Cvetan V. Svetlovirski
MI SE SMRU^I
DUR NAA^IV
2014
Za cvrsto da gradi{, ti trebaat silni gradi
i pe~ena zemja, kamen, greda, {ajka.
No najcvrsto gradi onoj koj {to plete bajka.
Bajkata se plete so konci od qubov
koi gi dari majka.
Zatoa ovaa zbirka % ja posvetuvam
na majka mi Slavka.
viweti: Nata{a Kostovska
MEDOVINA–ALOVINA
Nie ne ‘iveeme vo dr‘avi
nie ‘iveeme vo jazici
Emil ]oran
Koga denot son~a luzna
setilata tvoi go uzna
a
[tom oseti{ kriza griza
ne fa}aj se ti za triza
b
So top pu{ka gruba sila
ti ka‘uva{: jas sum kila
v
Ako pravi{ samo |ubre
ti otka‘al v glava bubre
g
Koga s# e sivo–grao
ne davaj mu ti crn nao
d
I vrvot na malo igle
va‘en e ko katnik, ko gle
|
Samo ‘ivi zdravi da sme
i sre}ata da ne nasme
e
Nemoj non-stop kade gode
bez pri~ina da si bode
‘
7
Bidi dobar bidi dobra
e taka se ~uva obra
z
Da go znae{ sekoj ‘bun
da si traga~, talka~, lun
y
Ne si mini tuku maksi
ako sadi{ cve}e v saksi
i
Ti zada~a ima{ lave
i najmal da {titi{ slave
j
Da besedi{ zboroj te~ni
cel da “goltne{“ treba re~ni
k
Ne poznavaj yid i vrata
bidi podnik, lastar, ~ata
l
Od vrv teme pa do peta
zgodno si vo sekoj deta
q
I dur pe~e i dur sne‘i
ne davaj si prestrog re‘i
m
Sepak dr‘i cvrsto jako
i da ne si za strog zako
n
8
[tom premrzne{ zime v laka
stopli du{a pokraj laka
w
Pogled blag a zbor smel
srce vrelo ladno ~el
o
Edna{ pra{aj ne se moli
bidi delfin a ne poli
p
Bespomo{en koga lida
ti pomogni bidi vida
r
Ne priznavaj golo {kolo
se{to ~itaj bidi kolo
s
Sadi dobro kako oves
i ti nikne{ i si soves
t
Igrata e glavna hrana
no i morkov, mleko, spana
}
Bidi strela, misla, sokol
letni v kosmos i okol
u
Za da ima{ silna sila
grav~e, sarma, }ofte, pila
f
9
Sam si tolpa, sam kolona
tih, mislovit kako mona
h
Gordej se ti ne si xabe
i zap~anik a i zabe
c
Po~ituvaj tatko, majka
na prav pat si ne si hajka
~
Tivok ogan leden ‘ar
kroti vreme no bez ar
x
@ivej mirno no ne tromo
i zapamti: pru‘aj pomo
{.
Eve ova ni e znamenie
{to ka‘uva koj sme nie;
narod koj za princip vrven
(krv i sonce – ‘oltocrven)
dobroto go redi prvo.
Jazik maj~in – Tatkovina
10
DOBAR DEN
Jas sum dobar
kako kobar
Ti si dobra
kako dabra
Ni na kobra ni na dabar
ne im treba zabar
Koga }e te kasne kobra
bostanot go obra
Kade dabar }e te kasne
tamu treva i~ ne rasne
No takva e prirodata
i zgodata-nezgodata
Dobar DABAR
dobra KOBRA
11
SMRU^I
Vremeto se smra~i
ti gore se ka~i
zna~i od zada~i
ni{to ne naa~i.
Treba epten da se smru~i
ne{to takvo da se slu~i
na bandera da se vklu~i
da odlu~i da nau~i.
U~i u~i –
glava ba~i.
12
@’epitaf*
Vo prestrelka
edna `elka
utepala dva-tri veka.
Lele, lele, ~adi temjan.
No vekot {to sledel
ja na~ekal vo pust predel
gi odmazdil svoite predci.
Neka leka º e zemja.
* se slu~uva vo Fra(pa)ncija
13
EKSTRA
Ba{ e bitno
a i itno
s# da bide
kvalititno
Sitno krupno
i s# vkupno
hrabro
i najdabro
Progresivno
intenzivno
na skalata vezden
vr(i)vno
Dali masno
ili posno
mora da e
prvoklosno
Treba da e fino
arno
ne bezdarno
zrno
Vperen napor
maksimalno
prirodnoto
da e specijalno
14
BANDA
Parmezanovska Sanda
vo Uganda
problemi si imala rasni.
Na ma~eto mu velela rasni
toa strasni
fevruarski si teralo {emi.
Vo fevruari vo Uganda
site se tresele
samo ma`ot na Sanda
Sande
po opredelba frankofon
Evgenija Grande
spokojno ja ~ita{e
i be{e |on
za site problemi trese~ki.
Taka vo Uganda minuvaa
tie godini mese~ni.
15
PESNA NA SANDE OD UGANDA
ZA BELOTO SIRENCE
O sirence mle~no belo
za tebe sum jas Otelo
Tvojto kalap telo celo
}e go grizam epten smelo
Od petici pa do ~elo
te baknuvam vru}o vrelo
Ti si pravo remek-delo
no na mojta sofra v selo
(crno belo ti se splelo)
ti gotvam jas pak opelo
O sirence presno zrelo
za tebe sum jas Otelo
16
MAJAMI?
Ti vo Lie`
solzi lie{
Ti vo Boston
sadi{ bostan
Ti vo Tunis
igra{ tenis
Ti vo Zadar
posetuva{ zabar
Vo Ni{ no`
za potstri` ostri{
a vo Skopje
snopje kastri{
Ti vo Struga
so re~ stroga
kara{
Koj te mami
{to majka mi
vo Majami
bara{?
17
DROBEWE
Eden kamen vodeni~en
stra{no sakal da se slika
a bil fotogeni~en
kako dr{ka od motika.
Jas sum ~ista egzotika
beter sum od gotika
more kakva erotika.
Sam si kam~o gre{no mele{
re~e strojot p~eni~en
bez nas kele{
xabe ti fle{
ti si nevrasteni~en.
E ne melam jas vi velam
bez publika da me slika
baram probno snimawe
nej}am vakvo zanimawe.
Imam cvrst karakter
sakam da sum akter.
18
TRI ^ISTI
Vo prostor sku~en
na ku~eto mu e sma~eno;
pa dogovor be{e sklu~en
anga`manot negov bu~en
da se ceni za nau~en.
Ima{e i strav
od ku~e{ko av.
Za nagrada dobi zgrada
so roze fasada
kako ambasada.
Sega be{e ka~eno
na top lista mesta trista
no ista balada
si svirka vo brada.
Imate li ~isti tri
viza-vi
viza-vi
moite zabi ostri.
19
VUJ^E
Aj ne digaj pufki
}e te seckam kako jufki
Aj ne pravi xeva
}e te tresnam jas so leva
Aj ne krevaj ~alam
za{to }e te smalam
}e te smalam }e te smelam
so top }e te strelam
}e te stopam kako Popaj
ne {iznuvaj i ne tropaj
Ajde vrvi i ne vrevi
}e t'isturam crevi
Ne me maftaj fa}aj {trafta
jas ne pijam nafta
i kulturno izvini se
tvoite vujni strini se
Site velat od strav zboram
no {to mo`am koga moram
pa da ne mi be{e strav
ne }e digav volku prav.
20
MAT
Koga bev vo selo Matka
mi rekoa: dobro batka
ili ima{ pamet kratka
(znae{, malku mnogu kusa)
il si ™umna patka“
t.e. ™bistar gusan“
{tom tuka se matka{.
[to majka i koj tatka
gi bara{ vo Matka?
Jas za~uden stojam, gledam
i nikako da se sredam.
Po voda na Vodno
mo`am da ve vodam
ili pak vo Voden.
Po drva vo Drvar
po veter vo Windy town
no ve frlam vo knockdown.
Jas mi`am i glava klavam
ba{ pravo vo Matka,
pa kaj da se matkam ako ne vo Matka?
Ova vi e vratka
tapi ste ko tapa
t.e. kako zatka.
Edna zgodna Zlatka
a plus {e}er slatka
ba{ ovde vo Matka
}e ja gu{nam
vo pregratka.
21
ODA (O, DA) ZA BOROVITE
Vie dragi borovi
prekrasni ste stvorovi
I samoto ime (z)bor
povikuva na razgovor
^uv ~est e za borot
da pee vo horot
a horot e borska {uma
{to lekuva trauma
Izjavuvam: ba{ so sekoj bor
jas nikakov nemam spor
I za koe bilo bor~e
premalo e ova zbor~e
Sepak da se bor(ime)
za bor da govorime
22
DELO ZA DELEWE NA DELOT
Pod bandera
v~era
`erav
i {trk mlad
si delat
`elad.
Koga soba i hrana se deli
tie ne{ta mo`e da se beli
pa se veli
re{enija zreli.
No nekoga{ neli
da bezbeli*
aramii od dve sela
plen si delat.
Rabotata ba{ se svela
}e e crna a ne roze
da se delat i stoki i dela
{to ne bilo toa demek mo`e
Da isceli celo
(vo temeli da se vseli)
a ne samo delot
e toa e vrvno delo.
I da mno`i{ i da deli{
kon belo da celi{.
* bezbeli (turc.) ¦ sigurno
23
ni mig
Ne mo`am da di{n
sakam erkondi{n
ep
ten
Ne mo`am ni mig da di{n
(ep)sakam(ten) erkondi{n
ta su{i
Zapara me para
i s’klet mi stvara
proklet
vezden
Zaparata su{i para
proklet s,klet vezden stvara
Baram plasman {itkam basma
no me kole gadna asma
tu
{to e
Ni edna so {krga
’vaa maka ne ja trga
Nitu edna {to e {krga
’vaa maka ne ja trga
Kako riba sum na suvo
}e prodi{am i na uvo
Koga griznav lep~e (vekna –
dava pamet) pa mi tekna
ej od zemja }e se eknam
belki treba da se seknam
Ako nosot si go bri{n
i ne treba erkondi{n
MRSULKOVCI
24
SEGREGACIJA
Mare, ne beri gajle
beri cve}e
do sabajle
i pred crkva i pred te}e.
Ej Nexmija
od Indija
zmija s’ska
no so pakost nema vrska.
Slu{aj nuse
sekoj kus e
vo pametot
pa i negov da e svetot
ako ne gi gleda isto
Ramadan i Risto.
Site nie sal sme lu|e
i naslovot mnogu tu| e
za site {to ne se pla{at
i {to ne se mislat ka{a.
