Z A K O N
O UNIVERZITETU
I. OSNOVNE ODREDBE
^lan 1.
Ovim zakonom ure|uje se delatnost univerziteta i
fakulteta, odnosno akademija umetnosti, op{ti principi wihove
organizacije i upravqawa, kao i na~in finansirawa ove delatnosti.
Obrazovno-nau~na, odnosno obrazovno-umetni~ka delatnost
ostvaruje se na univerzitetu, odnosno fakultetu, u skladu sa ovim
zakonom i statutom univerziteta, odnosno fakulteta.
^lan 2.
Univerzitet je autonomna nau~na, odnosno umetni~ka i
obrazovna ustanova.
Univerzitet je pravno lice.
^lan 3.
Univerzitet ~ine najmawe tri fakulteta.
Aktom o osnivawu univerziteta utvr|uju se fakulteti u
sastavu univerziteta i wihovi me|usobni odnosi.
U
sastavu
univerziteta
mogu
biti
i
instituti,
univerzitetska biblioteka, kao i druge organizacije ~ija je delatnost u
skladu sa delatno{}u univerziteta.
Organizacija univerziteta i odnosi izme|u fakulteta i
drugih organizacija u sastavu univerziteta (u daqem tekstu: ~lanovi
univerziteta) ure|uju se statutom univerziteta.
^lan 4.
Univerzitetu i wegovim ~lanovima zajam~ena je sloboda
nau~nog, odnosno umetni~kog i obrazovnog rada i stvarala{tva.
Na univerzitetu i wegovim ~lanovima nije dozvoqeno
politi~ko, strana~ko i versko organizovawe i delovawe.
Univerzitet i wegovi ~lanovi autonomni su u obavqawu
svoje delatnosti.
Prostor univerziteta i wegovih ~lanova je nepovrediv, u
skladu sa zakonom.
- 2 ^lan 5.
Univerzitet organizuje i obavqa delatnost u oblasti
nau~nog, odnosno umetni~kog i obrazovnog rada i obavqa druge poslove
koji su u funkciji wegove delatnosti, u skladu sa ovim zakonom i
statutom univerziteta.
^lan 6.
Fakultet, odnosno akademija umetnosti (u daqem tekstu:
fakultet) je obrazovno-nau~na, odnosno obrazovno-umetni~ka ustanova
koja,
u
okviru
svoje
mati~ne
delatnosti,
obavqa
osnovne,
specijalisti~ke, magistarske i doktorske studije, kao i inovaciju znawa
i stru~nog obrazovawa i usavr{avawa.
Fakultet mo`e obezbediti izvo|ewe nastave iz pojedinih
nastavnih predmeta na drugom fakultetu, za koje je taj drugi fakultet
mati~an.
Bli`i uslovi za izvo|ewe nastave iz stava 2. ovog ~lana
utvr|uju se statutom univerziteta.
Fakultet, samostalno ili u saradwi sa drugom
organizacijom, obavqa osnovna, primewena i razvojna istra`ivawa,
odnosno umetni~ki rad i istra`ivawa koja su u funkciji razvoja
obrazovne delatnosti.
Fakultet mo`e obavqati i druge poslove koji su u
funkciji wegove delatnosti, u skladu sa svojim statutom.
Poslovi i organizacija fakulteta ure|uju se statutom
fakulteta.
Fakultet je pravno lice.
^lan 7.
Nepokretnosti i druga sredstva koja obezbedi Republika
Srbija (u daqem tekstu: Republika) kao osniva~ za osnivawe i rad
univerziteta i fakulteta u dr`avnoj su svojini.
Nepokretnosti iz stava 1. ovog ~lana ne mogu se otu|ivati
bez saglasnosti osniva~a.
Nepokretnosti i druga sredstva iz stava 1. ovog ~lana mogu
se koristiti samo za obavqawe delatnosti univerziteta i fakulteta
utvr|ene ovim zakonom.
Nepokretnosti i druga sredstva zadu`bine, fondacije ili
fonda koje koristi univerzitet, odnosno fakultet mogu se koristiti
iskqu~ivo u svrhe koje je odredio donator, u skladu sa zakonom.
Nepokretnosti i druga imovina koju univerzitet, odnosno
fakultet stekne obavqawem svoje delatnosti, kao i na osnovu
zave{tawa i poklona, svojina su univerziteta, odnosno fakulteta koji je
tu imovinu stekao.
- 3 ^lan 8.
Na univerzitetu i fakultetu nastava se izvodi na srpskom
jeziku.
Na univerzitetu i fakultetu nastava se mo`e izvoditi i na
jeziku nacionalne mawine i na nekom od svetskih jezika.
Univerzitet i fakultet mo`e izvoditi nastavu iz stava 2.
ovog ~lana, po prethodno pribavqenoj saglasnosti Vlade Republike
Srbije (u daqem tekstu: Vlada).
^lan 9.
Upravni nadzor nad radom univerziteta i fakulteta obavqa
Ministarstvo prosvete i sporta.
II. OSNIVAWE I UKIDAWE UNIVERZITETA I
FAKULTETA
^lan 10.
Univerzitet i fakultet mo`e osnovati Republika, pravno i
fizi~ko lice.
Strano pravno i fizi~ko lice mo`e osnovati fakultet, u
skladu sa zakonom.
Univerzitet i fakultet mogu obavqati delatnost u
inostranstvu, ako za to postoji dru{tveni interes, uz saglasnost
osniva~a, po prethodno pribavqenoj saglasnosti Vlade.
^lan 11.
Univerzitet, odnosno fakultet, ~iji je osniva~ Republika,
mo`e mewati naziv, sedi{te i vr{iti statusne promene, po prethodno
pribavqenoj saglasnosti Vlade.
^lan 12.
Univerzitet, odnosno fakultet mo`e po~eti sa radom i
obavqati delatnost ako ispuwava kadrovske, prostorne i tehni~ke
uslove.
Uslove iz stava 1. ovog ~lana propisuje Ministarstvo
prosvete i sporta na predlog Republi~kog saveta za razvoj
univerzitetskog obrazovawa.
- 4 -
za po~etak
fakulteta.
Ministarstvo prosvete i sporta utvr|uje ispuwenost uslova
rada i obavqawe delatnosti univerziteta, odnosno
Osniva~, uz zahtev za utvr|ivawe ispuwenosti uslova za
po~etak rada i obavqawe delatnosti univerziteta, odnosno fakulteta,
podnosi dokaze o ispuwenosti uslova.
Protiv re{ewa kojim se odbija zahtev za osnivawe
univerziteta, odnosno fakulteta mo`e se voditi upravni spor.
^lan 13.
Kada je osniva~ univerziteta, odnosno fakulteta Republika,
akt o osnivawu donosi Vlada.
U postupku osnivawa univerziteta, odnosno fakulteta ~iji
osniva~ nije Republika, osniva~ donosi elaborat o opravdanosti
osnivawa.
Elaborat iz stava 2. ovog ~lana sadr`i razloge za osnivawe
univerziteta, odnosno fakulteta, uslove koje obezbe|uje osniva~ za
po~etak rada i obavqawe delatnosti i predlog nastavnog plana i
programa studija.
Saglasnost na elaborat iz stava 2. ovog
Republi~ki savet za razvoj univerzitetskog obrazovawa.
~lana
daje
Osniva~ iz stava 2. ovog ~lana donosi akt o osnivawu
univerziteta, odnosno fakulteta, po pribavqenoj saglasnosti iz stava 4.
ovog ~lana.
Pre dono{ewa akta o osnivawu fakulteta ~iji je osniva~
Republika, pribavqa se mi{qewe univerziteta u ~ijem se sastavu
fakultet osniva.
^lan 14.
Univerzitet, odnosno fakultet ukida se pod uslovima i po
postupku utvr|enom zakonom.
O ukidawu univerziteta, odnosno fakulteta ~iji je osniva~
Republika odlu~uje Vlada.
Studenti ukinutog univerziteta, odnosno fakulteta imaju
pravo da zavr{e zapo~ete studije na univerzitetu, odnosno fakultetu
koji odredi ministar prosvete i sporta.
- 5 -
III. DELATNOST UNIVERZITETA I FAKULTETA
1. Obrazovna delatnost
1.1. Nastavni plan i program
^lan 15.
Obrazovna delatnost na fakultetu i univerzitetu ostvaruje
se kroz studije, kao i kroz posebne oblike studija za inovaciju znawa i
stalno stru~no obrazovawe i usavr{avawe.
^lan 16.
Studije na
magistarske i doktorske.
fakultetu
su
osnovne,
specijalisti~ke,
Studije na univerzitetu su specijalisti~ke, magistarske i
doktorske iz interdisciplinarnih i multidisciplinarnih nau~nih,
odnosno umetni~kih oblasti.
Univerzitet, odnosno fakultet mo`e organizovati studije
iz svog delokruga u saradwi sa stranim univerzitetom, fakultetom ili
me|unarodnom organizacijom.
^lan 17.
Studije se ostvaruju na osnovu nastavnog plana i programa.
Nastavnim planom utvr|uje se trajawe studija, nastavni
predmeti i wihov raspored po godinama studija, semestrima i
trimestrima i broj ~asova predavawa i ve`bi.
Obim svih oblika nastave mo`e se iskazati brojem bodova
umesto brojem ~asova.
Programom nastavnog predmeta utvr|uje se wegov sadr`aj,
oblici nastave i na~in provere znawa studenata.
^lan 18.
Nastavni program osnovnih studija obuhvata: dru{tvenohuma-nisti~ke, umetni~ke, teorijsko-metodolo{ke, op{te stru~ne i u`e
stru~ne nastavne sadr`aje.
Nastavni program specijalisti~kih studija obuhvata:
teorijsko-stru~ne i u`e stru~ne programske sadr`aje, kao i prakti~an stru~ni
rad.
Nastavni program magistarskih studija obuhvata: teorijskome-todolo{ke sadr`aje i nau~ni, odnosno umetni~ki rad.
- 6 Nastavni program doktorskih studija obuhvata: teorijsko-metodolo{ke sadr`aje i nau~ni rad.
^lan 19.
Fakultet ~iji je osniva~ Republika donosi nastavne
planove osnovnih, magistarskih i doktorskih studija, uz saglasnost
univerziteta.
Univerzitet ~iji je osniva~ Republika donosi nastavne
planove i programe za oblike studija koje organizuje.
Univerzitet, odnosno fakultet, ~iji je osniva~ pravno ili
fizi~ko lice, donosi nastavni plan, po prethodno pribavqenoj
saglasnosti ministra prosvete i sporta.
Ministar prosvete i sporta, na predlog Republi~kog saveta
za razvoj univerzitetskog obrazovawa, imenuje stru~nu komisiju koja daje
ocenu uskla|enosti nastavnog plana iz stava 3. ovog ~lana sa
dostignu}ima nauke.
Nastavne programe studija donosi univerzitet, odnosno
fakultet.
Nastavni plan specijalisti~kih studija donosi fakultet.
Nastavne planove i programe specijalisti~kih, magistarskih
i doktorskih studija koje organizuje vi{e fakulteta donosi univerzitet,
na predlog tih fakulteta.
Nastavni plan i program stalnog stru~nog obrazovawa i
usavr{avawa donosi fakultet.
Programe za inovaciju znawa donosi fakultet.
^lan 20.
Univerzitet, odnosno fakultet vr{i izmenu i dopunu
nastavnog plana i programa po postupku propisanom za dono{ewe novog
nastavnog plana i programa.
Ne smatraju se izmenama i dopunama nastavnog plana i
programa izmene i dopune koje univerzitet, odnosno fakultet vr{i radi
wihovog uskla|ivawa sa organizacijom rada i dostignu}ima nauke i
umetnosti.
^lan 21.
Nastavnim planom osnovnih studija mo`e se utvrditi
najmawe 24, a najvi{e 30 ~asova predavawa i ve`bi sedmi~no.
