1 SRPSKI PĈELAR ĈASOPIS ZA PĈELARSKU NAUKU I PRAKSU MAGAZINE “SERBIAN BEEKEEPER” IZDAVAĈ-PUBLISHER REDAKCIJA-EDITORIAL: Društvo pčelara “Dubočica” Leskovac prof. dr Kostadin Tričković prof. dr Moma Denić Ul. Slavka Zlatanovića br. 35 16000 Leskovac mr Naum Bandţov dr. vet. med. Mihajlo Ilić GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK – EDITOR dipl. ing. polj. Zoran Stamenković Dragoslav Ilić Šeš dipl. ing. polj. Dejan Pešić Tel. 016 - 281 666 Mob.063 – 42 82 36 profesor Vlada ĐorĎević Email: [email protected] LEKTOR Vesna Stojković Tara Sajt: www.beekeepingdragoslav.com 2 SADRŢAJ Apimondija Argentina 2011 II deo.....................................................4 Angel Markov otac savremenih aparata za proizvodnju matica.......10 Sakupljanje pčelinjeg otrova.....................................………………17 Timol.......…………………………………………………………..22 Pčelar Svetislav Mitić iz Kamenova…………………………….....28 Pčele u tegle.............……………………………………………..…30 Mikser za pogače..….........................................................................32 Tašmajdan 2012…………………………………………………....34 Spravljanje medovine ili vina od meda...........………...……….......37 Na sud zbog roja................................................................................40 Vic..............………………………………………………………...41 Pčelinji raj..…..………………………………………………...…...41 3 APIMONDIJA ARGENTINA 2011 II DEO Autor teksta Dragoslav Ilić Šeš Ceremonija otvaranja Na ceremoniji otvaranja u kulturno-zabavno-muzičkom programu svi posetioci mogli su da vide koliko je kultura Argentine raznovrsna i bogata. O tome najbolje govori argentinski tango. Argentinski tango, ili ljubavna priča u plesu, kako ga mnogi nazivaju, nastao je u drugoj polovini 19. veka zahvaljujući masovnoj imigraciji koja je zadesila Argentinu. Mešanjem različitih kultura, afričke, španske, italijanske, 4 Argentinski tango Visoko društvo negativno je gledalo na ovaj nepristojni ples, koji je zbog svog erotičnog naboja godinama bio zabranjen. MeĎutim za razliku od bogataša njihovi sinovi su rado i tajno posećivali mesta gde se plesao tango. Početkom 20. veka tango stiţe u Pariz i osvaja ceo svet. Do 1913. tango je postao fenomen koji se zavukao u sve plesne dvorane kao egzotični i senzualni ples koji je pruţao opravdanje za vrlo blizak kontakt sa poljske, ruske i dr. sa kulturom argentinskih domorodaca dobila se najerotičnija kombinacija plesa i muzike. Tradicionalni valceri, polke, mazurke, popularne kubanske habanere, candombe ritmovi iz Afrike i muzika kreolske milonge sjedinili su se u jedan „prljavi ples“. Argentinski tango je nastao u barovima, kockarnicama i bordelima siromašnih kvartova Buenos Airesa, kao što su La Boka i San Telmo. 5 partnerom. U Americi ga je proslavio Rudolph Valentino. Publika je vrlo brzo zavolela tango koji je pun lepote, strasti, drame, uzbuĎenja i ţivotnosti. Ples prikazuje odnose muškarca i ţene, grube i sentimentalne, ali svakako erotične. sliva je bez male harmonike zvane „bandoneon“. Muzičar bandeneona Iako je tango davno izašao iz zadimljenih lokala na svetla svetskih pozornica i dalje je ostao mističan. MeĎu posetioce Apimondije bilo je i domorodaca pčelara. Argentinski tango, telo uz telo, erotičnost Muzika je, zapravo, bit tanga, ona je ta koja pokreće i istovremeno inhibira. Nezami- Domoroci pčelari 6 Na ovoj Apimondiji u naučnom programu izlagano je 955 radova. Sale za usmeno izlaganje su u potpunosti odgovarale, kako u tehničkom pogledu, tako i prostorno, mogle su da prime sve zainteresovane posetioce. Radivoje Maksimović Republika Srpska Sala za usmeno izlaganje Poster prezentaciji je dat adekvatan prostor. Radovi su bili izloţeni u paviljonu u kome se odrţavao meĎunarodni sajam. Sva kretanja su se odvijala pored panoa sa posterima, tako da je svima bilo lako da prate poster izlaganja. Sa Balkana su učestvovali Radivoje Maksimović iz Republike Srpske i Dragoslav Ilić Šeš Iz Srbije. Na meĎunarodnom sajmu je bilo pčelarskih kompanija iz celog sveta, ali najviše iz Dragoslav Ilić Šeš Srbija 7 Latinske Amerike. Po štandu je mogao da se oceni veličina i snaga kompanije. Bilo je od najjednostavnijih do velikih, izuzetnih, atipičnih štandova. Štand Vicentin U paviljonu sa štandovima Štand Inderko Na štandovima je mogla da se vidi nova oprema koja pčelarima olakšavaju rad. Štand Brazila Pumpa za med Štand Argentine 8 Inkubator je itekako potreban proizvoĎačima matica. Refraktometar je optički ureĎaj za utvrĎivanje sadrţaja rastvorljivih suvih materija. Sluţi za merenje u zašećerenim tečnostima (voćni sokovi, med, alkohol, vina), pomaţe u kontrli i nadzoru koncetracije šećera u hrani i pićima. Refraktometar daje vaţne informacije o kvalitetu proizvoda voća na polju, nakon berbe i za vreme obrade. Koristi se i za kontrolu tečnosti u industriji. Vrlo jednostavan za korišćenje i baţdarenje. Tečnost se stavlja na staklo, gleda se kroz otvor tako što se merač usmeri prema svetlu i na skali očitava vrednost. Baţdari se sa destilovanom vodom, i vrednost se podešava na 0. Inkubator Top je nezamenljiv u zaštiti pčela od varoe, omogućava brzo lako i što je najvaţnije jeftino tretiranje. Refraktometar Top 9 ANGEL MARKOV OTAC SAVREMENIH APARATA ZA PROIZVODNJU MATICA Pripremio Dragoslav Ilić Šeš Zahvaljujući velikim pčelarskim umovima danas u svetu postoje mnogobrojni aparati za proizvodnju matica koji omogućuju pčelaru da brzo i lako proizvodi selekcionisane matice najboljeg mogućeg kvaliteta. Oni su imali svoj razvojni put i nastali su u različitim vremenima. Prema pisanim podacima do kojih smo mi došli prvi savremeni aparat je izmislio Angel Markov