Pojmovi i hronologija
PRAISTORIJA
PALEOLIT
RANI (donji), 2. 500. 000 – 300. 000. g.p.n.e.
SREDNJI, 300. 000 – 40. 000. g.p.n.e.
POZNI (gornji), 40. 000 – 10. 000. g.p.n.e.
* madlensko doba, 17.-10. 000.g.p.n.e.
MEZOLIT
10. 000 – 7. 000. g.p.n.e.
NEOLIT
7. 000 – 3. 000. g.p.n.e.
Početak – pravljenje prvih alatki, kraj – pojava pisma (početak istorije)
Datovanje - aproksimativno
paleolit
• Realizam
• Slikarstvo –
monumentalno, retko
ljudska figura
• Nedostatak
arhitekture
• Skulptura malih
dimenzija
• Nedostatak keramike
/
neolit
• Stilizacija
• Slikarstvo – manjih
dimenzija, često
ljudska figura
• Pojava arhitekture
• Pojava
monumentalne
skulpture
• Pojava keramike
•
•
•
•
•
•
•
•
•
praistorija
paleolit
mezolit
neolit
doba obrade metala
madlenska kultura
abri - podkapnica
franko-kantabrijska grupa
reljef – bas (plitki), alto
(visoki)
• sakralno / profano
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
antropomorfni / zoomorfni
megalit
menhir
dolmen
kromleh
alinjment
tumul(us)
bas-reljef (plitki)
sakralno / profano
šaman
stilizacija / naturalizam
šaman
MESOPOTAMIJA
III MILENIJUM
(rano bronzano
doba)
- SUMER
- AKAD
- Lagaš
- NOVOSUMERSKO CARSTVO
II MILENIJUM
(srednje i pozno
bronzano doba)
- STARO VAVILONSKO
CARSTVO, 19.-16. vek p.n.e.
- KASITI
- HETITI
I MILENIJUM
(gvozdeno doba)
- NEOASIRSKI PERIOD, 10.-7.
vek p.n.e.
- NOVO VAVILONSKO
CARSTVO, 7.-6. vek p.n.e.
- PERSIJA (Ahemenidi), 6.-4.
vek p.n.e.
EGIPAT
RANODINASTIČKI PERIOD
Din. I-II, 3 050.-2 666.g.p.n.e
STARO CARSTVO
Memfis
Din. III-VI,
o. 2 663.-o. 2 195.g.p.n.e.
druga polovina III milenijuma
SREDNJE CARSTVO
Teba
Din. XI-XIV,
2 066.-1 650.g.p.n.e.
prva polovina II milenijuma
NOVO CARSTVO
Tanis, Teba, Memfis
Din. XVIII-XX,
1 550.-1 064.g.p.n.e.
druga polovina II milenijuma
DOBA BRONZE
EGIPAT
umetnost
MESOPOTAMIJA
religiozna
sepulkralna – grobnice
profana
reprezentativna (slavi vladara)
grobnice (piramida, u steni)
hram
zigurat sa hramom
palata
kamen
gredni sistem (vertikalni
podupirači i greda)
cigla sušena na suncu
lučni sistem (luk i svod)
slobodna
skulptura
kubična
kamen
monumentalna
realizam
valjkasta
glina, kamen
malih dimenzija
stilizacija
reljef
predstava svakodnevnog
života
rat, lov
slikarstvo
često
retko
arhitektura
SUPERPONIRANJE (vertikalna perspektiva), IZOKEFALIJA, HIJERATIČNOST (ikonološka ili semantička
perspektiva), KOMPOZITNI STAV, ZAKON FRONTALITETA
• Sumer i Akad
• Staro Vailonsko carstvo
• Asir, Novo Vavilonsko
carstvo i Persija
• hijeratičnost – semantička
(ikonološka) perspektiva
• superponiranje –
vertikalna perspektiva
• izokefalija
• citadela
• lamassu
• hipostilna dvorana
• zigurat
• pristup prelomljene ose
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
luk – lučni sistem
svod
stela
votivna skulptura
valjak i kupa
“asirski reljef”
cilindični pečati - gliptika
stub
stubac
baza stuba
stablo stuba
kapitel
apadana
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Staro carstvo
Novo carstvo
sepulkralni karakter
funerarna arhitektura
ka
mastaba
serdab
grobna odaja
piramida
stepenasta piramida
prelomljena piramida
piramida
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
nekropola
sfinga
pilaster
gredni sistem
polustub
obelisk
pilon
hipostilna dvorana
sveto jezero
zakon frontaliteta
kubičnost
upušteni reljef
Egejske kulture
III – II milenijum pre naše ere
Kikladska civilizacija ili kultura
- oko 3000 – 2000.g.p.n.e.
Minojska (kritska) kultura
- oko 2000 – 1400.g.p.n.e.
