close

Enter

Log in using OpenID

1 UVOD Struktura građevinskih mašina u holding

embedDownload
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
UVOD
Struktura građevinskih mašina u holding industriji RADOJE DAKIć
Proizvodnja mobilnih građevinskih mašina u “R.D.” je počela u periodu
1960-1965 god.Prvi proizvod su bili “bager točkaš A-350 koji je rađen po licenci
nemačke firme “Libherr” i utovarivač T-120S po licenci italijanske firme
“Mmonclavi”.Tokom narednih godina program je uve}an uvođenjemnovih tipova
bagera ,razvojem novih sopstvenih tipova utovarivača, ,proizvodnjom gredelja u
korporaciji i po licenci engleske firme “Aveling & Barford”.
Program mobilnih građevinskih mašina “R.D.” koji je doživeo serijsku proizvodnju i u
prethodnom periodu djelovao profitabilno čine četiri vrste mašina: bageri (gusjeničari
i točkaši),utovarivači,grejderi i buldozeri slijede}ih tipova :
-Dva tipa bagera gusjeničara G-700 i G-1000
-Jedan tip bagera točkaša A-600B sa varijantom bagera A-700š
-Tri tipa utovarivača Rd-130,RD-185 i RD-250
-Jedan tip buldozera RDB-200
Proizvode se još rotacioni čistač snijega RS-2 i damper samoutovarivač DHS-50 ali su
oni proizvedeni u veoma malom broju komada.
Kao karakteristike sadašnjeg proizvodnog programa možemo navesti slijede}e:
-proizvodi sadašnjeg programa su mašine srednje kategorije
-u programu su zastupljene mašine gusjeničari i točkaši
-u programu bagera točkaša ,grejdera i buldozera postoji samo po jedan model
-dok se utovarivači sa tri i bageri gusjeničari sa dva modela ističu kao razvujeni
djelovi programa.
-bageri ,buldozeri i grejder su licencnog porjekla a utovarivači su sopstveno rješenje
-proizvodi sadašnjeg programa su u proizvodnji dugo vremena ,neki više od 25 god.
-proizvodi sadašnjeg programa od početka serijske proizvodnje pa do danas nisu
trpjelibitnije promjene kojima bi se pove}ao tehnički nivo proizvoda, izmjehe su
najve}im dijelom bile vezane za zamjenu pojedinih uvoznih komponenti doma}im
MAGACIN SIROVINA I POLU FABRIKATA
U prostorijama magacina se odlaže roba kako proiyvedena u samoj fabrici tako i one
koja se nabavlja i služi za dalju preradu.Pa tako i postoje tri vrste magacin:
-
magacin sirove robe
magacin gotovih djelova
skladište gotovih mašina
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
1
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
U okviru fabrike postoje službe koje imaju zadatak da prate promet robe iz
magacina ,kontrolišu njenu ispravnost i sve ostale parametre koji su neophodni za
razne vrste roba.Radi lakšeg snalaženja i evidentiranja magacini poseduju tehničko
tehnološku dokumentaciju koja prati svaku robu i obuhvata pored radnog naloga i
termin karticu koja služi za trebovanje robe.
U magacinu sirove robe ona se slaže na visoke stalaže adekvatno upakovana i
zašti}ena od uticaja spoljašnje sredine yato što neznamo kada }e određeni dio ili
proizvod ostati u magacinu.
Za razliku od magacina u skladištu gotovih mašina se nalaze gotove mašine koje se
proizvedu u proizvodnim pogonima, koje čekaju da budu isporučene kupcima.
Pored ovih glavnih magacina postoje i manji pomo}ni magacini koji se nalaze po
pojedinim halama pa čak i pogonima, ovi magacini postoje da bi se vreme između
trebovanja robe i njenog stizanja do pogona ili mašine svelo na minimalno.Ovakvi
mali magacini sadrže samo robu koja je preko potrebna za proizvodnju.
Kao poseban magacin je i magacin polufabrikata koji je na otvorenom prostoru, u
njemu su složeni polufabrikati koji su u vidu cevi raznih profila (kutijasti, kružnih,
ugaonih, I,U,L), koturova lima . Odatle se oni po potrebi dostavljaju u pripremni
pogon gdje se dovode na određene mjere i šalju na dalju obradu.
