SREDSTVA ZA GAŠENJE POŽARA I NJIHOVA PRIMENA Materija dovedena u neposredni kontakt ili u prostor gde se gorenje odvija, koja određenim delovanjem trajno prekida započeti proces gorenja, naziva se sredstvom za gašenje požara. Sredstva za gašenje požara treba da ispunjavaju određene uslove da bi mogla odgovarati svojoj nameni i upotrebi, i to: da gase efikasno, da su upotrebljiva za gašenje većeg broja materija, da su postojana pri čuvanju i skladištenju, da ne stvaraju otrovne produkte prilikom raspadanja ili pri gašenju, da ne podržavaju gorenje, da im je upotreba jednostavna, da ne ostavljaju štetne posledice na materije koje gase, da su jeftina, da, po mogućnosti, nisu provodnici elektriciteta. Izbor sredstava za gašenje i način njihove upotrebe zavisi, većim delom, od: sadržaja materije, tj. od hemijskog sastava gorive materije, veličine i količine materije koja gori, veličine i jačine požara, količine toplote i toplotnog zračenja, prostora gde je požar nastao. PODELA SREDSTAVA ZA GAŠENJE POŽARA 1. 2. 3. 4. Sredstva za gašenje požara mogu se podeliti prema: agregatnom stanju, nameni, načinu dobijanja i načinu delovanja. 1. 2. 3. a) Prema agregatnom stanju dele se na čvrsta (zemlja, pesak, prah) tečna (voda,pena) gasovita (ugljendioksid,haloni,vodena para) 1. 2. 3. 4. 5. b) Prema nameni dele se na sredstva: za gašenje požara Klase A (voda, pesak, haloni i neke vrste praha) za gašenje požara Klase B (pena, prah, haloni, ugljendioksid) za gašenje požara Klase C (prah, haloni, ugljendioksid) za gašenje požara Klase D (specijalna vrsta praha, pesak) za gašenje uređaja i postrojenja pod naponom (ugljendioksid, prah, haloni) 1. 2. c) Prema načinu dobijanja dele se na: prirodna (zemlja, pesak, voda) industrijska (ugljendioksid, pena, prah, haloni, vodena para) 1. 2. 3. d) Prema načinu delovanja dele se na : sredstva koja deluju intertizacijom-razredenjem (ugljendioksid pena, pesak) sredstva koja deluju hlađenjem (voda, neke vrste pene) sredstva koja deluju antikatalitički (prah, haloni i neke vrste pene) 1 Sredstva za gašenje požara odlikuju se kombinovanim dejstvom na proces gorenja. Međutim, za svako sredstvo za gašenje požara karakteristično je jedno dominirajuće dejstvo. Tako na primer, osnovni efekat gašenja vodom je ohlađivanje žarišta i plamena, penom izolacija, a prahom i halogenim ugljovodonicima - inhibiranje. Proizvođači navedenih sredstava za gašenje daju preporuke za svoje proizvode, za koju su klasu požara namenjeni. Prema JUS ISO 3941, standard objavljen u Sl. listu SRJ" br.5/94 postoje sledece klase požara: Klasa A: Požari koji obuhvataju čvrste materije, često organske prirode, pri čijem gorenju se normalno formira žar, Klasa B: Požari koji obuhvataju tečnosti ili utečljive čvrste materije, Klasa C: Požari koji obuhvataju gasove, Klasa D: Požari koji obuhvataju metale. Količine sredstava za uspešno gašenje požara, teško je precizno odrediti, jer to zavisi od: vremena slobodnog razvoja požara, početka i kraja gašenja, kalorične vrednosti materije i brzine gorenja istih, broja i veličine delova materija koju je požar zahvatio, požarnog opterećenja prostora, koji je požarom zahvaćen, od okoline, koju takođe treba braniti pred širenjem požara i vremena, potrebnog da se požar ugasi. GAŠENJE VODOM Za gašenje požara vodom značajne su njene fizičko - hemijske osobine koje su nam uglavnom poznate. Voda je pogodno i efikasno sredstvo za gašenje čvrstih gorivih materija (Klasa A), a može se u posebnim slučajevima, na odgovarajući način, upotrebiti i za gašenje tečnih i gasovitih materija, kao i uređaja i postrojenja pod naponom električne energije. Voda se koristi za gašenje požara: tinjajućeg materijala (drvo, tekstil, slama itd.) u obliku punog ili raspršenog mlaza, mazuta i drugih zapaljivih derivata nafte sa temperaturom ključanja iznad 800C u obliku raspršenog mlaza, električnih postrojenja, uz preduzimanje mera bezbednosti, uglavnom u obliku raspršenog mlaza, u zatvorenim prostorijama, na primer u brodskim skladištima u obliku vodene pare, za zaštitu objekata ili hlađenje konstrukcija. U odnosu na druga sredstva za gašenje voda, ima sledeće prednosti: velika sposobnost odvođenja toplote, široko je rasprostranjena i jeftina je, lako se transportuje na velika rastojanja i u obliku punog mlaza, može da se nabaci na udaljena i teško pristupačna žarišta požara, hemijski je neutralna i neškodljiva, mehanička energija vodenog mlaza može se iskoristiti za rušenje gorivih delova objekta, stvaranje otvora za provetravanje itd. 2 Međutim, pored navedenih dobrih osobina voda, ima i niz nedostataka koji ograničavaju njenu primenu kao sredstva za gašenje požara, i to: pri niskim temperaturama zbog smrzavanja otežana je njena upotreba, ne gasi požare tečnih gorivih materija koje imaju temperaturu ključanja ispod 800C. šteta pričinjena vodom (zgradama, prostorijama, vrednosnim predmetima) može dostići velike razmere mnoge materije u kontaktu sa vodom nabubre i postaju znatno teže što može izazvati razna odronjavanja, dobar je provodnik elektriciteta, bez dodatka sredstava za kvašenje teško prodire u sredinu koja gori kod požara praškastih materija (guma, mrki ugalj). Mnogi materijali i predmeti su osetljivi na vodu što može usloviti promenu njihovog sastava i kvaliteta i dovesti do rastvaranja i neupotrebljivosti. Posebno su opasne štete prouzrokovane vodom u muzejima, umetničkim galerijama i zbirkama, arhivima, bibliotekama, naučnim institutima, elektronskim postrojenjima i slično, te iz tog razloga za te sredine treba odabrati povoljnije sredstvo. NAČIN UPOTREBE VODE KAO SREDSTVA ZA GAŠENJE Mlaz vode možemo upotrebiti na četiri načina tako da dobijemo: puni mlaz (sl. 1a) raspršen mlaz (sl. 1b) kombinovan mlaz (sl. 1c) vodenu maglu (sl. 1d) a) b) c) d) Slika 1. Načini upotrebe mlaza vode PUN MLAZ Pun mlaz (sl. 1a) karakteriše neprekidno, kompaktno i brzo strujanje vode, sa odgovarajućim dometom i mehaničkim efektom - udarom. U prvoj trecini mlaz je još pun i zatvoren, a snaga mlaza najveća. U drugoj trećini mlaz dobija oblik luka, a na kraju mlaz je potpuno rasprešen i ima najmanju snagu. Koristi se kada treba vodu dobaciti na veće daljine i kada vatrogasci zbog jakog zračenja, odrona i dr. ne mogu da priđu blizu požara. 