E T N O G R A F S K I FILM, NJEGOVO ZNAČENJE I PRIMJENE Milovan Gavazzi Etnografski f i l m ' je novija o z n a k a , izašla iz p o t r e b e , da se k r a t k i m i z r a z o m o z n a č i j e d n a grana (žanr) filma, koja se na neki način »iskrista lizirala« k r o z d n l j e vrijeme i tražila zasebnu o z n a k u i mjesto, napose u okviru d o k u m e n t a r n o g stručnog o d n o s n o n a u č n o g filma. P o č e c i etno grafskog filma idu z a p r a v o d a l e k o u prošlost filmskih snimanja: sve d o onih filmova p o u č n o g z n a č a j a i svrhe, često u g e o g r a f s k i m okvirima, o stranim zemljama i njihovim d o m o r o c i m a — b i l o u r a z m j e r u čitavih d u žih filmova b i l o fragmenata (u žurnalima i sličnim p r o s v j e t n o - o b r a z o v n i m f i l m o v i m a ) . U tim o k v i r i m a i s t a k v o m n a m j e n o m ima toga m n o g o i danas — p a č e i t a k v o g a (npr. u žurnalima), što m o ž e imati p r v o r a z r e d n o značenje p a i trajnu n a u č n u vrijednost (a da realizatori k a t k a d a nisu toga p r a v o ni svijesni!). A l i se p o r e d rnnoženja o v a k v i h manje više slučajnih, nesistematskih, v e ć i n o m fragmentarnih filmova etnografske sadržine j a v l j a v e ć dosta d a v n o i nastojanje, d a se p o r e d filmova k a o naučnih d o k u m e n a t a s p o d r u č j a različnih n a u k a (geografije, b i o l o g i j e sa z o o l o g i j o m i b o t a n i k o m , medicine, veterine p a različnih grana tehnike itd.) filmski snimaju m n o g o b r o j n a zbivanja iz života i kultura tzv. pri mitivnih i p o l u c i v i l i z i r a n i h n a r o d a — d a k l e sve e t n o g r a f s k o u strogom smislu toga izraza ( k a k o j e gore o b j a š n j e n ) , a u p l a n s k i z a o k r u ž e n i m cjelinama t a k o đ e r značaja n a u č n o g dokumenta.'' K a o t a k a v j e d a n film v e o m a širokoga okvira, o b u h v a t a j u ć i z a p r a v o č i t a v ljudski rod (i p r o j e k tiran na osnovi najšire m e đ u n a r o d n e suradnje) i m a o b i se ostvariti film o l j u d s k i m gestama svih strana svijeta i s v i h vrsta — k a o j e d a n o d ' Označen ovdje ovako izrazom »etnografski« za oznaku svega onoga, što ima u nauci o narodima i kulturama značaj opisnoga (»faktografskoga«, skupIjačko-dokumentarnoga, bez posebne intencionalne obradbe). ^ Dakako za one, koji naučno područje etnologije ne ograničavaju samo na negradsko (negradansko), t. j. malo ili manje civilizirano stanovništvo ljudskih zajednica sa slojem visoke civilizacije, nego tu obuhvataju i cjelokupni tradicio nalizam svih grana i slojeva takvih ljudskih zajednica, nema te granice, pa se filmski zahvataju i svi izražaji građanskog društva sve do »vrhunaca« civili ziranog čovjeka. Primjer takva shvaćanja i njegove primjene u filmskom ostva rivanju može dati film Luc de Heuscha (profesora Slobodnog sveučilišta u Bruxellesu), poznat po svom kvalitetu i u pogledu filmske tehnike i režije i kompozicije, a pokazuje nama suveremenicima i svim budućim pokoljnjima manire i običaje kod jela u građanskom društvu (ovdje Belgije) kao značajnu sliku iz naše civilizacijske stvarnosti, sa svim pozitivnim i negativnim. dokumenata o č o v j e k u i n j e g o v i m m i m i č k i m sredstvima izražavanja (način sjedenja, čučanja, geste k o d jela i p i ć a , k o d susreta ljudi, z n a k o v i gestama itd.). T u b i imale d o ć i d o izražanja sve male i velike, p a č e d u b o k e razlike m e đ u ljudima — gdje j e drukčiji prijateljski ili r o d b i n ski susret i p o z d r a v n a gesta ljudi sa sjevera E v r a z i j e s n j i h o v i m p o z n a tim p o z d r a v o m nosom (prislanjanje nosa u z