Zapaljenske bolesti creva - šta jesti, a šta ne

Zapaljenske bolesti creva - šta jesti, a šta ne
Rezultati ispitivanja upućuju na činjenicu da pravilna prehrana može uzrokovati smirenje
bolesti nezavisno o upotrebi lekova.
Kod Crohnove bolesti i ulceroznog kolitisa javlja se nedostatak esencijalnih hranjivih materija
u organizmu (malnutricija) čiji uzrok mogu biti:




gubitak apetita zbog mučnine, bolova i smanjenog osećaja ukusa
povećan broj stolica, zbog čega se gubi dva do četiri puta više azota, kojeg treba
nadoknaditi povećanim unosom proteina
slaba probava hrane (maldigestija)
poremećen proces apsorpcije hrane (malapsorpcija).
Upravo zato u trenutku dijagnoze jedne od ovih bolesti nameće se pitanje kako s tim živeti
celi život i šta se uopšte sme jesti?
Rezultati ispitivanja posednjih deset godina, posebino nekoliko posednjih godina, upućuju na
činjenicu da pravilna prehrana može potpomognuti smirenju bolesti nezavisno od upotrebe
lekova, tj. može biti jedino terapijsko sredstvo u lečenju akutnog stanja.
Grupa britanskih lečnika iz bolnice Addenbrookes u Cambridgeu već nekoliko godina uspšno
leči Crohnovu bolest i ulcerozni kolitis posebnim načinom prehrane. Oni pre svega utvrđuju
koje su namirnice vezane uz razvoj bolesti te ih ukidaju iz bolesnikove prehrane. Smatraju da
je kod pacijenata koji se pridržavaju odgovarajuće dijete učestalost recidiva niža od 10 posto
godišnje.
Ne postoji jedinstvena dijeta
Pristup pacijentu je individualan, što znači da je vrlo teško napraviti univerzalnu dijetu za sve
oboele i povući crtu između dopuštenih i zabranjenih namirnica, jer nekim bolesnicima
pojedine namirnice odgovaraju, dok ih drugi ne podnose.
Hranu bi trebalo birati prema vlastitim telesnim reakcijama, tj. izbaciti iz prehrane namirnice
koje uzrokuju pogoršanje bolesti. Uz to, treba se pridržavati preporuka navedenih u tablici i
sedećih saveta:








hranu treba uzimati u više manjih obroka, svaka tri do četiri sata
izbaciti masna, pržena i pohovana jela
smanjiti unos jednostavnih ugljenohidrata (rafinirani šećer)
izbjegavati voće s visokim udelom šećera (ananas, grožđe, lubenica, suvo voće)
izbegavati namirnice s visokim uelom vlakana (mekinje, raž, kelj, praziluk i sl.), jer
vlakna mogu biti uzrokom grčeva, gasova i proliva
smanjiti unos mleka, a povećati unos fermentiranih mlečnih proizvoda
piti dovoljno tečnosti (najmanje osam čaša dnevno)
izbaciti alkohol, gazirane napitke, kafu i cigarete.
Hrana koja može pogoršati ulcerozni kolitis - oštri začini (biber, ljuta paprika, chilli, curry,
senf), natrijev glutamat i sorbitol (sadrže ga neke žvakaće gume i bombone).
Hrana koja može ublažiti ulcerozni kolitis - probiotici i prebiotici, riba i riblja supa, sluzave
supe od žitarica (pirinač, zob, ječam) i čajevi (kamilica, menta...).
