HALIL INALDZIK
OD STEFANA DUSANA DO OSMANSKOG CARSTVA
Hrillanske spohije
u
Rumeliji
u XV uijeku i njihouo
porijeklo
Jasno se vidi da su dokumenti koji se nalaze u turskim arhivima takvi da
mogu rz osnova izmjeniti neke poglede na Sirenje osmanske drZavs na Balkanu.
Znamo da su pretjerani i pristrasni pogledi koji su bili na cijeni u posljednjem
vijeku Osmanskoga carstva, za vrijeme pobuna i pokreta za oslobodenje balkanskih naroda polako olabavili, iak da su od nekih smionijih pisaca potpuno
odbadeni.t Napokon nijedan ozbiljan istoridar ne tvrdi da je osmanska vlast likvidirala domade upravne i vojnidke klase, plemiCe time Sto bi ih pogubila ili silom
prevela na islam i da su na njihovo mjesto dolazili muslimanski Tr-rrci kao povlaStena vladaju6a feudalna klasa.s Ipak je potrebno sa insistiranjem se zaustaviti
na gledi5tu da je Osmansko carstvo imalo sasvim drugi karal<ter tr XV vijektr, Ll
periodu svoga uspostavljar-rja.
Jedarn dio istraZivaia lioji slr se pobliZe baviii osmansliom istorijorn utvrclio je izvjesne dinjenice vrijedne paZnje. Prvo je istaknuta tolerantna politika
osmanske drZave u pogledu vjere, dinjenica da se ona nije interesovala vjerskim
stvarima nemuslimanske raje, ponavljano je da je zahvaljuju6i kupljenju u janjidare (devSirme) i sistemu robova (gulam sistemi) omogu6avala svojim hri5danskim
podanicima na Balkanu da ulaze u vladaju6u kLasu, a pominjano je u obliku pojedinainih dinjenica da se dak, uz hri5fanske vojnidke grupe koje su se poput vojnuka i martolosa kroz duge vijekove saduvale, s vremena na vrijeme direktno sluZilo hriStanskim podanicima radi vojnidke sluZbe.3
' D"brovadki dokr"rmenti iz 15 vijeka mnogo su pomogli u tom plavcu istraZivadima
(Jorga, Truhelka).
'2 N. Stanef, Blgarija pod igo, Sofija 1935, a pogledaj bilj. 128.
3 Naprimjer pogledaj Hammer, Hist. de I' empire ottoman, VII, 356; samo je on rijed
>raja< u svome izvoru prokomentarisao prema svom mi5ljenju. Tekst u Pedevija (II, 320) je
ovaj: 7tY (*t, af tr.l) +1-fe1l.;l.eilc;
Vlf s.;"ll\irl.r.t.ri,',-r.L.L!b2,-r--[i,. )l)*
ec2)r:-a
,: .)1 ,\rlg Hammer se prevario, =bl:^(:a,
govore6i u jednom svom djelu (Staatsverfassung und
Staatsverwaltung, Wien 1915, str. 276) da su hri56ani nalazeCi se kao jolda5i dobivali timar.
U svakom sludaju on je uzeo rijed >raja< kod Ajni Atija samo u znadenju hri5ianskog podanika.- D' Ohsson (Tableau g6n6ral de I' Empire ottoman, VII, 276), po5to je rekao >le Sultan
ne prends point des soldats parmi ses sujets tributaireso, piSe da je Ibrahim-paSa prihvatio
prilizak 600 francuskih vojnika iz tvrdave Pape njegovoj vojsci (Za ovaj dogadaj pogledaj
i Pedevija, fI, 228-229). - Finlay, (The History of Greece under Othoman and Venetian
domination, London 1856, str. 55-56) ukazuje da su osmanski sultani podev5i joi od vremena
Orhan-Gazija davali mjesta u svako vrijeme hriS6anskim vojnim snagama u svojim
kadrovima.
Gibbons (The Foundation of the Ottoman Empire, London 1916) tvrdi da su
- elementi zajednidkom vjerom, islamskom vjerom doveli do stvaranja jednog
Turci i domafi
naroda, osmanskog naroda i kaZe da su osmanski sultani vodili s tim ciljem istinsku i svjesnu
politiku islamizacije. Ustanova dev5irme jeste jedno sretstvo toga. Uza sve to oni su ostali
vezanizaprincipvjerskeslobode.osmanskadrZavajesteklaosnovnuSnaguisilu
Rumeliji i zatrvaljuju6i tome mogla je da pobijedi svoje protivnike u Anadoliii. HriS6ani Balkanskog Poluostrva pomogli su uspostavljanju Carstva. Protiv njegove osnovne tvrdnje
pogledaj: M. F. Kcipri.ili,i, Les origines de , l' empire ottoman, Paris, 1935.
Z*
Halil
26
InaldZik
Dolje 6emo poku5ati da prema timarskim i popisnirn defterima koji pripadaju vremenu Murada II i sultanu Mehmeda Osvajadals pokaZemo brojevima i
dokazima da je osmansko Sirenje na Balkanu nosilo potpuno korrzervativan
karakter, da ne6e mo6i biti govora o iznenadnom osvajanju i smjeitanju, da su
stare grdke, srpske i albanske plemi6ke klase i vojnidki slojevi ostavljeni na svom
mjestu, da je vaZan njihov dio uvr5ten u okvir osmanskog timara, ka.o hriS6ani
timarnici, da u XV vijeku nije osmanska drZava ni u kakvom obliku rzodila politihu islamizacije' Ali prije nego Sto pridemo tome, treba da kaZemo ovdje da i
zabilje5ke i ukazivanja dostojna paZnje koja se nalaze u dodanas poznatim izvorima dobivaju sada jasnije znadenje. Ustvari, ove stare zabilje5ke, zato Sto dozvoljavaju da predmet na5ega istraZivanja dovedemo do podetka drZave, imaju posebnu vrijednost.
Zna&nje ovakvih zabiljeZaka u najstarijoj osmanskoj tradiciji koju su prikupili anonimni Tevdrih-i Al-i Osman,ll ASik Pa5azade i Ne5ri: ,Tekfur nevjernika If arman-kaje (Chirmenkia) n Koze Mihael koji je j o5 od prvihr vremena
saradivao sa Osmanom Gazijem nije bio jedini hri5tanski doma6i velika5 koji je
tako postupio. Na primjer, pominje se i ovaj dogadaj pri jednom upadu koji je
napravio Osman u Tarakli-JenidZesi: rrrrl-lt,,1t Ui.l::tt ^4+4 ,-lS(ru::,-- ):Jy- Jrl<
dl OLa ,6>it S(^:j:l s. ,s;Jl2l ,-rJ,-sl J!t-l yrr,-l .:rUl jr* : atl
,t tf
,s):2;rt
=j:lJr.r 1il .--r: ;"i-ltt
=ssf
'orrrt.J,-l
^.a.>1a "flst ;Ut, Saradnju sa domafim hri$6anskim feudalcima (beyler) nije sc sastojala pro.sto iz odnosa savezniStva. Opet 1 prvo vri...i- J-r](ieme aktivnosti Osmana Gazija: c:d; lsls "iJL- .r-.r! ts_ri-rL ,7r,.1
"[r;
.Crt :)s.LJ i,Jl .-.tl J:,il ,ssis
c-"Ul
:. b4{; J-ll :J! rri. o\J **
"!"-ll
={l
=G rS
t'>r1rt-rl
fr; 6t; ;v J:K yr-l .1fj &j<l-. *,-r,l .:-ottl v*l Jf-l u' , cs{;;l::t3
{r-Ct
c
AIi nema nijednog znaka da je ovaj tekfur koji je uni5ao u sluZbu Osmano\,/u postao
musliman. S druge strane i obavje5tenje koje daje Pahimer o tome da je opet u
Osmanovo vrijeme, joS 1305, do5lo jedno katalansko odjeljenje i pridruZilo se
Osmanima, privladi paZnju.s:
U staroj osmanskoj tradiciji ima drugih biljeZaka o prilaZenju Osmanima
tekfura i >nevjernidkih spahija< u vrijeme Orhana Gazija. On, dol< rnr- je otac
joS bio u zdravlju, u jednom pohodu koji je napravio na granici kod Iznika: s{ ,
,;jJll e ji"1, ,'-.r,-l t{l o-rf .2t,- & {i- ss K. ,sstn- ,(rsttsf 6 bF ..:J) +ij .l 6tV- aF .j -f
ttrr.rr,-,
-2rij:l 7J i oV Gospodar tvrclave nije se predao. Ali su5tina ove ponude
koja pokazuje osvajadki metod osmanski, zasluZuje paZnju. Orhan, iim j e postao
r"
Za takvu vrstu deftera pogl. O. L. Barkan, Tiirkiyede Imparatorluk devirlerinin nti
fus ve arazi tahrirleli ve hakana mahsus istatistik defterleri, Iktisat Faktiltesi Mecrnuasi, sv.
II (1939-1942), i H. Kun, Avrupadaki Osmanh yer adlan, Ti.irk dili ve Tarihi hakktnda
aragtrrmalar, Ankara 1951, str. 83 i dr.
'o Anonimni Tevdrih-i Al-i Osman (Die altosmanischen anonyrrlen Chroniken, Izd, F.
Giese, Breslau 1922, opet od njega, MOG, I str. 49. P. Wittek, Zum Quellenproblem der altosm.
Chron. Isto mjesto, 77) Oruc, Tevdrih-i Al-i Osman (Die frtih. osmanischen Jahrbiicher des
Urudsch, izd. F. Babingera, Hannover 1925), predgovor izdavata.
'o Ne;sri, Gihanntima (Die altosmanische Chronik des Mevlana Mehemmed Neschri).
Izdavad F. Taeschner prema pripremnim radovima Th. Menzela, I, uvod i tekst lVlenzelova
primjerka, LeiPzig 1951, str. 28.
. " Ne$ri-Taeschner, str. 36.
'e Pogl. P. Wittek, The rise. . . , str. 42.
' Arsik Pagazade, izdanje Alija, 27,
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
vladar (bey) ostavio je na njihovom
mj
27
estu tekfure vi5e tvrdava koji su se
pokazali poslu5nim.2a Tako >vezir tekfura Bruseo iije je djelo predaja brusanske
tvr6lave, ostao je uz Osmana.25 Za vrijeme osvajanja lznika: Jrr:-. -r!r Jr5-t 6tf;.
tu,
-/{l Jl.i:-I *" dt.;'r:l Jil; r: .--f d"t* J51 ,-,.rf d +i-l 113I; -ft U ovoj posljednjoj
biljeici narodito Zelim da svratim paZnju na neujernztke spahije. Ono Sto je bilo
. u Izniku prirodno ponavljalo se na drugim stranama. Sin Orhana-Gazija, Sulejman-paia dim je pre5ao na poluostrvo Galipolje v-Jll 6it J-lj!e2,sJ;( 3UL, d.^r (
" r -l-ts-ls'-
Pisma Palamasa Gregorija"', solunskog arhiepiskopa koji je 1355 pao kao
zarobljenik u ruke Osmana jasno pokazuje koliko su Orhan i njegova okolina
postupali tolerantno prema hri56anima. On je svagdje vidio hri5tane u
punoj slobodi. Orhanov sin Ismail slobodno mu je postavljao neka pitanja o hriS6anskoj vjeri. Poslije .ie sam car Orhan priredio jednu op5tu diskusiju izmedu
Palamasa i uleme (muslimanski vjerski udenjaci). Tu je diskusiju zabiljeZio
Orhanov doktor Grk Taronites.so Balaban (Palapanis) koji je pretsjedavao skupu
postavio je hri56anskom duhovniku ovo pitanje: >>Mi vjerujemo u vaSega poslanika, za5to vi ne vjerujete u na5ega?o Tu je pomirljivi akcenat odevidan. Jednu
drugu diskusiju Palamasovu neko je ovako zakljudio ,Do6i 6e vrijeme kade
6emo biti svj jedinstveni u na5im mi5ljenjima.n Momenat koji naroiito privladi
paZnju jest to da je Palamas na5ao u osmanskom gradu Bigi (Pegae) vizantiskog
hetaeriarcha (generalal Mavrozoumisa l<ao najuticajniju lidnost (suba5u?) mjesta.'r1
Poznato je da sr.. se u vojsci Murada I. nalazile u znatnom broju hriicanske
pomocne snage koje slr slale kneZevine koje su pla6ale harad."' Nisu se samo u
bitci kod Ankare, nego i u Kosovskoj bitci (1389) nalazile vazalne hri56anske snag<:
u redovima Osmana:
13",Jrlrl
;V o.Ji- .blr. -r J-i-f rlYll ;V J'ly- d,S)(tt.rl 611 6))tj :( ,sr;,
Prema Timurovom istoridaru Nizamuddin Sami-ju, Jildirim Bajezid je izveo protiv
svoga protivnika >6itage i nevjerniken.3r U ankarskoj su bitci udestvovali nesamo
srpski vojnici, nego poput aibanskog feudalca Coia Zacarie"'', i ostali balkanslii feudalci.
:.:, 6*F )-.b ,i1-^.. j;-t*.r-r,-l
r.l\-trl (Ne;r'i-Taeschner, 46); o tome da je
6i.f\fl:l
-nien
brat na svojim mjestima Ne5ri-Taeschner, 4?.
isto ostavljena goJpodarica Kilmastija i
3o A;ik Pa,sazade, stt'. 30; Ne$ri-Taeschner, 39.
*o Ne.,sri-Taeschner, 45 4-. JjiU.lllj e:Ai -,1t-'- Otr i;:ft
.'(r.2-119t J.5-. 6:)-2.*t
, .5:.2) Dl t &\ tv (Asik Pszd. 41).
" A5ik pa;azade, str. 48; Ne$ri-Taeschner, 50.
,' C. Arnakis, Gregory Palamas among the Turks and Documcnts of his captivity as
historical sources, Speculum, vol. XXVI, No 1 (1951).
,o ova biljeska izostala u originalu (primiedba prevodioca).
tu Arnakis, Pom. dlan. str. 108.
3" Pom. Elan., str. 106.
'
r:'] Pogl. Nelri-Taeschner, 63-64.
Upor. Gibbons (turski prevod: Ragip Hulusi) str. 151.
*.y-!;:.r $-d
\., o*-fl.,*Y ,{ 4-!^ y. rlr ,*jj l: L-Sl s Lq: .slo ,3 (Jr-l .-}iU. :ti
,rf $.i t2i2^ ,esf J ttaiV;cL- 6ril 6Lo -{:Jl (Zafernama, ed. F- Tauer, MonoBKraljevi6 umro je u osmanskoj
Arch. Orient., vol. V, Praha 193?, str. 255). Cuveni Marko
'str. 568).
'1949,
sluZbi u VlaSkoj (poel. M6langes H. Gr6goire, Brisel
uo
-: '
Jorga, GOR, I 331'
B3 Ne$ri-Taeschner, 66,
?3.
Halil
28
InaldZil<
Dolje 6emo vidjeti direktno iz isprava Arhiva koliko su vaZno mjesto imali
hri56anski timarnici, vojnuci i druge vojniike grupe u osmanskoj vojsci. poslije
Bajezida Jildirima. Ali ne6emo propustiti da ovdje navedemo paZnje vrijedna
svjedoEanstva jednoga Francuza koji je 1432-1433 godine posjetio osmansku
zemlju. Ovaj Francuz, Bertranclon de La Broquiere, govori o tom da se u vojsci
Murata II. nalazilo osim 3.000 spahija koje je poslao srpski despot i vi5e hri56anskih vojnika iz Albanije i Bugarske.so I Jean Torzelo koji je 1439. na konsilu n
Florenci podnio izvje5taj o mogu6nostima jednog krsta5l<og pohoda protiv Turaka,
biljeZi, govore6i o 50.000 hri56ana carskih vazala, da su spremni na ustanak.s? Bez
sumnje da on s time nije mislio na sve hri5danske podanike careve. On u potpunosti nile snage podloZene caru. Po nama, ovih 50.000 hri56ana su krri3canski
vojnici koji su podanici cara i ovaj broj, makoliiio bio pretjeran, daje narn misao o
relativnoj vaZnosti hriS6anskih vojnika u osmanskoj drZavi.ss
*,',*
U Arhivu se nalaze defteri XV vijeka koji se odnose gotovo ni'r sve l<ra.jcvc
koji su nekad bili uniSli Ll granice srpskog Du5anova carstrza.
Sa svojim ispitivanjima pode6emo od Tesalije. Imalno Ll ruci dva deftera
koji se odnose na livu Tirhalu. Prvi je napisan 859 po llidZri (1454-5
n. e.),t' a drugi 871 po HidZri (1466-? n. e.)."t Na taj naiin najstariji def ter koji
pripada ovom kraju pokazuje vrijeme samo oko 60 godina poslije osvojenja. Ovaj
defter je napisan u vriieme sandZak-begovanja Omer-bega sina Turhan-begova i
zauzima zajedno sa Tirhalom >vilajete< Fener (Phenarion) i Agrufr-r, Ovdje su
timari ovako raspodjeljeni: t has mirlive, u vilajetr-r (nahiji) Tirhali ?9 eskindZito
,et de I' armf6e qui fu dernierment en Grcce, une glant paltie estoit Crestiens; c'est
assavoir qLte qr"tant il mande le dispot de Servie, il envoye I' un de ses fils accornpagnie de
IIIm chevaulx de service et aussi d'autres ass6s d'Albanie et de Vor,rlgtrilie qui sont
Cr6stiens lesqueiz n'osent dire le contraire et sont pluseurs esclaves qui vont ir la gltct'r'e qui
sont Crestiens. ..< (9. de La Broquiere, Voyage d'outremer', izd. Ch. Schefer, Paris 1892,
strana
185).
" oen oultre ccs seignettrs cy, ilya plus de cinquante mil hommcs chlestiens qui sont
subjectz au Tut'c et incontinent qu'ilz verroyent la puisance cles chrcsticns se rebclleloycnt
contre le Turc et seroyent ceulx qui plus le destt'oyent, et oultre tons ceulx cy, ilya une
grande multitudedecrestienssubjectzauTurcpar tribut...o (Kod B. de La Broquiere-a dodatah,
strana 265).