PRIPREMA MATERIJALA ZA MAšINSKU OBRADU
Pre početka proizvodnje materijal se priprema tako što se obrađuje na traženi oblik i
dimenzije, ali se takođe obavlja i dovođenje traženog komada na odgovaraju}i
kvalitet (odstranjivanje korozije,urezivanje kanala i sl.).Kao operaciju koja se u
pripremi najčeš}e sre}e u pripremi je sečenje, gde se iz velikih komada dobijaju
komadi koji su potrebni za dalju obradu.
Sečenje materijala
Sečenje je mašinska obrada materijala kojom se on dovodi do krajnjeg oblika ili do
oblika prikladnog za dalju obradu .Tokom ovakve vrste obrade sre}emo i određene
alate kao što su:
-sekači
-makaze
-testere
Sekači služe za : odsecanje,usecanje,prosecanje i izradu kanala i žljebova.U
zavisnosti od operacije koju obavljaju imamo više vrsta sekača:
- pljosnati sekači
- krstasti sekači
- zaobljeni sekači
- sekači sa žljebom
- polukružni sekači
Makaze su alat za odsecanje koje su zasnovane na principu smicanja gde se
obradak postavlja azmeđu ruznih ivica alata koje se međusobno
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
2
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
mimoilaze i deformišu obradak. što na kraju dovodi do fizičkogodvajanja
materijala na dva dela.Kao i kod sekača tako i kod
makaza imamo više vrsta : ručne (koje se koriste za sečenje limova i traka
debljine do 1mm), mehaničke,polugasne,hidraulične...
Testera je mašina kojom se vrši obrada odsecanja skidanjem strugotine,pored ove
osnovne primene testeru možemo koristiti
za izrade nekih prostijih usecanja.Prednast testere u odnosu na prethodne metode
odsecanja je ta što debljina obradka nije bitna pa tako možemo se}i i obrodke velikih
prečnika i debljine što u prethodnim slučajevima nije bilo mogu}e zbog veličina sila
koje su trebale da deluju na alat i ostale komponente mašina.
Kao jedan od najzastupljenijih načina za sečenje metala javlja se i sečenje
acetilenskim gorionikom.Ovu metodu sečenja sre}emo kao jednu od najlakših, zato
što za nju nisu potrebni nikakvi specijalni uslovi, cela aparatura je lako prenosiva i
laka za rukovanje.Samo rezanje se vrši sagorevanjem metala u mlazu kiseonika koji
se pušta u rlamen i sagoreva usijani metal.Ovaj postupak ima mnoge prednosti u
odnosu na sekač i testertu kao što su : brzina obrade, mogu}nost sečenja u više
pravaca, sečenje krivih linija ...
Kao najve}e mane sa javljaju izuzetno neravne ivice kojima je neophodna dalja
obrada i pojava velike zone uticaja toplote koja u mnogome utiče na
promenestrukture obratka.
LIMARSKA RADIONICA –LEMLJENJE
Danas sam dan proveo u limarskoj radionici gde sam se upoznao sa lemljenjem.
Lemljenje je postupak spajanja delova od metala gde ne dolazi do topljenja delova
koje spajamo ve} se topi samo dodatni materijal,po tome je lemljenje u mnogome
različito od zavarivanja i ako izgleda na prvi pogled veoma sklično.Kod lemljenja
razlikujemo :
-tvrdo lemljenje
-meko lemljenje
Pošto radionica u kojoj sam bio pripada preduze}u u kome je zastupljena teška
industrija nisam imao priliku da se upoznam sa mekim lemljenjem pa o tame mogu
da pričam samo ono što mi je rekao majstor koji radi u toj radionici. Suština je
slede}a : izvodi se na temperaturi ispod 600 K, služi za spajanje tanjih delova uz
pomo} meke legure olova i kalaja koja se topi iprodire u površinske slojeve delova
koji se spajaju i vezuju}i se za njih ostvaruje spoj.Ovako ostvareni spoj ju slab ali je
hermetičan pa se može koristiti kod spojeva gde su mala optere}enja a traži se
hermetičnost.Da bi spoj lemljenjem bio zadovoljavaju}i površine koje lemimo moraju
biti savršeno čiste, pa se one čiste kako mehanički tako i hemijski (pomo}u
cinkhlorida tzv. paste) koji doprinosi uklanjanju oksoda i masti, pa je i spoj čvrš}i.
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
3
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
Tvrdo lemljenje je u mnogome slično mekom sa tom razlikom što je ovako ostvaren
spoj mnogo čvrš}i a obezbeđuje i hermetičnost.
