Godina VIII/2014. broj
Prigodno izdanje
Samobor, 19.02.2014.
8
,661
humoris čko-sa rički list
MAJMUNSKA
POSLA
Vu ovem broju:
Kršimir Beljak: OD SAMOBORA PREK AMERIKE V SA(mo)BOR - putopisna reportaža
Slavko Slinić: ILI ŠOGUN ILI JA! - ministrov ultimatum premijeru
Dragec Pavlin Gitarman: ZBOG VINA SU MI I LASI OPALE
- potresna priča o uspjehu samoborskog vinara
Štef Bošković Črevo: AK´ GDO PITA, BOLŠI SAM OD BRADA PITTA!
- samoborska glumačka zvijezda na red carpetu
Andrija Laprdajner Kuzo: IDEM V PENZIJU JER MI SE VIŠE NE ZDIŽE!
- odlazak velikog muzealca
Samoborska vinska cesta • Priče za decu i odrasle • Prilog za nacionalne i
druge manjine • Servisne informacije • Ričetov vremeplov • Fašnički vodič
Pri nam su bogci najbogatiji: navek plaćaju!
Majmun, čudna zvjerka neka,
nalikuje na čovjeka,
ali ljudskog roda nije ̶
krv majmunska u njem vrije.
Rekao bi ̶ pun je znanja
i vrijedan je poštovanja!
No, kad uđeš u srž stvari
dojam odmah se pokvari:
njega ništ´ne interesira
osim da se majmunira!
Kud god dođe on je fora
i priznat´ se stvarno mora
da posebnog ima dara
za vrsnog poli čara:
voli bit´ u prvom planu,
okružen u svome klanu
sam je sebi jako važan,
silan, moćan, velik, snažan.
Ničega se taj ne srami,
viče, huče i galami,
pa glumata, pa se belji,
svakome se on krevelji.
O ničemu pojma nema,
uvijek neku glupost sprema
i nema mu svete stvari ̶
što dotakne to pokvari!
Naopačke sve okrene
zdrobi, skrši, izokrene
pa rukama oči skrije
k´o da ništa bilo nije.
Kad mu kažeš da prestane
on divlja prosto stane:
urla, prije , jezik plazi,
samo što te ne pregazi...
I još mu je glavni hit
crvenu pokazat´ rit.
Popularnost njemu godi
jer ga samoljublje vodi.
Prosto uživa u slavi
češkajući se po glavi,
zadovoljno buhe trijebi
rođacima, pa i sebi.
Pod okriljem svojih grana
poklopa si par banana
pa odmara poslije jela
i majmunska smišlja djela.
Cijelome se svijetu smije
k´o da uopće majmun nije!
Svaka sličnost sa stvarnim
osobama i zbivanjima namjerna
je i ho mična!
2
stranica
Leva strana
Duhovna prostranstva hrvatske zbiljnosti
N I RVA N A
Dragi moji Ričetoljupci, Ričetari, Samoborke i
Samoborci, bra Hrva , predstavniki nacionalnih
majnina, eurofanovi, poliglo , globtroteri, penžioneri, maškare, poli čari, prevaran , zafrkan ,
zabušan , radniki, gospodo i dame, drugovi i
drugarice, žbiri, cenzori i svi drugi kaj čitate of
naši skromni listek (kulko penez, tulko i mužike),
Iz Kukuriku-a nam je negdo
mesto jajcih podvalil mučke.
IŠM
baš mi je drago kaj bumo se pak malo proveselili
na još jednom samoborskem fašniku i kaj vas se
skup morem od srca pozdravi na stranicama
našeg preš manog Ričeta z starim hrvatskim
pozdravom: ZDRAVO! Gda ni penez i kruha,
onda nek nam je bar kulike-tulike zdravla, jer vu
ovakvimi prilikami kak su pri nas, teško je osta
pri zdravlu i pri zdravoj pame . Ali, bu gorše! –
rekli bi op mis . Meni pak baš nikaj ne fali! Jer,
da vam se pohvalim, ja sam dosegel – NIRVANU!
Niste čuli za to??? Ma kaj mi velite? Je, ja sam
za te istočnjačke duhovne vješ ne i još puno
tega spametnega čul davno, jako, jako davno
zahvaljujuči našem preš manom Dragecu Plečku
kaj je obišel pol sveta, družil se z Saibabom,
čukundedom, dalaj lamom, trej m okom,
je jem, Spon jem, Safi jem, z Gigijem iz šupe i
bog te pitaj s kim sve ne, pak nam je onda sve to
donesel v Samobor i o tem pripovedal, pripovedal,
pripovedal... Zmislim ga se iz negdašnjeg Pariza,
kam je dohajal na čaj z mlekom ( bokca, Dragec
je pil čaj z mlekom prije nek Engleži!), pak se je
sel na one niske klupice kaj ih je stari Habo (Bog
mu daj duši lehko!) odnekud s furde dovlekel,
mi okoli njega i seansa bi počela... Je, priznam,
gutal sam Dragecove reči i maštal o tem kak bi
bilo lepo žive bez sakojačkih profanih želja,
bez materijalnega, duhom oslobođen i jednak s
drugimi, vu večitom miru... Al ´očeš vražju mater!
Zbavil sam školu i zaposlil se (posla je onda bilo
bilo kak šalate!), stali su penezi dohaja pak sam
si kupil fičeka, počel cure nagajna ... Narafski,
onda sam se oženil, pak deca, pajdaši, formalna i
neformalna družejna, rođendani, krs tke, firme,
stan, vikendica, more, sve one malograđanske
bedastoče kaj su me vlekle vu duhovni kal i moje
puste mladenačke želje o nirvani nestale su kak luk
na mas . Ali onda je, nakon dugih let propadajna,
došla kuku(riku)meni koalicija i sve se premenilo!
Zapraf, da rečem, ni v snu si nis pomislil da buju
me nasledniki negdašnjih komunistof, religiozno
osvešteni i neoptrečeni ljudi, dopelali tam kam
me ni mudri i spametni Dragec ni mogel. A baš
se to dogodilo! Kak? Nisam ni znal da je tak lehko
doseči nirvanu! Priča je ovakova: zahvaljujuči voli
naroda na vlast su nam došli kukurikavci... I rekli da
bu ju nas oslobodili, i duhovno i materijalno, tereta
prijašnje vlas , beznađa, moralnog jada i propas ,
da bumo došli tam gdi nam je mesto i sl. Ni prešlo
puno cajta i ja sam se pomalo počel oslobađa .
Prvo su me oslobodil posla: kak i mnogi drugi naši
oslobođeniki, a fala Bogu ima ih prek 380.000,
dobil sam kopito na poslu i našel se na burzi.
Moram prizna da mi je velki kamen opal z srca:
nis se moral više sako jutro zdiga i brija , othaja
na posel, zajebava se z šefovima i strankama,
dela saki dan jeno te isto i tonu v apa ju. Kak
je lepo niš ne dela ! To oni gore jako dobro znaju,
pak su i meni to privuščili. Gda ni posla, onda si
se mam rešil i penez, tega zla kaj kvari ljude. Bez
penez nis mogel othaja z pajdašima na kartajne,
na gemište, prestal sam puši jel me bilo sram
stalno fekta cigaretline, odjavil televiziju i radijo...
Više nis moral saki mesec kontrolera i uzrujava
se zbog stajna na tekučem i (ne)dozvolenog
minusa, skrbe o plačajnu režije... Prestal sam
othaja na koncerte i v kazalište i trova se z
prežvakanim zapadnim estetskim preokupacijama
i trendovima kaj se samo obračaju v krug etc. etc.
Odbacil sam sapun, kaladont, parfeme... Shva l
sam da živlejne ima smisla i bez h sakojačkih
malograđanskih kerefekof. Oslobađal sam se sve
više i više! Naročito sam se prosvetlil onda gda su
mi i struju izkopčali. Vrnul sam se sam sebi! Sad
sam svoj na svom! Malo mi treba, mor kakova
korica kruha kaj ju dobri ljudi (oni kaj još moreju)
hi ju v kontejner. Čubim na posteli kak Sidartha i
razmišlam o pravdi, jednakos , o boljem živlejnu,
rados i se sam bliže stajnu večnega mira. Ne
želim si niš, ne osaćem niš (samo mi je mi je, tu
i tam, malo zimeka jer drv ni, plina ni, struje ni –
nema čega ni) i približavam se nirvani. Oslobođen
sam duhovno i materijalno! A sve to za(h)valjujući
našoj mudroj i poštenoj vlas . Vrak si ju neka!
Žiga Samoborski
JENA
PROSVETITELJSKA
Kak bi bilo liepo zna
kaj ko dela,
pak gdo je zbilem gazda
propalih hotela?
Gdo bu pla l ceh
gda ih otpuha bura?
Se mi nekak zgledi
neki Ivek, Štef ili Jura.
Gdo im je krif
kaj vu pravu školu
na vreme nisu zašli,
tak su se denes vu ber ji našli.
Se pole o i po redu
rakijicu il gemištek su spili,
a kaj drugo da delaju,
do čera su radniki bili.
Sad kak broj ze burze,
kak uspeh naše Vlade,
ljudi su bez posla,
ali ne bez nade.
Uz svu pijaču
do doma došli buju lako,
kaj za samo jenu rundu
je imel sako.
Zabili nisu zapopeva dobru
pozablenu popevku staru:
Zdignimo vedro čela,
mi pijemo
dok vredno na burzu
Vlada nas pela.
Ivan Šoić-Maleni
Naa putu
N
u bolju budućnost
izgubili smo sadašnjost.
IŠM
(ne)Ozbiljna politika
stranica
3
Fašničko radno vreme
Predsedavajuči saziva svoje sabornike:
Zovem vas da se dogovorimo
za novo radno vreme.