iz Bugarske. Za početak pogledajmo članak koji je objavio bugarski časopis u to vreme. Angel Markov Bugarska № 33595 Angelu i Aleksandri Markov za njihov predloţeni ureĎaj gajenja pčelinjih jaja i larvi. Ovaj pronalazak je napravljen na bazi njihove predhodne inovacije - “Metoda i aparatura za gajenje matica i dobijanje matične mleči,” zaštićeno autorskim sertifikatom № 28724 od 19.01.1978. god. Zapravo je reč o gajenju matica i dobijanju matične mleči, pri čimu se povećava proizvodnja PRIZNATA INOVACIJA PAŢNJA PROIZVOĐAĈIMA MATICA KASETNA KOŠNICA Autor teksta Stefan Simeonov Prevela Cvetanka Georgijev Komitet za nauku i tehnički progres Bugarske, dana 14.11.1979. godine izdao je potvrdu o autorskom pravu 10 i poboljšava kvalitet matica. Autorske inovacije patentirali su u nekoliko zemalja, Demokratskoj republici Nemačkoj, Čehoslovačkoj i SSSR-u. Sa ovim pronalaskom izbegavalo se dimljenje i otvaranje košnice, vaĎenje ramova sa potrebnim larvama i odstranjivanje pčela od matice. Osim toga larve iz ćelija ne vade se iglom za presaĎivanje. Bilo je očigledno da je inovacija izuzetno racionalna i krajnje vreme da se to primeni u praksi u centrima za proizvodnju matica i pčelinjacima koji proizvode mleč. U tom cilju je neobhodno da stručnjaci iz ogledne stanice za pčelarstvo urade ispitivanje na pčelarskoj tehnologiji u nekom pčelinjaku za proizvodnju matica. Kasetna košnica (1) ima jednostrano ili dvostrano izgraĎeno saće (3), na kojoj na odreĎenim delovima (6) mogu da se postavljaju plastične kasete. One su u dva oblika – za jaja i za matičnjake. Leţišta su ista, tako da se mogu stavljati radi jedne ili druge namene ili hranilice u zavisnosti od namere. Slika 1. Šema kasetne košnice Broj kaseta u košnici je u zavisnosti od razmera osnove i njihove veličine. Sa obe strane osnove su postavljene providne pregrade (5), koje zatvaraju odreĎeni deo prostora (19). Sa spoljne strane pregrada ima proreza (2), ili umesto toga poklopac (1), koji je, kao i sve ostale strane košnice izolovan 11 termičkom izolacijom (4). U podnjači košnice je ulaz za pčele (14). Kaseta za odlaganje jaja (slika 2) je cilindričnog oblika, koja je otvorena sa obe strane i u nju je postavljena satna osnova (7) za izgraĎivanje jednostranih čelija. Osnova je od sintetičkog materijala, uraĎena specialnom tehnologijom. Dna svih ili samo pojedinih čelija pre toga su odstranjena. U praznim čelijama su stavljena veštačka dna (slika 4). Veštački sat pčele rado prihvate i izgrade sa jedne strane (do koje imaju pristup) i pripreme za polaganje jaja. Matica polaţe jaja u pokretna dna kasete. Zajedno sa larvama u njima one se montiraju kao dna veštačkih matičnjaka (slika 5), isto izraĎeni od veštačkog materjala. Matičnjaci se postavljaju u matični ram i stavljaju u starter, a zatim u odgajivačko društvo da bi ih zatvorili i gaijli po do sada poznati način, ili stavljaju u matičnu kasetu (slika 3). Slika 2. Šema kasete za jaja i pločice skojom se zatvaraju dva vida kasete Slika 3. Šema matične kasete 12 reflektore (12) i elektrogrejača (13) malog napona (slika 2). Oni su montirani na pločicu (11), koja zatvara zadnju stranu kasete. U jesen, zimi i ranom proleću temperratura u košnici se odrţava u neophodnim granicama, pomoću obične elektronske naprave (termoregulatora, koji je jedan za ceo pčelinjak). Na podnjačama su montirane ulazne kleme (15) za električno napajanje. Na njih se priključuje grejač (13), koji zrači u unutrašnost kasete magnetno polje i toplotne zrake. Kasetna košnica naseljava se pčelama, neophodnom količinom da zaposedne satne osnove. Posle izvlačenja satne osnove i polaganje legla moţe se odpočeti odgajanje matica. Iz društva se oduzima matica i namesto kaseta za jaja stavlja se na dnu kaseta matičnjaka, u koima se postavljaju pločice sa jajima, koje se uzimaju iz kasete za jaja. Posle 30 dana odgajena i oploĎena matica se odvaja i stavlja se drugu matičnu kasetu. Pre odstranivanje matice ona mora da poloţi dovoljno jaja da bi društvo ojačalo. U jesen Slika 4. Pokretna dna Slika 5. Plastična osnova matičnjaka Matična kaseta je slična ovoj kaseti za jaja, ali umesto sintetičkog sata montirana je sintetička pločica (10), u kojoj su ugraĎene kleme, kojima se hvataju veštački matičnjaci. Matična kaseta razlikuje se od ove za jaja, jer ima sa prednje strane otvore (18), kroz koje prolaze pčela, ali matica ne moţe. Obe vrste kaseta imaju 13 jajčane kasete se oduzimaju i na njihova mesta se postavljju matične kasete. U svakoj kaseti se nalazi jedna matica, posle 5-6 dana oduzima se matica iz tog društva. Na taj način u jednoj košnici mogu da zimuju više matica i u tom periodu ne moraju se pčele zamenjivati. U proleće matice se dodaju tamo gde je potrebno. U tom društvu ostaje samo jedna matica za razvitak društva i za negovo dalje koriščenje. Za normalno prezimljavanje jedne matice u kasetnoj košnici potrebno je najmanje 500-600 pčela, izleţenih u septembru i oktobru. U kasetnoj košnici pčele odgajaju leglo do početka decembra, prestaju polagati do 1520 januara i ponovo počinju odgajanje legla. Po mišljenju autora mnogo je bolje da prezimljuje samo jedna matica sa 500 do 600 pčela, koje su u stanju da prezime i do minus 30˚C. Autori preporučuju tu košnicu i za dobijanje matica u rano proleće, kada društva ne mogu da dobijaju matice na prirodni način. Kasetna košnica je savaršenija u odnosu na predhodnu. Pre pojave kasetne košnice i jednostrano izgraĎena osnova sa veštačkim dnom za polaganje jaja i larve za dobijanje matice i mleča stavljjali su se u obične košnice. Rezultati ispitivanja autora su prikazali novu univerzalnu mnogokorpusnu