'" Opet po Torzelu careve sve vojne snage su 100 hiljada konjanika i 20 hiljada
pjeSal<a. (Isto djelo, str. 262-263). Prema Broquidre-u (str'. 185) ,s'il veult fait grant arm6e,
tel qui le scet bien m'a dit qu'il trouvera bien XXVI mil hommes en la Glece, mais qu'il les
paye de leurs gaiges, c'est assavoir VIII aspres pour homme a cheval et V pour hornrne de pi6;
et de ceulx cy, m'a l'en dit que les LX mil seront bien en point.<
'" Arhiv Genet'alne direkcije PretsjedniStva vlade, defteri preneseni iz Mali;re, privremeni klasifikacioni bloj 16?, 230 lista, potpun, dimenzije lI/ZS. To je popisni opSirni defter'
l<oji zajedno sa timarima saopStava imena raje, pojedinosti daZbina. Njegov uvod: ji)
J.19o<t
....{ JtlL)tt gr.l {rlr^ j;\'. 3':{ tf .. jL:lra crl dL -vf .lttUt ...,t3r1- a(r. f.tE;'*F
oiGt" , q-r e {,j erU -J
'o Arhiv PretsjedniStva vlade, defter prenesen iz Maliye, privr. klasifik. broj 66. Na
podetku deftera stranice su pomijeSane, dimenzije 11/2g, timarski sumat'ni defter. LJ njegovom
predgovoru koii je oti5ao do sedmog lista u sadaSnjem njegovom povezu:J9l;"_Y9 J4-nrru
i.:J ui.tsl ,;. diJo .-/. 4+1 ;J:tr. ... ;l; rlr^ q dE .rg attLll ... .br\ jL,n .t45l;j
,iUtis4re,sr-l
.:'
Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva
timara, 24 timara iuvara tvrdava, u vilajetu Feneru t has suba5e, 60
timara, 9 timara tvrdavskih posada, u vilajetu Agrafi t has suba5e, 7
29
eSkindZie5kindZi-
timara.
Od ukupno IB2 timara 36 ih pripada hri56anskim .spahijama. Da6emo neke
tipidne primjere: >Timar Dimitrija sina Mihaljeva, sin spahije od starine...41 Opet
u Tirhali >Timar Mustafe i Petrosa, njegova brata, sinovi Mikre .ri- ja5u zajeddidki po redu<.42 U Tirhali >Timar Iglave cJy;l i Dominika i Muzeraka:ll-,ysinova
Mikre<. ,Timar Pavla, sin je Mikre, njegov brat PaSa-jigit iskopao mu je oko,
bez oka je, godi5nje daje jednog konjanika,,.43 U tri posljednja primjera vidimo
timare sinova Mikre. Kraj koji se imenuje u defteru rz B?1 po HidZri kao zemlja
Mikre treba da je pripisivana ovom Mikri. Pretpostavljamo da ce Mikra biti stari
gospodar kraja koji je pripao Osmanima kada su oni osvojili zemlju.'n Ostali timari
osim ovih 36 koje smo vidjeli u ovom sandZaku 859 po HidZri dati su licima koja su
do5la zajedno sa Evrenuz-begom ili Turahan-begom'r ili guiamima zapovjednika
(robovi begova) i kapu-kulovima).nu
Sto se tide idZmal-deftera (sumarni defter) rz 871 po FIidZri (1466-146? n. e,,
prema rezimeu sa njegove posljednje stranice, stan-je timara je slijede6e: >Liva
Tirhala: zeima 22, kadija 6, spahija 343, dizdara sa. tvrdavskim posadama 191, vojnuka 103, jamaka 203n. Posebno u Livadiji 24 arnautska. katuna, Ll nahiji Istifa
ima 34 arnautslca katuna.{? U ovo vrijemme nabrajaju se 23 nahije u sandZaku [medr-r ovima sLl zemlje Mikre, na sjeveru Platamona (danas Platamon), na jugu Livarcli.ia (danas Lebadea), Lodoril< (danas Loidorikan), u centru Domeke (Domolis),
eataldZa Phersala)1. Omer-beg se joS pojavljuje kao sandZak-beg.'t" Od 343 spahiie
l<oji se gore pojavljuju u cijelom sandZalru dvadesetorica su hri5dani a i oni posjeZeytuni?)
duju tek detiri timara. Samo Ilandari koji je u tvrdavi Izdin (,-'-:-rl
s1uZio l<ao topnik uZiva sam jedan timar .{s Ranije je Dimitri sin Todora uZivao
sam jedan timar."" Jedan timar koji je ranije pripadao Petru u Tirhali uZivajur
. List 1?9.
" List 234.
"' List 236.
" Pogl. niZc bitieske 91 n.zj.rrLt--ri.-}tr+l 4:l .4t, sl ,t), rJ, .iL. ,Hu
n' +! cl+Kc.Y: dr JYtrL.J..l jxJ".l :Jry
t
.r!! .J-l .+5-.-ir. -J, .-Ul !s:f tV"
rJ,il Jfrbl of 7s*..1l.,-1
t7{s. f : ri-Y (Isti defter, str. 134).
',11-r!y-;,1.;,..--[Jl
jedan
privladi
paZnjr-r
timarnik hri56anin koji nosi tursko ime. BiljeSka
'" Medu njima
105b).
ie tekstuelno ova:6)sJJ.-itL tti lVrL-(list
.' NalaZenje arbanaskih kolonija u Tesaliji jest rezultat arnautske seobe koja je podclzr
plema jugr"r nakon osvajanja Albaniie od strane Stefana Du5ana oko 1330 godine (pogl. A. AVasiljev, Hist. de l'Empire byzantin, Paris 1932, II str. 295). Iz defteri Tirhale mogude je
prilidno tadno odrediti broj arnautskog stanovni5tva u Tesaliji u XV vijeku. Oni su, organizovani Lr katune, imali poseban status. Poriieklo armatola koji se poslije vide u istoj oblasti
i 6iji se veliki dio sastojao od hri56anskih Arnauta mora da su ovi arnautski katuni (Zzt
armatole vidi R. Anhegger, Martoloslar hakktnda, Ttirkiyat mecmuasl, sv. VII-VIII (1942),
297 i dr. Za katun vidi B. Durdev, Eflak kanunu hakktnda ktiqtik bir izah, THIM (1939), str'18G. Upotrebljavanje za Arnaute istoga izraza bi6e da je do5lo od toga Sto stt i oni bili nomadiAIi su u gradovima Teslije jo5 u XV viieku postojale posebne arnautske detvrti.) - Prem:1,
Kavanin-u Ayni Alijevu (izdanje Tasvir-i Efkar-a. str. 40) u poiecima XVII vijeka u Tirhali
je bilo 36 zeameta i 439 timara.
' .8 14?g pao je u ropstvo Uzun Hasan-begu (Nesri: Taeschner, 210) Omer-beg je 1489
joi bio u Zivotu (Alik Pagazade, str. 237).
tn List 63a.
oo
List 63a.
r
Halil
30
InaldZik
zajedno njegova tri sina i idu po redu u rat.51 Tako vidimo kako se timari dijele
na male dijelove u generacijama koje slijede jedna iza druge, Sto je bila op5ta pojava. Osim ovih dvadeset hriS6anskih spahija jo5 19 timara pripada novirn muslimanirna, diii su odevi hri56ani spahije.s2 Ovaj broj pokazuje da je ve6 u ovo vrijeme ovdje prilidno uznapredovala islamizacija medu hriS6anskim spahijarna (nismo
unijeli u gornju sumu dvojicu novih muslimana, o dijim odevima nema posebne
bilje5ke). Najzad narodito zasluZuju paZnju biljeske koje se odnose na jedan timar
dat jednom >franadkom< pribjeglici B?3 po HidZri. Ove bilje5ke napisane su kao
>>Zato Sto nije doiao r-r sluZbu,
derkenar (margina) na timar koji pripada Baraku: I
dat je Gilbertusu Cancelariusu vt'-F
koji je pribjegao
JaSe u
"j4tfu Pa5a-sandZak<. II od Franaka.
rat, 15 rerebiulahira 873 u IndZigizu. JaSe
>Ovaj pomenuti
je postao musliman i dato mu je ime Ahmed. Ostavljeno je po- starom. IVapisano
sredinom muharrema 875 godine u Agrribozuo.tt
Sto se tide nove situacije hriS6ana spahija, u B?1 po HidZri, iija srno imena
vidjeli u defteru iz 859 po HidZri, u tom pogledu zaustaviCemo se samo na nekim
tipidnim primjerima: 859 po HidZri uZivali su jedan timar djeca Bogoslava po imenu
Boga. i Pelegrin (Cr-;\ -r t'r: ). Prema defteru iz 871 po HidZri, ovaj timar je jedno
vrijeme preSao Aliji sintt Bogosiavovom koji je postao musliman, a poslije je pre5ao
njegovom. bratu Mustafi. Mustafa uZiva polovinu toga. timara, a drugu polovinu
uZivaju Gcjn i Grgor (-rr;+ r J-{) sinovi Pelegrinovi. (Ova posljednja dvojica idu
po rcclu u rat). Sto se tiie sinova Milire koga smo gore upoznali prije 859 po
HidZri l<a'ro vaZnu licnost (kao mjesnog senjora?), od njih susrecemo Isa-a sina Mehmeda sina Mikre. Ovaj Mehmed treba da bude jedan od sinova Mikre koje srno 859
po HidZri vidjeli sa hri5danskim imenima. Ostoja i Mira5 (,-14.-rL st)l) sinorzi Mihe
sina Klazinosa (?'"ra)>[i ) l.,oji 859 po HidZri uZiva timar u Tirhali, sa jo5 jednim, s
novo-muslimanom Ahmedom sinom Ginovim drZe zajedno jedan timar.''a Susre6emo jo5 jednog krupnog spahiju koji je poput Mikre dao ime vilajetu l(ravaldi
(?,s.rl9lr;;. Njegov sin Halil koji je postao musliman uZiva jedan veliki timar u nahiji Kravaldi. eim je on B?2 po HidZri umro, njegov timar dat je bratu mu Jusufu.
U isto doba suba5a Fenera Hasan-beg sin Zenebi5ev:'; u svakom slulaju treba da
je sin duvenog Zenebissijar(t jednog od senjora JuZne Albanije. I beg juruka
Tirhale bio je Il'jas-beg sin Efendran;. Jakub-beg sin A5tina drZi u ruci zeamet
Suvalak (;yb:- ), a i njegov brat Mustafa-beg uZiva u Tirhali jedan timar. Njihov
o'
List
13a.
" Na primjer: >Timar-i Mehmed vc Ali, ncv-miisliman, veledan-i Kul<ra ,j-r-,u (List
?ba). ,Timar'-i Mttstafa, nev-mtisliman, veled-i Filatrino 91-tl Jt' < (List ?Bb), zeamet-i Istir
(+-t) Oer tast't't-tf-i H'tz.:r' bey bin Vulkayin e13til.29,,.
r" List 41a.
6'
List
5' List
n"
15?a.
36a.
Za porodicu Zenebissi pogl. A. Gegaj,
Paris 193?, str. 28-29. Jorga, GOR, I 1303.
,
L' Albanie et I'invasion turque au X\lze
si6cle,
5' Efendre oglu lJmur-beg, prema jednoj zabilje5ki u defteru Arvanid-ili (32O timar),
nalazio se u opsadi Akdahisara u vrijeme Mehmeda I. Jako ie mogu6e da ie on u to rzrijeme
bio beg sandZaka Arvanid-ili. Hizii-beg sin Efendre oglu Umur-bega u doba Murata If posjeclovao je timar u Krdevu'
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
31
albanski senjor koji je dao ime kraju A5tin.r's Gornj i
primjeri pretstavljaju drugo pokolenje, hri56anskih spahija koje se islamiziralo,
tj: koje se u punom znadenju poosmanilo'
I nalaZenje vojnuka u znatnonr broju (103 vojnuka, 203 jamaka) u sandZakrr
otac A3tin
bio je veliki
Tirhala Privla6i
PaZnju.
Sada sa ednim idZmal defterom koji pada potkraj vremena Murada II
prelazimo prerna sjeveru, prema Makedoniji.s$ Dijelovi Lz ovoga defteia kome
nedostaje podetak i kraj, koji su nam do5li u ruke, sadrZavaju dijelove vilajetcr
Timur-hisar (sjeverno od Sereza), nahije Istefanije ({ti:-l), nahije Kalojan i
Nevrekop, nahije Kopriili,i, vilajeta Kastorije (1-li-11. Kasaba Timur-hisar je zeamet
Zaganos-pa$e >kralja vezirao. U ovim krajevima koji su poput Nevrekopa, KdprtiItija (Ve1es) i l{astorije (Kesriye, Kastoria) prilidno daleko jedni od drugih ima rsvemu 14 timara u ruci hriScana spahija. Sest od njih nosi naznaku >stari<. Jedan
dio timara uZivaju medusobno odevi i sinovi zajednidki i oni idu po redu u rat. Naprimjer, Kubrin i Prbo ( ta t tt-t -{, sinovi Dimitrija uZivaju jedan timar. Duka i
njegov brat l{alojan jedan timar, Dukagin i brat mu Pal (J! ,"4f;e, ) jedan
timar, Milko i njegovi sinovi jedan timar. Iznos timara nije veiik (opcnito manje
od 2.000). Jasno je da se i ovdje smanjuje broj hri56ana spahija uslijed prelaza na
islam. U vrijeme pisanja deftera tri timara (timari Musa-a sina Petkova, Bajezida
sina Agustusova i Umura sina Todorosova) su u ruci spahija }<oji su pre5li na
j
islam.
U vilajetu Kalojan ima vojnuka
U Arhivu se nalazi i jedan sumarni defter iz 859 po HidZri koii
priprda
oblasti Stare Srbije koja je kolijevka srpske drZave sjeverno od ovoga kraja.{t" IJ
ovoj oblasti koja obuhvata nahije Jelei (d-), Zvedan (,r:rjl;, Hodidide ( c:rdr-1r),
Senica ( + ), Ras (,-l-r ), Usktip (Skoplje) i Kalakandelen (Tetovo) i njihova.
podrudja ima 50 timara u rukama hri56ana spahija. Od hri56ana spahija sr-l
trojica oznadeni kao >stari timarnicin, osmorica kao ,Isabegovi hizmedari<.(it
Lidno Isa-beg sin Ishak-begov poticao 1e iz velike hri36anske porodice": i svakalio
mu je poloZaj bio viSi od poloZaja sandZak-bega: izuzimajudi Tetovo u ostalirn
nahijama od 1Bg timara oko 160 ih je u rukama njegovih pripadnika (njegovi
robovi i sluge). Ali su ovi timari opdenito vrlo mali i pripadaju u njegove hasove.
iz 835 po H. (pogl. niZe biljeSku 88) prolazi A5tin-ilije vaspitad princa DZema.
oo
U Arh. Pretsj. vlade defteri preneseni iz Malije, privrem. klasifik. br. 525 i 250.
Sada posebno povezana, ova dva deftera u osnovi su dijelovi iednog istog deftera. Prvi dio -jc
defter pod brojem 525. Defter je jedan sumarni timarski defter. Podetak i svrSetak mu nedostajtr. Razabire se iz rubnih biljeZaka iz 849 po H. da pripada vremenu Murad II (na str. 25
o"
IJ defteru
sandZaka Arvanid
AStinoglu Jakub postao
ima jedna takva marginaliia).
oo
U Arh. Pretsj. vlade defteri preneseni iz Malije, privr. klas. br. 544, 317 stranica,
kraj mu nedostaje, razmjere LL/zg, timarski sumarni defter. Predgovor, 2 )': Jl i, jt)-<<
... jL rlr. glU-i.iLAf jUJ- ,lV.rL, tely g,r.,r!.rr,lU$ J5-l lrrlt t..*.2-.Jr,s)tb r..l::i\
,.J1^ r,.r{ dt ti, q-+ ; a.j c,- JeYl .951fi i'rf i ... y9q cl:L q J' u.r}l i..bl P.
o' Na primjer: >Timar-i Dimitri, hizmetkir-i Isa bey< >Timar-i Branislav, hizmetkir-i
Isabey< >Timar-i Branilo, hizmetkAr-i Isa beyo.
u' C. Truhelka, Die geschichtliche Grundlage der bosnischen Agrarfrage (Sarajevo
1911), turski prevod Kcipriiltizade A. Cemal, THIM, I, 58.
Gl. Elezovi6, Skopski Isakovi6i
i PaSa-jigit beg, GSND, XI (1932).
Halit InaldZik
32
Posebno u Tetovu 41 timar od njegovih hasova opet je u ruci njegoviLr slugu.as
Iznos Isabegovih hasova, ne radunajudi Skoplje, penjao se godi5nje na ?63.000
akdi. eak je u XVI vijeku malo sandZak-bega imalo pla6u koliko ovaj rno6ni beg
vojne krajine (uc) koji je od oca Ishak-bega naslijedio ovu oblast, diji je strate5ki poloZaj bio vrlo vaZan., ZasluLu1e paZnju momenat da hri56ani timarske spahije
koje pripadaju Isa-begu ne nose atribut gulama (roba) ve6 atribut sluge (hizmetkar). Ne dolazi u obzir da bi oni po porijeklu bili raja ili robovi. U svakorn sludaju
oni treba da su hri5iani vojnici koji su, zato Sto nisu mogli da nadu tirnar, uniSli
u Isa-begovu sluZbu s nadom na dirlik (sredstva za izdrZavanje, renta). Znamo
da je bilo rodaka jednog dijela hri56ana spahija koji nisu mogli da dobiju timar,
ali da su, zato Sto su pripadali vojnidkoj klasi, bili u mogu6nosti da. u svako vrijeme
dobiju
timar.6a
Pola vijeka poslije osvojenja hri5iani spahije u ovoj oblasti joS uvijek zadrZavaju prilidno veliki znacaj. Zato Sto je medu njima s vremenom bilo prelaZenja
na islam, bez sumnje je da je taj znadaj bio ranije jo5 ve6i. Ipak nema rrrnogo u
defterima biljeZaka koje se odnose na prelaZenje na islam.';; U ovoj oblasti opcenito timari hri5dana spahija su mali. Medu njima se susre6u i timari, ciji se
godiSnji prihod sastoji od 250 akdi.c(t
Jedan dio idZmal-deftera koji se odnosni na okolinu Kideva (I{rrQeva) i
Prilepa. (Pirlipe)67 upotpunjuju ovu oblast koju smo gore pror-rdavali. Prerna dijelu
kojr posjedujemc, u ovoj oblasti od 90 timara njih je 26 u hri5cana spahija. Jedanacstorica. od njih nose naznaku nstariu. Ovdje narodito ova bilje5ka zash-rZujc
paZnjLl"s: ,5e-,rl.ll; J-tt-ll gt+-l lf ,; ' p o)?t'r.:-[. Ol,o pokazuje da je .jedan'hri56anin zaim naslijedio $arapdar Hamza-bega poznatog kao suba5a Kideva
(KrrQeva).