nos), drukčiji nekih C r n a c a p o i s t o č n o m Sudanu, g d j e o b i č a j traži, d a d v o j i c a m u š k a r a c a p r i susretu m e đ u s o b n o j e d a n na d r u g o g a p i j u n u (sa p r a z n o v j e r s k o m p o z a d i n o m ) , drukčiji stisak desnih ruku k a o k o d nas, negdje s o b l i g a t n i m c j e l i v a n j e m u obraz, negdje b e z toga itd. itd. Sve to m o ž e iscrpni dokumentarni film zahvatati, p a i nanizati na p o d e s a n način. A tim, izazivajući p o r e đ e n j a , pružiti stručnjaku gradu za studijske svrhe a inestručnjaku priliku za proširenje o b r a z o v a n j a p o z n a v a n j e m ljudi, njihovih najrazličnijih na vika, načina saobraćaja i si. K a o k o d svake vrste filmova, postavlja se i k o d o v e etnografske grane pitanje njena raison d'être. A na t o i m a n e k o l i k o o d g o v o r a . D a j e etnografski film — p r e t p o s t a v l j e n o stručno valjan i vjeran i tehnički b e z p r i g o v o r a — naučni dokument, o tome j a m a č n o n e b i trebalo trošiti riječi. Što o n m o ž e značiti danas i j o š više u d a l j o j i naj daljoj b u d u ć n o s t i n e treba b e z sumnje objašnjavati ( k a d n p r . snimlje nih p o j a v a više u o p ć e n e b u d e , ili b u d u bitno preinačene ili — tako đer za studij v a ž n o — m o ž d a j o š nepromijenjene o d r ž a n e ) . T a k o se danas sa d n a arhiva i z v l a č e etnografske fibnske snimke p r i j e pedesetaik godina, k o j e često č u v a j u živu sliku o n o g a , č e m u danas više nema ni traga, z d u š n o i s pijetetom se ocjenjuju i p r o b i r a i z njih ono, što j e film ski b o l j e i ostvaruju s e taikvim prastarim materijalom novi filmovi, k a t k a d a z a n a u č n e svrhe p r v o r a z r e d n e važnosti ( k a o primjer m o g u poslužiti snimke, k o j e j e snimala e k s p e d i c i j a h a m b u r š k o g m u z e j a 1908 d o 1910 na o t o c i m a O c e a n i j e , priređene nedavno* k a o naučni etnografski film o d o d a b r a n i h dijelova u z a o k r u ž e n o j cjelini — a takvih slučajeva ima više). A k a k o etnografski film m o ž e biti neke vrste n e p o r e c i v i naučni arbi tar p r i k a k v o m e t n o l o š k o m p r o b l e m u ili e t n o l o š k o j interpretaciji, n p r . pri k a k v o j e r g o l o š k o j pojedinosti — za t o m o ž e dati p o u č a n primjer slučaj, k o j i j e p r i k a z a o prof. Giinter Spannaus (Institut fiir V o l k e r k u n d e — Gottingen) i v r l o ž i v o svratio p a ž n j u etnologa na to, d a d o sada u o b i č a j n e o z n a k e z a različne tehnike modeliranja p o s u d a o d zemlje k a o »izvijanje« (Treibtechnik — aus d e m V o l l e n ) , »tehnika valjušaka« (Wulsttechnik) u d v i j e varijante — spiralno i paralelno nizanih v a ljušaka, »tehnika p l o s k i c a « ( L a p p e n t e c h n i k ) n e m o g u više odgovarati manje više šablonski u p o t r e b l j a v a n e i d a u p r a v o filmski etnografski dokumenti jasno p o k a z u j n , k a k o se o n e p r e p l e ć u i miješaju k o d istih p o s u d a o d n o s n o k o d istih lončara.^ ' Vergleich ethnographischer Topfereifilme als Beispiel fiir die wissenschaftliche Auswertung von enzyklopàdischem Filmmaterial. — Research Film, voi. 5, nr. SAGottingen 1957), s. 251—255. K o l i k o će se takvih dosad n e p o t p u n i h ili p a č e krivih p r e d o č a b a , stvaranih na o s n o v i p o v r š n i h ili n e p o t p u n i h , letimičnih motrenja n e k o g a p r o i z v o d n o g procesa, običaja, o b r e d a (uočenoga m o ž d a tek od j e d n o g a samog p r o m a t r a č a , m o ž d a još i nevjesta ili n e u p u ć e n a ili p o v r š n a ili p a č e m o ž d a namjerno k r i v