Lemljenje se izvodi na temperaturi do 770K ali se kao dodatni materijal koristi legura
bakra i cinka (mesing) kako i ovaj spoj mora da bude čist kao dodatak se koristi
(boraks) koji čisti površine i obezbeđuje bolji spoj.Kao demonstraciju tvrdog
lemljenja sam gledao lemljenje pločice od tvrdog metala na telo strugarskog noža.
Postupak je slede}i: prvo se uzme telo na kome je prethodno napravljeno ležište za
pločicu pa se očisti potom se na njega stavi tanak listi} mesinga a na njega pločica,
to se veže čeličnom žicom, potom se sve plamenim gorionikom zagreje toliko da se
mesing istopi potom se pločica pritisne i sačeka da lem očvrsne.Isti ovaj postupak se
može uraditi i u pe}i.
Osim navedenih metoda postoje i :
-eiektro-otporno lemljenje
-lemljenje u pe}ima
-indukciono lemljenje
-lemljenje potapanjem
OBRADA MATERIJALA PLASTIčNOM DEFORMACIJOM
Ovaj radni dan sam proveo u radionici za obradu materijala plastičnom
deformacijom.U ovoj radionici se vrši obrada limova za potrebe dalje proizvodnje.
plastičnom deformacijom.Obrade delimo na :
- probijanje i prosecanje
- savijanje i izvlačenje
Probijanje je način obrade gde se pomo}u alta vrši prbijanje otvra u obradku pri
čemu taj otvor ima zatvorenu konturu.Ovakve obrade se izvode na presama i
pomo}u posebnih alata.
Izvlačenje je obrada materijala pomo}u plastične deformacije , kod izvlačenja
obradak postavljamo u alat između pritiskivača i kalupa. Kada se obrađuju složeniji
oblici alat sadrži i držačkoji ne dozvoljava pomeranje lima, ali dozvoljava tečenje u
naznačenom smeru pri izvlačenju. U zavisnosti od visine izvlačenja razlikujemo:
- plitko
- duboko
U ovoj radionici je zastupljeno samo plitko izvlačenje,i to vrlo prostih kontura pa se
zajedno sa tom obradom izvodi i prosecanje.Materijali koji se obrađuju su limovi
debljine do 5mm. A mašine na kojima se izvodi obrada su hidraulične prese.
ZAVARIVANJE
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
4
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
U radionici za zavarivanje sreo sam se sa više vrsta zavarivanja. Kako gasnog tako i
elektrolučnog.U radionici se zavarivaju razni ve} pripremljeni delovi i gde se israđuju
neki sklopovi.
Prvi način zavarivanja koji sam tu sreo je, gasno plameno zavarivanje ono
predstavlja skup zavarivačkih procesa kojima se ostvaruju spojevi pomo}u plamena
gorivih gasova sa dodatnim materijalom ili bez njega.
Glavni deo uređaja za zavarivanje je gorionik,na čijem se izlazu pali smeša gorivog
gasa i kiseonika.Zavarivanje se ostvaruje topljenjem ivica osnovnog materijala sa ili
bez dodavanja dodatnog u zavisnosti od debljine osnovnog materijala.Kao gorivi gas
se koriste se acetilen,butan,propan,vodonik kao i drugi.Gas je skladišten u bocama
visokog pritiska koje su ofarbane belom ili žutam bojom u zavisnosti od gasa koji je
u njima, dok je boca sa kiseonikom uvek plave boje.
Kao dodatni materijal se koriste žice različitih prečnika kao i različitog sastava u
zavisnosti od materijala koji se zavaruje.Zavarivanje ovim postupkom je dosta
zastupljeno zatao što se njim podjednako dobro zavaruju kako tanki limovi tako i
deblji materijali.
Elektro lučno zavarivanje je zavarivanje kojim se može zavarivati veliki dijapazon
proizvoda kako čelici tako i aluminijum i njegove legure i ono može biti:
-
ručno elektrolučno zavarivanje
automatsko elektrolučno zavarivanje
elektrolučno zavarivanje u atmosferi yaštitnog gasa
Za prva dva postupka ja karakteristično to što se zavarivanje vrši pomo}u elektroda
koje ujedno služe i kao dodatni materijal.
