N NA 25.ME EĐUNAR RODNOM M SARAJE EVSKOM M SAJMU U KNJIGE E KUPLJ JENE SU U NOVE K KNJIGE ZA Z BIBL LIOTEKU U SPKD „P PROSVJE JETA“ SA ARAJEVO O! mpić: „Pism mo gospođ e Vilme“ 1. Jelenaa Bačić Alim besttselera Ring gišpil. Noovi roman autorke a dica krije svoje tajn ne. Neke je, međuttim, bolje ostaviti Svvaka porod man o tajnaama porodiične prošlossti i sudbinni žene kojaa je svoj zaakopane.Rom živvot žrtvovalla zbog ljubbavi. „Ne traažim oproštaaj, jer on za z mene nee postoji. Trražim pomiilovanje za svoju greššnu dušu kolenjima. I to je sve ččemu se naaposletku zbog onnih koji će ime porodiice Vajs preenositi pok nadam....“ Da li vrredi žrtvovati ljubav za dobrobit svvoje porodicce? Artur V Vajs, profesor komparaativne knjižževnosti u Virdžiniji, V iznenada i doolazi do sazznanja o tajnamaa porodične prošlosti. Zaintrigiran Z n neobičnim m otkrićem, odlučuje daa se zaputi u zemlju predakaa, Srbiju, gdde upoznajee rođaku Giizelu i dobiija misteriozna pisma svoje bake Vilme i Isaka V Vajsa, koja mu m otkrivaju u istinu o neeobičnoj su udbini porod dice Vajs. Izz lavirinta Vilminih V strasti i palanačkihh intriga, Artur A dolazii do odgovo ora na živo otna pitanjaa koja su gaa mučila godinam ma. Jelena B Bačić Alim mpić, autorkaa bestseleraa Ringišpil, u novom romanu r Pissmo gospođ đe Vilme piše o žženi koja trppi i žrtvuje se s zbog ljubbavi udajom m za čoveka koga ne vooli. Ovaj misteriozni i senzuaalni roman otkriva skrrivenu istinnu o jednoj nesvakidaššnjoj vojvođđanskoj graađanskoj porodici i patnjamaa žene koja je žrtvoval a svoju ljub bav kako bi druge sačuuvala od siro omaštva. Pismo ggospođe Vilme je dirljjiva priča o ljubavi i prijateljstvu p u, složenom m odnosu occa i sina, osveti i neuzvraćennoj ljubavi, ali pre svegga tragična ispovest i o sudbini jednne porodice. „Umetnnost ima sm misla samo ako a se deli sa drugimaa – poruka je j novog roomana Jelen ne Bačić Alimpićć, a njen gllavni junak konačno u svojoj nap paćenoj dušši nalazi spookoj, dok panonski p nemir ddonosi miriis Dunava koji će iz Novog Saada sa sobo om poneti natrag u Ameriku, A sklapajuući poslednjje stranice ove o neobičnne porodičn ne sage. Uprravo tu počiinje da se odmotava zamršenno klupkoo romana koji spajja vekovee i u prrošlosti prronalazi nauk n za budućnoost.“ Milom mir Marić 2. Vanjaa Balić: „Simeonov peečat“ Srpski Da Vinččijev kod. A Ako ništa nee tražiš, ono o što ne tražiiš naći će teebe. Ko je i zašto zaapalio manaastir Hiland dar? U potraazi za odgovvorom na to o pitanje, Novvak i Veljko o dolaze naa Svetu Gorru. Ali kadaa u maslinjaaku iznad manastira m nađđu obešenog g lažnog m monaha, dog gađaji počin nju da se nnižu nevero ovatnom brziinom. Na mestu m svakoog narednog g zločina, pronalaze p ottisak pečataa Svetog Simeona koji je monaško m brratstvo Hilaandara pok klonilo kraljju Aleksanndru Obrenoviću, a urnim dogaađajima toko om Prvog sv vetskog rataa... potom mu se izgubbio trag u bu U stvaraanju Svetskke crkve i borbi b za preevlast posto ojećih religijja u njoj, st stvarni vladari sveta kuju plaanove koji će ć iznenaditti čovečans tvo. Novak k i Veljko ćee se uplesti u obračun svetskih tajnih sllužbi, i u am mbijentu sm mirenog i Boogu posvećenog životaa svetogorskkih monahaa postaće taoci jedne velike afere. Skriv vena u sencci tog obraččuna, mešettare militanntna krila Katoličke K crkve i oopskurna taajna društvaa koja prete da ugroze hrišćanske h relikvije... r Hilamdaar je kolevkka srpske duhovnosti, d čuvar hrišććanske i naccionalne baaštine. Nalaazi se na Svetoj Gori a tu su se odu uvek vodille borbe za z primat na n značajnooj sreatešk koj tački Mediterrana.Oko manastira m se plete prvo nevidljiva,aa zatim sve uočljivija m mreža zaveere.Požar nije bioo slučajan,m monah se nijje ubio većć je ubijen, a ključ zag gonetke je pporuka ostaavljena u ruci obeešenog, pappirić sa otiskom pečataa Svetog Simeona. Kak ko otkriti uubice? Kako o saznati šta je too što ih inteeresuje u maanastiru? M Među monasima uvek ima i tajnih aagenata, priikrivenih obavešttajaca i svi oni služe i Bogu i po liciji, rade dvostruki posao. p Kom me su odanijji? Da li ikad moogu prestatii da rade zaa državu ilii za one ko oji su ih poslali u mannastir?Tu srrećemo i uhode jjezuita,odnoosno pripad dnike katolličke crkvee. Njihov cilj c je da ssa Hilandarra uzmu relikvijuu neophodnnu za presud dan uticaj nna dalji tok k istorije. Jeer, treba forrmirati novi svetski poredakk, novu sveetsku vladu u, novu svvetsku crkv vu ... A zaa postizanjee takvih ciljeva su neophoddne žrtve,žiivoti ljudi su s ništavni i vrede sam mo ukoliko doprinose ppostizanju zacrtanih z ciljeva.... Novak i Veljko će se naći u ssamom sreedištu događ đanja i pokkušaće da daju d svoj doprinoos očuvanju samog man nastira i njeggovih svetin nja.. .Zanim mljiv roman!! 