25
^UDNA GLAVA
Mojata mucka
malkucka dremucka
Moeto uvo
na suvo e gluvo
Na moeto oko
razrok mu e rokot
Kako ™krem~e“ nosot mi se nosi
bara krem~e more nek se nosi
Skroz celava glava
ne{to mi e labava
Pa zatoa re{iv majstor da ja stegne
za da ne º stegnam edna.
Za{to vakva glava
ne }e da e zdrava.
Osven ako simptomive ™set“
zaedno vo ™komplet“
ne se PUBERTET
PUBERTET.
26
PATNIK
Edna Anka
od [ri Lanka
posakala
sneg i sanka.
Vo glavata
s# % yuni
od monsuni
pa se zbuni.
Ubavo e
da si svoj na svoe
no ako si taka skroen.
A ako ti prvne pile
vo mislata i vo du{a
ogradite }e te gu{at
a `elbite }e gi ru{at.
]e posaka{ sneg i sonce
mraz i voda
i }e brodi{
niz sekakvi zgodi.
Ne si bilka
ne si drvo
znam te jade crvot
te pritiska slatka bolka
tabanite te ~e{kaat.
No najva`en ne e vrvot
tuku patot {to go odi{
bitkata so sebe.
Izniknuva{ kako greben
toga{
uporstvuva{
na branovi i na `egi.
Taka rasne{
taka kine{ stegi.
27
SEC
kosilka – ~etiritaktna
pogon – bezoloven
Ja kosam trevata
me kosi vrevata
pa zemav srp
ama boli grb
za se~ewe so no`ici
treba nervi-`ici
pa kako da svrti{
treba da se trti{
no nem’ da se `ali{
treba da se napenali{
i grp~e da svitka{
nemoj pamet da mi {itka{
Zasukaj si i rakav i musta}
a zatvori usta
(Bog da ~uva
da ne g’ltne{ muva)
i fati se za rabota
za da ne ti babotat:
™bujna treva vujna mlada
ama zmii }e ne jadat“.
28
MIRA PIRAT
Jas sum znalec
imam palec
koj stopira
i masira
a drugar mu
pokazalec
i~ ne bira
{to trenira:
Provocira
uzurpira
propagira
i negira
paradira
torpedira
degradira
likvidira
dirigira
korigira
pa rangira
i kontrira
toj urgira
toj re`ira
prote`ira
sugerira
me frapira
se maskira
oponira
{pekulira
me blamira
kalkulira
faulira
karikira
kritizira
taktizira
me {okira
ne kapira
Ja nervira
Mira.
29
[tom e taka
ti si sakat
eksplodira Mira
}e ti odi prstot fira.
Taka re~e
i prese~e
so zbor i so pogled.
Sobrav palec
pokazalec
a i dvogled
i zami`av.
@iv
se zdrviv
sram
me vcrvi
zbor i vrvi.
Taka prstot
so krstot
na noktot (ili ~elo)
vo stranstvoto
trgna belo
Slu{am deka
nekoj fraer
kobajagi znae
takov prst
vo Trst
bil viden
Ama kako
trofej yiden.
30
@ Z
Edna foka sinooka
ba{ `estoka
vino loka
cela oka
imam doka
z
Edna ma~ka
naopa~ka
em e pla~ka
em zaka~ka
za lapa~ka
i tepa~ka
º nema sopira~ka
Eden nilski
krokokow
strogo po bon-tow
cel den voden
gosti vodel
s# nilski turisti
Eden stra{en nosorog
eden stra{en rogonos
se sretnale gol i bos
koj vo gazot koj vo umot
Eden
dvajca
so jajca
gi maval
a miluval
poj na kaval
Eden Save
bil prav dave
`
^udna mena`erija
odi pa razberi ja.
31
TAJNA
Taa be{e ne`na, krotka,
a toj s‰rak, t.e. motka.
Taa tivka, ~uvstvitelna,
toj pak }umur strogo delnat.
Taa be{e mirizliva,
toj obrasnat siot v griva.
Taa kako sonce svetla,
toj so brada ~etka-metla.
Taa vesela i vedra,
toj pojava vkupno edra.
Site tie atributi
sprotivnosti bo`em luti,
znak se samo plus i minus,
toj kosinus taa sinus.
So srceto nema smetka
ako pogled ti se spletka
so oko {to svetka sjajno; –
zaroben si v tajna trajno.
32
AJ NE ZBORITE
Aj ne zborite
{trajkuvaat semaforite
Na `ito-luks kombe,
kombe na mlekara
i ete ti popara.
Edno pe`o kako e`ot
na tvingoto reno
mu go smeni tenot.
Na sviokot silna mazda
izigruva epten gazda –
no zavr{i pravo v ™brazda“.
Gledam Ram~e vozi tam~e
no bez pokriv kako ~am~e.
Koga sem~o `olto trepna
tam~eto vo ford se lepna.
Ene edna ™me~ka“ bela
ne severna cela vrela
niz nos ~adi pa se ladi
a od lada i nastrada.
Ni fijat ni opel spijat
samo mislat da se skrijat
opasno e stra{no brate
i beter e od karate.
Koga semaforite {trajkuvaat
vozilata `estoko se baknuvaat.
33
LEDI DI
Ledi Di
vredi li
na dva brega
da ti bega
umot?
Dali vredi
ledi
da te sledi
oblak crn?
No edno e primer
ne se prima
s# od rima
iskustvoto vredi
va`i
kako saka{ ka`i
samo toga{
ti si ti.
Sega ledi
mirna
sedi
tivko sledi
re~en tek.
34
BROJKITE VO MOJOT @IVOT
Jas pod eden sum zaveden
i od eden sum zaveden.
Za mene e sleden eden
i na eden jas sum sveden.
Najprostata brojka
veruvam e dvojka.
Dvojka v {kolo vtor vo selo
{to tuka e vpro~em smelo.
Tri e brojka sosem sveta
so mistika obviena seta.
Poprskan so sveta vo'ica
i v son jave – Sveta Troica.
^etvorkata zbir e da
prosto kako dva i dva.
^etvrtiot nema medal
no gledal i ne se predal.
Brojot pet e broj po merka
no razli~na ti e yverka
onoj v klasot sreden
i student so petka, beden.
Brojot {es(t)ka
ja opleska
tri {estki vo stroj
|avolov se broj.
Sedumkata broj e va`en
od vqubeni mnogu tra`en
na srceto broj e sedum
a srce se redi i pred um.
35
Osumkata ti e drugo
ozna~uva krug vo krugot
a vo krugot drug krug to~ka
v zemja sto~kan, vo dlabo~ka.
Brojot devet moj e test
silno telo bistra svest.
Koga ~itam devet saati
se otvorat tajni vrati.
Nulata e cifra v brojot
sol vo manxa, red vo strojot;
filozofska to~ka gledna
koj zapo~nal toj vo nula sednal.
36
WINDY TOWN
^ede drago od ^ikago
ti ispra}am vesti sve`i:
ovde sne`i vreme vrvi
jas se vra}am nakaj prvi.
V~era stignav v Indijana
ju`na strana i ne mignav.
Indijana nema mana,
“ za fustani,
a jas ™money“
garderoba i krp~iwa;
a na P~iwa ova doba
e poarno od sekade.
Koj mi krade krv i vino,
lep~e par~e, Sin i Mar~e?
Amerika me vxa{uva
a umov se pra{uva
{to majka jas baram tuka.
No za uka neka slu`i
ovoj izlet {to me kru`i
v Boston, Dalas i Wu Xersi,
vredi koga srce sledi{, toga{ fer si.
Me grickaat skopski crvi
za dve du{i, tamu zbrani,
koj }e ~eka dur do prvi,
jas se vra}am, v koj li tie }e zaskitat strani.
37
VELOSIPEDIST
Jas se kozam od nervoza
koga vozam nizdolnica.
Vo bolnica eden lekar
kako pekar me mese{e,
koga jas vo faza modra
kolenata si gi odrav.
Pa mi ~ita bo`em pop
a povreden samo zglob!
E ne vozam nizdolnica
}e pijam rasolnica
od mlekoto s# mi {eta
osobeno koga Cveta
so roleri prosto leta
niz taa nizdolnica!
A ako sum modar utre
jas kriv ne sum tuku Cveta,
}e mi projde ko na kutre,
no taa pred mene leta!
38
SVETI TRIPUN
Vo lokalot vino bokal
od bokalot pijan(iot) lokal.
Pa koj sega treba da se vika stoka?
^ist dobitok se kravite,
dobivka se i ovcite,
ne zijan ko nekoj pijan.
I mlekoto i vinoto
ba{ se te~na hrana zdrava,
a budala samo toj e
koj {to mera ne poznava.
39
POD RAZNO
Dali li~i
tri sendvi~i
vo prvata runda
da gi sma~ka{ za sekunda.
Pa piliwa da mi bae{
pe~eni na ra`en
samo taka znae{
da se pravi{ va`en.
Ne se duvaj
ajde splasni
bukvi kasni
i porasni.
Za da nema{ debel um
um ko lokum
i vakuum
v glava,
knigi ™lapaj“
i ne zjapaj
v prazno.
Seto drugo e pod ™razno“.
40
ANTI – [IRA
Vo
na{ata
Vata{a
va{ata
Nata{a
na{a
ka{a
ne proba.
Od
~a{ata
pie {ira
i~
ne se sekira.
Pa
celo Kavadarci
i
pola okolija
glasno ja zamolija.
Taa hrana
te~na
da
E
sestra mle~na
no
sepak ti vodi smetka
da ne ti se spletka
jazikot
so
umot
vo mornarski
jazol
nasukan na
suvo
pokraj Luda Mara.
41
Taa {ira
fermentira
i kuso
od vkusot
nepceto
se bla`i.
Vo vinoto
e vistinata
{tom
pametta
e ostinata.
42
100 %
Sto promila
pomila
od cela
Bogomila
mi e
mojta klasna
krasna
kako bajka.
A
sto kila
pomila
od
mojata
stra{na sila
edna Lila
seta v svila.
I
Lila
i
mojta klasna
prikazna se sosem
matna
mi se mati
{tom gi vidam
tato veli:
™Ti si maten
zaquben si bate“.
No ni{to od ova
ba{ ne im e jasno
ni na Bistra ni na Jasna
se karaat glasno
poraki mi pra}aat
ronka ne me sfa}aat.
43
Vrijam goram
filmot pukna
vo zbrkava
ti se pluknam
otidov na basket.
A tamu
do Stojan Sila
oko sjae
trepka Lila.
44
KOSMOS
Eden dedo redok
kako `elka prastar
beter od katastar
gi znae{e site me|i.
A vnukot mu, negov lastar,
ist ko svojot predok
so smr{teni ve|i,
sosem drugo sledi kredo.
™Vo du{ata se me|ite
i vo umot granicite.“
Rusin Kinez Marokanec
ne poznavam takov stranec
osven srce ko maslinka
i nastinka vo pametot.