Ovim postupkom se zavaruju deblji materijali i materijali kod kojih je potrebno da
ZUT zona bude što manja.Kao dodatni materijal se koriste elektrode koje su sa ili
bez obloge.Obloga služi da bi se njenim topljenjem stvorila zaštititna zona koja var
štiti od spoljašnjih uticaja.
Elektrolučno zavarivanje u atmosferi zaštitnog gasa je jedan relativno nov vid
elektrolučnog zavarivanja koji je u zadnje vreme vrlo zastupljen.Ono se odvija u
atmosferi zaštitnog gasa argona i ugljen dioksida aparatura kod oba postupka je
identična sa tom razlikom što se koriste elektrode različitog hemiskog
sastava.Eliktrični luk se ostvarule između elektrode i materijala tako što se ona
dovodi mehanički kroz mlaznicu za gas.
Kao poseban vid elektrolučnog zavarivanja imamo i elektro otporno
zavarivanje.Ono se izvodi tako što se materijal postavlja između dveju elektroda i na
kontaktu dve površine materijala dolazi do topljenja a samim tim usled pritiska dolazi
do spajanja materijala.Ovim postupkom se zavaruju tanki limovi i pošta je veoma
brzo dosta se koristi.
ALATNICA – IZRADA ALATA
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
5
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
Danas sam bio u radionici za izradu alata .O vaj pogon opslužuje celu fabriku sa
potrebnim alatom kako standardnim tako i sa specijalnim. Kao takav je od vitalnog
znažaja za normalan rad fabrike.
Tu se iz svakog pogona šalju nacrti potrebnih alata.Tako se tu proizvode sve vrste
alata:
-kontrolni
-stezni
-rezni
Pri izradi ovih alata se koriste sve mašine o kojima }e biti reči slede}ih dana, kao
što su univerzalni strug,glodalice,rendisaljke,brusilice
glodalice ozubljenja i sl.Ovde se radi i hidraulika koja je vrlo zastupljena u
proizvodnji R.D.
TERMIčKA OBRADA MATERIJALA
Od mašina za termičku obradu koriste se kalioničke pe}i na naftu struju . Od
termičkih obrada se uglavnom vrši kaljenje,poboljšanje
cementiranje i žarenje.
@arenje je zagrevanje čelika na temperaturi nižoj od temperature kaljenja, a zatim
lagano hlađenje. Razlikuje se nekoliko vrsta žarenja meko žarenje, žarenje zbog
smanjenja naprezanja,i normalizacija. Meko žarenje je zagrevanje na temperaturu
manju od 1000 K i vrši se posle kovanja,zavarivanja a da bi se smanjila tvrdo}a, a
pove}ala žilavost i plastičnost.Delovi se hlade na vazduhu. @arenje radi smanjenja
naprezanja se vrši na nešto nižoj temperaturi pa se laganim hlađenjem vrši
transformacija kristala,pa se tako pove}ava žilavost.Normalizacija je žarenje koje
seizvodi iznad 1000K. Potpuno se otklanjaju naponi vrši
prekristalizacija i dobija sitnozrnasta struktura . Zatim se hlade u pe}i pa na
vazduhu.
Kaljenje je zagrevanje na temperaturu ve}u od 1000K. tako se iz austenitne
strukture naglim hlađenjem dobija martenzit.Nelegirani čelic se hlade u vodi a
legirani u ulju.
Cementicija je oboga}ivanje površinskog sloja ugljenikom. Tako što se delovi
stavljaju u limene kutije sa drvenim ugljem i yagrevaju u pe}ima do temp. kaljenja a
zatim hlade.
Poboljšanje se sastoji od kaljenja pa otpuštanja. Prvo se vrši kaljenje a zatim visoko
otpuštanje. Na taj način se usitnjava struktura, pa se tako pove}ava plastičnost i
žilavost.
STRUG
Je mašina alatka na kojoj se izvodi obrada metala skidanjem strugotine.Kod njega
razlikujemo dva kretanja: glavno i pomo}no. Na strugu možemo obraditi:
- cilindrične površi
- navoje
- konusne površi
- odsecanje i usecanje
- bušenje
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
6
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
Prema nameni ih delimo na strugove za :
- pojedinačnu proiyvodnju
- serijsku proizvodnju
- masovnu proizvodnju
- spceijalnu proizvodnju
Alat koji se koristi čine razne vrste noževa.
Poslednjih godina sre}emo i numerički mupravljane mašine pa tako postoje i N.U.
strugovi.