o t v o r s k o g a ) p a p r e d a v a n i h dalje, m o ć i rektificirati s p o m o ć u valjanih, nevarljivih filmskih snimaka toga istog zbivanja (koje se još k tome m o g u , praktički g o t o v o n e o g r a n i č e n o puta, ponavljati, i p r e d v e ć i m b r o j e m promatrača, i time biti p o d v r g n u t o još i v e r i f i k a c i j i ) ! ? P o s e b n o se m o ž e i o v d j e spomenuiti korist filmskih sni m a k a za specijalne p o t r e b e k a o što j e npr. b o l j e u o č a v a n j e i analiza često b r z i h kretnja k o d plesova, radnih pokreta i si. u s p o r e n j e m (»vre menskom lupom«, pače i običnim usporavanjem normalne projekcije), zaustavljanjem p o j e d i n i h snimaka samih za promatranje itd. K a k o j e to d o b r o u o č e n o — na žalost ne baš d a v n o — p o k a z u j e pri j e d l o g na I V . internacionalnom kongresu a n t r o p o l o š k i h i etnoloških n a u k a u Beču 1952, da se u krilu te stalne m e đ u n a r o d n e kongresne usta n o v e osnuje p o s e b a n o d b o r za etnografski film, što se tada i ostvarilo i taj se o d b o r smjestio u Parizu uključivši se u dotadašnju tamošnju tradiciju e t n o l o š k o g filma kao »Comite international d u film ethnog r a p h i q u e « sa sjedištem u Musée de l ' H o m m e . S v r e m e n o m su se osnivali i ogranci t o g a medunarodmog o d b o r a u više zemalja (tako i j e d a n za Jugoslaviju), k o j i su v e ć i n o m stajali u stalnoj i a k t i v n o j suradnji sa središnjim o d b o r o m p o d u p i r u ć i ili p r o p a g i r a j u ć i njegova nastojanja, ali se u m e đ u v r e m e n u krug djelatnosti o d b o r a tematski p r o š i r i o i na sociologiiju (pa j e t o d o š l o d o izražaja i u p r o m j e n i naziva u »Comite inter national du film e t h n o g r a p h i q u e et s o c i o l o g i q u e « ) . K o l i k o j e etnografski film k a o naučni d o k u m e n t osvojio v e ć svoje mjesto i prerastao svoje p o č e t k e , p o k a z u j u ne samo raspravljanja k a o što je g o r e spomenuti slučaj s l o n č a r s t v o m i i s p r a v n i m ili neispravnim p r e d o č i v a n j e m p r o c e s a modeliranja pri toj vještini u o v o m ili o n o m etnolo š k o m slučaju, n e g o i neki p o k u š a j i p r o d u b l j i v a n j a etnografskog filma teorijskim raspravljanjem o a p s o l u t n o j i relativnoj vjernosti p r e m a č i njenicama, njihovu autentičnom toku, vremenskim p r o p o r c i j a m a — dru g i m riječima o o d n o s u filmskog d o k u m e n t a p r e m a z b i l j s k o m c j e l o k u p n o m toku i trajanju n e k o g a z b i v a n j a etnografskog značaja, a to zato, jer je etnografski f i l m n u ž n o p o n a j v i š e skraćenje realnoga zbivanja, što na m e ć e samo p o sebi i z b o r etnološki najznačajnijih »isječaka« iz dulje cje line snimanoga z b i v a n j a (a to i z a z i v a i pitanje: k o j a su » n a j z n a č a j n i j a « ! . . . ) , on j e »istrgan« — k a o uostalom i fotografija — iz n e k o g a m n o g o širega konteksta kulture, u k o j o j j e z a h v a ć e n itd.* T i m se etnografski film n e o p r a v d a v a s a m o k a o strogo naučni d o k u ment, namijenjen e t n o l o š k o j spoznaji, analizi, p o r e đ e n j i m a itd., n e g o i k a o o b i č a n dokument kulture o p r a v d a v a se ova vrsta filma bez. ikakva * M i l n e r G. B.: Field Work, Films and Photographs. — Man LXIII — February (London 1963), art. 23. izuzetka o n a k o , k a k o je o p r a v d a n svaki kulturno-historijski dokument, bilo k o j e vrste. P a č e i onda, a k o nije tehnički ili inače filmski na visini — samo a k o j e vjeran činjenicama, autentičan u najboljem smislu, jer se i takvi f d