Jedan potpuni. op5irni defter koji se odnosi na vilajet Vrlk (Vulk, Vuk) iz
859 po HidZri (1454-1455 n. €.)"tb daje nam o ovoj oblasti jasna obarzje5tenja.
Defter sadrZi nahije Trgovi5te (c:r;j), Vuditrn (Vulqitrin), Morava (u-rl-re. ), Topolnica ( ^:d:r; ), Pri5tina i Lab. U ,cijeloj ovoj oblasti od 1?0 timara 2? ih pripada
,nevjernicima spahijamao. Iznad desetorice ima zabilje5ka >stari<. Jedan od njih
je pisar vlaha Brano5 ( '-yl-, ), a dvojica su vojnudki lagatori. U istoj oblasti od
(str'. lBB).
"r )).1-r st il:Y-:.-r- .rr-j 2:,fg!: iGJti ;l): 1, 29{s, d\,.r}".t1-L
n'U deftelu Tirhale iz 859 po H.(pogl.biljeSku 39) ova zabiljeSka zasluZr-rje
'oa
painju:
-.
jl
g-r-.rl-.rr
,4f
l-ru:
u-,r$Inl5
,SlF !e),212-.,fu Jlg.,r\.,!
,r{L
6tY ,}:r4 t;o
(str. 348) i Pogl. str. 28.
u' Ova zabilieSka na timaru Il'jasa loba Sagt'akova t
{st s j ,t ,Se ,f q,.>t-l 64io
rd;:t
.rr
A1! c- )e- ,.-ltl i,S"lJt-1.
nTimar-i Oliver ve Aleksi ve Todor: ...hasil 252<
I ovaj timal uZivatju tli lica
Ali zato timar Nikole, sluge Isa-begova je od 2296- akdi.
u' U Arh. Pretsj. vlade defteri preneseni iz Nlalije, privr. klasif. br'. 303, timarski
strmarni defter. U na5oj ruci ima samo 85 niegovih stranica. Mnogo o5te6en, t'azrnjere 12/35
Kako se razabire iz jedne marginalije iz 849 po H. pisanje deftera pada u posljednja
cm.
vlemena Murada II. lz jedne zabiljeSke se vidi da je emin koii je popisivao ovu oblast u
isto vrijeme popisivao i Prespanski vilajet (str. 64).
o'a Peharnik (Sarapdar) Hamza-beg spadao je u bliZu okolinu Murada II (pogl. NegriTaeschner, 1?2). On je 14?3 u svojstvu begler-bega Ruma stolovao u Tokatu (Tursrrrr beg t+0).
Za vakufe pogl. T. Gtikbilgin; Edirne ve Paga livasi...; 52, 77,234,318, 479.
u'b Arh. Pretsj.. vlade, deft. br. 2 ponovljen.
uu
zajednidki.
qvjii:{-
:1i'-
Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva
33
11 topdija, pu5kara i zemberekdija u tvrclavi Novo Brdo (Novaberda) samo
je jedan musliman. Velidina timara varira izmedu 500
i0.000. Naprimjer
topdija Bogoslav i lagator Radoslav uZivaju velike timare od 6288 i od ?b0b akdi
(ceri-ba5a Novoga Brda od 8950, kadija od 8927 akdi).
Vidi se iz deftera pisanog poslije 23 godine koji se odnosi na istu oblast
da se situacija nije mnogo izmjenila.
' Sumarni defter live Vuditrn pokazuje stanje timara u suba5ilucima Vuditrn,
Lab, Gornji Obrovac (Gorne Obrafca), Pri5tina, Morava, Topolnica."c U ovoj je
oblasti 21 timar u ruei hri56ana spahija. Posebno je istaknuto da su dva timarnika
novi muslimani.To
Jedan defter Vuditrna?l dija podetna strana nedostaje pokazuie neSto malo
sjevernije oblasti. Ovaj defter koji treba da pripada posijednjim vremenima suitana Mehmeda Osvajaca obuhvata oblast Vuditrn i okolinu sa Bihoromi zemiju Altin
(Ibalea izmedu Debra i Prizrena). I ovdje susre6emo spahije hriSeane koji posjeduju timar.Tr
Iako defteri koji se odnose na oblasti Srbije i Bosne i Hercegovine koje sr-r
osvojene u doba sultana Mehmeda Osvajada, nisu stariji, zato Sto su b1izi vremenll
osvojenja, imaju posebnu vrijednost.
U defterr-r sandZaka zemlje Hercega od BB2 po HidZri (1477-14?B;;'| slrsrcbroj timarnil<a hri5cana. Od 214 timara 14 ih pripada hri5danima.
izvjestan
6cmo
Neki od njih trZivair-r priliino velike timare (npr. timar Vr-rkde 5956), ncki pak
vrlo malene (npr. timar Radivoja 430 akdi). BiIjeZi se da jedan od ovih posiednika timara posjeduje od starine,ba5tinu<. Osimstarih spahija koji sr-r u I{ercegovini uglobljeni u okvir timara, jedan njihov dio takode podvrgnut je carsl<om zapovje56u
vlaSkom statusu. Oni koji sll stavljeni u ovu drugu grupu opcenito su na dehr
jednog >dZemata< (skupine), t. j. jedne polunomadske grupe. Prema ovome def teru, u Hercegovini ima svega 107 vla3kih dZemaata. Prema zakonima u ovorn
defteru odim bude rat od svakih deset kuca izlazt jedan e5kindZija (opremljen
konjanik), jase zajednidki u rat.< Ovim konjanicima vlasima kaZe se vojnuli.T'Skupine koje su razlidite velidine, od B-10 porodica do 100 porodica, pominju se
imenom kneza kome su podredene: kao skupina Radida sina Bogote, skupina
privr. klasif . br. 16. U predgovolu:
,ralu- .rrfi J3Il -rf es.r-1l\r6l ;lLt...itr :lrr r-/. -r? stLl- .JL-.'. "'s-4t.lrJ Jt.r.!r..
oir-ri
tl .t .
ItlI tr 9 *ti , ;i c- t{^1-.1 J:l Jit, SandZak-beg je Sinan-beg.
'" Timar-i Yusuf mtisliman-i nev; timar-i Atmaca mtisliman-i nev.
" Tapiski defteri Pretsj., br. 5 m. treba da pripada posljednjim vremenima Mehmcda
Osvajada po tome Sto se nalaze marginalne biljeSke iz BB3 po H. U redZepu BB3 Ahmed-beg
je bio sandZak-beg. Ali u muharremu 883 joS je bio sandZak-beg Sinan-beg (str. B i 1?).
" Timar-i Vuk (str. 15), Timar-i Mihayil veled-i Dimitri (str. 15); Hasanov je timar dat
u rebiulahiru 883 po H. Andriji (*-;jl) i Duri (s.,s{) (str. 1?).
" Hersek (herceg, Herzog) jest titula koju je nosio gospodar ove zemije. Hersek - ili
sancaii je po obliku poput Karli-ili sancafi, a odatle je izi3ao lztaz >vilayet-i Hersek sancagi<<Medutim poslije je prosto rijed Hersek podela da oznaduje zemlju.
f,cLl ;l): ;a.- ,.Ut -rtir <
Vl., deft. br. 5. U predgovoru: . , .
.o' Arh. Pretsj.
;i1,
g\.orr.Ju-lrl .9.,. gl-rly.JrcXil o.;hot UyJ' ,.. i-iLr.-r3 ct'; ... il; rlr^ g\LL ,i.1 r+ iLlo' Arh. pretsj. vlade, deft. prenesen iz Malije,
,dUt^'
, +t^' t ;i;l e- :J;[Jl
Halil InaldZik
34
Jarosava sina Kute. LjetiSta i zimovaliSta ovih skupina su odredena. Vrlo rijetko
su koje smje5tene u selima. Ali u defterima XVI vijeka ve6ina skupina javlja se
naseljena u selima.?6
Kao Sto pokazuje jedan smederevski defter koji pripada vremenu Mehmeda
Osvajada,TT ovo je oblast gdje veCinu pretstavljaju hri56anske spahije s timarom i
ostale hriS6anske vojne grupe poput vlaha, vojnuka, martolosa. Ovdje se u isto vrijeme nalaze velike hri56anske spahije koje posjeduju zeamet. Prema defteru Bianideva 1,t7ltt) tz 872 po H. (146?-1468 n. €.),tt u istoj oblasti na 32 e5kindZi
timara u muslimanskoj ruci ima 59 timara u ruci spahija hri56ana. Ali od 34
iuvara tvrdave-posjednika timara samo su trojica hri56ani. U tvritavanaa veliku
ve6inu vojnih snaga opet dine hri56ani. U tvrdavi Golubac svih 15 pu5kara su hriS6anski vojnici, (u defteru iz 872 p H. njih je 10 lica). Prema ovom posljednjem
defteru ima jo5 40 zember'ekiija i 6 kovada hri36ana. U istoj tvrdavi irna 52 martlosa koji su rasporedeni u odjelima od 10-15 lica koja sluZe za platu od 2 akde
dnevno,'" posebno tesara, graditelja majstoraza lukove i ostalihhri5danskih grupa
oslobodenih poreza koje se nalaze u tvrdavskoj s1uZbi. 76 lica od hri36anskog
stanovni5tva grada oslobodena su nekih davanja pod uslovom da budu >>na obrani
grada i latla<. Oni koji su u topdiskoj i pu5karskoj sluZbi u tvrdavama op6enito
su hriSiani timarnici ili s platom u novcu.^t smederevo je jedna oblast gdje narodito
ve6inu saiinjavaju vlasi. U defteru je 151 strana potpuno posvedena popisu ovih
vlaha. Na podetku se nalazi ova biljeSka: illr*lyJ,ij -rl1 +;.1)'. -{ er*, 'lj .-rt:trl .-F*
rll jroi-,tj,:l**rl{l L,:l .ljlj. ts}i- oTat }itA-J#JVlaSki knezovi koji su u po}oZaju
ba5e kod jaja, deri-ba5e kod vojnuka, dobili su timar radunajudi se u spahiski
red.8r Pod knezovima dolaze primi6uri koji su njima podredeni. Poslije toga ima
''' lJ istom defteru vta5ki zakon je ovo f; dt:J..slf\, e\-ro ;:!l rrbyrl ;rlx-<r
,r.fgl ,-lit: i:: :L-):ir. s ,g.2 Ji,..-ll ,Jrrl ,4 r,o ,irf iy tl Jt:^^ o.Kc-: r.i3f r-tJl tb- l.l;:l-.,
u:l .r-tg ,:;! gsi r.-t ".rl 1f1' rlrl
, ^?'t ;-:li.r-te ,J;! 1*rt 6_l L1r.rl .,il ,o 5 )s:-, *i,l
o7s{l ;7. d^-)t- u.rel g sl } O4:l si- c* rlr} g. e )ts-: *i .ry-,s,h rr! {ra r. 'Jl .5lll
Drr-l!-: -jL, r,-\'L:r.rl3,c r-l- ,;L g-ri-r:l3t trl ,)ulrl -$ L';l 4. .J^- Jq
Za jedan kasniji oblik ovog zakona pogl. Kanun-namu Sultana Sulejmana (Dodatak TOEMu)
str. 63-64; jedan smederevski zakon iz 1527: O. L. Barkan, Kanunlar,324-3e-5;za, vlahe pogl.
Br. Durdev, NeSto o vla5kim starje5inama pod turskom upravom, Gl. Zem. muz., Sarajcvo 1940.
Da bi se bolje shvatila vla5ka organizacija, potrebno ju je uporediti sa slitnitn grupillllrl u
Osmanskom carstvu, npr. sa organizacijom juruka.
'" Hercegovadl<i defter iz 925 po H.
" Tapu defteri br. 16 Arh. Pretsj. vl.
" Arh. Pretsj. vl., op5irni timarski defter sa privremenim klasifik. br. 5, prcn. iz
Maliie. U predgovoru: Jo... il;.llr,.ilU- J.)+ cJILI-...'J.l ,s..Stls,;:ir t-rA Jt;t lrc
,.iuH: da- J q-'l *- 3i i . .. Jtt' i,l 4.lo J.ir'r. Jlqi I J^-rd,
'o U defteru iz 872 po H. ima ova ,vaZna bilje5ka koja pokazuje porijeklo martolosa
tvrdave Golupca: J.
lt-t J ^fl t elf lgLe).,>V,)13-'r
.r^? ,f l;g ,*-:t*t:4.t
"r:i
, )t4l .ar-u 3' 6",ri{ .'"b- -r-L .rr )rrY;:.tfdr-t 1i (30 lica).
'o Timar-i Niko]a ve Istepan ve Marko, topciyAn-i kal'a-i Resava... hisil 3068; Timar-i
Istepan ve Marko, topcty6n-i kal'a-i Resava . . . hasil 2547.
81 ,Suba$rlar ve ceribar.,rlar. .. sipAhi ktsmtndandrr.< O. L. Barkan, XV ve XVI astrlarda Osmanh Impartorlugunda zirfli el<onominin hukuki ve mali esaslart, I cilt, I{anuniar,
Istanbul 1945, str.
260).
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
35
vlaha. einjenica koja zasluZuje paZnju jest to da se ovdje u ovo vrijeme javljaju
vlasi nastanjeni u selima. Ovi vlasi daju sandZak-begu od svakog katuna jednog
komornicu (slugu) i od svakih pet ku6a (porodica) jednog vojnuka..ss Jedan dio
vlaha stekao je poseban poloZaj: na prim jer vlasi Levia postali su hasa padi5ahova, a to treba razumjeti tako da se vlaSki porezi daju caru. I 35 vlah a, zato Sto vr5e
sluZbu u tvrdavama Zvorniku, Srebrenici i Avali (Havale), oslobodeni su od vla5kih
poreza.
U livi Srnederevo nalazi se i Siroka vojnudka organizacija. Oni su skupljeni
u nahijama Pek, Zvi\d, i narodito Branidevo. U jednom drugom defteru imena
koji pripada vilajetu (nahiji) Branidevo iz 872 po H. vojnuci su op5irno ovako
utvrdeni:
1. U selima kraja Resave: 1 lagator 42 vojnuka 10? jarnaka
2. U selima kraja Ravanice: 1 lagator 5 vojnuka 11 jamaka
3. U selima kraja Lomnice: 1 lagator 29 vojnuka 59 jamaka
4. U selima kraja Zvtrd:
Iagator 2 vojnuka 4 jamaka
5. U selima kraja Homolj: - 1 lagator 56 vojnr-rka I24 jamaka
6. U selima kraja Zdrelo: 1 lagator 26 vojnr-rka 65 iarnaka
7. U selima kraja Pel<:
I lagator 57 vojnuka 133 iarnaka
Ukupno:
6
2r7
503
U ovom defteru vidimo jasno vojnudku organizaciju. U svakorn kraju glava
postojeiih voinuka je iedan lagator. Ovima direktno podrecleni iamaci izlaze na
B-10 lica. U razliditim pak selirna jamaci vojnuka ko.ii slr podreCieni largatorima
variraju izmedu 1-3 lica.s"
I iz docnijih deftera se razabire da su tropSte u Srbiji vojnuci zauzimaii
vaZno mjesto. Prema defteru KruSevca (Alacahisar) rz 922 po H. (1516 n. e.),**
u ovoj oblasti bilo je 1.000 vojnuka oklopnika. Isto tako na jugu Custendil (Kostandin-ili) je bio oblast u kojoj su se vojnuci u velikom broju nalazili.ss Nema sumnje da su ovi oklopnici vojnuci bili stvarni ratnici.s0
Jedan defter Vidinskog kraja i njemu podrudne okoline'? upotpunjuje povrSinu koju ispitujemo prema zapadu. Def ter obuhvata osim Vidina i njegove okolice
kraj Beograd (bez sumnje danaSnji Bjelograddik), tvrdave Filoridin (Florentin) i
Banju (sjeverno od Aleksinca Banja). Prema iznosima na posljednoj strani u ovoj
oblasti broj vojnih snaga je slijede6i: u cijeloj oblasti ima 114 spahiskih timara, 7-1
duvara tvrdava, 193 musellema sa novianom platom, 56 martolosa s novdanorn
,, VlaSki zakon koji se nalazi ovdje vaZan je zbog svoje starosti: ut-:tLi -r. .-3)ti jibo
iE.rrl ?l erl t g,u)\ t.t dt:.ii;b
ro .;rgv\.i r. dti r-fi- : clfrt ts:. t r!-j-ri tst.\ t' \ .'s.,rt!
or2l 0,-9,Jt jl I )i.:-s q-! ur.r-) f t-t J\ )t:- s is: .jAtt r. , a!.1.,\, ,. e tl!!- -,-1 Jl ,
" Dosada o vojnucima nije nadinjena jedna potpuna studija. Za bugarske vojnulie
(vrijeme poslije XVI vijeka) pogl. G. D. Galabov, Osmano-turski izvori za blgarskata istorija,
Universitet Sv. Klimenta Ohridskog (Sofija) GodiSnjak Fakulteta za istoriju i filologijtt, svXXIX lg41/4J, broj III. opet od njega. Osmano-turski izvori . . . , Godi5nial< Sofisliog universiteta, Fakultet istorisko-filolo5ki XXXIV, 2 (1938). A. Refik, Ti.irk idaresinde Bulagaristan, Istanbul 1933 i O. L. Barkan, pom. di.' 255-266'
'n Tapu defteri Arh. Pretsj. vl., br. 55.
'o Tap. deft. Pretsj. vl', br. 916. Defter imena vojnuka live Custendila i live Kru5evca
(Alacahisar), datum 892.
'u Pogl. bilj. 151'
" Arh. Pretsj. vl, deft. Pren. iz Malije,
privr. klasifik. br.
18, podetal< nedostaje.
,':'
36
Halil InaldZik
platom, 150 musellema martolosa, 231 vojnuk kopljanik, 34 sokola.ra. U ovom
defteru, diji poEetak nedostaje, nabrojali smo 7 timara u ruci hri56ana ,spahija.