Tehničke karakteristike :
Radne karakteristike :
- maksimalni prečnik radnog predmeta 2800mm
- visina radnog predmeta 1600mm
- max težina radnog predmeta 25000kg
- sila rezanja po jednom nosaču alata 40kN
- max ukupna sila rezanja 50kN
Radni sto :
- prečnik 2240mm
- opseg broja obrtaja od 0,9-100min-1
- obrtni moment 65kW
- snaga motora glavnog kretanja 52kW
BUšILICA
Bušilice su mašine za bušenje, rezanje zavojnica,ropa i sl.Prema položaju glavnog
vretena možemo ih podeliti u dve grupe:
- vertikalne
- horizontalne
Po broju glavnih vretena:
- sa jednim glavnim vretenom
- saviše glavnih vretena
VERTIKALNE BUšILICE SA JEDNIM VRETENOM
Stubna bušilica
Ime je dobila po stubu kojinosi radni sto i prenosnike za glavno i pomo}no kretanje,
radni sto se kre}e vertikalno.Glavno kretanje je rotaciono kretanje glavnog vretena
koje ono dobija preko pogonskih zupčanika koji su preko kaiša spojeni sa izvorom
snage.Pored ove u primeni su i neke druge:
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
7
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
Tehničke karakteristike VBG 40 CNC Lola 30
Radni hod mašine :
- poprečni hod stola
x-800mm
- uzdužni hod stola
y-500mm
- vertikalni hod klizača radnog vretena
z-560mm
- udaljenost od ose vretena do vođice stuba
500mm
- udaljenost čela vretena od površine stola
160mm
Radni sto :
- dimenzije stola
- optere}enje stola
500x1000mm
max. 8000N
Prenosnik glavnog kretanja :
- motor glavnog kretanja
- obrtni momeny radnog vretena
- broj stepeni-obrtaja
- težina alata
10kw
max100Nm
35-4000min-1
max150N
Brzine :
- oblast pomaka
- brzi hod
- sila pomaka
1-2000mm/min
8m/min
max1000N
Vertikalne bušilice sa više vretena
Služe za serijsku proizvodnju.One mogu biti tako konstruisane da omogu}uju
obradu u više uzastopnih informacija ili da vrše istovremeno bušenje večž}egf broja
rupa.
Pribori i alati :
- alati za prethodnu obradu
- alati za završnu obradu
Alati za prethodnu obradu obrađuju rupu nešto manjeg prečnika koja se zatim
proširuje drugim alatom ito su :
- razne vrste burgija
- proširivači
- noževi za bušenje
Alati za završnu obradu skidajustrugotine vrlo malog preseka,dok je kvalitet rupa
visok.Ovde spadaju razvrtači.
GLODALICA
Danas mso se upoznali sa mašinskom glodalicom. Njome se obrađuju materijali
skidanjem strugotine. Ona spada u mašime sa glavnim kružnim kretanjem. Glodalica
se sastoji od:
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
8
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
-
flodala
glodačke glave
postolja
otcila
Glodalica se najčeš}e koristi za obradu ravnih i profilisanih površina na primercima
ortacionog ili nerotacionog oblika. Osnovu kinematiku obrade glodanja čine glavno
kružno kretanje glodala i pomo}no kretanje obradka koje u zavisnosti od vrste
obrade može biti:
- pravolinisko
- kružno
- kombinovano
Prema nameni ih delimo:
- prema položaju glavnog vretena na horizontalne i vertikalne
- prema broju glavnih vretena na jednovretene i više vretene
- prema vrsti obrade na glodalice za teške i grube radove
- prema izvedenoj konstrukciji i nameni na obične, univerzalne i specijalne
Alat
Alat koji se postavlja na glodalice su glodala koja imaju više sečiva koja naizmenično
dolaze u zahvat. prema mseru kretanja glodala u odnosu na pomo}no kretanje
imamo:
- istosmerno glodanje
- suprotnosmerno glodanje
Glodala se razlikuju prema karakteristikama i načinu stezanja. Prema vrsti se
glodala mogu podeliti u tri grupe
- glodači sa glodanim zubima
- glodači sa struganim zubima
- glodači sa umetnutim zubima
Na slici je prikazana HBG-125 oc
HORIZONTALNA BUšILICA
Horizontalne bušilice prema broju vretena delimo na :
- jednovretene
- viševretene
Jednovretene
Njihova oblast primene je široka a služe za:
- proširivanje prethodno iylivenih cilindričnih rupa
- bušenje u punom materijalu
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
9
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
-
razvrtanje
rezanje zavojnice
Karakteristike mašine su da radni sto ima mogu}nost pomeranja gore dole radi
centričžnog postavljanjaradnog predmeta prema osi radnog vretena. Kalat služi
glava sa noževima koja je postavljena na nastavak glavnog vretena. Glavno kretanje
je obrtanje glave sa noževima a pomo}no zajedno sa vretenom. Kod ovakvih mašina
sa obzirom na pomo}no kretanje preedmeta, rezmak između ležišta glavnog vretena
nastaje savijenjem istog pod sopstvenom težinom.