- 7 Na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti u
fond ~asova iz stava 1. ovog ~lana ne ulazi obavezan prakti~an rad
studenata, odnosno ve`be iz umetni~kih nastavnih predmeta.
^lan 22.
Licu koje savlada program za inovaciju znawa ili program
stalnog stru~nog obrazovawa i usavr{avawa fakultet izdaje
odgovaraju}u javnu ispravu.
Fakultet, u okviru svoje delatnosti, organizuje polagawe
stru~nog ispita, po prethodno pribavqenoj saglasnosti ministra
prosvete i sporta.
Ministar prosvete i sporta ne daje saglasnost fakultetu za
obavqawe poslova iz stava 2. ovog ~lana, ako fakultet obavqa ove
poslove kao javno ovla{}ewe povereno zakonom.
Program stru~nih ispita utvr|uje fakultet i odgovaraju}e
ministarstvo.
^lan 23.
Studije se ostvaruju u toku {kolske godine koja po~iwe 1.
oktobra teku}e godine, a zavr{ava se 30. septembra naredne godine.
Statutom univerziteta, odnosno fakulteta utvr|uje se vreme
ostvarivawa programa osnovnih, specijalisti~kih, magistarskih i
doktorskih studija u toku {kolske godine.
^lan 24.
Univerzitet, odnosno fakultet donosi godi{wi program
rada. Program rada donosi se do 30. septembra za narednu {kolsku
godinu.
^lan 25.
Osnovne studije traju od tri do {est {kolskih godina.
Specijalisti~ke studije traju od jedne do dve {kolske
godine, u skladu sa statutom univerziteta, odnosno fakulteta.
Magistarske studije traju do dve {kolske godine.
Doktorske studije traju tri {kolske godine.
Trajawe specijalisti~kih studija iz medicine, stomatologije
i farmacije ure|uje se posebnim zakonom.
^lan 26.
Nastava se ostvaruje: predavawima, ve`bama, seminarima,
konsultacijama, nau~nim, odnosno umetni~kim radom, stru~nom praksom,
- 8 mentorskim radom, kao i drugim oblicima obrazovno-nau~nog, odnosno
obrazovno-umetni~kog rada utvr|enim statutom univerziteta, odnosno
fakulteta.
Organizacija izvo|ewa
univerziteta, odnosno fakulteta.
nastave
utvr|uje
se
statutom
^lan 27.
Obaveze univerziteta, odnosno fakulteta prema studentima
u pogledu na~ina organizovawa i vremena odr`avawa nastave, kao i
obezbe|ivawa drugih uslova za savla|ivawe nastavnog plana i programa,
ure|uju se op{tim aktom univerziteta, odnosno fakulteta.
1.2. Upis
^lan 28.
U prvu godinu osnovnih studija mo`e se upisati lice koje
ima sredwe obrazovawe u ~etvorogodi{wem trajawu, utvr|eno statutom
fakulteta.
U prvu godinu osnovih studija na fakultetu umetnosti,
odnosno akademiji umetnosti mo`e se upisati i lice koje nema zavr{eno
sredwe obrazovawe, pod uslovima utvr|enim statutom fakulteta,
odnosno akademije umetnosti.
^lan 29.
U prvu godinu specijalisti~kih studija mo`e se upisati
lice koje ima visoko obrazovawe.
U prvu godinu magistarskih studija mo`e se upisati lice
koje ima visoko obrazovawe, utvr|eno statutom univerziteta, odnosno
fakulteta i koje je na osnovim studijama steklo prose~nu ocenu najmawe
8 (osam).
Lice koje ima prose~nu ocenu mawu od 8 (osam) na osnovnim
studijama pola`e kvalifikacioni ispit, u skladu sa statutom
univerziteta, odnosno fakulteta.
U prvu godinu doktorskih studija mo`e se upisati lice koje
ima visoko obrazovawe, utvr|eno statutom univerziteta, odnosno
fakulteta i koje je na osnovnim studijama steklo prose~nu ocenu
najmawe 9 (devet).
Uslovi za upis na studije bli`e se utvr|uju statutom
univerziteta i fakulteta.
- 9 ^lan 30.
Stranac se mo`e upisati u prvu godinu osnovnih,
specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija pod istim uslovima
kao i jugoslovenski dr`avqanin.
Stranac mo`e konkurisati za upis u prvu godinu osnovnih,
specijalisti~kih, magistarskih i doktorskih studija koje se izvode na
srpskom jeziku, pod uslovom da vlada tim jezikom.
Proveru znawa srpskog jezika obavqa posebna komisija na
na~in utvr|en statutom fakulteta, odnosno univerziteta.
Stranac pla}a {kolarinu na osnovnim, specijalisti~kim,
magistarskim i doktorskim studijama, osim ako me|unarodnim
sporazumom nije druk~ije odre|eno.
Stranac se mo`e upisati na studije ako je zdravstveno
osiguran.
^lan 31.
Poseban uslov za upis u prvu godinu studija koje se izvode
na stranom jeziku ili jeziku nacionalne mawine jeste znawe jezika na
kome se izvodi nastava.
Student, upisan na studije iz stava 1. ovog ~lana, mo`e
prelaziti u toku studija na nastavni plan i program studija koje se
izvode na srpskom jeziku, nakon provere znawa srpskog jezika.
Proveru znawa jezika iz st. 1. i 2. ovog ~lana obavqa
posebna komisija, na na~in i po postupku propisanom statutom
fakulteta, odnosno univerziteta.
^lan 32.
Odluku o broju studenata koji se upisuju u prvu godinu
osnovnih, magistarskih i doktorskih studija, ~ije se obrazovawe
finansira iz buxeta i koji pla}aju {kolarinu, za fakultete i
univerzitete ~iji je osniva~ Republika, donosi Vlada, po pribavqenom
mi{qewu univerziteta.
Univerzitet dostavqa mi{qewe iz stava 1. ovog ~lana
polaze}i od kadrovskih, prostornih, tehni~kih i drugih mogu}nosti
fakulteta i dru{tvenih potreba.
Odluka iz stava 1. ovog ~lana donosi se do 31. marta teku}e
{kolske godine za narednu {kolsku godinu.
- 10 ^lan 33.
Upis u prvu godinu studija
univerzitetu sprovodi se na osnovu konkursa.
na
fakultetu,
odnosno
Konkurs iz stava 1. ovog ~lana sadr`i: broj studenata koji
se mogu upisati za svaki odsek, grupu ili smer; uslove za upis
studenata; merila za utvr|ivawe redosleda kandidata; na~in i vreme
polagawa kvalifikacionog i prijemnog ispita, odnosno ispita za
proveru sklonosti i sposobnosti; rok za upis primqenih kandidata i
visinu {kolarine koju pla}aju studenti ~ije se obrazovawe ne
finansira iz buxeta.
Fakulteti ~iji je osniva~ Republika objavquju zajedni~ki
konkurs za upis u prvu godinu osnovnih studija.
^lan 34.
Kandidat koji konkuri{e za upis u prvu godinu osnovnih
studija pola`e prijemni ispit, odnosno ispit za proveru sklonosti i
sposobnosti.
Izuzetno od stava 1. ovog ~lana kandidat, koji je kao u~enik
tre}eg ili ~etvrtog razreda sredwe {kole pokazao izuzetan uspeh na
republi~kom takmi~ewu koje organizuje Ministarstvo prosvete i sporta,
odnosno na saveznom ili me|unarodnom takmi~ewu, ne pola`e prijemni
ispit iz odgovaraju}eg nastavnog predmeta, u skladu sa statutom
univerziteta i fakulteta.
Kandidatu iz stava 2. ovog ~lana vrednuje se prijemni
ispit, odnosno deo tog ispita maksimalnim brojem bodova.
Redosled kandidata za upis u prvu godinu osnovnih studija
utvr|uje se na osnovu op{teg uspeha postignutog u sredwem obrazovawu i
rezultata postignutih na prijemnom ispitu, odnosno ispitu za proveru
sklonosti i sposobnosti.
^lan 35.
Status studenta se sti~e upisom na fakultet, odnosno
univerzitet.
Status studenta koji se finansira iz buxeta student
ostvaruje samo na jednom univerzitetu, odnosno fakultetu.
Status studenta gubi se ispisom sa fakulteta, danom
diplomirawa i kada student ne izvr{i upis u godinu studija.
- 11 ^lan 36.
Lice sa vi{im, odnosno visokim obrazovawem mo`e se
upisati na osnovne studije na fakultetu bez polagawa prijemnog ispita,
odnosno ispita za proveru sklonosti i sposobnosti, u skladu sa
statutom fakulteta.
Pravo iz stava 1. ovog ~lana ostvaruje se na li~ni zahtev.
Dekan odlu~uje o priznavawu polo`enih ispita.
Lice iz stava 1. ovog ~lana upisuje se u odre|enu godinu
studija, pod uslovima propisanim statutom fakulteta, u statusu studenta
koji pla}a {kolarinu.
^lan 37.
Student mo`e prelaziti u toku studija na drugi fakultet,
odnosno sa jednog na drugi odsek, grupu ili smer istog fakulteta, ako
ispuni uslove za upis u narednu godinu studija na fakultetu na kome je
upisan.
Student iz stava 1. ovog ~lana zadr`ava ste~eni status u
pogledu pla}awa studija.
Student ne mo`e pre}i na drugi fakultet u prvoj i
posledwoj godini studija.
Statutom fakulteta bli`e se utvr|uju uslovi upisa na
fakultet, odnosno na drugi odsek, grupu ili smer unutar istog
fakulteta.
1.3. Ispiti
^lan 38.
Uspeh studenata na ispitu izra`ava se ocenom od 5 (pet) do
10 (deset).
Pri utvr|ivawu ocene na ispitu uzima se u obzir i
rezultat studenta postignut na ve`bama, kolokvijumima, seminarima ili
drugim oblicima nastave.
Student koji nije postigao zadovoqavaju}i uspeh na ispitu
dobija ocenu 5 (pet).
Ocenu daje nastavnik, odnosno ispitna komisija.
Ocena se upisuje u indeks i zapisnik. Ocena 5 (pet) se ne
upisuje u indeks.
- 12 ^lan 39.
Ispitni rokovi jesu: junski, septembarski i januarski, kao i
dva ispitna roka koja fakultet, odnosno univerzitet utvr|uje u skladu
sa vremenom ostvarivawa programa nastave.
Statutom fakulteta, odnosno univerziteta mogu se utvrditi
i drugi ispitni rokovi.
Statutom fakulteta, odnosno univerziteta utvr|uje se na~in
obezbe|ivawa javnosti ispita, kao i pravo studenta da ponovo pola`e
ispit ako je nezadovoqan dobijenom ocenom.
Apsolvent ima pravo da pola`e ispite svakog meseca u
toku {kolske godine.
Statutom fakulteta umetnosti, odnosno akademije umetnosti
mogu se utvrditi nastavni predmeti iz kojih se ispit mo`e polagati
samo u jednom ispitnom roku u toku {kolske godine.
^lan 40.
Posle tri neuspela polagawa istog ispita student taj ispit
pola`e uz naknadu tro{kova.
Student mo`e tra`iti da pola`e ispit iz stava 1. ovog
~lana pred komisijom koju obrazuje dekan, u skladu sa statutom
fakulteta.
1.4. Pravila osnovnih studija
^lan 41.
Student je obavezan da poha|a nastavu i
predispitne obaveze utvr|ene nastavnim programom fakulteta.
izvr{i
Overom zimskog semestra student sti~e pravo da poha|a
nastavu u letwem semestru.
Uslovi za overu semestra i godine studija propisuju se
statutom fakulteta.
^lan 42.
Student mo`e upisati narednu godinu studija sa:
1) dva nepolo`ena ispita iz nastavnih predmeta prethodne
godine studija u kojoj ima najvi{e sedam nastavnih predmeta;
- 13 2) tri nepolo`ena ispita iz nastavnih predmeta prethodne
godine studija u kojoj ima osam, devet ili deset nastavnih predmeta, i
3) ~etiri nepolo`ena ispita iz nastavnih predmeta
prethodne godine studija u kojoj ima najmawe jedanaest nastavnih
predmeta.