ZasluLuje paZnju da je ?0-80 godina poslije osvojenja u ovoj obtasti ve6ina vojnih
snaga ostala jo5 hri5tanska, jer prema neznatnosti hri56anskih spahij a dostojna je
paZnje mnoZina vojnuka i martolosa (od sedam hri56anskih timara <lva su u ruci
I{arnze sina BalSina i brata mu Jakuba. Jedan od spahija hriSdana je Lazar (-r-rYl)
"vodi6 hri56anin".)
Sada ako se vratimo iz Srbije u Albaniju, tamo 6emo uz neke istoriske i
dru5tvene posebnosti specifidne ovoj zemlji, vidjeti gotovo isto stanje. Sludajno
najstariji defteri u Arhivu pripadaju ovoj oblasti.
Prema defteru Arvanidove zemlje (Arvanid-ili) iz 835 po tI- (1431-1432
n. e.)ssnekako u to vrijeme postojao je sandZak Arvanidove zemlje pod upravom
Ali-bega sina Evrenuzova (Evranos), a to je sredi5nji Ergeri Kasre (Argikastro.
Ginokastre). Ovaj sandZak obuhvata5e ove krajeve (nahije): osim Argirokasta krajeve Kaninu, Beograd, Skrapar, Pavlo, Kurtik, eartalos, Kroju (Akqahisar). Oko
istog vremena Premedi, Juvan-ili, kraj oko Prespe pretstavljali su oblasti tiji je
popis izvrSen za svaku u posebno vrijeme. Relativno male, ove oblasti gdjekada su
bile vezane za sandlak-bega Ergirikasra. N aprimjer Premedi je u Sevvalu 844 po H.
(1441 februar-mart) data sandZak-begu Arnavuda (Arvanida) Jakub-begu sinrt
Todora Muzaka.s!) IJ oblasti Premedi uspostava turske vlasti i primjena timarskog
sistema svakako dopire do vremena Bajazida Jildirima. U defteru Promedija ima
vi5e zabilje5ki koje pripadaju vremenu Bajazida Jitidirima. Prema Halkokondilasu,l'o Osmani su u vrijerne Bajazida Jilidirirna protjerali sa njitrovih mjesta
feudalce iz oblasti Ergirikastra i zemlje im zauzeh. Ali orzdje, prema
t,imarskim zabilje5kama u defteru iz 835 po H., timarski je sistem stvarno ustanovljen tek u vrijeme eetebi Sultan Mehmeda. I drugo irne oblasti Olclast ZenebiS
rnoZe se radunati kao dokaz koji to po"vrduje. Senjor ove oblasti Gin (Gion)
Zenebissi umro je 1418 kao vazal carev."' U svakom sludaju, prema defteru koji
narn je u ruci, ovdje se susredemo sa stanjem tek 20-25 godina poslije osvojenja,
t. j.sa prvitn rezultatima osvojenja. U ovo vrijeme u sandZaku Arvandi-ili od
335 timara 56 ih pripada hri5danima spahijama. To pokazuje odnos od I6i[,.Osim
ovih spahija dat je timar jednom mitropolitu i trojici episkopa. 30 2() od 335
timara pripada muslimanima Turcima potjeranim iz Anadolije, a ve6i.na preostalih
timara muslimanima gulamima (robovima). Izgled raspodjele hriSianskih timara
" Arh. Pretsj. vl., tap. deft. br. 1 m, 141 list, razmjere Il/2g cm. Podew5i od 10 lista
U predgovoru:
,eL.;_t'\ jrSt^r ;:f ,;.
. . jl; t? s.l jl*:l*. lltul .. . o[3)\, &. ef-r-11.,1 eta i\t is)-\,
,riUli r U:[' : rr*. L- a-r[ J . . . t:1, ^alsVL,:l Ovaj defter bi6e uskoro objavljen.
'n Arh. Pretsj. vl., deft. pren. iz Malije, privr. klasifik. br. 231, defter Premedija.
ni2slss iUG J ul+.rl r (-rl 4:r Jl:: J;lJl .i .srlr: n{ Vr;^: Ji:l !lr^ 1:y 4ssl61- r5t,-;lc
oo
Chalcoconndylas, izdanje Darko, Budimpe5ta 1923, tom II, str. 29.
n' Osmani su davali zemlji
s kojom su prvi put dolazili u dodir, ime ili titulu tamogospodara.
Snjeg
Tako su stvorene sloZenice l{onstandin-ili, $i$man-ili (Bugarska), Laz-ili
(Srbija), Krral-ili (Bosna), Hersek-ili, Lukag-ili (u Bosni), Karli-ili. Ova imena. nam opCenito
saopStavanju imena prvih gospodara ovih zemalja koji su piadali harad. Imena oblasti u
Albaniji ovu pretpostavku jako potkrepljuju: Bal$a-ili, nahiyet-i Bogdan Ripe d..2 L,1ri4 '
zadnja jest obiast Jovana,
vilayet-i Pavlo Kurtik, nahiyet-i l(ondo Miho, Yuvan-ili.
- Ova
Skenderbegova oca. Za Gina
pogl. Gegaj,28. Njegov sin Hamza podigao se do polonedostaje nekoliko lista.
Zenebissi
Laja sandZak-bela.
flii:r'
;1-i
lr
Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva
3?
prema oblastima ovakav je: u vilajetu Beograda 17, u vilajetu Pavlo I{urtik (juZno
od dana5nje Tirane) 11, u vilajetu eartolos (izmedu Elbasana i Berata i TimorindZa) ?, u vilajetu Akdahisar 7, u Iskarpari 5, u vilajetu Ergirikhsri 4, ! Kanini 4,
u klisuri 3, u TirnorindZi (Timorric€) 2. - Od ovih 19 timara nosi naznaku >stari<.
Jedan im pak dio sadrZi bilje5ku >ima berat od umrlog cara(. Od ovih 60 timara
koji pripadaju hri56anima 24 komada su ispod 2.000 akdi. Najmanji je timar 2I2
akdi (timar Todora Bardida u Akdahisaru), najve6i timar je u JenidZekale 15.128
akdi (zajednidki tirnar tri lica). Kako 2.000 akdi pretstavlja prosjek, razmjer velikih
timara raduna se visokim
Sada da uzmemo joi uZe podrudje, h. pr.vilajet Pavlo Kurtik gdje hri56ani
spahije pretstavljaju vedinu i da ispitamo pobliZe stanje.
U vilajetu Pavlo Kurtil< ({tbsc- -,tlU,) od 20 postojedih tirnara devet ih pripada hri56anima. Od nrttsiimanskih timara jedan je dodijeljen kadiji JenidZe-kale
(Bratuie5 d:jlr. ), a jedan njegovom dizdaru. Pet od njih je dato ,guiamima
emira.. (bey-kulu), jedan spahi-oglanu, .jedan bratu 'Ajas Hamza-bego, jedan Karli
oglu A1iji. Posebno treba dodati timar.subaie Isaa sina Pavla Kurtika. Vidi se da
svakako i od ovih devetorica nisu bili muslimani_ priie jedno-dva koljena. Medr"r
niima ima dva sina kn-rpnih senjora koji su postali muslimarri, Al i sin I(arlija
(Karlo) i Isa sin Pavla I{urtika.
Timar l<oji pripada .subaSi Isa-begu obuh'u'ata u 10? sela 1225 ktrci,r (porodica)
a izr-ros mu jc 81.306 akii. 36 sela od toga j.. od vilujeta BalSe, dr,'a od vilajeta
Korrclo Miho, 1t] od zernlic Gonomajmo (A.t-{ Gonoma),"' a tek je 26 sela sa tahvilit
(prcrrosa) njegovar ocil (..-r+ J-ri jl). Ova zadnja bilje$ka pokazuje da ie Pavlo
Kurtik lidno uZivao kao timar ovih 26 sela (imena sela su zapisana). Izraz ,tahviln
ukazuje na prenos jednog postoje6eg timara. Ali izraz ,vilajet Pavla I{urtika( saopStava da je Pavle Kurtik i od ranije senjor ove oblasti. PoloZaj Isabega, njegova sina
koji je postao musliman i koji je odreden za subaiu ovoj oblasti, rnnogo je viSi.
Drugi jedan sin Pavla Kurtika, Mustafa, uZiva u isto vrijeme u vilajetu Belgrad
iedan veliki timar od 9.142 akie. U defteru Avlone iz 912 po H. vidimo Mustafina
sina (Flr-rseyin veledi Kurtik Mustafa ,*-. JS rl:.{*) kao duvara tvrdave.ss Djeca
Isa-begova Ibrahim i Jusuf (Jt-{ i-r! ,l-r { ,* r!-rl .-l-rl J 1-ot-;t-,H ) uZivaju u
Tirhali zajednidki jedan veliki timar od 42.399 akdi. Tako vidimo kako se jedna
domada senjorska porodica, islamiziraju6i s€, rastaka i nestaje u timarskom sistemu. Samo ovdje ima jedna stvar dostojna paZnje, a to je da Isa-begove timare
ne inspicira emin na licu mjesta i ne popisuje, ve6 da se oni popisuju njegovonr
sopstvenom ,izjavom<. Nlislimo da ovo stanje koje pretstavlja izuzetak pokazuje
da je i on do izvjesnog stepena povlaSten. Ista je stvar napravljena i za timar Alije
sina Karlijeva.
BiljeSka koja se u defteru odnosi na sina Karlijeva je ovo: &ti -rJr J-o-rL-,.'"
,u:IJ? ,c-rs-&G ,rJl,iittL r .rtLtyJ+l ),.a)o,r;l: jytrllj r;Yti tri--2,-J l,bZ{ijttt
lt-.f
>>-rrrlJ jl, ;ittl- o!1 ,&st t:) ;-f + Ovaj veliki timar koji se sastoji od 30 sela
proratunat je >otprilike< 30.000 akdi. Vidimo ovu biljeSku sadinjenu poslije deset
godina o ovom timaru: r:- J-rYl 6r-r .!1-rl i(t--* rl o:1.: $ti:Yel *yVis qf! oi^ ^ltlln
u' O porodici Gonoma ili Yonima pogl. Gegaj, 23-24.
" Tapu defteri Arh. Pretsi. Vl., br. 34. Spada medu tvrdavske Euvare Belgrada
(Berata).
Halil
3B
InaldZik
>o)r.lj ft; l.t o Vidi se da je ovaj timar dodijeljen poslije sinovimri Karlija koji su
ostali hi66ani. Drugi jedan sin Karlija, Muzak, jo5 je u doba Celebi Mehrneda
uZivao jedan mali timar u vilajetu Pavlo Kurtik.t){ Hamza veled-i Karli koji ie u
vrijeme Osvajadevo bio gospodar jednoga timara u Altun-ili (Ibalea) treba uz
veliku vjerovatnost da bude njegov sin.cs
Jedan od hri5iana spahija gospodara velikih timara u vilajetu Pavle l(urtik
jeste Dirnitri izPrespe (t--;l siqr) (njegov,timar j 9.031 akia).0G On je poslije uZ
Sguras). U
lidni pristanak prepustio svoj timar svome zetu Ozguru (t;st1
pojarzljuie
Murad-beg
Ozgura
po
H.0; sin ovoga
defteru sandZaka Avlonile iz 912
se u istoj oblasti kao posjednik jednog velikog timara od 64.729 akdi.
Vidimo da nisu samo senjorske porodice koje su od podetka pokazivale 1>osluSnost i vjernost Osmanima, nego da je i porodica Araniti')s dobila timar. llnuk
Aranitijev (Ali bey bin Mahmud bey bin Aranid) posjedovao je 912 po H. jedan
zeamet od 29.000 akdi.O0 Skrecemo paZnju na dinjenicu da se unuci biv5ih senjora
koji su postali muslimani u timarskorn reZimu nalaze se u klasi begova. Gore stno
pomenuli Zenebi5 oglu Hasanbega, A5tin ogh-r Jakub-bega. Mnogi od ove senjorsl<e
djece, po5to su odgojeni na carskom dvoru kao id-oglani, slati su u svoiu zenrliu.
Pobunjenik Skenderbeg najcuveniji je primier za to.rtr() Krupni albanslii senjtlr
Todor Muzaktttt j€ otac licnosti l<ao Sto su Todor iVluzali oglu Jal<r-rb-bcg,"'' Todor
Muzak oglu N{ehmedr("} i Muzak oglu Kasim pa5a.r"{
Prema jednorn def teru sandZaka Ar'lonije iz 912 po H.1'; koji pripada orzoi obIasti koju stno tni u Arhivu ispitivalio u ovo doba upravno r-tstrojstvo Aibaniie l:ilo ic
nanovo uredeno i bio je uspostavljen jedan sandZal< Avlonije koji je obuhvatao sa
Avlonijorn kao srediStem Belgrad, Isl<arpar, I{anintt, Ergiriliasri, Dclvinu, Tcpcdelen i Premedi. Mi cemo ovdje napraviti porecienje samo u vilajetu Belgrad. I(ao
Sto smo gore vidjeli, vilaiet (nahiia) Belgrad je icdna od oblasti u ltoiima sc najgu$ce nalaze spahije hri5cani (od 61 tir-nara r-riih i?).U dcfleru pali iz 912 po H.
ovdje je od 138 timara sailo niih sedam ostalo u ruci hriicana. Ali ntcdu r-rruslimanskim timarnicima moZerno poznati porijeklo Alije sina Lasl<arija, Aliie sina Muratbega sina Ozgurova i Matranil< Jusufa. Otac Matranika Jusufa Pavli Matranili
( iXLL J-r'1t drZao je u defteru od 835 po-H. u Beigradu timar. Po5to rrru je
timar 857 po H. bio dodijeljen nekorr licu po imenu Hoil<adem, dat je tr)onovo
sinovima N{atranikovim Hiziru i Jusufu.1"" U sandZaku Arvanid ima i rzoinul<a
"' Defter sandZalia Alvanid, 249. timar.
n' Alh. Pretsj. vl., Tapu deft. br. 5 m, strana 24.
'" Defter sandZaka Arvanid, 257. timar'.
"' Pogl. bilj. 93, nreCli-r zearletirna Muzal<iye (I\{yzcl<c).
o^ Za Aranite. koji sr"r prije Skender-bega svojirn pobunama mnogo zadali posler osmanskoj drZavi Pogl. Gegaj, 48-58.
oo Pogl. biljeiku 93, n-redu
zeametima Avlonije.
1oo Njegov identitet
sada bolje poznajemo. Pogl. moj >Isl<ender-begn, Islam AnsililoPedisi, ciz 52.
7oL Za Muzakite pogi.
Gegaj, 25-27.
103 Jaku-beg
sin Todora Muzaka koga vidimo podetkom 1441 godine kao sandZak-bega
Arnavut-ili (pogl. gore biljeSl<a Bg) pao je u pohodu u Madarskoi 1442 god. Jal<utr>-beg se
raEunao u komandante ljubimce Muradove (Oruc, 53).
je u livi Karli jedan zeamet. Ar"h. Pretsj. vl., tapu deft. br'.
'n' Atik Paqazade (izdanje Aiija, Carigrad 1332) str. 191.
1" Pogl. biljeiku 93.
"'o Deft. sandZal<a Arvanid. 160. strana.
'n' (JZivao
140.
Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva
39
u malom broju. Prema defteru iz 835 po H., u vilajetu Belgrad u selu GeradZidZe
(
€lt I zabiljey'.en a su ietiri vo-jnuka (sve detvorica bra6a) i pet jamaka njihovih
rodaka, u selu Vi5ani ( iQ-r) jedan vojnuk i pet jamaka sastavljenih od njihovih
sinova i rodaka, u selu Visadko t-rqtar ) jedan vojnuk i tri jamaka. U defteru rz
gg1 po H. (1583 n. e.) rridimo da su vojnuci Visadkoga ( r.t:-l-r ) dokinuti.lo?
U istom vremenu i u Albaniji, kao Sto je bilo i na dnrgim stranama Rumelije, Lt
nekim tvrdavarna ili derbendima (prolazirna) od nameta i tereta oslobodeno (muaf
ve mrisellem) stanovni5tvo, iako se u osnovi raduna kao >rajao, najvi5e je vr5ilo
vojnu s1-rZbu, sluZbu duvanja. Na taj nadin, u Ergirikasru od hri5tanskog stanovni5tva B porodica, u Belgradu 12 osoba, Lr Iskapardi 40 lica, u tvrdavi Akdahisar
12b poroclica, u utvrdi Kodl.adlik 48 lica dobile su berat o oslobodenju od namela
jL). Iako se u defterima XVI vijeka njihov poloZaj Stiti novim beratima,
(
fl.e
sr_rsrecemo i neke promjene. Na primjer, dok sr-r oni u Isl<arparu priie davali samo
d,Ltzju,, prema defteru iz 9I2 po H., )nal'edeno je da sada bez zaostatka dadr-r harad,
u5ur i obidajne pristojbe, da samo br-rdlr opro5teni od avariza i da t'r5e sluZbu
tvrdavi Iskarpar.< AIi se sada i njihov broj krajnje povedao (192 hri5canslie
porodice, b0 neoZenjenih i 15 muslimansl<ih porodica). Ova politil<a osmanske
clrZave lioja ie upotrcbljavala sistem oslobodcnia (muafijeta) l<ao praktidno nacelo
da bi tv1clave dr1zla pocl:;traZom i cla bi i-.arcrn osigr-trala njihovr'r vjernost, bila je
bez sr_rmnjc fal<tor ./,1\ sl<r-rpl.jarrjc .stanovrri,il,vir u tvrcl:rvi Iskiirpar i z:a rasprost.iranjc islitma.r"t
Sterpje rr sjcverno.i Albani.ii koja .ic pol<orctrrt posli.ic clugih borbi protiv
Iskcnder'-bega zasluZr-rjc paZnju.
pr.ema defteru Debra i njegove okoline lioji jc uapisan 871 po FI.,"'' u to
je 18 timara jo3 bilo u rttci hri5iana spahija (ocl ovih je jedan pop).
vrijeme ovctje
-gB-timur".
Posebno imajr-r detiri gospodara timara koii nose naznaku
Svega ima
,rro,ri musliman<. Jedan od novih muslimana jest osoba koj a je uhvatila
jednog od najenergidnijih komandanata Skender-begovih Mois Dibru (u tekstu
t tn).
Moysa
--J.