Ne e meða svetot
za svetovi drugi letot
~ovekot go gotvi,
ne od dedo vnukot
no od zemja diga kotvi.
^ovek vo vselenata
vselena vo du{ata
™trista“ me|i za ru{ewe.
45
OD ]ERAMIDI
Borko morkov bara
gorko Marko kor~e
xvaka i sviri gitara.
Boro moron zborot
na pola go griza
Marko baron Mona Liza
ja sonuva i vo Piza.
^udno ~adno
studno ladno.
Boce kroce se niz procep
ima takov koncept
Marko pokriv
(i od)
mokri.
Studno ladno
~udno ~adno.
46
NA RU^EK
Dedo!:
Traskot
bleskot
vreskot
treskot
bliskot
pliskot
piskot
bolskot
molskot
troskot
’rskot
prskot
pluskot
pukot
a dedoto:
Da t’ibam
vnukot
* Dedo mi vele{e: ™Sramota e da izla`e{, da ukrade{, da
utepa{. Na jadewe sram nema“. No misle{e samo na koli~inata
na jadeweto, koga nekoj gostin od sram ne jade{e kako {to e redot.
Nikoga{ ne rekol deka decata mo`e i da pcujat. Toa ponekoga{
mo`e da go storat samo dedovcite i toa samo popatno.
47
h(A+E+I+O+U)
Ah ko {arlah
{ah opasen
delka{
Eh na pleh ti
{eh so uspeh
strelka{
Ih na tepih
ti tih stih si
cepi{
Oh ko metoh
gri` za presti`
i lepi{
i snopi{
Uh ko duh vo vozduh
ti vezden
se topi{
48
NEC
Denes Denis
igra tenis.
Mara mora
da e spora.
Pa druga za
miks-dubl bara
Mara ne mu
odgovara.
49
PRVO DRVO POLA KOLA
Be{e mi se sma~ilo
ko~nica i kva~ilo
da pritiskam vezden jas.
Pa dodadov gas, gas, gas
do prvoto drvo
do drvoto prvo.
Tie drvja bezobrazni
po pati{ta sosem prazni
se {etaat {tom se stemni.
Izgledaat pu{ka spremni
da napravat pola kola
da napravat kola pola.
50
RIBAROT
Frli trska
voda prska
plovi tapa
no ne lapa
riba drska
nema vrska
tresna kapa
{to }e papa
51
@ALNA VEST
Dva molera
gi fatila kolera.
Ne, ne ~ini, izvini.
Edna kolera
ja fatile dva molera
da ja ma~kat
da ja belat
dur ja sma~kat
cela;
glet gletuvana
varosana var
i seta izduvana
ko naduen car.
Pa kutrata kolera
od v~era
na bandera
visi
kako
@ALNA VEST
kolera vo nesvest
za{to znae, ako trepne
eden moler }e ja repne
ako samo malku mrdne
vo gips cela }e se stvrdne
a dvajcata moleri
vo belo ko doktori
belat bojat
po tri sloja
majko moja, majko moja.
^uvaj bo`e od zarazi
no i te{ko tebe, pazi
ako moler te nagazi.
52
EDNO KUTRE UTRE
Edno kutre
utre pes }e bide
edno lav~e
lav
strav {to }e see
Edno tele
s# }e mele
za ko bik
da rik
ne
son~ogledot pak }e 'rti
i }e nik
ne
s# kon sonce da se vrti.
A du{ata stara
odmor bara
se odmara.
Dve crti
na `ivotot
se rasnewe
i gasnewe.
53
[MI
Edna {mizla
od ribizla
ne nosela o~ila.
Be{e docna
grom go klocna
taa ne priko~ila.
Do`ivea stra{en poraz
na pe{a~ki krasen praz.
Ba{ e finta da si `enska
so pojava scenska,
no xabe ti men|u{i
na u{i
xabe ti se sedum uva
ako niz niv veter duva.
54
DA
Da se bide sam
a krdo
planina e
a ne brdo
Da se bide sam
a jato
e toa e
zlato
Sam da si
a tolpa
si iska~il
ve}e polpat
Sam glutnica da si –
nema zo{to,
bespredmetno e,
nekoj da te spasi
Sam da si
a roj
bojot tvoj
ti si svoj
Vnatre v sebe si potpora
ne krp~iwa odozgora
Pa zatoa osven v stomak
vlo`uvaj vo glava
samo stomak tokmu tokmak
glavata e klu~ ne brava
55
ZAMENIK STRIKO
Se preprava vo sto lica
edna kni{ka na polica,
pre`iveal i tri komi
toj izmamnik striko mi.
Toj na granka zree
i vezden se smee.
Koj ko nezdrav se kikoti?
Se razbira striko ti.
U{u{kan vo list do gu{a
izigruva slatka kru{a.
Zar ne pre~i nikomu
na Nikota striko mu?
Treba mnogu jasen da si
za obrazot da se spasi,
ne nekoi a nikoi
ko na Nika striko º.
Se misli za mnogu umen
no za umen e pre{umen,
nema mirnost na ikoni
ni vo crkva striko ni.
Negovite likovi
marki se za plikovi
vo plikata trikovi
{to gi pra}a striko vi.
Toj se rodi edno zime
no ne dobi pravo ime,
pomislija Nikodim
sal rekoa: striko im.
Ne biduva striko
onoj {to go krie likot;
najobi~na toj e ™strina“
{tom menuva, lica nabrzina.
56
BILMEZ
Eden bilmez
a plus baksuz
si dozvolil zgora luksuz –
majonez so pekmez.
Strogo gastro
za maestro
koj ne znae deka
gas i obraz
se razli~ni
instrumenti.
Koga }e se do{koluva
nema vaka da boluva.
57
B
Si bile Bile i Bil
Bil bil bilbil
Bile bila krokodil.
Kako Bile krokodil?
Belki krokodilka?
B!
Bile bila bela bilka.
58
ZASLU@NI
Aerodromska pista
na pistata glista
pravi ~uda trista
Bratu~etka
druga glista
kako nea ista
sedum lista slista
Tie dva solista
simfonija ~ista
Eve jas im digam bista
59
??????
?? ????
?
?????
????
????
????
??
??
?
?
o
[to najmnogu
kaj nas ima?
Se razbira
nema.
Pa zatoa
sekoj zema
od toa
{to non-stop ima.
Takvi lu|e
takva klima
no u{ive ~adat dimat
pa dim da me nema
tamu kaj {to ima.
No i tamu
a i ovde
go `ivee{
svojot `ivot.
Ima
ako v glava ima.
Ako v srce ima rima
ti si glaven
ne zaglaven.
60
PALM-TOP
Faber kastel*
i~ ne mastel
si pi{uva normalno
a ne paralelno.
Zlaten Parker* Rotring* Mon Blan*
crno-zelen Pelikan*
ne raskaz za pita so praz
napi{aa tom od roman.
Ah da imam takvo pero
}e stanam pisatel
}e zapi{am: error Neron
ma kakov Servantes.
Odeloto ne e ~ovek
a peroto ne e avtor
bilo i }e bide dovek:
neznajko si – mora{ povtor.
Ako misli{ ako ~ita{
dovolen e moliv siten
ako si pak tap ko top
ne te pere ni lap-top
* marki na Nalev-pera (penkala so mastilo)
61
KAKO SE (I)MENUVAAT NE[TATA
Vo Ni{ ni{to
vo Bri` pi{tol
Vo Rim rum za Rem (i Romul)
a vo Praga na prag vragot
Vo [tip {tipat
vo Pip
(dali ima takov grad)
Krp~iwa od butik-butka
{tom si ut(ka) }e napravi{ utka
S# e toa luk i voda
slu{ni ka`i kupi prodaj
V glava pamet
a vo srce
dobrina i
hrabrost
Vo Ni{ toga{ se{to
a vo Praga na prag draga
62
HIGIENA
Moeto oko dr`i dieta
pa ja mi`i tepa~kata Cveta
Za moeto uvo bravo
vo novo e ruvo – za grd ton e gluvo
Na mojata usta
ti{ina se spu{ta gusta
ni da zine nitu zuc
ni da mele ni tuc-muc
Du{ata se ~isti taka
ko so sapun raka
Srceto se hrani
so izbrani hrani
Od grubosti grdost pcosti
oko uvo usta posti
vo godina 365 dena
e toa e higiena
63
Oooooo
2
Bev vo Struga po zasluga
jas na jasna Struga i sluga
i drugar
Vo Ki~evo nema ki~
a pak klavir ima i~
Vo Mavrovo nema Mavri
me izvesti dedo Gavril
Vo Gostivar falat gosti
var n# beli, oko posti
Siot Polog zalak zalog
za dijalog glog i talog
Vo Tetovo sneg od [ara
no snegot e stara para
Skopje i Kumanovo
na pogore zbranovo
krvni rodi
Kulturna sme dr`ava
no po bajgi skr`ava
{to vo umot {to vo du{a
ne se di{i i se gu{am
no sre}en sum za{to ve}e
za vodstvoto {tedam O 2
64
KAK – KLOC VO OSMEREC
Za ovaa desna pesna
da ima svoj sopstven ritam
mojta leva noga zbesna
pa s# pokraj mene klocam.
Taka patot mi se ~isti
pa slobodno napred itam
na spisok na moite listi
za klocawe slon jas ~itam.
No znam deka dva-tri slona
da isklocam ne }e mo`am
tie te`at mnogu tona
a ne mo`am v druga ko`a.
Pa zatoa re{iv kako
bez klocawe da gi mrdnam
im izmisliv {tos i znakot
go namestiv bez da prdnam.
Za slonovi sosem strogo
zabraneto deset ~asa
i kutrite nema kogo
da pra{aat kaj da pasat.
Taka si go krojam planot
malku {utkam malku znakam
stilski ve`bi za elanot
da se vcvrsti – `iva kaka.
65
LITERATURA
Edna dama
doma drma –
DRAMA.
A koga vo Piza
}e zazeme roze poza
eve toa moja e prognoza –
PROZA.
Ima kohezija
nema amnezija
s# na terezija –
POEZIJA.
66
PESNA
Mo`am da napravam jagne
od glina od kal
ili silen vol
ili demon zol.
Mo`am da napravam pesna
za na{iot dedo Bla`e
malo dede poet sna`en
za Misirkov Petkov Krste
koj jazikot ni go krstel.
I Koneski Bla`e i Misirkov Krste
vo malo gi imam prste
znam kolku e va`en
toj nauk {to bukvi dlabel
i so bukva kon svest grabel.
Zatoa mo`am da napravam pesna
zatoa sakam da napravam pesna.