m o v i u d a n i m p r i l i k a m a m o g u d o b r o , p a č e k a t k a d a v a n r e d n o iskorištavati. K o l i k o ima primjera takvih etnografskih filmova, snima nih u prošlosti, i u vremenima još nesavršene filmske tehnike, i o d teh nički m a l o vještih snimača — a stručno etnološki v r l o vrijednih. F i l m s k e snimke Eskima, njihova života, o b i č a j a itd., koje j e p r i j e n e k o 40 g o d i n a snimao s m i o n o (za o n o vrijeme) b o r a v e ć i m e đ u njima i studirajući ih nekoliko godina, a m e r i č k i snimač O . F l a h e r t y ne s a m o da nisu d o danas ništa izgubile svoje vrijednosti, n e g o i m o n a iz g o d i n e u godiinu raste — p a ć e ih z a svoje svrhe i etnolog i sociolog i kulturni historik itd. p o n o v n o i u v i j e k s k o r i š ć u motriti. T o m e j e k o d o v a k v i h slučajeva glavni razlog u neposrednosti snimanja, bez ( o d n o s n o s najnužnijim m i n i m u m o m ) režiranja, u p r a v o m smislu filmskog izraza »čistoga« rada. A i obi čan će ih č o v j e k svagda prihvatiti s n a j v e ć i m zanimanjem i k o r i š ć u za proširenje svoga o b r a z o v a n j a i p o z n a v a n j a ljudi, p a č e i za zbližavanje m e d u r a z n o r o d n i m ljudima i narodima. Reviji i selekciji takvih dokumentarnih etnografskih (i k tome — n o m o ž d a b o l j e : d a l e k o p r e k o toga — socioloških) filmova, njihovu na tjecanju i nagrađivanju i z m e đ u suvremenih, novijih i najnovijih ostva renja te vrste namijenjena j e p a č e posebna priredba, o d 1959. g o d i n e svake g o d i n e o d r ž a v a n i »Festival dei P o p o l i — Rassegna internazionale del film etnografico e sociologico* (sa sjedištem i p r i r e d b a m a u Firenze). Organiziran j e o d talijanskih stručnjaka etnološko-etnografskih i film skih a uz p o m o ć i saradnju druge vrste ustanova i p o d u z e ć a , turizma itd. u široku, m o ž d a i preširoku okviru, z b o g čega njegov karakter k a o da gubi jasnije konture — očito na štetu sama etnogafskog filma (koji strogo stručno uzevši, i bez p o s e b n o g a isticanja, n u ž n o obuhvata i etnosociologiju onih ljudskih zajednica, k o j e su p r e d m e t etnologije). Na tom j e festivalu d o b i l o i nekoliko naših f i l m o v a nagrade. O nastavnoj ulozi i koristima etnografskih f i l m o v a j e d v a j e p o trebno govoriti više nego o n a u č n i m a — n a k o n tolikih dosadašnjih p o z i tivnih iskustava širom svijeta. Činjenica, da film u nastavi (kao sredstvo odnosno d o p u n a zorne nastave) svagda znači i n e k o njeno oživljenje (bez obzîira na ulogu privlačnosti, k o j a se s d i d a k t i č k e strane ne p o d c j e n j u j e ) k a o i činjenica, d a on m n o g e p o j a v e daje u ž i v o j slici, k a k v u nije m o g u ć e izazvati u a d e k v a t n o j z o r n o j p r e d o d ž b i b i l o k a k v i m o p i s i v a n j e m rije č i m a ili m r t v i m slikovnim p o m a g a l i m a onoga, što se želi prikazati, p a najposlije činjenica, d a fibn daje najautentičniji danas m o g u ć i n a d o m j e stak za realno z b i v a n j e u svijetu i životu, p o g o t o v u k a d j e tonski i u b o j a m a — sve to b e z sumnje osigurava e t n o g r a f s k o m filmu b u d u ć n o s t i k a o n a s t a v n o m sredstvu. Ima p a č e z b i v a n j a i p o j a v a , k o j e p r i k a z i v a n e riječima ili m r t v i m slikama m o g u promašiti cilj i izazvati sve prije n e g o ozbiljan odnos p r e m a p r i k a z i v a n o m e , k a k o to p o k a z u j u npr. iskustva s f i l m o v i m a k a o Što je prvorazredni (i stručno etnografski i tehnički — u ton-koloru) francuski film Jeana R o u c h a » L a c i r c o n c i s i o n « , g