Mislim da vam bu opalo veliko breme!
Dolazi pondelek – odmaramo se od vikenda.
Znam da vam paše, to je pravo naše.
Tu je torek – dolaze pripreme za rad.
Znam da rad dela sak.
Sreda je radna, bute zdržali,
ja to znam – delati vas ni sram!
Dohaja četrtek, treba nam odmor
od naporna rada – odmorite se sada.
Petek je dan priprema za vikend.
Subota i nedela su fraj.
Mislim da ste zadovolni rasporedom.
Ja sam takaj.
Verovatno pitanja nema.
Nek se sak za novi pravilnik sprema.
Se je to lepo – veli Manda –
al´ kaj baš saka sreda
mora biti radna?
Nada Brglez
IŠČEMO
POŠTENEGA
GAZDU
edi dve leti
Predi
pak smo popušili,
žedne su nas
čez vodu prepelali...
Tak su lepo povedali
da smo im verovali.
I pak živimo na kredit
kamati nas ždereju,
ni nje, a kamoli glavnicu
nemremo platit
i kak zgleda da bu
se polehko prešlo vrit.
Vre se pak spominaju
o izbori,
lopovi stari vre su v reštu
morti i nisu si,
a i ovi novi su niškoristi!
Kak najti poštenega gazdu?
Pak do vre si su isti!
Ni čudo da Hrvate
Europa za lopove drži,
kad pravega poštenega gazde
do vre bilo ni!
Kakvi smo mi to Hrvati?
Pak kaj je samo lopove rodila
naše zemle Mati?!!
Nada Bošković
vlade su nam činile skandale
(kao da smo birali vandale)
pa nakon svih izama
mi umjesto čizama
ove zime nosimo sandale
Ifča
Trebamo ljude
s vizijom, a ne s
provizijom.
DUJMOVČICE
Ako riba, kako vele,
smrdi od glave,
zašto neki još uvijek
predsjednika slave?!
**************
Politički moral
Politički moral nekih ljudi
sličan je móri:
kad ih umori
tad ih smori –
moraju mrijeti
jer su na meti.
Ivan Dujmović
4
stranica
Hrvacka od denes do zutra
BISTRA VODA ZVIRALA
Bistra voda zvirala spod Hrvatcke planine.
Vodici je plavala za sreču riba zlata.
Vodicu zajimala je lipa cura mlada.
Kak ju je zajimala je ribicu zajela.
Ribica spreplašena je suzicu spus la.
Lipoj Jani divojki ovak je govorila.
Jano lipa divojko Hrva ce mlada,
žalne riči budem ja tebi rekla sada.
Pak vas žedne budeju prik vode prepelali.
Mene budu vničili, a vodicu prodali.
HRVATSKA STVARNOST
Jo`ine
RIČETARIJE
Vri sam. Štel sam svoju kožu skupo proda , a nemrem. Su mi je oderali.
Coprinica mi je lepo z dlana pročitala da bum v životu prošel kak vučitli.
Godinama su nas pelali vu Europu pak se sad jedva na kolenima vlečemo.
Ta nemreju bit krivi ak su poli čki pravi.
Vlast je pri nami obećala korenite promene ̶ iskorenili su se kaj je bilo dobrega.
Zagorec zi ženuom spije dve litre vina i mam imaju grupni seks.
Ne bu ovo prvi put da anili vas budu,
sami ste si zbirali, a zbrali ste si Judu.
Jen ministar gizdavi JAKO VINO pije,
zlatu ribu vlovil je, do vodice mu nije.
Ako bute li vi bistru vodu pi ,
gazda budu rekli vam da morate pla
.
Zato Jano divojko Hrva ce mlada,
kaj buš si poželela ja spunila bum sada.
Draga zlata ribica sam te jedno prosim,
ne daj vodu proda nek BISTRU škafu nosim.
Anastazija Noršić
Siro nja je pri nami najbolša meta ̶ nikče je ne promaši.
Za razliku od nas, Japanci su praf vredni kaj delaju i za vreme radneg vremena.
Gda bogi slepec progleda uokol, mam mu padne mrak na oči.
Če bolše razmislim, bole mi je da ne mislim.
je.
Sim našim poli čarim je prešel vek trajanja ̶ se v zraku oseča kak fest smrdi.
Pri nami študen greju stolicu da bi potlem imali toplega dreka.
Može li itko,
umjesto mene,
proda kožu svoju?
EU nas i dale pri šče ̶ sad iščeju da polovimo poli čke i gospodarske tate.
Kad bu pri nami pala vlada ne buju velke štete kaj buju se do tega sto ne
suć Hrvatov sklonilo vu strajnske zemle.
Ivan Dujmović
Znaju vu vladi da su koalicijski partneri ta , ali brez njih nemreju sami dela .
Velki uspeh hrvatske vlade: imaju črno na belem da korupcije ima i svud po svetu.
Najte preveč klami da ste Hrvat ̶ bi vas mogel gdo ču .
Svet se počel grdo spomina kak da su sabornici.
Iako su velke kolone na izlasku iz Hrvatske, ispla se.
Domovina nema cenu. Vlast je poklajna zabadaf!
Le(x) si
se vraća kući
Zašto baš sad
kad više nisam mlad,
u vrijeme lovostaja,
Europa treba kožu moju!?
Su nas praf zanitali gda su obečali da nam vu EU kontejneri buju puniji.
Policija je vlovila tata i mam se ispričala.
I negda je teško bilo
na tlaku se hodilo,
fejst se je mučilo,
a i klelo, al denes
ni niš drugač.
Pak i to je tlaka
celi mesec delaš
plaču ne dobiš,
kak da z tebe
delaju bedaka...
Oni gospoda
peneze sebi spravlaju,
saki dan kup je veči,
radniki nemaju ni za kruh,
a oni gori lopovi
nosiju peneze v vreči...
Pak poštenjak veli na to:
kak god da siromak si
ne daj se podcenit,
ni dušu nemoj nigdar
za peneze zamenit!
Nada Bošković
Izvrsnog sluha i njuha,
s pedigreom Udbinoga vrha
Le(x)si se vraća
na meku dobro znanu ̶
da otkrije ranu.
Kak nam zemla more bi jalova, a gnoja i preveč.
Če očeš se lepo oseča , naj grunta kak
NEGDA I DENES
Hrvacko zutra
Lokalne teme i dileme
Jedna od legendi Samoborskog
muzeja i dugogodišnji suradnik našeg
lista, Andrija Laprdajner Kuzo, osoba
koja je u ustanovi u kojoj je provela
čitav radni vijek obavljala sve moguće
poslove, od kustosa, arheologa, čuvara
arhivskih zbirki, voditelja različi h
radionica, stručnog suradnika, stručnog učitelja, stručnjaka za opća i
tekuća pitanja, pa sve do likovnog
kri čara, a po potrebi i eksponata,
31. prosinca 2013. završio je svoj
profesionalni radni vijek odlaskom
u mirovinu. Sup lnog intelektualca i
znalca, čijim su šarmom bili posebno
opčinjeni ljubitelji starina ljepšeg
spola, nećemo više vidje na samoborskom glavnom trgu kako u točno
određeno vrijeme (po čemu se mogao i sat navija ) prolazi sa slamna m
rogožarom u potragu za različi m artefak ma i predme ma kojima su
punjene muzejske zbirke. Na prigodnoj svečanos organiziranoj u njegovu
čast, a u nazočnos ministrice kulture Andree Srebrić Ljubičić, zaslužnom
samoborskom kulturnom pregaoca tople oproštajne riječi upu o je
gradonačelnik Kršimir Beljak, osobno mu uručujući božićnicu te druge
prigodne poklone. Na pitanje našeg reportera da li je odlazak bio nužan,
Andrija je, kao i uvijek, skromno odgovorio: „Došla su leta, vreme dela
svoje, jednostavno sam se dodrl. Rajše jutro spim jer mi se naprosto više
ne zdiže.... Mislim da me razmete, kaj ne!“
Razmemo, razmemo, Andrija! Hvala i sretno u ime redakcije Ričeta!
stranica
5
31. studenog 2013. na Velikom dolu je otvorena još jedna pučka
kuhinja za stanovnike našega grada slabijeg imovnog stanja. Na prigodnoj
svečanos otvaranja, uz mnoge ugledne uzvanike, traku novog objekta
prerezao je gradonačelnik Kršimir Beljak koji je u prigodnom govoru
naglasio da je i ovom inves cijom Grad Samobor pokazao koliko vodi brigu
o ugroženoj socijalnoj populaciji. Najavio je i otvaranje zabavnog centra
za starije osobe na Oštrcu, kao i šetalište na Trebežu s klupama i drugim
pratećim sadržajima. Na pitanje zašto je novi objekat otvoren tako daleko
od centra grada, gradonačelnik je odgovorio da se o svemu podrobno
razmišljalo pa je korisnicima uz obrok omogućena i je ina rekreacija pod
motom Sapien sat (U zdravom jelu zdrav duh).
I Samobor je prigodno obilježio manifestaciju Noć muzeja. Na nekoliko
mjesta u gradu m su povodom održani prigodni kulturni programi, a
najzanimljivije je bilo u Galeriji Prica gdje je pozna sarajevski likovni umjetnik
Edan Kebab pred publikom slikao akt (ženskog) modela. Samo za čitatelje
Ričeta, uz dopuštenje autora, ekskluzivno objavljujemo fotografiju umjetničkog
djela nastalog na ovom nesvakidašnjem kulturnom događaju koji je oduševio
samoborsku publiku, među kojom su se brojnošću posebno is cali djelatnici
Samoborskog muzeja, što je i razumljivo.
