova, vibracija i sl.). Provjera elektromotora vrši se
tako da se prvo komandni pult postavi u funkciju uključivši glavnu sklopku (KS) (sl.127,
poz.13). Nakon toga prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.127, poz.1) postavimo u
položaj RUČNO. Zatim pomoću prekidača za ventilator dimnih gasova, transportni puž
dozatora, mješač dozatora,
ventilatore vazduha gasifikatora i ventilatore kotla
pojedinačno ispitamo ispravnost svakog od njih. Kada smo sve ispitali, elektromotore
ventilatora dimnih gasova, transportnog puž dozatora, mješača dozatora, ventilatore
vazduha gasifikatora i ventilatore kotla ostavimo isključene, tj. prekidači moraju biti
postavljeni u položaj „0“, prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.127, poz.1) postavimo
takođe u položaj „0“ i glavnu sklopku (KS) (sl.127, poz.13) isključimo – položaj „OFF“.
Takođe je potrebno napomenuti da je potrebno prije loženja napuniti dozator
piljevinom.
Kada se sve ovo obavi, onda smatramo da su se stekli uslovi za potpaljivanje
vatre u gasifikatoru.
PAŽNJA : Za potpaljivanje ne smije se koristiti lako zapaljivi
materijali (benzin, ulje itd. )
167
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Potpaljivanje vatre vršimo na taj način što prvo otvorimo poklopac gasifikatora.
Zatim poslužilac uđe u gasifikator i pripremljena sitna drva za potpalu i ostali drvni otpad
stavi na rešetku gasifikatora zajedno sa npr. novinskim papirom. Kada sve ovo
poslužilac pripremi i uradi treba da upali papir, izađe iz gasifikatora i zatvori poklopac.
Sl. 131 - Manualno potpaljivanje gasifikatora
Sl132 – Otvaranje poklopca gasifikatora
Rukovalac otvara poklopac gasifikatora tako što prvo odvaja isti od tijela
gasifikatora polugom preko ekscentra a zatim stane ispred poklopca i vuče poklopac
prema sebi krećući se zajedno sa njim unazad.
168
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PAŽNJA : Strogo voditi računa da rukovaoc prilikom
otvaranja poklopca ne bude u prostoru ispod
poklopca .
Poklopac se mora vući ravnomjerno bez trzaja pri čemu rukovaoc mora biti sa
obe noge čvrsto oslonjen na pod. U protivnom može doći do nekontrolisane brzine
kretanja poklopca koji u tom slučaju može savladati granični osigurač i spasti. Do
otežanog kretanja poklopca gasifikatora obično dolazi usled zaprljanosti kliznih staza i
nosećih točkova. Ukoliko rukovaočeva snaga nije dostatna za relativno lako pokretanje
poklopca , dužan je pozvati u pomoć pomoćno lice.
Sl. 133 – Otvaranje poklopca gasifikatora
PAŽNJA : Pri otežanom otvaranju poklopca rukovaoc je
dužan pozvati u pomoć pomoćno lice .
Napomena: Ove upute za otvaranje poklopca gasifikatora vrijede u svim
slučajevima otvaranja , kako pri potpaljivanju gasifikatora,
tako i pri čišćenju istog, kao i prilikom remonta pojedinih
dijelova.
169
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sledeći korak je uključenje glavne sklopke (KS) (sl.127, poz.13) i stavljanje
ponovo
komandnog pulta za upravljanje u funkciju. Nakon toga prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.127, poz.1) postavimo u položaj RUČNO. Transportni puž
dozatora se pusti da radi tek toliko da počinje da unosi piljevinu u gasifikator. Ovo je
potrebno iz razloga da krupniji komadi drveta koji se koriste kog potpaljivanja ne bi
zapali u spiralu pužnog dozatora i blokirali rad istog.
Podesi se temperatura vode kotla na upravljačkoj automatici na vrednost koju
preporučuje proizvođač, a koja iznosi 85ºC za sisteme koji rade u automatskom režimu,
odnosmo vrednost od 70ºC za sisteme koji rade u ručnom režimu. Uključujemo
ventilator dimnih gasova (sl.127, poz. 2). Isto tako odmah uključujemo i ventilator
gasifikatora primarnog i sekundarnog vazduha (sl.127, poz. 6 i 7). Po potrebi gasifikator
više puta ručno dopuniti uz napomenu da prilikom otvaranja poklopca sve prethodno
uključene ventilatore isključimo, osim ventilatora dimnih gasova.
Napomena: Prilikom otvaranje poklopca svi prethodno
uklučeni ventilatori se isključe, osim ventilatora
dimnih gasova.
Nakon dodatnog punjenja gasifikatora zatvoriti poklopac i ponovo uključiti
prethodno isključene ventilatore. Proces potpaljivanja traje oko 3 do 4 sata, dok se ne
postigne dovoljna zagrijanost gasifikatora koja se kontroliše vizuelno kroz otvor vrata
kotla. U ovoj fazi je normalna pojava izdvajanja kondenzata u gasifikatoru (manja
količina od oko 1 litre) i odvajanje kondenzata u samom kotlu (količina cca 10 litara).
Kada postignemo željenu zagrijanost gasifikatora prekidač RUČNO/AUTOMATSKI
( sl.127, poz. 1 ) prebacimo u položaj AUTOMATSKI i tada teče početna priprema
procesa sagorijevanja piljevine. Daljim procesom sagorjevanja piljevine regulisaće se
zadavanjem vremena doziranja piljevine i vremena pauze između doziranja na
upravljačkoj automatici (zbog različite kvaliteta piljevine kod različitih korisnika, ova
vremena u 90% su različita od onih koja su postavljena u fabrici). Ovim početkom smo
na automatskom režimu rada. Gasifikator treba da se dovoljno zagrije da bi proces bio
samoodrživ. Regulacija procesa se dalje vrši pomjeranjem ručki na gasifikatoru
naprijed-nazad (sl.134) i otvaranjem ili zatvaranjem klapni (sl.135) koje se nalaze
ispred ventilatora primarnog vazduha na gasifikatoru (kod svake promjene piljevine
najverovatije će biti potrebno promjrniti položaj ručki na gasifikatoru i klapni ispred
ventilatora).
170
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 134 - Regulacija dotoka vazduha u gornju zonu gasifikatora
Sl. 135 - Prigušenje ventilatora
Optimalnost procesa sagorijevanja se ocjenjuje prema boji plamena. Plamen je u
početnom periodu zagrijavanja gasifikatora praćen velikom količinom iskri. Sa
postupkom zagrijavanja postepeno se smanjuje količina iskri i iste polako prelaze u
plamen (sl.136). Suva piljevina daje manje iskri. Boja plamena pri dobrom izgaranju
mora da bude žuto - crvene boje. Da bi postigli kontinuirani proces sagorijevanja
regulacija procesa može da traje po nekoliko sati, a nakon svaka 3 sata kontrolisati
proces.
171
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 136 - Vizualna kontrola plamena
PAŽNJA : Nije dozvoljeno otvarati poklopac gasifikatora i vrata na
kotlu kad sistem radi
Upravljačka automatika reguliše upravljanje sa motorima mješača u dozatoru,
transportnog puža, ventilatorom dimnih gasova,ventilatorima primarnog i sekundarnog
vazduha gasifikatora kao i ventilatorima kotla. Regulacija se odvija preko zadane
temperature. Izgled upravljačke automatike je prikazan na sl. 137.
5
8
4
9
7
3
2
1
SET
-
+
OK
6
10
Sl. 137 - Automatika DigReg 900 GASIF V1.9
1.Ventilator dimnih gasova
2.Motor mješača
172
Uputstvo za montažu i eksploataciju
3.Grijači
4.Ventilatori primarnog vazduha
5.Ventilator sekundarnog vazduha
6.Displej
7.Tipka za podešavanje vrijednosti parametara u minus (-)
8.Tipka za ulaženje u parameter
9.Tipka za podešavanje vrijednosti parametara u plus (+)
10.Tipka za potvrđivanje zadanih parametara
Kada uključimo automatiku, poslije nekoliko sekundi na displeju treba da se
smjenjuju ovakavi ispisi:
T.kotla npr. 36˚ - pokazuje trenutnu temperature kotla
Td
npr. 40˚ - pokazuje trenutnu temperature dimnih gasova
Tg je uvijek 0˚ - trebala bi pokazivati temperature gasifikatora, međutim mi je
Nekoristimo
PV i SV npr. 99% - pokazuje rad ventilatora primarnog vazduha i sekundarnog
vazduha
(preporučuje se da uvijek bude 99%)
<T.kotla>
- pokazuje koliku smo željenu temperaturu zadali
Kada pritisnemo tipku SET treba da se pojavi ispis na displeju
Pomoću minus ili plus izaberemo PARAMETRI N (obično uvijek bude već
postavljeno na PARAMETRI N) i potvrdimo tipkom OK. Tada se na displeju pojavi:
Strelicama odnodno sa plus ili minus izaberemo srpski i potvrdimo sa OK.
(prebaci prvo na srpski jezik i podesi parametre i kada podesiš parametre ponovo uđi u
PARAMETRI N i onda prebaci na francuski jezik).
Kada smo potvrdili sa OK tada će se pojaviti displej:
173
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Pomoću strelica ili plusa i minusa podesimo željenu temperature kotla. Kada
odredimo željenu temperaturu onda to potvrdimo sa OK. Tada će se pojaviti displej:
Pomoću ovoga dipleja određujemo broj ciklusa klipa u prvoj fazi.
Prva faza za nas nema nikakvog značaja zbog toga što ovaj sistem nema
električnih grijača koji će automatski potpaljivati vatru. U našem slučaju vatra se pali
ručno I gasifikator se zagrijava 3 – 4 sata. Ovaj se parametar podesi na 1 imp. Kada to
potvrdimo sa OK pojavit će se displej:
Na ovom displeju trebali bi da zadamo vrijeme pause između ciklusa, ali to nas
neiteresuje. Nas uopšte neiteresuje prva faza. Postavi ovaj parameter na 30 sekundi a
može i na više.Kada to potvrdimo sa OK tada će se pojaviti displej:
Ova druga faza je za nas veoma značajna. Znači do sada se sistem nalazio u
ručnom režimu rada. To znači da je prekidač 1 u položaju 1 na upravljačkom ormaru tj.
Postavljen je u MANUAL. U ručnom režimu rada rade samo ventilator dimnih gasova
(prekidač 2) i ventilatori primarnog vazduha gasifikatora (prkidač 6). Svi ostali prekidači
su ugašeni. Kada budemo smatrali da se gasifikator dovoljno zagrijao ( 3 – 4 sata) tada
prekidač 1 postavimo u položaj 2 tj u AUTOMATSKI režim rada. Tada je potrebno sve
druge prekidače postaviti o položaj 0 tj. ugasiti ih, osim prekidača 9. Prekidač 9 treba da
je uvijek u položaju 2 tj. u AUTOMATSKI. Preporučuje se da se ovaj parametar postavi
na 2 imp za početak, a ako bude potrebe onda smanjivati ili povećavati broj ciklusa.
Kada se mijenja broj ciklusa ili bilo koji drugi parametar uvijek je potrebno ponovo ulaziti
u PARAMERTI N. Kda potvrdimo sa OK željeni broj impulsa pojavit će se displej:
Na ovom displeju podešavamo vrijeme pause između ciklusa. Za početak
potrebno je postaviti 15 sekundi, a onda po potrebi smanjivati ili povećavati ovo vrijeme.
Poslije pritiska tipke OK pojavit će se displej:
Na ovom displeju zadajemo temperature kada će kotao da pređe iz faze 2 u fazu
3. Faza 3 je tako zvana faza štednje. Ova temperature treba uvijek da bude 1-2 ˚C
174
Uputstvo za montažu i eksploataciju
manja od zadane željene temperature. Npr. Ako ste zadali <T.kotla> 70˚C onda bi ova
trebala da bude npr. 68˚C.
Broj ciklusa u ovoj trećoj fazi mora da bude jednak ili manji nego u fazi dva. Kada
odredimo broj ciklisa i pritisnemo tipku OK pojavit će se displej:
Ovde određujemo vrijeme pauze između ciklusa. Ovo vrijeme pauze bitrebalo da
bude jednako ili veće nego u fazi 2. Kada odredimo to vrijeme I pritisnemo tipku OK
tada se pojavi displej:
Ovaj parameter uvijek mora biti podešen na “neprekidno”. Kada to potvrdimo sa
OK pojavit će se displej:
Ako blinka natpis MEMORISANJE stisnemo tipku OK i sačekamo nekoliko sekundi.
Sada smo memorisali sve unešene parametre i kotao odnosno SASP će da radi prema
tim parametrima.
Svako uključenje prekidača prati indikacija svjetlosne zelene lampice što ukazuje da
je zadata funkcija ispravna, a ako se upali crvena lampica onda navedena komanda nije
u funkciji i to zbog neke greške ili kvara.
Upravljačka automatika je u vezi sa sigurnosnim termostatom koji se nalazi na kotlu i
u slučaju prekoračenja temperature u kotlu preko 115°C, on će reagovati na taj način
što će prekinuti ( automatski isključiti ) dovod struje u upravljački ormar pri čemu
kompletan sistem staje. Tada je sigurnosni termostat izbacio – u prekidu je. U tom
slučaju prestaje doziranje piljevine, rad dozatora, ventilatora na gasifikatoru što ima za
posledicu postepeno opadanje temperature u kotlu. Ovim je postignut navedeni cilj
odnosno uspostavljena regulacija automatskog procesa.
Novo startovanje termoregulacije započinje poništavanjem (resetovanjem )
sigurnosnog termostata.
Potrebno je odmah utvrditi i uzrok pregrijavanja i isti otkloniti ( ili je visoko zadata
temperatura na upravljačkoj automatici ili je stala pumpa ). Posle resetovanja proces
treba da se nastavi normalno bez ikakvih dodatnih uključenja.
175
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Preporučljivo je da se prvo loženje izvodi sa izvađenim turbulatorima (sl.138) iz
cijevi konvektivnog snopa, kako bi se smanjila mogućnost stvaranja naslaga čađi i
katrana koja je u ovoj fazi potpomognuta radi povećanog izdvajanja kondenzata.
Sl. 138 - Turbolatori postavljeni u cijevi konvektivnog snopa
Ukoliko se čuju zvukovi „kuvanja“ vode u kotlu, to znači da se u grejnim
instalacijama nalazi vazduh, te je potrebno sistem ozračiti.
Prilikom ozračivanja sistema obavezno isključiti pumpe
Upravljačka automatika posjeduje još i parametre S koje podešava samo
proizđač ovoga sistema ili ovlašćeni serviser.
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Ostaviti ovaj parameter na 999 sekundi. Potvrditi sa OK.
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
176
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Ova temperature mora biti postavljena na vrijednost 3 – 5˚C. Ovom
temperaturom zadajem diferenciju između željene zadane temperature (parameter N1) I
temperature kada se SASP vraće iz faze MIROVANJA. To znači da kada npr. Kotao
dostigne željenu zadanu temperature npr 70˚C i ode u fazu MIROVANJA (sve stoji,
ništa neradi, samo se ventilator dimnih gasova pali svakih 180 sekundi nap o 3
sekunde), počet će opet da radi kada temperature kotla opane na npr. 66˚C, ako smo
ovaj parameter pstavili na 4˚C. Kada postavimo ovaj parameter i potvrdimo sa OK
pojavit će se displej:
177
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ovim parametrom postavljamo temperature kada SASP prelazi iz faze1 u fazu 2,
ali to nas nezanima, nemamo električne grijače za automatsko potpaljivanje
gasifikatora. Ostaviti vrijednost kako jeste i pritisnuti tipku OK. Pojavit će se displej:
Ovim parametrom određujemo koliko će ventilator dimnih gasova da radi još po
dostizanju maksimalne temperature kotla. Ostaviti vrijednost na 3 sekunde i pritisnuti
tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovim parametrom postavljamo vrijeme rada ventilatora dimnih gasova u fazi
MIROVANJA. Ostaviti na 3 sekunde i prtisnuti tipku OK. Tada će se pojaviti displej:
Ovim parametrom postavljamo vrijeme pauze ventilatora dimnih gasova u fazi
MIROVANJA. Ostaviti na 180 sekunde i prtisnuti tipku OK. Tada će se pojaviti displej:
Ostaviti vrijednost na 950˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ostaviti vrijednost na 50˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovaj parametar nema nikakve veze sa našim sistemom. Ostaviti vrijednost na
5˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovim parametrom podešavamo vrijeme kada će sistem da odradi zadani broj
ciklusa parametrom S20 u fazi MIROVANJA. To znači, ako sistem nema potrošnje
energije I dugo je u fazi MIROVANJA onda će npr. svakih 25 minuta odraditi onoliko
ciklusa koliko smo mi zadali parametrom S20 da se nebi zagasila vatra u gasifikatoru, a
178
Uputstvo za montažu i eksploataciju
s tim štitimo koš da se nebi vatra vratila u koš, znači iz dozirne cijevi izguravamo
zažarenu sječku. Kada zadamo ovo vrijeme I pritisnemo tipku OK, pojavit će se displej:
Ovdje određujemo koliki će vremena odraditi svakih npr 25minuta. Mi
preporučujemo 15 sekundi. Kada podesimo ovaj prametar i pritisnemo tipku OK, pojavit
će se displej:
Ostaviti na NE i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ostaviti na 0h i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Kada sve ovo odradimo trbalo bi da se pojave ovi displeji koji će se svakih par
sekundi smjenjivati
Kada god se neki parameter promjeni i memoriše bilo bi poželjno automatiku
isključiti pomoću prekidača 1 tako što se on postavi u položaj 0. Zatim sačekati 5 – 10
sekundi I onda ponovo uključiti automatiku pomoću prekidača 1 tako što se postavi u
položaj 1 ako hoćemo da SASP radi u RUČNOM režimu rada ili u položaj 2 ako hoćemo
da SASP radi u AUTOMATSKOM režimu rada.
Kod ovoga tipa SASP postoji mogućnost automatske dopune piljevine koja je
regulisana pomoću dvije nivo sonde koje se nalaze u kaci dozatora. Postavljanjem
prekidača (sl.127, poz. 9) u položaj „2“ aktivirali smo automatsku dopunu dozatora.
Postavljanjem prekidača (sl.127, poz. 9) u položaj „1“ aktivirali smo ručnu dopunu
dozatora. Postavljanjem prekidača (sl.127, poz. 9) u položaj „0“ dopunu nije aktivna.
6.10.1.2. RUČNO LOŽENJE KOTLA
179
Uputstvo za montažu i eksploataciju
U slučaju nestanka piljevine ili iz nekog drugog razloga, a da se ne prekida
proces zagrevanja, sistem može da radi tako da se kotao loži na klasičan način većim
komadima drvenog otpada ili uglja.
Sistem rada za prelazak na ovaj režim je sledeći:
Prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.127, poz.1) postavimo u položaj RUČNO.
Svi prekidači na vratima upravljačkog ormara bi trebali biti isključimo. Otvaramo srednja
vrata kotla i stavljamo drvni otpad ili ugalj u ložište kotla. Kada naložimo vatru potrebno
je zatvoriti vrata kotla i uključiti ventilator dimnih gasova (sl.127, poz.2) i ventilatore
kotla (sl.127, poz.8). Kontrolišemo proces sagorijevanja drveta ili uglja u kotlu kroz
mali kontrolni otvor vrata . Dalji proces sagorijevanja se održava preko ventilatora
prednjeg i zadnje na kotlu sve dotle dok se ne steknu uslovi za dalji automatski rad. Do
tada potrebno je povremeno dopunjavati gorivo – drva ili ugalj u kotao. Prilikom
dopunjavanja goriva potrebno je isključiti samo ventilatore kotla (sl.127, poz.8) , a
ventilator dimnih gasova treba da ostane uključen (sl.127, poz.2) .U slučaju kad se
dostavi piljevina nakon kraćeg vremena, pokušati startovati sa automatskim režimom
rada tako da se prekidači ventilatora dimnih gasova (sl.127, poz.2) i ventilatora kotla
(sl.127, poz.8) isključe, a prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.127, poz.1) postavi u
položaj AUTOMATSKI te pokretanjem motora mješača dozatora, motora transportnog
puža dozatora, ventilatore primarnog i sekundarnog vazduha gasifikatora iskontrolisati
plamen sagorijevanja kroz otvor na vratima kotla.
U slučaju da nakon prekida rada pokušamo startovati automatski, a da ne
dobijamo kontinuirani plamen moramo ponoviti proces potpaljivanja kotla ( kao u
automatskom režimu rada ).
6.10.1.3. PREKIDANJE EKSPLOATACIJE
postaviti prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl. 127, poz.1 ) u položaj ''RUČNO''
pogasiti doziranje piljevine (isključiti motore mješača i puža)
ostaviti uključene ventilatore na gasifikatoru i dozirnoj cijevi da rade
ostaviti uključen i ventilator dimnih gasova
cirkulaciona pumpa kotla takođe je uključena
nakon 30 minuta pogasiti ventilatore i cirkulacionu pumpu
vrijeme od 30 min je dovoljno da izgori gorivo koje je unešeno u gasifikator
odnosno kotao
U narednih 30 minuta potrebno je kontrolisati da li postoji plamen u kotlu. U toku
naredna 2 sata kontrolisati pritisak na manometru i temperaturu na izlazu iz kotla.
U ljetnom periodu redosled uključenja i isključenja se ne mijenja.Sistem može da
bude pod naponom dok traju povremeni prekid.
-
Nije dozvoljeno otvaranje gasifikatora u vremenu prekida
eksploatacije najmanje 48 sati.
180
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.11. SASP TIPA C SA UPRAVLJAČKOM
AUTOMATIKOM
Na narednim slikama je prikazan izgled upravljačkog ormara, raspored
elemenata i rednih stezaljki u upravljačkom ormaru kao i jednopolna električna šema
SASP-a tipa C.