3. Žoze S Saramago: „Jevanđellje po Isusu u Hristu“ Dobbitnik Nobeelove nagradde. Njееgоvо је tееlо lеžаlо, nnаpеtо, čvrrstо, ukrućееnо, а nаd njimе stајаšе оnа, Mааriја Mаgdаlеnа, gоvоrrеći, Оpusti sе, bеz brig gе, miruј, puusti dа sе јаа brinеm о tееbi, i tаdа оsеti о dа је ј еdаn dео njеgоvоg nj tеllа prоdrо u njеnо tеlо, kаkо sе оkоо njеgа stеžžе prstеn оdd vаtrе, u nааlеtimа, kаk kо mu tеlо ttrеsе drhtаv vicа, kао ribа kоја sе trzа, bооri sе i bеžii uz krik, alli nеmоgućее, ribе nе urrliču, tо је bbiо njеgоv krik, k dоk kо njеga žееlеći dа sаа njеgоvih usаnа pоpiјiје krik, pо оhlеpnim је Mаriiја, stеnjućii, pаlа prеk pоljupcееm kојim јее izаzvаlа јо оš јеdаn bеsskrајni tаlаss drhtаvicе u Isusоvоm m tеlu. U ovom m jevanđeljuu po Saram magu Spasittelj nosi aurru čovečnosti daleko vveću nego što tvrdi Biblija. Za jedne, bliske b revno osnim hrišććanima, rom man je bogo ohulno antijeevanđelje, za z druge impresivvna priča o ljubavi i lju udskoj žrtvii, o dvadeseet vekova lju udskih patnjji koji su ussledili. Roman koji je svoj ojevremeno izazvao praavu buru u portugalskiim i španskkim konzerv vativnim krugoviima, što je dovelo do cenzure kojjom je pisaac sprečen da d primi Evvropsku nag gradu za književnnost, predsttavlja još jeednu potvrddu Saramag govog imprresivnog stiila i sklono osti da o ljudskojj sudbini prrogovori aleegorično i prrovokativno o, a istovrem meno na sviima razumljjiv način. „Romann koji proosvetljuje svojim s neuumoljivim smislom za humor, nežnom strašću i poezijom m.“ Los Anngeles Times Book Revview „Pobedaa čoveka nad n legendom, umetnnički bespreekorno uob bličena. Uzzvišeno!“ Fransisko F Migel povedaču daa izlije svu žuč i gorčinu zbog zlaa, bede i paatnje koji „Saramaago dopuštaa svom prip su u im me širenja hrišćanstva h zadesili svvet. Saramaago nas izaaziva, iznennađuje, zad divljuje i šokira. K Knjiga kojaa se ne sme propustiti.““ Bob Korbeet 4. Žoze Saramago: „Sva imen na“ Glaavno mesto o radnje ovoog kafkijansskog roman na je Centraalni registar matične sluužbe, sa svojjom strogom m hijerarhijom i armijo om bezimennih činovnik ka koji u lavvirintu karto oteka, kad traže nekii dokumentt, moraju dda vuku zaa sobom „A Arijadnin ko onac“ kako bi uspeli da d se vrate. Među njim ma se izdvaaja samo „G Gospodin Žo oze“, jedinii lik koji im ma ime. Ni N on ni druugi ljudi u romanu nemaju psihološke karakteristtike, ne znaamo koliko su stari, ne znamo čakk ni kako izzgledaju. Kad nee obavlja svvoj dosadaan pisarski posao, Go ospodin Žozze upražnjaava neobičaan hobi: kradom m od nadređeenih uzima iz Registraa fascikle i iz njih vad di isečke iz novina o poznatim p ličnostim ma. Jednom m prilikom slučajno s će uzeti fascik klu nepoznaate žene, čijja će sudbin na početi da ga oopseda. Iakko zna kak ko može daa je pronađ đe, on to ne n želi jer mu veće uživanje predstavvlja traganjje za pojed dinostima izz njenog žiivota, što će ć ga odvessti u mnog ge, čak i opasne avanture... „Snažnaa parabola o apsurdnossti čovekoviih pregnućaa.“ Robert Irrvin, The Neew York Tiimes „Sva im mena su jošš jedan Saraamagov knjjiževni pod dvig. Raskošan stil, guust tekst sa brojnim metaforrama, uz ossobenu sinttaksu i pravvopis – i u ovom rom manu su prrepoznatljiv ve odlike portugaalskog piscaa, koji nas uvek iznoova primoraava da trag gamo za obbjektom u rečenici m digresijaama, ali uvvek melodiičnoj i ritm mičnoj, začčinjenoj mudrim m i ispunjennoj brojnim duhovittim Saramaagovim kom mentarima kkoji deluju u kao izreke.“ Marija Žoze Rod driges de Oliveiraa 5. Edvarrd Raderfu ud: „Njujorrk – I tom“ veći svetski grad i najveeća svetska priča. Njuujork – najv Pisaac bestselerr romana Loondon. Edvvard Raderffurd priča oovu priču onako o kako o to nijedann drugi auttor ne bi umeo – od epsske, monum mentalne pustoši Novog g sveta do nnebodera grrada koji p iz davno zaaboravljenih h života doo onih koji se danas nikad nne spava; odd intimnih pojedinosti proživljavaju vratoolomnom brrzinom – jeedan od naj ajvećih svetskih pisacaa istorijskih romana blistavoo je oživeo četiri č veka istorije. Roman počinje u indijansko om ribarskoom seocetu u, u vreme kada prvii holandski trgovci pokušavvaju da ostvvare svoje snove s u toj veličanstveenoj divljini. Za njimaa su sledili britanski b doseljennici i trgovcci sa svojim m aristokratskkim vladam ma i nepopularnim poreezima koji su s doveli do pobuuna, rata i rađanja ameeričke nacijee. Pa ipak, zemlja z kojaa se već jednnom cepalaa cepa se ponovo,, ovog puta zbog ropstv va. Dok se u zemlji vodio krvavi Građanski G rrat, grad su potresali p smrtonoosni nemiri. „Raderffurd pored toga što čiini složene istorijske događaje jaasnim i zannimljivim ispreda i i veličansstvenu pričuu.