d j e d o b a r d i o filma prikazuje dugu p r o c e d u r u obrezanja c r n a č k i h dječaka u sjevernoj Ni geriji (Songhai) u okviru tamošnjih inicijacijskih obreda, sa s v i m p o jedinostima, k o j e inače rijetko m o g u dobiti E v r o p l j a n i na o k o , a k o j i se film m o g a o prikazati v i s o k o š k o l s k o j o m l a d i n i u stručnom o k v i r u bez ikakva neozbiljnog prihvatanja. O v a j smjer primjene etnografskog filma, u nastavi različnih stupa nja, daje p o b u d u i za dalja, o v d j e manje više s p e c i f i č n a razmatranja i konstatacije. T a k o su k o d filmova u nastavi osobito p o g o d n e filmske etnografske m o n o g r a f i j e — tj. u filmu d a n e najznačajnije strane života i kulture nekoga kraja, pokrajine, manje ili više ujednačenoga kulturnog areala, p a č e j e d n o g a sela sama (ako m o ž e biti predstavnik č i t a v o g a j e d nog prostora). T i m se u nastavi m o ž e pružiti zaokružena zorna predd o d ž b a i o p ć e g a i s p e c i f i č n o g a u kulturi takve odabrane j e d i n i c e . D o b a r primjer za to m o ž e biti k o d nas ostvarena m a k e d o n s k a etnografska m o n o g r a f i j a » A z o t « (za k r a j u p o r j e č j u B a b u n e u M a k e d o n i j i , p o d tim titulom realiziran o d strane Etnološkog muzeja u S k o p j u ) . F i l m o v i te vrste, gdje se p o k a z u j e u (pretpostavljeno n a j b o l j e m ) stručnom izboru sve najznačajnije o goispodarskim tradicijama, o d o m u , njegovu uređaju i životu ljudi u njemu, o z n a č a j n i j i m običajima, v l a d a n j u i gestama, nošnjama, p l e s o v i m a i muzici ( a k o j e i tonski) itd. o d a b r a n o g a kraja — d a k a k o da su u p r v o m redu iskoristivi za etnološku nastavu u užem, stručnom smislu, ali ih može j e d n a k o koristiti i geografska odnosno antropogeografska nastava, da se ne g o v o r i o z a v i č a j n o j nastavi u o p ć e u različnim kategorijama škola. Što tu vrijedi o etnografskom filmu u š k o l s k o j nastavi, vrijedi mutatis mutandis za nj i k a o općeobrazoDno i općeodgojno sredstvo širih slojeva u o p ć e . O v o danas najsavršenije z o r n o p o m a g a l o k a o nadomjestak za zbivanje i činjenice iz stvarnosti v e ć p o s v o j o j n a r a v n o j privlačnosti za svakoga č o v j e k a znači m o ć n o sredstvo, k o j e se može, razumno i o d mjereno, m n o g o koristiti i u o v o m o p ć e o b r a z o v a n o m i o p ć e o d g o j n o m smjeru. A njegova se uloga k a o s o c i j a l n o - p e d a g o š k o g sredstva u v e ć a v a napose još tim, što je svagda sad u ^ e ć o j sad u m a n j o j mjeri sam p o sebi usmjeren prema p r o d u b l j i v a n j u razpoloženja i smisla za razumijevanje stranih naroda, njihove kulture i načina života, p a č e i v r l o dalekih, p a za suosjećanje s njihovim životnim naporima, tegobama, radostima. T u ulogu etnografski film može uvijek odigravati u v e ć o j mjeri n e g o filmovi većine drugih smjerova i žanra — tehnički, biološki, medicinski, b i o grafski, historijski itd., k o d k o j i h je m n o g i h u p r a v o o v a uloga beznačajna. K o l i k o tu znače filmovi k a o što j e » N a n u k « (da se s p o m e n e taj o p ć e n i t o poznati) ili neki filmovi o b o r b i za v o d u u b e z v o d n i m krajevima svijeta (npr. u sjevernoj A f r i c i ) ili film o životu stočara selaca Sarakačana na Balkanu ( k a k a v j e ostvaren npr. o d m a k e d o n s k o g filmskog p o d u z e ć a » V a r d a r « uz suradnju tamošnjih etnografskih sitručnjaka)! K o l i k o g o d je i k o d etnografskog filma čest ( m o ž d a više nego k o d nekih drugih žanra) fadctor n e p o z n a t o g a , p a č e senzacijskoga k a