67
NA BRA]ATA
Na bra}ata Grim
nim im
palam sve}i
Za Andersen i za Krilov
}e progledam i na tilov –
blagoroden tovar za moite ple}i
Lafonten i Ezop
gi ~uvam vo vrzop
(toj od mene ne se dvoi)
a Cepenkov Marko
`ar ko
v dlanka da mi stoi
Ne me gori
a me gree
narodot vi zbori
{to s# bilo i {to ne e
Obo`avam bajki basni
bajki kasni
basni pivni
od ~udnite sokoj nivni
ti osna`i i porasni
68
STRANCIZMI
Eden u~en strogo bira
pa vo kola kolabira.
[tom go vidov padnav v nesvest.
]e mi pukne `ol~ka
koga slu{am hepatiti;
`oltica me kole vol~ka,
no se spasiv, probaj i ti.
Koga }e me strefi
tenzija
napnat sum ko lak
a gotov za penzija;
}e mi dojde do ak.
Nemam protiv Vujaklija,
no ba{ ne sum meraklija
da ne znae{ {to e u|e;
navrapito zbor e na{, obavezno, tu| e.
Na vujko ti Vujaklija
neophodno mu e
so strancizmi sal se due
arhaizmi ni da ~ue.
Petre M. i Bla`e
tuka ti se izvor va`en.
I Cepenkov i Misirkov
i Bla`e i Petre
treba vezden
da ti pravat pretres.
Imanentno, ontolo{ki,
no pametno, a ne p~o{ki.
Maksimalno jas znam {to e
no naj-naj e moe i tvoe.
69
TANCUVA^
Na vrv teme pramen temen
pod {apkata demne spremen.
Samo ~eka nekoj veter,
da besnee saka, ete.
Pramen plamen
ki~ur per~e
ne e `ivo bez veter~e.
A veterot plamen {iri,
minuva~ot {iri iris,
per~eto e akter glaven.
Nemiren i bu{av,
razigruva srce, du{a,
ki~urot e glavno slaven.
No {apkata {tom se spu{ti
ko zavesa na kraj drama,
pramenot }e tlee u{te
do slednata nova {ansa.
Seto drugo e nijansa
{tom tapan ti bie v damar.
70
DIJAGNOZA
Imam poster
imam toster
nemam herpes zoster
Imam motivacija
vo saksija akacija
mr{ retina ablacija
Sakam boza
i mleko od koza
pis za skolioza
Ne ni~ija ne sum maza
jas vnimavam t.e. pazam
i{ ti psorijaza
Ko{arkar sum so sedmica dres
i bogami sum nakrivil fes
~ibu bes i stres
Sakam da sum vesel, ~esen,
radosen i svesen,
batalete doktor, le~nik,
ne ~itajte medicinski re~nik.
71
SKOPJE
Skopje moe ti me }ari
so {iroki bulevari –
utre sabajle
Skopje drago ti me zdrma
sjae{, l'{ti{, kako srma –
kako pa da ne
Kako sonce ti si svetol
tvojta du{a prolet, leto –
mi`i Asan da ti bajam
So reki, so {umi mami{
reki ladat, topli kamin –
`imi vujna ti
Ti sekako ne si valkan
biser si na siot Balkan –
spij na taa karta
I kone~no ti me pleni
so tvoite zgodni mreni –
e tuka aferim
Sepak si ti mojot grad
makar ka{est marmalad –
sladok si ti Skopje.
72
PEDAGOGIJA
Za nikakov grev i grev~e
ne smee{ so pet-{est vru}i,
od smea {tom boli mev~e
toga{ sre}a ima v ku}i.
Ni ti ne si u~en roden
seti se na svoite gre{ki
si bil palav i nezgoden
a nemalo vreli, `e{ki.
Onoj koj so stap se fali
tap e kako tikva tapa
toj blag pogled ne pe~ali
nemu ne mu: ™dole kapa“.
Se razbira cvrsto dr`i
zbor, postapka, delo celo,
kolebaj}i }e se pr`i{,
razmisli i delaj smelo.
Praveden i mudar da si ¦
sekoj slu~aj }e go spasi.
73
KAKO MILE STANA BOG
Imam edna ostrilka za molivi, ama od onie koi
se pricvrstuvaat na rabotnata masa i rabotat kako ma{ina za melewe meso, ili piperki (koga se melat po
lupeweto za da se pravi ajvar). I sednuvam da pi{uvam
(t.e. tapam) i tapam i tapam i ™tag normalno“ molivot
od maka stanuva tap. I sega treba da igra ostrilkata
zaradi mojata neume{nost (tapost) so ostro moliv~e
da ka`am {to treba pred da mu ja iscicam du{ata t.e.
ostrinata. I dur go ostram molivot, demek, razmisluvam kako }e go doizrazam, odnosno formuliram toa
{to mi svetnalo i si mislam, aj
Bo`e mili
`ivi bile
pa videle,
ama jas sakam igra i rima, a tuka ni ja ima ni ja nima.
I si mislam ™kako treba da bide“. Kom{iite Srbite
velat:
Bo`e mili
`ivi bili
pa videli,
a kaj nas po moe bi mo`elo i vaka:
Bo`e Mile
`ivi bile
pa videle
i za da nema zabuna kako so ona srpskoto ™videli“, koe na makedonski se odnesuva samo na Boga
(vide li?) so {to nas (lu|eto) {to tapime (ili ako
sakate ¦ tapaxiite) n# isklu~uva od gledaweto (vidi
majkata, nie }e mi`ime, `imi me(ne)), jas re{iv da go
predlo`am Mile za Bog, barem za ovaa prigoda.
Ete kako i edno tapo moliv~e, mo`e da smeni
ne~ij status ili ~in.
Taka Mile denes stana Bog.
74
Aaaaaaa
Denes vadam zab
ba{ sum nekoj krab
t.e. ma{ka kraba
no za kle{ta~ ne{to labav.
Kraba graba i stega so kle{ti
zabar-kraba ima kle{ti ¦ zabocangli
{tom gi vidam vo u{ive tapan tre{ti
a o~ive {est banki i vangli.
No priteran sum vo }o{
{estka dole desno ne vredi ni gro{
a ubavo doktorkata re~e
zabov batka treba da se le~e.
E pa so vreme popravajte zabi
za da ne ste posle {trbi babi.
75
I NE@EN I NAE@EN
Za mojata bolka
dali ima bilka
da si svaram ~aj~e
i med edno la’i~e?
Za{to vakva bolka
`ar e – kako bulka,
me pe~e, me `e`e,
a jas krevok, ne`en.
No ne postoi bolka
sama kako belka
`ol~kata e vnatre,
gor~i, ne e natren.
I qubovna bolka
i bolka za Balka(n)
trnliva se ru`a
i bez da se zdru`at.
Zatoa se boram
bolkite gi bolam.
76
EJ NE OBESUJ, DAJ MALKU DIETA
drama vo nekolku sliki
prolog
Mi se soni teg-xur pin-la
pivo krigla
kri{ka lep~e pe~eno na ringla
zaplet
E pa ete ba{ sum gurman
mi se svi|a Uma Turman
da zami`am i da nurnam
kulminacija
Sakam da se {laam po kafi}i
i mislam ko batka mi li}i
za kazina ba{ sum zinat
i za inat vo umov sum {inat
ne mi fali daska tuku {ina
tie {tr~at {to mi mr~at
katarza
Ko za uka vek-~e lep-na
eden bezbol ({labau) po svesta me repna ¦
(so)
mojta pamet golemina xepna
rasplet
Pa ete se pribiram
i se sna`am
gasam motor se parkiram
prosto se gara`am
epilog
Ako u{te vi fali poenta
e pa zarem jas sum blentav
protrijte so ~etki~ka niz u{i
ne klimajte }e setite {u{ki
77
Otvorete po ~etiri o~i
o~a
ne e zlo~in
da se mo~a
No ne sproti veter
Toa ti e batka preter
78
AKO
(ne kako odobruvawe)
Ako jade{ samo oriz
ni{to umno ne si storil
toa ti e gadna story
ne se prai be batka {erif
tuku malku pamet beri
}e te fati beri-beri.
Sledi doktor i bolnica.
Ako non-stop cuga{ pivo
i~ da ne ti bide krivo
{to si `iv ti skroz na divo
ako drma{ votka viski
tebe }e te drmat krizki
beli gluvci ti se bliski.
Ne pomaga rasolnica.
Ako duva{ ako {mrka{
e ba{ si vo grozna frka
idi mo~aj i um brkaj
i da ne te fati xandar
faten si vo umot serko
a se misli{ demek yverka.
E za ova tap~o
ne sleduva ap~e
tuku ve~na senka
pod nekoe dap~e.
79
NA STEFAN KARANFILOV
Go pra{uvam Stefan
pred maturska:
Gospodine, ste fan
na
gimnastika turska?
Neka ne Ve buni
malku rima;
za~in,
kako Karla Bruni,
kako kim a,
mora i da zna~i.
Nekoj mo`e i da re~e:
e, podarok kniga;
vredi sitni pari,
prosto ne go diga.
Pa kamo be brat
nekoj unikat?
Za toj taka {to }e re~e
prorokuvam gle~er.
Nekoga{ i lekot
ne vredi pet pari
ama treba da go znae{
kaj e.
Koj e.
Pa stanuva leko.
No ti tvrdam tvrdo
tvrdo do nego se stiga.
Moite `elbi za tebe se
da si stopan
na livada
lekoviti bilki.
[to bi rekol
da si lekot.
80
DE KRTIBUS
Krtot diga
kade stiga
mene briga
~itam kniga
Krtot vrtot
mi go ni{ti
ja od srtot
vikam i{ ti
Krtot padna
od smeewe
story gadna
no}e dewe
Prosto zajde
demek ajde
koe fajde
{to me najde
Krtot smrtot
si go vika
}e go {krtot
so motika
^udat }e se
lev i desen
{to se strese
krtot besen
Ama nema
mrte trte
ja te {krte
besen krte
81
Koj te {i{a
{to te vrtam
}e te bri{am
i pre{krtam
Dole rij si
}or~o }orav
a ja pij si
quta morav
Pa i mene
mi se temni
fa}am xenem
brazdi zemni
Sekoj brka
svoja maka
krtot krka
}otek lakat
A ja nervi
kako dervi{
no za krtot
i~ rezervi
]e go gawam
dur do ’rtot
}e go bawam
solen krtot
De krtibus
ti trtibus
ja klocitus
u tebeguz
I{
pis
mr{
{krt{
82
PORTOKOV – MORKAL
kolor/isti
Eden morkov portokalov
ko portokal morkovest e.
Eden v zemja dlabi
drug kon sonce grabi.
Eden top~est drug vretenest
eden mek e eden cvrst e.
No dvajcata so~ni se
sok portokal sok od morkov.
Markov ili Mirkov morkov
i portokal tenkokorkov
koj ne saka nemu gorko.
Zbor ko
sok~e da se cedi
i da te~e
re~it
ko reka
kon more
portokal i morkov zbor e
plunka {to mi la~i
lik {to li~i
i me le~i
i dragocen za~in
koj mi zvu~i
i mi zna~i.