U ovoj oblasti i vojnr-rci se penju do znatne cifre. Ima iedna vaZna zabilje5ka
o tom da su oni, kada se dao opSti oprost, sadnvali staro stanjc sa svoiinr ba5tillamei
Ti vojnuci se ovako rasprostirlr u ovoj oblasti:
U vilajetu Gornji Debar: B jahada 24 nefera
U vilajetu Donji Debar: 3 jahada 14 nefera
7 jahaca 23 nefera
U vilajetu Dulgobrdo:
10 jahada 31 nefer
U vilajetu Rijeka:
5 jahada 15 nefera
U vilajet.t M"L lVlutiu),
Ukupno: 33 jahaia 107 nefera
'o' Tapu ve Kadastro Umum mi.idtirltigti (Ankara), Kttyttd-i kadime (stare registracije),
Avlonije: >Voynugan-i kat'ye-i Visoqka<. Privladi paZnju fakat da se
jedan dio vojnuka posjednika ba5tina Ll ovo vrijeme pojavljuje kao muslimani.
108
Na podetlcu XVI vijeka islam se u Albaniji bio tek malo raSirio. U defteru
sandaka Avlonije iz 912 po H. (pogl. biljeSku 93) bilo ie u iednoj kasabi i u 82 sela koji su
pripadali zeametima samo ?0 muslimanskih porodica naprama 3623 hriS6anske porodice.
Kasaba fskar-apar sa 15 porodica nosila je medu njima najvedu cifru. U cijeloj nahiji Avloniji
naprama 14304 hri$6anske porodice bilo je 1206 muslimanskih porodica, u nahiji Ergirikasri
naprama IZZST hriS6anskih porodica bilo ie samo 53 mttslimanske porodice.
'ou Arh. pretsj. vl., deft. pren. iz Malije, privr. klasifik. br. 50E. Uvod: .r.Lt rts ilgoa
itrU'.! 4.:- , c-vl r\c c,\: JrJi, fh^tl ,Jf.3 _r*!. J fb4':1f,-l: s ^b-.t ).)J. til;, S 1g-..r .)-)1
11o r.,;i1,9: jtrt- rjl *-,rir!l
,l i ^4t^i jtl-' ?t6"-o
br.
62. Op5irni defter
3*
:"
Halil
40
Stanje
Ime mjesta
SandZak
Trikala
deftera
H.
859
potpun
nepotpun
Prokuplje
Veles,
Kastorija
i
lI
l\{ura
InaldZik
Iznos
timara
HriS-
|
6anski I Vojnuci
timari
Vlasi
Mart,olozi
182
343
spahije
jako
20
spahija
103 vojn.
203 j attr.
ima
nepotpun
dr.
Jeled
Zvetan,
SkopIje,
Tetovo
i dr.
I{r'dcvo,
PriIcp
SandZak,
Vttditrn
H.
859
tI N{ulal
Het'cegovina
SandZak,
Smederevo
ncpotpun
H.
859
potpun
H.
882
nepotpun
Fatih
Sar-rdZak,
potpuu
H.
BB2
1?0
nepolpLln
potpun
H.
872
dZe-
rna-ata
lrna
Fatih
91 eSkrunBraniEevo
l0?
2t4
potpun
dZija
34 duvara
6 lagati
21? vojn.
503 jarti.
tvrdave
16
Vidin
SandZak
zemlje
Fatih
H.
potpun
nekoliko
835
Arvanid
Debar
1;.sta
nedostaje
H.
231 vojn.
871
potpun
335
6 vojn.
13 jam.
23 vojn,
10? nef.
s
1>latorn
150 oslobo-
nihr M.
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
41
Ukratko, vidi se, da su doma6e albanske spahije i senjori iza osvojenja preuzeti
u okvire osmanskog timara i uprave, a da za to, kao Sto je to bilo na drugim stranama, nije postavljen nikakav uslov osim posluSnosti i vjernosti, i vremenom primiv5i islam saiinj avali su u pravom smislu osmanske spahiske i begovske porodice.
Gore smo, sluZe6i se koliko je mogu6e, starim defterima t. j. defterima
koji pripadaju vrernenima bliskim osvojenju, prikupili obavje$tenja o hris6anskim
ejsletskim vojnieima u okvirima osmanske drZave i ukazali smo na neke tipidne
primjere i vaZne zabilje5ke koji obja5njavaju njihovo porijeklo i status. Radi
detaljnih i jasnijih uporedenja potrebno je sistematsko sredivanje i svrstavanje
grade u svim defterima. Mi smo se zasada prihvatili toga posla samo u podrudju
Albanije kojoj pripadaju najstariji defteri.
Po5to je ve6ina starih deftera, kao Sto smo za svaki posebno pokazali, zamrSena i nepotpuna, to je, uz oprezno uporedivanje njihovih brojeva i odnosa, situacija rezimirana u gornjoj tabeli.
\,,
:^-:tr
)l(-
Otsjedno se moZe potvrditi da su hri56ani spahije podvrgnuti istom postupku
sa gledi5ta dodjeljivanja, prelaZenja i ostalih ustaljenih svakovrsnih pravila koja
se odnose na timar, kao i njihovi muslimanski drugovi. U preno5eniu timara
l<oii pripadajr-r hri5canima spahijama sigurno je da razlika vjere nije doveia ni do
l<alive cliskriminacije. Prema razliditim primjerima moZemo da utvrdimo ovakve
sittracije. Sinovi jednog hri5canskog spahije koji su o.stali hri5cani naslijedivali
st-t timnr svogn oca. I u defteru iz 912 po H. (Avlonija) vidimo hri3cane spahije koji
pos.jcdr"rju timar.r I ' Timar jednog hriS6anina spahije, makar presao njegovu sinu
l<oji je musliman ili bilo kakvu muslimanu, moZe poslije, ako traZe opSta timarska
pravila, preci drugom njegovom sinu koji je hri5canin. Iii pak sinovi mr-rslimani i
hri5cani mogll da zajednidki uZivaju timar svoga oca. Ni u kakvom sludaju ne vidi
sc nikakva prednost sinova l<oji su muslimani.
Ako je potrebno da se dodijeli jedan novi timar jednom hri5caninu iz spahisl<c loze, sasvim je mogute da ovaj timar prethodno br-rde pripadao nekonr
muslirnanu. Na primjer, vidimo da je u oblasti Belgrada (danas Berat) dat jedan
timar lioji se Ll vrijeme Mehmeda I nalazio Ll ruci jednoga mitropolita, imamu
tvrdave u doba Murata II, a poslije da je, poSto je i od njega oduzet, carskim
beratom dodijeljen jednom hri5daninu spahiji po imenu Angelosu.llr f ovaj primjer
je narodito vrijedan paZnje: >Dio pomenutog Mehmeda dat je, po5to je sandZak-beg
izvjestio da je mevkuf, hri56anin po imenu Vradku (;p:b-rl ) koji je po porijeklu
spahija, a usto se pokazao ispravnim prema caru, prvog redZepa BB3 g.n."' Ovdje se
pokazuje kao dovoljan razlog za dodjeljivanje timara: 1) biti po porijeklr-r spahija,
2) pokazati vjernost caru.
Prirodno ne moZe biti rijeti o jednoj st'u'ari kao Sto je odredivanje timara
lastalno hri5canima. Samo se deiava da jedan te isti timar na taj nadin Sto
prelazi shodno timarskim pravilima s oca na sina ostaje nekoliko koljena u ruci
iste hri56anske porodice. Ali najde5ce usljed prenosa, zbog promjena koje je
'1r Istina, njihov broj u ovo vrijeme sastojao se samo iz nel<oliko komada: timar-i Dimo
Sopotino (u' nahiii Belgrad), timar-i Kniska ( +i-yf I (u Kanini), timar-i Gin velsd-i Andriya
(zajednidki sa Hizirom u tvrdavi Belgrad), Matranik i Nika (u tvrdavi Belgradu zajednidki
sa Ejnebegom), Giorgi (u tvrdavi Avloniia).
t" Defter sandZaka Arvanid, 148. timar.
"' Defter Vuditrna (pogl. bilje5ku 69), str. 16.
Halil
42
InaldZik
potrebno izvr3iti u ve6oj mjeri, sastav toga timara moZe se stalno mijenjati time
Sto iz njega izlaze sela ili dijelovi ili Sto u njega ulaze novi dijelovi. Na taj naiin
usljed svrgavanja, preno5enja ili ponovnog dodjeljivanja timari hri36ana spahija
se mijenjaju. Premda su ovi opdenito ostajali u svojim vilajetima, katkada je tirnar
koji su iznova dobivali mogao biti u drugom sandZal<u. Na taj nadin govoriti
o hriS6anskim spahiskim porodicama koje su vezane za jedno odredeno zernlji5te
mogu6e je samo za neke oblasti koje se nalaze u izuzetnom poloZaju (Bosna),
Nije da nema u timarskom sistemu nekih primjera o tome da su odretleni timari
koji se dajr-r nosiocima sluZbi l<ao Sto su mitropolit, episkop, trajno vezani za tu
sluZbu.
Ne znamo jasan primjer o tome da jedan spahija hri5danin koji je
postao
musliman dobiva posebnu nagradu. Jedino ova bilje5ka zasluZuje paZnju: -tfn ,,u
u r'.aao dLl-n. )-{i..-. -,l,ri tli.srT,-jrl 9[-. ( 1e:-11)
Avc r-:- &Ylsite -L-lrl d ,irl-rl
i
r r-jLlU:r
Aii ovaj dodatak"f ovdje rnoZe da bude bez ikakve veze sa prelaskom
na islam.tla
U svakom sludaju i u vrijeme Bajazida II svjedoci smo da se prema
op5tim timarskim pravilima dodjeljuje timar spahijama hriStanima.rr:' Nismo
mogli naci ni jedan dokaz da drZava, pa bilo to posredno, potstide spahije trri5dane
da predu na islam.
Uza sve to dinjenica je da su se hri5canski timarnici u sredini tirnarnika
malo po malo islamizirali i potpuno nestaii.lr(iOvo se potpuno ostvarilo sarno od
sebe kao jedan socijalni fenomen. Nema ovdje Sta viSe da se doda svemrl onome
Sto su rekli Arnold i Fuad Kopnihi' 17 o psiho-socijalnim faktorima koii su poisticali uopSte nemuslimane u Osmansl<om carstvu da prelaze na islam. Sigurno je
da je l<lasa timarnil<a odvojena od rajinsl<e rrase i u l<oioi su vedinu sa-injavali
muslirnani, pretstavljala, narodito u ratnar vremena, jednu sredinu l<oia je snaZno
potsticala ntr prelaZenie na islam. Ovd.ie trcbu uJ<tizati na to do j" r-r isla'riziran,iu
i osrnaniziranju stare balkansl<e aristol<racije poscbno veiiku ulogu igr:ao sistcm
gulama (robova).rts Kao Sto smo gode pokazali, u Albaniji liojar je do5la u poloZaj
jedne od oblasti u l<ojima se islam najvi5e raiirio prvi prelasci na islam desili su
se medu starim hriSdanima spahijama koji su uni5li u okvir tirnarskog sistema.
U XV vijeku odnos hri5dansl<ih tirnara prema op5tem iznosu timara rnijenja
se prema oblasti izmedu 50ii' (Branidevo, 872 po H.) i 3,50/o (Vidin, doba Osvajadevo). Zato Sto znamo da se u svim oblastima u obliku op5teg kretanj a. malo
pomalo islamizacijom umanjuje broj spahija hri5cana, nema sumnje da j e ovaj
odnos jo5 vedi u godinama osvojenja. Isto tako je sigurno da se u isto 'izrijeme
ra5irenih na svim stranama- Rumelije rnnogo povisio i zauzeo va7no
Eol_ rgl":ku
"o Deftel Tirhale iz 871 po H. (pogi. biljeSl<u 40).
"' Pogl. bilje5ku 111.
'1c Islamizit'ani tirnalnici saduvali su itnc svojil-r hliScansliih oicva nit dcl ur svojih
imena: kao A4[atranik Jnsuf, Kultik Mustufa.
"' Th. W. Arnold, Preaching of Islam, London 1913, i M. Fuat Kyprtihi, Les origines
de I'Empire ottoman, Paris 1935, str. 96 i dr.
1'8 Ovdje pod izrazom >sistem gulaman podrazumijevamo
nadin uiaZenja Ll sluZbu
dvora i velikaSa i prikljudivanja vojnoj l<iasi putem ropstva, dev5irme ili traZenjern zaStite.
VaZnost ovoga sistema istaknuta je Lr knjizi Lybyer-a: The government of the Ottoman
empire in the time of Suleiman The Magnificient, Cambridge 1913. Za pitanje porijekla
pogl. M. Fuat Koprulii, Bizans miiesseselerinin Osmanli muesseseleline tesiri.,., :flIIM I,
str. 241-248,
Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva
43
'mjesto u vojnirn formacijama Carstva. Ako ovima dodamo druge hri56anske grupe
(u tvrdavama graditelji, kovaii, lukari, pu5kari, zenberekdije, diji se broj sa martolosima znatno penjao i najzad od nameta oslobodenu (muaf ve mtisellem) raju,
sigurno je da su u nekim oblastima hri56anske snage pretstavljale ve6inu. Carje sa ovakvim svojim stanjem pruZalo potpuno drukdiji izgled i karakter nego
stvo
.
Sto je izgled koji vidimo tamo prema XVII vijeku. AIi kakvo li je poreklo ovih
hri56anskih vojnih grupa koje su poslije nestale?
Prije nego udemo u to pitanje potrebno je utvrditi tu dinjenicu da su
Osmani primili u okvire svoje timarske organizacije samo lica koja su po svom
porijeklu posiedovala vojne atribute, a da su briZljivo drZali daleko od tih okvira
raju, t. j. radne podanike zaduZene pla6anjem poreza. Kada bi r-rslijed nekih
potreba bile na raju navaljene op5te sluZbe, i to novo stanje nije moglo da izmjeni
njen status raje po porijeklu. Princip ,sin raje je raja< stalno je ostao jedan od
osnovnih pravnih principa Carstva.rle
ObjaSnjenja koja se dine izrazima ,spahiski sinn, >spahiskog roda<, ili >sin
staroga spahije kad se hri56anske timarske spahije biljeZe Ll defter, proizlaze Lz
detaljiziranja koje se zasniva na ovom principu.lr" Nai5li smo i na bilje5ku o torn
da se tz ruke posjednika timara, za koga se pokaZe da nije spahiskog roda, uzima
nazad njegov timar.''' Priviaci paZnju dinjenica da se hri56anski spahiski sinovi
piStr r-r clcftcrima rastavljcno od rajc. Naroi'ito s posebltolrr bilje5konr obja5njava da
sLr oni spahisl<i sinovi. ''- Da bi sc uniSlo r-r jednu vojnr-r grllpLr, pa bio to tirnarnik, bio
vojnuli, potrebno je dar sc potiie iz vojne klasc,ri'i potrcbno je biti Ll srodstvu s
ncl<om spahisliom porodicom.t'r lzraz ,stari spahija< koji se upotrebljava za
hriScane treba da ponajvi5e ukazuje na njihovo stanje prije osvojenja. U najmanjrruktt, prema defteru Arvanid-ili iz 835 po H., moZemo biti sigurni o ispravnosti ovogi
sudir Lr pogledu >st:rrih spahija<, iiji sinovi 20-25 godina poslije osvojenja uZivajr'
timar.
rru
6:. : ,s!.tL J rJ-:l J3-, ".rkl nl.o.-'L t. ,;t,f- y-r:l-ll g:;[r;:!rl -]\ ,ri- rT..,o!,o
, )t-.-) w,-)\c, p-; r;-r,-l elr;l u:iir J'--lrl sst o:;--.4 ,-,,\- l(l.rL 1[l-.1 ,-,r)l- rJJie.r atil9l
(Kanunnamc, r'r-rl<opisi I. Saipa na anl<at'skom Iraltultctu za jezil<, istolijtr i geografiju br'. 5l2O
i 143a). Osmansl<i politidlii pisci obiaSn.iavajtr propadanje Carevine naptrStanjem ovoga pr.incipa, pogl.Raspravtt Kodi bega, izd. A. K. Aksiit, Carigrad 1939, str. 31, 38, 42-48.
"" nTimat'-i Dimitri veled-i Miharl, kadimi sipahi oghlymu;< (def[el pod brojem 1G?,
pogl. gore biljeSku 40). Got'e smo polcazali da je viSe timara ovako naznadeno.
l:jr
,\Y 29-- l);) J.,Jl ur9:-.91 dl-J).;: tgr^J, )f-.,t-: )27-s ,{ OrK )\Y J,Slrl ,r)V*
.\V d6't|:-s G: *:lt ^-!rt +\l c;*.r in31 4; "(31 -. g1$; .g-\!,) ,a j,9-tli 6r e ::i : elri v,-t97a,s
o:4 .srl..r,
oj[i 3 tt Aty +:- {=ll-oi r-l O T:-,i n:t +r(:l
Ima owa
f^ t
f^ {:l C.T
malginalna biljcslia koia je l<asnije nadinjena: qg-r.i> i^r16J:JJI f-.-l
-.rf (Arhiv Pretsj.
vl., deft. pren. iz Malije, br. 231, deft. Premedija, str. 42).
r':": lJ' Tirhali u seltt LuSa 1E-.1 ) posebno je mecln lajorn zabiljeZena jedna grLlpa
>mezl<ullar sipahi ofludurn (defter . pod brojem 167, str. 321). ll vilajetu Agraf a u selu Baltaogltr zapisana su tri hriSdana pod zabiljeSkom (sr-ivari ogullari< (defterpod br. 16?, str. 449a).
r:3oJ;. ni)ri* 9,u.f etJ^rr 6;.119l ),"lr,r^L- y-r:[:l .-..k J:rl *-{
}*V2L a9;9(-x^c
-r
(defter Vr.rditrna pod brojem 16, list ZrJia,
>1-,.11.1 +-t O;Kll u9i-*5(,.1.,Jt
^C:1 +\.-? ca-'.
za defter pogl. bilje5ktt
'"^ , JJ- t\; ,slP
br.
167,
str.
105a)
69).