Mikenska kultura
- oko 1600 – 1200.g.p.n.e.
Tamno doba grčke arheologije
- oko 1100 – 800.g.p.n.e.
* vreme procvata
Hronologija kritske umetnosti
(grubo odgovara egipatskom
Starom, Srednjem i Novom
carstvu):
Ranominojski period
(Early Minoan ili prepalatial)
3 000. – 2 100. g.p.n.e.
- odmah posle Mesopotamije i
Egipta, samo manjeg obima
Hijeroglifsko pismo
Srednjeminojski period
(Middle Minoan ili protopalatial i
neopalatial)
2100. – 1 550. g.p.n.e.
- vrhunac. Linearno A pismo –
nije grčko
Poznominojski period
(Late Minoan ili postpalatial)
1 550 – 1 200. g.p.n.e.
- linearno B pismo - dešifrovali
Ventris-Chadvik 1950. Grčko
pismo. Sačuvane samo
magacinske liste (laundry lists)
* faze iznenada nestaju i iznenada se javljaju
Hronologija mikenske
umetnosti (završna faza
heladske umetnosti koja se
razvijala na kopnu)
Ranomikenski period
17 - 15. vek p.n.e.
Srednjemikenski period
1 500. - 1 200. g.p.n.e.
- vrhunac
- linearno B pismo - dešifrovano
Poznomikenski period
1200. - 1100. g.p.n.e.
- oko 1200. g.p.n.e pad Troje
- oko 1100. g.p.n.e dorska
seoba
Krit
pacifističko društvo
Mikena
ratničko društvo
palata, bez centralne
ose, četvrtasti prostori
se nadovezuju jedan na
drugi (lavirint)
megaron, kuća (palata)
oko jedne ose, ima trem,
predvorje i glavnu
prostoriu sa ognjištem
oko koga su 4 stuba
grobnice - šaht
- tolos
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
kikladski idoli
minojska kultura
mikenska kultura
Troja
palata
kiklopski zidovi
megaron
stub
propileji
portik
tolos (košnica)
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
labris
lažni svod
riton
al secco
al fresco
fajans
šaht-grobnice
linearno A pismo
linearno B pismo
dromos
ANTIČKA GRČKA UMETNOST
GVOZDENO DOBA
Protogeometrijski, geometrijski i
orijentalizirajući period
1025 - 650. g.p.n.e.
Arhajski period
oko 650-530. g.p.n.e.
Strogi stil
530-480. g.p.n.e.
Klasični period
480-323. g.p.n.e.
Helenistički period
323-31. g.p.n.e.
tipologija
ramena
trbuh
•
•
•
•
•
•
•
•
•
grnčarsko vitlo
crnofiguralni stil
crvenofiguralni stil
lekit (beli lekit)
protogeometrijski stil
geometrijski stil
orijentalizirajući stil
dipilonske vaze
meandar
•
•
•
•
•
•
•
•
•
kouros (pl. kouroi)
kore (pl. korai)
"Apolon“
tehnika šupljeg livenja
contrapposto
zabatna skulptura
peplos
"arhajski osmeh“
hrizelefantinska tehnika
pronaos
ulazni trem
naos / cella
glavna prostorija sa kipom
aditon
svetinja nad svetinjama
opistodomos
riznica
plan - horizontalna raščlanjenost
Stilovi grčke arhitekture
dorski
jonski
korintski
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Dorski red
Jonski red
Korintski red
Pronaos
Naos - cela
Opistodom
Aditum
Kolonada
Stilobat
Stub
Baza
Stablo
Tambur
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Kanelure
Entasis
Kapitel
Ehinus
Plinta – abakus
Arhitrav – epistilion –
gredlja
Triglif
Metopa
Zooforion - friz
Timpanon = zabat
Volute
Akantus
Red/stil
Ključna reč
Spomenik
Poreklo
Opis
Dorski
Jednostavnost
Partenon
Grčko kopno
Osnovni red
oko 7. veka p.n.e.
Najjasniji
Naglasak na
stabilnosti
Masivan i težak
Entasis
Triglifi i metope
Jonski
Umeren ukras
Atena Nike
Erehteion
Obala Male Azije i
Egejska ostrva
Lagan
oko 7. veka p.n.e.
Jak bliskoistočni
uticaj
Uzvišen
Svetao i
elegantan
Neprekinut friz
Često - karijatide
Korintski
Složen ukras
Lizikratov
spomenik
Helenistička
Grčka
Kapitel izmislio
zanatlija po imenu
Kallimachos
kraj 5. veka p.n.e.
Standardan
kapitel u rimskoj
arhitekturi
Grčka skulptura - rezime
•
•
•
•
•
Arhajska skulptura
– Kouros
– Kore
– arhajski osmeh
Ranoklasična skulptura – strogi stil
– korektna anatomija
– contrapposto
Skulptura visoke klasike, V vek p.n.e.