3 Puni mlaz dolazi do izražaja kada se želi dejstvovati na određenu tačku, zatim kroz uzan otvor, na primer kod gašenja skladišta drva ili visokih objekata. Velika silina udara omogućava duboko prodiranje u žarište kao i rušenje krovnih pokrivki i gorivih delova objekta, a može se koristiti i za stvaranje otvora za provetravanje i odvođenje dima i toplote itd. Ukoliko se ne nosi nikakva zaštita za oči mora se držati bezbedonosno rastojanje od najmanje 3 metra. Ako treba mlaz vode dobaciti na veliku visinu i daljinu, a mlaz treba da ima jaku udarnu moć, pritisak treba da bude 6-9 bar i veći, a kod manjih požara (naročito kod požara u stambenim objektima) dovoljan je pritisak od 2-3 bar. Kod gašenja manjih i srednjih požara najcešće koristimo “C” mlaznice (Ø 52 mm) sa prečnikom usnika (Ø 12 - 14 mm). Kod gašenja velikih požara, koristimo još i “B” mlaznice (Ø 75 mm) sa prečnikom usnika (Ø 18 - 22 mm), kao i topove za vodu. Ako se gasi sa topovima za vodu obezbeduje se veći domet mlaza. Medutim, u praksi se često pravi greška kod upotrebe topova, jer isti vrlo brzo potroše vodu u vatrogasnim vozilima. Gašenje topovima se koristi samo za brzo suzbijanje plamena ili glavnih žarišta požara i kada imamo dovoljne količine vode za gašenje. Probama je utvrdeno da mlaz vode ima najveći horizontalni domet pod uglom mlaznice od 320, a vertikalni pod uglom od 800. Žarištu požara se treba približiti što je moguće bliže, po mogućstvu mlazničar sa mlazem treba da dejstvuje sa višeg položaja nego što je žarište požara. Neefikasnno je da mlazom gasimo jednu tačku, već mlaz vode treba stalno pomerati tako da hladimo najvece površine materije koja se gasi. Kada u unutrašnje prostorije nije moguće pravo pogoditi predmet koji gori, u praksi se to čini tako da se mlaz vode pod određenim uglom usmeri u tavanicu, ili na zid, odakle se mlaz odbija i pogađa cilj. Kada nije moguće ući u zgradu, a nemamo odgovarajuće lestve, može se mlaz pod određenim uglom usmeriti kroz prozor, pri čemu je potrebno oceniti rastojanje. Gašenje može biti efikasno ako mlaz vode sa mlaznicom koja je pričvršćena na automehaničke lestve usmerimo u unutrašnji prostor. Mlazničar i njegov pomocnik moraju da vode računa o povratnom dejstvu mlaza (mogućnost pada i ispadanja mlaza iz ruke) pa se po mogućstvu zadnji par metara creva treba da postavi pravo, tako da se povratni pritisak po uzdužnoj osi creva prenosi na tlo. RASPRSKAVAJUĆI MLAZ Rasprskavajući vodeni mlaz je mlaz kod koga je srednja veličina prečnika kapi vode između 0,5 mm do 1,5 mm. Domet ovog mlaza je manji od dometa punog mlaza, sa manjim utroškom vode i većim efektom hlađenja i isparavanja. Koristi se: kada je plamen suzbijen za dogašivanje požara; za hlađenje i zaštitu određenih površina i konstrukcija od toplotnog dejstva i padanja iskri; za gašenje sena, slame i širih travnatih površina; za gašenje prašina; zaštitu vatrogasaca od toplote i produkata gorenja; za razblaživanje određenih zapaljivih tečnosti ispod koncentracija njenog gorenja. Raspršeni mlaz se koristi vrlo često u unutrašnjoj navali, a može i u spoljašnjoj u zavisnosti od željenog efekta. KOMBINOVANI MLAZ Kombinovani vodeni mlaz je sastavljen od punog i raspršenog mlaza. Ovaj mlaz omogućava vatrogascu lakše napredovanje kroz dim i gasove. Puni mlaz gasi, a raspršeni štiti vatrogasca od toplotnog zagrevanja, plamena, dima, gasova i prašine. Pravilna upotreba mlazeva i njihovo potpuno iskorišćenje je moguće samo tako što ce se vatrogasac držati osnovnih načela da što bliže priđe požaru. Udaljenje u tom slučaju ne sme biti veće od 7m, jer bi se zbog dužine mlaza smanjila vidljivost. Kada želimo dužinu mlaza povećati moramo smanjivati promer usnika mlaznice. 4 VODENA MAGLA Sa raspršivanjem vode u vodenu maglu, dobijamo veliku prednost pri gašenju, jer je voda postala još efikasnije sredstvo za gašenje. Vodenu maglu čine vrlo raspršene vodene čestice malih dimenzija (0,3-0,6 mm), što omogućava veliku površinu dodira izmedu čestica i gorive materije. Zbog povećane površine dodira vodena magla ima maksimalno ohlađujuci efekat (125 puta veći nego puni mlaz). Vodena magla istovremeno, jednim svojim delom apsorbuje i toplotnu energiju, zageva se i prelazi u gasoviti oblik - paru. Stvorena vodena para nad gorivom materijom sprečava dotok kiseonika do zone gorenja i deluje na plamen ugušujuće. Ugušujući efekat je veći što je veća količina vodenih čestica prešla u paru. Nije dovoljno da vodene čestice samo prelete plamen, iste moraju ostati u plamenu toliko vremena da se pretvore u paru. Deo vodenog mlaza koji se ne pretvori u paru je bez koristi izgubljen. Mlaz vodene magle ima u početku veliku brzinu 79 m/s, a domet je do 7 m. Pošto su raspršene čestice jako sitne i male, brzo izgube brzinu i padaju na tlo. Velika početna i manja završna brzina čestica omogućavaju vatrogascu-mlazničaru da se postavi tako daleko od plamena, da čestice dosežu pravo mesto i da ostanu u plamenu toliko vremena da ispare. Upotrebom vodene magle postiže se bolja zaštita od toplotnog dejstva i dejstva produkta gorenja kao i bolja vidljivost. Vodena magla ima prednosti nad punim mlazom zbog pokrivanja veće površine požara, veća sposobnost hlađenja i gašenja u unutrašnjim prostorijama (30-40 puta veća od punog mlaza s normalnim pritiskom), mogućnost gašenja tečnosti sa niskim plamištem (ulje,nafta), manja