Ba{ e
portokalovo
e pa ba{ e
morkovo.
83
KAMEN CVRST KO PESNA
I porano odev so pu{ka tamu
na Me~kin Kamen da bidam Pitu,
so granka od bor~e na detsko ramo,
maalo da branam i Kru{evo skrito.
Taka rasnev cvrst ko kamen
sega svetot go imam na dlanka,
a vo srce Goce, Jane, Dame,
od toa steblo i jas sum granka.
Jas pesna peam
moja e pu{ka,
moja e strea,
so pesna gu{kam.
Zapejte slo`no
zaedno i dru`no,
toa e mo`no,
toa e nu`no.
Moja Makedonijo
ti si dijamant
i da saka nekoj
kako }e te skr{i,
kako pesna
da se sru{i
koga ima temel
vo iljadi du{i?
Ti si moja su{tina
nasu{nost ko zbor i voda
svetlosen si vrav i sto`er
dari qubov, qubov Bo`e.
Jas pesna peam
moja e pu{ka,
moja e strea,
so pesna gu{kam.
Zapejte slo`no
zaedno i dru`no,
toa e mo`no,
toa e nu`no.
Jas pesna peam
moja e pu{ka...
84
FRANCUSKA
V~era ~uv
Pjer – @an – @uv
i drugar mu
Sen – Xon – Pers
ustihile vers
A ~i~ko im
Blez Sandrar
barabar
so Rene [ar
(`e{ki kako `ar)
napravile
prav dar–mar
Ba{ imaat muzi
ovie Francuzi
85
JAS PO^NAV, TI PODOL@I
Levava me ~e{ka ple{ka
i i~ ne me slova~ka;
samo stavam zabele{ka
so rakava kova~ka.
Moe e da `aram, kovam,
a tvoe da redi{ slova,
so bukvi da `e`e{...
***
V~era edna Slavica
od Virovitica
dobi vrtoglavica
ili glavovrtica
Pa ene ja samo {antra,
menier, vertigo }e e,
doktorite tivko mantrat...
***
Izleguvam vo dvorot...,
skoro
Vsu{nost, yirkam od tremot...,
nemo
Studot ve}e se vesti,
mrazno se `esti...
Esenta se glasi gordo
bogato i bordo...
***
Pol`avot si ima ku}a,
tetin ti si ima du}an;
tetka ti si ima tetin,
mene malku mi e evtin.
Eden E, a drug ima,
~i~ko From n# u~i,
eden uka prima...
86
VO OSOJ KO LOSOS
Ima edna niva
nasadena koso
neramna e, kriva
i cela vo osoj
Ima edna Iva
{to glumi naiva
palava e, diva
bu{ava vo du{a
Vo osoj se kiva
no toa e {tosot
treba da se pliva
uzvodno ko losos
E takvite ne{ta
predizvik se ve~en
za rakata ve{ta
za srce {to misli
moi {izici, {izli,
um srceto da go re~e
87
GITARA DEL SUPA
De Lusija Pako
za supa e lakom.
A Petrovski Rade
za Pako e gladen.
Ne za da go jade,
da go slu{a ba{ so du{a.
Za{to Pako e maestro
na svoeto mesto
i na svojot instrument.
I Rade e ™dirigent“;
v kujna frlil kotva,
toj e glaven gotva~.
88
LABAVOOO, DI[III, DI[III ...
Ako bide{ non–stop
grozno seriozen
na pat si da stane{
seriozno grozen
(bidi pink (panter) i roze)
Nemoj da si baksuz
t.e. malerozen
ja tebe u pleksus
(ti mi plesna pesna)
a ostana prozen
Nemoj driplo truplo*
i nervi i `ivci
da ar~i{ s# vkupno
na more i kopno
(kamo sivci i naivci)
Lekot ti e ^arlo
Bin mister Hil Beni
(Beni Hil mnogu mil na majka si bil
mister Bin mnogu fin na tatka si sin)
nemoj da si }orlo
razveseli du{a
Opu{ti se rigorozno
* (duplo + triplo = truplo)
89
^(V)ORBA
I svarila Borka gorka
~orbi~ka na Neda.
Neda nej}e da ja gleda
a kamo li da ja vkusi
pa ja turka nakaj Vera.
No ne e od v~era Vera
na Borka i zema mera
za gorkata ~orba
}e izbie borba.
STOP
Slu{aj Vera go pretera
konstatira Risto
pa „go svrte listot“
i po~na na ~isto:
Vero vo
Berovo
}e te pratam
na planinski vozduh sve‘
da go vrati{ apetitot.
A i Neda }e ja sledam
od ~etvrtok pa do sreda
ne{to mi e mnogu bleda.
[tom imate protiv supa
{to ve „vrtam“ {to ve „lupam“
~orbata e tvorba
i e recept o~it
dostoen za po~it.
^orba – ~ok, meso – jok.
90
DE(M)BEL
Crvot jade drvo
a drvoto azot.
Krtot pak „go boli gazot“
pa go jade crvot.
Sekoj ne{to jade
i sit a i gladen.
Koga ~ovek epten jade
toj sebe se jade
„mu ostinal umot“
t.e. mu e laden.
Pa zatoa vodi smetka
‘ivotot e {ansa retka
‘ivej go so polni gradi
imaj poriv imaj glad i
‘e{ka ‘elba da spoznae{.
Taka sjae{, taka trae{.
91
KNIGATA
Ku~e e
i ku}a
I
hrana i
lekot, za
^OVEKOT
92
POGOVOR
PLANETA - CVETAN, GALAKSIJA - KRATIL
Ili: za zborot-prekr{ok, odnosno za potragata po noviot, sve` zbor
Stara i voobi~aeno prifatena vistina e deka poezijata se „pravi“ od zborovi. Taa vistina se provlekuva niz mileniumi, niz najraznovidni poetiki ili
kriti~ki metodi, po u~ilnicite kade u~enicite analiziraat pesni. I obi~no
se veli deka poezijata e ubavo izrazuvawe so zborovite. Toa podrazbira: da se
izberat vistinskite, najubavite zborovi za da se ozna~i edno ne{to. Toa pak,
od svoja strana zna~i priznanie deka postojat pove}e zborovi za izrazuvawe na
edno isto ne{to. I, koga }e se izbere najubaviot – ete poezija. Retori~arite
toj „najubav“, „najvistinit“ zbor go imenuvaa kako stilska figura, naj~esto kako
metafora ili metonimija.
No, toa e samo najpoznatiot, „najortodoksniot“ del od prikaznata za poezijata. Postoi i eden drug, za obi~nite ~itateli pomalku poznat del od istata
prikazna. Toa e ona „subverzivno“, so vekovi avangardno estetsko tvrdewe koe
veli deka poezijata ne se pravi od zborovi, tuku od – glasovi. Vo taa rasko{na
paleta na poeti~kite mo`nosti na „zvu~nata pesna“, centralno mesto imaat site
onie prekrasno glasovno uredeni romanti~arski i simbolisti~ki soneti („sonet“
doa|a od italijanskoto suono, suonare, {to zna~i – „yvoni“), site pesni so silni
rimi, rimi~ki, paronomazii, aliteracii i aliteracii~ki, asonanci i site drugi
mo`ni zvu~ni podredenosti. No vo taa paleta na „pesnata-glas“, ima i edna dosta
pritemneta zona, edna ~udna, najsubverzivna galaksija, edna planeta koja tvrdoglavo stoi iskosena kako Uran po odnos na drugite planeti (oskata okolu koja
orbitrira Uran e ekscentri~na po odnos na site drugi), koja tvrdi: poezijata se
pravi i od zbor i od glas, no na toj na~in {to zborot treba glasovno da se „popravi“, da se „ispravi“, da se „dotera“. Toa e onaa poezija {to teoreti~arite ja
vikaat obi~no „kalamburska poezija“, „sdvig-poezija“, poezija koja tvrdi: jazikot
se nao|a vo surova sostojba, a zada~a na poezijata e da go podgotvi za poezija,
makar i po cena da se intervenira vo glasovniot sostav na zborot. Toa e kopne`
po nov, „povistinit“ jazik, po jazik koj bi odgovoril na osnovniot predizvik –
dobro i poetski dostoinstveno da ja zastapuva stvarnosta. Vo taa galaksija spa|a
i planetata Cvetan V. Svetlovirski, odnosno negovata poezija.
Koga toj }e ispee: „Jas sum dobar / kako kobar / Ti si dobra / kako dabra“, na
site im stanuva jasno deka „kobar“ e podobar zbor od „kobra“ i „dabra“ e podobar
zbor od „dabar“ ne samo za da se rimuva „dobar“ so „kobar“ i „dobra“ so „dabra“,
93
tuku i zatoa {to vo „kobar“, celosno nov izmislen zbor, zbor-prekr{ok, posilno
se istaknuva kobnata priroda na kobrata. Vo uvoto „kobar“ zvu~i postra{no i
poopasno od kobra, zatoa {to e ponepoznato, a i ona fonetsko „ar“ e postra{no
od „ra“. „Ar“, kako morfema, asocira (paradigmatski) pove}e na „grobar“, dodeka
pak „ra“ na ne{to `enstveno, rodstveno i maj~insko. Za onie koi se zanimavale
so ova pra{awe, jasno e na {to celam: Cvetan mu pripa|a na ona poetsko semejstvo koe teoreti~arite na poezijata od kalibarot na eden @erar @enet go
imenuvaa kako „ve~ni me~tateli“, sonuva~i na „novata vistinitost“ na jazikot. Vo
svojata slavna studija „Mimologii“, @enet gi imenuva{e niv kako „kratilisti“,
nasproti „hermogenisti“, spored imiwata na Kratil i Hermogen, dvajcata
oponenti vo pro~ueniot Platonov dijalog „Kratil“. Hermogen ja zastapuva{e
konvencionalisti~kata teza za jazikot, pa tvrde{e deka zborovite se dogovoreni za da ozna~uvaat nekoi ne{ta. Kratil od jazikot bara{e imiwata da im
soodvetstvuvaat (da im li~at) na ne{tata {to gi ozna~uvaat (kako vo gorniot
primer so „kobra“ i „kobar“; „kobar“ bi bil, Kratilovski ka`ano, podobar zbor
za opasnoto `ivotno, od „kobra“!).
Taa dolga i plodonosna kratilovska tradicija vo svetskata poezija po~nuva
so Kratil i trae do dene{ni dni: Cvetan e tipi~en primer za toa tvrdewe. Vo
svojata antologiska studija na tema „kratilizam“, @erar @enet ja slede{e taa
linija i neskromno bi bilo ovde da povtoruvam ili parafraziram nekoi negovi
stavovi: upatuvam na taa studija za site koi se interesiraat za kratilisti~kite
stavovi. Ovde, samo }e go supsumiram stavot na site kratilisti (simbolisti,
nadrealisti, dadaisti, letristi), na site traga~i po noviot, popraven, sve`
zbor: jazikot la`e, zatoa {to negovite zborovi ne gi ozna~uvaat dobro ne{tata.
