Serbisch/Kroatisch/Bosnisch Serbe/Croate/Bosniaque Najvažnije cˇinjenice Najvažnije činjenice o pasivnom pušenju Duhanski dim koji se udahne pasivno sadrži otprilike je-dnaku količinu otrovnih materija kao i dim koji se udahne aktivno. Stoga pasivno pušenje izaziva oboljenja i dovodi do prevremene smrti. Pasivni duhanski dim (koji udišu nepušači) sastoji se od duhanskog dima cigareta koje su upaljene i duhanskog dima, koji izbacuju pušači. Ni za pasivni duhanski dim nije moguće odrediti granične vrijednosti, jer su već i najmanje količine štetne po zdravlje. Pasivno pušenje prouzrokuje: • kod odraslih, koji sami ne puše, rak na plućima i srčana oboljenja • kod djece astmu, oboljenja dišnih puteva i oboljenja srednjeg uha. Pored toga pasivno pušenje usporava rast i razvoj pluća. o pušenju o pasivnom pušenju Trudnice koje ne puše ali su prisiljene udisati duhanski dim mogu roditi djecu koja prilikom rođenja imaju manju težinu. Kod male djece pasivno pušenje uvećava opasnost od iznenadne smrti. Kako zaštititi stanovništvo od pasivnog pušenja? Iskustva o tome kako je moguće spriječiti po zdravlje štetne posljedice pasivnog pušenja prikupljaju se već više decenija. Zaštita koju pružaju nepušačke zone apsolutno je nedovoljna, jer i snažni uređaji za ventilaciju uklanjaju samo vidljive oblake dima. Jedina mjera koja će ljude efikasno zaštititi od oštećenja zdravlja izazvanog pasivnim pušenjem jeste zakon o zabrani pušenja u zatvorenim prostorijama. k pušenja restanan p a z i t je v će vas 8 tručni sa fona košta ksnog tele vas 86 186: S 0848 1 Arbeitsgemeinschaft Tabakprävention Haslerstrasse 30 3008 Bern Naručivanje daljih informacija i brošura: telefon 031 599 10 20 faks 031 599 10 35 [email protected] www.at-schweiz.ch Tekst: Nicolas Broccard, Büro Context Prevod: dipl. phil. Eleonora Rajić Grafika: Hanspeter Hauser/AVD Štampa: Atze AG © AT Schweiz 4.2010/500/Nr. 427 aće putem fi 48 sati nazv razgovora ta u in i u roku od (m a s n a fo n . le e o it te tn v j espla Nazo ime i bro je za was b avite vaše ušenja, što p k a rapena), ost n a st jetnik za pre stručni sav Serbo/Croato/ Bosniaco Najvažnije cˇ injenice o pušenju Duhanski dim sastoji se od oko 4.000 materija, od toga su 3.500 gasovi, a 500 sitne cˇestice cˇvrstih materija. Vec´ina ovih materija je otrovna, a šezdeset ih izaziva rak. Udisanjem duhanskog dima otrovne materije dospijevaju u pluc´a i iz njih u krv, a krv raznosi otrove po cˇitavom tijelu. «Lake» cigarete takođe su veoma opasne Pušenje izaziva rak Veoma je dug spisak organa u kojima duhanski dim izaziva rak. To su: usta, grlo, grkljan, pluća, jednjak, želudac, gušterača (pankreas), bubrezi, mokraćni mjehur, grlić maternice i krv. Tako je kod pušača opasnost da obole od raka na plućima dvadeset puta veća nego kod nepušača. Pušenje je štetno za srce i krvotok Najvažnije posljedice su srčani udar, moždani udar ili takozvana pušačka noga. Kod pušača je opasnost da obole od srčanih oboljenja četiri puta veća. Pušenje razara dišne puteve Pod dejstvom duhanskog dima mjehurići u plućima (alveole) se slijepe. Ono što počne kao pušački kašalj završava teškim problemima pri disanju, tako da se tada ni sa udaljenosti od svega 15 centimetara plamen šibice duvanjem ne može ugasiti. Muškarci i pušenje Pušači su češće impotentni nego nepušačit. Žene i pušenje Žene koje puše a žele imati djecu teže ostaju u drugom stanju. Kod njih je takođe veća opasnost da ostanu neplodne. Na svakom pakovanju cigareta naveden je njihov ma-ksimalni sadržaj katrana, nikotina i ugljenmonoksida. Ovi procenti dobijeni su na osnovu mjerenja pomoću mašina, ali ljudi nisu mašine – za razliku od mašina ljudi dim uvlače dublje u pluća, u plućima ga duže zadržavaju i cigaretu popuše sve do filtera. Zahvaljujući takvom načinu pušenja pušač dolazi do one količine nikotina za kojom osjeća potrebu. • Pušačkojiposlijenormalnihcigaretapočnepušiticigarete sa manjom količinom katrana, neće time smanjiti opasnost obolijevanja od raka na plućima. • Ovo mijenjanje vrste cigareta takođe ne smanjuje ni opasnost obolijevanja od srčanih oboljenja. Podaci o količini štetnih materija navedeni na pakovanjima cigareta dovode u zabludu. Stvarne količine nikotina, katrana i ugljenmonoksida koji dospijevaju u organizam pušača znatno su veće od onih koje su naznačene na pakovanjima. Duhanski dim Pušenje škodi još nerođenom djetetu Pušenje za vrijeme trudnoće ugrožava zdravlje i majke i djeteta koje ona nosi. Žene koje puše imaju više komplikacija tokom trudnoće. Pušenje češće izaziva Pušenje cigareta sa naznačenim manjim procentom katrana, nikotina i ugljenmonoksida gotovo je jednako štetno po zdravlje kao i pušenje cigareta sa većim procentom ovih otrovnih materija. rađanje mrtvog djeteta ili prerani porođaj i jedan je od uzroka iznenadne smrti male djece. Duhanski dim sadrži hiljade raznih hemikalija. Između ostalih to su i nikotin, katran i ugljenmonoksid. Nikotin je izuzetno snažna droga, slično kao heroin i kokain. Kod mladih nikotin može izazvati ovisnost već nakon što probaju samo nekoliko cigareta. Pored toga nikotin ubrzava puls i podiže krvni pritisak, što pojačava opterećenje srca i krvotoka. Katran je zajednički naziv za sastojke duhanskog dima u tekućem ili polutekućem obliku. Otrovi katrana u prelaze u plućima dospijevaju u krv i u posve različitim organima izazivaju bujanje zloćudnih tumora (raka). Pored toga katran zube i prste oboji žutosmeđe. Ugljenmonoksid je otrovni gas bez mirisa, koji takođe nastaje prilikom sagorijevanja duhana. U plućnim mjehurićima (alveolama) ugljenmonoksid sprječava da krv primi kisik. Kisik je neophodan za život. Oni koji puše primaju do 15 posto manje kisika.
© Copyright 2024 Paperzz