šteta koja nastaje na materiji koja je gorela, sprečavanje eksplozija prašina i gasova, manja elektroprovodljivost. Vodena magla ima i loše strane, koje su u poređenju sa dobrim skoro zanemarljive; ima manji domet, zbog čega se mora prići u neposrednu blizinu plamena (opasnost za vatrogasca), ima slabu udarnu moć u materiju koja gori, veći gubici u pritisku zbog raspršivanja vode, slab efekat kod gašenja požara na otvorenom prostoru. RUČNI I PREVOZNI APARATI ZA GAŠENJE POŽARA OPŠTE ODREDBE 1980. J U S Z.C2.020 Definicije, klasifikacija i opšti zahtevi koji se odnose na sve standardne tipove ručnih i prevoznih aparata za gašenje požara. DEFINICIJE Aparat za gašenje požara - naprava koja omogućuje izbacivanje sredstva za gašenje požara: izrađuje se kao ručni i prevozni. Ručni aparat - aparat čija masa u napunjenom stanju nije veća od 20 kg, izuzev aparata za gašenje vodom i vazdušnom penom prema standardu JUS Z.C2.O5O, čija masa u napunjenom stanju može da iznosi do 25 kg. Prevozni aparat - aparat snabdeven ručkom i točkovima za (ručni) prevoz čija masa u napunjenom stanju nije veća od 260 kg. 5 KLASIFIKACIJA U zavisnosti od vrste sredstva za gašenje kojim su napunjeni, aparati za gašenje požara dele se na sledeće vrste: aparati za gašenje hemijskom penom, sa oznakom Ph, aparati za gašenje vazdušnom penom, sa oznakom Pz, aparati za gašenje vodom, sa oznakom V, aparati za gašenje prahom, sa oznakom S, aparati za gašenje vodom i vazdušnom penom, sa oznakom VP, aparati za gašenje ugljen-dioksidom, sa oznakom CO , aparati za gašenje halonom, sa oznakom HL. Aparati za gašenje požara dele se i prema načinu izbacivanja sredstava za gašenje koji može biti: pritiskom koji nastaje usled hemijske reakcije, pritiskom inertnog gasa sabijenog u čeličnoj boci ili rezervoaru aparata, ručnom pumpom. KONSTRUKTIVNO-SIGURNOSNI ZAHTEVI 1. Konstrukcija aparata za gašenje požara mora biti takva da isključuje mogućnost povrede lica koje njime rukuje ili se nalazi u njegovoj blizini prilikom upotrebe i punjenja. 2. Svi aparati za gašenje na koje se odnosi ovaj standard, izuzev aparata za gašenje sa ručnom pumpom, moraju imati ugrađenu sigurnosnu napravu (ventil) koja sprečava porast pritiska iznad dozvoljene vrednosti. Od ovoga se mogu izuzeti ručni aparati zapremine rezervoara do 15 dm3 , a ispitnog pritiska do 25 bar. 3. Sigurnosna naprava mora stupiti u dejstvo ako pritisak u aparatu dostigne interval čija je donja granica 2/3 ispitnog pritiska, a gornja granica za 3 bar niža od isptinog pritiska. Ovo ne važi za ventile čeličnih boca. 4. Sigurnosna naprava ventila čelične boce mora stupiti u dejstvo ako pritisak u aparatu poraste na 170 ± 5 bar za boce čiji je ispitni pritisak 190 bar, 195 ± bar za boce čiji je ispitni pritisak 225 bar i 215 ± 5 bar za boce čiji je isptini pritisak 250 bar. 5. Sigurnosna naprava mora delovati potpuno pouzdano i ne sme biti izložena hemijskom dejstvu sredstva za gašenje. Mlaz koji ova naprava izbacuje pri aktiviranju mora biti usmeren u pravcu mlaza za gašenje ili priključka savitljive cevi, odnosno suprotno od normalnog položaja lica koje rukuje aparatom. 6. Zatvarač na rezervoaru aparata mora biti izveden tako da omogući bezopasno izjednačenje pritiska preostalog posle upotrebe aparata sa atmosferskim pritiskom odvrtanjem sa 1/3 navoja zatvarača ili spojnih elemenata. 7. Za čelične boce zapremine ispod 220 cm3 , koje se ne podvrgavaju ispitivanju pritiskom, proizvođač mora da preuzme garanciju sigurnosti u pogledu materijala i izrade. Na ovim bocama moraju biti utisnute sledeće oznake: - firma odnosno naziv i znak proizvođača, ako ga ima, - oznaka gasa (simbol), - godine izrade, - masa prazne boce sa zatvaračem i masa punjenja, u gramima (na primer: 150+40). 8. Na aparatima u kojih postoji mogućnost curenja sredstva za gašenje pre upotrebe mora se mlaznica osigurati podesnim štitnikom (od gume i sl.) koji je izveden tako da ga pritisak prilikom aktiviranja aparata lako izbaci. 6 9. Rezervoari aparata po ovom standardu, izuzev aparata za gašenje ugljen-dioksidom i aparata za gašenje sa ručnom pumpom, moraju imati osiguran dovoljan ekspanzioni prostor. Da bi se osigurao ovaj prostor prilikom punjenja, mora se rezervoar aparata puniti do odgovarajuće oznake ili prema uputstvu proizvođača. 10. Delovi koji služe za aktiviranje aparata (dugme, poluga, točak ventila i sl.) moraju biti plombirani ili zaštićeni drugim podesnim sredstvom kako bi se sprečila neovlašćena upotreba i olakšala stalna kontrola. Sredstva upotrebljena u ovu svrhu moraju biti takva da omogućuju nesmetano i brzo aktiviranje aparata uz upotrebu sile od najviše 50 N. 11. Konstrukcija aparata mora obezbediti siguran rad u uobičajenim klimatskim uslovima, a predviđenoj oblasti temperatura. Pod uobičajenim klimatskim uslovima ne smatra se smeštaj u vlažnim prostorijama, izloženost uticaju kiselinskih para ili drugih štetnih materija. OPŠTI ZAHTEVI ZA KONSTRUKCIJU, OBLIK, IZRADU I RADNE KARAKTERISTIKE APARATA 1. Aparat mora biti tako konstruisan da rukovanje njime bude jednostavno - da ga svako lice, posle čitanja kratkog uputstva, može sigurno upotrebiti. 2. Vreme aktiviranja aparata (vreme koje protekne od dejstva na napravu za aktiviranje do početka izbacivanja mlaza), pri temperaturi od 20° C, sme da iznosi najviše: - 5 sekundi, za ručne aparate, - 10 sekunci, za prevozne aparate. 3. Najmanje vreme neprekidnog pražnjenja (dejstva) aparata, prema ovom standardu, zavisi od mase sredstava za gašenje u aparatu i mora odgovarati vrednostima datim u sledećoj tabeli: Tabela 1. 4. Izrada rezervoara i čeličnih boca zapremine iznad 220 cm3 aparata na koje se ovaj standard odnosi mora odgovarati važećim tehničkim propisima za sudove za komprimirane gasove. Od ovoga se izuzima rezervoar aparata za gašenje sa ručnom pumpom. 