o m o t i v privlačnosti i r a z p o l o ž e n j a za prihvatanje, i p a k , a k o j e film vješto i d i d a k t i č k i smiš ljeno udešen, taj ć e se senzacijski nuzefekt svesti na manjn mjeru, u stvari korisnu i p o t r e b n u , jer će to biti naravan stimulans za k o n c e n traciju p a ž n j e , d o k ć e o d g o j n a i o b r a z o v n a uloga d o b r o g a etnografskog filma zauzeti p r v o mjesto. Z a razliku o d etnografskoga, tj. f a k t o g r a f s k o g a filma, k o j i samo bilježi činjenice, k a k v e jesu (pretpostavljeno p o t p u n o vjerno, ako film h o ć e da b u d e d o b a r etnografski film) — etnološki film j e tek na p o m o l u . T o j e n a u č n o planski k o m p o n i r a n film, k o j i donosi p r e d p r o m a t r a č a o d r e đ e n u v e ć stečenu etnološku s p o z n a j u ili, m o ž d a j o š u d a l j o j persepktivi, neki p r o b l e m na razmatranje — filmski o b l i k o v a n : ljilo o iskonskoj genetskoj srodnosti ovih i o n i h kulturnih elemenata ili čitavih kultnrnih k o m p l e k s a , b i l o o n j i h o v u podrijetlu ili — još p r i v l a č nije, a k o i delikatnije — o njihovu nastanku, razvoju, p u t e v i m a širenja p o svijetu. T a k a v etnološki film će m o ć i npr. s l a k o ć o m ostvariti temu » R a z v o j n i oblici lončarske vještine«, j e r j e b r o j d o sada snimljenih d o b r i h f i l m o v a s o v o m t e m o m v e o m a velik i bila bi samo stvar d o b r o promišljena i o p r e z n o g a izbora, d a se t a k a v ostvari. T a j ć e m o ć i osim drugoga npr. sugerirati p a č e p r o b l e m a t i k u u vezi s p o č e c i m a keramike u o p ć e , s n j e n o m m o n o g e n e z o m ili p o i i g e n e z o m itd. — k a k o je nešto o d toga nagoviješteno v e ć u g o r e n a v e d e n i m diskusijama o lončarstvu a u vezi u p r a v o s dosadašnjim n e k i m f i l m o v i m a s tom temom. Izrazito p o redbeni z n a č a j (bez sugeriranja o r a z v o j n o m o d n o s n o historijskom-hron o l o š k o m slijedu o b r a đ i v a n i h p o j a v a ) m o ć i će pružiti npr. film s t e m o m incijacijskih o b r e d a ( č i t a v o g a svijeta ili j e d n o g a n j e g o v a dijela), gdje se m o ž e j e d v a slutiti etnološka spoznajna \TÌjednost v e ć na o s n o v i same mogućnosti, d a se u istom filmu m o g u ispoređivati inicijacije različnih naroda ili kultura svijeta, uočiti njihove neke o p ć e , z a j e d n i č k e crte p o r e d specifičnosti s v a k e od zastupanih g r u p a (naroda, kultura). N e bi g o t o v o trebalo spominjati, k o j u bi ulogu u o v o m smjeru m o g l e imate i »žive« karte za zorno demonstriranje v e ć o s v o j e n i h etnoloških s p o z n a n j a npr. o ishodištima (matičnim prostorima) p o j e d i n i h kulturnih d o b a r a , njihovu širenju ili uzmicanju, p r o p a d a n j u i nestajanju ili zamje njivanju drugima, o p r o m j e n a m a , k o j e se s njima z b i v a j u — u k l a p a n e u ostalu sadržinu f i l m o v a p o j e d i n i h tema. N a to j e za sada samo p r o n i c a n j e u b u d u ć n o s t — a k o i jesu v e ć p o č e t n a takva ostvarenja sasvim realno b l i z u (pa se npr. s p o m i n j e j e d a n takav stvaran o d Margaret M e a d ) . D o k j e to sve, osim rijetkih p o č e t a k a , još slika iz budućnosti, p o s a o k a b i n e t s k o g a k o m b i n i r a n j a različnih film skih d o k u m e n a t a o v e vrste, ostvarivan atelierskim tehničkim r a d o m i sredstvima, etnografski j e fikn s m a l i m izuzecima stvar »terenskoga« etnografa, d a k a k o s p o t r e b n o m m n o g o v r s n o m stručnom s p r e m o m , i etnološko-etnografskom i foto-filmskom. D o k onaj p r v i m o ž e i čekati na p