Preporučene namirnice i one koje se ne preporučuju
NAMIRNICE
PREPORUČUJE SE
NE PREPORUČUJE SE
SUPE
nemasne supe od mesa (goveđeg, pilećeg), supe od pasiranog
povrća, riblje supe, supe od pirinča, griz,
sluzave supe od zobi i ječma
masne mesne supe, koncentrati supa, supe od
povrća koje se ne preporučuje
MESO
nemasno mlado meso (ćuretina, piletina, junetina, teletina,
jagnjetina, zečetina)
dimljena i usalamurena mesa, salame, paštete,
mesne konzerve, masno crveno meso, divljač
RIBA
morska i riječna bela riba (oslić, škarpina, pastrmka bez kože); u
manjim količinama tuna, skuša i losos
rakovi, dagnje
JAJA
tvrdo kuvana jaja
pečena jaja
MLEKO I
MLEČNI
PROIZVODI
sveži posni sir, jogurt, probiotici, prebiotici,
sojino mleko, sojin sir (tofu)
punomasno mleko, masni i suvi sirevi
HLEB I ŽITARICE
beli odstajali hleb, dvopek, testenina, pirinač, pšenični i kukuruzni sveži hleb i peciva, dizana testa, zob, mekinje, ječam,
griz, brašno
raž, susam
POVRĆE
bareno povrće bez kožice i semenki (krompir, šargarepa, spanać, paprika, kupus, kelj, luk, praziluk, krastavac, brokoli,
blitva, tikvice, paradajiz, mlada cvekla) u manjim količinama (ako se karfiol, keleraba, radič, matovilac, pečurke, rotkvice,
dobro podnose) - pasirani mladi grašak, pasulj i buranija te sitno
kukuruz, bundeva, patlidžan, ukiseljeno i
narezana mlada zelena salata
konzervirano povrće
MASNOĆE
maslinovo i suncokretovo ulje, margarin light
puter, svinjska mast, majonez, pavlaka
VOĆE
kuvano voće (kompot); kašice od voća (jabuka); oguljeno voće
(breskve, kajsije, banane, avokado, borovnice); proceđeni sok (od
pomoradže, grejpa, mandarine i limuna)
neoljušteno i suvo voće, smokva, šljiva, kruška,
višnje, trešnje, grožđe, jagode, maline, ananas,
lubenica, orah, badem, lešnik
ZAČINI
limunov sok, blago sirće od jabuka, so
alkoholno sirće, biber, senf, crvena paprika, origano,
cimet, đumbir, curry, chilli
SLATKIŠI
griz, pirinač, puding na obranom mleku, med, marmelada, biskvit,
kolači od pirinča i griza, petite beure keks
kolači s kremom, čokolada, kakao, sladoled, savijače
i lisnata tijesta; zaslađivač sorbitol
PIĆA
sokovi od preporučenog voća i povrća (bez šećera); voćni i biljni
čajevi (dunja, borovnica, kamilica...); negazirana mineralna voda
sva alkoholna pića, gazirana pića i gazirane
mineralne vode, kafa, jaki čajevi
Što biste još trebali znati
KVASAC NIJE POŽELJAN - Nedavno provedena ispitivanja na škotskom Medicinskom
fakultetu Ninewells pokazala su da dodavanje kvasca u hranu obolelima od Crohnove bolesti
i ulceroznog kolitisa tokom mesec dana dovodi do aktiviranja i širenja bolesti. Kad su
pacijenti bili podvrgnuti prehrani s malom količinom kvasca, bolest je naglo smanjila svoju
aktivnost. Kvasac se, u najvećim količinama, nalazi u hlebu, pa se umsto svežeg preporučuje
konzumiranje odstajalog hleba ili dvopeka.
OPREZ S MLEKOM - Ako ste primetili da nakon konzumiranja mleka patite od nadutosti,
mučnine, grčeva ili proliva, znači da imate intoleranciju laktoze (mlečnog šećera). To
označava nesposobnost probave mleka (šećera laktoze) zbog nedostatka enzima laktaze,
zbog čega se mlečni šećer sadržan u mleku ne razgrađuje u jednostavni šećer, nego se
pretvara u kratkolančane masne kiseline. To dovodi do izuzetno jakog prodora vode u debelo
crevo s posljedičnim prolivom. Deficit navedenog enzima, koji se javlja zbog oštećenja
sluznice tankog creva, vrlo je česta pojava kod obolelih od ulceroznog kolitisa i Crohnove
bolesti. U tom slučaju dobro se podnose fermentirani mlečni proizvodi, a dobar izbor je i
sojino mlijeko koje ne sadrži laktozu.
PROBLEMI S KAFOM - Kafa može inicirati ili pogoršati simptome bolesti. Prema britanskim
ispitivanjima, čak i mala količina kafe, čak jedna šoljica, može inicirati kontrakcije u crevima.
U slučaju proliva, kofein, koji ima diuretsko delovanje, oduzima organizmu preko potrebnu
tečnost.
UMERENO S CRVENIM MESOM - Klinička ispitivanja su pokazala da je moguć uticaj crvenog
mesa na pogoršanje bolesti. Ako nemate smetnji prilikom konzumacije govedine, junetine,
nemasne svinjetine i jagnjetine, savjetujemo vam da budete umereni (do dva puta nedeljno).