košnicu, koja je pokrivena metalnim poklopcem i vlaga u leglu se ne obrazuje, ona se “sakuplja” u posebne kondenzatore, koji su montirani na podnjači košnice. U nekim korpusima su postavljene ploske bombine, kojima se upravlja elektronskim ureĎajem ili kompjuterom. Na taj način se osigurava rani prolećni razvoj pčelinjeg društva i istovremeno se vodi uspešna borba sa varoom. Praktično smo ustanovili da zbog uslova stvorenih od toplote ploske bombine i elektromagnetnog polja, dolazi do ranog razvitka pčelinje zajednice i ne dozvoljava razvitak varoe u košnici – kaţe Angel Markov. Prilikom prezimljavanja sa tom košnicom vrši se štednja meda 3-4 kg. Na taj način takva košnica daje čak jedan nastavak meda više u odnosu na druge tipove košnice. Prilikom 14 zazimljvanja unutrašna dimenzija te košnice se ne smanjuje, niti se skidaju medišni nastavci. Tom prilikom smanjuje se teţak rad pčelara za 70-80 %. To je jedan način od pronalazaka Angela i Aleksandre Markov. Upoznavajući se sa tom inovacijom kod čitalaca će se pojaviti puno nejasnih pitanja, a odgovore mogu naći od redakcije časopisa ili od Angela Markova. Njegova adresa je: selo Dragičevo, okrug Pernik, ul. Rudarska br. 37, Bugarska. ručenih od Angela Markova (slika 6). PISANJE SVETSKE ŠTAMPE O Angelovoj inovaciji pisala je svetska štampa 80-tih godina 20-tog veka, publikovala fotografije i detaljno opisala tehnologiju proizvodnje matica sa njegovim ureĎajem. Kada je Karl Jenter iz Nemačke na Apimondiji 1987. godine dobio zlatnu medalju za svoj aparat za proizvodnju matica, bugarska štampa je pisala da sve prikazane šeme, fotografije, crteţi i tehnička dokumentacija su baš slični i izgraĎeni na principima prepo- Slika 6. Članci iz bugarskih novina tog vremena SLIĈNO, ISTO ILI RAZLIĈITO Po pčelarskim kuloarima Bugarske i dan danas kruţe priče kako je tada dolazio čovek iz Nemačke i traţio da kupi patent, ali da komuni15 stička vlast Bugarske nije dozvolila da se “izvozi pamet”. Iz aviona se moţe videti da kod oba aparata radiličke ćelije imaju pomično dno koje upada u osnovu matičnjaka koji nema dno i gradi celinu. Da li su Angelov i Jenterov aparat slični, isti ili različiti najbolje se moţe videti iz sledećih fotografija. Kompletirana osnova matičnjaka Angelovog aparata Kompletirana osnova matičnjaka Jenterovog aparata Osnova matičnjaka bez dna i dno radiličke ćelije Angelovog aparata Dna radiličkih ćelija Angelovog aparata Osnova matičnjaka bez dna i dno radiličke ćelije Jenterovog aparata Dna radiličkih ćelija Jenterovog aparata 16 SAKUPLJANJE PĈELINJEG OTROVA Autor teksta Ivan Curiš Krapina Selo 42/2 Konjščina Hrvatska 049/464-272 098/93 93 321 [email protected] krvnog pritiska, hepatitisa a po nekim autorima deluje na rak a i na virus HIVa. Najviše se koristi u Japanu, Rusij i Americi, te arapskom svetu, što moţemo videti po ponudi preparata od pčelinjeg otrova koje nude na trţištu. No ja bih taj deo ostavio farmaceutskim stručnacima i doktorima a posvetio se ureĎaju za stimulaciju za sakupljanje otrova, njegovim karakteristikama i načinu primene. UreĎaj ESPO 1988 sastoji se od elektrostimulatora i ploče za sakupljanje otrova. Danas pčelari od pčela uzimaju med, propolis, matičnu mleč a pčelinji otrov je potpuno zanemaren iako bi bilo ekonomski opravdano njegovo sakupljanje. Pčelarim više od 30 godina i još 1988. godine izradio sam elektrostimulator za sakupljane pčelinjeg otrova i nazvao ga ESPO 1988. Tada sam sakupio izvesnu količinu otrova ali u tadašnjoj drţavi ni jedna farmaceutska firma nije imala interesa za otkup otrova jer nije bilo saznanja o njegovoj delotvornosti. Danas je dokazano da otrov deluje na mnoge bolesti a kod nekih je dokazano i potpuno izlečenje. Koristi se u lečenju reumatskih bolesti, multiple skleroze, reumatske groznice, povišenog Elektrostimulator UreĎaj radi na 12 V, akumulator ili baterije a moţe biti i sa solarnim kolektorom, ima 17 regulaciju napona i vremena trajanja impula. Napon se reguliše od 0 do 11,5v a vreme trajanja impulsa od 1do 10 sek (oscilator radi na 1000Hz). Na njemu su 3 kontrolne led diode kojima se kontroliše napon, trajanje impulsa i ispravnost struje na ploči sakupljača. Ploča je izraĎena od plexyglasa sa inox ţicama 1,6 mm ispod kojig se nalazi staklena ploča na koju pčele bodu i gdje se sakuplja otrov. Veličina ploće za sakupljanje otrova je 280 x160 mm, to je dovoljno jer po rubovima ima malo pćela. mbra, to je okvirno vreme, ali sakupljač se moţe postaviti kada u košnici imamo 8-9 okvira legla jer u tom trenutku imamo i dovoljan broj mladih pčela. Pčele imaju najviše otrova 17-tog dana starosti. Ploču sakupljača moţemo postaviti na leto košnice, na podnjaču u košnici, na okvire u košnici ili umjesto okvira u nastavak košnice. Svaki ovaj poloţaj ploče ima svoje dobre i loše strane. Postavljanje sakupljača na letu je najjednostavnije i dobija se najčišči otrov. Sakupljač postavljen na letu Ploča sakupljača Postavljanjem sakupljača u košnicu moramo osigurati i prostor iznad njega sa jednim nastavkom. Kada postavljamo sakupljač umesto okvira moramo ispred njega izvaditi jedan KAKO SAKUPLJATI OTROV Otrov se sakuplja od poćetka aprila, pa do kraja septe18 okvir da pčele imaju prostora oko njega. stimulacije su jako ljute i lete uokolo te uzbuĎuju i pčele u drugim, susednim košnicama. Kako imam pčele na kamionu u AŢ košnicama sakupljače moram stavljati na svaku 3. u redu. Sakupljač postavljen u košnici Raspored sakupljanja gde su pčele u bloku Postavljanjem sakupljača na podnjaču košnice, dobija se više otrova jer veći broj pčela bode u ploču. Tada na ploči ima i polena, voska i ostalog