Student mo`e upisati zavr{nu godinu studija ako polo`i
ispite iz najmawe polovine nastavnih predmeta ili odgovaraju}eg broja
nastavnih predmeta prethodne godine studija, u skladu sa statutom
fakulteta.
Statutom fakulteta utvr|uju se nastavni predmeti koje
student mora polo`iti kao uslov za upis u narednu godinu studija.
Statutom fakulteta umetnosti, odnosno akademije umetnosti
utvr|uju se uslovi upisa u narednu godinu studija.
Student upisuje godinu studija najkasnije do 1. novembra, u
skladu sa statutom fakulteta.
Student koji ne overi posledwu godinu studija ponovo
upisuje tu godinu studija.
^lan 43.
Student koji se finansira iz buxeta mo`e u toku studija
ponoviti dve razli~ite godine.
Ako student u ponovqenoj godini studija ne ispuni uslov za
upis u narednu godinu studija mo`e nastaviti studije u statusu studenta
koji pla}a {kolarinu.
Student koji pla}a {kolarinu, a ispuni uslove za upis u
narednu godinu studija u roku od jedne {kolske godine, sti~e pravo da
nastavi studije u okviru broja studenata koji se finansiraju iz buxeta.
^lan 44.
Student koji ponovi godinu studija snosi tro{kove studija
za tu godinu srazmerno pove}anim tro{kovima fakulteta za ponovqenu
godinu.
Uslovi i na~in pla}awa tro{kova iz stava 1. ovog ~lana
bli`e se ure|uju op{tim aktom fakulteta.
^lan 45.
Student ima pravo
nastavnom planu i programu.
da
zavr{i
studije
po
zapo~etom
- 14 Student koji posle ponovqene godine studija ne ispuni
uslov za upis u narednu godinu mo`e nastaviti studije po novom
nastavnom planu i programu.
^lan 46.
Student koji u prve dve godine osnovnih studija postigne
prose~nu ocenu najmawe 8,5 (osam i po) ima pravo da zavr{i studije u
roku kra}em od predvi|enog.
Uslovi za ostvarivawe prava iz stava 1. ovog ~lana bli`e
se utvr|uju statutom fakulteta.
Fakultet je du`an da studentu iz stava 1. ovog ~lana
odredi mentora iz reda nastavnika i obezbedi druge uslove, u skladu sa
statutom.
^lan 47.
Studentu koji je za vreme osnovnih studija zbog bolesti bio
spre~en da studira, studentu koji je upu}en na stru~nu praksu u zemqi
ili inostranstvu, a u trajawu od najmawe tri meseca, kao i studentu
koji je upu}en na odslu`ewe, odnosno doslu`ewe vojnog roka, studentu
roditequ deteta do godinu dana `ivota i studentkiwi za vreme
trudno}e, miruju prava i obaveze.
Student ostvaruje mirovawe prava i obaveza iz stava 1.
ovog ~lana na li~ni zahtev.
Student kome miruju prava i obaveze mo`e polagati ispite
iz nastavnih predmeta za koje je ispunio obaveze utvr|ene programom
studija.
^lan 48.
Student koji u toku zimskog semestra ne ispuni do jedne
tre}ine predispitnih obaveza mo`e na li~ni zahtev da poha|a nastavu u
letwem semestru, kao i da nadoknadi predispitne obaveze uz naknadu
tro{kova.
Uslovi za ostvarivawe prava iz stava 1. ovog ~lana
propisuju se statutom fakulteta.
Visinu tro{kova nadoknade predispitnih obaveza utvr|uje
fakultet.
^lan 49.
Student pola`e diplomski ispit ako je to nastavnim
planom i programom studija predvi|eno.
- 15 Statutom fakulteta utvr|uje se na~in polagawa diplomskog
ispita.
^lan 50.
Apsolventski rok traje {est meseci od isteka posledwe
godine studija.
Na fakultetu na kome je predvi|en diplomski ispit,
apsolventski rok traje dvanaest meseci.
Po isteku apsolventskog roka student ima pravo da pola`e
ispite uz naknadu tro{kova.
Student ima pravo da zavr{i zapo~ete studije po nastavnom
planu i programu po kome je stekao status apsolventa u roku od dve
godine od isteka apsolventskog roka.
Po isteku roka iz stava 4. ovog ~lana student mo`e
nastaviti studije po novom nastavnom planu i programu, uz obavezu
pla}awa tro{kova studija, u skladu sa statutom fakulteta.
^lan 51.
Student koji polo`i sve ispite utvr|ene nastavnim planom
osnovnih studija sti~e visoko obrazovawe i stru~ni naziv odre|en
zakonom.
Statutom fakulteta mo`e se predvideti da student koji
polo`i vi{e od polovine ispita utvr|enih nastavnim planom osnovnih
studija, mo`e na li~ni zahtev ste}i odgovaraju}e obrazovawe i stru~ni
naziv, pod uslovima i na na~in propisan statutom fakulteta.
Fakultet izdaje diplomu o ste~enom obrazovawu iz stava 2.
ovog ~lana, u skladu sa odredbama ovog zakona, na obrascu koji
propisuje ministar prosvete i sporta.
Op{ti uspeh studenta na osnovnim studijama utvr|uje se
prose~nom ocenom.
Prose~na ocena iz stava 4. ovog ~lana predstavqa
aritmeti~ku sredinu ocena iz nastavnih predmeta utvr|enih nastavnim
planom, ukqu~uju}i i ocenu postignutu na diplomskom ispitu, ako je taj
ispit utvr|en.
1.5. Magistarska teza i specijalisti~ki rad
^lan 52.
Magistarska teza je rezultat samostalnog nau~nog rada
studenta, kojim se sistematizuju postoje}a nau~na znawa i daje doprinos
novim nau~nim saznawima.
- 16 Magistarska teza u umetnosti je: projekat, umetni~ki rad,
izlo`ba umetni~kih radova, pozori{na predstava, film, radio ili
televizijska emisija, kompozicija, koncertno ili scensko izvo|ewe
muzi~kog dela, solisti~ki koncert i pismeni rad.
Ve}e fakulteta, odnosno ve}e univerziteta odobrava temu
magistarske teze i odre|uje studentu mentora.
Komisija za odbranu magistarske teze se sastoji od najmawe
tri nastavnika i istra`iva~a u odgovaraju}em nau~nom zvawu, od kojih
najmawe jedan nije u radnom odnosu na fakultetu na kome se magistarska
teza brani.
^lan 53.
Student mo`e braniti magistarsku tezu u roku do tri
godine od dana odobravawa teme magistarske teze.
Studentu se mo`e odobriti na wegov zahtev produ`ewe
roka za odbranu magistarske teze, pod uslovima utvr|enim statutom
fakulteta, odnosno univerziteta kada univerzitet organizuje te studije.
Postupak odbrane magistarske teze utvr|uje se statutom
fakulteta, odnosno univerziteta.
^lan 54.
Odbranom magistarske teze student sti~e akademski naziv
magistra
nauka,
odnosno
magistra
umetnosti,
a
odbranom
specijalisti~kog rada - stru~ni naziv specijaliste.
1.6. Doktorska disertacija
^lan 55.
Doktorska disertacija je rezultat originalnog nau~nog rada
doktoranta u odgovaraju}oj nau~noj oblasti.
^lan 56.
Pravo da brani doktorsku disertaciju ima lice koje je
steklo akademski naziv magistra nauka ili lice koje je zavr{ilo
doktorske studije.
Lice koje odbrani doktorsku disertaciju sti~e nau~ni
stepen doktora nauka.
- 17 ^lan 57.
Kandidat brani doktorsku disertaciju u roku do pet godina
od dana odobravawa teme.
Kandidatu se mo`e odobriti, na wegov zahtev, produ`ewe
roka za odbranu doktorske disertacije pod uslovima utvr|enim statutom
fakulteta, odnosno univerziteta.
Univerzitet daje saglasnost na predlog teme doktorske
disertacije i na referat o ura|enoj doktorskoj disertaciji kada se
disertacija brani na fakultetu.
Zahtev za davawe saglasnosti iz stava 3. ovog ~lana
podnosi fakultet.
Na zahtev kandidata, ve}e
univerziteta odre|uje nastavnika - mentora.
fakulteta,
odnosno
ve}e
Postupak odbrane doktorske disertacije bli`e se ure|uje
statutom fakulteta, odnosno univerziteta kada se doktorska disertacija
brani na univerzitetu.
Postupak davawa saglasnosti iz stava 3. ovog ~lana ure|uje
se op{tim aktom univerziteta.
^lan 58.
Fakultet, odnosno univerzitet obrazuje komisiju za ocenu i
odbranu doktorske disertacije.
Komisija iz stava 1. ovog ~lana sastoji se od najmawe tri
nastavnika i istra`iva~a u odgovaraju}em nau~nom zvawu, od kojih
najmawe jedan nije u radnom odnosu na fakultetu na kome se brani
doktorska disertacija.
^lan 59.
Odbranom doktorske disertacije
promociju u nau~ni stepen doktora nauka.
sti~e
se
pravo
na
Promociju doktora nauka obavqa rektor univerziteta, po
postupku utvr|enom statutom univerziteta.
1.7. Po~asni doktorat
^lan 60.
Licu koje je svojim delima unapredilo nau~nu misao i licu
koje je naro~ito zaslu`no za napredak nauke, tehnike, tehnologije,
- 18 kulture i umetnosti, univerzitet mo`e, kao priznawe, dodeliti po~asni
doktorat.
Univerzitet mo`e dodeliti po~asni doktorat i strancu.
Op{tim aktom univerziteta bli`e se ure|uju uslovi i
postupak za dodelu po~asnog doktorata.
2. Nau~na i umetni~ka delatnost
^lan 61.
Nau~ni, odnosno umetni~ki i obrazovni rad delovi su
jedinstvene nau~no-obrazovne, odnosno umetni~ko-obrazovne delatnosti
univerziteta i fakulteta.
Univerzitet, odnosno fakultet mo`e da osniva inkubatore
i inovacione centre, u skladu sa posebnim zakonom.
^lan 62.
Univerzitet i fakultet obavqaju nau~nu i
delatnost kao ravnopravne oblasti svoje ukupne delatnosti.
Nau~ni rad ostvaruje se kroz
istra`ivawa koja se obavqaju u ciqu
nau~nog usavr{avawa, razvoja nau~nog i
studenata u nau~ni rad, kao i stvarawa
razvoj univerziteta i fakulteta.
umetni~ku
osnovna, primewena i razvojna
podizawa kvaliteta nastave,
nastavnog podmlatka, uvo|ewa
materijalnih uslova za rad i
Umetni~ki rad univerziteta i fakulteta ostvaruje se kroz
umetni~ke projekte koji se obavqaju u ciqu podizawa kvaliteta nastave,
kao i kroz umetni~ke projekte kojima se unapre|uje kultura.
Nau~ni rad na univerzitetu i fakultetu obavqa se i
organizuje na na~in utvr|en statutom univerziteta i fakulteta, u skladu
sa zakonom kojim se ure|uje nau~noistra`iva~ka delatnost.
Umetni~ki rad na univerzitetu i fakultetu obavqa se i
organizuje na na~in utvr|en statutom univerziteta i fakulteta.
^lan 63.
Univerzitet i fakultet donose petogodi{we i godi{we
programe nau~nih istra`ivawa, odnosno umetni~kog rada.
Univerzitet daje mi{qewe o delu programa nau~nog
istra`ivawa, odnosno umetni~kog rada svojih ~lanova, koji finansira
Republika.
- 19 -
IV. ZA[TITA PRAVA STUDENATA I ODGOVORNOST
STUDENATA
^lan 64.
Radi za{tite prava i interesa studenata, na univerzitetu i
fakultetu se organizuje studentski parlament.