15
14
11
12
13
1 0 2
1
2
3
4
5
1 0 2
6
7
8
9
10
Sl. 139 – Spoljašnji izgled ormara za SASP tipa C sa upravljačkom automatikom
1. Prekidač RUČNO /AUTOMATSKI
2. Prekidač VENTILATOR DIMNIH GASOVA
3. Prekidač MOTOR MJEŠAČA
4. Prekidač MOTORA TRANSPORTNOG PUŽA
5. Prekidač PROMJENE SMJERA TRANSPORTNOG PUŽA
6. Prekidač MOTORI VENTILATORA PRIMARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
7. Prekidač MOTORA VENTILATORA SEKUNDARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
8. Prekidač MOTORA VENTILATORA NA KOTLU
9. Prekidač MOTORA ZA RUČNO/AUTOMATSKI DOPUNU DOZATORA
181
Uputstvo za montažu i eksploataciju
10. Prekidač REZERVNI
11. TASTER ZA NUŽNI ISKLOP – TOTAL STOP (TS)
12. SIJALICA ZA DETEKCIJU SMETNJE
13. GLAVNI SKLOPKA (KS)
14. TERMOREGULATOR
15. ALARM
N
FR
TR
F3
F1
F5
F6 F7
F8
F9
R3 1
A1
K2
R3 1
A1
R3
A1
21
11
21
11
21
11
21
11
24
14
24
14
24
14
24
14
9
A2
2
B1
R4
A2
2
R4
A2
2
UR1 UR 2 UR 3 UR 4
A2
A1
A2
A1
A2
A1
A2
A1
22
12
22
12
22
12
22
12
F11
F12
A1 15 B 1
34 32 24 22 12 14
K3 K4 K5
8
7
5
3
4
MK1
10 1 1
B2
F10
KS
1
K1
F4
F2
A2
6
1
K6
K7
K8
34 32 24 2 2 12 1 4
9
VR1
2
8
A2 31
R4
7
5
4
3
MK2
10 11
31 21 1 1 A1
6
1
21 11
2
A1
18 16 A2
B3
B4
B5
Redne stezaljke
Sl. 140 – Raspored rednih stezaljki u ormara za SASP tipa C sa upravljačkom
automatikom
182
T
N Pe 4
DOVOD 2
(5 X 6 mm )
S
R
6
Pe 7
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
5
9
MOTOR
MJEŠACA 1
8
MOTOR
PUŽA 1
VENTILATOR
PRIMARNOG
VAZDUHA
GORNJI
N Pe 15 N Pe 16
K5
K5
K6 K6 K6
K7 K7 K7
K8 K8 K8
MOTOR
PUŽA 2
MOTOR
PUŽA 3
MOTOR
MJEŠACA 2
N Pe 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 Pe 29 30 31 Pe 32 33 34 Pe 35
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
N Pe 17
VENTILATOR VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG SEKUNDARNOG
KOTLA
VAZDUHA
VAZDUHA
PREDNJI
DONJI
Pe 10 11 12 Pe 13 N Pe 14
K4
ALARM
TERMOSTAT
K3
SIGURNOSNI
TERMOSTAT
K3
SONDA KOTLA
AUTOMATIKA
FR FR FR
SONDA DIMNIH GASOVA
AUTOMATIKA
K2 K2 K2
N 36 37 38 N 39 40
NAPAJANJE
NIVO SONDE
GORNJE
K1 K1 K1
NAPAJANJE
NIVO SONDE
DONJE
3
SIGNAL SA
NIVO SONDE
GORNJE
2
SIGNAL SA
NIVO SONDE
DONJE
183
1
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 141 – Raspored rednih stezaljki u ormara za SASP tipa C sa upravljačkom
automatikom
KS
1
N
DOLAZ
3
PE
A0
19
A3
18
T4
12
N4
Sl. 142 – Izgled jednopolne električne šeme za SASP tipa C sa upravljačkom
automatikom
R
R
R
O
O
O
98
A
A
A
96
95
L1
3
T1
5
3
M1
4
3
4
3
6
6
5
6
5
P5
0 1
T2
L2
P4
0 1
T3
L3
4.
3.
K2
T6
P1
T5
P1
PE
FR
6
4
T4
P1
14
13
B1
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
?? kW
4
2
1
2
1
A1
98
K2
96
95
A2
A1
H3
7
21
20
A2
3
4
1
2
8
4
2
3
M2
3
1
9
6
PE
B2
14
6
5
13
5
F 2 F2 F2
FEN
FR
10
w
T3
12
V
T2
11
3
M3
L3
L2
F3
MOTOR
PUŽA 1
?? kW
U
T1
L1
UR 1
UR2
07 08 09 10 11 12 13 14 15 16
MK
TS
MOTOR
MJEŠACA 1
?? kW
7
01 02 03 04 05
ZAŠTITA
F1 F1 F1
N
A2
START
A1
L
K1
VENTILATOR
SEKUNDARA
2
F9
VENTILATOR
PRIMARA
N3
RUCNO
220
PUŽ
T3
VENTILATOR
DIMNIH GASOVA
0 1
115°C
PE
SONDA
KOTLA
A2
A1
23
UR3
22
24
25
13
14
M5
PE
1
N
M4
4
2
1
3
1
F4 F5
N
PE
UR4
H1
K1
96
95
41
B1
MK
UR1
42
24
21
H2
VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG
PRIMARNOG
VAZDUHA
VAZDUHA
GASIFIKATORA GASIFIKATORA
GORNJI
DONJI
?? kW
?? kW
101 102103104
K3
SONDA DIMNIH
GASOVA
184
K2
K4
96
95
31
B2
MK
UR 2
32
24
21
15
2
1
4
3
1
N
M6
F6
PE
H4
K3
21
MK
UR3
22
24
21
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
GASIFIKATORA
?? kW
A2
A1
H5
K5
A2
A1
1
N
M7
4
3
PE
K4
11
MK
UR4
12
24
21
H6
VENTILATOR
KOTLA
PREDNJI
?? kW
16
2
1
F 7 F8
N
M8
1
PE
K5
P8
0 1
P2
0 1
44
41
MK
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
?? kW
17
P3
0 1
31
34
MK
98
K6
96
95
P6
0 1
A2
A1
21
24
26
MK
R
O
A
96
95
A2
A1
T1
L1
29
2
1
2
1
30
4
3
4
3
31
MK
P7
0 1
11
MK 2
41
44
MK 2
T4
P9
14
13
A
PE
B4
35
H7
MOTOR
PUŽA 3
?? kW
6
5
6
5
F 11 F 11 F11
M9
14
PE
98
K7
3
28
B3
14
13
M9
6
5
6
5
3
27
4
3
4
3
MOTOR
PUŽA 2
?? kW
2
1
2
1
F 10 F10 F10
C
N
K6
37
1
36
41
42
96
95
B3
MK2
3
A2
A1
96
95
K6
2
14
13
98
K8
33
4
3
34
M9
4
3
2
3
2
1
1
6
5
6
5
A
38
14
13
C
N
40
1
39
VR1
PE
B5
F12 F12 F12
MOTOR
MJEŠACA 2
?? kW
32
NIVO SONDA
GORNJEG NIVOA
PILJEVINE
31
32
NIVO SONDA
DONJEG NIVOA
PILJEVINE
MK2
3
2
K7
96
B4
VR 1
K6
95
18
15
4.
3.
K8
96
95
B5
98
97
B1
98
97
B2
H9
98
97
B3
98
97
B4
N2
T2
R
S
T
N
PE
98
97
B5
Uputstvo za montažu i eksploataciju
70°C
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.11.1. EKSPLOATACIJA SISTEMA TIPA C SA
UPRAVLJAČKOM AUTOMATIKOM
6.11.1.1. PUŠTANJE SISTEMA U RAD – AUTOMATSKI REŽIM
NAPOMENA ZA TOPLOVODNI KOTAO
Ne dozvoljava se korištenje otpadnog drveta osim piljevine u
rezervoaru za doziranje.
PAŽNJA: Prije puštanja sistema u rad mora biti instalacija napunjena
vodom i pravilno odzračena i uključene pumpe potrošača !
PAŽNJA: Prije nego što se pusti sistem u pogon mora da se provjeri
smjer kretanja svakog trofaznog elektromotora.
Da bi smo kotao postavili u funkciju potreban je ručni početak rada, koji se
obavlja u gasifikatoru na taj način tako što se potpali odgovarajuća količina suhog
otpadnog drveta kao što je prikazano na sl. 143.
Potrebno je napomenuti da je prije samog loženja poželjno na kratko pokrenuti
elektromotore od transportnog puža dozatora, mješača dozatora, ventilatora dimnih
gasova, ventilatora gasifikatora i ventilatora kotla i da se iskontroliše njihova ispravnost
(pravilnost smjera vrtnje, pojava šumova, vibracija i sl.). Provjera elektromotora vrši se
tako da se prvo komandni pult postavi u funkciju uključivši glavnu sklopku (KS) (sl.139,
poz.13). Nakon toga prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.139, poz.1) postavimo u
položaj RUČNO. Zatim pomoću prekidača za ventilator dimnih gasova, transportni puž
dozatora, mješač dozatora,
ventilatore vazduha gasifikatora i ventilatore kotla
pojedinačno ispitamo ispravnost svakog od njih. Kada smo sve ispitali, elektromotore
ventilatora dimnih gasova, transportnog puž dozatora, mješača dozatora, ventilatore
vazduha gasifikatora i ventilatore kotla ostavimo isključene, tj. prekidači moraju biti
postavljeni u položaj „0“, prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.139, poz.1) postavimo
takođe u položaj „0“ i glavnu sklopku (KS) (sl.139, poz.13) isključimo – položaj „OFF“.
Takođe je potrebno napomenuti da je potrebno prije loženja napuniti dozator
piljevinom.
Kada se sve ovo obavi, onda smatramo da su se stekli uslovi za potpaljivanje
vatre u gasifikatoru.
PAŽNJA : Za potpaljivanje ne smije se koristiti lako zapaljivi
materijali (benzin, ulje itd. )
185
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Potpaljivanje vatre vršimo na taj način što prvo otvorimo poklopac gasifikatora.
Zatim poslužilac uđe u gasifikator i pripremljena sitna drva za potpalu i ostali drvni otpad
stavi na rešetku gasifikatora zajedno sa npr. novinskim papirom. Kada sve ovo
poslužilac pripremi i uradi treba da upali papir, izađe iz gasifikatora i zatvori poklopac.
Sl. 143 - Manualno potpaljivanje gasifikatora
Sl144 – Otvaranje poklopca gasifikatora
Rukovalac otvara poklopac gasifikatora tako što prvo odvaja isti od tijela
gasifikatora polugom preko ekscentra a zatim stane ispred poklopca i vuče poklopac
prema sebi krećući se zajedno sa njim unazad.
186
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PAŽNJA : Strogo voditi računa da rukovaoc prilikom
otvaranja poklopca ne bude u prostoru ispod
poklopca .
Poklopac se mora vući ravnomjerno bez trzaja pri čemu rukovaoc mora biti sa
obe noge čvrsto oslonjen na pod. U protivnom može doći do nekontrolisane brzine
kretanja poklopca koji u tom slučaju može savladati granični osigurač i spasti. Do
otežanog kretanja poklopca gasifikatora obično dolazi usled zaprljanosti kliznih staza i
nosećih točkova. Ukoliko rukovaočeva snaga nije dostatna za relativno lako pokretanje
poklopca , dužan je pozvati u pomoć pomoćno lice.
Sl. 145 – Otvaranje poklopca gasifikatora
PAŽNJA : Pri otežanom otvaranju poklopca rukovaoc je
dužan pozvati u pomoć pomoćno lice .
Napomena: Ove upute za otvaranje poklopca gasifikatora vrijede u svim
slučajevima otvaranja , kako pri potpaljivanju gasifikatora,
tako i pri čišćenju istog, kao i prilikom remonta pojedinih
dijelova.
187
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sledeći korak je uključenje glavne sklopke (KS) (sl.139, poz.13) i stavljanje
ponovo
komandnog pulta za upravljanje u funkciju. Nakon toga prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.139, poz.1) postavimo u položaj RUČNO. Transportni puž
dozatora se pusti da radi tek toliko da počinje da unosi piljevinu u gasifikator. Ovo je
potrebno iz razloga da krupniji komadi drveta koji se koriste kog potpaljivanja ne bi
zapali u spiralu pužnog dozatora i blokirali rad istog.
Podesi se temperatura vode kotla na upravljačkoj automatici na vrednost koju
preporučuje proizvođač, a koja iznosi 85ºC za sisteme koji rade u automatskom režimu,
odnosmo vrednost od 70ºC za sisteme koji rade u ručnom režimu. Uključujemo
ventilator dimnih gasova (sl.139, poz. 2). Isto tako odmah uključujemo i ventilator
gasifikatora primarnog i sekundarnog vazduha (sl.139, poz. 6 i 7). Po potrebi gasifikator
više puta ručno dopuniti uz napomenu da prilikom otvaranja poklopca sve prethodno
uključene ventilatore isključimo, osim ventilatora dimnih gasova.
Napomena: Prilikom otvaranje poklopca svi prethodno
uklučeni ventilatori se isključe, osim ventilatora
dimnih gasova.
Nakon dodatnog punjenja gasifikatora zatvoriti poklopac i ponovo uključiti
prethodno isključene ventilatore. Proces potpaljivanja traje oko 3 do 4 sata, dok se ne
postigne dovoljna zagrijanost gasifikatora koja se kontroliše vizuelno kroz otvor vrata
kotla. U ovoj fazi je normalna pojava izdvajanja kondenzata u gasifikatoru (manja
količina od oko 1 litre) i odvajanje kondenzata u samom kotlu (količina cca 10 litara).
Kada postignemo željenu zagrijanost gasifikatora prekidač RUČNO/AUTOMATSKI
(sl.139, poz. 1 ) prebacimo u položaj AUTOMATSKI i tada teče početna priprema
procesa sagorijevanja piljevine. Daljim procesom sagorjevanja piljevine regulisaće se
zadavanjem vremena doziranja piljevine i vremena pauze između doziranja na
upravljačkoj automatici (zbog različite kvaliteta piljevine kod različitih korisnika, ova
vremena u 90% su različita od onih koja su postavljena u fabrici). Ovim početkom smo
na automatskom režimu rada. Gasifikator treba da se dovoljno zagrije da bi proces bio
samoodrživ. Regulacija procesa se dalje vrši pomjeranjem ručki na gasifikatoru
naprijed-nazad (sl.146) i otvaranjem ili zatvaranjem klapni (sl.147) koje se nalaze
ispred ventilatora primarnog vazduha na gasifikatoru (kod svake promjene piljevine
najverovatije će biti potrebno promjrniti položaj ručki na gasifikatoru i klapni ispred
ventilatora).
188
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 146 - Regulacija dotoka vazduha u gornju zonu gasifikatora
Sl. 147 - Prigušenje ventilatora
Optimalnost procesa sagorijevanja se ocjenjuje prema boji plamena. Plamen je u
početnom periodu zagrijavanja gasifikatora praćen velikom količinom iskri. Sa
postupkom zagrijavanja postepeno se smanjuje količina iskri i iste polako prelaze u
plamen (sl.148). Suva piljevina daje manje iskri. Boja plamena pri dobrom izgaranju
mora da bude žuto - crvene boje. Da bi postigli kontinuirani proces sagorijevanja
regulacija procesa može da traje po nekoliko sati, a nakon svaka 3 sata kontrolisati
proces.
189
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 148 - Vizualna kontrola plamena
PAŽNJA : Nije dozvoljeno otvarati poklopac gasifikatora i vrata na
kotlu kad sistem radi
Upravljačka automatika reguliše upravljanje sa motorima mješača u dozatoru,
transportnog puža, ventilatorom dimnih gasova,ventilatorima primarnog i sekundarnog
vazduha gasifikatora kao i ventilatorima kotla. Regulacija se odvija preko zadane
temperature. Izgled upravljačke automatike je prikazan na sl. 149.
5
8
4
9
7
3
2
1
SET
-
+
OK
6
10
Sl. 149 - Automatika DigReg 900 GASIF V1.9
1.Ventilator dimnih gasova
2.Motor mješača
3.Grijači
4.Ventilatori primarnog vazduha
5.Ventilator sekundarnog vazduha
190
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.Displej
7.Tipka za podešavanje vrijednosti parametara u minus (-)
8.Tipka za ulaženje u parameter
9.Tipka za podešavanje vrijednosti parametara u plus (+)
10.Tipka za potvrđivanje zadanih parametara
Kada uključimo automatiku, poslije nekoliko sekundi na displeju treba da se
smjenjuju ovakavi ispisi:
T.kotla npr. 36˚ - pokazuje trenutnu temperature kotla
Td
npr. 40˚ - pokazuje trenutnu temperature dimnih gasova
Tg je uvijek 0˚ - trebala bi pokazivati temperature gasifikatora, međutim mi je
Nekoristimo
PV i SV npr. 99% - pokazuje rad ventilatora primarnog vazduha i sekundarnog
vazduha
(preporučuje se da uvijek bude 99%)
<T.kotla>
- pokazuje koliku smo željenu temperaturu zadali
Kada pritisnemo tipku SET treba da se pojavi ispis na displeju
Pomoću minus ili plus izaberemo PARAMETRI N (obično uvijek bude već
postavljeno na PARAMETRI N) i potvrdimo tipkom OK. Tada se na displeju pojavi:
Strelicama odnodno sa plus ili minus izaberemo srpski i potvrdimo sa OK.
(prebaci prvo na srpski jezik i podesi parametre i kada podesiš parametre ponovo uđi u
PARAMETRI N i onda prebaci na francuski jezik).
Kada smo potvrdili sa OK tada će se pojaviti displej:
Pomoću strelica ili plusa i minusa podesimo željenu temperature kotla. Kada
odredimo željenu temperaturu onda to potvrdimo sa OK. Tada će se pojaviti displej:
191
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Pomoću ovoga dipleja određujemo broj ciklusa klipa u prvoj fazi.
Prva faza za nas nema nikakvog značaja zbog toga što ovaj sistem nema
električnih grijača koji će automatski potpaljivati vatru. U našem slučaju vatra se pali
ručno I gasifikator se zagrijava 3 – 4 sata. Ovaj se parametar podesi na 1 imp. Kada to
potvrdimo sa OK pojavit će se displej:
Na ovom displeju trebali bi da zadamo vrijeme pause između ciklusa, ali to nas
neiteresuje. Nas uopšte neiteresuje prva faza. Postavi ovaj parameter na 30 sekundi a
može i na više.Kada to potvrdimo sa OK tada će se pojaviti displej:
Ova druga faza je za nas veoma značajna. Znači do sada se sistem nalazio u
ručnom režimu rada. To znači da je prekidač 1 u položaju 1 na upravljačkom ormaru tj.
Postavljen je u MANUAL. U ručnom režimu rada rade samo ventilator dimnih gasova
(prekidač 2) i ventilatori primarnog vazduha gasifikatora (prkidač 6). Svi ostali prekidači
su ugašeni. Kada budemo smatrali da se gasifikator dovoljno zagrijao ( 3 – 4 sata) tada
prekidač 1 postavimo u položaj 2 tj u AUTOMATSKI režim rada. Tada je potrebno sve
druge prekidače postaviti o položaj 0 tj. ugasiti ih, osim prekidača 9. Prekidač 9 treba da
je uvijek u položaju 2 tj. u AUTOMATSKI. Preporučuje se da se ovaj parametar postavi
na 2 imp za početak, a ako bude potrebe onda smanjivati ili povećavati broj ciklusa.
Kada se mijenja broj ciklusa ili bilo koji drugi parametar uvijek je potrebno ponovo ulaziti
u PARAMERTI N. Kda potvrdimo sa OK željeni broj impulsa pojavit će se displej:
Na ovom displeju podešavamo vrijeme pause između ciklusa. Za početak
potrebno je postaviti 15 sekundi, a onda po potrebi smanjivati ili povećavati ovo vrijeme.
Poslije pritiska tipke OK pojavit će se displej:
Na ovom displeju zadajemo temperature kada će kotao da pređe iz faze 2 u fazu
3. Faza 3 je tako zvana faza štednje. Ova temperature treba uvijek da bude 1-2 ˚C
manja od zadane željene temperature. Npr. Ako ste zadali <T.kotla> 70˚C onda bi ova
trebala da bude npr. 68˚C.
192
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Broj ciklusa u ovoj trećoj fazi mora da bude jednak ili manji nego u fazi dva. Kada
odredimo broj ciklisa i pritisnemo tipku OK pojavit će se displej:
Ovde određujemo vrijeme pauze između ciklusa. Ovo vrijeme pauze bitrebalo da
bude jednako ili veće nego u fazi 2. Kada odredimo to vrijeme I pritisnemo tipku OK
tada se pojavi displej:
Ovaj parameter uvijek mora biti podešen na “neprekidno”. Kada to potvrdimo sa
OK pojavit će se displej:
Ako blinka natpis MEMORISANJE stisnemo tipku OK i sačekamo nekoliko sekundi.
Sada smo memorisali sve unešene parametre i kotao odnosno SASP će da radi prema
tim parametrima.
Svako uključenje prekidača prati indikacija svjetlosne zelene lampice što ukazuje da
je zadata funkcija ispravna, a ako se upali crvena lampica onda navedena komanda nije
u funkciji i to zbog neke greške ili kvara.
Upravljačka automatika je u vezi sa sigurnosnim termostatom koji se nalazi na kotlu i
u slučaju prekoračenja temperature u kotlu preko 115°C, on će reagovati na taj način
što će prekinuti ( automatski isključiti ) dovod struje u upravljački ormar pri čemu
kompletan sistem staje. Tada je sigurnosni termostat izbacio – u prekidu je. U tom
slučaju prestaje doziranje piljevine, rad dozatora, ventilatora na gasifikatoru što ima za
posledicu postepeno opadanje temperature u kotlu. Ovim je postignut navedeni cilj
odnosno uspostavljena regulacija automatskog procesa.
Novo startovanje termoregulacije započinje poništavanjem (resetovanjem )
sigurnosnog termostata.
Potrebno je odmah utvrditi i uzrok pregrijavanja i isti otkloniti ( ili je visoko zadata
temperatura na upravljačkoj automatici ili je stala pumpa ). Posle resetovanja proces
treba da se nastavi normalno bez ikakvih dodatnih uključenja.
Preporučljivo je da se prvo loženje izvodi sa izvađenim turbulatorima (sl.150) iz
cijevi konvektivnog snopa, kako bi se smanjila mogućnost stvaranja naslaga čađi i
katrana koja je u ovoj fazi potpomognuta radi povećanog izdvajanja kondenzata.