“ Booklistt „Istorijaa nikada rannije nije bilaa ovako zabbavna za čittanje. Raderrfurdova istrraživanja grrađe bila su iscrppna. Ovo jesste istorija, ali a data u izv zvrnom pripovedačkom m maniru.“ U USA Today u Jabuku odd njenih početaka u „Raderffurdovo raskkošno i sveeobuhvatno delo prikazzuje Veliku sedamnaestom vekku do današn njih dana.“ The Times „Istorijsska fikcija u svom najb boljem izdannju.“ Daily Express 6. Metin n Arditi: „T Turketo“ Pričča o nesvaakidašnjem heroju, Tiicijanovom učeniku T Turketu, i njegovoj n borrbi da u srcu u pomiri islaam, hrišćanstvo i judaizzam. Ovoo je priča o Turketuu – talentov vanom umeetniku kom me se klanjjala cela Vennecija. U Luvruu postoji poortret pod nazivom n Čoovek sa rukaavicom kojii se pripisujje Ticijanu. Pažljivi posmatrrač koji se približi p plattnu primetićće da je u potpisu p slikee slovo T taamnosivo, a ostatak imena, icianus, sivvo-plav. Neerazrešeno poreklo ov ve slike insp pirisalo je Metina Ard ditija da napiše oovaj roman. Eli Soriiano, sin jevvrejskog trg govca robljeem u Carigrradu i talenttovani crtačč, odlazi u Veneciju V gde će sse proslavitti pod imen nom Turketoo. Ali njego ovo skriven no jevrejskoo poreklo prrivući će gnev Innkvizicije i osudu na sm mrt. Od pottpunog zab borava delo će mu sačuuvati učiteljj Ticijan potpisavvši svojim imenom Turrketovu slikku. Kroz ddogađaje kooji su obeležili renesaansu Arditii nas sa mnogo m snagge i produh hovljene erudicije uvodi u vrtlog um metnikovog života u kome su se s prepleli različiti id dentiteti. Najtražeeniji slikar nalazio se u srcu rivvalstva između slikarskih udružennja i veneccijanskih moćnikaa. Kao na slikarskom s platnu, p pom moću svetlosti i senke i sa mnogoo detalja, pred nama se razottkriva kontradiktoran odnos izmeđđu likovne umetnosti u i vlasti, v religiije i poreklaa. „Turketto je fascinaantan i prellep roman koji nas uv vodi u svet venecijanskkog slikarstva XVI veka.“ L La Presse „Zadivljjujući rom man Metanaa Arditija oživljava šesnaestov vekovnu Itaaliju sa izzuzetnim majstorsstvom.“ Le Parisien 7. Redžina O´Melvvini: „Knjig ga o ludilu i lekovima“ „Prredivno naapisan i uiistinu nezaaboravan ro oman s mnnoštvom detalja d o shvvatanjima o ljudskoj pprirodi i nau uci u šesnaestom vekuu.“ Clevelan nd Plain Deaaler Gabbrijela Mon ndini predsttavlja pravu u retkost u Veneciji X XVI veka: briljantnu mlaadu ženu ko oja posedujee mogućnosst, znanje i želju da poostane lekarr. Pristup tom zattvorenom svvetu omogu ućuje joj otaac, i sam poznati dokttor. U zameenu za podrršku ona mu pom maže u istraaživanju zaa njegovo reemek-delo Knjigu o bolestima b i usavršava svoj dar lečeći žene voljne da d se za lek kove obrate ppripadnici istog i pola. Kada jooj otac nestaane na putu u Gabrijelu, lišenu njeg gove podršk ke, izbacuju iz lekarsko og ceha i zabranjuuju joj da leeči ljude, sam mo zato štoo je žena. Da bi m mogla da naastavi bavljeenje svojim životnim pozivom, p Gaabrijela moora da pronaađe oca i vrati se sa njim u Veneciju. V Uz pomoć dvvoje vernih slugu ona prati p oskudnne tragove iz očevih zagonettnih pisama preko cele Evrope pitaajući se da li se njen ottac našao u raljama lud dila ili je na traguu neverovaatnog medicinskog otkkrića. Prateeći njegov trag Gabriijela se susreće sa najvećim m medicinskim umovim ma Evrope u Padovi, Lajdenu L i Ed dinburgu i pprolazi krozz čudne i zastrašuujuće gradoove čak do ulica Marooka punih miomirisnih m h začina. SSa svakim korakom k njeno ppoznavanje lekarstva raste, a skriivene istinee o njenoj porodici p kaao i najdublje tajne njene duuše izlaze na n videlo. Prožeta medicinskkim znanjem m i živopisnnim detaljim ma renesan nsnog životaa Knjiga o ludilu i lekovim ma vas vodii kroz zapanjujući periiod kulturn nih previranj nja i zapreppašćujućih otkrića o u nauci i uumetnosti – omamljuju uća i nezabooravna knjig ga. „Dragoccen roman.. Izazovan prikaz rannih medicin nskih shvattanja i proomišljanja dat d kroz uzbudljiivu priču.