Izbori za studentski parlament univerziteta i fakulteta
sprovode se jedinstveno, jednom godi{we, na neposrednim i tajnim
izborima, na kojima pravo glasa i kandidovawa imaju svi studenti
odnosnog univerziteta i fakulteta.
Studentski parlament univerziteta bira i razre{ava
studenta prorektora i predstavnike studenata u organima upravqawa
univerziteta.
Studentski parlament fakulteta bira i razre{ava studenta
prodekana i predstavnike studenata u organima upravqawa fakulteta.
Mandat studenta prorektora i studenta prodekana traje
godinu dana.
Polo`aj, delatnost, organizacija i nadle`nost studentskog
parlamenta bli`e se odre|uje statutom studentskog parlamenta, u skladu
sa zakonom.
Studentski parlament mo`e davati ve}u fakulteta, odnosno
ve}u univerziteta predloge koji se odnose na podizawe kvaliteta
obrazovnog procesa i podnositi prigovore na organizaciju i na~in
izvo|ewa nastave.
Ve}e fakulteta, odnosno ve}e univerziteta razmatra
predloge i prigovore iz stava 7. ovog ~lana i o wima se izja{wava.
Predstavnici studentskog parlamenta imaju
prisustvuju sednicama ve}a univerziteta, odnosno fakulteta.
pravo
da
Univerzitet, odnosno fakultet du`an je da obezbedi
odgovaraju}e prostorije i druge nu`ne uslove za rad studentskog
parlamenta, u skladu sa statutom univerziteta, odnosno fakulteta.
^lan 65.
U~esnik konkursa za upis mo`e podneti prigovor na
regularnost konkursa, regularnost ispita, redosled kandidata za upis u
prvu godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija dekanu,
odnosno rektoru ako se prigovor odnosi na studije koje organizuje
univerzitet, u roku od tri dana od dana objavqivawa liste na oglasnoj
tabli fakulteta, odnosno univerziteta.
- 20 Po prigovoru u~esnika konkursa dekan, odnosno rektor
donosi re{ewe u roku od tri dana od dana prijema prigovora.
Kandidat mo`e izjaviti `albu savetu fakulteta, odnosno
savetu univerziteta u roku od tri dana od dana prijema re{ewa.
Savet fakulteta, odnosno savet univerziteta re{ava po
`albi u roku od tri dana od dana wenog prijema.
^lan 66.
Student mo`e podneti prigovor:
1) na ocenu dobijenu na ispitu ako smatra da ispit nije
obavqen u skladu sa ovim zakonom ili statutom fakulteta, odnosno
univerziteta;
2) na akt kojim mu nije odobren upis u narednu godinu
studija, ako smatra da nije donet u skladu sa ovim zakonom ili statutom
fakulteta, odnosno univerziteta.
Student podnosi prigovor dekanu u roku od tri dana od
dana saop{tewa ocene, odnosno prijema akta.
Dekan donosi re{ewe po prigovoru studenta, uz
konsultaciju sa studentom prodekanom, a u roku od pet dana od dana
prijema prigovora.
^lan 67.
Student mo`e podneti prijavu dekanu fakulteta u slu~aju
neprimerenog pona{awa zaposlenih na fakultetu u roku od 15 dana od
nastupawa slu~aja.
Dekan je du`an da prijavu razmotri i, uz konsultaciju sa
studentom prodekanom odlu~i o woj, u roku od 15 dana od dana prijema
prijave.
^lan 68.
Student odgovara za povredu obaveze koja je u vreme
izvr{ewa bila utvr|ena op{tim aktom fakulteta.
Za lak{u povredu obaveze studentu se izri~e disciplinska
mera opomene ili ukora, a za te`u povredu obaveze disciplinska mera
strogog ukora ili iskqu~ewa najdu`e do jedne {kolske godine.
Disciplinski postupak ne mo`e se pokrenuti po isteku tri
meseca od dana saznawa za povredu obaveze i u~inioca, odnosno {est
meseci od dana kada je povreda u~iwena.
- 21 Op{tim aktom fakulteta utvr|uju se lak{e i te`e povrede
obaveza studenata, disciplinski organi i disciplinski postupak za
utvr|ivawe odgovornosti studenata.
V. NASTAVNICI I SARADNICI UNIVERZITETA
1. Zvawa nastavnika i saradnika univerziteta
^lan 69.
Zvawa nastavnika
profesor i redovni profesor.
univerziteta
jesu:
docent,
vanredni
Zvawa nastavnika stranog jezika na nemati~nom fakultetu,
osim zvawa predvi|enih u stavu 1. ovog ~lana, jesu i zvawa predava~ i
vi{i predava~.
^lan 70.
Zvawa saradnika univerziteta jesu: asistent - pripravnik,
asistent, lektor i vi{i lektor.
Zvawa saradnika za stru~no-umetni~ke nastavne predmete na
akademiji umetnosti, odnosno fakultetu umetnosti, kao i na drugom
fakultetu jesu: stru~ni saradnik, vi{i stru~ni saradnik i samostalni
stru~ni saradnik.
U umetni~ko-obrazovnom radu na akademiji umetnosti,
odnosno fakultetu umetnosti u~estvuju i umetni~ki saradnici u
zvawima: umetni~ki saradnik - asistent, umetni~ki saradnik, vi{i
umetni~ki saradnik i samostalni saradnik.
Fakultet mo`e imati u radnom odnosu i saradnika bez
saradni~kog zvawa.
Statutom fakulteta ure|uju se uslovi i na~in zasnivawa
radnog odnosa saradnika iz stava 4. ovog ~lana.
^lan 71.
Nastavnik i saradnik biraju se u zvawe za u`u nau~nu,
odnosno umetni~ku oblast.
U`e nau~ne oblasti utvr|uju se statutom fakulteta, odnosno
univerziteta.
- 22 -
2. Uslovi za izbor nastavnika univerziteta
^lan 72.
Za docenta mo`e biti izabrano lice koje ima:
1)
nau~ni stepen doktora nauka iz u`e nau~ne oblasti za
koju se bira;
2) nau~ne, odnosno stru~ne radove objavqene u nau~nim
~asopisima ili zbornicima, sa recenzijama;
3)
sposobnost za nastavni rad.
Za vanrednog profesora mo`e biti izabrano lice koje,
pored uslova iz stava 1. ovog ~lana, ima:
1) vi{e nau~nih radova od zna~aja za razvoj nauke u u`oj
nau~noj oblasti objavqenih u me|unarodnim ili vode}im doma}im
~asopisima, sa recenzijama;
2) originalno stru~no ostvarewe (projekat, studiju, patent,
originalni metod, novu sortu i sl.), odnosno rukovo|ewe ili u~e{}e u
nau~nim projektima;
3) objavqeni uxbenik ili monografiju ili praktikum ili
zbirku zadataka za u`u nau~nu oblast za koju se bira;
4) vi{e radova saop{tenih na me|unarodnim ili doma}im
nau~nim skupovima.
Za redovnog profesora mo`e biti izabrano lice koje, pored
uslova iz stava 1. ovog ~lana, ima:
1) ve}i broj nau~nih radova koji uti~u na razvoj nau~ne
misli u u`oj oblasti objavqenih u me|unarodnim ili vode}im doma}im
~asopisima, sa recenzijama;
2) ve}i broj nau~nih radova i saop{tewa iznetih na
me|unarodnim ili doma}im nau~nim skupovima;
3)
objavqeni uxbenik ili monografiju;
4) originalno stru~no ostvarewe (projekat, studiju, patent,
originalni metod, novu sortu i sl.), odnosno u~estvovawe ili
rukovo|ewe u nau~nim projektima;
5) ostvarene
rezultate
u
razvoju
nau~no-nastavnog
podmlatka na fakultetu, a posebno kroz mentorstvo u magistarskim
tezama ili doktorskim disertacijama, kao i u~e{}e u komisijama za
ocenu ili odbranu magistarskih teza ili doktorskih disertacija.
Statutom fakulteta bli`e se ure|uju uslovi iz st. 1. do 3.
ovog ~lana, kao i na~in utvr|ivawa ispuwenosti pedago{kih uslova.
^lan 73.
Za docenta, vanrednog i redovnog profesora na fakultetu
umetnosti, odnosno akademiji umetnosti mo`e biti izabrano lice koje
ispuwava uslove utvr|ene ~lanom 72. ovog zakona.
- 23 Za docenta iz umetni~ke, odnosno stru~no-umetni~ke oblasti
mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, priznata
umetni~ka dela, odnosno ostvarewa i sposobnost za nastavni rad.
Za vanrednog profesora iz umetni~ke, odnosno stru~no-umetni~ke oblasti mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe,
umetni~ka dela, odnosno ostvarewa od zna~aja za razvoj umetnosti i
sposobnost za nastavni rad.
Za redovnog profesora iz umetni~ke, odnosno stru~no-umetni~ke oblasti mo`e biti izabrano lice koje ima visoko obrazovawe,
izuzetna umetni~ka dela, odnosno ostvarewa koja su zna~ajnije uticala
na razvoj kulture i umetnosti i sposobnost za nastavni rad.
Za nastavnika iz umetni~ke, odnosno stru~no-umetni~ke
oblasti mo`e biti izabrano i lice koje ima vrhunska umetni~ka
ostvarewa i sposobnost za nastavni rad.
Statutom fakulteta umetnosti, odnosno akademije umetnosti
i fakulteta koji nije mati~an za umetnost odre|uju se umetni~ke,
odnosno stru~no-umetni~ke oblasti za koje se izbor nastavnika obavqa
pod uslovima iz st. 2. do 5. ovog ~lana i bli`e utvr|uju uslovi za
izbor u svako od tih zvawa.
^lan 74.
Za predava~a stranog jezika na nemati~nom fakultetu mo`e
biti izabrano lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe i
objavqene stru~ne, odnosno nau~ne radove u odgovaraju}oj nau~noj
oblasti i sposobnost za nastavni rad.
Za vi{eg predava~a stranog jezika na nemati~nom fakultetu
mo`e biti izabrano lice koje, pored uslova predvi|enih stavom 1. ovog
~lana, ima i akademski naziv magistra nauka.
3. Uslovi za izbor saradnika univerziteta
^lan 75.
Za asistenta - pripravnika mo`e da bude izabrano lice sa
visokim obrazovawem i koje na osnovnim studijama ima prose~nu ocenu
najmawe 8 (osam).
Za asistenta mo`e da bude izabrano lice koje ima
akademski naziv magistra nauka, odnosno magistra umetnosti i ima
smisla za nastavni rad.
Za asistenta iz umetni~kog, odnosno stru~no-umetni~kog
nastavnog predmeta mo`e da bude izabrano lice koje ima visoko
obrazovawe, ako u toj oblasti nisu organizovane magistarske studije.
- 24 Za asistenta klini~kog predmeta utvr|enog statutom
medicinskog i stomatolo{kog fakulteta, mo`e da bude izabrano lice
koje ima akademski naziv magistra nauka i koje je zavr{ilo
specijalizaciju, u skladu sa posebnim zakonom.
Za lektora stranog jezika mo`e da bude izabrano lice koje
ima odgovaraju}e visoko obrazovawe, prose~nu ocenu najmawe 8 (osam) na
osnovnim studijama, koje u potpunosti vlada tim stranim jezikom i ima
smisla za nastavni rad.
Za vi{eg lektora mo`e da bude izabrano lice koje, pored
uslova iz stava 5. ovog ~lana, ima objavqene stru~ne, odnosno nau~ne
radove.
^lan 76.
Zvawe stru~nog saradnika umetni~ke, odnosno stru~noumetni~ke oblasti mo`e da stekne lice koje ima odgovaraju}e stru~ne
rezultate.
Zvawe vi{eg stru~nog saradnika umetni~ke, odnosno
stru~no--umetni~ke oblasti mo`e da stekne lice koje ima visoko
obrazovawe i priznate stru~ne radove.
Zvawe samostalnog stru~nog saradnika umetni~ke, odnosno
stru~no-umetni~ke oblasti mo`e da stekne lice koje ima visoko
obrazovawe i stru~ne rezultate od zna~aja za razvoj struke ili
umetnosti.