193
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 150 - Turbolatori postavljeni u cijevi konvektivnog snopa
Ukoliko se čuju zvukovi „kuvanja“ vode u kotlu, to znači da se u grejnim
instalacijama nalazi vazduh, te je potrebno sistem ozračiti.
Prilikom ozračivanja sistema obavezno isključiti pumpe
Upravljačka automatika posjeduje još i parametre S koje podešava samo
proizđač ovoga sistema ili ovlašćeni serviser.
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Ostaviti ovaj parameter na 999 sekundi. Potvrditi sa OK.
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
194
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Ova temperature mora biti postavljena na vrijednost 3 – 5˚C. Ovom
temperaturom zadajem diferenciju između željene zadane temperature (parameter N1) I
temperature kada se SASP vraće iz faze MIROVANJA. To znači da kada npr. Kotao
dostigne željenu zadanu temperature npr 70˚C i ode u fazu MIROVANJA (sve stoji,
ništa neradi, samo se ventilator dimnih gasova pali svakih 180 sekundi nap o 3
sekunde), počet će opet da radi kada temperature kotla opane na npr. 66˚C, ako smo
ovaj parameter pstavili na 4˚C. Kada postavimo ovaj parameter i potvrdimo sa OK
pojavit će se displej:
Ovim parametrom postavljamo temperature kada SASP prelazi iz faze1 u fazu 2,
ali to nas nezanima, nemamo električne grijače za automatsko potpaljivanje
gasifikatora. Ostaviti vrijednost kako jeste i pritisnuti tipku OK. Pojavit će se displej:
195
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ovim parametrom određujemo koliko će ventilator dimnih gasova da radi još po
dostizanju maksimalne temperature kotla. Ostaviti vrijednost na 3 sekunde i pritisnuti
tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovim parametrom postavljamo vrijeme rada ventilatora dimnih gasova u fazi
MIROVANJA. Ostaviti na 3 sekunde i prtisnuti tipku OK. Tada će se pojaviti displej:
Ovim parametrom postavljamo vrijeme pauze ventilatora dimnih gasova u fazi
MIROVANJA. Ostaviti na 180 sekunde i prtisnuti tipku OK. Tada će se pojaviti displej:
Ostaviti vrijednost na 950˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ostaviti vrijednost na 50˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovaj parametar nema nikakve veze sa našim sistemom. Ostaviti vrijednost na
5˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovim parametrom podešavamo vrijeme kada će sistem da odradi zadani broj
ciklusa parametrom S20 u fazi MIROVANJA. To znači, ako sistem nema potrošnje
energije I dugo je u fazi MIROVANJA onda će npr. svakih 25 minuta odraditi onoliko
ciklusa koliko smo mi zadali parametrom S20 da se nebi zagasila vatra u gasifikatoru, a
s tim štitimo koš da se nebi vatra vratila u koš, znači iz dozirne cijevi izguravamo
zažarenu sječku. Kada zadamo ovo vrijeme I pritisnemo tipku OK, pojavit će se displej:
196
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ovdje određujemo koliki će vremena odraditi svakih npr 25minuta. Mi
preporučujemo 15 sekundi. Kada podesimo ovaj prametar i pritisnemo tipku OK, pojavit
će se displej:
Ostaviti na NE i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ostaviti na 0h i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Kada sve ovo odradimo trbalo bi da se pojave ovi displeji koji će se svakih par
sekundi smjenjivati
Kada god se neki parameter promjeni i memoriše bilo bi poželjno automatiku
isključiti pomoću prekidača 1 tako što se on postavi u položaj 0. Zatim sačekati 5 – 10
sekundi I onda ponovo uključiti automatiku pomoću prekidača 1 tako što se postavi u
položaj 1 ako hoćemo da SASP radi u RUČNOM režimu rada ili u položaj 2 ako hoćemo
da SASP radi u AUTOMATSKOM režimu rada.
Kod ovoga tipa SASP postoji mogućnost automatske dopune piljevine koja je
regulisana pomoću dvije nivo sonde koje se nalaze u kaci dozatora. Postavljanjem
prekidača (sl.139, poz. 9) u položaj „2“ aktivirali smo automatsku dopunu dozatora.
Postavljanjem prekidača (sl.139, poz. 9) u položaj „1“ aktivirali smo ručnu dopunu
dozatora. Postavljanjem prekidača (sl.139, poz. 9) u položaj „0“ dopunu nije aktivna.
6.11.1.2. RUČNO LOŽENJE KOTLA
U slučaju nestanka piljevine ili iz nekog drugog razloga, a da se ne prekida
proces zagrevanja, sistem može da radi tako da se kotao loži na klasičan način većim
komadima drvenog otpada ili uglja.
Sistem rada za prelazak na ovaj režim je sledeći:
Prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.139, poz.1) postavimo u položaj RUČNO.
Svi prekidači na vratima upravljačkog ormara bi trebali biti isključimo. Otvaramo srednja
vrata kotla i stavljamo drvni otpad ili ugalj u ložište kotla. Kada naložimo vatru potrebno
197
Uputstvo za montažu i eksploataciju
je zatvoriti vrata kotla i uključiti ventilator dimnih gasova (sl.139, poz.2) i ventilatore
kotla (sl.139, poz.8). Kontrolišemo proces sagorijevanja drveta ili uglja u kotlu kroz
mali kontrolni otvor vrata . Dalji proces sagorijevanja se održava preko ventilatora
prednjeg i zadnje na kotlu sve dotle dok se ne steknu uslovi za dalji automatski rad. Do
tada potrebno je povremeno dopunjavati gorivo – drva ili ugalj u kotao. Prilikom
dopunjavanja goriva potrebno je isključiti samo ventilatore kotla (sl.139, poz.8) , a
ventilator dimnih gasova treba da ostane uključen (sl.139, poz.2) .U slučaju kad se
dostavi piljevina nakon kraćeg vremena, pokušati startovati sa automatskim režimom
rada tako da se prekidači ventilatora dimnih gasova (sl.139, poz.2) i ventilatora kotla
(sl.139, poz.8) isključe, a prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.139, poz.1) postavi u
položaj AUTOMATSKI te pokretanjem motora mješača dozatora, motora transportnog
puža dozatora, ventilatore primarnog i sekundarnog vazduha gasifikatora iskontrolisati
plamen sagorijevanja kroz otvor na vratima kotla.
U slučaju da nakon prekida rada pokušamo startovati automatski, a da ne
dobijamo kontinuirani plamen moramo ponoviti proces potpaljivanja kotla ( kao u
automatskom režimu rada ).
6.11.1.3. PREKIDANJE EKSPLOATACIJE
postaviti prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl. 139, poz.1 ) u položaj ''RUČNO''
pogasiti doziranje piljevine (isključiti motore mješača i puža)
ostaviti uključene ventilatore na gasifikatoru i dozirnoj cijevi da rade
ostaviti uključen i ventilator dimnih gasova
cirkulaciona pumpa kotla takođe je uključena
nakon 30 minuta pogasiti ventilatore i cirkulacionu pumpu
vrijeme od 30 min je dovoljno da izgori gorivo koje je unešeno u gasifikator
odnosno kotao
U narednih 30 minuta potrebno je kontrolisati da li postoji plamen u kotlu. U toku
naredna 2 sata kontrolisati pritisak na manometru i temperaturu na izlazu iz kotla.
U ljetnom periodu redosled uključenja i isključenja se ne mijenja.Sistem može da
bude pod naponom dok traju povremeni prekid.
-
Nije dozvoljeno otvaranje gasifikatora u vremenu prekida
eksploatacije najmanje 48 sati.
198
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.1.2. SASP TIPA D SA UPRAVLJAČKOM
AUTOMATIKOM
Na narednim slikama je prikazan izgled upravljačkog ormara, raspored
elemenata i rednih stezaljki u upravljačkom ormaru kao i jednopolna električna šema
SASP-a tipa D.
15
14
11
12
13
1 0 2
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
Sl. 151 – Spoljašnji izgled ormara za SASP tipa D sa upravljačkom automatikom
1. Prekidač RUČNO /AUTOMATSKI
2. Prekidač VENTILATOR DIMNIH GASOVA
3. Prekidač MOTOR TRANSPORTNOG PUŽA 1
4. Prekidač MOTORA TRANSPORTNOG PUŽA 2
5. Prekidač PROMJENE SMJERA TRANSPORTNOG PUŽA 2
6. Prekidač MOTORA MJEŠAČA
7. Prekidač MOTORI VENTILATORA PRIMARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
8. Prekidač MOTORA VENTILATORA SEKUNDARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
9. Prekidač MOTORA VENTILATORA NA KOTLU
10. REZERVA
11. TASTER ZA NUŽNI ISKLOP – TOTAL STOP (TS)
12. SIJALICA ZA DETEKCIJU SMETNJE
13. GLAVNA SKLOPKA (KS)
14. UPRAVLJAČKA AUTOMATIKA
15. ALARM
199
Uputstvo za montažu i eksploataciju
N
FR
TR
F3
F1
F5
F2
1
R3 1
A1
K1
K2
F6
F7 F8
F9 F10
F4
K3
KS
R3 1
A1
R3
A1
21
11
21
11
21
11
21
11
24
14
24
14
24
14
24
14
34 32 24 22 12 14
9 8
K4 K5 K6
UR1 UR2 UR 3 UR4
B1
B2
A2
R4 2
R4 2
A2
A1
A2
A1
A2
A1
A2
A1
22
12
22
12
22
12
22
12
7
5
4
3
MK
10 11
A2
2
A2
6
1
2
A2 31 21 11 A1
R4
B3
Redne stezaljke
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
VENTILATOR VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG SEKUNDARNOG
KOTLA
VAZDUHA
VAZDUHA
PREDNJI
DONJI
VENTILATOR
PRIMARNOG
VAZDUHA
GORNJI
MOTOR
MJEŠACA
MOTOR
PUŽA 2
MOTOR
PUŽA 1
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
DOVOD
2
(5 X 6 mm )
N Pe 20 N Pe 21 22 23 24 25 26 27 28
N Pe 19
N Pe 18
N Pe 17
Pe 10 11 12 Pe 13 14 15 Pe 16
9
8
Pe 7
6
5
N Pe 4
S
R
T
K6
K5
K4
K4
K3 K3 K3
FR FR FR
K2 K2 K2
K1 K1 K1
ALARM
TERMOSTAT
3
SIGURNOSNI
TERMOSTAT
2
SONDA KOTLA
AUTOMATIKA
1
SONDA DIMNIH GASOVA
AUTOMATIKA
K6
Sl. 152 – Unutrašnji izgled ormara za SASP tipa D sa upravljačkom automatikom
Sl. 153 – Raspored rednih stezaljki u ormara za SASP tipa D sa upravljačkom
automatikom
200
KS
1
N
DOLAZ
3
PE
A0
22
A3
21
T4
12
N4
Sl. 154 – Izgled jednopolne električne šeme za SASP tipa D sa upravljačkom
automatikom
R
R
R
O
O
O
98
A
A
A
96
95
4
2
1
2
1
5
3
M1
4
3
4
3
6
6
5
6
5
PE
B1
L1
P5
0 1
T2
L2
T3
P4
0 1
L3
T1.4.
L1.3.
T6
P1
T5
P1
FR
6
4
T4
P1
14
13
A1
98
K2
96
95
A2
A1
K2
H3
7
23
A2
24
3
4
1
2
8
4
2
3
M2
3
1
9
6
FEN
FR
10
w
T3
12
V
T2
11
3
M3
L3
L2
F3
MOTOR
PUŽA 2
?? kW
U
T1
L1
UR 1
UR 2
07 08 09 10 11 12 13 14 15 16
MK
TS
PE
B2
14
6
5
13
5
F2 F2 F2
MOTOR
PUŽA 1
?? kW
7
01 02 03 04 05
ZAŠTITA
F1 F1 F1
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
?? kW
3
T1
A2
START
A1
L
K1
RUCNO
2
F10
N
N3
VENTILATOR
SEKUNDARA
220
VENTILATOR
PRIMARA
T3
PUŽ
0 1
115°C
PE
SONDA
KOTLA
96
95
A2
A1
26
UR 3
25
27
28
UR 4
101 102 103 104
98
K3
SONDA DIMNIH
GASOVA
201
VENTILATOR
DIMNIH GASOVA
15
4
2
3
M4
14
6
3
1
H1
14
13
PE
B3
MOTOR
MJEŠACA
?? kW
13
5
4
2
6
3
1
5
F4 F4 F4
K1
96
95
41
B1
MK
UR 1
42
24
21
K4
16
2
1
N
1
17
1
PE
M6
N
M5
4
3
F5 F6
PE
K2
96
95
31
B2
MK
UR2
32
24
21
H4
K3
96
95
K2
B3
T2.4.
L2.3.
VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG
PRIMARNOG
VAZDUHA
VAZDUHA
GASIFIKATORA GASIFIKATORA
GORNJI
DONJI
?? kW
?? kW
H2
A2
A1
H5
K5
18
2
1
4
3
N
1
M7
F7
PE
K4
21
MK
UR3
22
24
21
H6
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
GASIFIKATORA
?? kW
A2
A1
K5
A2
A1
11
MK
UR 4
12
24
21
K6
N
1
M8
4
3
PE
H7
K6
P9
0 1
P2
0 1
44
41
MK
VENTILATOR
KOTLA
PREDNJI
?? kW
19
2
1
F9 F10
N
1
M9
PE
P3
0 1
31
34
MK
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
?? kW
20
P6
0 1
P7
0 1
21
24
MK
P8
0 1
14
11
MK
97
98
B1
H9
98
97
B2
98
97
B3
N2
T2
R
S
T
N
PE
Uputstvo za montažu i eksploataciju
70°C
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.12.1. EKSPLOATACIJA SISTEMA TIPA D SA
UPRAVLJAČKOM AUTOMATIKOM
6.12.1.1. PUŠTANJE SISTEMA U RAD – AUTOMATSKI REŽIM
NAPOMENA ZA TOPLOVODNI KOTAO
Ne dozvoljava se korištenje otpadnog drveta osim piljevine u
rezervoaru za doziranje.
PAŽNJA: Prije puštanja sistema u rad mora biti instalacija napunjena
vodom i pravilno odzračena i uključene pumpe potrošača !
PAŽNJA: Prije nego što se pusti sistem u pogon mora da se provjeri
smjer kretanja svakog trofaznog elektromotora.
Da bi smo kotao postavili u funkciju potreban je ručni početak rada, koji se
obavlja u gasifikatoru na taj način tako što se potpali odgovarajuća količina suhog
otpadnog drveta kao što je prikazano na sl. 155.
Potrebno je napomenuti da je prije samog loženja poželjno na kratko pokrenuti
elektromotore od transportnog puža dozatora, mješača dozatora, ventilatora dimnih
gasova, ventilatora gasifikatora i ventilatora kotla i da se iskontroliše njihova ispravnost
(pravilnost smjera vrtnje, pojava šumova, vibracija i sl.). Provjera elektromotora vrši se
tako da se prvo komandni pult postavi u funkciju uključivši glavnu sklopku (KS) (sl.151,
poz.11). Nakon toga prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.151, poz.1) postavimo u
položaj RUČNO. Zatim pomoću prekidača za ventilator dimnih gasova, transportni puž
dozatora, mješač dozatora,
ventilatore vazduha gasifikatora i ventilatore kotla
pojedinačno ispitamo ispravnost svakog od njih. Kada smo sve ispitali, elektromotore
ventilatora dimnih gasova, transportnog puž dozatora, mješača dozatora, ventilatore
vazduha gasifikatora i ventilatore kotla ostavimo isključene, tj. prekidači moraju biti
postavljeni u položaj „0“, prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.151, poz.1) postavimo
takođe u položaj „0“ i glavnu sklopku (KS) (sl.151, poz.11) isključimo – položaj „OFF“.
Takođe je potrebno napomenuti da je potrebno prije loženja napuniti dozator
piljevinom.
Kada se sve ovo obavi, onda smatramo da su se stekli uslovi za potpaljivanje
vatre u gasifikatoru.
PAŽNJA : Za potpaljivanje ne smije se koristiti lako zapaljivi
materijali (benzin, ulje itd. )
202
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Potpaljivanje vatre vršimo na taj način što prvo otvorimo poklopac gasifikatora.
Zatim poslužilac uđe u gasifikator i pripremljena sitna drva za potpalu i ostali drvni otpad
stavi na rešetku gasifikatora zajedno sa npr. novinskim papirom. Kada sve ovo
poslužilac pripremi i uradi treba da upali papir, izađe iz gasifikatora i zatvori poklopac.
Sl. 155 - Manualno potpaljivanje gasifikatora
Sl156 – Otvaranje poklopca gasifikatora
Rukovalac otvara poklopac gasifikatora tako što prvo odvaja isti od tijela
gasifikatora polugom preko ekscentra a zatim stane ispred poklopca i vuče poklopac
prema sebi krećući se zajedno sa njim unazad.
203
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PAŽNJA : Strogo voditi računa da rukovaoc prilikom
otvaranja poklopca ne bude u prostoru ispod
poklopca .
Poklopac se mora vući ravnomjerno bez trzaja pri čemu rukovaoc mora biti sa
obe noge čvrsto oslonjen na pod. U protivnom može doći do nekontrolisane brzine
kretanja poklopca koji u tom slučaju može savladati granični osigurač i spasti. Do
otežanog kretanja poklopca gasifikatora obično dolazi usled zaprljanosti kliznih staza i
nosećih točkova. Ukoliko rukovaočeva snaga nije dostatna za relativno lako pokretanje
poklopca , dužan je pozvati u pomoć pomoćno lice.
Sl. 157 – Otvaranje poklopca gasifikatora
PAŽNJA : Pri otežanom otvaranju poklopca rukovaoc je
dužan pozvati u pomoć pomoćno lice .
Napomena: Ove upute za otvaranje poklopca gasifikatora vrijede u svim
slučajevima otvaranja , kako pri potpaljivanju gasifikatora,
tako i pri čišćenju istog, kao i prilikom remonta pojedinih
dijelova.
204
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sledeći korak je uključenje glavne sklopke (KS) (sl.151, poz.11) i stavljanje
ponovo
komandnog pulta za upravljanje u funkciju. Nakon toga prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.151, poz.1) postavimo u položaj RUČNO. Transportni puž
dozatora se pusti da radi tek toliko da počinje da unosi piljevinu u gasifikator. Ovo je
potrebno iz razloga da krupniji komadi drveta koji se koriste kog potpaljivanja ne bi
zapali u spiralu pužnog dozatora i blokirali rad istog.
Podesi se temperatura vode kotla na upravljačkoj automatici na vrednost koju
preporučuje proizvođač, a koja iznosi 85ºC za sisteme koji rade u automatskom režimu,
odnosmo vrednost od 70ºC za sisteme koji rade u ručnom režimu. Uključujemo
ventilator dimnih gasova (sl.151, poz. 2). Isto tako odmah uključujemo i ventilator
gasifikatora primarnog i sekundarnog vazduha (sl.151, poz. 6 i 7). Po potrebi gasifikator
više puta ručno dopuniti uz napomenu da prilikom otvaranja poklopca sve prethodno
uključene ventilatore isključimo, osim ventilatora dimnih gasova.
Napomena: Prilikom otvaranje poklopca svi prethodno
uklučeni ventilatori se isključe, osim ventilatora
dimnih gasova.
Nakon dodatnog punjenja gasifikatora zatvoriti poklopac i ponovo uključiti
prethodno isključene ventilatore. Proces potpaljivanja traje oko 3 do 4 sata, dok se ne
postigne dovoljna zagrijanost gasifikatora koja se kontroliše vizuelno kroz otvor vrata
kotla. U ovoj fazi je normalna pojava izdvajanja kondenzata u gasifikatoru (manja
količina od oko 1 litre) i odvajanje kondenzata u samom kotlu (količina cca 10 litara).
Kada postignemo željenu zagrijanost gasifikatora prekidač RUČNO/AUTOMATSKI
( sl.151, poz. 1 ) prebacimo u položaj AUTOMATSKI i tada teče početna priprema
procesa sagorijevanja piljevine. Daljim procesom sagorjevanja piljevine regulisaće se
zadavanjem vremena doziranja piljevine i vremena pauze između doziranja na
upravljačkoj automatici (zbog različite kvaliteta piljevine kod različitih korisnika, ova
vremena u 90% su različita od onih koja su postavljena u fabrici). Ovim početkom smo
na automatskom režimu rada. Gasifikator treba da se dovoljno zagrije da bi proces bio
samoodrživ. Regulacija procesa se dalje vrši pomjeranjem ručki na gasifikatoru
naprijed-nazad (sl.158) i otvaranjem ili zatvaranjem klapni (sl.159) koje se nalaze
ispred ventilatora primarnog vazduha na gasifikatoru (kod svake promjene piljevine
najverovatije će biti potrebno promjrniti položaj ručki na gasifikatoru i klapni ispred
ventilatora).
205
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 158 - Regulacija dotoka vazduha u gornju zonu gasifikatora
Sl. 159 - Prigušenje ventilatora
Optimalnost procesa sagorijevanja se ocjenjuje prema boji plamena. Plamen je u
početnom periodu zagrijavanja gasifikatora praćen velikom količinom iskri. Sa
postupkom zagrijavanja postepeno se smanjuje količina iskri i iste polako prelaze u
plamen (sl.160). Suva piljevina daje manje iskri. Boja plamena pri dobrom izgaranju
mora da bude žuto - crvene boje. Da bi postigli kontinuirani proces sagorijevanja
regulacija procesa može da traje po nekoliko sati, a nakon svaka 3 sata kontrolisati
proces.
206
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 160 - Vizualna kontrola plamena
PAŽNJA : Nije dozvoljeno otvarati poklopac gasifikatora i vrata na
kotlu kad sistem radi
Upravljačka automatika reguliše upravljanje sa motorima mješača u dozatoru,
transportnog puža, ventilatorom dimnih gasova,ventilatorima primarnog i sekundarnog
vazduha gasifikatora kao i ventilatorima kotla. Regulacija se odvija preko zadane
temperature. Izgled upravljačke automatike je prikazan na sl. 161.
5
8
4
9
7
3
2
1
SET
-
+
OK
6
a.
b.
c.
d.