kod ovih mašina s obzirom na pomo}no kretanje predmeta, razmak između ležišta
glavnog vretena mora da bude ve}i od dvostruke dužine predmeta.
RENDISALJKA
Ovih mašina ima nekoliko ufabrici. One spadaju u mašine kod kojih je glavno
kretanje pravolinijsko. Razlikujemo dva tipa:
- kratkohodne
- dugohodne
Kratkohodne rendisaljke
Služe za obradu kratkih ravnih površina ,horizontalnih, kosih,žljebova i sl. Kod ovih
ovh mašina nož izvodi glavno kretanje dok obradak izvodi pomo}no kretanje. Kod
horizontalnih kratkohodnih rendisaljki nož se kre}e horizontalno u pravcu 1- glavno
kretanje, dok radni predmet izvodi pomo}no kretanje koje je upravno na pravac
glavnog kretanja . Pomeranjem noža u tom pravcu postiže se željena dubina rezanja.
Da bi se povratni hod iskoristiotakođe za rad konstruisani su držači noža za rad i pri
povratnom hodu.Držač je u vidu klatna na čijem je donjem kraju nalaze dva noža za
jedan i drugi smer kretanja. Sa obe strane klatna nalazi se po jedan elektromagnet.
Pri rendisanju na levo,desni elektromagnet povlači klatno tako da je desni nož u
radnom položaju a obratno za rendisanje na desno. Pri obradi teških rednih
predmeta radni sto ne može da izvede pomo}no kretanje jer bi ovako kretonje
iyayivalo potrese.Radi toga kod kratkohodnih rendisaljki za obradu teških predmeta
nosač alata mora da izvodi i glavno i pomo}no kretanje. Nosač noža se nalazi na
klizaču koji se posle svakog povratnog hoda pomeri za širinu strugotine.
Vertikalno rendisanje
Vertikalne kratkohodne rendisaljke služe za obradu vertikalnih površina pa i
vertikalnih žljebova. Nož izvodi vertikalno glavno kretanje a radni predmet bočno
pomo}no. Pomo}no kretanje je upravno napravac glavnog kretanja i omogu}ava
podešavanje željene dubine rezanja.Kratkohodna rendisaljka na hidraulični pogon
radi na taj način što se iz rezervoara sa pumpom potiskuje ulje kroz cevovod i ventil
od razvodnika,dospeva u komoru a zatim potiskuje klip i nosač se klipom.
Dugohodne rendisaljke
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
10
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
U ovom slučaju radni predmet izvodi glavno pravolinisko kretanje dok nož izvodi
bočno pravolinijsko. Radi podešavanja željene dubine rezanja nož mora de se pomer
i u vertikalnom pravcu. Hod je duži nego kod kratkohodnih rendisaljki, te se ove
mašine upotrebljuju za obradu predmeta ve}ih dužina.Kod rendisaljki sa dva stuba,
radni sto klizi po postolju između dva stuba. Duž ovih stubova pomera se poprečni
sto po kome se pomeraju dva nosača noža za istovremenu obradu na dva mesta. Na
oba vertikalna stuba se nalaze nosači noževa koji služe za obradu bočnih površina.
Alati za rendisanje
Principijelno nema nikakve razlike između noževa za rendisanje i strugarskih
noževa.Razlikujemo dve vrste noževa:
- za grubo rendisanje
- fino rendisanje
BRUSILICA
Su mašine alatke koje se odlikuju visokom tačnoš}u u radu i optimalnim radnim
vremenom, te danas predstavljaju vrlo ekonomične mašine za finu obradu. Prema
nameni ih delimo na:
- brusilice za obradu površina
- brusilice za obradu alata
Brusilice za obradu površina
Prema obliku površine koju obrađujemo, razlikujemo:
- brusilice za spoljnu obradu
- brusilice za unutrašnju obradu
- brusilice za obradu finih površina
- univerzalne brusilice
- specijalne brusilice
Kod brusilica za spoljnu obradu tocilo vrši glavno kretanje, dok radni predmet oma
dva pomo}na obrtno i uzdužno. Radni predmet se steže između šiljaka, te se tako
obrton kretanje levog šiljka prenosi na radni predmet na isti način kao kod struga..