Statutom fakulteta umetnosti, odnosno akademije umetnosti
i fakulteta koji nije mati~an za umetnost bli`e se utvr|uju uslovi za
izbor saradnika iz st. 1. do 3. ovog ~lana.
Za umetni~kog saradnika - asistenta mo`e da bude izabrano
lice koje ima odgovaraju}e visoko obrazovawe, akademski naziv magistra
umetnosti, odnosno stru~ni naziv specijaliste, umetni~ke rezultate i
smisao za umetni~ku saradwu i nastavni rad.
Za umetni~kog saradnika mo`e da bude izabrano lice koje
ima odgovaraju}e visoko obrazovawe, priznate umetni~ke rezultate i
sposobnost za umetni~ku saradwu i nastavni rad.
Za vi{eg umetni~kog saradnika mo`e da bude izabrano lice
koje ima visoko obrazovawe, visoke umetni~ke rezultate i izrazitu
sposobnost za umetni~ku saradwu i nastavni rad.
Za samostalnog umetni~kog saradnika mo`e da bude
izabrano lice koje ima visoko obrazovawe, izuzetna umetni~ka
ostvarewa koja su od zna~aja za razvoj kulture i umetnosti, zna~ajna
priznawa za umetni~ki rad i naro~itu sposobnost za umetni~ku saradwu
i nastavni rad.
- 25 Za umetni~kog saradnika mo`e da bude izabrano i lice koje
ima vrhunska umetni~ka ostvarewa, priznawa za umetni~ki rad i
naro~itu sposobnost za umetni~ku saradwu i nastavni rad.
Uslovi za izbor umetni~kog saradnika bli`e se utvr|uju
statutom akademije umetnosti.
4. Zvawa istra`iva~a
^lan 77.
Zvawa istra`iva~a na univerzitetu, fakultetu i institutu
jesu: istra`iva~-pripravnik, istra`iva~-saradnik, nau~ni saradnik,
vi{i nau~ni saradnik i nau~ni savetnik.
Uslovi i postupak sticawa istra`iva~kih i nau~nih zvawa
ure|uju se posebnim zakonom.
^lan 78.
Zvawa nastavnika i saradnika ste~ena po oredbama ovog
zakona odgovaraju zvawima utvr|enim zakonom kojim se ure|uje
nau~noistra`iva~ka delatnost, i to:
1)
zvawe
asistent-pripravnik
-
zvawu
istra`iva~-
2)
zvawe asistent - zvawu istra`iva~-saradnik;
3)
zvawe docent - zvawu nau~ni saradnik;
4)
zvawe
5)
zvawe redovni profesor - zvawu nau~ni savetnik.
pripravnik;
vanredni
profesor
-
zvawu
vi{i
nau~ni
saradnik;
Zvawa umetni~ki saradnik-asistent, umetni~ki saradnik,
vi{i umetni~ki saradnik i samostalni umetni~ki saradnik na akademiji
umetnosti odgovaraju zvawima: istra`iva~ saradnik, nau~ni saradnik,
vi{i nau~ni saradnik i nau~ni savetnik.
5. Postupak za izbor nastavnika, saradnika i
istra`iva~a
^lan 79.
Za nastavnika, osim redovnog profesora, bira se lice na
pet godina, a za saradnika na ~etiri godine.
Za asistenta-pripravnika bira se lice na ~etiri godine,
bez mogu}nosti ponovnog izbora u isto zvawe.
- 26 Izborno ve}e fakulteta mo`e izabranom asistentupripravniku koji je upisao doktorske studije produ`iti radni odnos za
godinu dana.
^lan 80.
Izbor u zvawe i zasnivawe radnog odnosa nastavnika,
odnosno saradnika fakulteta obavqa se najkasnije u roku od {est
meseci od dana objavqivawa konkursa.
Nastavnik, osim redovnog profesora i saradnik zasnivaju
radni odnos na odre|eno vreme.
^lan 81.
Dekan donosi odluku o objavqivawu konkursa za izbor
nastavnika, odnosno saradnika najkasnije {est meseci pre isteka
vremena za koje je nastavnik, odnosno saradnik biran.
^lan 82.
Izborno ve}e fakulteta obrazuje komisiju za pripremu
izve{taja (u daqem tekstu: Komisija) u roku od 15 dana od dana
objavqivawa konkursa.
^lan 83.
Komisija se sastoji od najmawe tri nastavnika, istra`iva~a
ili umetnika iz nau~ne oblasti, odnosno umetnosti za koju se nastavnik,
odnosno saradnik bira, od kojih najmawe jedan nije u radnom odnosu na
fakultetu.
^lanovi Komisije su u istom ili vi{em zvawu od zvawa u
koje se nastavnik bira.
^lan 84.
Komisija
priprema
izve{taj
o
svim
prijavqenim
kandidatima u roku od 60 dana od dana isteka roka za prijavqivawe
kandidata na konkurs.
Ako Komisija ne pripremi izve{taj u roku iz stava 1. ovog
~lana izborno ve}e fakulteta obrazuje novu komisiju.
^lan 85.
Izve{taj Komisije sadr`i: biografske podatke; pregled i
mi{qewe o dosada{wem nau~nom, stru~nom, odnosno umetni~kom radu
- 27 svakog prijavqenog kandidata; podatke o objavqenim radovima;
mi{qewe o ispuwenosti drugih uslova za rad utvr|enih ovim zakonom;
i predlog za izbor kandidata u odre|eno zvawe nastavnika, odnosno
saradnika.
Izve{taj Komisije stavqa se na uvid javnosti 30 dana, na
na~in utvr|en statutom fakulteta.
^lan 86.
Izbor kandidata u zvawe nastavnika i saradnika obavqa
izborno ve}e fakulteta.
Fakultet mo`e obrazovati izborno ve}e za svaku nau~nu,
odnosno umetni~ku oblast ako je mati~an za dve ili vi{e nau~nih,
odnosno umetni~kih oblasti, u skladu sa statutom fakulteta.
Izborno ve}e ~ine nastavnici fakulteta. Statutom
fakulteta mo`e se utvrditi da, kad izborno ve}e odlu~uje o izboru u
saradni~ka zvawa, u wegov sastav ulaze i saradnici fakulteta.
Izborno ve}e odlu~uje o izboru u zvawe nastavnika,
odnosno saradnika ako je prisutno najmawe dve tre}ine ~lanova koji
imaju pravo da odlu~uju.
Odluku o izboru u zvawe nastavnika donose ~lanovi
izbornog ve}a iz reda nastavnika u istom ili vi{em zvawu, a odluku o
izboru u zvawe saradnika svi ~lanovi izbornog ve}a.
Odluka o izboru u zvawe donosi se ve}inom glasova
ukupnog broja ~lanova koji imaju pravo da odlu~uju.
Ako izborno ve}e ne izabere predlo`enog kandidata,
predlo`eni kandidat mo`e podneti prigovor savetu fakulteta.
Ako izborno ve}e ne izabere nijednog od predlo`enih
kandidata, dekan objavquje novi konkurs.
U postupku izbora nastavnika i saradnika studenti mogu
dati mi{qewe o wihovom pedago{kom radu.
Prilikom izbora nastavnika i saradnika na nemati~nom
fakultetu, prethodno se pribavqa mi{qewe mati~nog fakulteta.
^lan 87.
Dekan dostavqa
univerzitetu na saglasnost.
akt
o
izboru
u
zvawe
nastavnika
Lice izabrano odlukom izbornog ve}a fakulteta u zvawe
nastavnika mo`e podneti prigovor na akt univerziteta kojim nije data
saglasnost na odluku izbornog ve}a fakulteta ovla{}enom organu
univerziteta u roku od 15 dana od dana dostavqawa odluke.
- 28 Prigovor iz stava 2. se podnosi preko izbornog ve}a
fakulteta.
Ako ovla{}eni organ univerziteta i po odlu~ivawu po
prigovoru ne da saglasnost na akt o izboru u zvawe nastavnika, dekan
objavquje novi konkurs.
Po dobijenoj
zakqu~uje ugovor o radu.
saglasnosti
dekan
sa
izabranim
licem
^lan 88.
Ako se na konkurs za izbor nastavnika i saradnika, osim
asistenta-pripravnika, ne prijave kandidati ili se prijave kandidati
koji ne ispuwavaju uslove za to radno mesto, dekan fakulteta mo`e
zakqu~iti ugovor o izvo|ewu oblika nastave za odgovaraju}u nau~nu,
odnosno umetni~ku oblast sa nastavnikom, odnosno saradnikom drugog
fakulteta koji je izabran za u`u nau~nu, odnosno umetni~ku oblast kojoj
pripada taj predmet, najvi{e za jednu {kolsku godinu.
^lan 89.
Lice izabrano u zvawe nastavnika univerziteta mo`e biti
preuzeto u radni odnos na drugom fakultetu u istom zvawu na osnovu
sporazuma koji zakqu~uju fakulteti, uz saglasnost nastavnika.
6. Prava i obaveze iz radnog odnosa
^lan 90.
U pogledu prava, obaveza i odgovornosti nastavnika i
saradnika i drugih zaposlenih na univerzitetu, odnosno fakultetu
primewuje se zakon kojim se ure|uju radni odnosi, ako ovim zakonom
nije druk~ije odre|eno.
^lan 91.
O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima
nastavnika, saradnika i drugih zaposlenih na univerzitetu, odnosno
fakultetu odlu~uje rektor, odnosno dekan.
O pojedina~nim pravima, obavezama i odgovornostima
rektora univerziteta, odnosno dekana fakulteta odlu~uje savet
univerziteta, odnosno fakulteta.
- 29 ^lan 92.
Nastavniku posle pet godina rada provedenih u nastavi na
fakultetu mo`e biti odobreno pla}eno odsustvo u trajawu od jedne
{kolske godine radi stru~nog i nau~nog usavr{avawa, u skladu sa
statutom fakulteta.
^lan 93.
Nastavniku i saradniku koji se nalaze na odslu`ewu vojnog
roka, porodiqskom odsustvu ili bolovawu du`em od jedne godine,
izborni period se produ`ava za to vreme.
^lan 94.
Na predlog ve}a fakulteta istra`iva~ u nau~nom zvawu
mo`e: u~estovovati u izvo|ewu predavawa na magistarskim i doktorskim
studijama, biti mentor i ocewivati studente na ispitima iz tih studija,
biti ~lan komisije za ocenu i odbranu magistarske teze, odnosno
doktorske disertacije.
Istaknuti nau~nik, stru~wak ili umetnik mo`e biti pozvan
da u~estvuje u ostvarivawu dela nastave na univerzitetu i fakultetu.
Statutom univerziteta, odnosno fakulteta bli`e se ure|uju
uslovi i na~in anga`ovawa lica iz st. 1. i 2. ovog ~lana.
^lan 95.
Nastavnik u okviru 40-~asovne radne sedmice ostvaruje sve
oblike obrazovnog, nau~nog, zdravstvenog, odnosno umetni~kog rada
utvr|ene nastavnim planom.
Mentorstvo mo`e obavqati samo nastavnik koji je u radnom
odnosu na tom fakultetu s punim ili nepunim radnim vremenom.
Saradnik u okviru 40-~asovne radne sedmice izvodi ve`be,
kolokvijume i druge oblike nastave, izuzev predavawa i ispita.
U izvo|ewu oblika nastave iz stava 3. ovog ~lana mogu
u~estvovati i studenti na magistarskim i doktorskim studijama.
Radne obaveze nastavnika i saradnika utvr|uju se op{tim
aktom univerziteta, odnosno fakulteta.
^lan 96.
Nastavu iz klini~kih nastavnih predmeta na medicinskom,
stomatolo{kom i farmaceutskom fakultetu mo`e izvoditi nastavnik i
- 30 asistent ako istovremeno obavqa i rad u odgovaraju}oj klinici ili
institutu u okviru punog radnog vremena.