207
10
Sl. 161 - Automatika DigReg 900 GASIF V1.9
Ventilator dimnih gasova
Motor mješača
Grijači
Ventilatori primarnog vazduha
Uputstvo za montažu i eksploataciju
e.
f.
g.
h.
i.
j.
Ventilator sekundarnog vazduha
Displej
Tipka za podešavanje vrijednosti parametara u minus (-)
Tipka za ulaženje u parameter
Tipka za podešavanje vrijednosti parametara u plus (+)
Tipka za potvrđivanje zadanih parametara
Kada uključimo automatiku, poslije nekoliko sekundi na displeju treba da se
smjenjuju ovakavi ispisi:
T.kotla npr. 36˚ - pokazuje trenutnu temperature kotla
Td
npr. 40˚ - pokazuje trenutnu temperature dimnih gasova
Tg je uvijek 0˚ - trebala bi pokazivati temperature gasifikatora, međutim mi je
Nekoristimo
PV i SV npr. 99% - pokazuje rad ventilatora primarnog vazduha i sekundarnog
vazduha
(preporučuje se da uvijek bude 99%)
<T.kotla>
- pokazuje koliku smo željenu temperaturu zadali
Kada pritisnemo tipku SET treba da se pojavi ispis na displeju
Pomoću minus ili plus izaberemo PARAMETRI N (obično uvijek bude već
postavljeno na PARAMETRI N) i potvrdimo tipkom OK. Tada se na displeju pojavi:
Strelicama odnodno sa plus ili minus izaberemo srpski i potvrdimo sa OK.
(prebaci prvo na srpski jezik i podesi parametre i kada podesiš parametre ponovo uđi u
PARAMETRI N i onda prebaci na francuski jezik).
Kada smo potvrdili sa OK tada će se pojaviti displej:
Pomoću strelica ili plusa i minusa podesimo željenu temperature kotla. Kada
odredimo željenu temperaturu onda to potvrdimo sa OK. Tada će se pojaviti displej:
208
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Pomoću ovoga dipleja određujemo broj ciklusa klipa u prvoj fazi.
Prva faza za nas nema nikakvog značaja zbog toga što ovaj sistem nema
električnih grijača koji će automatski potpaljivati vatru. U našem slučaju vatra se pali
ručno I gasifikator se zagrijava 3 – 4 sata. Ovaj se parametar podesi na 1 imp. Kada to
potvrdimo sa OK pojavit će se displej:
Na ovom displeju trebali bi da zadamo vrijeme pause između ciklusa, ali to nas
neiteresuje. Nas uopšte neiteresuje prva faza. Postavi ovaj parameter na 30 sekundi a
može i na više.Kada to potvrdimo sa OK tada će se pojaviti displej:
Ova druga faza je za nas veoma značajna. Znači do sada se sistem nalazio u
ručnom režimu rada. To znači da je prekidač 1 u položaju 1 na upravljačkom ormaru tj.
Postavljen je u MANUAL. U ručnom režimu rada rade samo ventilator dimnih gasova
(prekidač 2) i ventilatori primarnog vazduha gasifikatora (prkidač 6). Svi ostali prekidači
su ugašeni. Kada budemo smatrali da se gasifikator dovoljno zagrijao ( 3 – 4 sata) tada
prekidač 1 postavimo u položaj 2 tj u AUTOMATSKI režim rada. Tada je potrebno sve
druge prekidače postaviti o položaj 0 tj. ugasiti ih, osim prekidača 9. Prekidač 9 treba da
je uvijek u položaju 2 tj. u AUTOMATSKI. Preporučuje se da se ovaj parametar postavi
na 2 imp za početak, a ako bude potrebe onda smanjivati ili povećavati broj ciklusa.
Kada se mijenja broj ciklusa ili bilo koji drugi parametar uvijek je potrebno ponovo ulaziti
u PARAMERTI N. Kda potvrdimo sa OK željeni broj impulsa pojavit će se displej:
Na ovom displeju podešavamo vrijeme pause između ciklusa. Za početak
potrebno je postaviti 15 sekundi, a onda po potrebi smanjivati ili povećavati ovo vrijeme.
Poslije pritiska tipke OK pojavit će se displej:
Na ovom displeju zadajemo temperature kada će kotao da pređe iz faze 2 u fazu
3. Faza 3 je tako zvana faza štednje. Ova temperature treba uvijek da bude 1-2 ˚C
manja od zadane željene temperature. Npr. Ako ste zadali <T.kotla> 70˚C onda bi ova
trebala da bude npr. 68˚C.
209
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Broj ciklusa u ovoj trećoj fazi mora da bude jednak ili manji nego u fazi dva. Kada
odredimo broj ciklisa i pritisnemo tipku OK pojavit će se displej:
Ovde određujemo vrijeme pauze između ciklusa. Ovo vrijeme pauze bitrebalo da
bude jednako ili veće nego u fazi 2. Kada odredimo to vrijeme I pritisnemo tipku OK
tada se pojavi displej:
Ovaj parametar uvijek mora biti podešen na “neprekidno”. Kada to potvrdimo sa
OK pojavit će se displej:
Ako blinka natpis MEMORISANJE stisnemo tipku OK i sačekamo nekoliko sekundi.
Sada smo memorisali sve unešene parametre i kotao odnosno SASP će da radi prema
tim parametrima.
Svako uključenje prekidača prati indikacija svjetlosne zelene lampice što ukazuje da
je zadata funkcija ispravna, a ako se upali crvena lampica onda navedena komanda nije
u funkciji i to zbog neke greške ili kvara.
Upravljačka automatika je u vezi sa sigurnosnim termostatom koji se nalazi na kotlu i
u slučaju prekoračenja temperature u kotlu preko 115°C, on će reagovati na taj način
što će prekinuti ( automatski isključiti ) dovod struje u upravljački ormar pri čemu
kompletan sistem staje. Tada je sigurnosni termostat izbacio – u prekidu je. U tom
slučaju prestaje doziranje piljevine, rad dozatora, ventilatora na gasifikatoru što ima za
posledicu postepeno opadanje temperature u kotlu. Ovim je postignut navedeni cilj
odnosno uspostavljena regulacija automatskog procesa.
Novo startovanje termoregulacije započinje poništavanjem (resetovanjem )
sigurnosnog termostata.
Potrebno je odmah utvrditi i uzrok pregrijavanja i isti otkloniti ( ili je visoko zadata
temperatura na upravljačkoj automatici ili je stala pumpa ). Posle resetovanja proces
treba da se nastavi normalno bez ikakvih dodatnih uključenja.
Preporučljivo je da se prvo loženje izvodi sa izvađenim turbulatorima (sl.162) iz
cijevi konvektivnog snopa, kako bi se smanjila mogućnost stvaranja naslaga čađi i
katrana koja je u ovoj fazi potpomognuta radi povećanog izdvajanja kondenzata.
210
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 162 - Turbolatori postavljeni u cijevi konvektivnog snopa
Ukoliko se čuju zvukovi „kuvanja“ vode u kotlu, to znači da se u grejnim
instalacijama nalazi vazduh, te je potrebno sistem ozračiti.
Prilikom ozračivanja sistema obavezno isključiti pumpe
Upravljačka automatika posjeduje još i parametre S koje podešava samo
proizđač ovoga sistema ili ovlašćeni serviser.
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Ostaviti ovaj parameter na 999 sekundi. Potvrditi sa OK.
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
211
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Ova temperature mora biti postavljena na vrijednost 3 – 5˚C. Ovom
temperaturom zadajem diferenciju između željene zadane temperature (parameter N1) I
temperature kada se SASP vraće iz faze MIROVANJA. To znači da kada npr. Kotao
dostigne željenu zadanu temperature npr 70˚C i ode u fazu MIROVANJA (sve stoji,
ništa neradi, samo se ventilator dimnih gasova pali svakih 180 sekundi nap o 3
sekunde), počet će opet da radi kada temperature kotla opane na npr. 66˚C, ako smo
ovaj parameter pstavili na 4˚C. Kada postavimo ovaj parameter i potvrdimo sa OK
pojavit će se displej:
Ovim parametrom postavljamo temperature kada SASP prelazi iz faze1 u fazu 2,
ali to nas nezanima, nemamo električne grijače za automatsko potpaljivanje
gasifikatora. Ostaviti vrijednost kako jeste i pritisnuti tipku OK. Pojavit će se displej:
212
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ovim parametrom određujemo koliko će ventilator dimnih gasova da radi još po
dostizanju maksimalne temperature kotla. Ostaviti vrijednost na 3 sekunde i pritisnuti
tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovim parametrom postavljamo vrijeme rada ventilatora dimnih gasova u fazi
MIROVANJA. Ostaviti na 3 sekunde i prtisnuti tipku OK. Tada će se pojaviti displej:
Ovim parametrom postavljamo vrijeme pauze ventilatora dimnih gasova u fazi
MIROVANJA. Ostaviti na 180 sekunde i prtisnuti tipku OK. Tada će se pojaviti displej:
Ostaviti vrijednost na 950˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ostaviti vrijednost na 50˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovaj parametar nema nikakve veze sa našim sistemom. Ostaviti vrijednost na 5˚C i
pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovim parametrom podešavamo vrijeme kada će sistem da odradi zadani broj
ciklusa parametrom S20 u fazi MIROVANJA. To znači, ako sistem nema potrošnje
energije I dugo je u fazi MIROVANJA onda će npr. svakih 25 minuta odraditi onoliko
ciklusa koliko smo mi zadali parametrom S20 da se nebi zagasila vatra u gasifikatoru, a
s tim štitimo koš da se nebi vatra vratila u koš, znači iz dozirne cijevi izguravamo
zažarenu sječku. Kada zadamo ovo vrijeme I pritisnemo tipku OK, pojavit će se displej:
213
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ovdje određujemo koliki će vremena odraditi svakih npr 25minuta. Mi
preporučujemo 15 sekundi. Kada podesimo ovaj prametar i pritisnemo tipku OK, pojavit
će se displej:
Ostaviti na NE i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ostaviti na 0h i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Kada sve ovo odradimo trbalo bi da se pojave ovi displeji koji će se svakih par
sekundi smjenjivati
Kada god se neki parameter promjeni i memoriše bilo bi poželjno automatiku
isključiti pomoću prekidača 1 tako što se on postavi u položaj 0. Zatim sačekati 5 – 10
sekundi I onda ponovo uključiti automatiku pomoću prekidača 1 tako što se postavi u
položaj 1 ako hoćemo da SASP radi u RUČNOM režimu rada ili u položaj 2 ako hoćemo
da SASP radi u AUTOMATSKOM režimu rada.
6.12.1.2. RUČNO LOŽENJE KOTLA
U slučaju nestanka piljevine ili iz nekog drugog razloga, a da se ne prekida
proces zagrevanja, sistem može da radi tako da se kotao loži na klasičan način većim
komadima drvenog otpada ili uglja.
Sistem rada za prelazak na ovaj režim je sledeći:
Prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.151, poz.1) postavimo u položaj RUČNO.
Svi prekidači na vratima upravljačkog ormara bi trebali biti isključimo. Otvaramo srednja
vrata kotla i stavljamo drvni otpad ili ugalj u ložište kotla. Kada naložimo vatru potrebno
je zatvoriti vrata kotla i uključiti ventilator dimnih gasova (sl.151, poz.2) i ventilatore
kotla (sl.151, poz.8). Kontrolišemo proces sagorijevanja drveta ili uglja u kotlu kroz
mali kontrolni otvor vrata . Dalji proces sagorijevanja se održava preko ventilatora
prednjeg i zadnje na kotlu sve dotle dok se ne steknu uslovi za dalji automatski rad. Do
tada potrebno je povremeno dopunjavati gorivo – drva ili ugalj u kotao. Prilikom
214
Uputstvo za montažu i eksploataciju
dopunjavanja goriva potrebno je isključiti samo ventilatore kotla (sl.151, poz.8) , a
ventilator dimnih gasova treba da ostane uključen (sl.151, poz.2) .U slučaju kad se
dostavi piljevina nakon kraćeg vremena, pokušati startovati sa automatskim režimom
rada tako da se prekidači ventilatora dimnih gasova (sl.151, poz.2) i ventilatora kotla
(sl.151, poz.8) isključe, a prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.151, poz.1) postavi u
položaj AUTOMATSKI te pokretanjem motora mješača dozatora, motora transportnog
puža dozatora, ventilatore primarnog i sekundarnog vazduha gasifikatora iskontrolisati
plamen sagorijevanja kroz otvor na vratima kotla.
U slučaju da nakon prekida rada pokušamo startovati automatski, a da ne
dobijamo kontinuirani plamen moramo ponoviti proces potpaljivanja kotla ( kao u
automatskom režimu rada ).
6.12.1.3. PREKIDANJE EKSPLOATACIJE
postaviti prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.151, poz.1 ) u položaj ''RUČNO''
pogasiti doziranje piljevine (isključiti motore mješača i puža)
ostaviti uključene ventilatore na gasifikatoru i dozirnoj cijevi da rade
ostaviti uključen i ventilator dimnih gasova
cirkulaciona pumpa kotla takođe je uključena
nakon 30 minuta pogasiti ventilatore i cirkulacionu pumpu
vrijeme od 30 min je dovoljno da izgori gorivo koje je unešeno u gasifikator
odnosno kotao
U narednih 30 minuta potrebno je kontrolisati da li postoji plamen u kotlu. U toku
naredna 2 sata kontrolisati pritisak na manometru i temperaturu na izlazu iz kotla.
U ljetnom periodu redosled uključenja i isključenja se ne mijenja.Sistem može da
bude pod naponom dok traju povremeni prekid.
-
Nije dozvoljeno otvaranje gasifikatora u vremenu prekida eksploatacije
najmanje 48 sati.
215
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.13. SASP TIPA E SA UPRAVLJAČKOM
AUTOMATIKOM
Na narednim slikama je prikazan izgled upravljačkog ormara, raspored
elemenata i rednih stezaljki u upravljačkom ormaru kao i jednopolna električna šema
SASP-a tipa A.
13
12
9
10
11
1 0 2
1
2
3
4
5
6
7
8
Sl. 163 – Spoljašnji izgled ormara za SASP tipa E sa upravljačkom automatikom
1. Prekidač RUČNO /AUTOMATSKI
2. Prekidač VENTILATOR DIMNIH GASOVA
3. Prekidač MOTOR MJEŠAČA
4. Prekidač MOTORA TRANSPORTNOG PUŽA
5. Prekidač PROMJENE SMJERA TRANSPORTNOG PUŽA
6. Prekidač MOTORI VENTILATORA PRIMARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
7. Prekidač MOTORA VENTILATORA SEKUNDARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
8. Prekidač MOTORA VENTILATORA NA KOTLU
9. TASTER ZA NUŽNI ISKLOP – TOTAL STOP (TS)
10. SIJALICA ZA DETEKCIJU SMETNJE
11. GLAVNI SKLOPKA (KS)
12. UPRAVLJAČKA AUTOMATIKA
13. ALARM
216
Uputstvo za montažu i eksploataciju
N
FR
TR
F3 F4
F1
F8
F9
KS
1
R3 1
A1
K1
F5 F6 F7
F2
K2
R3 1
A1
R3
A1
21
11
24
14
21
11
24
14
21
11
24
14
21
11
24
14
34 32 24 22 12 14
9 8
K3 K4 K5
UR1 UR2 UR3 UR4
B1
R4
A2
2
R4
A2
2
A1
A2
A1
A2
A1
A2
A1
22
12
22
12
22
12
22
12
7
5
4
3
MK
10 11
A2
2
A2
6
1
2
A2 31 21 11 A1
R4
B2
Redne stezaljke
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
VENTILATOR VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG SEKUNDARNOG
KOTLA
VAZDUHA
VAZDUHA
PREDNJI
DONJI
VENTILATOR
PRIMARNOG
VAZDUHA
GORNJI
MOTOR
PUŽA
MOTOR
MJEŠACA
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
DOVOD 2
(5 X 6 mm )
N Pe 17
N Pe 15 N Pe 16
N Pe 14
Pe 10 11 12 Pe 13
9
8
Pe 7
6
5
N Pe 4
S
R
T
K5
K5
K4
K3
K3
FR FR FR
K2 K2 K2
K1 K1 K1
ALARM
TERMOSTAT
3
SIGURNOSNI
TERMOSTAT
2
SONDA KOTLA
AUTOMATIKA
1
SONDA DIMNIH GASOVA
AUTOMATIKA
N Pe 18 19 20 21 22 23 24 25
Sl. 164 – Unutrašnji izgled ormara za SASP tipa E sa upravljačkom automatikom
Sl. 165 – Raspored rednih stezaljki u ormara za SASP tipa E sa upravljačkom
automatikom
217
KS
1
3
N
PE
A0
T4
19
A3
18
12
N4
Sl. 166 – Izgled jednopolne električne šeme za SASP tipa E sa upravljačkom
automatikom
R
R
R
O
O
O
98
A
A
A
96
95
4
2
1
2
1
5
3
M1
4
3
4
3
6
6
5
6
5
PE
B1
L1
P5
01
T2
L2
T3
P4
0 1
L3
4.
3.
T6
P1
T5
P1
FR
6
4
T4
P1
14
13
K2
A1
98
K2
96
95
A2
A1
H3
7
20
A2
21
3
4
1
2
8
4
2
3
M2
3
1
9
6
FEN
FR
10
w
T3
12
V
T2
11
3
M3
L3
L2
F3
MOTOR
PUŽA
?? kW
U
T1
L1
UR1
UR2
07 08 09 10 11 12 13 14 15 16
MK
TS
PE
B2
14
6
5
13
5
F2 F2 F2
MOTOR
MJEŠACA
?? kW
7
01 02 03 04 05
ZAŠTITA
F1 F1 F1
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
?? kW
3
T1
A2
L
A1
START
K1
RUCNO
2
DOLAZ
F9
N
N3
VENTILATOR
PRIMARA
220
VENTILATOR
SEKUNDARA
T3
PUŽ
0 1
115°C
PE
SONDA
KOTLA
23
UR 3
22
24
25
N
PE
UR4
H1
K1
96
95
41
B1
MK
UR 1
42
24
21
H2
VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG
PRIMARNOG
VAZDUHA
VAZDUHA
GASIFIKATORA GASIFIKATORA
GORNJI
DONJI
?? kW
?? kW
1
14
1
PE
M5
N
M4
4
2
13
3
1
A2
F4 F5
A1
101 102 103 104
K3
SONDA DIMNIH
GASOVA
218
VENTILATOR
DIMNIH GASOVA
K2
96
95
31
15
2
1
B2
MK
H4
H5
16
2
1
4
3
N
F7 F8
K3
21
MK
UR3
22
24
21
PE
K4
11
MK
UR4
12
24
21
H6
VENTILATOR
KOTLA
PREDNJI
?? kW
1
PE
A2
A1
1
N
K5
M7
4
3
M6
F6
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
GASIFIKATORA
?? kW
A2
A1
UR 2
32
24
21
K4
N
1
M8
PE
K5
P8
0 1
P2
0 1
44
41
MK
P3
0 1
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
?? kW
17
31
34
MK
P6
0 1
21
24
MK
P7
0 1
11
14
MK
98
97
H7
B1
98
97
B2
N2
T2
R
S
T
N
PE
Uputstvo za montažu i eksploataciju
70°C
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.13.1. EKSPLOATACIJA SISTEMA TIPA E SA
UPRAVLJAČKOM AUTOMATIKOM
6.13.1.1. PUŠTANJE SISTEMA U RAD – AUTOMATSKI REŽIM
NAPOMENA ZA TOPLOVODNI KOTAO
Ne dozvoljava se korištenje otpadnog drveta osim piljevine u
rezervoaru za doziranje.
PAŽNJA: Prije puštanja sistema u rad mora biti instalacija napunjena
vodom i pravilno odzračena i uključene pumpe potrošača !
PAŽNJA: Prije nego što se pusti sistem u pogon mora da se provjeri
smjer kretanja svakog trofaznog elektromotora.
Da bi smo kotao postavili u funkciju potreban je ručni početak rada, koji se
obavlja u gasifikatoru na taj način tako što se potpali odgovarajuća količina suhog
otpadnog drveta kao što je prikazano na sl. 167.
Potrebno je napomenuti da je prije samog loženja poželjno na kratko pokrenuti
elektromotore od transportnog puža dozatora, mješača dozatora, ventilatora dimnih
gasova, ventilatora gasifikatora i ventilatora kotla i da se iskontroliše njihova ispravnost
(pravilnost smjera vrtnje, pojava šumova, vibracija i sl.). Provjera elektromotora vrši se
tako da se prvo komandni pult postavi u funkciju uključivši glavnu sklopku (KS) (sl.163,
poz.11). Nakon toga prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.163, poz.1) postavimo u
položaj RUČNO. Zatim pomoću prekidača za ventilator dimnih gasova, transportni puž
dozatora, mješač dozatora,
ventilatore vazduha gasifikatora i ventilatore kotla
pojedinačno ispitamo ispravnost svakog od njih. Kada smo sve ispitali, elektromotore
ventilatora dimnih gasova, transportnog puž dozatora, mješača dozatora, ventilatore
vazduha gasifikatora i ventilatore kotla ostavimo isključene, tj. prekidači moraju biti
postavljeni u položaj „0“, prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.163, poz.1) postavimo
takođe u položaj „0“ i glavnu sklopku (KS) (sl.163, poz.11) isključimo – položaj „OFF“.
Takođe je potrebno napomenuti da je potrebno prije loženja napuniti dozator
piljevinom.
Kada se sve ovo obavi, onda smatramo da su se stekli uslovi za potpaljivanje
vatre u gasifikatoru.
PAŽNJA : Za potpaljivanje ne smije se koristiti lako zapaljivi
materijali (benzin, ulje itd. )
219
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Potpaljivanje vatre vršimo na taj način što prvo otvorimo poklopac gasifikatora.
Zatim poslužilac uđe u gasifikator i pripremljena sitna drva za potpalu i ostali drvni otpad
stavi na rešetku gasifikatora zajedno sa npr. novinskim papirom. Kada sve ovo
poslužilac pripremi i uradi treba da upali papir, izađe iz gasifikatora i zatvori poklopac.