trunja te se otrov mora očistiti i u najgorem slučaju potopi u vodi da se odstrane nečistoće i ponovo osuši. Otrov sa staklene ploče se skida struganjem. Otrov je bele boje ali na svetlu poţuti pa se stavlja u tamnu staklenu posudu dobro zatvorenu na hladnom mesto, jer je termolabilan. Košnice koje učestvuju u sakupljanju otrova ne smeju biti u bloku jedna do druge. Najbolje je kad su one samostojeće, odvojene jedna od druge. Pčele u vreme Koristio sam dva načina sakupljanja: U prvom načinu otrov sam sakupljao svaka 3-4 dana na istoj košnici. Sakupljač se postavi na leto košnice u jutarnjim satima. Za 15-20 minuta uključim stimulator i ostavim ga uključenog 45-60 minuta, zatim ga isključim na 60 minuta, i ponovim još 45 minuta, tada skidam ploču i struţem otrov. U drugom slučaju sakupljao sam otrov svakih 10 dana i ostavljao stimulator uključen 2-3 sata. Ovaj drugi način mi se činio prikladnijim jer je tada bilo više pčela starosti oko 17 dana, kada imaju 19 najviše otrova, pa ga je na ploči bilo i 4 puta više. Najviše pčela se sakupilo na ploči sakupljača drugi dan, nakon prestanka paše kad ima najviše pčela, a tada su po priridi ljute. Sakupljanje otrova u bezpašnom razdoblju nije preporučljivo jer moţe doći do grabeţi. Sakupljanje otrova ne utiče na prinos meda u vreme jakih paša. Ovo su osnovne smernice za prikupljanje otrova, svaka pčelinja zajednica je individua za sebe i isti zadani parametri jačine i vremene trajanja impulsa struje drugačije deluju na svaku zajednicu, tako da pčelar to mora sam regulisati. ESPO 1988 radi na 12V akumulatora ili solarnih čelija, prilagoĎen za rad na terenu gde struja većeg napona nije dostupna. Za mesta gde je dostupna struja 220V izraĎuje se stimulator ESPO 220, koji radi sa regulacijom 25 do 35 volti na izlazu, regulacijom frekvencije rada 50-1000 HZ, regulacijom pauze 1-5 sekundi i regulacijom impulsa 0,1 do 3 sekunde. Ovaj stimulator je puno efikasniji jer kod njega pčela nije samo ljuta na inpuls nego kontaktom na ţice kod napona 25-35V i vrlo kratkom impulsa dolazi do grčenja i ona istiskuje veću količinu otrova. Ovaj stimulator pogodniji je za korišćenje na letu košnice sa impulsom od 30V, 1000hz, trajanjem impulsa 0,5sek, s pauzom od 1,5 sek. Pojedini pčelari misle da je na jedan stimulator moguće staviti i 100 sakupljačkih ploča. Ovo nije dobro jer na jednom mestu uzbuditi 100 pčelinjih zajednica u isto vreme izazvat će pomutnju i grabeţ. Najbolje je da svaka zajednica ima svoj stimilator jer tada imamo potpunu kontrolu i moţemo potrebne impulse prilagoditi svakoj zajednici. Za pčelinjak od 100 košnica potrebna su 4-6 stimulatora da bi se sakupljanje izvršilo na vreme a po svakom stimulatoru 2 sakupljačke ploče, da bi se moglo u dve košnice pribliţno iste jačine sakupljati otrov. Kolićina dobivenog otrova zavisi od broja pčela, 20 tretiranju moţemo ostrugati sa stakla 45, pa čak i do 600mg pčelinjeg otrova. Ima još dosta bitnih detalja oko sakupljanja otrova. Podloga ispod stakla ne sme biti crna jer se staklo previše ugreje pa otrov nema kvalitet, Sastrugani pčelinji otrov ali mora se pravovremeno njihovoj starosti i načinu osušiti na staklu da ga pčele ne sakupljana otrova. Po jednom raznesu nogama. ----------------------------------------------------------------------------------- KOŠNICA DRAGOSLAVKA CENA 35 EURA Sklopljene lepljenjem stranim lepkom i uĉvršćene zavrtnjima. Ramovi lepljeni i zakucani. TEL: 016 / 281-666 MOB: 063 / 42 82 36 i 065 / 281 6666 21 TIMOL Jovo N. Kantar, Grabovac, Vidanski kraj 54D Mob. 063/69-40-70 e-mail:[email protected] Timol je bezbojni kristal ili beli kristalni prah koji se dobija iz biljaka timijana i majčine dušice ili sintetički. zatvorenoj tamnoj staklenoj ambalaţi i zaštićen od svetla. Timijan i majčina dušica su biljke oštrog, a ugodnog mirisa, poznate kao lek ne samo u narodnoj, nego i u naučnoj medicini. Još od antike se znalo da ove biljke imaju vrlo jako antiseptično dejstvo i da uništavaju viruse i bakterije. Obe biljke sadrţe timol, antiseptik jači od fenola, za koga se dugo verovalo da je najbolji baktericid. Timol je, u stvari, kamforasta esencija majčine dušice i uveliko se koristi u farmaciji za pravljenje sirupa, kremova, balzama, losiona i dr. Njime su čak vidali i rane nakon amputiranja udova. Kao organsko fenolno jedinjenje, formule C10H14O tzv. izopropil-ortokrezol, timol u medicini i stomatologiji se primenjuje kao antiseptično, dezodorantno i antihel-mintičko sredstvo, dakle ubija i gliste, ali i varrou Jacobsoni i Majčina dušica Tačka očvršćavanja mu je oko 49,3oC, a topljivost 1 u 1000 vode, 1 u 0,3 etra, 1 u 200 glicerina. Prelazi u tečno stanje sa kamforom, mentolom, fenolom i sličnim supstancama. Mora se čuvati u dobro 22 varrou destrukto, delujući paralizirajuće na njen nervni sistem. Nema štetno dejstvo na ljudsko zdravlje niti za okolinu. Timol se, kao prirodna supstanca, nalazi u malim količinama u nekim vrstama meda (npr. u lipovom medu). Kao ekološki ispravan, timol je lek širokog spektra delovanja prema raznim patogenim uzročnicima u košnici. Prema EU zakonu br. 2377/90, timol je svrstan u II grupu netoksičnih veterinarskih lekova, za koje nije potrebno maksimalno ograničenje rezidua (Bubalo, 2004). Timol uništava Varoou destructor, Acarapis woodi, pčelinju vaš i voskovog moljca, sprečava pojavu nozemoze (Kadzo) i krečnog legla (Knobelspies), smanjuje do 15% broj crevnih bakterija kod pčela u toku zimovanja. Ispitujući njegov efekat, neki autori su u proleće našli bakterije kod 100% jedinki u košnicama koje nisu tretirane timolom. Grobov i saradnici utvrdili su, u eksperimentima