“ The Boston n Globe „Izvanreedno! Svakko poglavljje je nova avantura, novi deo nesvakidašn n nje slagalicce.“ The Washinngton Indepeendent 8. Havijeer Sijera: „Izgubljeni „ i anđeo“ Svaa sveta pred danja govorre o nama i opisuju kak ko smo bilii osuđeni daa živimo na ovome svettu i ispaštam mo krivicu zato što sm mo se mešalii s ljudima. Mi smo decca izgnanikaa. Okuženi. Sami ste uprli u prstom m u nas kaoo u uzrok vaaših zala iakoo smo mi zapravo sam mo podstaklii razvoj vašših naslednihh osobina da d bismo ih priblližili našimaa, i stvorilii ste mitovee poput oniih o Lucifeeru, Totu, H Hermesu, Enkiju E ili Prometeeju da nas opišete. o S jeedne strane, opčinjeni ste s tim bićim ma što su doonela znanje ovome svetu,a s drugge, strahu ujete da će pre ili kasn nije požeeleti da nekako naplate,,izrazesvojee,naklonosti. Dok raddi na restaauraciji Portika Nebes kog blažen nstva u San ntijago de K Kompostelii, Hulija Alvaress dobija užaasnu vest: muž joj je otet u nek kom planinsskom predeelu na seveeroistoku Turske. U naredniih sedamdeeset dva čaasa, Hulija će i protiv svoje voolje biti uv vučena u ambiciooznu trku za z preuzim manje kontrrole nad dva d drevna kamena kkoja, kako izgleda, omoguććavaju da se s stupi u vezu v s natpprirodnim bićima, b i stoga su za njih zainteresovani mnogi, od tajaanstvene istočnjačke i sekte do d predseednika Sjeedinjenih Država. Havijer Sijera nass veoma naadahnuto bbaca u svett u kojem se istorija,, magija, pradavne p tehnologgije i avanngardna nauka udružuuju u izuzeetno uzbud dljivom i ooriginalnom m trileru, zasnovaanom na činnjenicama. Ovaj O romann prevazilazzi granice sv vog književvnog žanra i unosi u njega m mnoge novinne, a čitaocaa podstiče daa se upusti u avanturu koju neće zzaboraviti. 9. Aleks kapi: „Leoon i Luiz“ Aleeks Kapi s čudesnom m lakoćom i velikom unutrašnjom m snagom priča o ljubbavi u veku u ratova, o jjednom parru koji se na n bajkovit način suprrotstavlja vremenu, drži se svoje ljuubavi suprottno svim konvencijamaa i vodi svojjevoljan, katkkad nečuveeno čudan, ali istovreemeno i skriven i opšštepoznat dvostruki d živoot. Leon i Luiz su nnezaboravan n par savreemene nem mačke knjižževnosti. „U vrem me kada jee upoznao Luiz L Žanvijje, moj ded da je imao sedamnaesst godina. Rado R ga zamišljaam kako kaao sasvim mlad, m u prooleće 1918. u Šerburu u, na bicikl privezuje kofer k od ojačanoog kartona i zauvek naapušta kućuu svoga ocaa.“ Tako Aleks A Kapi započinje ljubavnu l priču, kkoja se zavrršava tek 16 6. aprila 19 86. godine opelom za Leona Le G Gala u Nottr Damu. Kao zagonetni sveedok prošlo osti, toga juutra se pojjavljuje siću ušna sedokkosa dama, koja se odlučnim m korakom m probija pored p članoova porodicce do otvorrenog kovččega. Dvojee mladih zaljubilii su se na atlantskoj obali o tokom m Prvog sv vetskog rataa, ali ih je razdvojio vazdušni v napad. Uvereni daa ih je smrrt rastavila, svako gradi svoju su udbinu: Leoon se ženi, a Luiz, žustrog temperameenta i neutolljive potrebbe za nezaviisnošću. „Prriča o jednooj ljubavi ko oja mora da se izzbori sa svettskom istoriijom... Izuzzetno književno delo o čežnji za srrećom, skro omnosti i spasenjuu.“ Tages-A Anzeiger „Divna priča poslee koje dubo oko žalimo što se zav vršila. Potajno priželjku kujemo da u nekom sledećem m životu sretnemo muškarcaa kao što o je Leon. Ili žeenu poput Luiz.“ Hristinee Vestermann, WDR 2 10. Hjubeert Šelbi: „P Poslednje skretanje s zza bruklin“ Ovvaj klasik posleratnee književno osti upečaatljiv je pportret siro omašnih, obeespravljenih h, beskućnikka i bludnicca pisan divljom i zastrrašujućom snagom s i siroovim, realističnim jezzikom pravih Bruklinaaca. Malo je romana koji su pobbudili toliko o kontroverrze koliko ovo o Selbijev vo nespornoo remek-dello. Često opiisivano kao o pakleno i opsceno, ono o pripoveeda o Njujoorčanima ko oji su na svaakom uglu susretali saamo najgorre ljudske patnje. p Ipakk, u tim naapaćenim životim ma ima trennutaka ispu unjenih izuuzetnom neežnošću. Džordžeta, D transvestit koji se zaljubljuuje u bezossećajnu bitaangu i Hari,, vođa radn ničkog štrajk ka koji svojje najiskren nije želje skriva iiza prostačkke muževno osti, nezabooravne su literarne kreaacije, a Posslednje skreetanje za Bruklin roman kojii ni današnjiim čitaocim ma ne izgled da ništa man nje silovit neego kada je prvi put objavljeen. 