Sl. 167 - Manualno potpaljivanje gasifikatora
Sl168 – Otvaranje poklopca gasifikatora
Rukovalac otvara poklopac gasifikatora tako što prvo odvaja isti od tijela
gasifikatora polugom preko ekscentra a zatim stane ispred poklopca i vuče poklopac
prema sebi krećući se zajedno sa njim unazad.
220
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PAŽNJA : Strogo voditi računa da rukovaoc prilikom
otvaranja poklopca ne bude u prostoru ispod
poklopca .
Poklopac se mora vući ravnomjerno bez trzaja pri čemu rukovaoc mora biti sa
obe noge čvrsto oslonjen na pod. U protivnom može doći do nekontrolisane brzine
kretanja poklopca koji u tom slučaju može savladati granični osigurač i spasti. Do
otežanog kretanja poklopca gasifikatora obično dolazi usled zaprljanosti kliznih staza i
nosećih točkova. Ukoliko rukovaočeva snaga nije dostatna za relativno lako pokretanje
poklopca , dužan je pozvati u pomoć pomoćno lice.
Sl. 169 – Otvaranje poklopca gasifikatora
PAŽNJA : Pri otežanom otvaranju poklopca rukovaoc je
dužan pozvati u pomoć pomoćno lice .
Napomena: Ove upute za otvaranje poklopca gasifikatora vrijede u svim
slučajevima otvaranja , kako pri potpaljivanju gasifikatora,
tako i pri čišćenju istog, kao i prilikom remonta pojedinih
dijelova.
221
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sledeći korak je uključenje glavne sklopke (KS) (sl.163, poz.11) i stavljanje
ponovo
komandnog pulta za upravljanje u funkciju. Nakon toga prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.163, poz.1) postavimo u položaj RUČNO. Transportni puž
dozatora se pusti da radi tek toliko da počinje da unosi piljevinu u gasifikator. Ovo je
potrebno iz razloga da krupniji komadi drveta koji se koriste kog potpaljivanja ne bi
zapali u spiralu pužnog dozatora i blokirali rad istog.
Podesi se temperatura vode kotla na upravljačkoj automatici na vrednost koju
preporučuje proizvođač, a koja iznosi 85ºC za sisteme koji rade u automatskom režimu,
odnosmo vrednost od 70ºC za sisteme koji rade u ručnom režimu. Uključujemo
ventilator dimnih gasova (sl.163, poz. 2). Isto tako odmah uključujemo i ventilator
gasifikatora primarnog i sekundarnog vazduha (sl.163, poz. 6 i 7). Po potrebi gasifikator
više puta ručno dopuniti uz napomenu da prilikom otvaranja poklopca sve prethodno
uključene ventilatore isključimo, osim ventilatora dimnih gasova.
Napomena: Prilikom otvaranje poklopca svi prethodno
uklučeni ventilatori se isključe, osim ventilatora
dimnih gasova.
Nakon dodatnog punjenja gasifikatora zatvoriti poklopac i ponovo uključiti
prethodno isključene ventilatore. Proces potpaljivanja traje oko 3 do 4 sata, dok se ne
postigne dovoljna zagrijanost gasifikatora koja se kontroliše vizuelno kroz otvor vrata
kotla. U ovoj fazi je normalna pojava izdvajanja kondenzata u gasifikatoru (manja
količina od oko 1 litre) i odvajanje kondenzata u samom kotlu (količina cca 10 litara).
Kada postignemo željenu zagrijanost gasifikatora prekidač RUČNO/AUTOMATSKI
( sl.163, poz. 1 ) prebacimo u položaj AUTOMATSKI i tada teče početna priprema
procesa sagorijevanja piljevine. Daljim procesom sagorjevanja piljevine regulisaće se
zadavanjem vremena doziranja piljevine i vremena pauze između doziranja na
upravljačkoj automatici (zbog različite kvaliteta piljevine kod različitih korisnika, ova
vremena u 90% su različita od onih koja su postavljena u fabrici). Ovim početkom smo
na automatskom režimu rada. Gasifikator treba da se dovoljno zagrije da bi proces bio
samoodrživ. Regulacija procesa se dalje vrši pomjeranjem ručki na gasifikatoru
naprijed-nazad (sl.170) i otvaranjem ili zatvaranjem klapni (sl.171) koje se nalaze
ispred ventilatora primarnog vazduha na gasifikatoru (kod svake promjene piljevine
najverovatije će biti potrebno promjrniti položaj ručki na gasifikatoru i klapni ispred
ventilatora).
222
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 170 - Regulacija dotoka vazduha u gornju zonu gasifikatora
Sl. 171 - Prigušenje ventilatora
Optimalnost procesa sagorijevanja se ocjenjuje prema boji plamena. Plamen je u
početnom periodu zagrijavanja gasifikatora praćen velikom količinom iskri. Sa
postupkom zagrijavanja postepeno se smanjuje količina iskri i iste polako prelaze u
plamen (sl.172). Suva piljevina daje manje iskri. Boja plamena pri dobrom izgaranju
mora da bude žuto - crvene boje. Da bi postigli kontinuirani proces sagorijevanja
regulacija procesa može da traje po nekoliko sati, a nakon svaka 3 sata kontrolisati
proces.
223
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 172 - Vizualna kontrola plamena
PAŽNJA : Nije dozvoljeno otvarati poklopac gasifikatora i vrata na
kotlu kad sistem radi
Upravljačka automatika reguliše upravljanje sa motorima mješača u dozatoru,
transportnog puža, ventilatorom dimnih gasova,ventilatorima primarnog i sekundarnog
vazduha gasifikatora kao i ventilatorima kotla. Regulacija se odvija preko zadane
temperature. Izgled upravljačke automatike je prikazan na sl. 173.
5
8
4
9
7
3
2
1
SET
-
+
OK
6
1.
2.
3.
4.
5.
6.
224
10
Sl. 173 - Automatika DigReg 900 GASIF V1.9
Ventilator dimnih gasova
Motor mješača
Grijači
Ventilatori primarnog vazduha
Ventilator sekundarnog vazduha
Displej
Uputstvo za montažu i eksploataciju
7. Tipka za podešavanje vrijednosti parametara u minus (-)
8. Tipka za ulaženje u parameter
9. Tipka za podešavanje vrijednosti parametara u plus (+)
10. Tipka za potvrđivanje zadanih parametara
Kada uključimo automatiku, poslije nekoliko sekundi na displeju treba da se
smjenjuju ovakavi ispisi:
T.kotla npr. 36˚ - pokazuje trenutnu temperature kotla
Td
npr. 40˚ - pokazuje trenutnu temperature dimnih gasova
Tg je uvijek 0˚ - trebala bi pokazivati temperature gasifikatora, međutim mi je
Nekoristimo
PV i SV npr. 99% - pokazuje rad ventilatora primarnog vazduha i sekundarnog
vazduha
(preporučuje se da uvijek bude 99%)
<T.kotla>
- pokazuje koliku smo željenu temperaturu zadali
Kada pritisnemo tipku SET treba da se pojavi ispis na displeju
Pomoću minus ili plus izaberemo PARAMETRI N (obično uvijek bude već
postavljeno na PARAMETRI N) i potvrdimo tipkom OK. Tada se na displeju pojavi:
Strelicama odnodno sa plus ili minus izaberemo srpski i potvrdimo sa OK.
(prebaci prvo na srpski jezik i podesi parametre i kada podesiš parametre ponovo uđi u
PARAMETRI N i onda prebaci na francuski jezik).
Kada smo potvrdili sa OK tada će se pojaviti displej:
Pomoću strelica ili plusa i minusa podesimo željenu temperature kotla. Kada
odredimo željenu temperaturu onda to potvrdimo sa OK. Tada će se pojaviti displej:
225
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Pomoću ovoga dipleja određujemo broj ciklusa klipa u prvoj fazi.
Prva faza za nas nema nikakvog značaja zbog toga što ovaj sistem nema
električnih grijača koji će automatski potpaljivati vatru. U našem slučaju vatra se pali
ručno I gasifikator se zagrijava 3 – 4 sata. Ovaj se parametar podesi na 1 imp. Kada to
potvrdimo sa OK pojavit će se displej:
Na ovom displeju trebali bi da zadamo vrijeme pause između ciklusa, ali to nas
neiteresuje. Nas uopšte neiteresuje prva faza. Postavi ovaj parameter na 30 sekundi a
može i na više.Kada to potvrdimo sa OK tada će se pojaviti displej:
Ova druga faza je za nas veoma značajna. Znači do sada se sistem nalazio u
ručnom režimu rada. To znači da je prekidač 1 u položaju 1 na upravljačkom ormaru tj.
Postavljen je u MANUAL. U ručnom režimu rada rade samo ventilator dimnih gasova
(prekidač 2) i ventilatori primarnog vazduha gasifikatora (prkidač 6). Svi ostali prekidači
su ugašeni. Kada budemo smatrali da se gasifikator dovoljno zagrijao ( 3 – 4 sata) tada
prekidač 1 postavimo u položaj 2 tj u AUTOMATSKI režim rada. Tada je potrebno sve
druge prekidače postaviti o položaj 0 tj. ugasiti ih, osim prekidača 9. Prekidač 9 treba da
je uvijek u položaju 2 tj. u AUTOMATSKI. Preporučuje se da se ovaj parametar postavi
na 2 imp za početak, a ako bude potrebe onda smanjivati ili povećavati broj ciklusa.
Kada se mijenja broj ciklusa ili bilo koji drugi parametar uvijek je potrebno ponovo ulaziti
u PARAMERTI N. Kda potvrdimo sa OK željeni broj impulsa pojavit će se displej:
Na ovom displeju podešavamo vrijeme pause između ciklusa. Za početak
potrebno je postaviti 15 sekundi, a onda po potrebi smanjivati ili povećavati ovo vrijeme.
Poslije pritiska tipke OK pojavit će se displej:
Na ovom displeju zadajemo temperature kada će kotao da pređe iz faze 2 u fazu
3. Faza 3 je tako zvana faza štednje. Ova temperature treba uvijek da bude 1-2 ˚C
manja od zadane željene temperature. Npr. Ako ste zadali <T.kotla> 70˚C onda bi ova
trebala da bude npr. 68˚C.
Broj ciklusa u ovoj trećoj fazi mora da bude jednak ili manji nego u fazi dva. Kada
odredimo broj ciklisa i pritisnemo tipku OK pojavit će se displej:
226
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ovde određujemo vrijeme pauze između ciklusa. Ovo vrijeme pauze bitrebalo da
bude jednako ili veće nego u fazi 2. Kada odredimo to vrijeme I pritisnemo tipku OK
tada se pojavi displej:
Ovaj parametar uvijek mora biti podešen na “neprekidno”. Kada to potvrdimo sa
OK pojavit će se displej:
Ako blinka natpis MEMORISANJE stisnemo tipku OK i sačekamo nekoliko sekundi.
Sada smo memorisali sve unešene parametre i kotao odnosno SASP će da radi prema
tim parametrima.
Svako uključenje prekidača prati indikacija svjetlosne zelene lampice što ukazuje da
je zadata funkcija ispravna, a ako se upali crvena lampica onda navedena komanda nije
u funkciji i to zbog neke greške ili kvara.
Upravljačka automatika je u vezi sa sigurnosnim termostatom koji se nalazi na kotlu i
u slučaju prekoračenja temperature u kotlu preko 115°C, on će reagovati na taj način
što će prekinuti ( automatski isključiti ) dovod struje u upravljački ormar pri čemu
kompletan sistem staje. Tada je sigurnosni termostat izbacio – u prekidu je. U tom
slučaju prestaje doziranje piljevine, rad dozatora, ventilatora na gasifikatoru što ima za
posledicu postepeno opadanje temperature u kotlu. Ovim je postignut navedeni cilj
odnosno uspostavljena regulacija automatskog procesa.
Novo startovanje termoregulacije započinje poništavanjem (resetovanjem )
sigurnosnog termostata.
Potrebno je odmah utvrditi i uzrok pregrijavanja i isti otkloniti ( ili je visoko zadata
temperatura na upravljačkoj automatici ili je stala pumpa ). Posle resetovanja proces
treba da se nastavi normalno bez ikakvih dodatnih uključenja.
Preporučljivo je da se prvo loženje izvodi sa izvađenim turbulatorima (sl.174) iz
cijevi konvektivnog snopa, kako bi se smanjila mogućnost stvaranja naslaga čađi i
katrana koja je u ovoj fazi potpomognuta radi povećanog izdvajanja kondenzata.
227
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 174 - Turbolatori postavljeni u cijevi konvektivnog snopa
Ukoliko se čuju zvukovi „kuvanja“ vode u kotlu, to znači da se u grejnim
instalacijama nalazi vazduh, te je potrebno sistem ozračiti.
Prilikom ozračivanja sistema obavezno isključiti pumpe
Upravljačka automatika posjeduje još i parametre S koje podešava samo
proizđač ovoga sistema ili ovlašćeni serviser.
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Ostaviti ovaj parameter na 999 sekundi. Potvrditi sa OK.
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
228
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Ova temperature mora biti postavljena na vrijednost 3 – 5˚C. Ovom
temperaturom zadajem diferenciju između željene zadane temperature (parameter N1) I
temperature kada se SASP vraće iz faze MIROVANJA. To znači da kada npr. Kotao
dostigne željenu zadanu temperature npr 70˚C i ode u fazu MIROVANJA (sve stoji,
ništa neradi, samo se ventilator dimnih gasova pali svakih 180 sekundi nap o 3
sekunde), počet će opet da radi kada temperature kotla opane na npr. 66˚C, ako smo
ovaj parameter pstavili na 4˚C. Kada postavimo ovaj parameter i potvrdimo sa OK
pojavit će se displej:
Ovim parametrom postavljamo temperature kada SASP prelazi iz faze1 u fazu 2,
ali to nas nezanima, nemamo električne grijače za automatsko potpaljivanje
gasifikatora. Ostaviti vrijednost kako jeste i pritisnuti tipku OK. Pojavit će se displej:
229
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ovim parametrom određujemo koliko će ventilator dimnih gasova da radi još po
dostizanju maksimalne temperature kotla. Ostaviti vrijednost na 3 sekunde i pritisnuti
tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovim parametrom postavljamo vrijeme rada ventilatora dimnih gasova u fazi
MIROVANJA. Ostaviti na 3 sekunde i prtisnuti tipku OK. Tada će se pojaviti displej:
Ovim parametrom postavljamo vrijeme pauze ventilatora dimnih gasova u fazi
MIROVANJA. Ostaviti na 180 sekunde i prtisnuti tipku OK. Tada će se pojaviti displej:
Ostaviti vrijednost na 950˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ostaviti vrijednost na 50˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovaj parametar nema nikakve veze sa našim sistemom. Ostaviti vrijednost na
5˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovim parametrom podešavamo vrijeme kada će sistem da odradi zadani broj
ciklusa parametrom S20 u fazi MIROVANJA. To znači, ako sistem nema potrošnje
energije I dugo je u fazi MIROVANJA onda će npr. svakih 25 minuta odraditi onoliko
ciklusa koliko smo mi zadali parametrom S20 da se nebi zagasila vatra u gasifikatoru, a
s tim štitimo koš da se nebi vatra vratila u koš, znači iz dozirne cijevi izguravamo
zažarenu sječku. Kada zadamo ovo vrijeme I pritisnemo tipku OK, pojavit će se displej:
230
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ovdje određujemo koliki će vremena odraditi svakih npr 25minuta. Mi
preporučujemo 15 sekundi. Kada podesimo ovaj prametar i pritisnemo tipku OK, pojavit
će se displej:
Ostaviti na NE i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ostaviti na 0h i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Kada sve ovo odradimo trbalo bi da se pojave ovi displeji koji će se svakih par
sekundi smjenjivati
Kada god se neki parameter promjeni i memoriše bilo bi poželjno automatiku
isključiti pomoću prekidača 1 tako što se on postavi u položaj 0. Zatim sačekati 5 – 10
sekundi I onda ponovo uključiti automatiku pomoću prekidača 1 tako što se postavi u
položaj 1 ako hoćemo da SASP radi u RUČNOM režimu rada ili u položaj 2 ako hoćemo
da SASP radi u AUTOMATSKOM režimu rada.
6.13.1.2. RUČNO LOŽENJE KOTLA
U slučaju nestanka piljevine ili iz nekog drugog razloga, a da se ne prekida
proces zagrevanja, sistem može da radi tako da se kotao loži na klasičan način većim
komadima drvenog otpada ili uglja.
Sistem rada za prelazak na ovaj režim je sledeći:
Prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.163, poz.1) postavimo u položaj RUČNO.
Svi prekidači na vratima upravljačkog ormara bi trebali biti isključimo. Otvaramo srednja
vrata kotla i stavljamo drvni otpad ili ugalj u ložište kotla. Kada naložimo vatru potrebno
je zatvoriti vrata kotla i uključiti ventilator dimnih gasova (sl.163, poz.2) i ventilatore
kotla (sl.163, poz.8). Kontrolišemo proces sagorijevanja drveta ili uglja u kotlu kroz
mali kontrolni otvor vrata . Dalji proces sagorijevanja se održava preko ventilatora
prednjeg i zadnje na kotlu sve dotle dok se ne steknu uslovi za dalji automatski rad. Do
tada potrebno je povremeno dopunjavati gorivo – drva ili ugalj u kotao. Prilikom
dopunjavanja goriva potrebno je isključiti samo ventilatore kotla (sl.163, poz.8) , a
231
Uputstvo za montažu i eksploataciju
ventilator dimnih gasova treba da ostane uključen (sl.163, poz.2) .U slučaju kad se
dostavi piljevina nakon kraćeg vremena, pokušati startovati sa automatskim režimom
rada tako da se prekidači ventilatora dimnih gasova (sl.163, poz.2) i ventilatora kotla
(sl.163, poz.8) isključe, a prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.163, poz.1) postavi u
položaj AUTOMATSKI te pokretanjem motora mješača dozatora, motora transportnog
puža dozatora, ventilatore primarnog i sekundarnog vazduha gasifikatora iskontrolisati
plamen sagorijevanja kroz otvor na vratima kotla.
U slučaju da nakon prekida rada pokušamo startovati automatski, a da ne
dobijamo kontinuirani plamen moramo ponoviti proces potpaljivanja kotla ( kao u
automatskom režimu rada ).
6.13.1.3. PREKIDANJE EKSPLOATACIJE
postaviti prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.163, poz.1 ) u položaj ''RUČNO''
pogasiti doziranje piljevine (isključiti motore mješača i puža)
ostaviti uključene ventilatore na gasifikatoru i dozirnoj cijevi da rade
ostaviti uključen i ventilator dimnih gasova
cirkulaciona pumpa kotla takođe je uključena
nakon 30 minuta pogasiti ventilatore i cirkulacionu pumpu
vrijeme od 30 min je dovoljno da izgori gorivo koje je unešeno u gasifikator
odnosno kotao
U narednih 30 minuta potrebno je kontrolisati da li postoji plamen u kotlu. U toku
naredna 2 sata kontrolisati pritisak na manometru i temperaturu na izlazu iz kotla.
U ljetnom periodu redosled uključenja i isključenja se ne mijenja.Sistem može da
bude pod naponom dok traju povremeni prekid.
-
Nije dozvoljeno otvaranje gasifikatora u vremenu prekida eksploatacije
najmanje 48 sati.
232
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.14. SASP TIPA F SA UPRAVLJAČKOM
AUTOMATIKOM
Na narednim slikama je prikazan izgled upravljačkog ormara, raspored
elemenata i rednih stezaljki u upravljačkom ormaru kao i jednopolna električna šema
SASP-a tipa F.
