УПУТСТВО АУТОРИМА
Упутство ауторима за припрему чланка усклађено је према Акту о уређивању научних часописа које
је прописало Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, као и стандардима
Народне библиотеке Србије.
Часопис Гласник Српског географског друштва објављује чланке двојезично на
енглеском и српском језику. У енглеској верзији дају се табеле, графикони, скице,
карте; док српска верзија је без тих прилога.
Чланци у часопису разврставају се у следеће научне категорије:
1. оригиналан научни рад (рад у коме се износе претходно не објављени
резултати сопствених истраживања добијени научним методом);
2. прегледни рад (рад који садржи оригиналан, детаљан и критички приказ
истраживачког проблема или подручја у коме је аутор остварио одређени
допринос, видљив на основу аутоцитата);
3. кратко или претходно саопштење (оригиналан научни рад пуног
формата, али мањег обима или прелиминарног карактера).
НАСЛОВ: фонт 10 (kaps look, bold)
Наслов треба да што верније опише садржај чланка.
ИМЕ АУТОРА: фонт 10 (smol kaps look).
Наводи се пуно име и презиме (свих) аутора. Имена и презимена
домаћих аутора увек се исписују у оригиналном облику, са српским
дијалектичким знаковима, независно од језика рада.
НАЗИВ УСТАНОВЕ АУТОРА (АФИЛИЈАЦИЈА) : фонт 8.
Наводи се пун (званични) назив и седиште установе у којој је аутор
запослен. У сложеним организацијама наводи се укупна хијерархија
(нпр. Универзитет у Београду – Географски факултет, Студентски трг
3/3, 11000 Београд; Универзитет у Београду – Филозофски факултет,
Одељење за социологију, Београд).
Ако је аутора више, а неки потичу из исте установе, у надскрипту
сваког аутора назначити исти број из којих установа потиче сваки од
наведених аутора.
Афилијација се исписује непосредно након имена аутора. Функције и
звања аутора се не наводе.
КОНТАКТ ПОДАЦИ: фонт 8.
Е-mail адреса аутора исписује се у фусноти при дну прве странице
чланка. Ако је аутора више, даје се само адреса једног, обично првог
аутора изнад чијег имена у надскрипту стоји знак *.
ЗАХВАЛНИЦА: фонт 8.
Исписује се у фусноти при дну прве странице чланка, испод контакт
адресе. Садржи назив или број пројекта, односно назив програма у
оквиру кога је чланак настао, као и назив институције која је
финансирала пројекат или програм.
САЖЕТАК (АПСТРАКТ): фонт 8.
Сажетак треба да има од 100 до 250 речи. Стоји између заглавља
(наслов, име аутора, назив установе) и кључних речи.
Саставни делови сажетка су: циљ истраживања, методи, резултати и
закључак.
КЉУЧНЕ РЕЧИ: фонт 8.
Број кључних речи не може бити већи од 10. Дају се непосредно након
сажетка.
СТРУКТУРА ЧЛАНКА: Основна структура чланка треба да садржи:
- Увод,
- Методологија и медоде истраживања,
- Резултати истраживања и дискусија и
- Закључак.
Уколико чланак третира проблематику везану за одговарајући простор (слив,
општину и сл.) дати као посебан поднаслов Географски положај.
ДУЖИНА ЧЛАНКА: Максимално два ауторска табака (1 ауторски табак 16
страна, 1860 карактера по страни).
ФОРМАТ ЧЛАНКА: фонт 10, Times New Roman
Margins
Top: 2,5 cm
Left: 2,5 cm
Paper
Custom size
Bottom: 1,5 cm
Right: 2,0 cm
Width: 17,6 cm
Height: 25,0 cm
Layout
Header: 2 cm
Footer: 1 cm
ФОРМАТ ТАБЕЛАРНИХ ПРИЛОГА: фонт 8
Назив табеле исписује се изнад табеларног прилога.
ФОРМАТ ГРАФИЧКИХ ПРИЛОГА: фонт 8
Назив графичког прилога или карте исписује се испод истог.
НАЧИН ЦИТИРАЊА ЛИТЕРАТУРЕ: фонт 8.
Референце у тексту се наводе у загради следећим редоследом:
презиме почетно слово имена и година (нпр. Манојловић П., 1989).
Ако је више од два аутора даје се име првог и додаје и др.)
Референце се не преводе на језик рада.
Наслови цитираних домаћих часописа дају се у оргиналном пуном,
али никако у преведеном обилку.
Часопис за начин навођења литературе користи APA формат – Publication Manual
of the American Psychological Association.