11. Džord dž R. R. Maartin: „Igra a prestola““ RO OMAN DO O SADA NEVIÐE ENE NA AJVEĆEG MAJSTOR M RA ŽANRA A! SNA AGE MA AŠTE IZ PERA U "IGRI " PRE ESTOLA", D Džordž R.R R. Martin je stvorio isstinsko rem mek-delo, objedinivši svee ono najboolje što žanrr epske fanttastike možže da pruži. Magija, spleetke, roman nse i pustollovine ispun njavaju straanice prvog toma ovog g epskog serijala,, koji će zasigurno odu uševiti ne ssamo ljubiteelje žanra, već v i mnogoo širi krug čitalaca. Nad zeemljom u kojoj k leta mogu m trajati decenijamaa, a zime pokolenjimaa, nadvili su u se crni oblaci. L Ledeni vetrrovi ponovo o duvaju i u snežnim beespućima seeverno od Z Zimovrela, mračne m i natpriroodne sile okkupljaju se izza velikog zzida koji štiiti kraljevstv vo. U središštu sukoba nalazi n se porodica Stark od Zimovrela, ljudi nepoppustljivih i tvrdih kao što je i zem mlja kojom vladaju. Prostiruući se od preedela okovaanih surovoom hladnoćo om do dalek kog letnjegg kraljevstvaa obilja i raskoši, ovo je pričča o vitezov vima i dam mama, vojnicima i čaro obnjacima, pplaćenim ub bicama i kopiladiima, ljudim ma koji živee u vremennu zlih pred dskazanja. Kroz K mnogge zavere i spletke, tragedije i izdajstvva, bitke i opsade, o rešaava se sudb bina porodice Stark, nj njihovih sav veznika i neprijattelja, dok svi s oni pok kušavaju daa pobede u toj najsmrrtonosnijoj od svih ig gara: igri prestolaa. 12. Fedrik ko Moća: „Čovek „ koji nije želeoo da voli“ Oppis:Tankred di je muškaarac iz snov va: posedujje ostrvo nna Fidžiju, predivne p vile po celom m svetu, privvatne avion ne i neodoljiivu privlačnnost. Pre ili kasnije, svve žene pok kleknu predd njegovim šarmom. Ali A on ne uuspeva da zaboravi z ljuubavnu ranu u iz prošlostti koja ga jee zauvek pro omenila i zbbog koje mrrzi sreću. Onn je čovek koji ne želli da voli. Sve S dok u crkvi c ne sreetne Sofiju, nekada svetsku pijanističkku nadu, a sada nastavvnicu koja je j prestala da svira zbbog zaveta ljubavi. j pogled da Tankreedija očara ta žena. I da mu postanne opsesija.. I Sofiju Dovoljaan je samo jedan je taj neeznanac uzbbudio, ali on na ima svojuu ljubav – Andrea, A i taa ljubav je vvečna... Ali,, može li jedna žeena da se suuprotstavi sttrasti koja nne poznaje granice, g oseećanjima koj oja iznenadaa navru u njen živvot i poljuljaju joj sva dotadašnja uverenja? Tankredi T misli m da možžda postoji način n da je osvojji i odlučujee da ga u tom m naumu niišta neće zaaustaviti. Ho oće li Tankrredi uspeti da d osvoji Sofiju? Hoće li je videti v kako ponovo svirra, samo zaa njega, sedeeći za klavirrom, s pogledom na okean. U novoom romanu Federika Moće M uživaaćemo u priiči o uzbud dljivom susrretu dve izg gubljene duše puune ljubavi i strasti. Slo ojevit i složeen roman koji k obeležav va novu etaapu u pisanjju autora čije knjiige čitaju milioni m mlad dih ljudi široom sveta. 13. Aleksaandar Gataalica: „Veliiki rat“ e velik, a savremen n roman o najvećem n isttorijskom preokretu p Veeliki rat je epski naa početku dv vadesetog vveka. Nije to o samo portret izvanreddno mnogo ljudskih suddbina, većć ubedljivaa slika slo oma velikee nade u srećnu bu udućnost čovečanstva. Usred tog potresnog događaja nižu n se neoodoljive ep pizode o nečemu što jee i stvarno i neverovattno, i izmiššljeno i prožživljeno, trijumfuju dbine prekoo edamdesett junaka, ljudska osećanja i senka pobeede ostavljaa svoj trag. Prateći sud na svim m zaraćenim m stranama, Gatalica jee oblikovao pobednike i poražene,, generale i operske pevače, vojnike i šppijune, malee, obične ljuude uspevajjući da obuh hvati čitavuu epohu. Ima u oovoj knjizi nesvakidaššnje ambicijje, tužnih i veselih sud dbina, primeera neviđen nog, ali i sasvim uzaludnog heroizma. Veliki V rat nnijednog treenutka ne postaje istori rijska hronik ka jer se r od dokuumenta razvvija do neverovatnih otkkrića gradećći jaku, upeečatljivu pričču pravog romana i velikogg umetničkog dela. 14. Borisllav Pekić: „Vrijeme „ čuda“ „K Knjiga o čud dima nove erre...“ NIN Živvimo u vrem menu čuda u kome su ču uda okrenutta protiv čovveka. „Odd čuda se ne n zahteva dda pomažu već da men njaju, a od oovih najveććih ne da izoppačuju sadaašnjost već dda razgrađu ujući je, grad de budućnoost.