velikih razmera, efikasnost timola u obliku praška u meri od 0,25g po ulici, ili u formi sporog delovanja u dozi od 10-15 g po košnici od 73-97,7% oborenih krpelja. U strogo kontrolisanim oglednim uslovima, efikasnost timola, uzetog u dozi samo od praška bila je 76%. Kalinka Gurgulova iz Bugarske utvrdila je efikasnost timola od 80%. U istraţivanjima koja je proveo Vladimir MlaĎen s jeseni 1982. i u proleće 1983. godine, timol je u komparaciji sa pet drugih lekova pokazao najveću efikasnost u obaranju krpelja 90,38 do 91,83%, ali posipanjem u prahu po satonošama. Vladimir MlaĎen vršio je uporedna istraţivanja efikasnosti timola. U grupi sa folbeksom VA (brompropilat), apiakaridimom (malation + tedion), fenatijazinom i varitanom na bazi fenotijazina, timol se pokazao najefikasnijim. To se pokazalo u četvorokratnom tretiranju s jeseni i u trokratnom tretiranju u proleće opitovanim preparatima, po uputstvu proizvoĎača, a rezultati iskazani statističkom obradom potvrdili su dominantna 23 košnici ponaša kao i propolis. U košnici nalazimo propolis na svim mestima, odnosno u otvorima, razmacima i pukotinama čije su veličine manje od 3 mm. Njegov miris zahvata prostor cele košnice i inkorporiran je u vosku i drvenim delovima unutrašnjosti košnice. Sadrţan je i do 5% u novoizgraĎenom saću. Dakle, svoja isparenja deponuje u vosak i ćelije sa leglom, u drvene delove ramova i zidove košnice, ispoljavajući baktericidna i fungicidna svojstva. Isto tako se ponaša i timol. Vremenom se inkorporira u saće i drvene delove košnice što dezorjentiše varrou. Pri ulasku u ćeliju saća, varroa je toliko zbunjena i dezorjentisana da se više ne hrani hemolimfom larve već postaje gladna i ne moţe stvoriti otpornost na glad, niti se moţe oploditi, što je potvrĎeno detaljnom kontrolom ćelije sa larvom koju je ţenka varroe naseljavala. Tu je naĎen tačkasto rasejan izmet varroe duţ cele ćelije. A poznato je da ona odlaţe svoj izmet na gornji deo zida ćelije bliţe analnoj svojstva timola u obaranju varroa. Timol u kombinaciji sa odvarom (čajem) gorkog pelena i borovih pupoljaka (KAS– 81) dao je najbolje rezultate. U dvokratnom tretiranju Vasa Batančev, kombinujući timol i KAS, u toku 18 dana izbrojao je 2.937 ubijenih krpelja. Imodorf, Sarier i Bogdanov našli su da je efikasnost timola protiv varroe pri optimalnim uslovima izmeĎu 90 i 97%. Timol je pokazao efikasnost na spoljnoj temperaturi u rasponu od 8o do 42oC, pa se lečenje pčelinjih društava preporučuje u proleće-leto-jesenzimu. Dr sc. Dragan Bubalo sa Agronomskog fakulteta u Zagrebu ističe da je nemoguć razvoj rezistentnih grinja upotrebom preparata na bazi timola, jer je mehanizam dejstva usmeren na nekoliko područja nervnog sistema, za razliku od sintetičkih akaricida kod kojih je dejstvo usmereno na pojedino područje. Zato je našao široku primenu širom sveta. Franc Knobelspies iz Nemačke, navodi da se timol u 24 zoni predlutke i da je to Ďubrište stalno na istom mestu na kome se majka-varroa i njeno potomstvo prazne, i obavlja sparivanje ţenki sa muţjakom. U Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, zemljama sa dugotrajnim i surovim zimama, u kojima mogu prezimiti samo zdrave i snaţne pčelinje zajednice, od svih načina i postupaka borbe protiv varroe, najboljom se pokazao timol. U valovu, specijalno udubljenom na gornjem delu satonoše jednog okvira, sipa se 10 g timola. Taj okvir, sa medom i polenom u saću, postave u sredinu gnezda i timol preko cele zime isparava. Varroe koje izlaze iz ćelija padaju kroz ţičanu mreţu na podnjaču i uginu. Istraţivanjima je utvrĎeno da ovakav tretman ne uznemirava normalan ţivot pčelinje zajednice, matice ne stradaju i nema štete na leglu niti umiranja pčela. Nema grabeţi. Ne smanjuje polaganje jaja, a pruţa zaštitu pčelama cele godine. U SAD Kolderon, iz Istraţivačke laboratorije u Batusvilu, Merilend, koristi timol kao bazu za nove lekove. Utvrdio je da lek od smeše timola i eukaliptusovog ulja ima efekat od 93% ubijenih varroa, ali mu je glavna osobina, kako kaţe naučnik, niska toksičnost. Osim uspešnog delovanja protiv varroe, ima uspešno dejstvo protiv plesni i bakterija. U Švajcarskoj timol upotrebljavaju kao osnovu registrovanog preparata apilajf VAR (API LIFE VAR) i kao timolram. U Italiji timol se koristi u obliku: - Apiguard –a (timol + gel), -Apilaif Var –a (timola-74,8 % + eukaliptola-16 % + menthola-3,7 % + kamfora-3,7 % + vermikulita Q.S.-1,8 %). - Timovar–a (timol–trake). Izvršena dvogodišnja istraţivanja u severnim oblastima Italije (Vićenca i Modena) i u juţnim (Rim, Palermo) (2004/2005), potvrdila su efikasnost preparata u procentu od 30 do 93,6%. Ova istraţivanja su utvrdila efikasnost timola: Na severu Italije efikasnost je iznosila u proseku 30-50%. 25 zdravlje ljudi i pčela, ali moţe uticati na ukus meda. A da bi se osetio u medu, potrebna je koncentracija od 1,1 mg/kg. Zato je u Švajcarskoj gornji prag dozvoljene koncentracije timola u medu 0,8 mg/kg. U Institutu Liebefeld postavili su eksperiment u trogodišnjem trajanju: u 17 košnica (14 švajcarskih i tri pokretne) postavili su 22 timol-rama i ostavili ih u pčelinjim zajednicama tokom cele sezone. U dva navrata su (mart-april i jul-avgust) timol-ramove dopunjavali sa po 12g timola u kristalu. Aktivni sastojak timola je isparavao tokom sledećih nekoliko meseci od početka eksperimenta. Ostaci timola u medu mereni su gasnom hromatografijom. U 22 uzorka ispitivanog meda, donja granica iznosila je 0,02 mg/kg, a izmereni maksimum je iznosio 0,83 mg/kg, i to samo u jednom uzorku meda. U proseku, u švajcarskim uzorcima meda naĎeno je 0,3 mg timola po jednom