Raspored nastavnog, nau~nog i zdravstvenog rada nastavnika
i saradnika u okviru 40-~asovne radne sedmice ure|uje se op{tim aktom
univerziteta, odnosno fakulteta.
^lan 97.
Na fakultetu umetnosti, odnosno akademiji umetnosti, vi{i
stru~ni saradnik i samostalni stru~ni saradnik mogu izvoditi,
samostalno ili u saradwi sa nastavnikom, nastavu iz dela programa ili
pojedinih oblika stru~nog, odnosno umetni~kog rada, obuku iz stru~nih
znawa i ve{tina, prakti~ni rad, ve`be i druge poslove utvr|ene
statutom.
^lan 98.
Nastavniku prestaje radni odnos na kraju {kolske godine u
kojoj je navr{io 65 godina `ivota.
^lan 99.
Na predlog ve}a fakulteta, profesor u penziji mo`e
u~estvovati u izvo|ewu predavawa na magistarskim i doktorskim
studijama, ocewivati studente na ispitima iz tih studija, biti ~lan
komisije za izbor nastavnika i saradnika, kao i ~lan komisije za ocenu
i odbranu magistarske teze, odnosno doktorske disertacije.
VI. ORGANI UPRAVQAWA I STRU^NI ORGANI
^lan 100.
Organi upravqawa na univerzitetu jesu: rektor i savet
univerziteta.
Stru~ni organ univerziteta je nau~no-nastavno, odnosno
nastavno-umetni~ko ve}e (u daqem tekstu: ve}e univerziteta).
Statutom univerziteta mogu se predvideti i drugi stru~ni
organi univerziteta, kao: stru~na ve}a po oblastima nauka, odnosno po
disciplinama (u daqem tekstu: stru~na ve}a), nastavno-nau~na, odnosno
nastavno-umetni~ka ve}a grupacija srodnih fakulteta (u daqem tekstu:
ve}a grupacija).
Sastav, delokrug, broj ~lanova, na~in izbora i trajawe
mandata, kao i na~in odlu~ivawa organa iz stava 3. ovog ~lana ure|uje
se statutom univerziteta.
- 31 ^lan 101.
Rektor rukovodi radom univerziteta.
Univerzitet ima jednog ili vi{e prorektora, u skladu sa
statutom univerziteta.
Izbor rektora i prorektora obavqa se bez konkursa, na dve
godine iz reda redovnih profesora koji su u radnom odnosu sa punim
radnim vremenom na jednom od fakulteta.
Isto lice mo`e
prorektora najvi{e dva puta.
biti
izabrano
za
rektora,
odnosno
Univerzitet ima i studenta prorektora.
^lan 102.
Rektora i prorektora bira i razre{ava savet univerziteta.
Kandidate za rektora predla`e nau~no-nastavno, odnosno
nastavno-umetni~ko ve}e fakulteta i instituta u sastavu univerziteta.
Kandidate za prorektora predla`e kandidat za rektora iz
reda redovnih profesora.
^lan 103.
Savet univerziteta ~ine:
1)
po dva predstavnika fakulteta u sastavu univerziteta;
2)
po jedan predstavnik instituta u sastavu univerziteta;
3) predstavnici studentskog parlamenta univerziteta, i to
jedna ~etvrtina od ukupnog broja predstavnika fakulteta i instituta iz
ta~. 1) i 2) ovog stava;
4) predstavnici osniva~a, i to jedna ~etvrtina od ukupnog
broja predstavnika fakulteta i instituta iz ta~. 1) i 2) ovog stava.
Mandat ~lanova saveta univerziteta traje dve godine.
^lanove saveta univerziteta iz reda predstavnika osniva~a
imenuje osniva~.
Kada je osniva~ Republika, ~lanove saveta univerziteta iz
reda predstavnika osniva~a imenuje Vlada.
Na konstitutivnoj sednici saveta univerziteta vr{i se
verifikacija mandata ~lanova saveta.
- 32 ^lan 104.
Savet univerziteta:
1)
donosi statut univerziteta;
2) usvaja finansijski plan, izve{taje o poslovawu i
godi{wi obra~un univerziteta;
3)
odlu~uje
o
kori{}ewu
sredstava
univerziteta
4)
donosi godi{wi program rada univerziteta;
za
investicije;
5) razmatra pitawa studentskog standarda i daje predloge
nadle`nim organima za unapre|ivawe stawa u toj oblasti;
6) donosi akt o obrazovawu univerzitetskih centara i
univerzitetskih katedara;
7) donosi odluku o dodeqivawu po~asnog doktorata na
predlog ve}a univerziteta;
8)
donosi odluku o osnivawu organizacije ~iji je osniva~
9)
bira i razre{ava rektora i prorektora univerziteta;
univerzitet;
10)
bira predsednika saveta;
11)
bira generalnog sekretara univerziteta;
12)
obavqa i druge poslove utvr|ene statutom univerziteta.
Savet univerziteta donosi odluke ve}inom glasova ukupnog
broja ~lanova, a o pitawima iz ta~. 9), 10) i 11) tajnim glasawem.
^lan 105.
Ve}e univerziteta ~ine dekani fakulteta, direktori
instituta i po jedan redovni profesor sa svakog fakulteta u sastavu
univerziteta.
Statutom univerziteta mo`e se odrediti i ve}i broj
~lanova ve}a univerziteta iz reda redovnih profesora, odnosno nau~nih
savetnika.
Rektor i prorektori su ~lanovi ve}a univerziteta po
funkciji.
Rektor je predsednik ve}a univerziteta po funkciji.
^lan 106.
Ve}e univerziteta:
1)
utvr|uje predlog statuta univerziteta;
- 33 2) daje mi{qewe o predlogu normativa i standarda uslova
rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz
buxeta, kao i o materijalnim sredstvima za wihovo ostvarivawe, na
predlog fakulteta;
3)
utvr|uje normative i standarde nastave;
4) donosi program nau~nih istra`ivawa, odnosno program
umetni~kih projekata univerziteta;
5) utvr|uje mati~nost fakulteta za osnovne, magistarske i
doktorske studije i davawe doktorata;
6)
donosi nastavni plan i program studija koje organizuje
7)
sprovodi postupak za dodeqivawe po~asnog doktorata;
univerzitet;
8) daje mi{qewe o broju studenata koji se upisuju u prvu
godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija ~ije se obrazovawe
finansira iz buxeta i koji pla}aju {kolarinu;
9) donosi pravilnik o postupku davawa saglasnosti na
odluku o izboru u zvawa nastavnika;
10) donosi pravilnike o radu univerzitetskih centara i
univerzitetskih katedara;
11) preispituje odluke stru~nih organa univerziteta iz
~lana 100. ovog zakona, na zahtev fakulteta;
12) najmawe
jednom
godi{we
razmatra
izve{taj
ostvarivawu programa nau~nih istra`ivawa koji donosi univerzitet;
13) predla`e
savetu
univerziteta
univerzitetskih centara i univerzitetskih katedara;
o
obrazovawe
14) razmatra i priprema odluke za savet univerziteta iz
svoje nadle`nosti;
15) daje saglasnost na nastavne
magistarskih i doktorskih studija fakulteta;
16)
planove
osnovnih,
obavqa i druge poslove utvr|ene statutom univerziteta.
O pitawima iz svoje nadle`nosti
odlu~uje ve}inom glasova ukupnog broja ~lanova.
ve}e
univerziteta
^lan 107.
Saglasnost na odluku fakulteta o izboru u zvawe
nastavnika, na predlog teme doktorske disertacije i na referat o
podnetoj doktorskoj disertaciji daje ve}e univerziteta, odnosno stru~ni
organ koji ono ovlasti.
^lan 108.
Organi
fakulteta.
upravqawa
na
fakultetu
jesu:
dekan
i
savet
- 34 Stru~ni organ fakulteta je nau~no-nastavno, odnosno
nastavno--umetni~ko ve}e fakulteta (u daqem tekstu: ve}e fakulteta).
Fakultet mo`e imati i druge stru~ne organe, u skladu sa
svojim statutom.
^lan 109.
Dekan rukovodi radom fakulteta.
Fakultet ima jednog ili vi{e prodekana.
Izbor dekana obavqa se bez konkursa, na dve godine, iz
reda profesora koji su u radnom odnosu sa punim radnim vremenom na
fakultetu.
Izbor prodekana obavqa se bez konkursa, na dve godine, iz
reda profesora i docenata koji su u radnom odnosu sa punim radnim
vremenom na fakultetu.
Fakultet ima i studenta prodekana.
^lan 110.
Dekana fakulteta bira i razre{ava savet fakulteta.
Kandidate za dekana predla`e ve}e fakulteta.
Kandidat za dekana predla`e kandidate za prodekana iz
reda nastavnika fakulteta.
Isto lice mo`e
prodekana najvi{e dva puta.
biti
izabrano
za
dekana,
odnosno
^lan 111.
Savet fakulteta ~ine:
1) ~etrnaest predstavnika fakulteta, i to dvanaest
predstavnika koje bira ve}e fakulteta i dva predstavnika koje biraju
ostali zaposleni, na na~in utvr|en statutom fakulteta;
2)
~etiri predstavnika studentskog parlamenta fakulteta;
3)
~etiri predstavnika osniva~a.
Mandat ~lanova saveta fakulteta traje dve godine.
^lanove saveta fakulteta iz reda osniva~a imenuje osniva~.
Kada je osniva~ Republika, ~lanove saveta fakulteta iz
reda osniva~a imenuje Vlada.
Na konstitutivnoj sednici
verifikacija mandata ~lanova saveta.
saveta
fakulteta
vr{i
se
- 35 ^lan 112.
Savet fakulteta:
1)
donosi statut fakulteta;
2) usvaja finansijski plan, izve{taje o poslovawu i
godi{wi obra~un fakulteta;
3)
odlu~uje
o
kori{}ewu
sredstava
4)
donosi godi{wi program rada fakulteta;
fakulteta
za
investicije;
5) donosi
odluku
o
obrazovawu
organizacionih jedinica, na predlog ve}a fakulteta;
unutra{wih
6)
bira i razre{ava dekana i prodekana fakulteta;
7)
bira predsednika saveta;
8) odlu~uje o prigovorima podnetim u postupku izbora u
zvawe nastavnika, odnosno saradnika;
9)
obavqa i druge poslove utvr|ene statutom univerziteta
i fakulteta.
Savet fakulteta donosi odluke ve}inom glasova ukupnog
broja ~lanova, a o pitawima iz ta~. 6) i 7) ovog ~lana tajnim glasawem.
^lan 113.
Ve}e fakulteta ~ine nastavnici i saradnici fakulteta.
Broj ~lanova, trajawe mandata, sastav i na~in izbora ve}a
fakulteta utvr|uju se statutom fakulteta.
Dekan i prodekan su ~lanovi ve}a fakulteta po funkciji.
Dekan je predsednik ve}a fakulteta po funkciji.
^lan 114.
Ve}e fakulteta:
1)
utvr|uje predlog statuta fakulteta;
2) donosi nastavni plan osnovnih, magistarskih i
doktorskih studija po odsecima, grupama ili smerovima, uz saglasnost
univerziteta;
3) donosi nastavni plan i program specijalisti~kih
studija i drugih oblika stru~nog obrazovawa i usavr{avawa;
4) donosi
program
umetni~kih projekata fakulteta;
nau~nih
istra`ivawa,
odnosno
- 36 5) odlu~uje o organizovawu magistarskih i doktorskih
studija i oblicima stru~nog obrazovawa i usavr{avawa na stranom
jeziku;
6)
odobrava
teme
magistarskih
teza
i
doktorskih
7)
donosi odluke o osnivawu ili ukidawu katedara;
8)
donosi pravilnike o radu organizacionih jedinica;
disertacija;
9) bira predstavnike fakulteta, odnosno instituta
sastavu fakulteta za savet fakulteta i savet univerziteta;
u
10) predla`e univerzitetu mati~nost fakulteta za osnovne,
magistarske i doktorske studije;
11) daje mi{qewe univerzitetu o broju studenata koji se
upisuju u prvu godinu osnovnih, magistarskih i doktorskih studija, ~ije
se obrazovawe finansira iz buxeta i koji pla}aju {kolarinu;
12) utvr|uje mere za podsticawe razvoja izrazito uspe{nih
i darovitih studenata;
13) najmawe
jednom
godi{we
razmatra
izve{taj
ostvarivawu programa nau~nih istra`ivawa koji donosi fakultet;
o
14) razmatra i priprema predloge o pitawima o kojima
odlu~uje savet fakulteta;
15)
obavqa i druge poslove utvr|ene statutom fakulteta.