5. Svi aparati koji u rezervoarima imaju neki gas pod stalnim pritiskom izuzev ugljen-dioksida moraju imati ugrađeni indikator pritiska. 6. Svi ručni aparati sa masom punjenja iznad 1 kg, izuzev aparata za gašenje koji dejstvuju sa ručnom pumpom i aparata za gašenje ugljen-dioksidom, prema standardu JUS Z.C2.040, moraju imati odgovarajući nosač za stabilno vešanje. Svi ručni aparati mogu imati i nosač za ugradnju na transportna sredstva koji mora biti tako izveden da omogućava lako postavljanje i skidanje aparata. Ručni aparati sa masom sredstva za gašenje iznad 3 kg moraju imati postolje ili dno izvedeno tako da je obezbeđeno stabilno stajanje aparata. Ovo važi i za aparate za gašenje ugljen-dioksidom CO22 i CO23, prema standardu JUS Z.C2.040. 7. Rezervoari aparata za gašenje moraju biti sa spoljašnje strane obojeni crvenom bojom. Sve unutrašnje površine delova izrađenih od materijala koji nisu otporni prema dejstvu sredstva za gašenje moraju biti zaštićene na odgovarajući način. 8. Izbor paterijala za izradu delova aparata prepušta se proizvođaču ukoliko standardom za određenu vrstu aparata ili tehnićkim uslovima navedenim u t 5.4 nije drukčije utvrđeno. 7 OZNAKE NA APARATU Aparati na koje se odnosi ovaj slandard moraju imati na rezervoaru ili nekom privarenom delu sledeće oznake: a) utisnute: - fabrički broj, - godina izrade; b) ispisane bojom koja jasno odudara od crvene boje rezervoara: oznaka aparata (prema posebnom standardu aparata), vreme neprekidnog pražnjenja, vrsta požara za čije je gašenje namenjen, posebno upozorenje, kada se aparatom ne smeju gasiti požari na električnim instalacijama, najveća vrednost napona električne instalacije do koje se aparat sme koristiti (ako je odobrena njegova upotreba za gašenje požara ovih instalacija), temperatumo područje u kojem je aparat upotrebljiv, naziv i adresa proizvodača, kao i zaštitni znak (ako ga ima), uputstvo za upotrebu u sažetoj i jasnoj formi, sa potrebnim slikama. RUČNI APARATI ZA GAŠENJE VODOM Aparat po ovom standardu prvenstveno je namenjen za gašenje požara klase A, a uz raspršeni mlaz može se upotrebiti i za gašenje nekih požara klase B. PRINCIP RADA Pritisak inertnog gasa, posle aktiviranja aparata, izbacuje vodu ili vodu sa sredstvom protiv smrzavanja u vidu punog ili raspršenog mlaza koji služi kao sredstvo za gašenje. Umesto inertnog gasa za izbacivanje vode, u aparat može biti ugrađena ili na njega priključena ručna pumpa. VELIČINA APARATA Aparati po ovom standardu izrađuju se u dve veličine u zavisnosti od predviđene količine punjenja. Tabela2. TEHNIČKI USLOVl I RADNE KARAKTERISTIKE 1. Vrednosti količine punjenja aparata moraju odgovarati vrednostima datim u tabeli. 2. Domet mlaza raspršene vode za gašenje mora iznositi najmanje 2 m, a punog mlaza najmanje 6 m. 3. Količina i pritisak gasa moraju biti takvi da je obezbeđeno ravnomerno izbacivanje mlaza vode za gašenje na predviđeni domet. Ostatak tečnosti u rezervoaru aparata, koji nije izbačen do kraja neprekidnog pražnjenja, ne sme biti veći od 10% prvobitne količine. 4. Aparati moraju biti snabdeveni mlaznicama i savitljivom cevi najmanje dužine 0,5 m za spajanje mlaznice sa rezervoarom. 5. Konstrukcija pumpe i oblik ručke pumpe moraju biti takvi da je rad sa pumpom lak; sila na ručki pumpe, kada je ova prazna, ne sme biti veća od 20N. 8 6. Aparati moraju biti snabdeveni elementom za puštanje i prekidanje mlaza tečnosti. 7. Aparat po ovom standardu mora biti sposoban za ispravan rad na temperaturama od 0 do +45° C i od -15 do +45° C kad je vodi dodato sredstvo protiv smrzavanja. 8. Naprava za aktiviranje aparata (dugme, poluga i slično) mora imati slobodan hod od 3 ± 1 mm. Ručni točak za otvaranje ventila na boci sa gasom mora imati slobodan hod od 30° , da bi se sprečilo aktiviranje aparata pre nego što se prekine žica za plombiranje. Ventil se mora otvarati okretanjem točka u smeru suprotnom od smera okretanja kazaljke na časovniku. 9. Aparat mora biti tako konstruisan da se koristi u uspravnom položaju 10. Aparat mora biti snabdeven ručicom takvog oblika i položaja da omogućava lako nošenje i rukovanje. PUNJENJE 1. Aparat po ovom standardu isporučuje se po pravilu nenapunjen. 2. Punjenje aparata čine voda (odnosno voda sa sredstvom protiv smrzavanja) i sabijeni gas. 3. Količinu i vrstu sredstva protiv smrzavanja vode, potrebnu za jedno punjenje aparata, određuje proizvodač, u zavisnosti od vrste i kvaliteta sredstva. Odstupanje količine sredstva protiv smrzavanja sme iznositi najviše +3% od vrednosti navedene u uputstvu za postupak punjenja. 4. Ako se sabijeni gas nalazi u Čeličnoj boci, na njoj mora biti označena vrednost mase gasa; dozvoljeno odstupanje ove mase je najviše + 10% od označene vrednosti. 5. Ako se sabijeni gas nalazi u rezervoaru, na indikatoru pritiska mora biti vidljiva vrednost pritiska i područje odstupanja, na temperaturi od 20° C. 6. Punjenje aparata mora u svemu odgovarati punjenju koje utvrđuje proizvođač aparata. ISPTIVANJE Ispitivanje aparata po ovom standardu vrši se prema odredbama standarda JUS Z.C2.022, međutim, s obzirom na svojstva odnosno princip rada aparata, od ispitivanja opisanih u tom standardu, primenjuju se samo sledeča: a) za ispitivanja tipa (aparat sa inertnim gasom): ispitivanje vibracijama (ako je predviđena ugradnja aparata na transportna sredstva), ispitivanje efikasnosti gašenja, ispitivanje otpornosti prema pritisku rezervoara, zatvarača čelične boce i savitljive cevi, merenje dometa i vremena neprekidnog pražnjenja, ispitivanje nepropusnosti, ispitivanje sigurnosne naprave; b) za ispitivanje tipa (aparata sa ručnom pumpom): ispitivanje efikasnosti gašenja, merenje dometa ralaza; c) za kontrolna ispitivanja (aparat sa inertnim gasom): ispitivanje otpornosti prema pritisku rezervoara, zatvarača, čelične boce i savitljive cevi, ispitivanje sigurnosne naprave. 