Poezijata e na~in da im se vrati „vistinitosta“ na zborovite. Malarme e samo
eden od serijata genii koi veruvaa vo taa mo} na poezijata: bogovite, koi bile
prvite onomaturzi = imenuva~i, ne go napravile jazikot sovr{en, ta poetot,
preku poezijata mora da mu ja vrati izgubenata nevinost i vistinitost!
Cvetan e planeta vo taa galaksija. I toa, zasega neotkriena planeta. So
godini, vo makedonskata kultura toj e poznat kako eden od najprefinetite
izdava~i, so izostren estetski vkus, so raritetni edicii i izdanija za sladokusci, so silna estetizirana orientacija, so sklonost kon mistikata, metafizikata, zaumnoto. No retko koj go poznava kako poet, kako kreativec, kako
`ongler na zborovite koj ima svoja poetska kosmogonija. Taa privilegija ja imaa
samo nekoi negovi najbliski prijateli na koi im gi ~ita{e, ponekoga{, koga }e
se ohrabre{e, svoite „~udni“ pesni. Eve gi sega pred svetloto na denot i sudot
na javnosta.
I taka, od pesna vo pesna, Cvetan e vo postojana potraga po noviot, sve`
zbor. Taa re~isi opsesivna potraga po noviot zbor potsetuva na onaa na [klovski: toj imeno, prv me|u formalistite i teoreti~arite na dvaesettiot vek, vo
„Voskresenieto“ na zborot se `ale{e deka zborovite se avtomatizirani, deka
ve}e ne gi ni zabele`uvame, deka se kako moneti so izli`ani lica, i deka poezijata mora da im ja vrati sve`inata i ostrinata, deka voskresnatite zborovi
mora da ni gi zaparaat u{ite. Tvrdoglavo, uporno, kako da mu e vnuk na [klovski, Cvetan intervenira na morfolo{koto i glasovno nivo na zborovite, za
da gi o~udi (eve eden ubav formalisti~ki termin), da gi napravi neobi~ni:
94
vo toj negov instrumentarium na postapki so koi intervenira vo gradbata na
zborot ima glasovni elizii, vmetnuvawa, kalamburski igri, paronomasti~ki
sekvenci, hijazmi i teleskopa`i, premetnuvawa na morfemi od eden vo drug,
soseden zbor... Toa e eden razigran (vo najubavata smisla na zborot – infantiliziran) jazik, penliv, radosen jazik koj samiot sebesi se bara, si go menuva,
kako so plasti~na hirur{ka intervencija svojot lik, no pritoa vnimava da ne
go zagubi stariot (da ne se naru{i ~itlivosta za smetka na igrata). Ovoj lingvisti~ki i poetski homo ludens fascinira so svojata invencija vo jazikot, so
svojata lucidnost, so svojata neiscrpna semioti~ka ma{inerija za umno`uvawe,
o~uduvawe i postojano osve`uvawe na jazikot. Se destruiraat, subverzivno i
nemilosrdno duri i kli{eata (tolku pogubni za poezijata i za jazikot, a raka
na srce i za obi~niot `ivot), pa taka „Mi se smra~i dur nau~iv“ stanuva „Mi
se smru~i dur naa~iv“. Vnimavajte kolku e makata pogolema vo „smru~i“ odo{to
vo „smra~i“ i kolku e podolgo u~eweto vo „naa~iv“ od „nau~iv“, poradi onie dve
dolgotrajni „a“! Za toa postoi i teorisko objasnuvawe, od tesno specijalisti~ki
karakter, na koe vo vakov tekst ne mu e mestoto: da ka`eme, sepak, deka spored
Jakobson i drugite foneti~ari, „u“ e glas so „najtemen“ kolorit, zatoa {to e
glas od najzadna artikulacija i najniska frekvencija. Siguren sum deka Cvetan
teoriski toa ne go znael, no intuitivno negovoto uvo baralo „u“ vo „smra~i“, za
da se zamra~i u{te pove}e zborot; taka, i fonetski gledano, „smru~i“ e potemno
od „smra~i“, oti „u“ e temno, najtemno od site vokali. Vo taa kalamburska igra so
etimolo{kite motivacii }e pro~itate i vakvo ne{to: „Pa kaj da se matkam ako
ne vo Matka?“, pri {to na „matka“ $ se dodava sosema novo, motivirano zna~ewe
– matkawe, gubewe vreme. Ponekoga{, glasovnite serijali li~at na brzozborki
ili artikulacioni ve`bi za artisti: „Vo na{ata Vata{a va{ata Nata{a na{a
ka{a ne proba“. „Prastar“ se rimuva vo edna pesna so „katastar“, za duhovito da
se uka`e na negovata neefikasnost (verojatno – nekompjuteriziranost); vo druga,
so teleskopa` „tegla pinxur“ stanuva (samo za da se „vraboti“ ~itatelot) „tegxur pin-la“; a „lep~e vekna“ stanuva „vek~e lepna“; na treto mesto pak, portokal
stanuva „portokov“, a morkov stanuva „morkal“...
Ete, toa e frapantnoto lice na ovaa poezija. Toa e nejzinata razigrana,
sve`a, avangardna forma. Spored postapkata, Cvetan mu e potomok i na Isidor
Iso i negovata letristi~ka poezija, koja do klimaks im go smeni liceto na zborovite, taka {to tie stanaa neprepoznatlivi. Iso vele{e: zborot e tiranin, toj
slu`i za laskawe i gradewe kariera; zatoa, da go uni{time, da mu go smenime
likot, da go napravime nov, sve` i bezopasen!
A zad toa formalno lice na ovaa poezija, se krie, se razbira – nejzinata
su{tina. Sodr`ina, kako {to bi rekle klasi~nite teoreti~ari, na dosta to~en
na~in. Zo{to voop{to vakva formalna postapka vo poezijata? [to zna~i potragata po noviot, sve`, podobar zbor, ako ne potraga po nov, sve` i podobar
svet?!
Pesnite na Cvetan ni otkrivaat i eden nevin, sve`, moralno pro~isten,
re~isi detski svet. Ili poto~no: svet poglednat so sve`ite, nerasipani o~i na
Deteto vo ~ovekot. So ova, se razbira, ne sakam da ka`am deka negovata poezija
e za deca; taa e poezija za Deca, a toa zna~i – za sekoe zaspano, anestezirano,
zaboraveno, potisnato dete vo sekoj od nas, vozrasnite. ^itaj}i ja, jas ne mo`am
95
a da ne ja sporedam, spored svojata sve`ina, umnost i lucidnost so poezijata na
eden Qubovoe R{umovi}, na primer. Zarem ne se R{umovi}evski lucidni ovie
stihovi: „Vo prostor sku~en / na ku~eto mu e sma~eno; / pa dogovor be{e sklu~en
/ anga`manot negov bu~en / da se ceni za nau~en“. Ili, ovaa poenta koja revidira
edna pogovorka (kanoniziran, kli{iran izraz vo jazikot): „Vo vinoto / e vistinata / {tom / pametta / e ostinata.“ Ili, ovaa jadrovita definicija na Cvetan
za poezijata: „Ima kohezija / nema amnezija / s# na terezija / POEZIJA“. Namesta,
toj stil se razigruva do navidum „detski“ rimarium: „Edna foka sinooka / ba{
`estoka / vino loka / cela oka / imam doka / z ... Eden Slave / bil prav dave / ` /
~udna mena`erija / odi pa razberi ja“.
Spored toa, ovaa poezija ni dava uvid vo eden nov svet. Onaka kako {to na
formalen plan go redefinira jazikot, taka na sodr`inski go redefinira i svetot. Onaka kako {to go „poprava“ jazikot, taka go „poprava“ i svetot. Gi pravi podobri i jazikot i svetot. Ako ima povisoka misija za poetot – neka mi se ka`e.
Zatoa, od denes, pribrojuvam u{te edno ime vo makedonskata galaksija na
kratilistite: Cvetan. Toj e neispitana planeta vo taa galaksija. Edno e sigurno:
taa literaturna planeta s# u{te nema sateliti, zatoa {to negoviot stil te{ko
se imitira, poradi izvornosta i prepoznatlivosta, re~isi unikatnosta. I ima
pove}e sonca {to ja toplat, oti taa planeta sjae. Sjae so silata na noviot, sve`,
{totuku nataliziran zbor.