15
14
11
12
13
1 0 2
1
2
3
4
5
1 0 2
6
7
8
9
10
Sl. 175 – Spoljašnji izgled ormara za SASP tipa F sa upravljačkom automatikom
1. Prekidač RUČNO /AUTOMATSKI
2. Prekidač VENTILATOR DIMNIH GASOVA
3. Prekidač MOTORA HIDRAULIKE KLIPA GASIFIKATORA
4. Prekidač MOTORA TRANSPORTNOG PUŽA
5. Prekidač PROMJENE SMJERA TRANSPORTNOG PUŽA
6. Prekidač MOTORI VENTILATORA PRIMARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
7. Prekidač MOTORA VENTILATORA SEKUNDARNOG VAZDUHA NA
GASIFIKATORU
8. Prekidač MOTORA VENTILATORA NA KOTLU
9. Prekidač MOTORA ZA RUČNO/AUTOMATSKI HIDRAULIKE NAGRTAČA
10. Prekidač REZERVNI
11. TASTER ZA NUŽNI ISKLOP – TOTAL STOP (TS)
12. SIJALICA ZA DETEKCIJU SMETNJE
13. GLAVNI SKLOPKA (KS)
14. TERMOREGULATOR
15. ALARM
233
N Pe 4
DOVOD
(5 X 6 mm2 )
T
6
Pe 7
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
5
9
MOTOR
HIDRAULIKE
8
MOTOR
PUŽA
VENTILATOR
PRIMARNOG
VAZDUHA
GORNJI
N Pe 15
N
K5
24VDC
UR6
024VDC
24VDC
024VDC
024VDC
GPG
GPG
GRANIÈNI
PREKIDAÈ
KOJI
MIJENJA
SMIJER
KLIPA
NAPAJANJE
MOTORA
HIDRAULIKE
NAGRTAÈA
UR5
UR4
UR3
UR2
UR1
MK1
K5
UR7
FR1
UR6
VR2
F9 F10
VR1
KS
GRANIÈNI
PREKIDAÈ
KOJI ZATVARA
GASIFIKATOR
GPD
Pe 18 19 20 21 22 23 24 N 25 26 27 28 29 30 31 32 N 33 34 N 35 36 37 N Pe 38 N 39 40 41 N
VENTILATOR
KOTLA
PREDNJI
N Pe 17
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
N Pe 16
VENTILATOR VENTILATOR
PRIMARNOG SEKUNDARNOG
VAZDUHA
VAZDUHA
DONJI
N Pe 14
Pe 10 11 12 Pe 13
22
S
VR
14
R
13
K4
21
K4
13
K3
14
K2
24VDC
EMV za nazad
K2
SIGURNOSNI
TERMOSTAT
FR2 FR2 FR 2
24VDC
EMVzanaprijed
K1 K1 K1
SONDA KOTLA
AUTOMATIKA
FR1 FR1 FR1
SONDA DIMNIHGASOVA
AUTOMATIKA
3
24VDC
NAPAJANJE
DETEKTORA ISKRE
2
EMV ZA VODU
K2 K3 K4
ALARMSA DETEKTORAISKRE
234
F3 F4 F5 F6 F7 F8
NAPAJANJE
NIVOSONDE
K1
F2
KONTAKTI
NIVOSONDE
TR2
SIGNAL ZA HIDRAULIKU
NAGRTAÈA
F1
1
Uputstvo za montažu i eksploataciju
G
TR1
FR2
F11
B1
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Sl. 176 – Unutrašnji izgled ormara za SASP tipa F sa upravljačkom automatikom
Sl. 177 – Raspored rednih stezaljki u ormara za SASP tipa F sa upravljačkom
automatikom
N4
T4
3
N
024DC
DOLAZ
2
PPS
32
024DC
PE
UR6
33
24
2.T1
1.L1
+
D3
D1
-
D4
D2
A0
K5
T4
25
za vodu
EMV
34
K5
K1
N4
024DC
T1
L1
4.T1
3.L1
12
K5
18
15
20
22
VR1
21
23
14
13
T2
L2
K5
21
22
T4
24
220
N4
N3
TP
18
VR 1
19
14
13
F10
5
4
6
w
T3
L3
R O A
R O A
R O A
M1
V
T2
L2
F1
U
T1
L1
3
VENTILATOR
DIMNIH
GASOVA
2,2 kW
FR1
L1
3
T1
PE
P5
0 1
T2
L2
T5
P1
A2
A1
96
95
T3
P4
0 1
L3
7
2
1
2
1
6
5
6
4
3
4
9
5
3
14
13
PE
B2
7
H3
K5
K1
2.T2
4.T2
3.L2
RUÈNO
26
A2
27
01 02 03 04 05
VR2
1.L2
18
15
A1
M2
8
F2 F2 F2
3
MOTOR
HIDRAULIKE
KLIPA
3 kW
T6
P1
FR 2
4
6
T4
P1
98
K1
L
1
F9
CILINDAR
T3
ZAŠTITA
N3
11
10
12
w
T3
L3
M3
V
T2
3
MOTOR
PUŽA
1,5 kW
L2
U
T1
F3
L1
FEN
PE
PUŽ
K2
UR 1
N
M4
4
3
PE
14
29
UR3
28
30
31
UR 4
101 102 103 104 105 106
UR5
M5
N
PE
41
42
24
21
MK1
UR1
1
1
VENTILATOR
VENTILATOR
PRIMARNOG
PRIMARNOG
VAZDUHA
VAZDUHA
GASIFIKATORA GASIFIKATORA
GORNJI
DONJI
0,55 kW
0,25 kW
2
13
1
A2
F4 F5
A1
UR2
07 08 09 10 11 12 13 14 15 16
MK1
TS
FR2
VENTILATOR
SEKUNDARA
220
VENTILATOR
PRIMARA
UR 6
GPG
24
VENTILATOR
DIMNIHGASOVA
21
SONDA DIMNIH
GASOVA
T3
SONDA
KOTLA
0 1
KS
N
GPG
GPD
SONDA
GASIFIKATORA
235
115°C
H2
K3
K1
96
B1
MK1
UR2
95
31
32
24
21
M6
N
PE
H4
1
VENTILATOR
SEKUNDARNOG
VAZDUHA
GASIFIKATORA
0,18 kW
4
2
15
3
1
A2
F6
A1
K2
21
22
24
21
K4
MK1
UR3
A2
A1
N
H5
M7
4
3
PE
K3
11
12
24
21
1
VENTILATOR
KOTLA
PREDNJI
0,09 kW
16
2
1
F7 F8
MK1
UR4
PE
H6
K4
P8
P2
0 1
0 1
M8
N
1
VENTILATOR
KOTLA
ZADNJI
0,55 kW
17
MK1
44
41
37
N
PE
P3
MK1
31
34
P6
0 1
MOTOR
HIDRAULIKE
NAGRTAÈA
5,5 kW
36
F11 F11 F11
0 1
35
MK1
21
24
P7
0 1
11
14
MK1
3
4
24
21
FR1
6
UR5
H1
7
VR2
2.T3
UR 7
K5
K1
1.L3
4.T3
3.L3
H7
T1
21
24
L1
UR7
T4
A
38
C
N
41
40
1
21
22
39
NIVO
SONDA
N
UR7
3
2
H8
98
97
B1
N2
T2
R
S
T
N
PE
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 178 – Izgled jednopolne električne šeme za SASP tipa F sa upravljačkom
automatikom
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.14.1. EKSPLOATACIJA SISTEMA TIPA F SA
UPRAVLJAČKOM AUTOMATIKOM
6.14.1.1. PUŠTANJE SISTEMA U RAD – AUTOMATSKI REŽIM
NAPOMENA ZA TOPLOVODNI KOTAO
Ne dozvoljava se korištenje otpadnog drveta osim piljevine u
rezervoaru za doziranje.
PAŽNJA: Prije puštanja sistema u rad mora biti instalacija napunjena
vodom i pravilno odzračena i uključene pumpe potrošača !
PAŽNJA: Prije nego što se pusti sistem u pogon mora da se provjeri
smjer kretanja svakog trofaznog elektromotora.
Da bi smo kotao postavili u funkciju potreban je ručni početak rada, koji se
obavlja u gasifikatoru na taj način tako što se potpali odgovarajuća količina suhog
otpadnog drveta kao što je prikazano na sl. 179.
Potrebno je napomenuti da je prije samog loženja poželjno na kratko pokrenuti
elektromotore od transportnog puža dozatora, mješača dozatora, ventilatora dimnih
gasova, ventilatora gasifikatora i ventilatora kotla i da se iskontroliše njihova ispravnost
(pravilnost smjera vrtnje, pojava šumova, vibracija i sl.). Provjera elektromotora vrši se
tako da se prvo komandni pult postavi u funkciju uključivši glavnu sklopku (KS) (sl.175,
poz.13). Nakon toga prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.175, poz.1) postavimo u
položaj RUČNO. Zatim pomoću prekidača za ventilator dimnih gasova, transportni puž
dozatora, mješač dozatora,
ventilatore vazduha gasifikatora i ventilatore kotla
pojedinačno ispitamo ispravnost svakog od njih. Kada smo sve ispitali, elektromotore
ventilatora dimnih gasova, transportnog puž dozatora, mješača dozatora, ventilatore
vazduha gasifikatora i ventilatore kotla ostavimo isključene, tj. prekidači moraju biti
postavljeni u položaj „0“, prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.175, poz.1) postavimo
takođe u položaj „0“ i glavnu sklopku (KS) (sl.175, poz.13) isključimo – položaj „OFF“.
Takođe je potrebno napomenuti da je potrebno prije loženja napuniti silos
sječkom.
Kada se sve ovo obavi, onda smatramo da su se stekli uslovi za potpaljivanje
vatre u gasifikatoru.
PAŽNJA : Za potpaljivanje ne smije se koristiti lako zapaljivi
materijali (benzin, ulje itd. )
236
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Potpaljivanje vatre vršimo na taj način što prvo otvorimo poklopac gasifikatora.
Zatim poslužilac uđe u gasifikator i pripremljena sitna drva za potpalu i ostali drvni otpad
stavi na rešetku gasifikatora zajedno sa npr. novinskim papirom. Kada sve ovo
poslužilac pripremi i uradi treba da upali papir, izađe iz gasifikatora i zatvori poklopac.
Sl. 179 - Manualno potpaljivanje gasifikatora
Sl180 – Otvaranje poklopca gasifikatora
Rukovalac otvara poklopac gasifikatora tako što prvo odvaja isti od tijela
gasifikatora polugom preko ekscentra a zatim stane ispred poklopca i vuče poklopac
prema sebi krećući se zajedno sa njim unazad.
237
Uputstvo za montažu i eksploataciju
PAŽNJA : Strogo voditi računa da rukovaoc prilikom
otvaranja poklopca ne bude u prostoru ispod
poklopca .
Poklopac se mora vući ravnomjerno bez trzaja pri čemu rukovaoc mora biti sa
obe noge čvrsto oslonjen na pod. U protivnom može doći do nekontrolisane brzine
kretanja poklopca koji u tom slučaju može savladati granični osigurač i spasti. Do
otežanog kretanja poklopca gasifikatora obično dolazi usled zaprljanosti kliznih staza i
nosećih točkova. Ukoliko rukovaočeva snaga nije dostatna za relativno lako pokretanje
poklopca , dužan je pozvati u pomoć pomoćno lice.
Sl. 181 – Otvaranje poklopca gasifikatora
PAŽNJA : Pri otežanom otvaranju poklopca rukovaoc je
dužan pozvati u pomoć pomoćno lice .
Napomena: Ove upute za otvaranje poklopca gasifikatora vrijede u svim
slučajevima otvaranja , kako pri potpaljivanju gasifikatora,
tako i pri čišćenju istog, kao i prilikom remonta pojedinih
dijelova.
238
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sledeći korak je uključenje glavne sklopke (KS) (sl.175, poz.13) i stavljanje
ponovo
komandnog pulta za upravljanje u funkciju. Nakon toga prekidač
RUČNO/AUTOMATSKI (sl.175, poz.1) postavimo u položaj RUČNO.
Podesi se temperatura vode kotla na upravljačkoj automatici na vrednost koju
preporučuje proizvođač, a koja iznosi 85ºC za sisteme koji rade u automatskom režimu,
odnosmo vrednost od 70ºC za sisteme koji rade u ručnom režimu. Uključujemo
ventilator dimnih gasova (sl.175, poz. 2). Isto tako odmah uključujemo i ventilator
gasifikatora primarnog i sekundarnog vazduha (sl.175, poz. 6 i 7). Po potrebi gasifikator
više puta ručno dopuniti uz napomenu da prilikom otvaranja poklopca sve prethodno
uključene ventilatore isključimo, osim ventilatora dimnih gasova.
Napomena: Prilikom otvaranje poklopca svi prethodno
uklučeni ventilatori se isključe, osim ventilatora
dimnih gasova.
Nakon dodatnog punjenja gasifikatora zatvoriti poklopac i ponovo uključiti
prethodno isključene ventilatore. Proces potpaljivanja traje oko 3 do 4 sata, dok se ne
postigne dovoljna zagrijanost gasifikatora koja se kontroliše vizuelno kroz otvor vrata
kotla. U ovoj fazi je normalna pojava izdvajanja kondenzata u gasifikatoru (manja
količina od oko 1 litre) i odvajanje kondenzata u samom kotlu (količina cca 10 litara).
Kada postignemo željenu zagrijanost gasifikatora prekidač RUČNO/AUTOMATSKI
( sl.175, poz. 1 ) prebacimo u položaj AUTOMATSKI i tada teče početna priprema
procesa sagorijevanja piljevine. Daljim procesom sagorjevanja sječke regulisaće se
zadavanjem broja ciklisa hidrauličnog klipa kojim se unosi sječka u gasifikator i vremena
pauze između tih ciklusa na upravljačkoj automatici (zbog različite kvalitete sječke kod
različitih korisnika, broj ciklusa i vrjeme pauze između tih ciklusa u 90% su različita od
onih koja su postavljena u fabrici). Ovim početkom smo na automatskom režimu rada.
Gasifikator treba da se dovoljno zagrije da bi proces bio samoodrživ. Regulacija
procesa se dalje vrši pomjeranjem ručki na gasifikatoru naprijed-nazad (sl.182) i
otvaranjem ili zatvaranjem klapni (sl.183) koje se nalaze ispred ventilatora primarnog
vazduha na gasifikatoru (kod svake promjene piljevine najverovatije će biti potrebno
promjrniti položaj ručki na gasifikatoru i klapni ispred ventilatora).
239
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 182 - Regulacija dotoka vazduha u gornju zonu gasifikatora
Sl. 183 - Prigušenje ventilatora
Optimalnost procesa sagorijevanja se ocjenjuje prema boji plamena. Plamen je u
početnom periodu zagrijavanja gasifikatora praćen velikom količinom iskri. Sa
postupkom zagrijavanja postepeno se smanjuje količina iskri i iste polako prelaze u
plamen (sl.184). Suva piljevina daje manje iskri. Boja plamena pri dobrom izgaranju
mora da bude žuto - crvene boje. Da bi postigli kontinuirani proces sagorijevanja
regulacija procesa može da traje po nekoliko sati, a nakon svaka 3 sata kontrolisati
proces.
240
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 184 - Vizualna kontrola plamena
PAŽNJA : Nije dozvoljeno otvarati poklopac gasifikatora i vrata na
kotlu kad sistem radi
Upravljačka automatika reguliše upravljanje sa motorima mješača u dozatoru,
transportnog puža, ventilatorom dimnih gasova,ventilatorima primarnog i sekundarnog
vazduha gasifikatora kao i ventilatorima kotla. Regulacija se odvija preko zadane
temperature. Izgled upravljačke automatike je prikazan na sl. 185.
5
8
4
9
7
3
2
1
SET
-
+
OK
6
1.
2.
3.
4.
5.
10
Sl. 185 - Automatika DigReg 900 Gasif V2.4 Pulz
Ventilator dimnih gasova
Motor hidraulike
Grijači
Ventilatori primarnog vazduha
Ventilator sekundarnog vazduha
241
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6. Displej
7. Tipka za podešavanje vrijednosti parametara u minus (-)
8. Tipka za ulaženje u parameter
9. Tipka za podešavanje vrijednosti parametara u plus (+)
10.Tipka za potvrđivanje zadanih parametara
Kada uključimo automatiku, poslije nekoliko sekundi na displeju treba da se
smjenjuju ovakavi ispisi:
T.kotla npr. 36˚ - pokazuje trenutnu temperature kotla
Td
npr. 40˚ - pokazuje trenutnu temperature dimnih gasova
Tg je uvijek 0˚ - trebala bi pokazivati temperature gasifikatora, međutim mi je
Nekoristimo
PV i SV npr. 99% - pokazuje rad ventilatora primarnog vazduha i sekundarnog
vazduha
(preporučuje se da uvijek bude 99%)
<T.kotla>
- pokazuje koliku smo željenu temperaturu zadali
Kada pritisnemo tipku SET tada se pojavi ispis na displeju
Pomoću minus ili plus izaberemo PARAMETRI N (obično uvijek bude već
postavljeno na PARAMETRI N) i potvrdimo tipkom OK. Tada se na displeju pojavi:
Strelicama odnodno sa plus ili minus izaberemo srpski i potvrdimo sa OK.
(prebaci prvo na srpski jezik i podesi parametre i kada podesiš parametre ponovo uđi u
PARAMETRI N i onda prebaci na francuski jezik).
Kada smo potvrdili sa OK tada će se pojaviti displej:
Pomoću strelica ili plusa i minusa podesimo željenu temperature kotla. Kada
odredimo željenu temperaturu onda to potvrdimo sa OK. Tada će se pojaviti displej:
242
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Pomoću ovoga dipleja određujemo broj ciklusa klipa u prvoj fazi.
Prva faza za nas nema nikakvog značaja zbog toga što ovaj sistem nema
električnih grijača koji će automatski potpaljivati vatru. U našem slučaju vatra se pali
ručno I gasifikator se zagrijava 3 – 4 sata. Ovaj se parametar podesi na 1 imp. Kada to
potvrdimo sa OK pojavit će se displej:
Na ovom displeju trebali bi da zadamo vrijeme pause između ciklusa, ali to nas
neiteresuje. Nas uopšte neiteresuje prva faza. Postavi ovaj parameter na 30 sekundi a
može i na više.Kada to potvrdimo sa OK tada će se pojaviti displej:
Ova druga faza je za nas veoma značajna. Znači do sada se sistem nalazio u
ručnom režimu rada. To znači da je prekidač 1 u položaju 1 na upravljačkom ormaru tj.
Postavljen je u MANUAL. U ručnom režimu rada rade samo ventilator dimnih gasova
(prekidač 2) i ventilatori primarnog vazduha gasifikatora (prkidač 6). Svi ostali prekidači
su ugašeni. Kada budemo smatrali da se gasifikator dovoljno zagrijao ( 3 – 4 sata) tada
prekidač 1 postavimo u položaj 2 tj u AUTOMATSKI režim rada. Tada je potrebno sve
druge prekidače postaviti o položaj 0 tj. ugasiti ih, osim prekidača 9. Prekidač 9 treba da
je uvijek u položaju 2 tj. u AUTOMATSKI. Preporučuje se da se ovaj parametar postavi
na 2 imp za početak, a ako bude potrebe onda smanjivati ili povećavati broj ciklusa.
Kada se mijenja broj ciklusa ili bilo koji drugi parametar uvijek je potrebno ponovo ulaziti
u PARAMERTI N. Kda potvrdimo sa OK željeni broj impulsa pojavit će se displej:
Na ovom displeju podešavamo vrijeme pause između ciklusa. Za početak
potrebno je postaviti 15 sekundi, a onda po potrebi smanjivati ili povećavati ovo vrijeme.
Poslije pritiska tipke OK pojavit će se displej:
Na ovom displeju zadajemo temperature kada će kotao da pređe iz faze 2 u fazu
3. Faza 3 je tako zvana faza štednje. Ova temperature treba uvijek da bude 1-2 ˚C
manja od zadane željene temperature. Npr. Ako ste zadali <T.kotla> 70˚C onda bi ova
trebala da bude npr. 68˚C.
243
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Broj ciklisa u ovoj trećoj fazi mora da bude jednak ili manji nego u fazi dva. Kada
odredimo broj ciklisa i pritisnemo tipku OK pojavit će se displej:
Ovde određujemo vrijeme pauze između ciklusa. Ovo vrijeme pauze bitrebalo da
bude jednako ili veće nego u fazi 2. Kada odredimo to vrijeme I pritisnemo tipku OK
tada se pojavi displej:
Ovaj parameter uvijek mora biti podešen na “neprekidno”. Kada to potvrdimo sa
OK pojavit će se displej:
Ako blinka natpis MEMORISANJE stisnemo tipku OK i sačekamo nekoliko sekundi.
Sada smo memorisali sve unešene parametre i kotao odnosno SASP će da radi prema
tim parametrima.
Svako uključenje prekidača prati indikacija svjetlosne zelene lampice što ukazuje da
je zadata funkcija ispravna, a ako se upali crvena lampica onda navedena komanda nije
u funkciji i to zbog neke greške ili kvara.
Upravljačka automatika je u vezi sa sigurnosnim termostatom koji se nalazi na kotlu i
u slučaju prekoračenja temperature u kotlu preko 115°C, on će reagovati na taj način
što će prekinuti ( automatski isključiti ) dovod struje u upravljački ormar pri čemu
kompletan sistem staje. Tada je sigurnosni termostat izbacio – u prekidu je. U tom
slučaju prestaje doziranje piljevine, rad dozatora, ventilatora na gasifikatoru što ima za
posledicu postepeno opadanje temperature u kotlu. Ovim je postignut navedeni cilj
odnosno uspostavljena regulacija automatskog procesa.
Novo startovanje termoregulacije započinje poništavanjem (resetovanjem )
sigurnosnog termostata.
Potrebno je odmah utvrditi i uzrok pregrijavanja i isti otkloniti ( ili je visoko zadata
temperatura na upravljačkoj automatici ili je stala pumpa ). Posle resetovanja proces
treba da se nastavi normalno bez ikakvih dodatnih uključenja.
Preporučljivo je da se prvo loženje izvodi sa izvađenim turbulatorima (sl.186) iz
cijevi konvektivnog snopa, kako bi se smanjila mogućnost stvaranja naslaga čađi i
katrana koja je u ovoj fazi potpomognuta radi povećanog izdvajanja kondenzata.
244
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Sl. 186 - Turbolatori postavljeni u cijevi konvektivnog snopa
Upravljačka automatika posjeduje još i parametre S koje podešava samo
proizđač ovoga sistema ili ovlašćeni serviser.
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
245
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ostaviti kako jeste, samo potvrditi sa OK.
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Mora biti postavljeno na 99%. Potvrditi sa OK. Tada će se pojavit displej:
Ova temperature mora biti postavljena na vrijednost 3 – 5˚C. Ovom
temperaturom zadajem diferenciju između željene zadane temperature (parameter N1) I
temperature kada se SASP vraće iz faze MIROVANJA. To znači da kada npr. Kotao
dostigne željenu zadanu temperature npr 70˚C i ode u fazu MIROVANJA (sve stoji,
ništa neradi, samo se ventilator dimnih gasova pali svakih 180 sekundi nap o 3
sekunde), počet će opet da radi kada temperature kotla opane na npr. 66˚C, ako smo
ovaj parameter pstavili na 4˚C. Kada postavimo ovaj parameter i potvrdimo sa OK
pojavit će se displej:
Ovim parametrom postavljamo temperature kada SASP prelazi iz faze1 u fazu 2,
ali to nas nezanima, nemamo električne grijače za automatsko potpaljivanje
gasifikatora. Ostaviti vrijednost kako jeste i pritisnuti tipku OK. Pojavit će se displej:
Ovim parametrom određujemo koliko će ventilator dimnih gasova da radi još po
dostizanju maksimalne temperature kotla. Ostaviti vrijednost na 3 sekunde i pritisnuti
tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovim parametrom postavljamo vrijeme rada ventilatora dimnih gasova u fazi
MIROVANJA. Ostaviti na 3 sekunde i prtisnuti tipku OK. Tada će se pojaviti displej:
246
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ovim parametrom postavljamo vrijeme pauze ventilatora dimnih gasova u fazi
MIROVANJA. Ostaviti na 180 sekunde i prtisnuti tipku OK. Tada će se pojaviti displej:
Ostaviti vrijednost na 950˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ostaviti vrijednost na 50˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovaj parametar nema nikakve veze sa našim sistemom. Ostaviti vrijednost na
5˚C i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Ovim parametrom podešavamo vrijeme kada će sistem da odradi zadani broj
ciklusa parametrom S20 u fazi MIROVANJA. To znači, ako sistem nema potrošnje
energije I dugo je u fazi MIROVANJA onda će npr. svakih 25 minuta odraditi onoliko
ciklusa koliko smo mi zadali parametrom S20 da se nebi zagasila vatra u gasifikatoru, a
s tim štitimo koš da se nebi vatra vratila u koš, znači iz dozirne cijevi izguravamo
zažarenu sječku. Kada zadamo ovo vrijeme I pritisnemo tipku OK, pojavit će se displej:
Ovdje određujemo koliki će se broj ciklusa odraditi svakih npr 25minuta. Mi
preporučujemo 1 – 2 ciklusa. Kada podesimo ovaj prametar i pritisnemo tipku OK,
pojavit će se displej:
Ostaviti na NE i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
247
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Ostaviti na 0h i pritisnuti tipku OK. Zatim će se pojaviti displej:
Kada sve ovo odradimo trbalo bi da se pojave ovi displeji koji će se svakih par
sekundi smjenjivati:
Kada god se neki parameter promjeni i memoriše bilo bi poželjno automatiku
isključiti pomoću prekidača 1 tako što se on postavi u položaj 0. Zatim sačekati 5 – 10
sekundi I onda ponovo uključiti automatiku pomoću prekidača 1 tako što se postavi u
položaj 1 ako hoćemo da SASP radi u RUČNOM režimu rada ili u položaj 2 ako hoćemo
da SASP radi u AUTOMATSKOM režimu rada.