Tocilo sem glavnog ima i pomo}no kretanje (odmicanje od obradka).
Brusilice za spoljnu obradu služe za brušenje unutrašnjih cilindara. Tocilo ima glavno
obrtho kretanje sa velikom obimnom brzinom kao i lagano uzdužno pomo}no
kretanje, dok obradak ima lagano pomo}no kretanje. Radi primicanja predmetu,
tocilo može da se kre}e i radijalno.
Brusilice za obradu ravnih površina
Za brušenje pravougaone površi radni predmet mora da izvodi uzdužno pomo}no u
jednom i drugom smeru kao i poprečno pomo}no.Tocilo je pločastog oblika i izvodi
glavno kretanje.
GLODALICA ZA OZUBLJENJE
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
11
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
Danas sam dan proveo upoznajavaju}i mašinu koja se zove glodalica za ozubljenje.
Za različite vrst ozubljenja postoje i različite vrste glodalica. Postupci su:
- MAG sistem
- FAUTER sistem
- matod zub po zub
Alat izvodi dva pomo}na kretanja, obrton i translatorno a obradak glavno obrtno sa
velikim brzinama rezanja. Odnos brojeva obrtaja obradka i alata je jednak broju zuba
alata i broju hodova zavojnice.
MAG postupak
Se izvodi na dubilici ,alat i radni predmet se kotrljaju jedan po drugom tako da posle
svakog obrta ,alat ostavi trag u obradku. Istovremeno se radni predmet i alat
primiče tako da su tragovi dodira sve dublji i tako sve dok ne postane zubac.
FAUTER postupak
Kao alat služi pužasti glodač. To je glodač sa glodalima koja odgovaraju modulu
zupčanika. Glodač izvodi glavno obrtno i vertikalno pomo}no kretanje, dok obradak
vrši samo pomo}no vertikalno.Dok se radni predmet okrene za jedan krug glodalo
izvrši onoliko koliki je broj zubaca.
Zub po zub
Na prethodnoj mašini zupci zupčanika se mogu izrađivati pojedinačnim rezanjem
svakog posebno profilisanim glodalom i uz pomo} podeonog aparata.Tda je obrtno
kretanje predmeta zaustavljeno, posle svakog prolaza glodala ono se vra}a ubrzano
u početni položaj posle čega se obradak okre}e za jedan korak zupčanika.
OšTRENJE ALATA
Predstsvlja neophodnu operaciju u toku proizvodnje.Aat koji se oštri
predstavjla univerzalni alat. Postoje dva načina oštrenja :
-
ručno
mašinsko
Pre početka oštrenja alata treba što brže oslonac prima}i tocilu tako da razmak
ne bude ve}i od 2-3mm. Ovim se dobija na stabilnosti pri oštrenju. Prilikom
ve}eg razmaka može do}i do podvlačenja alata pa i do loma tocila pa i povrede
radnika. Kod ručnih mašina za oštrenje radnik drži alat na osloncu i istovremeno
ga pomera na tocilu dok se kod mašinskog oštrenja alata to vrši automatski.
CNC MAšINE
CNC mašine su mašine koje imaju numeričko upravljanje i spadaju u rod
najsavremenijih. Razliku u odnosu na standardne je u tome što imaju
upravljačku jedinicu.Svi podatci za rad su dati pomo}u brojeva.U okviru glavnog
programa su sadržane sve operacije koje su potrebne za obradu,i svaka je data
u podprogramu.
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
12
www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata
LOLA HMC 500 CNC
automatska izmena paleta za 5sec. Sistem poseduje dve palete 500x500 mm sa
T žljebovima koji naizmenično dolaze na mašinu. Nosivost palete je 700Kg.
Vreme izmene alata je 5sec. Kapacitet magacina je 40,60 i 100 alata. Mašina je
teška 9.5 T.
www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja.
Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost.
13
Author
Document
Category
Uncategorized
Views
0
File Size
180 KB
Tags
1/--pages
Report inappropriate content