kilogramu meda. Isti eksperiment postavili su u Institutu Hohenhajm - apilaif VAR (lomi se na 4 dela i svaki deo se stavlja u po jedan deo košnice na satonoše) je zadrţao efikasnost, - apiguard ( 50 g gela + 12 g timola) 66,9% - 68%. - timovar (15 g timola u jednoj traci) 93,6% (u Vićenci), a u Modeni se pojavilo izbacivanje larvi iz lega i čudne anormalnost, koje nisu istraţene. Naravno, da je ovome doprinelo kišno vreme, sniţena temperature i malo sunčanih dana u avgustu, što je produţilo – usporilo isparavanje, i sušenje gela u Apiguard-u. Na jugu - Roma i Palermo efekti Timovara i Apiguarda (od 97% do 91%) Varoa nije pokazala rezistenciju na timol. I ova istraţivanja su pokazala da je za primenu timola potrebno suvo i toplo vreme! Bez padavina i bez oblačnosti. Timol-ramom pčelinje zajednice se izlaţu dejstvu timola tokom cele godine, uz dvokratno dodavanje leka (mart-april i jul-avgust), 12g po nastavku. Ispitivanja su utvrdila da tretiranjem ovom metodom timol ne utiče na 26 (Walner), Nemačka, ali sa nemačkim timol-ramovima. Na kraju eksperimenta su utvrdili veće vrednosti timola u medu nego što je prethodno naĎeno u Liebefeldu (švajcarskim uzorcima). U Hohenhajmu, na nemačkim uzorcima meda našli su najniţu vrednost od 0,7 mg/kg i najvišu 2 mg/kg meda, prosečno 0,63 mg/kg. Sumnja se da se razlika u količini ostataka timola u medu pojavila iz razloga što su timolramovi veći broj godina ispitivani u Nemačkoj nego u Švajcarskoj, pa se u njima zadrţalo i više ostataka supstance. Ispitivanja u Švajcarskoj sa timol-ramovima drţanim u košnicama neprekidno dve i tri godine, pokazala su da su vrednosti timola u medu posle treće godine osetno povećane. Uklanjanje timol-ramova iz košnica tokom medobranja, eksperimentom su konstatovali evidentno niţe vrednosti ostataka timola u medu, nego u košnicama iz kojih nisu uklanjani. U fokusu istraţivanja bila su i zapaţanja švajcarskih pčelara. Njih 17 tvrde da nisu bile primećene baš nikakve nepredviĎene pojave za vreme od godinu dana drţanja timol-ramova u pčelinjim zajednicama. DIMNI TOP SVETA MED LESKOVAC CENA SAMO 2 900 DIN. TEL. 016 / 22 00 48 MOB. 061 / 172 1761 27 PĈELAR SVETISLAV MITIĆ IZ KAMENOVA Svetislav Mitić na svom pčelinjaku Kamenovo ima dugu tradiciju pčelarenja, toliko dugu da su Turcima plaćali harač u medu. Selo ima najveći broj pčelinjih društava po stanovniku. Jedan od najpoznatijih pčelara Kamenova je Svetislav Mitić. Sveta pčelari sa stotinak društava. Društva su u plodištu desetoramne DB košnice, a za medišta koristi LR nastavke. Pčele zimuju kod kuće, gde se na proleće stimulišu otklapanjem ramova sa medom, i tu ostaju na prvi bagrem. Na drugi bagrem pčele seli u Ţagubicu. Posle drugog bagrema jedan deo pčela se seli na lipu u okolini Golubca, a drugi deo ostaje na livadskoj paši u Ţagubici. Kada su medišta puna lipovog meda, med se vrca, a odmah zatim pčele se sele na suncokret u okolini Vršca. U slučaju da nema dovoljno lipovog meda onda se ne vrca, već se košnice sa medom sele na suncokret. Puna medišta skida na terenu, transportuje do kuće gde 28 vrca med, a zatim prazna medišta vraća na paši i postavlja na košnice radi čišćenja i ponovnog punjenja. Jedno medište sa suncokretovim medom ostavlja pčelama za zimnicu. Zaštitu protiv varoe radi početkom avgusta sa 5-6 tretiranja na tri dana, naizmeničnom upotrebom amitraza i rumunskog preparata Varochet Forte koji je zasnovan na kombinaciji dve aktivne supstance, amitraza i taufluvalinata. Sveta ima jedno interesanto rešenje za podnjače, on ispod mreţe na podnjači umesto lesonita koji koriste mnogi pčelari, koristi plastični posluţa- vnik koji se ne krivi i lako se čisti, odnosno opere vodom. Na petom saboru poljoprivrednih rekordera opštine Petrovac na Mlavi za 2011. god. ispred agrarnog fonda, Mitić Svetislav je jedan od rekordera za proizvodnju bagremovog, lipovog i livadskog meda. Plastični posluţavnik u podnjači Na Tašmajdanu 2012 Sveta sa peharom rekordera Porodia Mitić je višedecenijski učesnik tašmajdanske manifestacije u Beogradu i njihov med je jedan od najtraţenijih. 29 PĈELE U TEGLE Ničić Ţivojin Dobrotin kod Lipljana Kosovo Navoštena tegla Ničić Ţivojin Čovek često usmerava pčele da rade onako kako to njemu odgovara. Postoji metoda proizvodnje saće u medu pri kojoj pčele grade saće direktno u tegle i napune ga medom. Na lesonitu veličine poklopne daske izreţu se otvori za tegle. Na dobro oprane i isušene tegle na unutrašnje strane tegle se nanosi rastopljeni vosak u širini od 2 cm, kao i na celom dnu tegle, kako bi se pčele kretale po Navoštene tegle postavljene na otvore lesonita vosku i stigle do dna tegle i započele gradnju saća. Lesonit sa otvorima se postavlja na plodište umesto poklopne daske, na svaki otvor pripremljene tegle, zatim medište bez ramova koje će štititi tegle, pa poklopna daska i poklopac. Iz ličnog iskustva i proba koje sam sprovodio, primetio sam 30 temperatura optimalna, u suprotnom neće graditi saće u tegle. Kada pčele napune saće u teglama sa medom skidaju se pune i stavljaju prazne. Ova metoda se primenjuje samo u period intezivne paše. Ovo je sigurno jedan od najatraktivnijih pčelarskih proizvoda. ________________________ da košnica sa teglama mora biti u šarenom hladu jer je ________________________ SATNE OSNOVE NE ISTEŢU SE, NE KRIVE I NE DEFORMIŠU CENA 600 din. Isporuka poštom na kućnu adresu. Satne osnove pre upotrebe treba da odstoje, zato naruĉite odmah. TEL: 016 / 281-666 MOB: 063 / 42 82 36 i 065 / 281 6666 31 MIKSER ZA POGAĈE Prikazali su dva modela mašine za pripremu testa za prihranu pčela. Izradili su je uz pomoć nastavnika Andraša