Venko Andonovski
RIMARIUM
лузна–узна(а), 7
криза–гриза–триза(б), 7
сила–кила(в), 7
ѓубре–бубре(г), 7
сиво-грао–црн нао(д), 7
игле–гле(ѓ), 7
да сме–насме(е), 7
каде годе–боде(ж), 7
добар–добра–обра(з), 8
жбун–лун(ѕ), 8
макси–сакси(и), 8
лаве–славе(ј), 8
течни–речни(к), 8
врата–чата(л), 8
пета–дета(љ), 8
снежи–режи(м), 8
јако–зако(н), 8
лака–лака(њ), 9
смел–врело–чел(о), 9
моли–поли(п), 9
лида–вида(р), 9
голо–школо–коло(с), 9
овес–совес(т), 9
храна–спана(ќ), 9
сокол–окол(у), 9
силна–сила–пила(ф), 9
колона–мона(х), 10
џабе–забе(ц), 10
мајка–хајка(ч), 10
жар–ар(џ), 10
тромо–помо(ш), 10
аб
дабар–забар, 11
длабел–грабел, 67
длаби–граби, 83
заби–баби, 75
заб–краб, 75
краба–граба, 75
краба–лабав, 75
работа–забаботат, 28
храбро–најдабро, 14
ав
глава–брава, 55
глава–здрава, 26
глава–клавам, 21
глава–лабава, 26
главен–заглавен, 60
главен–славен, 70
здрава–познава, 39
лав–страв, 53
мавал–кавал, 31
Маври–Гаврил, 64
Саве–даве(ж), 31
Славица–вртоглавица, 86
страв–ав, 19
страв–прав, 20
аг
драго–Чикаго, 37
Прага–драга, 62
97
ад
балада–брада, 19
гради–глад и, 91
град–мармалад, 72
јаде–гладен, 91
јаде–ладен, 91
лада–настрада, 33
млада–јадат, 28
млад–желад, 23
награда–зграда–фасада–амбасада, 19
падна–гадна, 81
Раде–гладен–јаде, 88
секаде–краде, 37
чади–лади, 33
чадно–ладно, 46
ае
баеш– знаеш, 40
спознаеш–сјаеш–траеш, 91
фраер–знае, 30
аж
Блаже–важен, 69
Блаже–снажен, 67
важен–тражен, 35
важи–кажи, 34
ражен–важен, 40
снажам–гаражам, 77
аз
азот–газот, 91
безобразни–празни, 50
зарази–пази–нагази, 52
маза–пазам–псоријаза, 71
мазда–газда–бразда, 33
пораз–праз, 54
празно–разно, 40
расказ–праз, 61
ај
гајле–сабајле, 25
двајца–јајца, 31
зајде–ајде–фајде–најде, 81
сјајно–трајно, 32
чајче–ла’иче, 76
98
шајка–бајка–мајка, 5
штрајкуваат–бакнуваат, 33
ак
Вујаклија–мераклија, 69
знакам–жива кака, 65
како–знакот, 65
карактер–актер, 18
лак–до ак, 69
Лусија Пако–лаком, 88
мака–лакат, 82
стомак– токмак, 55
така–рака, 63
така–сакат, 30
ал
валкан–Балкан, 72
жалиш–напеналиш, 28
залог–талог, 64
зналец–палец–показалец, 29
максимално–специјално, 14
фали–печали, 73
чалам–смалам, 20
ам
дама–драма, 66
драма–дамар, 70
камен–Даме, 84
мами–мајка ми–Мајами, 17
прамен–пламен, 70
Рамче–тамче–чамче, 33
ан
Анка–Шри Ланка–санка, 27
банда–Санда–Уганда, 15
дланка–гранка, 84
забоцангли–вангли, 75
збрани–страни, 37
Куманово–збраново, 64
Мароканец–странец, 45
моney–фустани, 37
Мон Блан–Пеликан–роман, 61
планот–еланот, 65
Санде–Гранде, 15
страна–Индијана–мана, 37
шанса–нијанса, 70
шантра–мантрат, 86
ањ
гањам–бањам, 82
ап
апче–дапче, 79
капа–папа, 51
лапај–зјапај, 40
тапа–капа, 73
тапа–не лапа, 51
ар
арно–бездарно, 14
бара–гитара, 46
бара–Мара–одговара, 49
вар–цар, 52
добар–дабар, 11
караш–бараш, 17
Марко–жар ко, 68
млекара–попара, 33
пара–ствара, 24
парче–Марче, 37
Сандрар–барабар–Рене Шар–жар–дармар, 85
стара–бара–одмара, 53
ќари–булевари, 72
Шара–пара, 64
ас
басни–касни–порасни, 68
да си–спаси, 55, 65, 73
јас–гас, 50
јасно–гласно, 43
касне–расне, 11
класна–красна, 43
маслинка–настинка, 45
пласман–басма–асма, 24
прастар–катастар–ластар, 45
раснење–гаснење, 53
расни–страсни, 15
спласни–касни–порасни, 40
Фабер кастел–мастел, 61
часа–пасат, 65
ат
брат–уникат, 80
брате–карате, 33
Ваташа–Наташа, 41
внатре–натрен, 76
Златка–слатка–Матка–прегратка, 21
јато–злато, 55
матен–бате, 43
Матка–батка–кратка–патка–маткаш, 21
Матка–вратка–затка, 21
саати–врати, 36
татка–Матка, 21
аќ
праќаат–сфаќаат, 43
праќам–враќам, 37
аф
штрафта–нафта, 20
ах
ах–шарлах–шах, 48
ац
мотивација–акација–аблација, 71
ач
зачин–значи, 80
лачи–зачин–значи, 83
мачка–наопачка–плачка–закачка–
лапачка–тепачка–сопирачка, 31
мачкат–смачкат, 52
смачило–квачило, 50
смрачи–качи–значи–задачи–наачи–
бачи, 12
аш
вџашува–прашува, 37
наша–каша, 41
нашата– вашата–чашата, 41
плашат–каша, 25
еа
пеам–стреа, 84
99
еб
себе–гребен, 27
ез
кохезија–амнезија–терезија–поезија, 66
ев
вреви–цреви, 20
гревче–мевче, 73
тревата–вревата, 28
џева–лева
ек
века–нека–лека, 13
векна–текна–екнам–секнам, 24
лекар–пекар, 38
лекот–човекот, 92
ег
брега–бега, 34
жеги–стеги, 27
ел
бела–цела–врела, 33
белат–цела, 52
бело–Отело, 16
бело–сплело–опело, 16
делат–желад, 23
дели–бели–вели–зрели–нели–
безбели, 23
делиш–целиш, 23
делкаш–стрелкаш, 48
дело–цело–смело, 73
зрело–Отело, 16
исцели–всели, 23
мелам–велам, 18
престрелка–желка
ремек-дело–село, 16
свела–дела, 23
села–делат, 23
село–смело, 35
смелам–стрелам, 20
теле–меле, 53
тело–цело–смело, 16
цело–делот–дело, 23
чело–бело, 30
чело–врело, 16
чувствителна–делнат, 32
ед
ведра–едра, 32
вреди–леди–следи, 34
вреди–следиш, 37
гледам–средам, 21
гледна–седнал, 36
дедо–редок, 45
е да–два и два, 35
еден–заведен, 35
Леди Ди–вреди ли, 34
леди–седи–следи, 34
медал–предал, 35
Неда–гледа, 90
Неда–следам–среда–бледа, 90
предок–кредо, 45
седум–прум, 35
следел–предел, 13
следен–еден–сведен, 35
среден–беден, 35
еѓ
меѓи– веѓи, 45
ее
грее–не е, 68
зрее–смее, 56
еж
жеже–нежен, 76
свежи–снежи, 37
пежо–ежот, 33
100
ем
нема–зема, 60
стемни–спремни, 50
темен–спремен, 70
темјан–земја, 13
темни–земни, 82
тремот–немо, 86
ен
воденичен–фотогеничен, 18
дена–хигиена, 63
Денис–тенис, 49
женска–сценска, 54
знамение–сме ние, 10
мене–џенем, 82
плени–мрени, 72
поента–блентав, 77
пченичен–неврастеничен, 18
рено–тенот, 33
тензија–пензија, 69
ењ
смеење–дење, 81
еп
репна–џепна, 77
трепна–лепна, 33
трепне–репне, 52
ер
бандера–вчера–жерав, 23
Вера–претера, 90
Веро во–Берово, 90
вчера–Вера–мера, 90
колера–вчера–бандера, 52
менажерија–разбери ја, 31
мерка–ѕверка, 35
нерви–дервиш–резерви, 82
Њу Џерси–фер си, 37
перо–Нерон, 61
перче–ветерче, 70
Сен – Џон – Перс–верс, 85
шериф–бери–бери-бери, 79
ес
блескот–врескот–трескот, 47
вести–жести, 86
Вест–несвест, 52
десен–бесен, 81
десна–песна–збесна, 65
дрес–фес–бес–стрес, 71
плесна–песна, 89
тест–свест, 36
ќе се–стресе, 81
чесен–свесен, 71
шес(т)ка–оплеска, 35
ет
ветер–ете, 70
ветер–претер, 77
диета–Цвета, 63
паметот–светот, 25
Петре–претрес, 69
проклет–с’клет, 24
света–сета, 35
светла–метла, 32
светол–лето, 72
светот–летот, 45
сет–комплет–пубертет, 26
сметка–ретка, 91
сметка–сплетка, 41
сметка–сплетка–светка, 32
шета–Цвета–лета, 38
еќ
свеќи–плеќи, 68
цвеќе–теќе, 25
еф
Стефан–сте фан, 80
ех
ех–плех–шех–успех, 48
еч
вечен–рече, 87
лечник–речник, 71
рече–глечер, 80
рече–лече, 75
рече–пресече, 30
течна–млечна, 41
еш
грешки–жешки, 73
клешти–трешти, 75
мелеш–келеш–флеш, 18
нешта–вешта, 87
чешка–плешка–забелешка, 86
101
ив
живци–сивци–наивци, 89
Ива–наива–дива, 87
кива–плива, 87
миризлива–грива, 32
нива–крива, 87
пивни–нивни, 68
пиво–криво–диво, 79
прогресивно–интензивно–вр(и)вно, 14
иг
дига–стига–брига–книга, 81
книга–дига, 80
стигнав–мигнав, 37
ид
виден–ѕиден, 30
иж
гриж–престиж, 48
из
гриза–Мона Лиза–Пиза, 46
шмизла–рибизла, 54
иј
зијан–пијан, 39
Неџмија–Индија, 25
риј си–пиј си, 82
фијат–спијат–скријат, 33
ик
бик–рик–ник, 53
вика–мотика, 81
кикоти–стрико ти, 56
ликови–пликови–трикови–стрико ви, 56
Никодим–стрико им, 56
никои–стрико $, 56
никому–стрико му, 56
публика–слика, 18
слика–мотика–егзотика–готика–
еротика, 18
стрико–ликот, 56
102
ил
Бени Хил–мил–бил, 89
Биле–Бил–билбил–крокодил, 58
кила–помила–сила–Лила–свила, 43
Крилов–тилов, 68
крокодилка–билка, 58
Миле–биле, 74
Сила–Лила, 44
им
Грим–ним им, 68
зиме–име, 56
има–клима–димат, 60
има–прима, 86
има–рима, 60
прима–рима, 34
рима–ким а, 80
снимање–занимање, 18
ин
вистината–остината, 42
извини се–стрини се, 20
казина–зинат–инат–шинат–шина, 77
мистер Бин–фин–син, 89
не чини–извини, 52
стрина–набрзина, 56
тетин–евтин, 86
ињ
крпчиња–Пчиња, 37
ип
Штип–Пип, 62
ир
бира–колабира, 69
експлодира–Мира–фира, 30
Мира–пират, 29
провоцира–узурпира–пропагира–
негира–парадира–торпедира–
деградира–ликвидира–диригира–
коригира–рангира–контрира–ургира–
режира–протежира–сугерира–
фрапира–маскира–опонира–
шпекулира–бламира–калкулира–
фаулира–карикира–критизира–
тактизира–шокира–капира–нервира–
Мира, 29
стопира–масира–бира–тренира, 29
шира–се секира, 41
шира–ферментира, 42
шири–ирис, 70
ка
с’ска–врска, 25
ис
блискот–плискот–пискот, 47
виски–кризки–блиски, 79
глиста–иста–листа–слиста, 59
исто–Ристо, 25
листа–триста, 19
писта–глиста–триста, 59
Ристо–чисто, 90
солиста–чиста–биста, 59
чисти–листи, 65
ов
ковам–слова, 86
медовина–аловина, 7
словачка–ковачка, 86
човек–довек, 61
ит
битно–итно–квалититно–ситно, 14
итам–читам, 65
свиткаш–шиткаш, 28
хепатити–и ти, 69
иќ
кафиќи–лиќи, 77
их
их–тепих–тих–стих, 48
иц
лица–полица, 56
ножици–нерви-жици, 28
ич
кич–ич, 64
личи–сендвичи, 40
иш
бришн–еркондишн, 24
ништи–иш ти, 81
ништо–пиштол, 62
цепиш– лепиш, 48
шиша–бришам, 82
об
добар–кобар, 11
добра–кобра, 11
кобра–обра, 11
ог
поглед–двоглед, 30
строго–кого, 65
од
бродиш–згоди, 27
вода–продај, 62
модра–одрав, 38
природата–згодата-незгодата, 11
роден–незгоден, 73
ое
свое–скроен, 27
што е–мое–твое, 69
ож
можам–кожа, 65
сложно–можно, 84
оз
боза–коза–сколиоза, 71
козам–нервоза–возам, 38
поза–прогноза–проза, 66
сериозен–грозен–розе–малерозен–
прозен, 89
ои
воица–Света Троица, 35
двои–стои, 68
103
ој
бојат–слоја–моја, 52
бројка–двојка, 35
бројот–стројот, 36
рој–твој–свој, 55
строј–број, 35
ок
бокал–локал–стока, 39
око–рокот, 26
покрив–мокри, 46
фока–синоока–жестока–лока–ока–
дока(з), 31
ол
болница–расолница, 79
болскот–молскот–троскот, 47
вол–зол, 67
дошколува–болува, 57
жолчка–волчка, 69
молера–колера, 52
низдолница–болница, 38
низдолница–расолница, 38
околија–замолија, 41
пола–кола, 50
толпа–полпат, 55
ор
збор–разговор, 22
бор(име) –говориме, 22
Борка–горка, 90
Борко–морков–горко, 46
борови–створови, 22
Боро–морон, 46
борот–хорот, 22
бор–спор, 22
борче–зборче, 22
гордо–бордо, 86
гори–збори, 68
дворот–скоро, 86
зборам–морам, 20
зборите–семафорите, 33
мора–спора, 49
море–збор е, 83
морков–тенкокорков–горко, 83
ориз–story, 79
потпора–одозгора, 55
ќорав–морав, 82
чорба–борба, 90
ом
коми–стрико ми, 56
промила–помила–Богомила, 43
ос
гости–пости, 64
косо–осој, 87
масно–посно–првоклосно, 14
постер–тостер–херпес зостер, 71
пцости–пости, 63
рогонос–бос, 31
он
икони–стрико ни, 56
слона–тона, 65
франкофон–ѓон, 15
от
готви–котви, 45
котва–готвач, 88
кротка–мотка, 32
оњ
крококоњ–бон-тоњ, 31
ох
ох–метох, 48
оп
Езоп–врзоп, 68
Попај–тропај, 20
поп–зглоб, 38
Скопје–снопје, 17
снопиш–топиш, 48
оц
Боце–кроце–процеп–концепт, 46
доцна–клоцна, 54
104
оч
очи–злочин, 77
очила– прикочила, 54
очит–почит, 90
точка–сточкан–длабочка, 36
ош
онтолошки–пчошки, 69
ќош–грош, 75
р
срп–грб, 28
рв
врвен–жолтоцрвен, 10
врви–први, 37
дрво–прво, 50
дрво–црвот–врвот, 27
здрвив–вцрви–врви, 30