6
stranica
Vijesti iz besvijesti
Znani samoborski i svetonedeljski
javni djelatnik Miroslav Milonjić Vujo
revol ran nesposobnošću gradske vlas
u Samoboru i Svetoj Nedelji najavio
je već sad, tri godine prije izbora,
svoju gradonačelničku kandidaturu
za gradonačelnika obaju gradova.
Okružen svojim pristašama na prostoru
novootvorene javne kuhinje na Velikom
dolu, pred obespravljenim i osiromašenim pukom, najavio je žestoku
borbu za uklanjanje s javne scene svih nesposobnih i korumpiranih
lokalnih poli čara. Svim korisnicima pučke kuhinje obećao je i gemišt
poslije svakog obroka ako glasaju za njega. Posebno je najavio ponovno
teritorijalno i administra vno spajanje Samobora i Svete Nedjelja u jednu
cjelinu, obrušivši se na na one koji su doveli do sadašnjeg razdvajanja
riječima: Tko li razdvoji Samobor i Svetu Nedjelju, ta dva oka u glavi, oca
mu jebem!!!
Na pitanje našeg novinara što hrvatskim
radnicima donosi predložena promjena Zakona
o radu glasnogovornica Ministarstva rada
Desdemona Tepkić dala je kratak i jezgrovit
odgovor razumljiv svim hrvatskim građanima,
kao i inozemnim promatračima.
Agilni samoborski ogranak Ma ce hrvatske
proširio je svoje ionako dojmljivo kulturno
djelovanje osnivanjem mješovitog pjevačkog
zbora pod nazivom Kukuriku. Novi zbor
pod ravnanjem m/o Gordana Črpića već je
zabilježio svoj prvi javni nastup na prepunom
samoborskom trgu povodom rođendana
samoborskog gradonačelnika.
Skupina samoborskih kulturnih
djelatnika nezadovoljna manjkom
adekvatnog prostora za prezentaciju
sveukupnog kulturno-umjetničkog
stvaralaštva u našem gradu održala je
01.01.2014. pred gradskim muzejom
prosvjedni performans pod nazivom
Mehr licht. Izgleda da se njihov
prosvjed dojmio gradskih otaca jer
je hitno potaknut rad Komisije za izradu kulturne strategije Grada
Samobora, a u pripremi je i javni natječaj za prikupljanje ponuda za
izgradnju novog kulturnog centra (KIKS).
MOST BANSKI DVORI – PANTOVČAK
U zadnje vrijeme došlo je do nekih neslaganja u postupcima i izjavama
predsjednika republike i premijera. Neki njihovi suradnici kao i novinari pokrenuli
su inicija vu za suradnjom i mostom između Banskih dvora i Pantovčaka. Inicija va,
doslovno shvaćena kao most, našla je plodno tlo među poli čarima, novinarima i
svekolikim pučanstvom. Odlučeno je da se most sagradi. O idejnom rješenju mosta
razgovarali su Zoki i Ivo na sastanku uz kavicu. Sredstva za gradnju namaknut će
se od novca preostalog nakon što je EK potvrdila da će Pelješki most financira
Unija. Šuška se da su u projekt uključeni IGH na čelu sa Jurom Radićem i splitski
Konstruktor, kome treba naći posao nakon izgubljenog u Libiji. Svi se nadaju da
vjetrovi s Dinare i Velebita ne će utjeca na promet mostom. Glazbu za svečano
otvaranje sklada Ivo Josipović. Zasad se zna da će na otvaranju pjeva jaka imena
hrvatske i ex-Yu estrade: Mate Bulić i amnes rani Thompson, te kao specijalne
gošće Ceca i još neotkrivena arlaukača iz Leskovca, dok je Severina sa gnušanjem
odbila nastup jer na Vlatku Pokos nitko ne misli. TBF ne će bi nazočan zbog velike
svjetske turneje, dok će se Hladno Pivo moči u potoku. Parni Valjak, iscrpljen
svakodnevnim radovima na mostu, svoje će mjesto naći u VIP loži. Svečanu vrpcu
reže predsjednik udruge Bokci, a posljednji put hrvatsku himnu pjeva, za tu priliku
osnovana, klapa Kontejner. Za prvu vožnju mostom predviđen je Radimir Čačić
nakon što ponovno položi vozački ispit. Za rezervnog prvog vozača kandida
su asovi Dalma ne Željko Kerum i Nadan Vidošević. TV prijenos uvježbava
komentator-urlator Blažičko pod redateljskom palicom tete Hlo i stričeka Gorana.
Na koncu same svečanos otvaranja bi će izvedena nova hrvatska himna Siromah
sam nije me sramota. Himnu izvodi zbor i orkestar iz Reme nca. Most je zamišljen
i kao šetnica, me da će pješaci plaća šetarinu. Uz rub mosta predviđeni su razni
sadržaji: pečenjare, kladionice, fliperi, snajperi, poker-automa , stolni nogomet
(za Josipovića, da si kra vrijeme na šetnji do Banskih dvora) i, naravno, fiskalne
blagajne-igračke s likom S. Linića. U te male blagajne obvezatno je stavi prilog u
visini zadnjeg plaćenog računa. Osiguran je svakodnevni nastup uličnih zabavljača.
Prostor između šetnice i voznih traka predviđen je za stalnu postavu umjetnina
nađenih u privatnim tajnim kolekcijama istaknu h Reme nčana. Na svakih
sto njak metara predviđen je bungee jumping. Za probne skakače javili su se Šuki
i Čo. Ne smijemo zanemari ni prihod od stranih turista koji će boravak u Zagrebu
produži barem pola dana. Most još nema ime, stoga smo proveli anketu među
građanima. Evo ideja:
Kumica Štefica s Dolca: Zbog roman ke, Most uzdisaja
Susjedna kumica Anđela: Radi skupoće gradnje, Most izdisaja
Mesar Jure iz Širokog: Zbog Bandića, Milanovo brvno
Surfer S pe iz Orebića: Već kad je lova od Pelješkog, Pelješki most
Armirač Alija iz Brčkog: Nad čaršijom ćuprija
Beskućnik Vladek: Jebeš most pod kojim se nemre ni spa ni sra
Revolucionar Andrija s Tuškanca: Prostor pod mostom treba nazva Podmostovlje
Kućanica Ankica iz susjedstva: Tuđmanov most
Mali Ivica iz prikrajka: Most kon nuiteta
Klobučar Francek s Trešnjevke: Špancirbrik
Politolog Mane iz Gospića: Most slobode, bratstva i jedinstva hrvatskog naroda,
nacionalnih manjina i svih stanovnika Republike Hrvatske koji u njoj demokratski
žive, djeluju i gladuju te se neopisivo svakom sranju raduju.
Sve u svemu, sasvim slučajno izgovorena riječ most dovodi do razvitka Zagreba
za koji će najzaslužniji bi gradonačelnik Milan Bandić.
Ifča Spitzmacher
stranica
Vijesti iz Nautilusa
DVOJEZIČNI SPOMINEK
VU NAUTILUSU
Vu Nau lus su jenu večer došla dva nakinčena neznanca, naručili su si
gemište, jen je skinul francusku kapu i krenul je spominek.
- Čuj, pa kad si to očelavil?
- Nisan oćelavi, nego san čuja da će šišanje poskupit pa san se ostriga za tri
stađuna unaprid. Nego, reci mi zač se govori da je Rvacka banana država?
- Hm, mor zato kaj zgledi kak kifl. Ti to nemreš zna zato kaj si puno navikaval,
a kolko sam čul i brodolom si preživel.
- Nisan se navikava vengo navigava, a za brodolom to je is na.
- Je i čul sam da si bil na pustem otoku.
- I to je is na.
- Nemre bi pust ak je negdo na nemu?
- Ne zajebaji.
- A kak si odišel z nega?
- Spasili me kad su našli pismo ča san ga napisa i stavija u bocu.
- Jel povratnu ili nepovratnu?
- Cukunu jedan, nepovratnu, povratna se sama vra brez odgovora.
- Daj se smiri, neg daj mi reči kak je tu vu Samoboru?
- More se reći da mi je dobro, ali fali mi riva, more, riba, uje...
- A poli ka, čul sam da si pet strankih promenil tak da mi je pretel Juro rekel da
si poli čki disleksičar.
- Ma ča je sa to?
- To znači da se krivo čitaš i naopak delaš i da si furt z krivima i još mi je rekel,
a to velim kak pajdašu, da su naši, kak vi velite, gradski oci, pedofili.
- Ma kako to more bit?
- Viš, mi smo za nih deca i oni nas fejst voliju i tak nas onda i ševiju.
- Ma ča to govoriš, poi smalanu i i tvoj Jure.
- I još mi je rekel da ste i Jere brača z Brača, jer da Jere ak dojde k nekome na
obed v petek pri nem ostane i prek vikenda. Konobar, još jen gemišt i bevandu!
I kak dugo si tu pri nami?
- Dvajespet godin i jenu šetemanu.
- A kaj je to šetemana?
- Nedilja!
- Kaj, Sveta Nedelja?
- Ne, sedmica!
- Kaj na lotu?
- Ne, tjedan.
- Daj reči keden da te razmem, a ne po bodulski.
ski.
- Nisan bodulo, ja san sa poluotoka.
- Onda si polubodulo.
- Dosta o tome, ajmo vanka gleda vatromet.
- Ništ se nebu vidlo, vani je kmica.
- Popizdija san o’ tebe. Naresa mi tlak, skočija cukar, bubrizi puni sabuna,
natekla đigerica a srce mi tuče ka makina o’ S pine gajete. Tribat će mi tri
miseca da skupin sve uputnice za likare.
- A da zemeš samo jenu?
- Ma kako jednu?
- Onu za patologa.
Nato je konobaru Joži na oči opala kmica i s ral ih je vun predi fajrunta.