Deaka. Mašina je kapaciteta 50 kg na sat, broj obrtaja posude 15-20 o/min, broj obrtaja mešača 45-75 o/min. Mašina se izraĎuje u tri tipa: - OPM (sadrţi osnovu, posudu od nerĎajućeg čelika od 40 l i pogonski elektromotor). Na festivalu meda Sedmi festival meda, odrţan na Trgu slobode u centru Zrenjanina, okupio je 32 pčelara, proizvoĎača pčelinjih proizvoda, lekova za pčele i tri proizvoĎača opreme za pčelarstvo. Sajam čiji su organizatori pčelarska društva „Milivoj Bugarski” i „Akac”, a medijski sponzori su list „Zrenjanin”, RTV Santos i Radio Zrenjanin, otvorio je Predrag Jeremić, zamenik predsednika Skupštine grada Zrenjanina. Dobar deo domaće proizvoĎačke elite u pčelarstvu učestvovao je na sajmu. MeĎu izlagačima opreme su bili i učenici Srednje tehničke škole iz Zrenjanina Norbert Sič i Milovan Rešin. Mikser sa elektromotorom - - 32 OP (sadrţi osnovu I posudu od nerĎajućeg čelika od 40 l. Kao pogon se koristi ručna bušilica). O (sadrţi samo osnovu). Posuda od nerĎajućeg čelika Najbolji efekat postiţe se mešanjem mase 10-12kg u trajanju 5-7 minuta. Mikser sa ručnom bušilicom Pored gore navedenih podataka za pogon mešalice predviĎeni su i agregati. Pogodni su elektromotori od 0,5 do 1 KW i broja obrtaja od 920 do 1500 u minuti. Veoma dobro se pokazao elektromotor za mešelice za beton, od elevatora za kukuruz i električna bušilica od 700 W i više sa brojem obrtaja od 650 do 1500 u minuti. Posuda je od nerĎajućeg čelika prečnika 400 mm i visine 285 ili 325mm. Moguća je upotreba i posuĎa iz domaćinstva pribliţnih dimenzija. Teţina mešalice je 3550kg. Dimenzije su 550 x 700 x 700mm. M. Stojin 33 TAŠMAJDAN 2012 Tašmajdan 2012. odrţan je 4 – 7 oktobra, po drugi put u renoviranom tašmajdanskom parku. Ono što je bilo lako primetno, to je da je manje škripalo u organizaciji u odnosu na prošlu godinu. TakoĎe da je bilo manje izlagača meda u odnosu na predhodnu godinu, a daleko manje od godina u prošloj deceniji. Očigledno da je došlo do trijaţe učesnika. Otpali su oni koji su pravili gubitke, a ostali oni koji su se kvalitetom i svojom trgovačkom sposobnošću višegodišnjim, a mnogi višedecenijskim učešćem izborili za svoje stalne mušterije. Vladimir Hunjadi 34 Cena nije bila problem za beograĎane tako da su pojedini učesnici prodali i preko tonu meda. Posebno raduje da je dizajn ambalaţe i etiketa, kao i aranţiranje i dekoracija tezgi na svetskom nivou, a kvalitet proizvoda čak iznad svetskog. Trailović Momčilo i Sneţana Bagremov i livadski med su se prodavali po ceni od 600 dinara, šumski 700 dinara, a najskuplji je bio med od ţalfije, za koji je trebalo izdvojiti 1000 dinara. Braća Barzut su imala samo med od ţalfije po ceni od 1000 dinara i sva količina je prodata 35 Sve na svetskom nivou Veliki propust organizatora je u tome što je proizvoĎače opreme smestio u sasvim drugom parku iza pravnog fakulteta. Manji broj izlagača meda omogućavao je da se i opremaši smeste u tašmajdanskom parku. Time bi manifestacija bila veća, bolja i lepša. Sem toga šator za pčelarska okupljanja, predavanja i takmičenja bio je u tašmajdanskom parku tako da su pčelari morali da trčkaraju od opreme do šatora i obratno. Firma ĐorĎević iz Leskovca je prikazala svoj Apilift Medena iz Mehovine Kod proizvoĎača opreme vidljiv je veliki napredak. Dostignut je svetski nivo u pogledu funkcionalnosti, dizajna, raznovrsnosti proizvoda i materijala za izradu. Radomed Leskovac 36 SPRAVLJANJE MEDOVINE ILI VINA OD MEDA u maloj meri, kao u Čehoslovačkoj i Poljskoj. Zato su Čehoslovaci i Poljaci najbolji majstori u spravljanju medovine ili vina od meda. Medovina ili vino od meda ima prijatniji ukus, no vino spravljeno od groţĎa, a moţe imati i veću jačinu, pa zato ima i znatno veću cenu. Pogrešno je smatrati vino spravljeno od groţĎa kao pravo ili prirodno vino, a vino spravljeno od meda kao veštačko, jer je i vino spravljeno od meda isto tako prirodno kao i vino spravljeno od groţĎa. Kvalitet vina spravljenog od meda zavisi od načina spravljenja i njegove starosti. Medovina se spravlja na više načina. Češki pčelar Vaclav Hercer preporučuje ovaj najprostiji, najlakši i najbrţi način za spravljanje dobre medovine, u manjoj količini za domaću potrebu, po kome on spravlja dobro medovinu za domaću potrebu već kroz duţi niz godina. Medovina iz Češke Cena ½ l je 5,97 eura Medovinu ili vino spravljeno od meda upotrebljavali su kao piće svi stari narodi: Misirci, Persijanci, Jelini, Rimljani, kao i svi slovenski narodi. Medovina se spravljala kao piće najviše kad se još nije znalo za vinovu lozu, a i kasnije u krajevima gde ona ne moţe da uspeva. Medovina se spravlja i sada i upotrebljava kao piće u severnijim zemljama, u kojima se vinova loza ne gaji, ili se gaji 37 Medovina se spravlja u jesen kad se spravlja i vino od groţĎa, dok je još toplo vreme da bi se previranje moglo izvršiti što pre i što potpunije. Ko prvi put spravlja medovinu treba da to oproba u manjoj količini, od 10-20 litara. Medovina se spravlja od meda, groţĎa i vode. Za 10 litara uzme se 2 kg zrelog groţĎa. GroţĎe se opere i izmulja. Na smuljano groţĎe nalije se 1 litar ukuvane pa ohlaĎene vode i 100 gr meda. Ta smeša stavi se u neku staklenu teglu 3-4 litra, pa ostavi da tu prevri. Sud se poklopi, tj. poveţe platnom. Prvih dana se sud nekoliko puta strese da zrna groţĎa ne plivaju po površini. Kroz 2-3 dana počinje u sudu vrenje, tj. na površini se počne ukazivati pena. Za 6-7 dana smeša u tegli prevri. Onda se u drugom sudu nalije 4 litra vode i 2 kg meda, dobro se izmeša, pa stavi na vatru. Za vreme kuvanja javlja se na površini pena, koja se stalno skida i otklanja. Kad smeša više