o v o l j n e m o m e n t e i p r i l i k e — o v a j drugi j e prije svega postao urgentan u v e o m a m n o g o slučajeva, a bar aktuelan u moštvu drugih. Nije stoga n e o b i č n o , što se u t o m smjeru p o k r e ć u sile iskusnijih a i kritičnijih p r e m a m n o g i m d o sada slabijim ili p r o m a š e n i m e t n o g r a f s k i m fibnov'ima, d a se na r a z l i č n e m o g u ć e n a č i n e p r e d a j u ili o b j a v l j u j u p r a k t i č ( a r s ) k e instrukcije za v a l j a n o snimanje etnografskih f i l m o v a — b i l o o b j a v ljenim s p i s i m a s t a k v i m u p u t a m a , sugestijama, k o n k r e t n i m p r i m j e rima itd.," b i l o sastancima, k o l o k v i j i m a s diskusijama zainteresiranih za etnografska filmska snimanja," b i l o u p r a v o a d h o c u d e š e n i m t e č a j e v i m a s p r o g r a m o m k o n k r e t n i h instrukcija, demonstracija snimanja, disku sijama, p r i k a z i v a n j e m osobito uspjelih etnografskih f i l m o v a k a o u z o r a itd.' B i l o b i k o r i s n o j e d n o m prikazati, k o l i k o j e etnografskih filmova, s k a k v i m t e m a m a i k a k v i m k v a l i t e t o m ostvareno k o d nas o d p r v i h t a k v i h ( k a k a v j e j e d a n o d p r v i h » S e l j a č k a s v a d b a u S u n j s k o m Selišću« i z v e d e n 1922. o d H i g i j e n s k o g z a v o d a u Z a g r e b u uz suradnju Etnograf skog o d j e l a H r v . nar. m u z e j a u Zagrebu) d o najnovijih p o z n a t i h ( k a o što j e » O v n o v a s v a d b a « , i z v e d e n 1962. od V o j v o đ a n s k o g m u z e j a u N o v o m Sadu uz suradnju tamošnjih filmskih amatera) ili » Z a d r u g a u Sikirevc i m a « ( i z v o đ e n 1962./63. o d Savjeta za k u l t u r u N R H r v a t s k e uz suradnju E t n o l o š k o g z a v o d a F i l o z o f s k o g fakulteta u Z a g r e b u ) i daljih posljednjih, m o ž d a j o š nenajavljenih. K o l i k o b i g o d b i l o teško dati t a k a v p r e g l e d , p o k a z a l o b i se njim, m a k a r sumairno, što j e d o s a d postignutoi i gdje j e b i l o najviše aktivnosti — a p r i t o m e b i j a m a č n o aktivnost u Sloveniji d o š l a n e g d j e na p r v o mjesto, p r i č e m u b i d o š l e d o izražaja i zasluge p o k . Borisa O r l a u p r a v o p r i p o č e c i m a tamošnje aktivnosti. Résumé LE FILM ETNOGRAPHIQUE, SA SIGNIFICATION ET SES APPLICATIONS Determinant la signification de l'expression »film ethnographiques comme désignation du genre de film qui, d'une manière pure et sans compromis d'effet, de mise en scène et de déformation spatiale ou temporelle, etc., embrasse la ' S p a n n a u s G.: Theoretische und praktische Probleme des wissenschaftlichen volkerkundlichen ï'ilms. — Von fremden Volkern und Kulturen (Plischke-Festschrift). Dusseldorf 1955, s. 85—95. — S c h m i t z C. A.: Das Problem der Topferei und die Forschungsmoglichkeiten mit Hilfe des wissenschaftlichen Films. — Research Film, vol. 3, nr. 1 (Gottingen 1958), s. 45—51. — S p a n n a u s G.: Leitsàtze zur volkerkundlichen und volkskundiichen tilmdokumentalion (immoženo — 1962). — S p a n n a u s G.: Der wissenschaftliche Film als Forschungsmittel in der Volkerkunde. Entwicklung — Probleme — Zukunftsaufgaben (1961, sep. otisak s. a. et 1.). — R e t e l - L a u r e n t i n A.: Essais et Écueils du Film Ethnologique Scientifique. Research Film, vol. 4, nr. 5 (Gottingen 1963). * Kao npr. »Volkskunde und wissenschaftliche Bilddokumentation« Arbeitskreis fiir Volkskunde — 1. Arbeitstagung in Gottingen 25.