Jen je prešel prama Južnjaku, a z Perkovčeve se čula popevka:
popevke sem slagal
i rožice bral
sikud sem hodal
i se sem zasral
Prisluhnul i zapisal Ifča Spitzmacher
7
O imenima
samoborskih bertija
Istražio i zapisao: Lutajući reporter Džoni
SEMAFOR
Svi misle da je café dobio ime zbog blizine semafora, no grdo se
varaju. Po bojama to izgleda ovako:
crveno ̶ zato što je većina gos ju crveno orijen rana ili su simpa zeri
žuto ̶ jer ih je ova vlast totalno izludila
zeleno ̶ to su oni koji se ne razumiju u poli ku, a vjeruju u bolje sutra
NAUTILUS (PODMORNICA)
Svi misle da znaju porijeklo imena ovog popularnog kafića. No, varaju
se. Shva t će tek kad se spuste po stepenicama, pa se sretnu s pajdašima
i zarundaju, pa drugo jutro pregledaju džepove i vide koliko su duboko
zaronili.
ARABIJA
Malo je čudno da lokal u sjeni borova i jela nosi ime sušnog poluotoka.
Poruka je vrlo jasna: Pijte vino i žes cu, da je voda dobra i boga Arapi
bi je imali.
5+
Najtočniji i najiskreniji naziv u gradu ̶ više pla š, više dobiješ.
KAD ĆE SAMOBOR POSTATI HOLLYWOOD?
Kad se fuzioniraju kafići „Lee“ i „Marvin“.
RAZGOVOR UGODNI
Pribilježio: Zdravko Škrapec
Za šankom su dva ugledna građanina Samobora, Božek i Ivek, vodili
veleumne razgovore. Poklem četrte runde počeli su z domoljubnim
temama.
Da, treba reči da Božek vleče levo, a Ivek više desno. Tak je Božek
poklem dužega izlaganja Iveka o svojem doprinosu za Hrvatsku rekel: „Ti
si hrvatski š tonoša.“ „Kaj, ja da sam tonoša? Ti jeden...“ Ni rekel do
kraja jer je uskočil Joža i objasnil kaj je Božek štel reči. Gda je peta runda
bila pri kraju počel je razgovor o školstvu i obrazovanju. Kaj god da je Ivek
rekel, Božek je bil pro v.
To je Iveka rasrdilo, pak je rekel: „Znaš da sam ja na fakultetu držal
katedru?“ „Je, dok je šler čavle zabijal“- bil je Božekov odgovor. Ivek se
još više rasrdil pak je pljunul Božeku vu gemišt, hi l na šank sto kuna i
prešel. A Božek? Popil je gemišt i naručil još dva, jer je tuliko ostalo od
onih 100 kuna.
JUREKOVI JADI
Pripoveda se po celom selu
da ima meštriju dugu i debelu.
Čula je to gospodična Mira
i štela je vide toga visimira.
Gda je bil vu stoječem stavu
samo se je prijela za glavu.
Zurila je vu to i drhtala cela
i rekla: „A kam bi ja to dela?“
Odjurila je kak Usain Bolt,
a njemu je ostal suhi kolt.
Razočaran završil je vu kinu
da bar negde vidi vaginu.
Na kraju savet za ovu muku:
i dalje koris desnicu ruku
dok se ne najde ženska jača
da je gliboka, a i preklapača.
Zdravko Škrapec
8
stranica
Samoborska vinska cesta
Zoran Perović
Samoborska vinska cesta
Jezera let, vre od Rima,
čez Samobor ceste vode:
z kraja k morju, z morja kraju
sim-tam po jnim ljudi hode.
Vsaka svoju priču ima
i vsaka se z nečim š ma:
pamte krale, grofe, bane,
flundre, tate i cigane.
Mlade puce, lepe snaše,
tamburaše, vandrokaše,
bitke, kmete i plemiče
i ljubavne tužne priče.
Zdaj med nim i jena nova
na tere je navek fiesta,
kaj ludima srce greje:
Samoborska vinska cesta!
Preko šume, brega, dola,
prek potoka, gaja, pola
čez Samobor i čez sela
ta nas cesta k sreči pela.
Kak kača se obrača:
gori krene, dol se vrača,
telo krepi i pomaže
da živlejne bude laže.
Tanca, juška i popeva
pluži, kruži i vijuga
kak negda dol prek pola
samoborčekova pruga.
Samoborska vinska cesta
kak srebro se blešči!
Mami, zove, k sebi vleče...
Pak pojdimo po jne mi!
Tu se lepo telu ču
al’ smo tek na pola pu :
treba doj predi kmici
na Prekrižje k Sirovici.
Vince ne da srcu mira
makar put se komplicira:
spus t se od Sirovice
k Župančiću vu Molvice!
Čez Molvice do Gorice –
Glineni je golub meta!
Tam bumo si putne spili
da moremo – na kraj sveta!
Poklem tega v raj zemalski,
vu breg gor do Slavagore,
pak pri Besnemu lisjaku
jes , pi – ki kak more!
I vre misliš: konec puta…
Ali nije, pajdaš, znaj:
još je treba čudaj spi
da bi priči došel kraj.
Obišli smo vse vinare,
ali vre nas zovu kle :
v saku moramo navrnut,
nikog ni uvredit sme !
Pak pojdimo k Župančiću…
Čekaj… Pa smo vre tam bili!
Je, bilo smo tam pri Štefu,
sad bumo pri Vladi pili!
Onda v Klake k Mlinoventu
pak k Jaiću v Manju Vas;
Oslaković, Florian, Gogo
vsim gladnušem nude spas.
Vuz Lavicu, kraj muzeja
tam prek Gradne, mam od
centra
kak prva točka puta
vinoljupce čeka Brenta.
Pri Božeku tepku spi ,
viljemovku tam pri Franjku,
zvrači se pri Fabeku
z bermetom mam na gajnku.
Put nas dugi vinski čeka
zato treba nazdravi :
vu podrumu pri Filipcu
z nogu slatki bermet spi !
Još nas čeka etno-hiža,
z vidkovca pogled fin,
špilja, rudnik, vrt Subanov
i još poleg – z bajke mlin!
Od Filipca nazaj k Trgu
jer nas tamo čeka ona,
sakem vinskem bratu znana
Žganjerova kušaona.
Samoborskoj vinskoj ces
kak da nemreš dojt na kraj:
po jnoj prejdeš, kraju dojdeš
pak te vleče spet – nazaj!
Pak od Tina – do Pavlina,
da gore na Vrhovčaku
vžijemo se dobreg vina
na finemu friškem zraku.
Denes jesmo, zutra nismo
živlejne je trpko, kratko
če po ces vinskoj hodiš
vse bu lepše, vse bu – slatko!
Samoborska vinska cesta
ljude dobre vole veže
i gdo po jne rada hodi
živlejne mu bude leže.
Ne znam jel mi je za piti ili moram domom iti?!!
stranica
Samoborska vinska cesta
ZBOG VINA SU MI I
LASI OPALE
Interview s najpozna jim samoborskim vinarom
Razgovor vodio: Franjo-Strina Gluščić
Ričet: Gospon Dragec, vi
ste duša samoborske vinske
udruge?
Gitarman: Je, je, duša, srce, gubec, požirak i črevo,
a če treba more i kaj drugo. Taj sam!
Ričet: Svjedoci smo da vaš projekt Samoborske
vinske ceste, posebno program Večeri vina i pjesme
bilježi sve više pozornos vinske publike. Možemo li
vas nazva čuvarom samoborske alko-scene?
Gitarman: Je, je, morete... Zaprav rekel bu vam
sve od početka. Jedne večeri 1957. leta gda si je
moj tatek malo spil, a i mamica je bila...
Ričet: Gospon Dragec, to je malo preopširno. Prosil
bi vas kraće.
Gitarman: Zapraf hoču reči da je sva ta naša vinska
tradicija na javnim prostorima naprosto zamrla.
Gdi sad moreš vide na ces pravega pijanca? A
gda se zmislim samo kak je negda bilo... I recesija
je tomu puno doprinesla: siromaki majne ideju
v ber je kaj nemaju penez, a oni pravi alkiči z
dubljim žepom su se zaprli po kle ma, jahtama,
pri Grgosu... I tak naša tradicija propada! Je,
moram reči, štel je Perović po tem pitanju nekaj
gore na Slavagori s Bakušem napravi i zebral je
dobru ekipu, ali to je samo jemput na leto. Zato
sam i pokrenul ovo, za sad je saki mesec jemput,
ali bumo skoro imali druženja saki keden.
Ričet: I Znika vam puno pomaže...
Gitarman: Je, je, hoče pomoči, ž njim litru strusim
dok si rekel keks!
Ričet: I Ma ca je s vama!
Gitarman: Je, je.... Moraš to malo zapakira v
kulturni celofan, inače bi nas poslali na lečenje.
A Ma ca je još prije mene delala na očuvanju te
naše tradicije, kaj delala, nekoji njezini članovi su
bili šampioni v tem pogledu. Ali, onda je sve to
nekak zamrlo, oni su se obrnuli konvencionalnim
kulturnim programima kak pesničkim večerima,
izložbama slika, predavanjima... I onda sam vudril
šakom po stolu: nemreju se zatre naše navade! I
sad smo si skup na realizaciji istog plana. I Ma ca,
samo kaj za razliku od prije gda su glavni bili njihovi
dečki, sad su z nami i ma čarke.
Ričet: Gospon Dragec, kak baš ideja za vinsku
cestu?
Gitarman: Kaj kak? Lepo! Kak ovi naši haleki i
bujzeki iz gradskega poglavarstva nemaju nikakof
plan za realizaciju infrastukturnih projekata, rekel
Dragec Pavlin
Giterman
sam sebi da bi baš bilo dobro napravi vinsku
cestu, kad drugo ni moči. I krenulo je...
Ričet: Mislite da samoborsko društveno okruženje
ima potencijal za vinsku cestu?