9 PRENOSNI APARATI ZA GAŠENJE POČETNIH POŽARA VODOM (tip T-14 PO JUS-u Z.O2.025) Ručni aparati za gašenje početnih požara vodom, upotrebljavaju se za gašenje požara čvrstih materija: drveta, papira itd., a nisu za gašenje električnih uređaja koji su pod naponom. Sadržina korisnog sredstva za gašenje je 10l vode. Ovi aparati postoje i proizvode se u dve vrste. Jedni rade na principu hemijske reakcije između jake kiseline (H2SO4 ili HCl) i natrijum karbonata, pri čemu se oslobađa ugljen-dioksid (CO2), koji stvara pritisak u telu aparata i služi kao pogonsko sredstvo za potiskivanje sredstva za gašenje. Ovakav aparat je šematski prikazan na slici 2. Druga vrsta aparata koristi CO2 ili neki drugi komprimovani gas kao pogonsko sredstvo. Aparati koji rade na principu hemijske reakcije nose oznaku VH, dok oni koji rade pomoću komprimovanog gasa nose oznaku T—14 i V. Što znači da je kod prvih VH značilo voda hemijsko sredstvo, a kod ovih sa oznakom V, znači samo voda. Aparati koji rade pomoću hemijske reakcije, napunjeni su vodom, kojoj je dodat natrijumkarbonat. Ovaj rastvor se nalazi u telu aparata. Aparati su izrađeni od dekapiranog lima, koji je sa unutrašnje strane zaštićen od korozije. Pomoću navoja zatvarač zatvara otvor koji služi za punjenje rezervoara (ručno zatvaranje – otvaranje). Kroz zatvarač prolazi udarno dugme (koje se može pokretati gore – dole). Kada je aparat napunjen, udarno dugme se zaustavlja komadićem lima i zapečati se zbog kontrole. U metalnoj šupljikavoj korpici aparata se nalazi staklena ampula, koja je napunjena sonom ili sumpornom kiselinom. Na dnu korpice se nalazi spiralna opruga. Na spoljašnjem delu se aparata je postavljena mlaznica, a ispod nje se nalazi sigurnosni ventil, koji ima funkciju da u rezervoaru spreči stvaranje pritiska većeg od dozvoljenog. Slika 2. Presek aparata VH T-14: 1. udarno vreteno; 2. zatvarač; 3.gornja ručica; 4. sud; 5. donja ručica; 6. usnik; 7. osigurač; 8. staklena ampula; 9. metalna korpica; 10. postolje. Slika 3. Aktiviranje aparata 10 Dimenzije aparata: 670x225x173 mm, sadržina rezervoara 10 litara. Karakteristike aparata: • Težina punog aparata 15,4 kg • Količina vode 9 litara • Trajanje pražnjenja 50 sek. • Radni pritisak 3,5 bar • Probni vodeni pritisak 15 bar • Sigurnosni ventil se aktivira na 10 bar • Punjenje NaHCO3 (soda bikarbona) 0,5 kg • Punjenje H2SO4 ili HCl (sumporna ili hlorovodonična kiselina) 0,2 kg Prilikom upotrebe, aparat se donese u neposrednu blizinu požara. Tada se prevrne i udari iglom o čvrst predmet, kao što je prikazano na slici 3. Udarac ne sme biti veći od 20 kp, da ne bi oštetilo udarnu iglu. U momentu udara razbije se staklena ampula, i kiselina se pomeša sa rastvorom u telu aparata. Usled mešanja kiseline sa vodenim rastvorom natrijumkarbonata, odigrava se hemijska reakcija, kojom prilikom se oslobađa ugljen – dioksid (CO2), koji stvara pritisak u telu aparata, potiskujući vodu na usnik. 2NaHCO3 + H2SO4 → Na2SO4 + 2H2O + 2CO2 ili NaHCO3 + HCl → NaCl + H2O + CO2 U toku dejstva, u aparatu se stvara pritisak od oko 2,5 do 3 atm. Kada aparat počne da dejstvuje, mlaz treba upratiti u pravcu požara i početi sa gašenjem. Gašenje požara vrši se tako što se počinje gašenjem spoljne strane prema središtu. Na taj način je moguće požar lokalizovati i likvidirati. Ako bi se požar gasio počevši od sredine, tada bi se on, odnosno vatra rasturila i ne bi mogla da bude lokalizovana. APARATI ZA GAŠENJE RASPRŠENOM VODOM NAMENA, PUNJENJE I ISPITIVANJE Postoje dva konstruktivna rešenja aparata V9: 1. sa pogonom na CO2 Aparati V-9 namenjeni su pre svega za gašenje početnih požara klase A, a uz raspršeni mlaz može se upotrebiti i za gašenje nekih požara klase B. Pritisak gasa CO2 nakon aktiviranja aparata, izbacuje vodu (ili vodu sa sredstvom protiv smrzavanja) u obliku punog ili raspršenog mlaza koji služi kao sredstvo za gašenje. Aparati V-9 ne smeju se upotrebiti za gašenje požara električnih uređaja pod naponom. Aparat se puni sa devet litara vode i 80 grama CO2 gasa koji je smešten u čeličnoj ampuli. Ampula se veša na nosač glave. Pri aktiviranju uz pomoć udarne igle probija se ampula sa CO2 gasom, gas izlazi iz ampule u unutrašnjost cilindričnog suda, vrši se pritisak na vodu (4 do 6 bara) i vodu kroz gumeno crevo i mlaznicu istiskuje iz aparata. Posuda aparata se ispituje svake druge godine hladnim vodenim pritiskom od 18 bara. Ispravnost aparata se kontroliše svakih šest meseci. Kontrola ispravnosti obuhvata kontrolu mehaničke oštećenosti i kontrolu sadržaja CO2 gasa. 11 Slika 4. Ručni aparat za gašenje raspršenom vodom Dimenzije aparata: 250 x 190 x 175 mm Tehnički podaci: • Težina punog aparata 15 ± 0,45 kg • Količina vode 9 litara • Punjenje CO2 80-90 gr. • Vreme dejstva 50 – 60 s • Domet mlaza 4 – 5m (minimalno 2 m) • Temperaturno područje 0 – 45oC 12 Slika 5. Mlaznica sa crevom 2. Aparati pod stalnim pritiskom Pogonski gas (N2 – azot, ili vazduh) se nalazi pod pritiskom u ekspanzionom prostoru iznad nivoa vode. Pritiskom na ručicu otvara se izlaz i voda se potiskuje uz pomoć pogonskog gasa. Voda preko creva i mlaznice izlazi u raspršenom mlazu. Ventil aparata ima manometar, pa je omogućena kontrola pritiska pogonskog gasa u rezervoaru. • • • • • • Pogonsko sredstvo N2 ili vazduh Težina punog aparata 15 ± 0,45 kg Količina vode 9 litara Vreme dejstva 50 – 60 s Radni pritisak 10,5 bar Probni pritisak 16 bar 13 APARATI ZA GAŠENJE VODOM I VAZDUŠNOM PENOM "B" (BRENTAČA): Namena, punjenje i ispitivanje Ovaj aparat radi na pricipu klipne dvostepene pumpe. Klipne pumpe se u principu upotrebljavaju tamo gde su potrebni mali protoci tečnosti i veliki pritisci. Klipne pumpe imaju nedostatke: veliki gabariti i težina, mnogi delovi se habaju (ventili i dr.) i neravnomerni pritisak. Za vreme pogona (upotrebe) brentača se može stalno dopunjavati tako da se njome može neprekidno duže vreme gasiti. Glavni sud aparata rađen je do pocinkovanog čeličnog lima, cilindričnog je oblika i meko zalemljen. Sud je otvoren i poklopljen i u njemu je smeštena ručna pumpa kojom se iz suda izbacuje sredstvo za gašenje u vidu mlaza. Aparat brentača se ne sme upotrebljavati za gašenje požara elektrouređaja i instalacija pod naponom. Ako brentača gasi vodom, onda se puni vodom, a delovanje vode može biti neprekidno u toku rada aparata. Ako brentača gasi penom, onda se puni vodom i ekstraktom (penilom): na 14 litara vode sipa se jedno punjenje od 0.6 litara penila. Kod ovih aparata na kraju gumenog creva se postavlja specijalna mlaznica za penu. Prilikom gašenja vodom sa brentačom se može neprekidno raditi uz stalno dolivanje vode. Međutim, pri gašenju vazdušnom penom ne sme se u toku rada dodavati ni voda, ni penilo, jer bi se na taj način poremetio odnos između vode i penila. Može se sipati samo mešavina koja se prethodno napravi u drugoj posudi. Uz normalan rad, tj. oko 50 pokreta u jednoj minuti, dolazi do izbacivanja oko 10 l vode pa se na osnovu toga određuje kapacitet pumpe od 10 l/min. U slučaju da je aparat stalno napunjen tečnošću, treba ga zaštiti na niskim temperaturama da ne bi došlo do zamrzavanja. Kontrola aparata obuhvata sledeće : kontrola mehaničke oštećenosti delova aparata, kontrola ispravnosti ručne pumpe. Aparat se redovno kontroliše u pogledu oštećenosti i zaprljanosti delova. Naročitu pažnju obratiti na popustljivost glavnog suda aparata, kao i na ispravnost gumene cevi aparata. Svako oštećenje delova aparata mora se na vreme otkloniti. Slika 6. Ručni aparat za gašenje vodom i vazdušnom penom 14 Slika 7. Pumpa 15 Slika 8. Mlaznica sa crevom 16 LEĐNA PUMPA V25 – NAPRTNJAČA Primena: za gašenje šumskih požara... Naprtnjača je izrađena od gumiranog platna, na sebi ima otvor za punjenje, priključak za gumenu cev, ručku za prenos, prekoramenike, gumeno crevo i mlaznicu. Naprtnjača je aparat sa ručnom klipnom pumpom, a princip rada je isti kao i kod brentače. Pokretanjem užljebljenog rukohvata napred – nazad, voda se izbacuje iz rezervoara u raspršenom ili punom mlazu. Ako se gase požari klase „B“, prethodno se mora napraviti odgovarajuća smeša. Ekstrakt za stvaranje smeše za vazdušnu penu može biti proteinski ili sintetički. Tehnički podaci: • Masa punog aparata 28 kg • Gašenje penom: količina penila 1,2 lit • Gašenje vodom: količina vode 25 lit • Domet punog mlaza 10 m • Domet raspršenog mlaza 6 m • Vreme dejstva za jedno punjenje 4,2 min • U toku rada se može dopunjavati • Težina naprtnjače 2kg • Težina pumpe 1 kg • Temperaturno područje 0 – 60 oC Slika 9. Leđna pumpa v25 – naprtnjača 17 VATROGASNA CREVA Creva služe za dovod vode iz izvora snabdevanja do mlaznice. Prema funkciji creva delimo na dovodna i odvodna. Dovodna dovode vodu od izvorišta do pumpe. Odvodna odvode vodu od pumpe do mlaznice. Imamo creva koja rade pod većim pritiskom i ona koje rade pod vakumom. Dovodna i odvodna vatrogasna creva su standardizovana i data su prečnicima: Prečnik 110 mm sa oznakom A Prečnik 75 mm sa oznakom V Prečnik 52 mm sa oznakom C Prečnik 25 mm sa oznakom D Dužina creva je 15 m. Odvodna vatrogasna creva odvode vodu i druga sredstva za gašenje od vatrogasne pumpe do mesta požara. Izrađuju se od prirodnih vlakana lana ili konoplje, sintetičkih vlakana, "trevira" ili gume. Creva moraju biti otporna prema sredstvima za gašenje: voda, pena, prah, a u sledećim dimenzijama: Tabela 3.Ispitivanja Tip creva Protok vode Ulazni pritisak Dužina [l/min] [bar] creva [bar] A 6000 4 15 B 2400 4 15 C 1200 6 15 D 140 6 15 Radni Probni pritisak [bar] pritisak [bar] 12 25 12 25 12 25 8 15 Pritisak na kidanje [bar] 50 50 50 50 Creva se najmanje dva puta godišnje ispituju na radni pritsak. Kod ispitivanja creva treba proveriti u oba protočna pravca i mora biti pod pritiskom najmanje pet minuta. Pri tome se vizuelno kontroliše nepropusnost creva po čitavoj dužini. Creva koja su ispitana označavaju se posebnim brojevima koji se postavljaju na udanjenosti 0.5 m od kraja. Standardizovana su i creva prečnika 28 i 32 mm, a namenjena su za vozila sa prahom za gašenje, ili kod upotrebe vode za crevna vitla postavljena na vozila. Creva se moraju čuvati u suvim prostorijama na temperaturi od 278 do 293 K. Gumirana creva se pre namotavanja moraju posuti talkom. Ova creva se izrađuju od prvoklasne kudelje ili od lana, indijske trave, od veštačkog vlakna (najlon), a mogu biti aluminijumska i gumena. Creva od lana i kudelje nisu otporna na kiseline, a na habanje su delimično otporna. Izrađuju se u prečniku Ø25, 52, 75 i 110mm. Po dužini se rade Ø 25 (5, 15 i 20 metara), Ø 52 (15 metara), Ø 75 (20 metara), Ø 110 (20 metara). Creva za visoki pritisak: izrađuju se tako što se stavlja red gume pa red gumiranog platna, i tako više slojeva. Ova creva se upotrebljavaju na navalnom vozilu i služe za brzo gašenje. Montirana su na vitlu, na samom vozilu. Služe i za dobijanje vodene magle. Dužina ovih creva je i do 60 metara, a prečnik od 25 do 38 mm. Probni pritisak je preko 46 bara. Gumirana creva se mogu izrađivati od osnove i potke kudelje ili lana ukoliko se veštačkim putem odstrani prirodna smola. Ova creva su otpornija na vlagu i ne skraćuju se. Iznutra se stavlja košuljica od sirove gume ili se guma otopi i nalije, a zatim vulkanizira. Radni pritisak im je 18 bara, a probni 40 bara. Creva za dovod vode od usisne korpe koja je postavljena u izvorištu do pumpe se izrađuju od gume sa pletenim ili tankim tekstilnim uloškom i unutrašnjom čeličnom spiralom. Tekstil koji se primenjuje može biti od kudelje, lana, pamuka, veštačke svile i sintetičkih vlakana. Gumeni slojevi