Nastojte izbjegavati i ćureće tamno meso. Verojatno ste primietili da možete nesmetano
uživati u belom pilećem mesu, ali pripazite na pripremu, jer se prženje i pohovanje ne
preporučuju.
JEDITE RIBU - Bogatstvo proteina, vitamina (osobito A, D i B2), mineralnih sastojaka
(kalcijum, fosfor, magnezijum, natrijum, jod i fluor), višestruko nezasićenih masnih kiselina i
umjerena količina masti, belu ribu stavljaju na sam vrh prehrane. Velika prednost ribe je i u
njezinoj lakoj probavljivosti i dobroj apsorpciji. Preporučuje se riblja supa s pirinčem i
šargarepom, te kuvana ili pečena riba u aluminijumskoj foliji (škarpina, oslić, brancin)
prelivena maslinovim uljem. Prema novijim istraživanjima, pokazalo se da plave ribe (tuna,
skuša, sardina) djeluju protivupalno, pa ih je poželjno uključiti u prehranu obolelih.
JAJA KAO IZVOR PROTEINA - Jaja su izvrstan i ekonomičan izvor proteina, stoga se
preporučuje konzumiranje kuvanih jaja jedan do dva puta nedeljno. Ne preporučuju se
pečena jaja ili omlet koji mogu izazvati pogoršanje bolesti.
MASLINOVO ULJE NORMALIZUJE STOLICU - Maslinovo ulje (bogato omega-3 nezasićenim
masnim kiselinama) povoljno utiče na creva tako što aktivira kontrakcije žučne kese te
pojačava peristaltiku tankog i debelog creva. Rezultat toga je normalizovanje stolice.
PREDNOSTI FERMENTIRANIH MLEČNIH PROIZVODA - Mnogi laktobacili prisutni u mlečnim
proizvodima stvaraju vlastiti enzim (laktazu) kojim razgrađuju mlečni šećer (laktozu) te na taj
način ublažavaju podnošljivost fermentiranih mlečnih proizvoda kao što su sveži sir, jogurt,
acidofil, bioaktiv LGG i sl.
Od 1985., kad su naučnici dr. Goldin i dr. Gorbach otkrili Lactobacillus rhamnosus, tzv. LGG,
provedeno je niz istraživanja o korisnim učincima probiotika, osobito LGG-a na ljudsko
zdravlje. Nauka je dokazala da Lactobacillus GG uspešno čuva celovitost sluznice želuca i
creva, utiče na motilitet i savitljivost creva, čuvajući normalnu crevnu peristaltiku te
pospešuje apsorpciju vode i elektrolita, posebno kalcijuma i ostalih hranjivih supstanci.
Lactobacillus GG, primenjen oralno, poboljšava sintezu IgA u tankom crevu bolesnika s
Crohnovom bolešću i ulceroznim kolitisom. Laktobacile možete uneti u organizam putem
raznih fermentiranih mlečnih proizvoda, a mogu se unositi i u obliku čiste kulture u formi
tableta ili praška.
VODITE RAČUNA O UNOSU TEČNOSTI - Čestim prolivastim stolicama gube se znatne količine
tečnosti, pa postoji opasnost od dehidracije. Gazirana pića koja sadrže šećer i zaslađeni voćni
sokovi loš su izbor za nadoknadu tečnosti kod proliva. Naime, šećer dodatno izvlači vodu iz
tela i ne skraćuje trajanje proliva.
Izgubljena tečnost nadoknađuje se nezaslađenim voćnim ili biljnim čajem, negaziranom
mineralnom vodom te supom pripremljenom od namirnica koje sadrže skrob. Supe od
pirinča, pšeničnog griza, krompira, šargarepe i pileća supa u mnogim kulturama godinama se
koriste kao lek kod ublažavanja proliva.
LEKOVITO BILJE - Preporučuju se čajevi od lekovitog bilja koje sadrži tanine i materije koje
smiruju upalu. Tanin deluje na sluznicu organa za varenje i čini je otpornijom. Količina tanina
u čaju zavisi od vrste čaja, ali i dužini kuvanja. Čaj se može pripremiti od kamilice, metvice,
stolisnika ili matičnjaka, zatim od kupinovog ili dunjinog lista od ploda borovnice.