црви– први, 37
црвот–дрво, 91
рг
шкрга–трга, 24
рд
крдо–брдо, 55
мрднам–прднам, 65
мрдне–стврдне, 52
рж
држава–скржава, 64
држи–пржиш, 73
ри
три–остри, 19
рк
брка–крка, 82
шмркаш–фрка–бркај, 79
рм
здрма–срма, 72
рс
дрска–врска, 51
Крсте–крстел, 67
Крсте–прсте, 67
прстот–крстот, 30
прст–Трст, 30
’рскот –прскот, 47
трска–прска, 51
рт
вртам–прешкртам, 82
krtibus–trtibus, 82
кртот–вртот–сртот, 81
кртот–смртот–шкртот, 81
мрте–трте–шкрте–крте, 81
’рти–врти, 53
’ртот–кртот, 82
свртиш–тртиш, 28
рч
штрчат–мрчат, 77
ув
глетувана–издувана, 52
суво–уво, 24
ува–дува, 54
уво–руво–глуво, 63
уво–суво–глуво, 26
чува–мува, 28
чув–Пјер – Жан – Жув, 85
уг
друго–кругот, 36
слуга–другар, 64
Струга–заслуга, 64
уд
чудно–студно, 46
уѓ
луѓе–туѓ е, 25
уѓе–туѓ е, 69
уе
му е–дуе–чуе, 69
105
уж
дружно–нужно, 84
ружа–здружат, 76
служи–кружи, 37
уз
музи–Французи, 85
уј
бујна–вујна, 28
ук
пукна–плукнам, 44
тука–ука, 37
ум
умен–прешумен, 56
ум–локум–вакуум, 40
шума–траума, 22
ун
буни–Бруни, 80
ѕуни–монсуни–збуни, 27
рунда–секунда, 40
уп
крупно–вкупно, 14
супа–лупам, 90
ур
гурман–Турман, 77
матурска–турска, 80
ус
куса–гусан, 21
кусо–вкусот, 42
мустаќ–уста, 28
нусе–кус е, 25
106
плускот–пукот–внукот, 47
плус–минус–косинус–синус, 32
уста–густа, 63
ут
атрибути–лути, 32
бутик-бутка–утка, 62
кутре–утре, 53
утре–кутре, 38
уќ
вруќи–куќи, 73
куќа–дуќан, 86
уф
пуфки–јуфки, 20
ух
ух–дух–воздух, 48
уц
муцка–малкуцка–дремуцка, 26
уч
скучен–склучен–бучен–научен, 19
смручи–случи–вклучи–одлучи–научи–
учи, 12
уш
бушав–душа, 70
гуша–круша, 56
душа–гушам, 64
душа–гушат–рушат, 27
менѓуши–уши, 54
пушка–гушкам, 84
слуша–душа, 88
сруши–души, 84
SODR@INA
MEDOVINA-ALOVINA ......................................................................... 7
DOBAR DEN ......................................................................................... 11
SMRU^I .............................................................................................. 12
@’epitaf* .......................................................................................... 13
EKSTRA ................................................................................................ 14
BANDA ................................................................................................. 15
PESNA NA SANDE OD UGANDA ZA BELOTO SIRENCE ..................... 16
MAJAMI? ........................................................................................... 17
DROBEWE ............................................................................................ 18
TRI ^ISTI ......................................................................................... 19
VUJ^E ................................................................................................... 20
MAT ..................................................................................................... 21
ODA (O, DA) ZA BOROVITE ................................................................ 22
DELO ZA DELEWE NA DELOT ............................................................ 23
MRSULKOVCI .................................................................................... 24
SEGREGACIJA ..................................................................................... 25
^UDNA GLAVA ...................................................................................... 26
PATNIK ............................................................................................... 27
SEC ...................................................................................................... 28
MIRA PIRAT ...................................................................................... 29
@ Z ...................................................................................................... 31
TAJNA .................................................................................................. 32
AJ NE ZBORITE .................................................................................. 33
LEDI DI ............................................................................................. 34
BROJKITE VO MOJOT @IVOT .......................................................... 35
WINDY TOWN ....................................................................................... 37
VELOSIPEDIST ................................................................................. 38
SVETI TRIPUN ................................................................................... 39
POD RAZNO ......................................................................................... 40
ANTI - [IRA ...................................................................................... 41
100 % ................................................................................................... 43
KOSMOS ............................................................................................. 45
OD KERAMIDI ................................................................................... 46
NA RU^EK ............................................................................................ 47
h(A+E+I+O+U) ................................................................................... 48
NEC ...................................................................................................... 49
PRVO DRVO POLA KOLA .................................................................... 50
RIBAROT ............................................................................................. 51
@ALNA VEST ...................................................................................... 52
EDNO KUTRE UTRE .............................................................................. 53
[MI ................................................................................................... 54
DA ........................................................................................................ 55
ZAMENIK STRIKO ............................................................................ 56
BILMEZ .............................................................................................. 57
B .......................................................................................................... 58
ZASLU@NI ......................................................................................... 59
?........................................................................................................... 60
PALM–TOP .......................................................................................... 61
KAKO SE (I)MENUVAAT NE[TATA ................................................... 62
HIGIENA ............................................................................................. 63
Oooooo 2 ............................................................................................ 64
KAK – KLOC VO OSMEREC ................................................................ 65
LITERATURA ...................................................................................... 66
PESNA ................................................................................................. 67
NA BRA]ATA ....................................................................................... 68
STRANCIZMI .................................................................................... 69
TANCUVA^ .......................................................................................... 70
DIJAGNOZA ........................................................................................ 71
SKOPJE ............................................................................................... 72
PEDAGOGIJA....................................................................................... 73
KAKO MILE STANA BOG .................................................................... 74
Aaaaaaa .............................................................................................. 75
I NE@EN I NAE@EN ......................................................................... 76
EJ NE OBESUJ, DAJ MALKU DIETA .................................................. 77
AKO ..................................................................................................... 79
NA STEFAN KARANFILOV ............................................................... 80
DE KRTIBUS ......................................................................................... 81
PORTOKOV – MORKAL ....................................................................... 83
KAMEN CVRST KAKO PESNA ............................................................. 84
FRANCUSKA ....................................................................................... 85
JAS PO^NAV, TI PRODOL@I ........................................................... 86
VO OSOJ KO LOSOS ........................................................................... 87
GITARA DEL SUPA .............................................................................. 88
LABAVOOO, DI[III, DI[III... .................................................. 89
^(V)ORBA ............................................................................................. 90
DE(M)BEL ............................................................................................ 91
KNIGATA ............................................................................................. 92
POGOVOR ............................................................................................ 93
RIMARIUM ........................................................................................ 97
Cvetan V. Svetlovirski
MI SE SMRUÓI DUR NAAÓIV
izdava:
za izdavaóot:
glaven i odgovoren urednik:
urednici:
tehnióki urednici:
I. P. TABERNAKUL
P. fah 251, Skopje
Republika Makedonija
Cvetan Vraôivirski
upravitel
Vanóo Karanfilov
Andriana Dragovi}
Boban Zdravkovski Andreevski
Vladimir Todorov
Dijana Trajkoska
pe~ati:
„Tabernakul“, Skopje
tiraô:
1000
CIP - Katalogizacija vo publikacija
Narodna i univerzitetska biblioteka „Sv. Kliment Ohridski“, Skopje
821.131.1-31
SVETLOVIRSKI, Cvetan V.
Mi se smruói dur naaóiv / Cvetan V. Svetlovirski. Skopje:
Tabernakul, 2014. - 112 str. ; 29 sm
ISBN 9989-937-89-3
COBISS.MK-ID 60992778
© Copyright 2024 Paperzz
![1 Devstvoto da go oven~ame, [site] so sopstveni venci,](http://s3.paperzz.com/store/data/005182266_1-4c09a9a98165d5dd9e25967fc73efeb3-250x500.png)