moraju čvrsto povezivati pojedine slojeve tkanine, 18 kao i samu spiralu. Spirala može biti potpuno ili delimično pokrivena gumom. Spirala se završava sa četiri navoja, čvrsto zbijeni jedan uz drugi. Najmanje jedanput godišnje creva treba ispitati na pritisak od 6 bara u trajanju najmanje 5 minuta. Ispitivanje se obavlja sa šest međusobno spojenih creva. Kod suvog usisavanja ovako spojena creva moraju izdržati podpritisak od 0.8 bara. Mokra creva treba sušiti na temperaturi između 278 i 293 K i to u vertikalnom položaju. Posle svake upotrebe treba creva dobro očistiti i oprati. Samo dobro osušena creva mogu se staviti na vatrogasno vozilo ili u spremište. Creva se čuvaju u spremištima, koja nisu vlažna, niti previše sunčana. Slika 10. Vatrogasno crevo za visoki pritisak Usisna creva izrađuju se u sledećim dimenzijama : prečnik 110 mm sa oznakom A dužine sa spojnicama 1.6 m prečnik 75 mm sa oznakom B dužine sa spojnicama 1.585 m prečnik 52 mm sa oznakom C dužine sa spojnicama 1.58 m prečnik 25 mm sa oznakom D dužine sa spojnicama 1.57 m Pored ovih dužina koje se u praksi najviše upotrebljavaju standardizovane su i sledeće dužine: Tip A dužine 2.5 m sa spojnicom, a bez spojnice dužine 2.4 m Tip B nema odstupanja od navedene dužine Tip C dužine 3.08 m sa spojnicom, a bez spojnice dužine 3.0 m Tip B nema odstupanja od navedene dužine. Slika 11. Dovodno vatrogasno crevo Upotreba creva: izbegavati postavljanje creva preko oštrih predmeta i naglih krivina i preloma. Održavanje creva: posle svake upotrebe creva obavezno oprati, isprobati i pogledati unutrašnju stranu, videti da se nije neki komad iscepao, odstraniti ga ili dotle crevo skratiti. Creva se čuvaju tamo gde ima cirkulacije vazduha. Zbog gume ne smeju biti izložena suncu. Treba ih sušiti obešene po celoj dužini. Gumena i gumirana creva nakon sušenja treba talkirati. PRIBOR UZ VATROGASNA CREVA. Univerzalni ključ prečnika 52, 75 i 110 mm služi da se prilikom spajanja creva dobro pritegnu, pogotovu dovodna koja moraju u potpunosti da dihtuju ili odvodna, kada su nova i kod kojih su puniji gumeni zaptivači. Slika 12. Univerzalni ključ 19 Dimenzije ključa: 448 x 105 x 12 mm Izrađuje se od legure aluminijuma sa dodatkom silicijuma. Crevna poveska se upotrebljava za povezivanje creva kod kojih se pojave pukotine kroz koje izlazi ovda tokom rada. Naravno, to je privremeno rešenje da se ne bi obustavilo gašenje ako crevo nije mnogo pocepano. - Poveska izrađena od prediva i metalne kopče je univerzalna, za sve dimenzije potisnih cevi. - Poveska izrađena od plastičnog materijala sa kopčom od metala, koristi se za dva stepena, za prečnik 52 mm i 75mm. - Poveska izrađena od metala, njena kopča omogućava primenu samo za jednu dimenziju cevi, a radi se u tri veličine Ø 25, Ø 52, Ø 75mm. Crevni držač, koji drži crevo kada se radi na visinama. Stavlja se ispod spojke a drugi kraj se zakači za prozor ili ogradu. Crevni nosač za nošenje većeg broja creva kada je potrebno polaganje na većoj udaljenosti od požara. Izrađuje se od kože ili drugog čvrstog fleksibilnog materijala. Crevni nosač, izrađuje se od kože, na jednoj strani ima ručku za nošenje, a na drugoj izbušene rupice za zakopčavanje. Crevo namotano u krug se veže crevnim nosačem, da bi se izbeglo odmotavanje (rasipanje) creva, tako spakovano crevo zauzima manji prostor u ostavi na vozilu ili na stalažama u skladištu. Ovako povezana creva se lako prenose i može se istovremeno nositi više komada. Noviji nosači creva se izrađuju od trevira, sa metalnom ručkom sa posebnim mehanizmom. Jednostavnim pokretom ruke, nosač se odveže i islobađa crevo što bitno utiče na brzinu postavljanja creva. Crevna vitla, su elementi koji omogućavaju jednostavnije postavljanje i prenos vatrogasnih creva, a i istovremeno se može položiti veća dužina creva. Crevna vitla mogu biti: - ručna prenosna - leđna - prevozna Ručno prenosno vitlo se nalazi postavljeno u vozilima i može se koristiti direktno sa vozila ili se može skinuti i ručno prenositi po potrebi. Leđno prenosno vitlo se ređe upotrebljava. Koristi se u slučajevima kada se creva polažu po lestvama i tamo gde je potrebno da vatrogasci imaju slobodne ruke zbog kretanja. U nedostatku takvog vitla, creva se povlače užetom na veće visine. Prevozno vitlo, može da primi više komada cevi. Koristi se za polaganje creva po ravnom terenu. Vitlo se nalazi pozadi vozila (za skidanje i upotrebu potrebna su dva lica). Pri polaganju creva treba proveriti svaku spojnicu, da li je dobro pričvršćena. Crevni mostovi se upotrebljavaju za polaganje creva preko puteva da se ne bi obustavljao saobraćaj. Mostovi se po potrebi mogu improvizovati na licu mesta. Radionički izrađen most, ulazi u sastav vatrogasnog vozila (najmanje jedan par). Pri izradi širina mora biti identična širini duplih točkova na vozilu. Debljina mosta mora biti takva da zaštiti creva: Ø 52, Ø 75, Ø 110mm. Postoji i sklopivi crevni mostovi, ispod kojih saobraćaju vozila. 