6.14.1.2. RUČNO LOŽENJE KOTLA
U slučaju nestanka piljevine ili iz nekog drugog razloga, a da se ne prekida
proces zagrevanja, sistem može da radi tako da se kotao loži na klasičan način većim
komadima drvenog otpada ili uglja.
Sistem rada za prelazak na ovaj režim je sledeći:
Prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.155, poz.1) postavimo u položaj RUČNO.
Svi prekidači na vratima upravljačkog ormara bi trebali biti isključimo. Otvaramo srednja
vrata kotla i stavljamo drvni otpad ili ugalj u ložište kotla. Kada naložimo vatru potrebno
je zatvoriti vrata kotla i uključiti ventilator dimnih gasova (sl.155, poz.2) i ventilatore
kotla (sl.155, poz.8). Kontrolišemo proces sagorijevanja drveta ili uglja u kotlu kroz
mali kontrolni otvor vrata . Dalji proces sagorijevanja se održava preko ventilatora
prednjeg i zadnje na kotlu sve dotle dok se ne steknu uslovi za dalji automatski rad. Do
tada potrebno je povremeno dopunjavati gorivo – drva ili ugalj u kotao. Prilikom
dopunjavanja goriva potrebno je isključiti samo ventilatore kotla (sl.155, poz.8) , a
ventilator dimnih gasova treba da ostane uključen (sl.155, poz.2) .U slučaju kad se
dostavi piljevina nakon kraćeg vremena, pokušati startovati sa automatskim režimom
rada tako da se prekidači ventilatora dimnih gasova (sl.155, poz.2) i ventilatora kotla
(sl.155, poz.8) isključe, a prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl.155, poz.1) postavi u
položaj AUTOMATSKI te pokretanjem motora mješača dozatora, motora transportnog
puža dozatora, ventilatore primarnog i sekundarnog vazduha gasifikatora iskontrolisati
plamen sagorijevanja kroz otvor na vratima kotla.
U slučaju da nakon prekida rada pokušamo startovati automatski, a da ne
dobijamo kontinuirani plamen moramo ponoviti proces potpaljivanja kotla ( kao u
automatskom režimu rada ).
248
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.14.1.3. PREKIDANJE EKSPLOATACIJE
postaviti prekidač RUČNO/AUTOMATSKI (sl. 155, poz.1 ) u položaj ''RUČNO''
pogasiti doziranje piljevine (isključiti motore mješača i puža)
ostaviti uključene ventilatore na gasifikatoru i dozirnoj cijevi da rade
ostaviti uključen i ventilator dimnih gasova
cirkulaciona pumpa kotla takođe je uključena
nakon 30 minuta pogasiti ventilatore i cirkulacionu pumpu
vrijeme od 30 min je dovoljno da izgori gorivo koje je unešeno u gasifikator
odnosno kotao
U narednih 30 minuta potrebno je kontrolisati da li postoji plamen u kotlu. U toku
naredna 2 sata kontrolisati pritisak na manometru i temperaturu na izlazu iz kotla.
U ljetnom periodu redosled uključenja i isključenja se ne mijenja.Sistem može da
bude pod naponom dok traju povremeni prekid.
-
Nije dozvoljeno otvaranje gasifikatora u vremenu prekida eksploatacije
najmanje 48 sati.
249
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.15. MOGUĆI OTKAZI I METODE NJIHOVOG
OTKLANJANJA ZA SASP SA UPRAVLJAČKOM
AUTOMATIKOM
Red.
KVAR
UZROK
Br.
1
Prestanak rada 1.Izbacio
bimetal,
tj.
ventilatora
termička
zaštita
dimnih gasova
2.Izbacio zaštitni prkidač
3.Nedolazak 3 faze na
motor
4.Neispravni
namotaji
motora
2
OTKLANJANJE
1. Pravilno podesiti bimetal (ako
nastavi bimetal izbacivati,
odrediti i
ukloniti uzrok preopterećenja
motora),
2. Uključiti zaštitni prekidač (ako
nastavi
zaštitni
prekidač
izbacivati,
odrediti i ukloniti uzrok
izbacivanja
prekidača),
3. Provjeriti mrežni napon (dali
u
električnoj mreži postoje sve
tri
faze),
provjeriti kontakte i špulu na
sklopniku za ventilator dimnih
gasova,
4. Viklovati motor ili zamjeniti
postojeći sa novim.
Prestanak rada 1.Izbacio
bimetal,
tj. 1. Pravilno podesiti bimetal (ako
motora mješača termička
nastavi bimetal izbacivati,
zaštita
odrediti i
2.Izbacio zaštitni prkidač
ukloniti uzrok preopterećenja
3.Nedolazak 3 faze na i
motor
zaglavljivanja motora (puklo
4.Neispravni
namotaji pero
motora
mješača ili se u piljevini
našao
krupniji komaddrveta)),
2. Uključiti zaštitni prekidač (ako
nastavi
zaštitni
prekidač
izbacivati,
odrediti i ukloniti uzrok
izbacivanja
prekidača),
3. Provjeriti mrežni napon (dali
250
Uputstvo za montažu i eksploataciju
u
električnoj mreži postoje sve
tri
3
faze), provjeriti kontakte i
špulu na
sklopniku za motor mješača
4. Viklovati motor ili zamjeniti
postojeći sa novim.
Prestanak rada 1.Izbacio zaštitni prekidač
1. Uključiti zaštitni prekidač (ako
motora
frekventnog regulatora
nastavi
zaštitni
prekidač
transportnog
2.Na displeju frkventnog izbacivati,
puža
regulatora
odrediti i ukloniti uzrok
izbacivanja
pojavio se kod greške
prekidača),
2. - provjeriti na frekventnom
regulatoru kod greške i
izvršiti
reset frekventnog regulatora
pritiskom na dugme ''reset''.
Na
ovaj način se otklanjaju
greške koje
su nastale usljed npr. pada
napona
na električnoj mreži,
- ako se pritiskom na dugme
''reset''
na frekventnom regulatoru
ne
uspije
otkloniti
kvar
potrebno je
isprazniti dozator i provjeriti
da li
je došlo do zaglavljivanja
krupnijih komada drveta ili
pera
od dozatora ako je puknulo
i našlo
se
u
spirali
puža.
Odglavljivanje se
u većini slučajeva može
izvesti da
se na kratko promjeni smjer
vrtnje
puža što se ponovi nekoliko
puta
251
Uputstvo za montažu i eksploataciju
4
Prestanak rada 1.Izbacio zaštitni prkidač
ventilatora
2.Nedolazak
mrežnog
primarnog
napona na
vazduha
na
motor
gasifikatoru
3.Neispravni
namotaji
motora
5
Prestanak rada
ventilatora
sekundarnog
vazduha
na
gasifikatoru
6
Prestanak rada 1.Izbacio zaštitni prkidač
ventilatora kotla 2.Nedolazak
mrežnog
252
1.Izbacio zaštitni prkidač
2.Nedolazak
mrežnog
napona na
motore
3.Neispravni
namotaji
motora
do odglavljivanja,
- ako se kratkom promjenom
vrtnje
puža ne uspije riješiti
problem onda je potrebno
izvršiti izvlačenje puža iz
dozatora
i
otklanjanje
nedostataka
na
pužu
(iskrivljena spirala, isprivljen
puž ili sl.)
1. Uključiti zaštitni prekidač (ako
nastavi
zaštitni prekidač izbacivati,
odrediti i
ukloniti uzrok izbacivanja
prekidača),
2. Provjeriti mrežni napon (dali
u
električnoj mreži postoje sve
tri
faze), provjeriti kontakte i
špulu na
sklopniku
za
ventilator
primarnog
vazduha gasifikatora,
3. Viklovati motor ili zamjeniti
postojeći sa novim
1. Uključiti zaštitni prekidač (ako
nastavi
zaštitni
prekidač
izbacivati,
odrediti i ukloniti uzrok
izbacivanja
prekidača),
2. Provjeriti mrežni napon (dali
u
električnoj mreži postoje sve
tri
faze), provjeriti kontakte i
špulu na
sklopniku
za
ventilator
sekundarnog
vazduha gasifikatora,
3. Viklovati motor ili zamjeniti
postojeći sa novim
1. Uključiti zaštitni prekidač (ako
nastavi
zaštitni
prekidač
Uputstvo za montažu i eksploataciju
napona na
motore
3.Neispravni
motora
namotaji
7
Na
pultu
za Izbacio bimetal, tj. termička
upravljanje
zaštita ventilatora dimnih
upaljena crvena gasova ili motora mješača
sijalica
8
Prestanak rada 1.Nepravilno podešen
kompletnog
termoregulator,
sistema,
osim 2.Sigurnosni
termostat
termoregulatora izbacio,
3.Pritisnu TOTAL STOP
9
Temperatura
1.Nema dovoljno piljevine u
vode u kotlu
dozatoru,
opada
2.Prestanak rada motora
Transportnog puža,
3.Prestanak rada motora
mješača,
4.Prestanak
rada
ventilatora dimnih
gasova,
5.Prestanak
rada
ventilatora
primarnog
vazduha
gasifikatora,
6.Prestanak
rada
ventilatora kotla,
7.Nema plamena u kotlu,
samo
253
izbacivati,
odrediti i ukloniti uzrok
izbacivanja
prekidača),
2. Provjeriti mrežni napon (dali
u
električnoj mreži postoje sve
tri
faze), provjeriti kontakte i
špulu na
sklopniku za ventilatore kotla,
3. Viklovati motor ili zamjeniti
postojeći sa novim.
Pravilno
podesiti
bimetal,
provjeriti
napajanje
motora
(osigurače), provjeriti ispravnost
namotaja motora ili ukloniti
uzrok preopterećenja motora
1. Pravilno podesiti temperaturu
i
ostale
parametre
na
termoregulatoru,
2.
Restartovati
sigurnosni
termostat,
3. Zakretom dugmeta TOTAL
STOP
u desno sistem se ponovo
postavlja u
pogon
1. Napuniti dozator piljevinom i
Nastaviti sa radom,
2. Postupiti kao u slučaju pod
rednim
brojem 3.,
3. Postupiti kao u slučaju pod
rednim
brojem 2.,
4. Postupiti kao u slučaju pod
rednim
brojem 1.,
5. Postupiti kao u slučaju pod
rednim
Brojem 4.,
6. Postupiti kao u slučaju pod
rednim
Brojem 6.,
Uputstvo za montažu i eksploataciju
7. Nedostatak piljevine u
gasifikatoru,
povećati vrijeme doziranja
piljevine
u gasifikator ili smanjiti
vrijeme
doziranja
pauze
između
piljevine u
gasifikator ili povećati broj
obrtaja
motora transportnog puža
preko
frekventnog regulatora,
8. Previše piljevine (predoziralo)
u
gasifikatoru,
nedostatak
vazduha u
gasifikatoru i kotlu, potrebno
provjeriti
klapne
na
ventilatorima
dali su dovoljno otvorene
Peć dimi
1.Zaprljano radno kolo 1. Skinuti ventilator dimnih
ventilatora
gasova sa
dimnih gasova,
kotla i očistiti njegovo radno
2.Zaprljan multiciklon,
kolo,
3.Zaprljan cijevni snop 2.
Skonuti
poklopac
na
kotla,
multiciklonu i
4.Zaprljan gasifikator
očistiti multiciklon,
3. Otvoriti gornja vrata na kotlu i
očistiti cijevni snop,
4. Očistiti gasifikator
Na
displeju Neispravna sonda kotla ili Zamjeniti sonde
upravljačke
sonda dimnih gasova
automatike
ispisanno:
ALARM
TEMPERATURA
Na
displeju Izbacio
sigurnosni Restartovati
sigurnosni
upravljačke
termostat
termostat
automatike
ispisano:
ALARM INPUT
iskri iz gasifikatora,
8.Plamen crven
10
11
12
254
Uputstvo za montažu i eksploataciju
6.16. PROTIVPOŽARNA ZAŠTITA
Sistem je snabdjeven sledećom opremom za protivpožarnu zaštitu:
- termoventil
- cijevni termostat
- zvučni i svjetlosni alarm na komandnom pultu
PP oprema je instalirana na dozirnoj cijevi. Termoventil reaguje na pojavu povišene
temperature i otvara dovod vode koja gasi požar koji bi se eventualno pojavio na
dozirnoj cijevi
7. ODRŽAVANJE
Sedmično
Izvršiti podmazivanje ležajeva motora mješača i motora pužnog dozatora
pomoću mazalica.
Petnaestodnevno
Podmazati točkiće nosača poklopca gasifikatora
255
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Održavanje motornih prenosnika
Održavanje prenosnika, odnosno motornih prenosnika obuhvata kontrolu:
· temperature motora i prenosnika
· struje motora, napona napajanja
· šuma i vibracija
· ulja (nivo, pjenušanje, prisustvo vode, viskozitet, zamena istrošenog)
Ležajevi, koji se podmazuju mašću ne smiju se potpuno napuniti da bi se izbeglo
pregrijavanje.
Nakon cca. 3000 radnih časova ,najkasnije polugodišnje, kontrolisati ulje i
mijenjati ga u slučaju potrebe.
Nezavisno od broja radnih sati prenosnika, mineralno ulje je preporučivo mijenjati
najkasnije posle 2 godine, a sintetičko posle 4 godine, ali ne duže od 10000 h rada za
mineralno, odnosno, 20000 h rada za sintetičko ulje. Ulja raznih proizvođača se ne
smeju miješati. Zamjena ulja se vrši u stanju mirovanja prenosnika u pogonski toplom
stanju. Posle ispuštanja starog ulja I ispiranja kućišta uliva se novo ulje kroz otvor za
provjetravanje, do otvora za nivo. Do tog nivoa se vrši i dolivanje u slučaju potrebe.
Ukoliko je tokom perioda eksploatacije prenosnika potrebno skinuti motor, mora
se voditi računa da se ne oštete zupci na prvom i drugom zupčaniku prenosnika. Prvi
zupčanik koji je postavljen na rukavac vratila motora, skida se pomoću odgovarajućeg
pribora. Prilikom demontaže i montaže cijelog prenosnika treba pored ostalog posebnu
pažnju obratiti na ispravnost osovinskih zaptivača, zaptivnih kapa i klingeritnih
zaptivača.
256
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Podmazivanje prenosnika
Svi prenosnici izlaze iz fabrike pripremljeni za pogon napunjeni standardnim
sredstvom za podmazivanje za željeni oblik ugradnje, pri čemu je nivo zvučne snage
LWA i efektivna brzina vibracije u skladu sa važećim standardima.
Preporučena sredstva za podmazivanje
Montaža i remont FNL kućišta sa dvostrukim zaptivanjem
Sa kućišta skinuti pokolpac tako što se odvrnu tri vijka koji ga drže spojenim sa
tijelom kućišta. Nakon skidanja poklopca treba izbiti zaštitne čepove na središnjem
otvoru kućišta. U kućištu se nalaze zapakovani u plastičnim kesicama dva zaptivna
prstena ( semeringa ) , mazalica i sigurnosni čep . Na bočnoj vanjskoj strani kućišta
nalaze se dva otvora jedan pored drugoga. Sa njih se skinu zaštitne gume i pristupa se
postavljanju mazalice. Mazalica se postavlja u otvor koji je udaljeniji od poklopca kućišta
, a drugi otvor se blindira sigurnosnim čepom. U kućište se postavljaju zaptivni prstenovi
( jedan sa prednje a drugi sa zadnje strane kućišta u predviđene žlijebove ). Takvo
kućište bez poklopca se nabija na osovinu i pričvršćuje za prirubnicu pomoću tri vijka.
Prečnik osovine je u tolerancijskom polju h9 , kvalitet tolerancije IT5. Ukoliko je
hrapavost nalijegajuće površine prirubnice na koju naliježe kućište Ra < 12.5µm može
se ostvariti nalijeganje bez zaptivke.
Sada se uzima odgovarajući ležaj kroz koji se provlači košuljica ( čaura , hilzna ).
Potrebno je provjeriti sa koje strane čaura prolazi kroz ležaj cijelom dužinom i sa te
strane provući istu. Ukoliko prolaz ide teško , okrenuti ležaj i provući čauru sa druge
strane.
.
Nipošto ne provlačiti čauru silom , pošto tako sklopljeno kućište
neće funkcionisati.
257
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Slika 187, 188 .Sklop kućišta
Slika 189 . Mazalica
Slika 190, 191. Kanali za podmazivanje
258
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Čaura i ležaj se navlače na osovinu do dna kućišta. U žlijeb čaure se stavi
leptirasti osigurač sa krilcima okrenutim prema nama. Zatim se na osigurač postavi
stezna matica koja ima četiri utora i pritegne maksimalno koliko može. Nakon
pritezanja, jedno od krilaca osigurača se prevrati preko jednog od utora stezne matice .
Time je ležaj montiran u kućištu. Potrebno je provjeriti da li se vratilo lagano
okreće u kućištu. Provjera se obavlja ručnim zakretanjem osovine. Pri tom je potrebno
isprazniti pužno korito radi smanjenja otpora okretanja. Ako se okretanje vrši lagano bez
otpora , montaža je uspješna. U protivnom treba naći uzrok kočenju. ( pogrešno
okrenuta čaura u ležaju , prirubnica na koju se naslanja kućište nije pod pravim uglom i
sl. ). Na kraju se postavlja poklopac kućišta i steže za tijelo pomoću tri vijka.
Nakon montaže ležaj se podmaže sa količinom masti prema tabeli 25. Poslije 24
sata rada sistema provjeriti stanje zategnutosti. Ukoliko postoji slobodan hod osovine u
aksijalnom pravcu veći od 10 mm potrebno je dotegnuti steznu maticu na čauri.
Ležajeve podmazivati jednom sedmično.
Prilikom remonta ( zamjene ležaja ) , skida se poklopac sa kućišta, odavije se
krilce leptirastog osigurača, stezna matica se otpusti par krugova ( ne odvrće se skroz )
i lagano se bakelitnim čekićem ili nekim drugim manje tvrdim alatom udara po steznoj
matici da bi se ista otpustila od osovine nakon čega se kućište simetrično svlači sa
osovine. Ukoliko ispred kućišta nema dovoljno manevarskog prostora da bi se isto
svuklo, isti postupak primijeniti na drugom kraju i izvući osovinu na suprotnu stranu.
U slučaju oštećenja pojedinih dijelova sklopa lešaja prilikom
remonta ili eksploatacije ni u kom slučaju ne postavljati oštećene
dijelove nego ugraditi nove.
Slika 192. Zaptivka na donjoj strani kućišta ležaja
259
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Slika 193. Provjera položaja otvora na naliježućim
površinama
Slika 194. Pritezanje poklopca kućišta
Slika 195. Pritezanje kućišta za prirubnicu
Slika 196. Postavljanje mazalice
260
Uputstvo za montažu i eksploataciju
U tabeli 24 dati su vijci i količina maziva za pojedina kućišta. Na dozirnim
puževima i rotacionim dozatorima koriste se kućišta tipa FNL 509 DB pri čemu D
označava da se radi o trougaonoj bazi kućišta , a B da je riječ o kućištu kroz koje vratilo
skroz prolazi. Ukoliko bi umjesto B bila oznaka A , to bi se odnosilo na kućište u kojem
se vratilo završava .
Tabela 24.
Slika 197. Tip kućišta DB
261
Slika 198. Tip kućišta DA
Uputstvo za montažu i eksploataciju
8. ČIŠĆENJE
Svakodnevno je potrebno čistiti naslage prašine sa poklopca gasifikatora .
Preporučuje se čišćenje komprimiranim vazduhom.
Kotao i gasifikator se trebaju čistiti istovremeno, jednom u sedam dana. Ukoliko
je biomasa previše vlažna ili sadrži razne nečistoće, čišćenje treba obavljati češće .
Slika 199. Čišćenje cijevnog snopa
Slika 200. Pribor za čišćenje
Kod kotla je potrebno čistiti cijevi konvenktivnog snopa i donji dio ložišta ispod
vodom hlađene rešetke. Ukoliko je sistem ložen ručno , potrebno je čistiti i vodom
hlađenu rešetku koja se nalazi u donjem dijelu ložišta.Naslage u cijevima se zgrću u
multiciklon ili dimnjaču ( zavisno od tipa sistema )četkom za čišćenje kao što je
prikazano na slici iznad, odakle se odstranjuju kroz revizione otvore, dok se pepeo sa
dna ložišta izgrće na prednja vrata kotla u posudu za pepeo.
262
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Važno: Čišćenje se smije obavljati samo kada sistem nije u pogonu.
Nakon prekida pogona sačekati 15 minuta pa onda pristupiti čišćenju.
Slika 201. Nakupljeni pepeo na dnu kotla treba isčistiti
Slika 202. Naslage u multiciklonu takođe treba izvaditi kroz revizioni otvor.
263
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Gasifikatori mogu biti izvedeni sa pokretnom i sa nepokretnom rešetkom.Na
sledećem primjeru dat je redosled postupaka čišćenja gasifikatora sa pokretnom
rešetkom.
Nakon čišćenja , kada se rešetka postavi u horizontalni položaj potrebno je
pritegnuti vijke na nosećim šipkama kako se u toku rada rešetka ne bi zakretala pod
težinom biomase.