VII. REPUBLI^KI SAVET ZA RAZVOJ UNIVERZITETSKOG
OBRAZOVAWA
^lan 115.
Vlada obrazuje Republi~ki savet za razvoj univerzitetskog
obrazovawa (u daqem tekstu: Republi~ki savet).
^lan 116.
Republi~ki savet ~ine rektori i prorektori univerziteta u
Republici i deset ~lanova koje imenuje Vlada.
^lan 117.
Republi~ki savet ima predsednika koji se bira iz reda
~lanova Republi~kog saveta.
- 37 ^lan 118.
Republi~ki savet razmatra pitawa i donosi odluke od
interesa za razvoj univerzitetske delatnosti, i to:
1) utvr|uje predlog uslova za po~etak rada i obavqawa
delatnosti univerziteta, odnosno fakulteta;
2) materijalni polo`aj univerziteta i fakulteta i u~e{}e
univerzitetskog obrazovawa u dru{tvenom proizvodu;
3)
razvoj i kapacitete univerzitetskog obrazovawa;
4) u~e{}e
univerziteta
u
ostvarivawu
nau~noistra`iva~kog rada od zna~aja za Republiku;
5)
programa
obavqa i druge poslove u skladu sa zakonom.
Republi~ki savet donosi poslovnik o svom radu.
VIII. NOSTRIFIKACIJA I EKVIVALENCIJA
^lan 119.
Licu koje je u inostranstvu steklo visoko obrazovawe,
specijalisti~ko obrazovawe, akademski naziv magistra nauka, odnosno
magistra umetnosti ili nau~ni stepen doktora nauka nostrifikuje se
diploma, u skladu sa ovim zakonom.
U postupku nostrifikacije diplome utvr|uje se stepen i
vrsta stru~ne spreme i stru~ni naziv koji pripada imaocu diplome
ste~ene u inostranstvu, kao i prava u pogledu nastavka studija i
zapo{qavawa.
U postupku ekvivalencije izjedna~ava se strana {kolska
isprava sa ispravom ste~enom u Republici u pogledu prava za
nastavqawe studija.
^lan 120.
Ve}e
odgovaraju}eg
fakulteta
sprovodi
postupak
nostrifikacije diplome, odnosno utvr|uje ekvivalentnost strane
{kolske javne isprave.
Ukoliko u Republici nema odgovaraju}eg fakulteta, odnosno
studijske grupe, nostrifikaciju diplome, utvr|ivawe stru~nog naziva,
kao i utvr|ivawe ekvivalentnosti strane {kolske javne isprave obavqa
univerzitet.
Za obavqawe poslova iz stava 2. ovog ~lana univerzitet
obrazuje komisiju iz reda univerzitetskih nastavnika odgovaraju}eg
stru~nog profila.
- 38 Uslovi i postupak nostrifikacije diplome, odnosno
utvr|ivawe ekvivalentnosti strane {kolske javne isprave bli`e se
ure|uje statutom univerziteta i fakulteta.
^lan 121.
Fakultet, odnosno univerzitet trajno ~uva dokumentaciju o
obavqenoj nostrifikaciji diplome, odnosno utvr|enoj ekvivalentnosti
strane {kolske javne isprave i o tome vodi evidenciju.
Sadr`aj obrasca i na~in vo|ewa evidencije iz stava 1. ovog
~lana propisuje ministar prosvete i sporta.
IX. EVIDENCIJA I JAVNE ISPRAVE
^lan 122.
Fakultet vodi: mati~nu kwigu studenata, evidenciju o
izdatim diplomama i zapisnik o polagawu ispita.
Univerzitet vodi kwigu promovisanih doktora nauka, kwigu
po~asnih doktora, kao i evidencije iz stava 1. ovog ~lana kada
neposredno organizuje odre|ene programe obrazovawa.
Evidencija iz st. 1. i 2. ovog ~lana vodi se na srpskom
jeziku, na }irili~kom pismu. Na teritoriji op{tine u kojoj je u
slu`benoj upotrebi i latini~ko pismo, evidencija se vodi i na
latini~kom pismu. Tekst na latini~kom pismu ispisuje se ispod teksta
na }irili~kom pismu.
Kada se nastava ostvaruje na jeziku nacionalne mawine
mati~na kwiga studenata i evidencija o izdatim diplomama vodi se na
srpskom jeziku na }irili~kom pismu i na jeziku i pismu nacionalne
mawine.
Mati~na kwiga studenata, kwiga promovisanih doktora
nauka i po~asnih doktora trajno se ~uvaju.
Sadr`aj obrasca i na~in vo|ewa evidencije propisuje
ministar prosvete i sporta.
Na osnovu podataka
univerzitet izdaje javne isprave.
iz
evidencije
fakultet,
odnosno
Javne isprave, u smislu ovog zakona, jesu: studentska
kwi`ica (indeks); diploma o ste~enom visokom obrazovawu, stru~nom
nazivu specijaliste, akademskom nazivu magistra nauka, odnosno
magistra umetnosti, nau~nom stepenu doktora nauka; i uverewe o
savladanom programu stalnog stru~nog obrazovawa i usavr{avawa.
- 39 Univerzitet, odnosno fakultet izdaje javne isprave na
srpskom jeziku, na }irili~kom pismu. Na teritoriji op{tine u kojoj je u
slu`benoj upotrebi i latini~ko pismo, univerzitet, odnosno fakultet
izdaje javne isprave i na latini~kom pismu. Tekst na latini~kom pismu
ispisuje se ispod teksta na }irili~kom pismu.
Kad se nastava na univerzitetu, odnosno fakultetu
ostvaruje na jeziku nacionalne mawine i na nekom od svetskih jezika
javne isprave se izdaju na obrascu koji je {tampan dvojezi~no: na
srpskom jeziku na }irili~kom pismu i na jeziku i pismu na kome se
izvodi nastava.
Sadr`aj obrasca javne isprave propisuje ministar prosvete
i sporta.
^lan 123.
Diplomu o ste~enom visokom obrazovawu, akademskom
nazivu magistra nauka, odnosno magistra umetnosti i nau~nom stepenu
doktora nauka potpisuju dekan fakulteta i rektor univerziteta kada
diplomu izdaje fakultet koji je u sastavu univerziteta.
Diplome iz stava 1. ovog ~lana overavaju se suvim `igom
univerziteta.
Diplomu o stru~nom nazivu specijaliste potpisuje dekan
fakulteta.
Diplome
univerziteta.
koje
izdaje
univerzitet
potpisuje
rektor
Kada univerzitet organizuje studije zajedno sa stranim
univerzitetom ili me|unarodnom organizacijom, diplomu potpisuje
rektor univerziteta i ovla{}eno lice te organizacije.
^lan 124.
Diploma o ste~enom visokom obrazovawu, akademskom
nazivu magistra nauka, odnosno magistra umetnosti, stru~nom nazivu
specijaliste i nau~nom stepenu doktora nauka ogla{ava se ni{tavom:
1)
ako je izdata od neovla{}ene organizacije;
2)
ako je potpisana od neovla{}enog lica;
3) ako lice nije polo`ilo sve ispite na na~in i po
postupku utvr|enom zakonom i nastavnim programom fakulteta, odnosno
univerziteta;
4)
ako nije izdata na propisanom obrascu.
Fakultet, odnosno univerzitet ogla{ava ni{tavom diplomu
iz razloga utvr|enih u stavu 1. ta~. 2) do 4) ovog ~lana.
- 40 Ministar prosvete i sporta po slu`benoj du`nosti
ogla{ava diplomu ni{tavom iz razloga utvr|enih u stavu 1. ovog ~lana.
^lan 125.
Fakultet, odnosno univerzitet ogla{ava ni{tavom diplomu
o ste~enom akademskom nazivu magistra nauka, odnosno magistra
umetnosti, ako utvrdi da magistarska teza nije rezultat samostalnog
nau~nog rada.
Fakultet, odnosno univerzitet ogla{ava ni{tavom diplomu
o ste~enom nau~nom stepenu doktora nauka, ako utvrdi da doktorska
disertacija ne predstavqa originalni nau~ni rezultat u odre|enoj
nau~noj oblasti.
Ministar prosvete i sporta po slu`benoj du`nosti
ogla{ava ni{tavom diplomu iz razloga utvr|enih u st. 1. i 2. ovog
~lana.
^lan 126.
Univerzitet, odnosno fakultet izdaje novu javnu ispravu,
posle progla{ewa originala javne isprave neva`e}im u "Slu`benom
glasniku Republike Srbije", na propisanom obrascu, na osnovu podataka
iz evidencije koju vodi.
Javna isprava iz stava 1. ovog ~lana ima zna~aj originalne
javne isprave.
Na javnoj ispravi iz stava 1. ovog ~lana stavqa se naznaka
da se radi o novoj javnoj ispravi koja je izdata posle progla{ewa
originala javne isprave neva`e}im.
Na~in stavqawa naznake iz stava 3. ovog ~lana bli`e
ure|uje ministar prosvete i sporta.
^lan 127.
Lice koje nema diplomu o ste~enom visokom obrazovawu,
stru~nom nazivu specijaliste, akademskom nazivu magistra nauka,
odnosno magistra umetnosti, nau~nom stepenu doktora nauka ili uverewe
o savladanom programu stalnog stru~nog obrazovawa i usavr{avawa, a
evidencija o tome, odnosno arhivska gra|a je uni{tena ili nestala,
mo`e podneti zahtev op{tinskom sudu na ~ijem podru~ju je sedi{te ili
je bilo sedi{te fakulteta, odnosno univerziteta, radi utvr|ivawa
ste~enog obrazovawa, odnosno stalnog stru~nog obrazovawa i
usavr{avawa.
Zahtev sadr`i dokaze na osnovu kojih mo`e da se utvrdi da
je to lice zavr{ilo studije, odnosno program stalnog stru~nog
obrazovawa i usavr{avawa i potvrdu da je evidencija, odnosno arhivska
gra|a uni{tena ili nestala.
- 41 Potvrdu da je arhivska gra|a uni{tena ili nestala izdaje
fakultet, odnosno univerzitet na kome je lice steklo obrazovawe,
odnosno stalno stru~no obrazovawe i usavr{avawe, ili druga
organizacija koja je preuzela evidenciju, odnosno arhivsku gra|u. Ako
takva organizacija ne postoji, potvrdu izdaje Ministarstvo prosvete i
sporta.
^lan 128.
Re{ewe o utvr|ivawu ste~enog obrazovawa, odnosno stalnog
stru~nog obrazovawa i usavr{avawa iz ~lana 127. ovog zakona donosi
op{tinski sud u vanparni~nom postupku.
Re{ewe iz stava 1. ovog ~lana zamewuje diplomu, odnosno
uverewe koje izdaje fakultet, odnosno univerzitet.
X. NA^IN FINANSIRAWA I POSLOVAWE
UNIVERZITETA
^lan 129.
Osnovne, magistarske i doktorske studije, kao i nau~ni,
odnosno umetni~ki rad koji se obavqa u ciqu podizawa kvaliteta
nastave na univerzitetu, odnosno fakultetu finansira Republika kao
osniva~, prema normativima i standardima uslova rada iz ~lana 132.
ovog zakona.
^lan 130.