ЧАСОПИСИ:
Манојловић, П.А. (2002). Интензитет хемијске ерозије у сливу Нишаве. Гласник Српског
географског друштва, 82(1), 3-8.
Рашевић, М.М. (1997). Фактори природног фертилитета. Становништво, вол. 35, бр. 3-4, стр. 93108
Ћалић, Ј. и Милошевић, М. (2005). Морфолошка еволуција клисура-пробојница у појасном карсту
Џевринске греде - североисточна Србија. Гласник Српског географског друштва., 85(1), 3-10.
Манојловић, П.А., Драгићевић, С. и Мустафић, С. (2004). Основне морфометријске карактеристике
рељефа Србије. Гласник Српског географског друштва, 84(2), 11-20.
МОНОГРАФИЈЕ:
Ако је један издавач
Љешевић, М. (1982). Ушачки пећински систем са красом ближе околине. Београд: Српско
географско друштво, Посебно издање, Књига 53
Група аутора (1974). Развитак становништва Југославије у послератном периоду. Београд:
Институт друштвених наука - Центар за демографска истраживања
Драгићевић, С. (2002). Биланс наноса у сливу Колубаре. Београд: Географски факултет
Гавриловић, Љ. и Дукић, Д. (2002). Реке Србије. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
Ако су два издавача
Поповић, Д.Ј. (1955). Срби у Банату до краја XVIII века - историја насеља и становништва.
Београд: Етнографски институт САНУ, Београд: Научна књига, Посебна издања, књ. ВИ
ПОГЛАВЉЕ У МОНОГРАФИЈИ:
Demeny, P. (1986). Pronatalist policies in low-fertility countries: Patterns, performance, and prospects. U
Davis K., Bernstam M.S., Ricardo-Campbel R. (ur.), Below Replacement Fertility in Industrial Societies:
Population and Development Review (A Supplement to vol. 12, str. 335-358)
Waldron, I. (1995). Contributions of biological and behavioral factors to changing sex differences in
ischaemic heart disease mortality. U Lopez A., Caselli G. ,Valkonen T. (ur.), Adult Mortality in Developed
Countries - from Description to Explanation. Oxford: Clarendon Press
РАДОВИ СА НАУЧНИХ СКУПОВА штампани у оквиру зборника радова
Ракићевић, Т.Л. (1985). Развитак физичке географије и њен допринос истраживању наших земаља. У
Развитак и примена географске науке у Србији за протеклих девет деценија (Посебна издања, књ.
3). Београд: Природно-математички факултет - Одсек за географију и просторно планирање
Љешевић, М.А., Ђурдић, С. и Шабић, Д. (2004). Природни потенцијали одрживог развоја Сјеничког
краја. У Зборник радова "Локална самоуправа у планирању и уређењу простора и насеља". Београд:
Географски факултет, Београд: АППС
УЏБЕНИЦИ
Љешевић, М. (2002). Животна средина, теорија и методологија истраживања. Београд.:
Географски факултет
Манојловић, П.А. и Драгићевић, С. (2002). Практикум из геоморфологије. Београд: Географски
факултет
ДИСЕРТАЦИЈЕ, МАГИСТАРСКИ РАДОВИ, ДИПЛОМСКИ РАДОВИ
Радовановић, М.М. (2001). Утицај рељефа и атмосферске циркулације на диференцијацију климата
у Србији. Београд: Географски факултет, докторска дисертација
Драгићевић, С. (2001). Ерозија у сливу Колубаре. Београд: Географски факултет, магистарски рад
Драгићевић, С. (1997). Пронос силта Јабланицом и Ветерницом. Београд: Географски факултет,
дипломски рад
ГОДИШЊАЦИ
*** (1957-1991). Метеоролошки годишњаци. Београд: Републички хидро-метеоролошки завод
Србије
*** (1985-1995). Статистички годишњак. Београд: Републички завод за статистику
*** (2003). Упоредни преглед броја становника 1948-2002. У Попис становништва, домаћинстава
и станова у 2002. години (св. 9). Београд: Републички завод за статистику
КАРТЕ:
Војногеографски институт / ВГИ Топографска карта, 1: 50 000, Лист Нови Пазар. Београд
Урошевић, М. (1973). Лист Нови Пазар. Београд.: Савезни геолошки завод, ОГК, 1: 100 000
Урошевић, М. (1973). Тумач за лист Нови Пазар. Београд: Савезни геолошки завод
Група аутора (1977). Основна геолошка карта и тумач за лист Пирот. Београд: Савезни геолошки
завод