ne peni skine se sa vatre i ohladi. Slovačka medovina Prevrela smeša od izmuljanoga groţĎa, meda i vode u tegli procedi se kroz čisto platno. Potom se obe tečnosti, iz oba suda, naliju u balon od 10 litara i malo promućka da se tečnosti dobro smešaju. Ako balon nije pun dopuni se vodom. Napunjeni balon se zatvori zapušačem od plute (pampur) ali se na zapušaču napravi rupa da se kroz nju moţe provući kriva staklena cev, koja se upotrebljava i kod previranja šire od groţĎa, a 38 koja se moţe nabaviti u apoteci. Jedan kraj uvuče se kroz zapušač u balon, a drugi u sud (teglu) napunjenu vodom. Krak krive staklene cevi, koji je uvučen u balon, ne treba da dohvati do tečnosti u balonu, a drugi krak treba da ulazi u vodu u tegli. U balonu nastaje vrenje. Da bi ono bilo brţe i potpunije balon se drţi u toplijem prostoru. Dobro je da se balon i obavije krpama. Za vreme vrenja u balonu se stvara ugljena kiselina, koja kroz cev izlazi iz njega u vodu u tegli, koja je upija u sebe. Ovo previranje tečnosti u balonu traje 3 meseca. Za to vreme tečnost se prečišćava, tj. odvaja se talog i taloţi se na dno balona. Posle tri meseca medovina se pretoči, ali vrlo paţljivo i polako da se talog na dnu ne rasturi. Zato je najbolje da se pretakanje izvrši pomoću nategače ili hajduka. Talog iz balona se prospe, pa balon dobro opere i osuši, pa se prečišćena medovina opet povrati u njega. Ukoliko balon nije pun dopuni se prokuvanom ohlaĎenom vodom, jer balon mora svakad biti potpuno pun. Staklena cev nije više potrebna, zato se ona ukloni, a rupa na zapušaču zatvori voskom, pa medovina ostavi u umereno topli prostor da se izvrši potpuno previranje i čišćenje, što traje do proleća. U proleće se medovina opet pretoči, pa sa dna balona opet odstrani talog ukoliko ga bude, balon opere i osuši, a medovina opet povrati u njega. Ukoliko balon nije pun dopuni se opet skuvanom pa ohlaĎenom vodom. Ovako spravljena medovina moţe se u leto upotrebljavati, ali ukoliko duţe stoji utoliko je bolja, kao što je i kod vina koje se spravlja od groţĎa. Ako se medovina spravlja za trgovinu, onda se pri spravljanju dodaju razni začini radi boljega ukusa i mirisa, ali se dobra medovina moţe spravljati i bez ikakvih začina. Umesto groţĎa za izazivanje vrenja moţe se upotrebiti i tako zvani vinski kvasac. To biva ako se medovina spravlja kad nema groţĎa. 39 ISTINITA PRIĈA Za spravljanje medovine u većoj količini, od stotinu ili više stotina litara, upotrebljavaju se drveni sudovi, burad. Ali bure za spravljanje medovine treba da je predhodno potpuno očišćeno. Ono se mora više puta ispirati vrelom vodom i sumporisati. Ako bure nije dobro očišćeno u njemu se ne moţe spraviti dobra medovina. Bure u kome je bila rakija, sirće, ili uskislo vino, nikad se ne moţe dobro očistiti za medovinu. Najbolje je novo bure, ili bure u kome je bio rum. Po istoj srazmeri, koja je uzeta za 10 litara, spravlja se medovina i u većoj količini. Svaki sud, bio veći ili manji, dok medovina previre, i dok se ne istoči u flaše, mora biti pun, a dopunjava se prekuvanom vodom pošto se ohladi. Ako je za spravljanje medovine uzeto belo groţĎe, onda medovina ima zlatnoţutu boju, a ako je uzeto crno groţĎe onda medovina ima crvenu rubin boju. NA SUD ZBOG ROJA Autor teksta Stojan Stojković Predejane Stojković Najdanu pčelaru iz Koraćevca 1982. godine pobegao je roj iz košnice i uselio se u tuĎi gorun (hrast). Stanković Milutin vlasnik goruna nije dozvolio Najdanu da uzme svoj roj tako da je on bio prinuĎen da tuţi Milutina nadleţnom sudu. Sud je presudio u korist pčelara Najdana. Dok je suĎenje trajalo pčele su sakupile zaista veliku količinu meda. Posle vaĎenja pčela iz goruna Najdan je vadio med u saću i stavljao ga u veliki bakarni kotao. Milutinovi unuci su došli da posmatraju vaĎenje pčela i meda. Najdan im je dao desetak kilograma meda da se zaslade i ponesu kući. Kotao su jedva odneli na motku do kuće četiri snaţna muškarca. Prilikom merenja ustanovljeno je da ima oko sto kilograma meda. Med se jeo u saću i njime se zaslaĎivala čitava familija tokom cele zime. Preuzeto iz „Pčelara“ broj 7/1931. God. 40 VIC NAIVNA PĈELARSKA POEZIJA Konkurisale dve plavuše za posao. Poslodavac im dao test inteligencije. Posle testa razgovaraju. Kako si uradila test? Ma predala sam prazan papir. Jao, i ja! Sad će komisija da pomisli da smo prepisivale jedna od druge! Todorović Sreten - Ceka, pčelar i pesnik Selo Jastrebac,Vlasotince PĈELINJI RAJ ***** Izlazi plavuša iz toaleta i moli recepcionara: Moţete li da mi usitnite ovih 70 eura? Eh, pa ne postoji novčanica od 70 eura, to je falsifikat. Jao pa ja sam silovana! Šuplje drvo ili panj, u njemu je pravi raj, milina je ţiveti u njemu, na planini il’ u Sremu. U staro vreme bolje beše, u prirodi se lepše pleše, priroda je majka prava, u njoj se lepše spava. ***** Ulazi plavuša u prodavnicu i traţi: Litar kisele vode molim! Ne kaţe se kisele vode, nego mineralne – ispravi je prodavac. Dobro. Pored mineralne vode, dajte mi jedne mineralne krastavce, i molim Vas skinite taj mineralni osmeh sa lica. U šupljini mir je pravi, neko čuva, neko radi. Preţivesmo dva ledena doba i opstasmo do ovoga doba. 41 GOSPODAR PČELA II Autor Dragoslav Ilić Šeš VELIKI POKLON Svi kupci knjige dobijaju na poklon filmove: Apimondija Irska 2005, Apimondija Australija 2007, Apimondija Francuska 2009 i sve brojeve časopisa „Srpski pĉelar“ na disku. CENA STARA IZ 2008 GODINE 1400 DIN. SVE SU KNJIGE ISTE SAMO SE GOSPODAR PĈELA II RAZLIKUJE, SADRŢAJ SE MOŢE VIDETI NA WWW.BEEKEEPING-DRAGOSLAV.COM TEL: 016 / 281-666 MOB: 063 / 42 82 36 i 065 / 281 6666 42
© Copyright 2024 Paperzz