Gitarman: Kaj cestu! Kak se pri nam loče moremo
mam a o-put otpret!
Ričet: Vi ste jedan od napozna jih i najuspješnijih
samoborskih vinara. Je li početak bio težak?
Gitarman: Je, je... Vu sedmom stoleču neka hrvatska plemena, med kojima su bili i pretki Pavlinih,
došla su na ovo naše sadašnje područje...
Ričet: Gospon Dragec... Pitam za vaš početak!
Gitarman: Dobro, dobro, vi baš niš spametnega
nečete poslušat. A mogel bi vam pripovedat tri
dana! Je, je... Daklem, gdi smo stali? I moj početak
je bil jako, jako težak. Naročito dok sam hofiral
svojoj denešnjoj zakonitoj i dok sam se skrival po
trsju da me stari Pavlin ne bi skužil i z meklom po
pleči naprašil...Čudaj put sam i zmoknul i po ri
se sajnkal čez Vrhovčak, ali ljubav ne pita. Se to
čovek mora prejt! Osim ak ne ostane ledig, kak
, Strina. Kaj ne? Pokle sam se oženil, pak je bilo
lakše. Trebalo je samo fejst delat.
Ričet: Do kvalitetnog vina dug je put. Vinogradarstvo, vinarstvo, podrumarstvo...
Gitarman: Jemput smo pokojni gospon Sch.... i ja
bili v Francuskoj...
Ričet: Gospon Dragec, pa ne pišem putopisnu
reportažu. O tomu bu govoril gradonačelnik kad
se vra iz SAD-a. Mene vino interesira, da li je
bilo potrebno puno odricanja do sadašnje pozicije
vrhunskog proizvođača vina?
Gitarman: A joj, još pitaš? Jel znaš, dragi prijatel,
kulike tega sam ja pretočil dok sam došel do
sadašnje kvalitete. Sakojačkega gnoja sam moral
proba , okapa , šprica , pak sekira familiju i
sebe, lasi su mi od tega opale, koji put se i nok
sfrkali, ali ni mi žal. Se je poklem došlo na naplatu!
Jedino sad ova fiskalizacija probleme dela, ali ne
bu Linić dugo.
Ričet: Gospon Dragec, imate zanimljiv nadimak ̶
Gitarman? Što nam možete o tom reći?
Gitarman: Tam negdi v šezdese ma Ivo Robić i ja
smo v jednom hamburškom noćnom klubu upozali
četvoricu dugokosih mladića, kasnijih Beat...
Ričet: Hvala lepa, gospon Dragec, to nam je
poznato! Doviđenja i najte kaj zameri .
Gitarman: Kaj bi zameril? Nema gdo ni kemu!
HRVATSKA VINSKA CESTA
A
Šeks i Grbin, dva pajdaša
dva ustavna znalca naša
svoj posao silno vole,
ali im ipak draža ̶ čaša!
9
VINSKE
DROFTINICE
SINDIKALNI IZLET
Za jednog sindikalnog izleta na more u
Rovinj, jelo se, pilo, veselilo, plesalo, a nekoji
su se i drukčije zabavljali. Kad se u jednom
trenu za večerom digne predsjednik Sindikata
pozdravljajući domaćine i zahvaljujući na
gostoprimstvu ovim riječima: „Dragi naši
Rovinjani, hvala vam što ste nas ovako lijepo
ugos li u vašem lijepom gradu Poreču.“
BRAČNA NEVJERA
Jen član naše Ma ce bil je prvi put domaći
na svadbi. Siromak ni znal da je to odgovorna
uloga, pak se je držal muzike i čaše, uz veselo
društvo i puno pijače. Došlo je vreme da se
krene po mladenku. Prije tega se treba reći i
neka reč za oproštaj mladenca, jer denas je još
dečko, nigdar se više takov nebu domom vrnul.
Uz pozdrave roditeljima i braći, nazdravilo se
i budućoj vezi, uz želje da im se prvo leto rodi
sin, za m kćer, potom sako drugo leto dete i
da ih Bog v zdravlju poživi v „bračnoj nevjeri“
dok ih smrt ne rastavi.
E, domaći, domaći...
Stjepan Bošković
PRI BAČVE SEDIM
Pri bačve sedim,
brbotec vu brente
po ho brboče.
Tak bi si rad
još jenu kupicu spil.
Don Kupino zvisoka gledi
kak pravi gospon
vu prvome redu sedi.
Tak bi si rad
još jenu kupicu spil.
Bojim se te žlabrave babe:
kak kobec nad menom stoji
i brunda i brunda,
kupice broji.
Tak bi si rad
još jenu spil.
Sedim, milo ju gledim,
Bogu se molim
da ju vrag k susedi odnese
kaj bi vu miru bil
i još jenu kupicu spil.
Marijana Jaić
Dobro je dok rakiju pijete
kao aperi v.
Zlo je da ju pijete
kao impera v.
Ivan Dujmović
10 stranica
Pričam ti priču
Zlata Bujan-Kovačević
De rerum...
O tajkunima
Gospodična Marijana, već malčice
ocvala zaposlena dama, nakon velikog
kraha svojih dugogodišnjih zaruka, a
prije sudbonosnog susreta sa svojim
budućim mužem, nije baš dugo
tugovala, već je pažljivo razgledala po
zagrebačkim ulicama i kavanama ima
li koga ko bi njoj bolje pasal. Ali po
onoj: zmed muškoga i klozeta nema
velke razlike, jer kad su iz mača, tj.
prejdu tristri leta, onda su il´ zauze
il´ fest pokakani, a bogme i ne bogzna
kak ape tlih. Ali ipak su zleteli frajli
Marijani na put tri hofiranta, jen
čudniji od drugoga.
Najprije ju je počel pra
iz
ureda, jer bi ju kak slučajno strefil
jen gornjogradski gospon i ponudil bi
se da joj do doma odnese mrežice z
provijantom. Čak bi ju svaki put bez
uspjeha prosil, nek bi išla z njim u
Gradsku kavanu, na kavicu, među m,
dopus la mu je samo da joj nosi
teške mreže. Nikak joj nije bilo po
volji da ju neko ozbiljno poveže s m
staromodnim osobenjakom, šiljatog
crvenog nosića, s velikim škrlakom,
u masnom ibercigeru i s pišmevrit
mašlekom oko vrata, akoprem je on
bil iz plemenitaške obitelji i imal je
čist lepu palaču punu prekrasnoih
bibelota, s lskog namještaja, čak i
zbirku orkestriona. Štoviše imao je i
oldtajmer, svoju zelenu Lanciu koju
je posuđivao za filmska snimanja,
ali su mu ju deca iz vr ća (jer su
mu rekvirirali dio palače za dječji
vr ć) uništavala svojim penjanjem i
užasavala ga svojim prošnjama da nek
bi ih popeljal z m autom. Od srca ih
je mrzio, ponajprije jer je izgubio mir u
svojoj palači, dok se po cijeli dan njome
orila svirka plas čnih trubica koje je
on nazvao „prdofonima“, a dakako i
jer svoju ljubljenu Lanciu nije mogao
zaš
od njihova vandalizma.
Gospodična Marijana bila mu je
jedina utjeha. Osobito ga je očarala kad
mu je onak bistra, pametna i naočita
s puno strpljenja rastumačila zašto
satelit ne padne na zemlju, već prije
toga kruži i kruži oko zemlje, baš kao i
mjesec, služeći novovjekim tehničkim
vezama. Za uzvrat on se uspio Marijani
pohvali kak je dječurliju doveo u red.
Opljačakli Lijepu Našu
ugrabili što im paše
al´ im sve to nije dosta još za vratom puku jaše.
O cijenama
Na tržnici svega ima,
a lisnica prazna, tanka...
Cijene rastu i divljaju,
skaču kao Vlašić Branka.
O ekologiji
Obećao je mališanima da će ih doista
provoza gradom u svom automobilu,
ako ispune malu zelenu plas čnu
kantu za smeće svojom kakicom.
Oduševljeni klinci, dok su njihove
dokone tete pile crnu kavu, nimalo ne
mareći što im u dvorištu rade š ćenici,
poradili su zdušno na tome da ispune
uvjet. Padale su malene gaće i kake
je bilo svugdje i po svima, ali kan ca
nije bila ispunjena ni do pola. Što je
bilo dalje u gospodinovu dvorištu
Marijana nije saznala, jer se odselila iz
centra grada, pa sada valjda gospodin
koju drugu damu zove na kavicu.
Drugog joj je pretendenta
predstavio davni prijatelj, zabrinut za
njeno zdravlje u tako očitoj samoći, i
to vrlo naočitog, visokog, simpa čnog,
doduše malo plješivog inženjera. Bilo
je čudo da već nije oženjen pa se
Marijana potrudila da ga što bolje
upozna. Nakon nekoliko susreta u
kavani, odlučila je da ga isproba pa ga
je pozvala k sebi. I s gao je mirišljav,
izriban, s golemim buketom ruža.
Navalio ju je ljubi stručno i zdušno
i pos gao je čudo da je Marijana
očarana njegovim milovanjem s gla
do svoga vrhunca, ali prije nego što
bi i počeo da je svlači primamljivi
inženjer je na njoj mirno zaspao. I nije
se više pojavio. Navodno je imao neke
obveze, ali to baš i nije bilo sasvim
sigurno, jer je prijatelj ustvrdio da
inženjer često tako zaspi i na svom
radnom stolu u uredu...
Treći, zanimljivi rumeni plavokovrčavi geolog, oduševio se Marijanom,
ali nikako nije mogao shva
kako
jedna činovnica može zna o flori i
fauni čak i više od njega. Pa ona zna
i la nsku nomenklaturu za obični
drač?!! Odlazili su na izlete u planine i
ljetovališta, pjevali u duetu, nadmetali
se i ljubakali, on je zaista bio zabavan.