—27. Aprila 1962. (pod vodstvom prof. Kurta Ranke; kao rukopis sastavljeno i umnoženo). ' Npr. ostvarivano od vremena do vremena u »Institut fur den wissenschaftlichen Film« u Gottingenu. oie et la culture d'une communauté populaire non civilisée ou à demi civilisée (donc au sens strictement ethnologique), l'auteur présente les diverses fonctions de ce film et les illustre brièvement par des expériences ou des exemples concrets. Une des fonctions du film ethnographique, et c'est ici la première, est d^être un document scientifique pur, qui est aujourd'hui le succédané le meilleur possible pour les événements réels de la vie et de la culture de n'importe quelle nation (en tout cas quand il est sonore et en couleurs). C'est une fonction hors de discussion, comme pour tout autre film documentaire scientifique de quelcjue espèce et discipline que ce soit: les matériaux des faits à mettre aux archives scientifiques aux fins d'études pour l'ethnologue. En tant que tel. le film ethnographique peut avoir aussi le rôle d'un document critique, comme cela est déjà apparu dans quelques cas, par ex. par la correction de la classification jusqu'ici souvent inexacte ou par la détermination de certaines technicpies du travail du potier (G. Spannaus). Particulièrement important est le rôle cT enseignement et de formation générale de ce film, pour lequel il peut être extraordinairement exploité. L'auteur ne traite pas longuement d'un rôle aussi évident; celui-ci est pratiquement indiqué par toutes les nombreuses expériences accumulées jusqu'ici (pour lesquelles il cite des exemples concrets, comme par ex. le ».Vanufc« de Flaherty et d'autres). H ne laisse pas échapper ce rôle même dans renseignement régulier des écoles inférieures et dans l'enseignement supérieur (où par ex. l'enseignement de l'ethnologie elle-même ne peut être imaginé valablement aujourd'hui sans ce film), puis aussi dans la vaste activité de formation générale dans un but de connaissance des autres peuples et cultures et aussi des coutumes très lointaines, des règlements et rapports sociaux, de la culture matérielle, des créations artistiques, etc., et par là aussi de meilleure compréhension mutuelle et d'harmonie entre les hommes de diverses nations, races, langues et cultures et de niveaux très différents. Tout cela est supposé évidemment à côté de bons documents cinématographiques ethnographiques choisis judicieusement, accompagnés de commentaires spécialisés exemplaires. Tout cela peut avoir des succès dans n'importe quel genre et niveau de renseignement, inaccessibles par quelqu'autre moyen ou méthode d'enseignement que ce soit. La multitude des films ethnographiques (bons et mauvais) réalisés jusqu'ici dans toutes les parties du monde est à vrai dire incontrôlable pour le moment. Dans un but de coordination, d'orientation, d'évidence et d'initiative pour la réalisation la plus intensive possible des films ethnographiques, en tout cas là où ils sont absolument nécessaires dans le dernier temps avant qu'un phénomène ne disparaisse complètement, on a institué certains organes avec ces buts (ainsi le »Comite international du film ethnographique et sociologique^ — CIFES) ainsi que pour les revues, la propagande et la sélection de ce genre de films (ce à quoi est destiné le »Festival dei Popoli« annuel de Florence), bien que la liaison de ces organes avec la sociologie dans la signification la plus large, qui embrasse tout, de cette discipline mène indubitablement à la négligence du film ethnographique lui-même dans son véritable sens et dans ses aspects si nombreux et ses possibilités de réalisation (toutes les branches des activités économiques, de la musique, de la danse, etc., la vie des familles et des autres formes de communautés populaires, la religion, les manières et habitudes, etc.).
© Copyright 2024 Paperzz