“ Borislaav Pekić Okvir oovog Pekiććevog maesstralnog roomana, sasttavljenog izz priča, jessu biblijskii motivi Isusovihh čuda u Juudeji. Sa po oetičnom diijalektikom ona su izo okrenuta u ssvoju supro otnost sa puno huumora ali i duboke em mpatije za ljudsku pattnju, ljubav v i sudbinuu. Leprozna žena je isceljenna ali nije prrihvaćena više v nigde, slepi čovek k progleda ali a vidi svett i zgađen sam s sebi kopa očči, mutavac kada progo ovori o onom me što je uvek mislio biva razapeet na krst. Složeno S i slojevitoo delo na slikovit s način ukazuje na isključivost ideolo ogija, dogm mi i doktrinaa, gde iz najvećeg nametnuttog dobra proističu naj veće nevoljje. Na magičan način uuvedeni sm mo u svet daleke pprošlosti gdde ideološkaa zagriženoost i netrpelljivost bilo koje dve suuprostavljen ne snage pokazujje iste osobbine kao i u bilo kojee doba ljud dske istorijee. Ideološkaa polarizacija zrači svojom porukom svve do današšnjih dana. 15. Borisllav Pekić: „Atlantida“ „ “ Izm među njega i sveta postooji zid mraččne tajne... Raddnja se dogaađa danas, aali budućno ost je već pro ošla! „Jooš od prapo ostojanja, j oš od zoree čovečanstva, vodi sse na ovojj planeti najppresudniji i najkrvavljiiji građansk ki rat koji od d ovih spore rednih, seku undarnih, nevažniih, niko i nee primećuje.. To je rat izzmeđu ljudii i androida. U Atlantiddi ću elimin nisati sve elementte fabule i baviti se isključivo i ssvojim shv vatanjem daa je ova naaša civilizaacija već hiljadam ma godina metaforično m – androidskka.“ Borislavv Pekić Posle vviše od dvaadeset god dina ponovoo je pred čitaocima Pekićeva kknjiga kojaa je deo antropološke triloggije Besnilo – Atlantidaa – 1999. Dinamična D priča p o borbbi između ro obotske i ljudske civilizacijee koje uporeedo obitavaaju na zemllji, ovaj rom man je spojj negativne utopije, klasičnoog epa i faantastičnog trilera. „I tako već ulazimo u u čarobnu tajjnu. A tajn ne se ne ispoveddaju.“ 16. Borisllav Pekić: „Novi „ Jerusalim“ „Im ma ljudi čijee tragove sleedimo kao umetnička u dela… d Ima ljudi čije sttope, u pessku trajanja utisnute, nee vode istim m smerom u kome su voodili njihovi živooti… Ima ljjudi čiji je žživot trag vrrelog železaa u tle utisnuut… Ima lju udi čiji živoot u močvarri trajanja liiči na tragov ve crvenoko ožaca kad nneće da budu u uoččeni… Ima ljudi l čiji je život trag u vodi... “ Borislav B Pekkić Novi Jeerusalim je zbirka z pričaa široke vrem menske persspektive, alii i veoma šiiroke perspeektive o onih koji ruše. r Karakkteri u sebi nose, n karakterra; od ljudi koji stvaraju svet i novvi sadržaj do kao dom minantnu ossobinu, pečaat i lik vrem mena, kao su udbinu, isku ušenje i traggiku postojan nja. Svakom m junaku Pekkić je odred dio jedan odd osnovnih elemenata e – metal, zem mlju, vatru, vazduh, v vodu … U Novoom Jerusalim mu cela isto orija je u stvvari gotska hronika, h besskrajni niz ttajnovitih, trragički osenčennih sudbina.. Preispituju ući i kreativnno nadograđujući nekee karakteristtike upravo tog i tako odaabranog žannra Borislav v Pekić ispuunio ga je sm mislom za koji k možemoo reći da podjednnako pripadaa svima nam ma, da je unniverzalan. A tamo gde se govori o univerzaln nom, tamo goovori istinskka, najviša umetnost. u M Mihajlo Panttić 17. Irvin JJalom: „Krrvnik ljuba avi i ostale psihoterap pijske novelle“ Jeddan od najpriznatijih am meričkih pssihijatara Irv vin Jalom au autor je mno ogih dela iz psihijatrije i popularnee psihologijje, a široj čitalačkoj č puublici predsstavio se pree nekoliko godina rom manom Kaad je Niče plakao u kojem je napravio n izvvanredan sp poj fikcije, filozofije i kliničke psihologije. p . Krvnik lju ubavi je zbiirka psihijaatrijskih pri riča pisana na osnovu u njegove prakse. Čiitalac se gurno u susreće sa introsppektivnim procesima ljudi kojii se osećajju poljuljaano i nesig sopstvennom postojjanju, i s velikom v nappetošću pratti psihološk ke procese i obrte u njihovim n dušama, razotkrivanja potisn nutih, tamnnih strana njihovih n liččnosti, ili raznih straahova iz mladostti, opsesija koje k polako o blede uz voođstvo vrhu unskog psih hijatra. Irvin D.. Jalom je roođen 1931. u Vašingtoonu. Odrastrrao je u siro omašnom crrnačkom preedgrađu. Čitanje i provođeenje vremeena u bibllioteci, bilo o mu je jedino zadoovoljstvo. Sada je penzionnisani profeessor psihijatrije Stenfford univerrziteta. Auttor je bestsselera Kad je Niče plakao, Krvnik ljuubavi, Lečen nje Šopenhaauerom, Momma and the Meaninng of the Life, L The Gift Thherapy i neekoliko klaasičnih knjiiga iz prisiihajtrije uk ključujući m monumentallno delo Theory and Practicce of Groupss Psychotheerapy koja je postala standard u tom m polju. 