NIJE SVEJEDNO KAKO PRIPREMATE HRANU - Neki postupci pripreme namirnica mogu
pogoršati stanje. U tu kategoriju spadaju npr. ukiseljeno povrće, mesni umaci (umaci od
pečenja), nedovoljno kuvano povrće ili pržena i pohovana hrana. Ne preporučuje se ni
pripremanje jela sa zaprškom, prženje i prelivanje jela grejanom, kuvanom ili prženom
masnoćom. Meso mora biti kuvano, pečeno (u aluminijskoj foliji) ili dinstano u vlastitom
soku, uz minimalan dodatak masnoće. Voće i povrće treba konzumirati isključivo u kuvanom i
pasiranom obliku, jer time sadržaj celuloze svodimo na najmanju moguću meru.
NUŽNA NADOKNADA VITAMINA I MINERALA - Kod svih obolelih od Crohnove bolesti i
ulceroznog kolitisa prisutan je deficit vitamina i minerala. Lekovi koji se najčešće koriste za
lečenje upalnih bolesti creva takođe smanjuju njihovu apsorpciju, stoga je nadoknada
izuzetno važna.
Vitamini - Manjak vitamina D jedan je od najčešćih nedostataka. Posebno se javlja deficit
vitamina A, C i E, čije antioksidativno delovanje štiti sluznicu organa za varenje. Da bi se
sprečila anemija, potrebna je nadoknada vitamina B12, a uočen je i deficit vitamina K koji je
od vitalne važnosti za zdravlje creva. Posebno je važna nadoknada folne kiseline, jer se u
prehrani ne koristi sveže voće i povrće, a deficit folne kiseline može povećati rizik od
tumorskih oboljenja crijeva.
Minerali - Potrebna je nadoknada kalcijuma, magnezijuma, cinka i selena. Kalcijum i
magnezijum su neophodni za zdravlje kostiju, selen je snažan antioksidans, a cink je
potreban u procesu zarastanja rana. Deficit cinka može izazvati razvoj fistula kod obolelih od
Crohnove bolesti.
Aminokiseline - Potrebna je i nadoknada aminokiseline glutamina, koju neretko nazivamo
"faktorom crevne propustljivosti" zbog njene važnosti za obnovu sluznice debelog creva i
pravilan rad creva uopšte.
Primer jelovnika za Crohnovu bolest i ulcerozni kolitis
UŽINA
RUČAK
UŽINA
VEČERA
Čaj (kamilica)
Sveži sir
Odstajali beli
hleb
DORUČAK
Kašica od banane i
jabuke
Pileća supa
Kuvana teletina
Pire krompir
Sos od šargarepe
Puding od vanile
Pileći rižoto
Salata od ribane cvekle
Bioaktiv LGG
Kuvano jaje
Ćureća prsa
Odstajali beli
hleb
Kompot od breskve
Riblja supa
Kuvana pastrmka
Pire blitva
Voćni sok
petite beurre keks
Okruglice od sira i pšeničnog
griza
Čaj (metvica)
Margarin light
Marmelada
Dvopek
Acidofil
Teleća supa
Teleći perkelt
Valjušci
Salata od ribane cvekle
Rolat s bananom
Pileći uštipak s krompirom
Čaj (borovnica)
Tofu
Toast šunka
Odstajali beli
hleb
Pire od
jabuka s keksom
Supa od povrća
Kuvana jagnjetina
Kuvani krompir sa šargarepom
Voćni
bioaktiv
Dinstano meso zeca
Palenta
Salata od ribane cvekle
Čaj (list dunje)
Bioaktiv posni sir
Odstajali beli
hleb
Krem od banane
Riblja supa
Oslić pečen u Alu-foliji
Pire od spanaća
Puding na miksanom
kompotu
Testenina s mlevenim mesom
Salata od šargarepe
Acidofil
Čaj (matičnjak)
Margarin light
Med
Dvopek
Voćna kašica
s keksom
Supa od povrća
Dinstana ćuretina
Bareni pirinač
Salata od ribane cvekle
Voćni bioaktiv
Teleći uštipak s noklicama od
griza
Kompot od breskve
Pileća supa
Kuvano pileće belo meso
Pire krompir
Blagi sos od pasiranog
paradajza
Koh od pirinča
Zapečeno testo sa sirom
AB kultura
Acidofil
Kuvano jaje
Ćureća prsa
Odstajali beli
hleb
mr.sc., Irena Martinis, dipl. ing., Eva Pavić, dipl. ing., Irena Oreč, dipl. ing. - objavljeno u
broju 54 (06/07)

Download Report