Ll .1-rKr ;f
,b; }V tt{t, ,stl: -\J: ,-)V.r:i ;)Y )\;(
(defter
pod
-
Halil
44
InaldZik
S druge strane, dinjenica da hri56anska raja nije rnogla da unide u okvir'
timara dovela je do jo5 jednog vaZnog rezultata. Zbog toga Sto su spahije hri5dani
pretstavljali prosto jedan zatvoren sloj koji nije uzimao snagu iz rajinske mase,125
ta je dinjenica uslijed islamizacije olak5ala njihovo postepeno nestajanje. ZasiuZuje paZnju prevodenje u rajinsku klasu nekih lica kojima je dat timar u nekim
posebnim situacijama.l2o Nije zabiljeZeno porijeklo ovakvih lica. Ali tr svakom
sludaju kao Sto je nemogu6e da raja postane direktno spahija, u svako vrijeme je
uodeno da i spahije bivaju uslijed vaZnih razloga svedeni u poloZaj raje.l2 7
Prema svim dokazima, spahije hri5dani ne mogu biti uzeti od strane C)srnanske
drZave iz sredine hri56anske raje. Ali u svakom sludaju ima dokaza koji pokazuju
da ovi pripadaju vojnoj klasi drZave koja je nestala.
Tvrdnja da su Turci na Balkanu ,posjekli ne samo vladare, ved i klasu
koja je igrala u drZavi osnovnu ulogu, t. j. plemstvo, a da su one koje su ostavili
silom prevodili na islamu138 odavno je odbadena.l2c
Ostavljanje klase domadih hri5danskih spahija na njenom mjestu nije izuzetna politika koja je od strane osvajaike drZave primjenjivana samo Lr Bosni.
Gore smo primjerima pokazali kako je u Albaniji uzeta u okvir timara klasa
starih senjora i spahija. Sto se tide spahija hriSdana u Aibaniji, oni se ni po iemu
ne razlil<uju od spahija hriS6ana na koje srno ukazali u defterima u Mal<edoniji,
Srbiji i Tesaliji. Iako su se ove spahije u Bosni oduvali moZda do dvadesetog vijeka,
a na drugoj strani nestale u XVI vijeku,za to ima razloga.
Time Sto 6emo ovdje krenuti od pojma >baStina< mislim da temo u pogledu
mnogih pitanja dodi do jasnog stava. Prema objaSnjenju Truhelke, ba5tina je u
Bosni prije osmanskog osvojenja komad zemlje koje su davali vladari jednoj
lidnosti u naknadu za vaZnu uslugu kao nasljedno i trajno apsolutno imanje. Ova
se zemlja mogla prodati, ostaviti i ustupiti. Bila je oslobodena od svih tlaka i
poreza. Biti posjednik ba5tine, to je u sebi sadrZavalo atribut plernstva.t"" LI takvotn
stanju ba5tina, uzer,Si uopSte, nije niSta razlicito od carsl<ih ten-rlika (darzanja u
mulk)'kod Osntanar3s i nije stran pojam osmanskom zemlji5nom zalionlr. Ali
temlici (davan ja u mulk) kod Osmana , zato Sto su suZavali timarsku p ovr5inu,
Sto su u re_zultatu bili na Stetu Blagajne, davani su u izvanrednim situacijama i
podvrgavani su s vremna na vrijeme op5toj reviziji, a jedan njihov dio vraden je
----;{p"f.
timarnici nikako ne sadinjavaju jednu zatvorenu klasu. Kao Sto su uzimani
u spahisku klasu junaci, dobrovoljci-tudinci nepoznata porijekla koji su svojlr hrabt'ost potvrdili na granicama i u ratovima tako su i spahishi sinovi koji su se sedam godina bavili
stvarima van vojnog poziva gubiii ta svoja svojstva. Tako je u formir-anju klase tirnarnika
osnova postala sluZba a ne krv. (pogl.bilieSku 12:l).
"n Pogl. biijeSku 72I.
Lir- jLl3l dll-:^ a:.(l- ]:{
"'!b, tli e< J.b2lr'e:.:J[--ln-J;! J:t.t,i\:';ij
(Kanunname,
MTM, I, 310).
oltlrl -r,^,i.,91t.1 sssl:;tr.,-rtt [i,.t- ,.*_l .r^\- r:. ,l29lr\
4.:-,6-b-(
Jrt ,Uft ,jrrort );,'. S: ,s-ht.,l .r-b 6)ttV d-yr y,',J?:r tl::bi .;il )t:V ro[^-l Jjy,o
ry-r-l Y 614 i-if- U+ (Deftel Arvanid,-ili, 11. timar).
' r:rs K. Kadlec, Introduction A I' rStude comparative de I' histoire du droit purlclic des
peuples slaves, Paris 1933, str. 97).
"'Pogl. C Truhelka, prev. Kiipriiliizade A.
"o Isti dlanak, str. 53, 57.
13r
novom
DZemala,
THIM, I 57 i
dr.
Najstarija osmanska temlikndma koju posjedujemo pripada jednom temliku Orha1938, 1 br. sa faksimilom.
iz 749 po H., pogl. Arpiv Ktlavuzu, I, Carigrad
a
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
45
zemlje.lse Ako je tako, ostavljanje u Bosni baStina, diji 1e brgj
znatan, u rukarna njihovih gospodara izralava doista znatnu tolerantnost od
strane Osmanske drZave prema ustano\..'ama starih vremena.
ZasluZuje paZnju ova vaZna zabiljq5ka u defteru Hercegovadkog sandZaka
u stanje miriske
H.: J,rtci:\ oUlyiJll .!-r,.1-;eEr!,-ilfr;-rrJ,.F,,rriJdJ,jyjt-.grl;l g.rir,c
t )sa-) r,rtc +j)tit Jlr5t .:.r.rl i:t" +rrl
Ovdje su baStine (dim predr-r u ruke njihovih muslimanskih sinova >difluci<)
rz
BB2
po
>njihove vlastite zemlje koje posjeduju od Hercegova vremena(. Njihovi gospodari daju samo >po obidaju desetinu i pristojbe< od njih. Posjednici timara koji u
Bosni i Hercegovini zadrlavaju mulk, t. j. svoje ba5tine u istom su poloZaju u
jednom pogledu sa gospodarima mulk-timara u Anadoliji koji su svoja zemlji5tar
saduvali kao nasljedno porodidno dobro.133 Na taj nadin istina je da su Osmani,
kao Sto je to sludaj u islamskom prostoru u Anadoliji, i u ba1l<anskim hriS6anskim
zemljama vodili raduna o zemlji5nom pravu prije njih.ts{ Tako bivamo svjedoci
zadrZavanja klase timarnika hri5cana u Bosni koji su se vijekovima odrZali na
svojim zemljama.
Ako predemo na prostor Srbije i Makedonije, vidjedemo da sll tu spalii.le
prije osmanskog osvojenja bile u poloZaju drukdijem od poloZaja spahija Ll llosni.
Dok u Bosni snaga i ugled plcmic;r ko';i su sebi prisvojili . zemljiste l<ao traStinu
stalno rasli, u Srbiji je mo6 krupnih plemida stalno padala u l<orist no\/e iinovnitkc l<lase.1:r; U osmansl<im popisnim ciefterima l<oji se odnose na Srbijr-r i Ma'kcdonijr-r ne snsre6ctno, l<ao Sto je to slr:eaj u Bosni, stare spahije ostavljenc sa
svojim baitinama na svojim mjestims.. Tamo 6emo nadi ba5tinu kao zenrljisitc
vojnuka. Dok je gotovo nemogute zarnisliti u Bosni plemiCe bez, baStine,r:'(i ,.iol,le
u Srbiji stanje nije isto. Znamo da je ovclje ve6ina spahija bjla bez ba5tine, ali da
slr za to uZivali pronije.ts? Prema Du5anovom zakoniku, 'pronija se nije mogia
prodati, l<upiti, zavjeStati.r:r.i Te lenske doznake vrlo su bliske osmanskom timaru,
i vrlo je mogude da su Osmani ostavljali srpsl<e spahije na njihovim starim proniiamil l<ao osmanske timarnil(e, ne postavljaju6i nikakav drugi uslov osim vjernosti
drZavi, t. j. naroiito ih ne primoravajuii da predu na islam. Samo su Lr sval<orn
sludaju sa novim popisima postojedu situacijr-r dovodili tr sklad sa timarskim sistemom. einjenica da su u nekim oblastima spahijama hri5danima dati neznatni timari
pol<azuie da su i ranije bili siroma5ne spahije. Meelutim smo gore vidjeli da su
',' pogl. Fermani sultana Mehmeda Osvajada prema Serijatskim sidZilima Bt'use,
Belleten, br. 44 (194?)' str. 695.
"'' Truhelka govori o uticaju na stanjc n Bosni uslijed uspostavljanja nasljednih timara
i uticaju pojma >ba3tinan na 6iste osmansko-islainske ustanove (pom. dlanak, str. 16 i dr.).
Ali izgleda da je zaboravio dinjenicu da su joS prije primjeniivani mulk-timari Lt Anadoliji
<-rd strane Osmana.
'"r f to je narodito vrijedno paZnje da zemlji5no pravo Ll Srbiji i Bosni koje nije
priznavalo seljaku pravo vlasniStva. i koie ga je vezalo za zemlju na kojoj je radio (pogl.
Kadlec, 10S i dr. i Truhelka, 46-52) nije bilo u suprotnosti sa osmanskim zemljiSnim sistemom
(sada pogl. o osmanskom zemlji5nom pravu: O. L. Barkan, Osmanli imparatorluiunda ciftgi
i Tiirkiyede toprak meselesinin
srnrflarrnrn hukukl stattisti, Ulkii dergisi, br. 49, 50, 53, 58,
pisca:
astrlarda Osmanlt rmparatot'istoga
XV
XVI
i
od
ve
60,
63,
64;
br.
tarihi esaslari, Ulkii,
lu['unda zirai ekonomnin hukuki ve mali esalart, I, Kanunlar, Carigrad 1945).
1tt Kadlec, 100-101.
tto Truheika, 56.
' 137 Kadlec, 98.
"' Kadlec, 98-99.
Halil
46
InaldZik
i velika5ki sinovi uZivali krupne timare. Ipak ne treba ovdje
izvu6i pravilo kao da su gospodari ba5tina proizvodeni vojnucima, a oni bez
ba5tina spahijama. Makar i rjede, vidimo da je u izvjesnim situacijama vojnuk '
timarnik.lsc Na taj nadin srpski plemidi time Sto su stjerani pod opiti reZirn timara
i Sto su raznim razlozima bili primorani da mijenjaju svoja mjesta bilo j e predupredeno da, kao Sto je to bilo u Bosni, ostanu u poloZaju spahiskih porodica vezanih
za odredene zemlje. Ali u Srbiji i Makedoniji sitni plemiCi
posjedniei ba5tina
- da je razlidita od
pokazuju da su se odrZali kao vojnuci. Ovdje ba5tina treba
baStine u Bosni. Vojini ili vojnici prestavljali su u Du5anovom srpskorn carstvu
suprotno vlasteli (krupnim plemidima) klasu vrlo brojnih sitnih plemida koji nrsu
imali ekonomske vaZnosti.rao SnaZno se moZe tvrditi da vojnuci diji je lcroj kao
stvarnih ratnika u osmanskoj vojsci bio znatan, poticu od sitnih plemi6a posiecl-
hri5danski velika5i
nika baStina koje se nalaze na prostorima na kojima se prostiralo Du5anovo carstvo.
Prostori koje smo gore ispitivali jesu mjesta koja su nekada uniSla u granice ovoga
carstva i u Osmanskom carstvu vojnucl<a baStina pokazuje da je saduvala svoj
stari karakter. U osmansko vrijeme pod imenom ba5tina podrazumijevaju se dvije
glavne vrste zemlje razliiite jedna od druge: 1) rajinska ba5tina, 2) ba5tina ltoja
se dodjeljuje licima u vojnidkoj sluZbi (vojnudka ba5tina, sokolarska ba5tina,
akindZiska ba5tina i dr.). Rajinska se ba5tina u osnovi ne razliliuje od diftova
(difluka) u rajinskoj ruci koji su podvrgnuti op5tem miriskour sistemu- Jedina
razlika jest u tome Sto su ove u ruci hri56ana i Sto su podvrgnute hara6u- Stoga
se njima kaZe ,haradka baStina,,.t'1 eak kad bi ovakve ba5tine poslije 1>relazile
u muslimanske ruke, gospodar im je bio duZan da plati haradl<u pristojbu na
nju.t" Vojnidke ba5tin€, p& medu njima i vojnudke ba5tine, razlidne su od rajinskih difluka (baStina). Vojnudka se ba3tina u Ali-eavuSevoj kanunamil'r 3 ovako
defini5e: >a jedan njihov dio su obradive zernlje (mezari') l<oje su liao baStine odrcdene vojnr-rikom redu, a ba5tina u terminologiji ljr-rdi s divana znaci iiflul<. A oni
ih siju i obraduju i oproSteni su i oslobodeni od Serijatsliih desetina, obicajnih
poreza, harada i ispendZe od njih, od divanskih nameta i svih obicajnih tereta. U
granicama kojeg god sela im bile ba5tine, u njih se ne rrlogu mijeSati gospodar
zemlje i drugi, desetine i pristojbe pripa-daju njima.u
Stvar koja se ovome moZe dodati jest to da se vojnudke baitine zadrZavaju
u rul<ama sinova, bra6e i rodaka. Na ba5tinama se pi5u kao jamaci vojnuka po
pravilu njihovi sinovi, njihova bra6a i drugi rodaci. Kad on umre, vojnuklul< se daje
jednom od njih. Ovaj poloZaj osmanske baStine, t. j. 1) da su se one sastojale rz
dijelova zemijiSta s granicarna u odredenoj velicini, 2) Sto je do jednog stepena
nasljedno porodicno zemlji5te, 3) njeno oslobodenje od poreza, pol<azuje da je
13t'
(rb l:-lri o 4i,t= ;\tl , ),-sa t2{-v
,is--s 6j^r ty{-t^ ein: lg-):y.rHo
"i-r-l
pod
a-;s)
(Deftel
brojem 16?, str, 126a),
,,-?ls-:.r9li Jji
Tlhale
t2(-t^ urflrJrl
"" Kadlec, 9?-98.
141 >Efer voynuklardan
biri haraqlu raiyyet baytinasin tasat'r'uf etse hem ha.r'ac alina
ve hem ispence alina ve hem 05iir a!na.< (Kanunnama Bosausl<og deftera lz 1516, Barkan,
Kanunlar, str. 398). U carigradskim hasovima i ortakdiska ba5tina pruZa posebrru situaciju, pogl. Barkan, poffi. djelo, 94.
'n' Pogl. Ohridsku kanunnamuz 1022 Po H., Barkan, pom. djelo, str. 295.
'o' Ali Cavug kanunu, izd. HadZibegovi6, Glasnik Zemali. muz. Sarajevo, II
Upor.
I" H. Uzuncarsili, Belleten 59 (1951), str' 398.
158.
(1-
947), str
Od Stcfana Duiana do Osmanskog
AN
carstva
lia
saduvala karakter srpske ba5tine prije osvojenja.l'r4 Postoje i neke isprave kojc
pokazuju da su Osmani oduvali vojnudku ba5tinu prije osvojenja. S tog gledi5ta
privlatin"ul';;;i,:l;l:"-:,,:'HlTi;:ilI
j,,,if';,,f,'?Tjil',*;;,
ova stara bilje5ka koja se odnosi' na vilajet Prespu vaZna ja sa glediSta
ul<azivanja porijekla vojnuka i njihovih zemalja:
..f.r.;rl\ O+y artirl1ll url\'31 ,Jt;-,-r!i tlts( i./ rt-ri-.r; g)1.-. s q-(:;tr JJ:1: -rliYri.; i jjr-1<
r{Gr"i-rrlJ) AoA &
fJJ,-!-l-ll o Cl-,!l JtJj! jr:-l ^;rlV;t; dJ;\;rK
I
I ova bilje5ka
r-r
vilajetr-r Kalojan zasluZuje paZnju:
, .r-ily J .tr,. J j4S : .-rl:: )5 i. .rbrl_r.
..1t:
-
J-t-,t
-rJ1
jl.i :*:
n
Iznad ovoga ima ova marginalija: uf" ^f ,r;j\ J:ir.. { ;.Jr fr( -);:l ei JL!*
>..i;:lJ) oA c- r.lVl ,g!t.: J:l O )-l -)* 6y. orL-Jr)jt iAt
U jednom pgsebnom voinuikom def tru rz 892 po H. koj i se odnosi na
vojnulie AladZa-hisara (I',ruievac) i Kiistendila (Konstandin-iii)11; saznajemo da je
sval<i vojnr-rk imao ,b;rStinu< ( <:::t, ) liao i sr-rStinr-r ovih ba5tina. Da bi o tom dali
jcdnu misao, prcnosimo ic'clnu od njih doslovno: Ol<lopnili vojnuk Jovan sin OlivL\rov ( t-isl rtl ,-rlr ), ltestirra: (j n.jiva, jc-clrru livada, iedan vrt,,. Baitine sll po
ltrilici tc vclii'inc. Na rtcliitn bli!tinamir izr-racl toga irna i mlin, r'ocl<e.
Oiuvanost srpslie baStinc u osnovi ,icst dinicr-rica l<oja sc podr-rdara sa op5ton
politikom Osmanar: liako sLr Osmani ostavljali kaluclcre, mitropolitc i episkopc ntr
njihovim starim miestima sa starim njihovim privilegijama,rr" niSta nije moglo
biti toliko prirodno liolil<o ztidrZavanje starih vojnih klasa koje bi mogle da zado'
volje vojnidlie potrebc- lioic ,sLl se talio osje6ale.
Sto se tidc samih vojnr-rl<a, bez sltnttrie njihovo najvaZnije svojstvo jcstc. to
clu sr,r vojnici.rr" Otti nistt raja. Nc ttlazc' tt sttrttts raje. Kao Sto se vidi iz primjcra
lio.ii smo gorc navcli, naroiito jc spolnenlrto da stt neki od niih sterre spahije. eal<
r-rsljed ovog njihovzr svojstva jcdan ie vojntrl< mogao lal<o dar uniCe u lilasu timarnika spahija.ti" Nema sr,rmnje da su oni LI istom vremenLl stvarni ratnici i dar
vojujLr.l;r Bar oklopnici vojnltci ( o!-J* e ["r:J ) iija se itnena pominju u vojnudliom clefteru l(tistendila i AladZa-hisar, (Kru5evac) izBg2 po H. i u defteru Avlo"'Uoplte o ba3tini u Slbiji i Bosni pogl. Kadlec,98, 102-105; Tluhell<a,53 i dr'.