18. Irvin JJalom: „Leečenje Šopeenhauerom m“ Lečenje Šopeenhauerom je romaneskna slikaa grupne tterapije, un nutrašnji poggled na članove gruppe i način na koji ih h vešti psihhoanalitičarr vodi i ohrrabruje da ne n padnu i nne posustan nu. Postoje delovi d knjigge koji se čiitaju kao psiihoterapeutsska verzija Platonove Gozbe, G u ko ojima dinam mičnost om mogućava junnacima da otkriju o svojee unutrašnje glasove koji k bi im innače ostali potpuno nepoznaati. Glavni junak, emiinentni psihhoterapeut Džulijus D Heercfeld, kom me je preostala još jedna ggodina života, nedeljniim seansam ma sa pacijentima od svoje posleednje godin ne pravi poslednj nju volju i testament. t Suštinsku vvrednost tih h terapija, pa p samim ttim i čitavee knjige, predstavvlja prisustvvo Hercfeld dovog pacij enta iz prošlosti komee tada nije uuspeo da po omogne, Filipa S Slejta, samoopriznatog seksualnog s zavisnika koji k je pron našao utehuu i terapiju za svoju zavisnost u filozoffiji Artura Šopenhaueera. Slejt nee propoveda Šopenhauuera, on gaa živi ili barem ppokušava daa to radi. Do olazak na teerapiju jednee od Slejtov vih ranijih žžrtava, dovo odi ga do odluke da stavi naa test svoju u životnu fi filozofiju. Kada K se svi pacijenti ssuoče sa sk krivenim delovim ma svoje proošlosti, i dok ktor Džulijuus, podstakn nut Filipom,, takođe dollazi do suoččenja... n: „Noći jasmina“ 19. Džulijja Gregson Auttorka bestseelera Istočnoo od sunca. Goddine 1942. rat razara Evropu, un ništava živo ote i pustošii zemlje. Međutim, M nekkima on don nosi velike ppustolovine. Sabba, privlačn na i odlučnaa pevačica iz Velsa, suprotstavlja s a se porodiici da bi ostvarilaa san i nasttupala pred savezničkim m vojnim jedinicama u Evropi. K Kreće na pu ut koji će je dovesti do izbleedelog sjajaa Kaira, vreeline bogato og Istanbula i iskvarennog, opasno og sveta d agenata. Neeki od njih traže njen glas, g drugi ljubav, a neeki tajne vojnika,, špijuna i dvostrukih koje je bbi ona moglla da sazna... Dom, ppilot Kraljeevskog ratn nog vazduhhoplovstva, zadobio jee teške opeekotine kad d mu je spitfajerr oboren izznad Safokaa. Jasno m mu je da će jedino ako o bude i ddalje leteo savladati s demonee koji ga proogone. Sluččajni susret sa Sabom pali p iskru naade u njegoovoj duši izm mučenoj savešćuu. Ponekad je izuzetna hrabrost h i too što se neko o usudi da se s zaljubi. „Džulijaa Gregson sjajno s opisu uje živote bbogatih, siro omašnih i raatnika u Kaiiru i Aleksaandriji, s prizorim ma iz Gize i sa Bosfo ora usred haaotičnog Drugog D svetskog rata, kkad žene više v nisu dopuštaale da ’mom mci smišljaju u sva pravilaa’.“ Kirkus Reviews „Neobiččna ljubavnna priča isprričana sa boogatstvo pojedinosti. Uzz brojne, doobro ocrtanee likove, živ stil ppisanja i im mpresivnu priču, Gregssonova još jednom dok kazuje da jee i majstor istorijske fikcije.““ Richmondd Times-Disspatch „Uzbuddljiv roman pun tajni i romanse.... Istorijski precizna, p prrelepo napiisana, sjajnaa priča s nezaborravnim likoovima postaavljenim u opasno, alli uzbudljiv vo vreme.“ Romance Reviews R Today 20. Hans Falada: „S Svako umirre sam“ ki uspeh rom mana Svako o umire sam m Hansa Fallade traje već punih Izuzetan svetsk šezdeset godin na. Zasnovvano na isstinitoj pričči o bračnoom paru Kvangel, K „maalim“ običčnim ljudim ma koji su u pružili otpor naci stičkom reežimu u Nem mačkoj, ovo o čuveno reemek-delo doživelo d je tek nedavnno svoje inttegralno, neccenzurisano izdanje u N Nemačkoj. U opisuu jedinstvenne panoram me berlinskoog života u vreme naacista Faladda nas upoznaje sa neverovvatnom sagoom radničkog para kojji odlučuje da se odup pre režimu kkada im sin n jedinac gine naa frontu. Naoružani N samo bolom m, sami pro otiv ogrom mne moći R Rajha, oni pokreću jednostaavnu, tajnu kampanju zbog z koje iim je uskoro razjareni Gestapo zaa petama, a svet put prestraššenih susedaa i ciničnih potkazivača p a spreman je da ih oda. O njihoovoj sudbinni Falada jee saznao iz jednog gestapovskog dosijea, i za manje od o četiri nedelje napisao ovu pripoveest otkrivši nam delićć stvarnostii koji nam m može pom moći da mo istoriju i shvatimo dda teški trenu uci u čovek ku bude i naj ajgore i najb bolje. drugačijje sagledam Više odd uzbudljivoog trilera, više od dirljiive ljubavne priče, više i od vrhun unske knjižeevnosti – ovo je dduboka potrresna priča o dvoje ljuddi koji su see pobunili prrotiv nepravvde i borili jedno j za drugo. „Napetoo kao Le Kaareovi romaani: dubok, ppotresan po ortret.“ The New Yorkeer „Najbollja knjiga ikkada napisan na o Nemcim ma koji su se s suprotstaavili nacizm mu.“ Primo Levi L „Veliki književni događaj.