Potrebno je potpuno isčistiti prostor ispod rešetke da nečistoće ne bi zatvorile
otvor preko kojeg ventilator hladi rešetku. Kada bi se to desilo, rešetka bi se pregrijala i
temperaturno deformisala.
264
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Slika 203.
Prostor ispod rešetke gasifikatora treba redovno čistiti.
Ukoliko se u toku eksploatacije čuje šuman rad ventilatora dimnih
gasova,najveća je vjerovatnoća da je radno kolo zaprljano . Tada se pri prvom
zaustavljanju rada sistema odvrnu vijci na prirubnici ventilatora dimnih gasova sa gornje
strane multiciklona, a onda se pristupi šižćenju ventilatorskog kola i same školjke
ventilatora.
Slika 204.
265
Ventilator dimnih gasova.
Uputstvo za montažu i eksploataciju
9. KONDENZACIJA DIMNIH GASOVA I
NISKOTEMPERATURNA KOROZIJA
Svaki sistem za grijanje projektovan je i izveden tako da u potpunosti
zadovoljava potrebe za toplotom pri nekim unaprijed određenim stanjima vremenskih
prilika u dotičnoj klimatskoj zoni, pri čemu se uzimaju u obzir najnepovoljnija stanja.
Potrošnja toplote u jednoj sezoni grijanja nije stalna: najmanja je na početku i pri kraju
sezone grijanja, a iskustvo je pokazalo da su i najniže vanjske temperature, kada
postrojenje radi sa 100%-tnim projektovanim učinkom, moguće u trajanju od svega
dvadesetak do tridesetak dana. Dakle, najduže razdoblje u sezoni grijanja postrojenje
radi sa sniženim toplotnim učinkom.
Zbog toga, radi održavanja najpovoljnije temperature grijanog prostora bez
obzira na vanjsku temperaturu, potrebno je stalno usklađivanje dovoda toplote s
potrošnjom, što nazivamo regulacijom.
Regulacija se može provoditi za svako grijaće tijelo ili uređaj kao pojedinačna
regulacija ili kao središnja za skupinu grijaćih tijela, za cijelu zgradu ili više zgrada u
jednom naselju.
Vodeća veličina prema kojoj će se regulacija provoditi može biti temperatura
grijanog prostora ili referentne prostorije ili pak vanjska temperatura.
Bez obzira na primijenjeni način regulacije toplotnog učinka pojedinačnih grijaćih
tijela ili postrojenja u cjelini pri sniženom toplotnom opterećenju uvijek se javlja problem
korozije ogrevne površine kotlova koja nastaje kao posljedica kondenzacije vodene
pare sadržane u gasovima sagorijevanja zbog preniske temperature vode u kotlu; bilo
da je voda već u kotlu zagrijana na prenisku temperaturu, bilo da se iz sistema grijaćih
tijela vraća s preniskom temperaturom. Zato se takav tip korozije naziva
niskotemperaturna korozija.
Gasovi koji nastaju pri sagorijevanju (dimni gasovi) sastoje se od suvih gasovitih
proizvoda sagorijevanja i vodene pare. Vodena je para prisutna zbog često velikog
sadržaja vlage u gorivu (čvrsta goriva), zbog sadržaja vlage u vazduhu dovedenog u
ložište radi odvijanja procesa sagorijevanja, no najveći dio vlage nastaje kao proizvod
sagorijevanja vodika koji u većoj ili manjoj količini sadrže sva goriva (odnos je H2 : H2O
= 1 : 9). Ohlade li se gasovi sagorijevanja na dovoljno nisku temperaturu, vodena će se
para iz dimnih gasova kondenzirati na hladnim površinama u obliku tankog vodenog
filma. Temperaturu kod koje nastaje kondenzacija vodene pare nazivamo temperaturom
vodenog rosišta. Površine na kojima je takva kondenzacija moguća u prvome su redu
slabo toplotno izolirane površine dimovodnog priključka i dimnjaka, no u određenim
uslovima i ogrevna površina kotla. S obzirom na to da je temperatura stijenki ogrevne
površine samo malo viša od temperature vode u kotlu, kondenzacija uvijek nastaje pri
kretanju hladnog kotla u pogon. To traje toliko dugo dok se temperatura vode ne povisi
iznad temperature kondenzacije vlage. Kod loženja čvrstim gorivom to se opaža kao
‘znojenje’ na stijenkama ložišta i to zato što čvrsta goriva obično sadrže dosta vlage, a
dimni gasovi su u početku, dok se vatra ne razgori, jako hladni. U dimnim prolazima
266
Uputstvo za montažu i eksploataciju
unutar bloka kotla, npr. u plamenodimnim cijevima, ona i te kako postoji, samo što je ne
opažamo.
Štetno djelovanje sumpornih spojeva prvenstveno se ogleda kroz
niskotemperaturnu koroziju kotla i emisiju štetnih tvari u atmosferu.
Na stvaranje sumornog trioksida utiče više faktora.:
1. Temperatura sagorijevanja - Najviše sumpornog trioksida nastaje pri nižim
temperaturama. Sniženjem temperature sagorijevanja povećava se pretvaranje
sumpornog dioksida u sumporni trioksid.
2. Višak vazduha - Oksidacija sumpornog dioksida u sumporni trioksid ovisi o količini
prisutnog vazduha, odnosno o višku vazduha.. Što je višak vazduha iznad
stehiometrijskog odnosa veći, oksidacija sumpornog dioksida u sumporni trioksid je
potpunija.
Smanjenjem temperature dimnih gasova dolazi do kondenzacije parne faze
sumporne kiseline. Temperatura pri kojoj počinje kondenzacija sumporne kiseline
naziva se tačkom kiselinskog rosišta. Točka kiselinskog rosišta viša je od tačke
vodenog rosišta i ovisi o količini sumpora u loživom ulju i konverziji sumpornog dioksida
u sumporni trioksid.
S padom temperature dimnih gasova povećava se brzina stvaranja kiselinskog
filma i stepena korozije. Korozija postiže svoj maksimum kod koncentracije kiseline od
cca 30 % što odgovara temperaturi koja je za 150°C do 400°C niža od ta čke kiselinskog
rosišta.
Sniženjem temperature ogrevne površine količina kondenzovane kiseline i
intenzitet korozije se smanjenje i postiže svoj minimum na temperaturi između 600°C i
700°C.
Daljnjim sniženjem temperature dimnih gasova ulazimo u temperaturno područje
kondenzacije vodene pare u kojem se kiselina razrjeđuje u vodi. Što su kiseline više
razrijeđene u vodi to su agresivnije prema metalima. Zbog tog svojstva korozivno
djelovanje kiselina je veće u temperaturnom području rosišta vode. Na ogrevnoj površini
u kondenzovanoj vodi otapaju se male količine sumpornog dioksida i sumpornog
trioksida. Na taj način povećava se količina sumporne kiseline male koncentracije ali
agresivnog djelovanja.
Na smanjenje štetnog djelovanja sumpornih spojeva možemo djelovati na
različite načine:
1. Korištenjem goriva koja sadrže mali postotak sumpora.
2. Procesom potpunog sagorijevanja kad kao proizvod nastaje sumporni dioksid, a ne i
drugi sumporni spojevi.
3. Dovođenjem što manje količine suviška vazduha uz dovoljno visoku temperaturu
ogrevne površine. Na taj se način sprečava konverzija sumpornog dioksida u sumporni
trioksid.
4. Sprečavanjem kondenzacije dimnih gasova jer se na taj način sprečava stvaranje
sumporne kiseline.
267
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Kondenzacija dimnih gasova je osnovni uzrok uništenja materijala unutrašnje
stijenke dimnjaka i ostalih elemenata dimovodnog sistema.
U slučaju nižih temperatura dimnih gasova uslijed korozije stradaju i elementi
uređaja za loženje, posebno oni djelovi koji se nalaze u niskoj temperaturnoj zoni.
Na nastajanje kondenzacije dimnih gasova utječu slijedeće karakteristike:
1.vrsta goriva
2.sadržaj sumpora u gorivu
3.temperatura rosišta dimnog plina
4.materijal dimnjaka
5.izolacija dimnjaka i dimnjače
6.poroznost dimnjaka
7.visina dimnjaka i dužina dimnjače
8.višak vazduha za sagorijevanje
9.karakteristika ložišta kao izmjenjivača toplote-ekonomičnosti
10.minimalna snaga uređaja za loženje u trajnom pogonu
11.karakteristika potrošača u odnosu na raspoloživu snagu ložišta
12.učestalost uključivanja i isključivanja iz pogona
13.nedostatak zaštitne pumpe na vodenoj strani kotla kao kratke veze polaza i
povrata
Svi navedeni razlozi nastajanja kondenzacije dimnih gasova međusobno su
zavisni i najčešće je kondenzacija uzrokovana zajedničkim djelovanjem navedenih
karakteristika uređaja za loženje.
U svakom slučaju iznad svakog uređaja za loženje uvijek se javlja kondenzacija
dimnih gasova u cjelokupnom dimovodnom sistemu.
Kod ispravnih dimovodnih sistema ona djeluje kratko i nema značajni uticaj na
trajnost dimovodnog sistema, ako je on izveden od kiselootpornog materijala kao što je
šamot.
Posljedice intenzivnije kondenzacije dimnih gasova su sljedeće:
a) kratak vijek kotla, dimnjače i dimnjaka-direktna šteta,
b) brže nastajanje i proširenje poroznosti dimnjaka,
c) ekonomičnost postrojenja se značajno smanjuje promjenom karakteristike
uzgona dimnih gasova.
Kod izbora dimnjaka za odgovarajući kapacitet kotlovskog postrojenja osim
odgovarajućeg presjeka visine vrlo je bitan pravilan izbor materijala od kojeg će se
dimnjak izvesti. Radi zahtjeva maksimalne korisnosti rada jednog kotlovskog
postrojenja, izbor dimnjaka prema DIN 4705 vrši se na osnovu niske temperature
dimnih gasova oko 140 do 160 stepeni.
U tako niskim temperaturama dimnih gasova pred kvalitetu materijala dimnjaka
se postavljaju oštri zahtjevi na kiselootpornost jer je u ovom slučaju pojava
kondenzacije dimnih gasova u dimnjaku jače izražena.
268
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Da bi dimnjak odgovarao tom zahtjevu materijal od kojeg je izrađen mora biti
kvalitetan kako sa stanovišta kiselootpornosti, tako i sa stanovišta dobre toplinske
otpornosti (nizak koeficijent prolaza toplote).
Ukoliko bi dimnjak bio izgrađen od materijala neodgovarajuće toplotne otpornosti
ionako niska temperatura dimnih gasova na ulazu u dimnjak do izlaza iz dimnjaka bi
pala ispod dozvoljene granice što bi uzrokovalo znatno jače izraženiju kondenzaciju
dimnih gasova a time i brže propadanje dimnjaka.
Pravilno izvedena izolacija dimnjaka i dimnjače je vrlo važan faktor u svođenju
kondenzacije dimnih gasova u dozvoljene okvire.Ukoliko dimnjača i dimnjak nisu
toplotno dobro izolirani temperatura stijenke dimnjače i dimnjaka padne ispod
temperature rošenja dimnih gasova i stijenke se orošavaju sa sumpornom ili
sumporastom kiselinom koje nastaju vezanjem sumpornog dioksida i sumpornog
trioksida iz dimnih gasova sa vodenom parom ili kapljicama vode.
Nastale kiseline uzrokuju vrlo brzo propadanje dimnjaka i dimnjače. Do ovoga
dolazi naročito:
- pri normalnom pogonu kotlova koji radi postizanja visokog stepena iskorištenja imaju
nisku temperaturu dimnih gasova na izlazu iz kotla,
- prilikom rada ložišta sa sniženim opterećenjem
- kod rada ložišta sa velikim viškom vazduha (ložišta sa nepodešenim odnosom gorivovazduh).
Da bi se izbjegle loše posljedice slabe toplotne izoliranosti dimnjaka potrebno je
strogo voditi računa da vrijednost ukupnog toplotnog koeficijenta toplote mora biti manja
od 1,6W/kvadratni metar za dimnjak i dimnjaču.
Od dimnjaka i dimnjače osim ostalog traži se i svojstvo dobre zaptivenosti.
Zaptivenost dimnjaka je svojstvo da ne propušta dimne gasove prema vani niti
okolni vazduh unutar dimnjaka.
Ukoliko je dimnjak porozan dolazi do sljedećih nedostataka:
1. Kondenzacije vodene pare koja nastaje kao produkt sagorijevanja goriva te kao
posljedica toga stvara se sumporna kiselina u dimnjaku koja uzrokuje oštećenje i brzo
propadanje dimnjaka,
2. Ulaženjem vanjskog vazduha kroz pukotine dimnjaka dolazi do hlađenja dimnih
gasova, što dodatno pogoduje stvaranju sumporne kiseline i smanjenju uspona u
dimnjaku.
Da bi dimnjak ispunio uslov dobre zaptivenosti mora biti kao prvo izgrađen od
odgovarajućeg materijala za tu namjenu.
Pri tome treba voditi računa da klasično izvedeni zidni dimnjaci teško postižu
uslov zaptivenosti.
Dobro zaptiveni dimnjaci su pravilno izvedeni dimnjaci od čeličnog lima i troslojni
industrijski izgrađeni dimnjaci koji se na terenu montiraju.
269
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Kod projektovanja termoenergetskih postrojenja vrlo često se zanemaruje
značaj pravilno dimenzionisane visine dimnjaka i dužine dimnjače.
Premala visina dimnjaka ima za posljedicu slab uzgon i rad termoenergetskog
uređaja s niskim stepenom korisnosti.
Prevelika visina dimnjaka ima za posljedicu ohlađenje dimnih gasova ispod
dozvoljene granice što dovodi do kondenzacije vodene pare u dimnjaku i svih onih
štetnih posljedica po dimnjak koje smo već spominjali.
Dimnjača ne smije biti predugačka jer u suprotnom dolazi u pitanje normalna
funkcija potrebnog uzgona i to naročito u početku rada uređaja za loženje.
Višak vazduha za sagorijevanje bitno utiče na mogućnost pojave kondenzacije
dimnih gasova. Proces sagorijevanja u ložišnom uređaju treba voditi sa što manjim
viškom vazduha.
Ukoliko ložišni uređaj radi s većim stepenom ekonomičnosti utoliko je pojava
kondenzacije dimnih gasova slabije izražena i do nje dolazi u znatno manjem obimu.
Da bi se pojava kondenzacije dimnih gasova svela na što manju mjeru na
minimalnom režimu rada ložišnog uređaja kad je ona i najizraženija potrebno je voditi
računa da izabrana minimalna snaga za loženje ne bude preniska u odnosu na nazivnu
snagu.
Režim rada ložišnog uređaja je u uskoj vezi sa oscilacijama vanjske temperature
(ukoliko je uređaj namijenjen za zagrijavanje prostora) kao i od potreba korisnika
(zavisno da li su to ustanove, bolnice, vrtići, stambene zgrade itd). Pri tome normalno je
da u toku rada ložišnog uređaja dolazi do njegovog uključivanja i isključivanja u
zavisnosti od naprijed navedenog.
Normalna je pojava kondenzacije dimnih gasova u početnom pogonu ložišnog
uređaja.U tom slučaju temperatura povratne vode iz instalacija centralnog grijanja je
znatno ispod dozvoljenih granica što na najhladnijem dijelu kotla neminovno uzrokuje
pojavu kondenzacije dimnih gasova i rošenja.
Da bi se ova pojava svela na najmanju mjeru neophodno je voditi računa o
slijedećem:
a) provesti zaštitu kotla u početnom pogonu pomoću uređaja za miješanje
polazne kotlovske vode sa povratnom vodom iz instalacija centralnog grijanja tako da
se temperatura povratne vode održava uvijek iznad kritične temperature koja bi mogla
dovesti do kondenzacije dimnih gasova.
b) temperatura polazne kotlovske vode mora biti uvijek jednaka (90 stepeni
toplovodnog ili 110 stepeni kod vrelovodnog grijanja) bez obzira na opterećenje kotla a
ova temperatura je održana kotlovskim termostatom.
c) najjednostavniji način zaštite kotla u početnom pogonu jeste ugradnja
cirkulacione pumpe za miješanje polazne kotlovske vode i povratne vode iz instalacija.
Na taj način ova pumpa je u pogonu sve dok se ne postigne temperatura povratne vode
iznad kritične.
270
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Gorenje je hemijsko-fizički proces (oksidacija), kod kojeg sastavni gorivi dijelovi
sa kiseonikom iz vazduha reaguju oslobađanjem energije (toplota).
Kako tehnikom loženja potpuno sagorijevanje goriva nije moguće, to se
nesagorivi sastavni dijelovi goriva odvode dimnjakom. Čađ kao produkt gorenja ostaje u
ložištu, spojnom dijelu, odnosno, cijevi peći i u dimnjaku.
Da bi se održavala funkcija ložišta , dakle predaja toplote putem izmjenjivača
toplote nosiocu toplote i osigurala odvodnja dimnog gasa po mogućnosti bez otpora te
posebno da bi se otklonile latentne opasnosti od čađi nastale sagorijevanjem čvrstog
goriva, naslage čađi se moraju odstraniti.
Sloj čađi debljine 1mm na stijenki izmjenjivača toplote na strani dimnog gasa
smanjuje snagu grijanja već za oko 5%. Ovo se jasno odnosi na stepen korisnosti.
Toplota sagorijevanja se uslijed naslaga čađi usporeno predaje toploj vodi ložišta. Time
se povisuje temperatura dimnog gasa. Stepenj korisnosti se smanjuje. Prije svakog
čišćenja treba pripaziti da je ložište osigurano od neopreznog uključenja. Treba voditi
računa o tome da čađ reagira agresivno i da je opasna po zdravlje. Zbog toga je
obavezno potrebna zaštitna oprema koja se sastoji od zaštitne maske za disanje,
zaštitnih naočala i rukavica.
Nadalje treba pripaziti da metalna ložišta provode struju, to znači da se prilikom
kontrolnog pregleda prostora za gorenje smije koristiti samo sigurnosna svjetiljka koja
preko rastavnog transformatora radi na niski napon.
271
Uputstvo za montažu i eksploataciju
10. KONTROLE
U toku procesa eksploatacije svakodnevno kontrolisati:
- da su sonde za kontrolu temperature na cijevi pužnog dozatora na svom mjestu
- da nema curenja ulja iz reduktora
- da nema curenja vode iz instalacije
Kad sistem nije u radu kontrolisati :
- debljinu šamotne obloge u gasifikatoru
- stanje pužnog transportera i mješača piljevine
- zaptivenost na mjestima ugradnje termorezistentnih podmetača
- provjeriti propusnost izduvnih kanala primarnog vazduha u gasifikatoru
Svakih 15 dana dopuniti sistem vodom dok se na ekspanzionoj posudi preko
prelivne cijevi ne počne izlivati višak vode. Dopuna sistema se vrši na kotlu ( priključak
za punjenje i pražnjenje ispod zadnjih vrata kotla )
Svaka 3 mjeseca kontrolisati vezu dimnjaka sa temeljem i njegovu vertikalnost
Sve intervencije , kontrole i dopune evidentirati u knjigu
“ dnevnik rada postrojenja “
272
Uputstvo za montažu i eksploataciju
11. MJERE BEZBJEDNOSTI ZA VRIJEME EKSPLOATACIJE
Pravila koja se moraju poštovati:
- kad se sistem prvi put pušta u eksploataciju ne smije da se forsira (preoptereti).
- ako se čuju hidraulički udari da se smanji forsiranje.
- regulacija gasifikatora da bude usaglašena sa instrukcijom za upotrebu.
- mora da se neprekidno prati ( sledi ) pult za upravljanje sistema i kad se upali crvena
kontrolna sijalica na pultu , analizirati i otkloniti uzrok navedene pojave
- ako se uoče neke nepravilnosti u radu ( udari, dim, šum, vibracije ) da se sistem
odmah zaustavi.
- obavezno koristiti zaštitne rukavice pri pomjeranju poklopca gasifikatora, otvaranja
vrata na kotlu i čišćenju
-vrata kotla i poklopac gasifikatora se ne smiju otvarati za vrijeme eksploatacije
- ako se osjeti miris gasova apsolutno se zabranjuje dejstvo koje dovodi do pojave iskre,
a to može da bude paljenje cigareta, uključenja elektro instalacije itd.
U takvim slučajevima odmah da se prekine dovod goriva i kotlovnica da se
provjetri.
Posle svakog prekidanja potrebno je obavjestiti firmu koja vrši održavanje
instalacija i specijalisti ove firme treba da vide koji je razlog prouzročio prekid.
Uzrok treba da se otkloni i ponovo da se izvrši puštanje u pogon od specijaliste
ove firme.
Sistem je snabdjeven sledećom opremom za protivpožarnu zaštitu:
- termoventil
- cijevni termostat
- zvučni i svjetlosni alarm na komandnom pultu
PP oprema je instalisana na dozirnoj cijevi. Termoventil reaguje na pojavu
povišene temperature i otvara dovod vode koja gasi požar koji bi se eventualno pojavio
na dozirnoj cijevi.
273
Uputstvo za montažu i eksploataciju
12. GARANCIJE I SERVIS
Garantni rok za sistem je 12 mjeseci.
Garancija važi kad kupac radi po uslovima uputstva za montažu i
eksploataciju.
Na početku uputstva za montažu i eksploataciju priložen je garantni list u kojem su
dati uslovi garancije na proizvod i adresa ovlašćenog servisa.
274
Uputstvo za montažu i eksploataciju
Zadržavamo pravo na promjene koje ne utiču na funkcionalnost i
sigurnost sistema.
275

TOPLING T TKP OPLOVODNI KOTLOVI TIPA

Centrometal BioTec-L - letak

OPIS KOTLA mod. CS

ovdje - Wvterm

ovdje - Wvterm

KOTLOVI NA PELET INDUSTRIJSKI

toplovodni kotlovi za centralno grijanje na drvo i ugalj model: stadler h

Uputstvo - Topling Prnjavor

Ulične ploče i kućni brojevi

Preuzeti (PDF 0.2 MB) - Bosch Industriekessel GmbH