"'' Defter Dcbla iz B7l Fo H., pogl. bilj. 109.
"" Defter Kldeva koji pripada vrcmenLr Mtrrada II. (pogi. bilj. 67), stt'. 6:.
"' TapLr defteri Alh. Pretsj. V1., br'. 2l: Deftel imena vojnuka live eustendila i livc:
AludZahisara (KrttScvitc).
1rs
..1-r-1.2
-u---.! ( -"- ),:! , )Ly" -{ s g{s, (Kalabaka) lj clW it-*J*
,)\( 9-r.
-,K *-l':ri
d
e rl .rl9 6JK.l-^ o)-,- -.4 r.,i.Jrl -r'o , r)irJ9l J u-!,L"f.l; uijr! f,rl , -,\.,. .,dLJJ- -. :jJlL:rtj.
D!. lril jtX$f(.r-.Jr..-'-.n a:-i .--,lJ-.l |* r.jl..(Deft. Tirhale pod br. 16?, str'. l24a).
"u ,, . . . Ytirtik ve tatal ve voynutli taifeleri dahi askeridir< (Kannnname sultan a
Strlcjrnana, TOEM, stl'. 40) i Galabov, Osmano-turski izvori ...,27,
150
Pogl. gore biij. 139.
151
f u XVI. vijeku vojnuci PoZege jahali su na granidnu sluZbu i u akin >atlarr ve
tonlart ve gcinderleri ve kalkanlart ile< (pogl. Zakon PoZege iz 952 Fo H., Barkan, -pom. djelo,
303). U Bosni je prepuSteno vojnucima duvanje tvrdava Broda, Neretve, Akhisara i Sinj a
(Bosanska kanunama iz 922 po H., Barlran, 395). Upor. Broquidre, 208.
Halil
48
InaldZik
nije 991 po H.t ut po porijeklu su takvi.153 Dok su se vojnuci Bugarske koj i su
vezani za carsku konju5nicu (.r"lc,-IrL,"l) saduvali duZe vremena; vidimo da su se
u drugim oblastima vojnuci umanjiii ili su bili potpuno dokinuti. Po (voj prilici
i oni su poput jaja i musellema uzeti iz aktivne ratne,sluZbe u pozadinske sluZbe.
Poslije uslijed dokidanja gtind€ra zbog tqg" Sto se vojnudki j amaci nisu upotpu-
na vrijeme,rba uslijed toga Sto su se ba5tine mijeSale sa rajinskom zernljom
gubile,155 zato Sto centar nije mogao da preduzima mjere na vrijeme,156
orgaje
kvarila
i
rasula
ili sama vlast na dosta mjesta s vremenana vrijeme
nizacija se
dokidala ova svojstva vojnukal5i i prihod njihovih ba5tina vezivala za has ili tirnar.
Sigurno je da je osmanska drZava, iako je ostavila stare vojnuke, i njikr kao
Sto je to bilo i na hri5danskim timarima, ustrojila prema slidnim kadrovirna u
svom vlastitom organizmu. Slidnost izmedu organizacije jaja i musellema za koje
se zna kao za najstariju vojnu organizaciju Osmanarss i vojnudke organizacije na
prvi pogled upada u oii. Tako mislimo da izrazt u vojnuckoj organizacij i kao
vojnuk, lagator, ba5tina pokazuju koji su osnovi pre5li iz srpskog vrelnena, a izrazi
kao tursko ieri-ba5a, (ser-asker), gtinder (grinder), jamak, e5kindZi Sta su Osrnanr
donijeli ovoj organizaciji. U osnovi iifluk musellema mnogo je blizak baStini- I na
diflul<u su prava naslijeda Siroka. eifluk prelazi onome >ko god ostane iza rrrusellema od sinova mu, ili bra6e ili drugih mu rodaka.nl;!' Ali se i na ba5tinu, kao
Sto je to sludaj na musellemskom difluku, trpani su ljudi svana di bi se po1:uni,r
broj jamaka. Ba5tina, kao i difluci, pominje se imenom osobe kojoj je nel<ad pripadala.loo U organizaciji jaja i musellema su jaja-ba5e, a kod vojnuka deri-baSc
i lagatori komandanti i dobivaju tirnar. Ispod njih na jednoj strani dolaze jaje,
a na drugoj strani vojnuci. Bilo u organizaciji jaja i musellema, bilo u vojnuikoj
organizaciji, na niZem stepenu zauzimaju mjesto pomoinici-kandidati, 6i j a jc
duZnost ista i koji se zovu jamaci. Njihov broj je na obje strane odrcden (2-[]
jamal<a). Skupu jamaka podrdenih sval<om jaji, musellemu ili voinul<u ur obic
organizacije daje se ime giinder (gonder). Na krajr-r obje organizacije podvrgnutcsu
istom postupku i po5to su odredene za neke pozadinslie sluZbe u vecini oblarsti su
doirinute, a njihovi cifluci ili ba5tine dati su timarirna.f ir Tvrdnja da su rzojnuci
r-rspostavljeni od strane rumeliskog begler-bega Timurta5a 77g po H. (13?"-lJ?S
n.e.)162 moZe da samo ima veze sa jednom aktivno5iu ponovne organizacijeDok smo gore obja5njavali porijeklo vojnih grupa razliditih jednih od drugih
poput hriSdanskih timarnika spahija i vojnuka, nastojali smo da idudi nazad od
naj.starijih osmanskih dokumenata pokaZemo njihovu vezu sa slojevima prij e osvo'." Vojnitl<i defter Custendila i AladZahisara, pogl.bilj. 14?; opSirni defter Arzlonijc iz
991 po H., pogl. bilj. 107.
"" Suprotno tome postoje kara-voynuklar (prvar polovica XVL vijel<a, Galabov, 20).
"r Pogl. Vojnudku kanunnamu, Barkan, pom. dj., str. 266.
'5r Primjer za to, pogl. Galabov, bb.
njavali
i
t'o Pogl. Galabor', 58, 62.
r'-'?
lI defteru Avlonije iz ggl po H. (pogl. bilj. 10?); voynugan-i mcnsuh-i
liaryc-i
Visoclia, karye-i Graboqka ma' voynugan-i mensuh-i karye-i Grabova, voynugan-i rnensuh-i
l<arye-i Pothom; za dokinute vojnuke u Bugarskoj pogl. Galabov, b9.
r58 Pogl. Agik-pagazade, 40, g7; NeSri-Taeschner,45.
'50 Kanun Galipolja iz g24 po H. o mtisellemima i pje5acirna (piyade), pogl- Barkan,
pom. di., 242.
160
Poput Dimitrijeve ba5tine ili diftlika jaje Ogulbega
Pogl. bilj. lb7.
'o' HodZa Sadeddiir, Tac i.it-tevdrih, I,
'01
94.
ffi':
-
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
49
jenja i ukazali smo da je osmanska drZava njihovu staru zemlju i klasni status
u osnovnim linijama saiuvala. Bez sumnje je na taj nadin viSe vizantisko-slavenskih ustanova preSlo Osmanskom carstvu. Nije vjerovatno da su stare hri$(anske
spahije, po5to su ostavljene na svojim mjestima, barem u nizu ustaljenih obidaja i
tradicija presjekli svoju vezu sa starim odjednom i potpuno. Bolje poznavanje
osmanskog timara u Rumeliji pomo6i 6e nam da odredimo ove lokalne tragove koji
dolaze s vana u timarskom sistemu. Ovdje 6emo raspravijati o jednom lokalnorn
porezu na prihod koji je uni5ao samo u timarski organizam, da bi pokazali ovaj
i
djelovanje.
Prema zabilje5ci jedne kanuname koja dopire do na podetak XVI vijeka,r'i'B
Lr okolini Sofije gospodari timara, po5to uzmu desetinska davanja od raje, uzimajue
poslije po vrhu od baStine dvije mjerice p5enice i dvije mjerice jedma pod imenon-r
harman resmi (pristojba na gumno). (Posebno je naznadeno da se to uzima takode
mjesnom mjericom). Ovo davanje je jedno davanje koje odudara od opStih osmanskilr zakona.to+ Zbog toga je sultan Sulejman Zakonodavac idu6i na beogradskur
vojnn, ukinuo ovo davanje da bi zadovoljio raju ovoga kraja koji je blizu ratne
oblasti.r'i; AIi su spahije uspjele da tvrdedi uz svjedodanstva staraca "da je doL<
ie ovai viiajet bio u nevjerstvu i zablr-rdi, od raje po obidaju uzimana pristoiba nar
gumno (adet-i harman)<, povrate ovo davanje (932 po H.;.tt;';
Znarno da je joi u vrijeme cara Samuila (976-1014) bugarski seljak davao
l<:to porez na proizvodc godi3nie jednr-r mjeru prosa i posebno jcdar-r cup vina. eirn
.ic Brrgarsl<a prcSla pod vizantisl<u upravu, ovi porezi sll onaln'i kakvi sll ostrvr-rticaj
l.ic.ni.r'i;
Eto davanjc otsjekom na proizvoclc koje vidimo u osmansl<o cloba kao nesto
razliiito od desetine nije niSta drugo nego ovo davanje. Isti porez susre6emo Lr
XIX. vijeku pod imenom gospodarlik u Vidinu i njegovoj okolici. U ovo dobar
seljak, da ne bi placao >agama( po diftu pristojbu koja se sastojala od odredene
kolicine (50 oka) p5enice, jedma i mje5anca, tzazvao je 1850 godine veliku pobunu.l6s
Tako se ovo staro davanje koje se uprkos poku5aja Sulejmana Zakonodavca nij e
rnoglo ukinuti, uvrstilo u timarski organizam i odrZalo se do posljednjih vremera€r
Carstva. Dodajmo ovdje da se lokalna clavanja iz vremena prije osvojenja koja sr.
trniSla u organizam osmanskog timara ne sastoje iz toga.'""
'"" Zakon Sofije (932 po H.), Barkan, pom. dj'' 252.
I'jr lJ' istodnim pokrajinama Anadolije ukinuta ie takva jedna stara daZbina pod
imenom resm-i qahnegi u vetini mjesta. (Barkan, pom. dj., materija ,resm-i ;ahnegin). UporW. Hinz, Das Steuerwesen Ostanatoliens im 15. und 16. Jahrh., ZDMG, Bd. 100-1, str. 18 1.
'"' Stanovni5tvo ovoga kraja, pridruZivSi se madarskoj vojsci koja je 1443 g. napredovala, pobunilo se (Halil Inalcik-Mevlut Ofuz, Yeni bulunmu; bir Gazavat-i Sr-rltan Murard
I{an, DTCF Dergisi VII, br. 2, str. 488).
t"u Barkan, 252.
'"'
C. Jireiek, Geschichte der Bulgaren,
Prag
18?6,
str.
410.
'"* Halil Inalcik, Tanzimat ve Bulgar meselesi, Ankara 1943, str. 45-105.
100
IJ Delvinu Ll selu Sopote t"iSf) oZenjena raja davala je godi5nje spahiji jednu
mjericu pSenice, jednu mjericu jedma (defter Avloniie iz 9L2 po H.). U Bosni novdana daZbina
poljadina ( tlfl
) koja je uzimana od ku6e zadrlana je uz modifikaciju. Pola te daibirre
je
goipodar
timara, a pola sandZak-beg(Bosanski zakon iz 1516 po H., Barkan, 397 '
uzimao
Bgg). O tome da je daZbina na vino koja se uzimala od grdkih sela u livi Galipolie ostala iz
staroga vremgna ima u kanunnami ovo obja5nienje: >Zikrolunan kabakulak adeti ve mona
polya kadimi kanunlardrru (Zakon Galipolia, iz 1519 po II., Barkan, 236). O tome kako sr-l
ostaie stare daZbine posebno pogl. Zakon Kipra, Barkan, 349.
i i ':;ii
; 'i
'l
iii
'r.{ !:ltrl
Halil
50
InaldZik
Gore smo ukazali na martolose (.:Lrbt) koje smo sreli u defterirna vre-
mena Osvajada. Prema tim zabilje5kama: 1) martolose vidimo u tvrdavama Golupcu
i Vidinu na Dunavu; 2) objaSnjava se da su oni u Golupcu hri56ani spahiskog roda;
3) Ovi se dijele na dvije grupe: l<ao martolosi koji primaju platu t. j. dnerznicu i
martolosi koji su musellem, t. j. oslobodeni od davanja; 4) golubaiki martolosi
sa platom nalaze se u odjeljenjima od 10-15 lica pod upravom jednog starje5ine
i svako se odjeljenje pominje imenom svoga starje5ine. Dnevnica svahog rnartolosa je dvije akde. Odevidno je da su se ovi martolosi pril<tjucivali akinima. Sinovi
i bra6a martolosa zapisani su s njima zajedno posebce.
Tvrdnja da su odjeli martolosa ustanovljeni od Murada 11t io bez sr-mnje
nije dovoljna za obja5njenje porijekla rn:rrtolosa. Iz gornjih primjera vidi se da su
oni podrudni vojnoj organizaciji koja u drugoj polovini XV vijeka sluZe na. grarrici, u tvrdavarna na Dunavu. einlenica da su tnartolosi kasnije op6enito srnatrani
granidnim, tvrdavskim vojnicima i akindZijamarit bi6e da je u vezi sa ovirn njihovim porijekiom. Donado da Lezze (Angiolello) smatrao ih je u dobu sultana
Mehmeda isto Sto akindZije (simili a questi aganzi).l?i Dol< u defterima unutraSnje Rurnelije koje smo gore ispitivali susrcieltto t-nitrtolosc, oni se Ll ovint
oblastirna tek Ll slijede6irn vijekovin-ra vidc.rT'l
Osrnani su u tvrClavama upotreblirvali ruju dir bi z.auzcla nrjcsto obraurbenih snaga potrebnih u velil<om broiu. Ovai postupali, oclrcdili raju za dr-rwanjc
tvrdava na taj nadin Sto se udini oslobotlerra poreza i tratneta (muaf ve mtisellcm)
primjenjivan je u unutra5njoj Rumeliji od prvih vremena osvojenja. Dol< se istraZuje porijeklo martolosa s tim da Ii su oni u osnovi raia ili pak vojnici, ima jedna
stvar na kojoj se treba zanstaviti.l?{ I{ao liod ostalih r-rosiiaca sluZbe lioji spadaju
u raju, npr. kod derbendilja, i kod njih sc u dcfterima liatl<ada oznadava oproStenost od poreza (rnr.isellem martoloslar': od poreza oslobodeni martolosi).'it
Stvarno irna dokumenata o totne da su od derbcndZisl<e raje pravljeni martolosi.
Ne rnislimo da je, kao Sto je to sludaj l<od voinuka, baStina posebne prirode
elemenat nrartoloske organizacije. Ako se katkada nade rnartolosa sa ba5tinorrt,rT"
ovdje treba shvatiti ba5tinu. kao rajinski difiuk.'?7 Isto tako podetkom XVI rzijeka
zapisano je izmedu raje hiljadu akindZija i ,njihove ba5tine< su oslobodene od
bilo kakvog davanja.r?s Ipak svaka od raznih grupa koje vidimo u ovoj klasi pod
imenima crnih martolosa (kara tnartolos), od davanja osloboclenih martolosa(mtisellem
martolos), martolosa sa pla6om (ulufeli martolos) moZe biti posebnog porijekla. U
svakom slucaju pravi martolosi treba da su po svoln porijeklu odredena i sarno"" Prema Barbaru (pogl. Anhegger, Martoloslar hal<l<inda, Ttirl<iyat mecmuasi, SV,
VII-VIII (1910-1942), str. 285).
"' Anhegger, pom. dj. 283 i dr.
"' Kod Anheggera str. 286, 308. Mihajlo Konstantinovie, jedan Srbin koji je sluZio
izmedu 1455-1463 u janjidarskom odZaku, govoredi u svojirn uspomenama o martolosirna, kaZe
da ovi vojnici koii se sastoje od nekoliko stotina lica vrSe straZarsku sluZbu u pogranidnim
obrambenim oblastima. (Jiretek, Gresch. der Bulgaren, str.
"' Anhegger, 286 i dr.
"o Pogl. str. 27. Znamo da je
obe6an
timar jednom martolosu l<ao
rednu uslugu (Dursun bey, TOEM ilavesi, str.
"n Pogl. Anhegger, dodaci, br. 19.
tto Anhegger, 293.
"' Pogl. gore biij. 141.
ttt Pogl. Bosansl<u kanunnamu iz
456).
922
nagrada
130).
po H., Barl<an, pom. dj. str.
397.
za iz,wan-
Od Stefana Du5ana do Osmanskog carstva
51
stalna organizacija, razlidita od raje oprostene i oslobodene od davanja. Samo ime
martolos pokazuje porijeklo strano Osmanima. Pitanje je da li njega treba traiiti
u Vizantiji, kao Sto misli 'Anhegg€r,l?o ili ' pak u organizaciji srpsko-madarske
granice. MoZe se energidno tvrditi da su Osmani pod pritiskom potreba ovu klasu
vojnika pro5irili pripajaju6i im od . davanja opro5tenu i oslobotlenu raju i da su
je, kao Sto to pokazuju neke organizacione osobenosti (organizacija odjeljenja)
ponovo ustrojili. eak da bude pretjqrana izjava Donalda da Lezze da se u vojsci
Mehmeda Osvajada nalazilo u pohodima protiv Karamana i Uzun Hasana 6,000
hri56ana martoloso,ttt' nesumnjivo je da su oni u ovo doba zauzimali vaZno mjesto
medu hriS6anima vojnicima u Rumeliji. Poslije osvojenja Madarske pak martolosi
srpskog porijekla koji su se upotrebljavali u ovoj zemlji, narodito u tvrdavama,
zauzete vrlo vaZno mjesto.lsl
Ovi redovi koje je nekada napisao Truhelka za Bosnu nadahnuvSi se savremenim dubrovadkim ispravama, mogu se bez oklijevanja primjeniti na Siroke
oblasti Rumelije. On je rekao: >Ove isprave potvrduju da Osmani nisu nikako
uni5tavali doma6e ustanove, nego da su naprotiv prilagodavajudi se tim ustanovama dak i sluZili tim ustanovama. Uostalom to da su bogomili, zato Sto nisu htjeli
da izgube svoja imanja, primali u masama islam sastoji se od legende. Istoriski
nema iedne iedine dinjenice l<oia bi mogla da potvrdi prisilnu islamizaciju. Ai zato
ima vrlo mnogo dokaza da su muslimani u mjestima u l<oja su uniSli ostavljali
hri5cane u njihovoj vieri ne uznemiravajudi ih.or*'l
Odevidno ie iz izudavanja starih osmanskih deftera da se osmansko osvaianje ostvarivalo prosto u jednom sistematskom obliku prolaze6i kroz odredene
faze: prvo etapa zaduZenosti haradem (haradZgtizarlik), pretstavlja vrijeme navikavanja; iz.a foga katkad potpuno mirnim sredstvima ul<lania se domaca dinastiia.