Na pitanje znanaca da li je dobar
u svemu, Marijana je potvrdila da
doista i jest, ali da je čudi što mu
ponekad dah ima miris na spaljene
automobilske gume. On je isprva umio
dobro sakri da voli kad god može
nevidljivo strusi u sebe nemali broj
konjaka. A bili su oni već dogovarali
da će se uze , da će oboje preseli
na pola puta od svojih prebivališta,
kako bi zbog službe ipak bili bliže. Ali
kad je on pate čno ustvrdio da će je
ubi , ako ne bude njegova, Marijana
je shva la da je zadnji čas da raskine
vezu. Prilika joj se ubrzo ukazala, jer
je on brzojavno zamolio da mu posudi
poveću svotu novaca, koju će joj
dakako vra od prve plaće. Marijana
je iskoris la šansu računajući da novac
neće vidje nikada, ali da će i ljubitelj
konjaka mora dodatna sredstva
za svoj tajni sport ubuduće nabavi
drugdje. I tako je bilo.
Desetak godina kasnije, prilikom
posjeta najbližim toplicama Marijana
je ugledala poznato lice. Dvoje
vremešnih zagrljeni su šetali na
mjesečini, geolog je i dalje uspješno
bunario, sve dok opet ne posudi
poveći novac da ga spiska na konjake.
Marijana je treći put duboko odahnula
- spasila se na vrijeme!
Makar zemlju loše vode
stalno sebe nagrađuju.
Gule, ruše, lažu, kradu,
Hrvatsku nam zagađuju.
O gospodarskom rastu
Lupili nam harač-mjere,
reforme se skroz provode,
al´ privrednog rasta nema
jer šeprtlje zemlju vode.
DOLE MOJ DODOLE
Moj dodole brate mili
zar su malo dvori bili
još voda naša treba
pus nam bar dio neba.
Ti kupa bi se, moj dodole
diga dvore kraj obale
ogradija bi Kupare
doveja bi i svoje kuvare.
Nećeš tamo mirno spa
odgovor ćeš morat da
duh maršala će da pita
što stvorio si za Tita.
Di si bio, što si pio
čiju kravu podojio
di, Boga mu, nesta žito
di je profit – zlato skrito?
O šo si preko grane
di ideja ne može da omane
al´ pazi se moj dodole
tamo greške jako bole.
Tamo vuci pravdu kroje
svi lopovi njih se boje
imaj mjeru, glad uguši
da te vučko ne nanjuši.
Anastazija Noršić
Foto strip
stranica
11
12 stranica
Зауставља пандур ауто који је ишао пребрзо:
- Возили сте пребрзо, возачку дозволу молим.
- Немам возачку, одузели ми је пре шест месеци због вожње у
пијаном стању.
- Дајте онда саобраћајну.
- Не могу да вам дам саобраћајну, обично је у касети, али када сам
у њу стављао пиштољ којим сам убио власницу аута коју сам стрпао у
гепек, нисам приметио да је саобраћајна тамо.
Згранути пандур зове појачање које екпресно стиже.
- Господине возачку молим.
Возач извади дозволу и даде је без поговора.
-Саобраћајну молим.
Опет возач даде саобраћајну без поговора.
- Отворите касету.
Отвори човек касету, тамо ништа, празна касета.
- Отворите гепек.
Отвори човек гепек, празно, нема ништа.
- Господине, извињавамо се али колега рече да немате ни возачку, ни
саобраћајну, да у касети имате пиштољ и леш у гепеку.
- А сигурно је рекао да сам и пребрзо возио пичка му материна
лажовска.
Za one koji ne čitaju ćirilicu kratak prijepis gornjeg vica:
Pital je Štef Juru, negdi okoli desete vure, je li je morti kaj gablal, a
Jura mu je onak kratko rekel:
- Ni kapi!
Vuglec za manjine
GLAS PENZIĆA
SPOMINEK Z ZUBAROM
Jenega jutra ove zime sem s gnul našega preš manoga zubara Dinka pred takaj preš manom ber jom
„Pet više“, pak sem ga pozval na pijaču. Doktor je naručil
nekakšni kapa sečino, a ja dva laviča.
Na to me doktor pita: Je, Džoni, a zakaj mam dva?
Sem mu rastumačil da imam potrte i šuple zube, pak
mi se jen v zubima zgubi, a drugi mi je za lagodu v želucu.
Po tem mi doktor veli da bi mi on fletno i dobro, a za male
peneze, mogel porihta zube. Mi je rekel da bum brzo na
redu, kak on nima puno posla.
„Znaš, denes ludi ne mariju puno za zube, a vrag će
ga zna jel je to poradi recesije ili čega drugega. Praf za
praf , da velim, retki su oni kaj popravlaju zubala, a nit
se ne zmislim gda sam napravil zadnji most.“
Sem se malo zamislil o čem to on pripoveda, a i f sebi
se zapital:
„Kakšne to on dela moste, gda to delaju Viadukt, IGH
i Jure Radić?“
Pak me onda doktor pita:
„No, buš došel da porihtam te zube?“
A ja njemu velim:
„Znaš kaj, če ova vlada ostane, če potraje recesija, ne
daj Bog da nas strefi suša i potuče tuča, a kaj če mi onda
opče zubi gda ne bum imal kaj jes ? Kaj ne?“
Džoni
GDO JE DAL
POSEČI BREZE?
Na našem lepom trgu
(zovu ga i popikač!)
Jura na Vrhovčak bregu
zmislil jeden novi trač.
Pri Slakonjinoj hiži
tri su mlade breze rasle,
brzo su se razgranale,
Anastazijin toren zaklanjale.
A na tornu Lovro vuru
gledel je kak lepu curu.
Gda su breze pogled skrile
Lovri su se zamerile.
Gradske oce nagovori
da poseku stabla mlada
da bu Lovro i ležečki
prek trga gledel upoprečki
našu vuru, vreme merit...
Najte, ljudi, niš zamerit!
Iz vremena svog „srakanja“ zvlekla
Ranka Novosel
stranica 13
Vu zdravem telu...
Pi{e i mrlja:
FRANCEK-SINA(TRA)
KAZNA
Disciplinska komisija UEFA-e izrekla je drakonske
kazne gradonačelnicima Samobora i Zagreba. Evo
njihova dopisa: Zbog širenja govora mržnje na
ulicama vaših gradova odlučili smo se za kazne
koje će bi primjerene i upozoravajuće za sve gradonačelnike u Europi i
šire. Zašto to i čemu? Naš je fotoreporter, šećući vašim gradovima, uočio
i snimio grafite neprimjerena sadržaja. Navodimo samo neke: Mamiću
Cigane, Mamiću Srbine, Mamiću Arkane, HNS pederi, Pla ni plaćenik i
sl. Posebno teško kažnjavamo gradonačelnika Samobora jer se na samo
tridesetak metara od ulaza u zgradu
gdje stanuje, uz bankomat, nalazi grafit
Mamiću odlazi. Možete si misli kako
je sirotom gospodinu Mamiću kad
kriomice, noću, dolazi na taj bankomat
te podižući sto do najviše petsto kuna
mora čita tu gnjusnu poruku. Kazne su
izrečene jednoglasno, zasad se drže u
tajnos , a bi će objavljene u Narodnim
novinama.
MAMIĆ O SAMMIRU
Silni silnik i dopredsjednik silnog Dinama (i šire) svom silinom izdao je
silovito priopćenje: Moj filho, moj Sammir je predragocjen da ga prodamo
za budzašto, zato ostaje u redovima GNK Dinamo još najmanje dvadesetak
godina. Kod nas će bi mažen i pažen, neće igra ni trenira , tako da ćemo
ga uščuvanog proda bez nekih problema za veliku paru. Nadam se da svi
znate da očuvani oldtajmer vrijedi više nego sva blaga ovoga svijeta.
DOKTORE ODGOVORITE
SPOMINEK
Odgovara: dr. Puba, spec. obiteljske medicine
Spominaju se tri zagrebačka maturanta:
Prvi: Obečal mi je stari ak projdem s pet, da bu mi kupil pilu.
Drugi: Moj je meni rekel da bu mi pla l put u Indiju.
Treći: A moj je rekel: Ak ne maturiraš, upišem te u Dinamo da
Europa smije...
se cela
50 GODINA
50 godina je prošlo otkad je izgubljena lopta koja se otkotrljala prema
Jaski dok su 1963. godine dečki iz Vlaškovca igrali nogomet u Dragi na
Plešivici. Mislilo se da je konačno pronađena u Desincu i naravno trebala
bi vraćena. Loptu je u ime Zavičajnog društva Vlaškovčana u Samoboru
trebao primi dopredsjednik udruge Dragec, koji je s gnušanjem odbio
primi loptu rekavši: To ni naša lopta. Ova je stara, a naša je bila nova.
HAJDUČKO MLIJEKO
Nakon velikog uspjeha sa prodajom Hajdučkog piva, zimus je počela i
prodaja Hajdučkog mlijeka, jogurta, sira i putra. Po tome kako Hajduk igra
uskoro će poče i prodaja Hajdučke kamilice.
Franjo Tucić, Karlovac: Muči me jedan veliki problem. Moj seksualni
život je duže vrijeme bio ravan nuli, pa sam ja svu svoju nakupljenu energiju trošio na rekrea vnom nogometu. U posljednje vrijeme sve se promjenilo. Moj seksualni život nikada nije bio bolji. Žena mi izvodi takve eskapade
u krevetu koje nikad nisam mogao ni zamisli pa mi ponekad bude i malo
neugodno. Kako bilo da bilo, meni je savrešeno, ali me je mučila jedna sumnja. Kako se od jedne pasivne žene koja je do sada samo legala u krevet i
raširila noge pretvorila u takvu gricu. Posumnjao sam na da ima ljubavnika, pa sam je otvoreno upitao. Ona je samo rekla da gleda porno filmove
dok ja igram nogomet i da je sve iz njih naučila. Doktore, govori li mi žena
is nu ili imam razloga za brigu.