20 ODRŽAVANJE VATROGASNIH CEVI Održavanje je neophodno za pravilan rad vatrogasnih cevi. Održavanje podrazumeva niz mera i postupaka kao što su: - vezivanje cevi (spojnica) - pranje i sušenje cevi - krpljenje cevi - zaprašivanje cevi (talkiranje) - ispitivanje cevi - skladištenje cevi Uređaj za pranje cevi Pranje cevi je neophodno posle svake upotrebe. Ako su cevi dosta prljave neophodno je vodi dodati deterdžent, a cevi potopiti u korita. Korita mogu biti od lima ili betonska koja se nalaze u vatrogasnim spremištima. Posle potapanja creva, lakše se skida prljavština. Pranje cevi se vrši u posebnim uređajima koji mogu biti ugrađeni ili prenosivi. Uređaj za pranje potisnih cevi svih profila ima dva gumena valjka kroz koje se provlači cev, a na valjke se dovodi čista voda. Creva se mogu po potrebi provlačiti više puta, sve dok se ne operu, a zatim se nose na sušenje. Pranje potisnih cevi se može vršiti i tzv. „hidromotom“. Ovaj uređaj služi za pranje cevi svih prečnika. Voda se može dovesti iz vodovoda ili pomoću vatrogasnih pumpi. Cevi se mogu vraćati u toku pranja, i tako uz obostrani prolaz dolazi do kvalitetnog pranja. Sušenje vatrogasnih cevi - Creva se najčešće suše u vatrogasnom tornju, gde se creva postavljaju na improvizovanim uređajima za dizanje. Konzola za cevi mora biti postavljena na visini, tako da creva dužine od 15 – 20 m budu potpuno ispružena. Ormari za sušenje creva. Na gornjem delu se nalazi ugrađen ventilator sa kaloriferom za grejanje i potiskivanje vazduha kroz police u ormaru. Sa bočne strane je uređaj za uključivanje elektro motora i termostata za regulisanje. Temperatura vazduha u ormaru ne sme biti veća od 38oC. Topli vazduh struji od gore prema dole (iako je specifična težina toplog vazduha manja nego hladnog), jer se radi o prinudnoj cirkulaciji vazduha dejstvom ventilatora. Crevo se osuši za 4 – 5 sati. Stalaže za potisne cevi, Police mogu biti izvedene tako da se na njih mogu staviti jedan ili dva reda dvostruko namotanih potisnih cevi. Stalaže moraju biti slobodne, da bi se po potrebi mogle premestiti. Potrebno je da police na stalaži imaju udubljenja kako bi krugovi namotanih cevi bili slobodno stojeći. Ako je osnovna konstrukcija stalaže metalna, police se rade od drveta, da bi se sprečila eventualna oksidacija gvožđa. VATROGASNE SPOJNICE Vatrogasne spojnice služe za spajanje svih cevi međusobno, cevi za pumpe i za druge uređaje. Spojnice se razlikuju po oznakama koje određuju nazivni prečnik: (kao i creva) A: 110 mm, B: 75 mm, C: 52 mm, D: 25 mm 21 Prema nameni vatrogasne spojnice se dele na: - spojnice za usisna vatrogasna creva; - spojnice za potisna vatrogasna creva; - stabilne spojnice; - slepe spojnice i - prelazne (reducir) spojnice. Sve spojnice se izrađuju od aluminijumske legure i ispituju se pre upotrebe: - usisne se ispituju na podpritisak 0,15 – 0,75 bar - potisne se ispituju na radni pritisak od 16 bara, probni pritisak od 25 bara i pritisak na kidanje od 50 bara. Spojnice za usisna creva se sastoje iz cevastog tela, kvačila, gumenih zaptivaža i metalnog osigurača. Kvačilo služi za spajanje sa kvačilom naredne spojnice. Ono mora biti lako i okretno. Čelični osigurač se radi od okrugle žice i ima zadatak da omogući okretanje kvačila, ali ne i aksijalno pomeranje po dužini creva. Pri spajanju usisne spojnice se zaokreću za 90oC Gumeni zaptivač kod usisne spojnice ima zadatak da u trenutku povlačenja vode obezbedi potpuno zaptivanje. Po završetku rada zaptivač obavezno pregledati, jer se pri rasklapanju usisnog voda, može uvući neka mehanička nečistoća (kamen, drvo ...) što može dovesti do oštećenja zaptivača. Spojnice za potisna creva. Po konstrukciji su slične spojnicama za usisna creva, s tim što je telo spojke nešto kraće, jer je crevo koje se na njega navlači elastičnije i lakše se prilagođava žljebovima. Ove spojnice se vezuju sa čeličnom pocinkovanom žicom (1,4 – 1,8) specijalnom mašinom za vezivanje. Pri spajanju potisnih creva, spojnica se zaokreće za 180oC 22 Slepa spojnica sastoji se od kvačila, gumenog zaptivaža i čepa. Upotrebljava se za zatvranje raznih otvora ( na centrifugalnoj pumpi, hidrantskom nastavku, hidrantu itd.). Sastoji se iz: kvačila, gumenog zaptivača, čepa. Prelazne (reducir) spojnice primenjuju se za međusobno spajanje creva ili armatrura različitih prečnika. Izrađuju se od aluminijumske legure (livene ili presovane) ili od obojenih metala. Stabilna spojnica ima na jednoj strani, na unutrašnjem delu navoj radi priključivanja na otvor centrifugalne pumpe, mlaznice, razdelnice i sve ostale armature. Kod ovih spojnica umesto grla na unutrašnjoj strani u nastavku kvačila postavlja se navoj za spojnice sa stabilnim elementom. 23 ARMATURA ZA ZAHVATANJE I SPROVOĐENJE VODE Sastoji se od: • usisne cevi • usisna korpa • prenosne pumpe • potisna creva • razdelnice • sabirnice • uređaj za ograničenje pritiska • umanjivač reakcije mlaza • hidrantski nastavci • mlaznice Usisna korpa. Usisna korpa, ima osnovnu funkciju da spreči ulaz krupnim česticama i nečistoći u usisno crevo i da drži stub vode u usisnim crevima. To je neophodno za vreme kad se početno dostavljanje vode vrši nalivanjem umesto upotrebom vakum uređaja, a takođe da drži stub vode u trenutku kad centrifugalna pumpa prestane sa radom. Usisna pumpa sastoji se od: Kućišta, Nepovratnog ventila, Ulaznog dela, Mehanizma za otvaranje ventila, Stabilne spojnice nazivnog prečnika 110, 75 ili 52 mm, Zaštitne mreže, čija je površina 2.5 puta veća od površine izlaznog otvora. Ispravnost usisne korpe ispituje se na taj način što se usisna korpa stavi na sto (ravnu površinu) i nalije vodom. Ako tada ne propušta sigurno neće propuštati ni kod većeg stuba vode. Usisne korpe se izrađuju u tri veličine i klasificiraju se prema spojki, koja je na njima ugrađena i to: "A" prečnika 110 mm, "B" prečnika 75mm i "C" prečnika 52 mm. Razdelnice. Razdelnica je vatrogasna sprava, koja služi za snabdevanje dva ili tri potrošača vodom od jednog izvorišta (vatrogasno vozilo ili cenrifugalna pumpa). Izrađuje se od aluminijumske legure. Sastoji se iz sledećih delova : Kućište sa jednim dovodnim i sa dva ili tri odvodna otvora. Pomoću nje se jednim dovodom raspodeljuje voda na više odvoda - mlazeva. Dovod vode do razdelnice obižno ide crevima Ø 75, a od razdelnice ka ovodnim otvorima različitim od kojih je jedan Ø 75 a dva po Ø 52 mm. Od razdelnice se formiraju mlazevi i to : levi kark - prvi mlaz, krajnji desni - drugi mlaz i kraći mlaz u sredini. Razdelnica se postavlja što bliže požaru radi što manjeg otpora trenja koji se javlja u užim cevima. Razdelnice mogu biti: dvodelne i trodelne. 24
© Copyright 2024 Paperzz