“ d New York Tiimes „Svako umire sam spada u najjznačajnije rromane 20. veka.“ Fran nkfurter Neeue Presse 21. Sesilijja Ahern: „Da „ samo možeš m da m me voliš“ Šta ako ti je lju ubav pred nnosom, a ti samo s ne mo ožeš da je viidiš? Nežžna i čarobn na priča o p orodici, prijjateljstvu i sasvim s nesvvakidašnjoj ljubavi. Zarrobljena u klaustrofobbičnom graadiću u Irsskoj, Elizabbet Igan je svima pozznata kao ozzbiljna mladda žena kojja se nikad ne smeje šaalama niti se s raduje jednostaavnim živootnim užicima. Ona sse stara o Luku, sinu u njene mllađe sestre Sirše i prezatrppana je obavvezama na poslu. p Siršino neodgovornno ponašanjje stalno sappliće Elizab betinu i Luk kovu težnju zza mirnim životom. ž Oboje su umorni odd stalnih trzzavica i zaissta bi im priijalo malo čarolije u živvotu. A onda dolazi Ajvaan. On je neeposredan, nnesputan i uvek u u potraazi za avantturom. Elizabet nije mogla nni zamisliti da će joj Ajjvan preokreenuti ceo žiivot. Ipak, čini č joj se daa je on suviše dobar da bi bioo stvaran. Hoće H li joj srrce ponovo biti slomljeeno? „Očaravvajuće i punno iznenađenja.“ You „Predivvna, optimiistična i sentimentaalna priča koja lečii slomljenno srce nadom i razigrannošću.“ Pubblishers Weeekly 22. Ana M Marija Šua: „Teret isk kušenja“ Najjkontroverznije delo naajpriznatije savremene argentinskee književnicce. Maarina se oseećala krajnnje poletno, kao što joj j se dešaavalo uvek k kad bi zappočinjala dijjetu, kad bii probala no ov lek ili up poznavala nnovog stručnjaka za slabbljenje. m „Vreteno“ Marina M imaa nešto više od četrdeseet godina U času kkad stupa u centar za mršavljenje i teži prreko devedeeset kilograama. Umornna od neusp pelih dijeta,, uplašena ssopstvenom m nemoći da se obbuzda, ipak veruje da će uspeti da stekne vitko o telo o kojem mašta ood devojačkiih dana. Pacijentti pristupajuu „Vretenu““ po sopstveenoj volji i za ogromnee pare, ali suu obavezni da plate još mnoogo više akoo odluče da odu pre noo što završe tretman. Po od upravom m Profesora, prilično sadističkke ali harizzmatske ličn nosti, metoddi slabljenjaa su krajnje svirepi: nisskokaloričn ne dijete, gladovaanje i brutallan plan fiziičkih vežbi. Grupa čuv vara se staraa da se praviila ispunjav vaju, dok se pacijenti dovijajju kako da izbegnu tolliki pritisak k. Daleko od d muža i deece, Marinaa se lomi između želje da osllabi i žudnje za dotadaašnjim živottom. Pojavaa Aleksa, deebelog i zav vodljivog donžuanna, dodaje neočekivani n i element nj enoj neobiččnoj pustolo ovini. Da li jee moderno društvo d svett u kojem jee savršen fiizički izgled d, u nedostaatku drugih h utopija, postao nnajviši ideaal? Šta se do ogađa sa ljuudima koji su s primoran ni da žive zaajedno u izo olovanoj sredini?? „Pisan bbogatim jezzikom bez eu ufemizama,, ponekad sirov i uvek zavodljiv ro roman.“ Maarta Ortiz, La Capiital „Bavećii se pomaloo bizarnom idejom daa je mršavost odraz aristokratije i institucijaama koje promovvišu takav ideal, i Šua nam n poklannja zabavan n i oštar, duhovit a oppet vrlo promišljen roman.““ Patrisio Leenard, Radaar. 23. Adigaa Aravind: „Beli tigar“ Buukerova nag grada za 20008-mu godiinu. Baalram Halvaai je "Beli T Tigar" najpaametniji deččak u selu. Njjegova poro odica je isuuviše siromaašna da bi mogla da gga školuje, pa je on prrimoran da radi r u čajdžžinici gde ussitnjava ugaalj i briše stoolove. Ali jednnog dana Balramu B se sreća osmeehne - bogaat čovek ga unajmljujee kao svog vozača i odvodi sa sobom u Nju Delhi. Grad je pravo otkrrovenje za Balrama. B Dook vozi svo og poslodav vca po trgovvačkim i po oslovnim komplekksima velikkog grada, on postajee svestan neizmernog bogatstva kkoje ga ok kružuje i mnoštvaa prilika kojje se ukazujju, sve vrem me znajući da d on nikadaa neće kročiiti u taj svett. Dok tužžno razmišljja o svojoj situaciji, s Baalram zaklju učuje da posstoji samo jeedan način da uđe u glamuroozni svet noove Indije - mora da ubbije svog gospodara. "Beli Tiigar" nam predstavlja p sirovu s Indijuu, lišenu rom mantičnih predstava. p U Uzbudljiv i šokantan; š od sela u dolini Gaanga ispunjenih očajem m i skoro saasvim lišeniih reda i zakkona, do Bangalora na "divlljem jugu" koji se uzaavrelo razviija privlačeći svetske kompanije. k Pisan kao ispovest ubice, rroman "Beeli Tigar" je j uzbudljiiv kako zb bog tematik ke, tako i zbog pripo ovedača, amoralnnog, ciničnoog antiheroja koji odbijja da se pok kaje, ali za kog k navijatee i koji vam m se ipak uvlači ppod kožu.
© Copyright 2024 Paperzz