– idelana ravnoteža i simetrija
– suzdržane emocije, zatvorene forme
– Fidija – stil “vlažnih draperija”
– Poliklet – kanon idelanih proporcija
Poznoklasična skulptura, IV vek p.n.e.
– izdužene proporcije
– pojava emocija
– raznoliki stavovi, više akcije
– ženski akt
Helenizam
– eklekticizam i konzervativizam, individualizam
– dinamične, dramatične poze, otvorene forme
– naglašene emocije
– pojava žanra, alegorije
– dečja figura
– portret
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
Kritijin mladić
Contrapposto
Miron
Poliklet
Fidija
Skopas
Praksitel
Lizip
Vergina
Pergam(on)
•
•
•
•
•
•
•
•
Partenon
Propileji
Erehtejon
Hram Nike Apteros
Skene
Orhestra
Teatron
Agora
Periodizacija etrurske umetnosti
geometrijski period
8.-7. vek p.n.e.
arhajski
6.-5. vek p.n.e.
klasični
od 5. veka p.n.e.
Rimljani 283. osvojili Etruriju
GRČKA UMETNOST
ETRURSKA UMETNOST
NAMENA
religiozna
namenjena estetskom
uživanju i gledanju
zagrobnog karaktera
TEMA
teme vezane za život
teme zagrobnog karaktera
OSOBINE
optimizam
sumornost,oporost, turobnost
MATERIJALI
kamen, mermer, zlato, bronza,
slonovača
pečena zemlja, bronza, meki
kamen
KONSTRUKCIJA GREDNI SISTEM
LUČNI SISTEM I SVOD
TRETIRANJE
FIGURE
posmrtne maske - razvoj portreta
analizira se cela figura,
idealizovan portret
Grčki hram
Etrurski hram
materijal
kamen ili mermer
drvo i ćerpič, podijum od kamena
kolonada
oko cele građevine (peristil)
3 reda ili stila
samo na prednjoj strani, sa
ostalih strana polustubovi
tuskanski stil
stepenice
oko cele građevine
samo na prednjoj strani
podijum
nizak, sastoji se od 3 stepenika
(krepidoma)
visok, sa stepenicama na prednjoj
strani
pronaos
sa prednje strane (sa zadnje
može imati opistodom)
plitak
portik isključivo na prednjoj
strani, veoma dubok, po nekada 2
reda stubova
cella
jednodelna
trodelna
zabat
zatvoren, sa skulpturom
otvoren i nedekorisan, kasnije
zatvoren i sa skulpturom
skulptura
na zabatima, metopama i frizu,
i na krovu
od kamena ili mermera
na krovu, kasnije na zabatu
od terakote
Generalni oblik, trougaoni zabat i gornja konstrukcija ISTI
• Podijum
• Tuskanski (toskanski)
red
• Polustub
• Luk
• Lažna kupola
• Lažni svod
• Canopa
• Bucchero nero
Periodizacija rimske umetnosti
Doba kraljevstva
753. do 509.g.p.n.e.
Doba republike
509. do 27.g.p.n.e.
Doba carstva
27.g.p.n.e. – 526.g.
Pad Zapadnog rimskog carstva 476.
ARHITEKTURA
grčka
rimska
Materijal i
konstrukcija
Mermer
gredni sistem
Beton
lučni sistem, kupola
Stil
Dorski, jonski
Korintski
Najslavniji hramovi
Partenon
Panteon
Posveta
Boginji Ateni
Svim bogovima
Lokacija
Atina
Rim
Ceremonije
Spolja, van hrama
Unutra
SKULPTURA
grčka
rimska
teme
Mitologija, pobednici na
takmičenjima
Vladari,
istorijski događaji
stil
Arhajski: ukočen, kao blok Vladari idealizovani
Klasični: idealizacija
Obični ljudi naturalistički
Helenistički: idealizacija ili
naturalizam
primeri
Poliklet, Doriforos
Avgust iz Prima Porte
Patricij sa bistama svojih
predaka
SLIKARSTVO
grčka
rimska
teme
Mitologija, atletska
takmičenja, svakodnevni
život
Mitologija, arhitektura,
pejsaž
stil
Crnofiguralno i
crvenofiguralno slikarstvo
vaza
Monumentalno slikarstvo,
iluzionizam
primeri
Exekias, Dionis i tirenski
gusari
Pompeii, Vila Misterija i
kuća Vettii
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
templum
luk
poluobličasti svod
krstasti svod
kupola
bazilika
brod = naos
bazilikalno osvetljenje
forum
akvadukt
•
•
•
•
•
•
•
•
•
insula
domus sa atriumom
cubiculum
lararium
triclinium
tablinum
cardo
decumanus
terme