Dr. Puba: Dragi gospodine Tuciću, i vi sigurno na televiziji gledate
nogomet, a to ne znači da igrate kao Ronaldo, s te strene nemate nikakvih
razloga za brigu.
Katarina Hlap, Klanjec: Dragi doktore Puba, ja uvijek kažem mome
mužu da ne bi stalno padao u nesvijest kada bi manje pio, a on kaže da s
alkoholom ubija sve bacile i da zato nije nikada prehlađen. Probala sam i ja
njegovu “dezinfekcijsku rakiju” i bilo mi je cijeli dan zlo. Tko je u pravu – on
ili ja?
Dr. Puba: Draga Katarina, samo zato što je vaš muž malo nježnije prirode
i tu i tamo padne u nesvijest, to ne znači da mu rakija ne krijepi i jelo
i dušu. Ali, zašto je vama pozlilo od “vode života”? Preporučam da hitno
odete na sistematski.
Viktorija Ma ć, Zagreb: Poštovani doktore Puba, moj muž je h o da
se ja oblačim u Crvenkapicu, a on u vuka i da takvi idemo u krevet. Ja sam
pristala i sve je bilo u redu dok se jednog dana nisam ranije vra la s posla i
našla ga u krevetu sa Snjeguljicom, a on se obukao u lovca. U čemu je problem?
Dr. Puba: Draga Viktorija, nema nikakvih problema, vaš muž nije
pomiješao Crvenkapicu i Snjeguljicu. Jer da je vuk legao sa Snjeguljicom,
značilo bi da se vaš muž odao alkoholu preko svake mjere.
Ljiljana Knego, Dubrovnik: Dragi doktore, ne razumijem zašto muškarci
čak i kad imaju 80 godina moraju izlazi s «dečkima»? Moj muž mi se zbilja
na glavu popeo s m svojim «dečkima» s kojima samo cuga.
Dr. Puba: Štovana Ljiljana, a što bi vi, da ide van s curama? Razmislite o
tome prije nego što ga s tavicom zveknete po glavi.
14 stranica
MALI OGLASI
Mejnam dva ministra za porez na vikendicu. Šifra: Zoki
Iščem ženu. Nemam, hižu, nemam auto, nemam vikendicu.
Nema kaj nemam! Šifra: Ivek
TV najave - Sulejman Veličanstveni,
123.422 epizoda
Sultan u neprilici
- Dakle, pašo, čuo si što sam rekao. Za noćas će mi treba
jedna svjetlije pu , ne previše visoka, po mogućnos
crvenokosa – mislim da je to broj 56.
- Ali, svijetli sultane, od 51 do 57 su plavuše. Možda bi to bila
broj 59 – ta najviše podsjeća na tvoju neprežaljenu Hurem.
- A je li visoka?
- Od 59 do 63 su izrazito visoke. Mislili smo...
- Nikako ne želim neku lojtru kraj sebe. Treba mi jedna
malena, s kojom se može lako barata . A ima li velike sise?
- Broj 42 ima najveće sise u haremu. Ako se radi o veličini...
- Nije dobro ni da su prevelike, onda utoneš u njih i možeš
se i zadavi , a onda ode Tursko Carstvo! Dobro, crvenokosih
nemamo baš mnogo?
- Navodno ih ima u Irskoj, ali to je daleko na zapadu.
- Morat ćemo organizira neki vojni pohod do tamo, no
bojim se da će nam treba mornarica. A ja se bolje osjećam
na konju nego u čamcu...
- To ćemo svakako učini po tvojoj zapovijedi, ali najprije
imamo pohod na Siget u Ugarskoj.
- To je onaj grad koji brani onaj tvrdoglavi Hrvat – kako se
zove – Zrinski?
- Taj lupež odolijeva svim našim napadima. Već smo izgubili
silu vojnika.
- Imam neki loš osjećaj kad se spomene taj Siget. Ne zvao se
ja Sulejman Veličanstveni, baš mi muka dolazi... Ali vra mo
se mi haremu. Dakle, crvenokosa, ne previsoka, širokih
bokova... Naći ćeš već nešto.
- A da dovedem nekoliko njih, pa da bude pravi grupnjak?
- Bolje nemoj. Kad ih vidim više, pada mi koncentracija... A
sada idi. Moram se malo odmori .
- Po tvojoj zapovijedi, svijetli sultane!
Janko Dimnjaković
IZ ŽUPNOG UREDA
nes(p)retno sročene
župne obavijesti
U nedjelju se daju prilozi za novi sag. Svi koji žele nešto
napravi na sagu, neka se jave u župni ured da im damo papir.
Marija Jelić i Vinko Magdić vjenčali su se 24. listopada
u našoj crkvi. Tako je završilo prijateljstvo koje je trajalo od
školskih klupa.
Za one koji imaju djecu, a to ne znaju, u prizemlju imamo
dječji vr ć.
Župnik će održa oproštajnu propovijed, nakon čega će
zbor zapjeva “Radujte se, narodi”.
Budući da je slijedeće nedjelje Uskrs, zamolit ćemo
gospođu Anu da na oltar položi jaje.
U utorak u pet popodne održa će se sastanak Kluba
mladih majki. Sve one koje žele posta mlade majke neka se
jave u ured svećeniku.
Druge nedjelje na jutarnjoj misi solis ca će bi gosp. Stanić.
Nakon toga će župnik govori „O tom strašnom iskustvu.“
Zahvaljujući župnikovoj boles , nedjeljne mise za
ozdravljenje neće se održava do daljnjeg.
U svojim molitvama sje te se onih koji su bolesni od naše
crkve i zajednice.
Učenici osmih razreda u petak popodne u 17:00 h u crkvi
će izves “Hamleta”. Poziva se pučanstvo da prisustvuje ovoj
tragediji.
Servisne informacije
ŽELJE, POZDRAVI
I PORUKE
Sabornicima kojih ni na
sjednic: Blago onom tko
rano poludi
Cugerima vu saborskom
restaurantu: Bolje bi pijan
nego star
Aboliranim kuharima RSK:
Croa o u srcu te nosim
Prijatelu Slavku od obiteli
Šegon: Divno je bi
nekome nešto
Dragoj Milanki njeni mili i dragi:
Djevojka sa sela
Agenciji za domjenke: Evo
mene moji ljudi
Vladi Šeksu još puno mandatof:
Godine ne brojim
Bedas m strateškim
partnerima: Hajde da ludujemo
Udbaškim skrivačima:
Igra bez granica
Nezaposlenima:
Ima li nade za nas
Nositeljima saborskih
povlas ca: Ja sam na te naviko
Dragom Ra miru u Puli:
Kad se prijatelji rastaju
Ministru poljoprivrede ma kak
se zval: Maslina je neobrana
Načelniku policije:
Moj mali je opasan
Miloradu za nova pupanja:
Neka pa koga smeta
Dragom Željku, ginekologu:
Ovo mi je škola
Ministru zdravstva skoro ozdravljenje: Svi pjevaju ja ne čujem
Koalicijskoj vladi: Uzalud vam
trud svirači
Jadranka Iveku ugodan odmor:
Zbog tebe sam to što jesam
Ministru financija: Ciganka mi
gatala na travi
Vlas koja brine za Hrvate u RS:
Hej salaši na sjeveru Bačke
Ratomir Čačić sam sebi:
Ja sam Varaždinec
Esdeopvcima izbačenima iz
stranke: Ja se konja bojim
Upropaštenim hrvatski
selakima: Ne dirajte mi ravnicu
Dragoj vesni da zaustavi sve
tužbe. Njen Vučić:
Zaustavite Dunav
Lofcu, pajdašu Nadanu:
Pjevaj mi pjevaj sokole
Razvodnjenim slavonskim
mljekarima: Vesela je šokadija
Hrvatski horror
CINESTAR NA
OTVORENOM
BOŽIĆ U KOLOVOZU ̶ dužničko depresivna drama; prosječna hrvatska obitelj
uz bazlamaču i pivo slavi otplatu zadnje
rate za dug učinjen u predbožićnoj maniji
kupovanja.
IGRE GLADI ̶ komedija za popišat; premijer
i ministri igraju đapanezu u redu za ručak
pred javnom kuhinjom.
MALI BRAT ̶ VELIKA FRKA, ustavni triler;
SDSSB zabija kajle kome s gne i kad hoće.
NEPRIJATELJ PRED VRATIMA – fiskalno
nametnički; zgode i nezgode poreznog
inspektora na placu i po bir jama.
NIMFOMANKA ̶ erotska crna komedija
zabune ̶ čista zbunjola; mala Hrvatska daje
svima, pa je drma tko s gne i kadgod hoće.
OLDBOY ̶ eduka vni triler; stari dečko
predaje na seminaru o odgoju djece.
PRAVI TRENUTAK ̶ povijesni spektakl; o
13 stoljeća hrvatskih promašaja, a pravi
trenutak nije pronađen.
SAVJETNIK ̶ kartaško naporni; Đoni uči
Klaksa belu i cela im se bir ja smije.
SNJEŽNO KRALJEVSTVO ̶ dokumentarni
povijesni spektakl; tri dana snijega i leda
prije dvije godine u Splitu.
SVIJET TAME ̶ noir dokumentarac; pogled
na RH iz svemira, iznutra, sa strane, izvana,
iz prošlos i iz budućnos .
ŠEGRT HLAPIĆ ̶ dječji film noir: mali Zoki,
uvijek spreman za svađu, svima dijeli
savjete i govori da baš to ne zna, a na sve
strane se hvali da je zadovoljan sa svime što
je učinio.