Republika
obezbe|uje
univerzitetu ~iji je osniva~, za:
1) materijalne
investiciono odr`avawe;
sredstva
tro{kove
fakultetu,
poslovawa,
2)
plate zaposlenih, u skladu sa zakonom;
3)
opremu;
odnosno
amortizaciju
i
4) obavqawe nau~nog, odnosno umetni~kog rada koji je u
funkciji podizawa kvaliteta nastave;
5)
nau~no i stru~no usavr{avawe nastavnika i saradnika;
6) podsticawe
umetni~kog podmlatka;
razvoja
nastavno-nau~nog
i
7)
rad sa darovitim studentima;
8)
me|unarodnu saradwu;
9)
izvore informacija i informacione sisteme;
10)
druge namene, u skladu sa zakonom.
nastavno-
- 42 Sredstva se iskazuju i
jedinstvenom buxetskom klasifikacijom.
evidentiraju
u
skladu
sa
^lan 131.
Univerzitet,
odnosno
fakultet
sti~e
sredstva
za
sprovo|ewe programa u okviru svoje delatnosti na osnovu ugovora koji
zakqu~uje sa Vladom.
Sredstva za obavqawe delatnosti u toku jedne {kolske
godine obezbe|uju se na osnovu godi{weg programa rada univerziteta,
odnosno fakulteta.
^lan 132.
Normative i standarde uslova rada univerziteta i
fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz buxeta, kao i
materijalna sredstva za wihovo ostvarivawe utvr|uje Vlada, po
pribavqenom mi{qewu univerziteta.
^lan 133.
Univerzitet, odnosno fakultet ~iji je osniva~ Republika
utvr|uje visinu {kolarine za studente koji pla}aju {kolarinu i visinu
naknade za pojedine usluge i radwe koje vr{i univerzitet, odnosno
fakultet.
Sastav i strukturu {kolarine za studije koje organizuje
univerzitet odnosno fakultet utvr|uje univerzitet, odnosno fakultet
op{tim aktom.
^lan 134.
Sredstva koja univerzitet, odnosno fakultet ~iji je osniva~
Republika ostvari od {kolarine, naknade tro{kova za studije, za
inovacije znawa i stru~no obrazovawe i usavr{avawe, od osniva~kih
prava, naknade za polagawe stru~nog ispita, kao i od drugih naknada
utvr|enih ovim zakonom, ~ine prihod univerziteta, odnosno fakulteta.
Za pru`awe drugih nau~nih i umetni~kih usluga, kao i za
obavqawe drugih poslova, univerzitet i fakultet sti~u sredstva na
osnovu ugovora sa korisnicima tih usluga.
Univerzitet i fakultet sti~u sredstva iz ~lana 130. stav 1.
ta~ka 1) ovog zakona u srazmeri sa ostvarenim prihodom.
Sredstva se iskazuju i
jedinstvenom buxetskom klasifikacijom.
evidentiraju
u
skladu
sa
- 43 -
XI. KAZNENE ODREDBE
^lan 135.
Nov~anom kaznom od 21.000 do 70.000 dinara kazni}e se za
prekr{aj fakultet, odnosno univerzitet, ako:
1) ostvaruje nastavni plan i program koji nije donet u
skladu sa odredbama ovog zakona (~lan 19);
2)
upi{e studente preko broja utvr|enog za upis (~lan 32.
stav 1);
3) upi{e studenta koji se nije prijavio na konkurs za upis
u prvu godinu osnovnih studija (~lan 33. stav 1);
4) upi{e studenta koji nije polagao kvalifikacioni,
prijemni ispit, odnosno ispit za proveru sklonosti i sposobnosti na
fakultetu i studenta koji nije ostvario pravo na upis (~lan 34. st. 1. i
4).
Nov~anom kaznom od 3.500 do 20.000 dinara kazni}e se i
odgovorno lice na fakultetu, odnosno univerzitetu za prekr{aj iz stava
1. ovog ~lana.
^lan 136.
Nov~anom kaznom od 21.000 do 70.000 dinara kazni}e se za
prekr{aj fakultet, odnosno univerzitet ako:
1) primi u radni odnos nastavnika, odnosno saradnika
koji ne ispuwava uslove utvr|ene ovim zakonom (~l. 72. do 76) ili bez
konkursa;
2) ne objavi konkurs za izbor nastavnika,
saradnika u roku utvr|enom ~lanom 81. ovog zakona;
odnosno
3) izborno ve}e ne obrazuje komisiju za pripremu izve{taja
u roku utvr|enom ~lanom 82. ovog zakona;
4) komisija ne pripremi izve{taj o izboru nastavnika,
odnosno saradnika u roku utvr|enom ~lanom 84. stav 1. ovog zakona;
5) ne vodi
evidenciju (~lan 122).
na
propisan
na~in
ili
neuredno
vodi
Nov~anom kaznom od 3.500 do 20.000 dinara kazni}e se i
odgovorno lice na fakultetu, odnosno univerzitetu za prekr{aj iz stava
1. ovog ~lana.
- 44 -
XII. PRELAZNE I ZAVR[NE ODREDBE
^lan 137.
Univerziteti i fakulteti usaglasi}e svoju organizaciju i
op{te akte sa ovim zakonom u roku od tri meseca od dana stupawa na
snagu ovog zakona.
^lan 138.
Odredbe podzakonskih akata koje su se primewivale do
stupawa na snagu ovog zakona, a nisu sa wim u suprotnosti, primewiva}e
se do dono{ewa propisa na osnovu ovog zakona.
^lan 139.
Republi~ki savet konstituisa}e se u roku od 30 dana od
dana stupawa na snagu ovog zakona.
Saveti i ve}a univerziteta i fakulteta konstituisa}e se u
roku od 30 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona.
^lan 140.
Mandat rektora, prorektora, dekana i prodekana imenovanih
do stupawa na snagu ovog zakona traje do 30. septembra 2002. godine.
^lan 141.
Postupci za izbor nastavnika i saradnika koji su
sprovedeni u vreme va`ewa Zakona o univerzitetu iz 1998. godine
("Slu`beni glasnik RS", broj 20/98), podlo`ni su preispitivawu.
Predlog za preispitivawe
katedra, kao i dekan fakulteta.
mo`e
podneti
odgovaraju}a
Predlog za preispitivawe nije mogu} kada je re~ o
postupcima za izbor u kojima su ve} u~estvovala nadle`na izborna ve}a.
O prihvatawu predloga za preispitivawe nadle`no izborno
ve}e odlu~uje ve}inom glasova od ukupnog broja ~lanova ve}a. Sastav
izbornog ve}a odre|uje se prema zvawu koje su ~lanovi imali u momentu
stupawa na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, a nadle`nost
prema ~lanu 86. stav 5. ovog zakona.
Nadle`no izborno ve}e mo`e odlu~iti da se postupak
izbora ponovi u celini ili delimi~no. Ponovni postupak sprovodi se
prema odredbama ovog zakona.
Nadle`no izborno ve}e
odlu~uje o predlogu za
preispitivawe u roku od 60 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona.
- 45 Ukoliko
nastavnik
i
saradnik
nisu
u
postupku
preispitivawa izabrani u odre|eno zvawe, imaju pravo da ostanu u
prethodno ste~enom zvawu do isteka izbornog perioda.
Postupci za izbor nastavnika i saradnika zapo~eti u vreme
Zakona o univerzitetu iz 1998. godine koji nisu okon~ani, okon~a}e se
po odredbama ovog zakona, a rokovi po~iwu da teku od stupawa na snagu
ovog zakona.
Odluke o preuzimawu nastavnika, odnosno saradnika sa
drugog univerziteta, odnosno fakulteta, donete u vreme va`ewa Zakona
o univerzitetu iz 1998. godine, ostaju na snazi ako ih nadle`no ve}e
fakulteta potvrdi ili ne ospori u roku od 60 dana od dana stupawa na
snagu ovog zakona.
Ako izborno ve}e fakulteta ne potvrdi odluke o
preuzimawu, preuzeti nastavnici, odnosno saradnici imaju pravo da se
vrate u radni odnos u istom statusu u kome su bili na dan preuzimawa
na fakultet, odnosno univerzitet sa koga su preuzeti.
Nastavnici i saradnici, kojima je radni odnos prestao
nezavisno od wihove voqe u vreme va`ewa Zakona o univerzitetu iz
1998. godine, zasnivaju radni odnos na fakultetu na li~ni zahtev, u roku
od godinu dana od dana stupawa na snagu ovog zakona, u zvawu u kome su
bili do prestanka radnog odnosa, a izborni period im se nastavqa od
stawa u kome su bili u momentu prestanka radnog odnosa.
^lan 142.
Nastavnici i saradnici, izabrani ili ponovo izabrani u
zvawe u vreme va`ewa Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, zadr`avaju
sva prava i du`nosti nastavnika, odnosno saradnika prema tada
ste~enom zvawu.
Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, nastavnici i
saradnici, koji su izabrani u vreme va`ewa Zakona o univezitetu iz
1998. godine, u~estvuju u radu izbornih ve}a prema zvawima koja su
imali u momentu stupawa na snagu Zakona o univerzitetu iz 1998. godine,
a najdu`e za period od 60 dana od dana stupawa na snagu ovog zakona.
Nastavnici i saradnici, koji su izabrani u vreme va`ewa
Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, a u ~ijem izboru su u~estvovala
nadle`na izborna ve}a, u~estvuju u svemu u radu izbornih ve}a prema
tim zvawima. Izuzetno, oni ne u~estvuju u postupku odlu~ivawa po
osnovu predloga za preispitivawe, shodno ~lanu 141. stav 2. ovog
zakona.
Nastavnik, odnosno saradnik fakulteta koji je pre stupawa
na snagu Zakona o univezitetu iz 1998. godine bio izabran u nastavno,
odnosno saradni~ko zvawe, ostvaruje prava i obaveze u skladu sa ovim
zakonom.
Nastavnici i saradnici koji su na osnovu odredaba ~l. 160,
161, 162. i 164. Zakona o univerzitetu iz 1998. godine stekli odre|ena
prava, zadr`avaju ste~ena prava.
- 46 ^lan 143.
Odluke o nostrifikaciji diploma i o utvr|ivawu
ekvivalencije donete za vreme va`ewa Zakona o univerzitetu iz 1998.
godine, ostaju na snazi, ali podnosilac zahteva za nostrifikaciju ili
ekvivalenciju mo`e u roku od 30 dana od dana stupawa na snagu ovog
zakona zahtevati obnovu postupka.
Obnovqeni postupak sprovode ve}a fakulteta
nadle`ni organi univerziteta, u skladu sa ovim zakonom.
ili
^lan 144.
Licu koje na dan stupawa na snagu ovog zakona ima zvawe
asistenta - pripravnika, vreme na koje je biran produ`ava se za dve
godine.
^lan 145.
Sufinansiraju}i student nastavqa studije u svojstvu koje
ima na dan stupawa na snagu ovog zakona.
Ako student iz stava 1. ovog ~lana ispuni uslov za upis u
narednu godinu studija, sti~e svojstvo studenta koji se finansira iz
buxeta.
Ako student iz stava 1. ovog ~lana ne ispuni uslov za upis
u narednu godinu studija, sti~e svojstvo samofinansiraju}eg studenta.
^lan 146.
Studentima na koje je pri upisu {kolske 2000/2001. godine
primewen ~lan 51. Zakona o univerzitetu iz 1998. godine, u {kolskoj
2001/2002. godini vra}a se status koji su imali i na wih se primewuju
odredbe ovog zakona.
^lan 147.
Do konstituisawa studentskog parlamenta na univerzitetu i
fakultetu, predstavnike studenata u organe upravqawa, kao i studenta
prorektora i studenta prodekana, privremeno biraju ve}a univerziteta i
fakulteta.
^lan 148.
Danom stupawa na snagu ovog zakona prestaje da va`i Zakon
o univerzitetu ("Slu`beni glasnik RS", broj 20/98).
- 47 ^lan 149.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavqivawa
u "Slu`benom glasniku Republike Srbije".