ŠUTI ̶ nijemi film u boji bez tlova i
glazbe; o sabornicima koji u svom mandatu
nisu imali ništa za reći.
VISOKA MODNA NAPETOST ̶ glazbena
melodrama; o svađi dviju dama oko pelerine
u skladištu Karitasa.
VOLI JE ILI NAPUSTI ̶ emigrantsko nepovratni; hrvatska mladež na svim meridijanima
i paralelama.
ZAGORJELA LJUBAV ̶ erotsko kulinarski
dokumentarac; prodavač inox posuđa
na prezentacijama zbog zaljubljivos i
zagorenos svaki put ponosno proda
sredstvo za čišćenje.
Ričetov vremeplov
stranica 15
16 stranica
Fašnički vodič
Sanoborski fašnik
Samoborski fašnik
Što je i kakav je fašnik u Samoboru
najbolje je pita našu staru strinu Doru;
mi ćemo se probudi rano u zoru
da svi uživamo ići na tu foru.
Mi ćemo na fašnik puno jes i pi
i bit ćemo sa kremšnitama jako si
i neke maske će si otkrit svoje ri ,
a mi ćemo od smijeha suze li .
Fašnik je već tu došao sad,
on zah jeva veliki trud i rad.
Ove godine će Princ Fašnik bi gad
i slušat njega gluparit je mentalni pad.
Sraka je uvijek dobra i lijepa cura
kad ona zakreš nastane jaka bura.
Princ Fašnik ju zavidno sa tribine gura
i viče joj u lice:“Ti jedna glupa pura.“
Na samoborskom fašniku
ima puno maska,
ali znaj da svima fali u glavi daska.
Maska jedna po jedna lijeno na
pozornicu kaska,
al fašnik je tu bolji nego što ga ima Jaska.
Samoborski fašnik je nama jako zgodan,
uvijek u veljači je on svima jako modan
i već je desetljećima kod nas uhodan
i neće nikad zločestom Princu bit prodan.
Najljepše je za fašnik kad je tama,
kod pozornice stoje on i jedna dama
uvijek pod čudnom maskom sama
i apsolutno je neka fama koja namiguje nama.
Samoborski fašnik je svačiji san,
tu mi provađamo šale svaki dan,
iz normalnos bježimo u ludilu van,
to je život dostojan da bude „fun“.
Edita Požežanac
Za nekega je fašnik
ka pravi raj,
a nekteri bi šteli
da mu brže dojde kraj.
Nekemu norije premalo,
drugemu preveč
gda je o fašniku reč.
Nekteri su pijani
još od fašnika lani.
Vre budu drugačke
larfe zmislili,
da bi se nekam
drugam s snili...
Trebali bi majne nore
pametnejšega posla se prije !
Fašnik kratko traje,
ali puno norcof daje.
Gda ga budu vužgali
norije bu dost,
drugi dan bu čista sreda,
potem korizma-post!
Vre budu larfe
v ormar pospravili,
da bi se starim
poslum bavili!
Ohladili glave
fašničke slave.
Došli budu dani vruči,
za nekega i kipuči,
gda bu treba nekaj
spametnega odlučit.
Treba bu brzle glave
skup de ,
za boljitak Samobora
misli poče ...
Nada Bošković
Fašnik može...
Fašnik može riješi
sve naše probleme ̶
tu nema dileme.
Fašnik može,
svi da znate,
otplaćivat dug na rate.
Može još i više ̶
mjesto snijega donijet kiše.
Fašnik može i u Vladi,
može, može ̶ čuda radi ̶
bez šećera kavu sladi.
Predsjedniku može reći
da je nitkov
i da šu ̶
jer predsjednik
bistru vodu mu .
Fašnik može, može
da vas svuče ̶
sve do kože.
Al´ ne može
branit meni
da ne kažem
sve što želim!
Ivan Dujmović
Fašnik je došel
Nekaj bi vam poveda štela
sprelubleni puče moj
a sad čkomete, vu čitatela gledete
vuha gor zdignite
ni z nožni palci ne makivajte
Kak je rekel človek jeden
na pisalu jako vreden
Nigdar ni tak bilo, da ni nekak bilo
pa ni vender nebu da nam nekak ne bu
kaj , kak bi bilo da ne bi nikak bilo!
ne bi bilo nikak, ni tak kak je bilo!
Tak je rekel praf
i niš se ni zlagal nit prenemagal
Ne znam već ak hopšem
f podrapanom žepu
il stojim na glavi il pigavom repu
betega je grda, pala mi na pleča
i niš nejde na bole, vsaki dan je veča
vu vuhu mi fučka, od poli kof mučka
Na svu velku sreču
fašnik nam je došel
zmaskirala se jesam
rubaču sem dobila i škornje i gače
i lepo mi pašeju velike mustače
uz fertun od mužače
Jemput buju valda prošli črni dani
fašnika bum slavila opet ko i lani
da se n
ne pripe da izgubim formu
molim se dan saki
zza lumperajsku normu
Vlasta Mažuranić
FFašnik mazohist
Sako leto se pojaviš
I se ljude spremeniš
Saki oče negdo drugi bi
Od stvarnos se skri
Norija traje kednof par
Jer ponori mlad i star
A onda gda dojdeju k sebi
E onda je jaj si ga tebi
Sa krivica je baš tvoja
Prestupima nema broja
Na galge te deneju
I na kraju vužgeju
Zato se meni čini
Da nisi baš čist
I da si zasigurno
Nekakof mazohist
Zdravko Škrapec
Naopački kaput
Mužek moj dragi, kaj to delaš,
kaj te ni sram?
Hodiš po Sanoboru
kaj da si nor,
ponašaš se kak bedak,
Kaj si čist ponorel?!!
Oblekel si si kaput naopak!
Ženo moja, se ja to znam!
Ti pojma nimaš
da je v Sanoboru maskenbal.
Mora se maskira
i mlad i star.
Ja druge maske nimam,
pak sem si mislil
da bu dobro tak
da si oblečem
kaput naopak!
Nisam ja jedini
kaj je oblekel
kaput naopak...
Naši poli čari
se stalno preoblače
kak veter puše,
a ponašaju se
kaj da nimaju duše.
Zato naj bu tak,
dok jje v Sanoboru maskenbal
ja bum nosil kaput naopak!
Nada Brglez
IMPREŠUM
Ričet uneredili: Fiskalizacija, gladna nacija, Branko Šegon Šuga, Slavko Linić Kolera i Kuga, Peđa Grbin Cuga, Vladimir Šeks loče, loše nam vino toče,
korupcija i mito, Drug Tito, Ivo Josipović Pionir, Zoran Milanović Kaskader, Vesna Pusić Pusa, Kesedžija Musa, Vučić i Mali Sloba, vjerni gazdi do
groba, Ćiro spolna manjina, Gordan Jandroković Čuča, Ivan Vrdoljak Vrda, neko po tavanu mrda, Marina Lović Maznul, Josip Perković Zoro, Ivica i Marica, susedova Barica,
vujča i vujna, špajza i kujna, onaj kaj Samoborom drma, Natko Gaberc Voda, Mario Anušić Krov, Marijan Kižlin Betega, Željko Radovanić Linić, Joško Bule Ćelo, Štef Kožić
Koža, Jana i Roža, Mile Vranešić Popa, Franjo Gluščić Strina, Dragec Pavlin Gitar, Igor Jaić Vokal, Krunoslav Znika Cvik, Sonja i bik, Štef Bošković Črevo, Štefek Grgos Špilja,
Luka Ćazim Pornić, Davor Čakanić Chuck, Andrej Lapajne Croata, muži z brega, Klax i Žega, Kruno Vezmarović Pipa, Petrica Kerempuh Šmit, Nena Miklenić Mama Ubu, Branka
Beljak Snjeguljica, Sanja Vodopija Kockica, svaka kocka hoće da se bocka, Brad Pi , ote vi meni lepo v....
Ričet z domače kujhne, humoris čko-sa rički list – Izlazi prigodno. Adresa uredništva: 10430 Samobor, Perkovčeva 59, pp 62 – Telefon / fax: +(0)1 3363-637
– Web: w.w.w.ogranak-mh-samobor.hr – E-mail: [email protected]
Nakladnik: Ogranak Ma ce hrvatske u Samoboru – Za nakladnika: Gordan Črpić – Glavni i odgovorni urednik: Zoran Perović – Grafički urednik: Igor Šoić – Uredništvo: Zoran Perović,
Igor Šoić, Ivo Markulin, Josip Prudeus i Zdravka Škugor Federbar – Likovna oprema, karikature i fotografije: Boris Adamek, Branimir Doro ć, Vladimir Fresl, Domagoj Perović, Marko
Amić, Branko Ilić, Slavko Topolovec, Miroslav Georgijevski, O o Reisinger, Krešimir Kveštek, Nikola Listeš, Dado Kovačić, Ivica Jambrešić, Žarko Lue ć, Čedomil Mišković, Emil
Strniša, Ana Gezi, Zoran Perović – Suradnici na tekstovima: Ranka Novosel, Anastazija Noršić, Ivan Šoić – Maleni, Josip Prudeus, Nada Bošković, Zdravko Škrapec, Janko Dimnjaković,
Ivo Markulin, Edita Požežanac, Stjepan Bošković, Ivica Kole ć Džoni, Nada Brglez, Milivoj Marton, Marijana Jajić, Ivan Dujmović, Zlata Bujan-Kovačević i Zoran Perović.
Priprema: MI – obrt za grafičku pripremu, Samobor – Tisak: OFFSET, Zagreb – Naklada: 1500 kom – Izdano u suradnji s Turis čkom zajednicom Grada Samobora.
© Copyright 2024 Paperzz