Ali su zadrLani elcmcti ]<oii pripadaiu staroj drZavi i prilagoclavani su osmansl<om
poretl<u iedninr izvrSenitn popisom. Iza toga je novi poredak davao svemu svoi
l<alup. Ali se ni iednom rraiSlo na jednu stvar kao Sto je ukidanie staroga poretl<a
odjednom i u cielini i primienjivanje silom osmanskih zakona i uredaba. MoZe se
redi da su se Osmani smiestili u oblastima l<oje su osvojili konzervativnom politikom: vjerske ustanove, statusi klasa, upravna podjela,l*'| daZbine,ls{ doma6i
obidajils; i najzad vojni slojevi u osnovi su sacuvani. Najvecu i najzama5niju
novost sadinjavao ie tirnarski sistem, bolje re6i osmanska upravna i vojna stabilizacija na njega se oslanjala. Ali, kao Sto je to gore dodirnuto, i on se zato Sto
"o Anhegger, 285'
"o pogl. Anhegger, dodatal< br. 3 i str.
I(onstantinovie
286.
-
Gore upor.
bilj.
1?2 sa
brojem koji dajc
.
"' pogl. Anhegger' 287 i dr. - O martolosima nisam mogao vidjeti ovaj rad: D. Popovic
O martolosima u turskoj vojsci, Prilozi, sv. 8 (1928), str. 213-229.
"' Pom. dlanak, turski Prevod, 5?-58.
"3 Doline i kotline rastavljene jedna od druge bregovima u Albaniji, ogranidavale su
prostore vlasti starih velikaSa. Ove su Zupe i dalje pod osmanskom upravom pretstavliale
osnov upravnih jedinica (veiinom suba5iluka). Isto stanje vidimo u Makedoniii i Srbiji. Osmani
su i kad su Madarsku osvojili, saiuvali stare upravne granice (Predgovor defteru sandZaka
Segedina od H. Kuna, koji se upravo izdaje od T. T. K. (Tursko istorisko dru5tvo).
"' Pogl. gore bilj. 169, i Hinz, pom. dlanak.
185
IJ sandZadkim kanunnamama koje je objavio Barkan lako je vidjeti l<olilro su
Osmani pokazivali obzila svagdje prema adet-i kadime (starom obidaju).
\'r1:
Halil
52
InaldZik
nije u suprotnosti sa zemlji5nim pravom i sa stanjem klase spahija i zato Sto su
starb hri56anske spahije uzete u timarske okvire, lako stabilizovao i nije otvorio
put velikim borbama.l86
Ukratko; Osmani su se isprva zadovoljili, bito uslijed nuZnosti, bilo pak da
ne bi tzazvali u novo osvojenim oblastima otpor naglim promjenama suprotnim
navikama i osje6ajima naroda, da na postoje6i poredak prosto nabace 1>okrov
svoje vladavine. Poslije je drZava da bi prosto produZila stalne borbe u Anadoliji
i Rumeliji imala potrebu za velikim vojnidkim snagama. Narodito uslijed toga Sto
je trebalo postaviti vojsku u stotinama tvrdava, ona se sudeljavala sa opasnoSiu
da na taj nadin rastodi u ovim Sirokim oblastima osnovne aktivne vojne snage i
da joj se iz ruke ne izmaknu. Meclutim u zemljama koje smo gore razgledali samo
u tvrdavi Novo Brdo (Novaberda) susre6emo 10 pu5kara janjidara.ls? Na taj nadin
nalaZenje medu snagama za duvanje tvrclava u velikom broju domaiih hri56anskih
snaga koje pripadaju raznim formacijama, timarnika, pla6enika ili prosto oproStenih od daZbine, rezultat je jedne takve nuZde. Najzad, drZava je time Sto je sada
ostavljala na njihovim mjestima hri56anske vojnike koji su se u doba haradZarstva
navikli na sluZbu u osmanskoj vojsci kao pomo6na vojska pod upravom svoje
vlastele, narodito hri5danske spahije, zadovoljavala je stalno rastude potrel:e , za
vojnim snagama. Ovo je bio jedan faktora koji su osigurali premo6 osrn:rnsl<og
beilika nad njegovim protivnicima u Anadoliji.
Za osmansku drZavu, iako 1e zadrlavanje doma6ih vojnih klasa proizlazilo s
jedne strane iz vojne potrebe, s druge je to strane s gledi5ta dru5tvene politil<e trcbalo biti shva6eno kao najpogodniji postupak. Ukidanjem stare drZave ili dinastije
koja je tu drZavu pretstavljala ostalo je pred osvajadkom drZavom niz vojnih i vjerskih slojeva. Njih je trebalo ili posje6i, ili ih je trebalo stjerati meclu raju,'*s ili ie
trebalo da nastave svoju duZnost pod upravom nove drZave. Nije bilo uzroka. ko.ii
bi Osmane silili na ova dva prva puta ili su se takvi uzroci rijetko javljali. Ali sa
primjenom tre6ega puta drZava je osiguravala velike dobitke i njih je vezaia za. sebe.
S ove strane ovi doma6i vojnici i ljudi iz uprave i vjerski ljudi znali su vrlo dobro
da, ako se ostrrari najezda katoliikih hrr5danskih snaga koje doiaze sa Zapada., sve
ce se silom izmjeniti, i oni 6e kao jeretici biti izloZeni progonu i pritisku i bi6e
-da
svoja mjesta prepuste njima.
primorani
Stoga oni nisu pokazali protiv osmanske najezde beznadeZni otpor, a poslije
su se za nju vezali u pravom smislu.lssa eak je vi5e elemenata aktivno pornoglo
stabilizaciji ove vlasti. Poslije osvojenja bilo spahije, bilo kaluderi i episkopi osje6ali su da su sada njihov poloZaj i veCina privilegija osigurani i zagarantovani
u regularnim i sredenim okvirima jedne snaZne i centralistidke drZave narnjesto
nesigurne vladavine jednog slabog i haradZarskog princa. Ova atmosfera sigurnosti
koju je davala.drZava pretstavljala je najbolju propagandu za njena buduia Sirenja.
r8o
U Albaniji uslijed pomo6i i potstreka od strane italijanskih drZava i osobenosti
zemlje domata feudalna gospoda nisu propu5tala da se bune i da pruZaju otpor. Pogl. H.
Inalcrk, Iskender bey, IA, suz 52.
I
1'7 Defter oblasti Brankovi6a iz 859
Fo H., pogl. 68b.
188 U' Novom Brdu jedan dio >hri56ana spahija< preuzeli su na sebe oko 864 po H. da
izvlade vodu iz rudnidkih jama. (Kanuname-i Sultani ber muceb-i orf-i osmiini, Paris, Bibl.
Nation., man. turc 39).
188a >(le Grand Turc) le plus obbey de ses subjectz que seigneur que je cognoisse<< (8.
.
de La Broqidre, 273).
Od Stefana DuSana do Osmanskog carstva
53
Zalto je trebalo da osmanski vladari napuste ovu pomirljivu politiku koja
je pomagala Sirenju njihove i ukorenjavanju vlasti? Naprotiv, sredina u koju su
do5li i tradicija olak5avali su potpuno takvu jednu politiku i Osmani su sigurno
od podetka dugovali blistavu sre6u svoje drZave upravo toj politici.
Stvarno, ovaj karakter drZave, kao Sto su to pokazali F. Koprtilti i P. Wittek,
u vezi je s jedne strane s time Sto je ona rodena ka6 drZava na krajini (marche),
s druge strane vezan je za uticaj i aktivnost uleme koja je donosila jednu tradiciju upravljanja sa Sirokim shvatanjem. Da su u doba uspostavljanja drZave ljudi
na najvi5im poloZajima bili kadije, to je dinjenica koja zash-rZuje paZnju. Zahvaljujudi torne udvrstiii su se i postali osnova uprave Carstva stari vjersl<i principi
sno5ljivosti i za5tite rz islamske tradicijelssb Ll pogiedu na nemuslimanske podanike. Ideologija ratnih upada i borbe za viern ove icrajinske drZave nije joj srnetala da usvoji realisticke sklonosti do krajnje mjere tolerantnog i pomirljivog
krajinskog dru5tva.rsl Ukratko osnovni iiaraktei same osmanske drZave nije kodio
izmirenje sa doma6im ustanovarna i l<lasama, ve6 ga je naprotiv potsticao.rr)r)
I{arakter osmanske drZave kao carstva clinastije
cla Siri svoju vlast ovdje se snaZno mlrnifestnje.'r'
li\l\
l<oja nema drurgog
cilja
osim
Za o'u'o 1logl. P. Wittel<, I)c. lr clc[aitc cl' Anlilr':t..., tttt'sl<i J]l'i'\r., Bt'lleten, bt'. 27
(1943), str'. 559-5ri0.
| 5U
1)ogl. M. F. Itiipt'lilti, Les <-rt'igit-tes..., str'. {}il i clr'.
ull ()stir',zl.ian.ic
stlrrog':r l)()r'(.tl.ii.r i l<lirsa ni.ic siln)o tin.icnica
lio.il .ic lialal<telisticnu zl
obl:rsti lco.ic'spro ispitivlrli, ntgo.ic rt'z-ttllat.icdrrc olritc politilic. Itrtlttrto ruttrt.iet'tt clit tt bttdutcnosti objlvimo jcdnr-r titlivu sLtrcli.iu i z.a drttgc oblusti ltumcli.ic. Osmuni str i tr Anadoliji
pr.imjenili istr"r politil<tr dali Ll iiroj rnjeli. U bejlicinra l<o.ii str pripajuui svakovt'sni elementi
koji str obnaSali javne sllrZbc ostarvljani su na svojirn mjestimu timc Sto st-t irn plosto izm.ienjivani berati na ime osmanslii cal'eval. Sami pripadnici doma6ih polodica premjeStani su na
vaZne duZnosti, na poloZa.ic sandZak-bega Lt oblastima gdje nisr-r mogli izazvati nelede. I\'Iuliitimari, divani-malikane sistem jesu rezultat mirenja sa starim poretkom (Za ovo pogl. 0.
Barkan, Malil<ane-divani sistemi, THIM, II (1932-1939), str'. 119-184). - U Anadoliji se nalaze
hrijcanski gospodali timara. U livi Baibttrd bilieZi se 63 spahiska nevjet'nidka sitra. (At'h.
Pletsj. vl., tapn deft., br'. 3U7, str'. 925). Postoian.ic hliScann l<o.ii sLt uZivali fer-icialnr"t t'entu
(dirlik) u tvrdavi Kutahijl 990 po H. postalo jc plcdmet Zalbc cctrtt'alno.i vlasti, i r-rtvldeno jc
,da su neki od njih uZivali dirlili s ocr na situt od vrcmcna .sultitrut Nlcltmcda Osvajafa a neki
da su imenovani od stlanc bivSih cal'eva zapor,.ie!6tt< i ostavl.ieni sLr na sr,'ojim mjcstima.
Njihove izjave da imaju u rtrliama fetve o tonre ,da je sada desetina pravo hriS6anan pokazuje
koliko se najzad izmjenio mentalitet u ovo doba (Original ove zapovjesti, Nitihimme defteri,
br. 48, str. 30, datum 18 redZep 990).
+ Ovaj rad je poslao naSem tasopisu D-r Halil InaldZik, prof. Fal<r-rlteta za jezikoslovlje, istorijr-r i geografi.iu u Anl<ari. Rad je sa tulsl<og jez.ika pl'eveo Nedirr ffilipovid,
I
54
Halil InaldZik
RESUME
/
En se basant sur de pr6cieux mat6riaux qu'il a trouv6s dans les Archives
de la Pr6sidence du Conseil des Ministres A Istanbul et dans d'autres archives
turques ainsi que sur de riches documents d6je publi6s et en corroborant tout cela
par les r6sultats auquels sont parvenus les 6minents historiens contemporains de I' Empire ottoman I'e professeur H. Inalcik traite dans cette 6tude la question de l'expansion de la puissance ottomane dans les Balkans.
La raison principale de la prompte propagation de ce pouvoir et de sa consolidation rapide dans les Balkans, Ie professeur Inalcik la voit pr6mibrerrrent dans
I'aptitude de l'Etat ottoman a concilier les inter6ts de la classe feodale musulmane avec ceux des classes f6odales des Etats chretiens liquid6s par les Ottomans,
secondement a etendre et A fortifier graduellement ses institutions fondamentales, sa pussance economique et _militaire par I'adoption de quelques-Llnes des
institutions trouv6es dans I'organisation des Etats balkaniques.
I1 fonde sa thdse en premier lieu sur I'6tude de docurnent relatifs aux territoires d'Albanie, de Mac6doine, de Serbie et en partie A ceux de Bosnie et Hercegovine et de Bulgarie.
Par cette etude le professeur Inalcik projette une vive lumie\re sur lc
developpement du systeme des timars comrne aussi sur celtri dc quelqucs institulions que les Otomans ont empruntees ri I'organisation dcs Et.ats de Scrl:ic et clc
Grece.
I
SADRZAJ
_ TABLE
DES MATIERES
St ra na
D-r Fehirn Bajraktareui|, Jedan savremeni perziski izvor o bici na Kosovu La batailie
de Kosovo d' aprds une source persane contemporaine
s
D-r Hal"il Inal"cik, Od Stefana Dtt5ana do Osrn anskog carstva
De Stephane Douchane
jusqu' a I'EmPire ottoman
23
Le cizya ou harac
Homid, Dodlibegit, Dlizja ili harad
bs
jugoslovenskim
PoloZaj
cigana
u
pod
Nluhamed A. Muji6,
zemljama
osriranskom vla56u
L'€tat social des tziganes dans les pays yougoslaves sous la domination ottomane 13?
Hamd"ijo Kreieuljakouit, eefilema sarajevskih krSiana iz 1?88 godine
La caution
(garantie) collective des chr6tiens de Sarajevo en 1?88
195
Nluhatned Hacl\ijtthii, Hamzevije r"r svjetlu poslanice uZidkog Sejha
Les Hamz6vites
d la lumidre de Ia missive du cheikh d'UZice
2ls
arhitekture
osmanlijslie
u
Bosni
Alija Bejti6, Spomenici
i Hercegovini Les constructions d'architecture turque en Bosnie et en Herz6govine
2Zg'
Muhamed KantardZit, HidZretski kalendar i ostali kalendari kod islamskih naroda
Le
calendrier de I'H6gire et les.autres calendriers chez les peuples musulmans29g'
,Q-p BpanHcraB Eypfiee,.llerbrepH 3;'1, ttpHoropcKH caHuaK rr3 BpeMeHa CxeHnep-6era llpnoje.
suha
Les defters (registre-s) cadastra,ux pour le sandjak de Mont6n6gro du temps
de Skender-beY Crnoievii
Hazim Sabanouil, Najstarije vakufname u Bosni
Les plus anciens vakf-namds
en
..
Bosnie
349
i vlasteli Les lettres
d'Ahmed-pacha Dugalid au recteur et aux nobles de Raguse .
Nedim Fil,ipouit, Sedam dokumenata iz kodeksa br. l Orijentalnog instituta u Sarajevu
Sept documents historiques d'un re cueil de documents d I'Institut Oriental
403
Adem HandZit, Pisma Ahmed-paSe Dugalida dubrovadkom kne2u
.,.
deSarajevo
Mehmed
I
415
..437
Y!'iix3i,;';#:'*'Ji":T ilHJ'J":l '1ff:"lt:,rt:11 i"i:;i"IT;;'""""'::
Bosnie et
Herz6gPvine
45t
Hamid HadZibegii, Odnos Crne Gore prema osmanskoj drZavi polovinom XVIII vijeka
Les relations entre le Mont6n6gro et I'Empire ottoman vers la rno,iti6 du
sidcle
XVIIIe
. .r.,. .
:
Les racines trilittdres dans la langue arabe
Teulik Muftii, Trilitere u arapskom jeziku
D-r Satir Stkirit, Sintaktidke funkcije arapskih prijedloga - Les fonctions syntactiques
, ,.
des pr6positions en arabe .' .
485
. 509
553
-'
'
i,rr*,qr'.,
l'
Muhamed A. Muii6, Prilog proudavanju pro5losti Vitine
deVitina
,.
-
Un apport i l' 6tude du pass6'
622
KRITIKA, OCJENE I PRIKAZI
- CRITIQUES, COMPTES RENDUS
Dr. Annemarie Schimmel: Die Bildersprache DschelAladdin Rumis (F. Bajraktaret>i|)
Le Diwan de Ka'b ibn Zuhair, edition critique par Tadeusz Kowalski, (tr'. Bajraktarevil)
L. A. Mayer, Mamluk C,ostume (7. I\IuftLt)
. :
: . .
H. R. Roemer, Staatsschreiben der Tumuridenzeit (A. Hand\i6) .
C. A. Nallino; Raccolta di scritti editi e inediti, Vol. II 1940 @. Bajraktareui|)
.
A. R. Nykl, Gonzalo de Argote y de Molina's Discurso sobre la . Poesia Castellana
iontenida en este libro etc. (F. Bajraktoreuil)
Najnovija izdanja Portae linguarum orientalium (F. Bajraktareuit) .
Besim I{orkut, Gramatika arapskog jezika z^ I i II razred kiasidne gimnazije 1F. Ba,iraktareui|) .
P.Wittek,TurkishReaderiVocabularytotheTurkishReader(F.Bajraktarevit)
Journal As'atique, Tome CCXXXVIII-:-CCXL (T. Muffie)
Oriens. Vol. 1-5 (7. Nlutti6)
. .
Zeitschrift der Deutschen Mogenllndischen Ge sellschaf t, Band 99-102 (A. HandEi6)
BulletinoftheSclro.cloforientalandAfricanStudies,Vol.xIVG.Muftit)
Journal of the Royal Asiatic Society of Great Britain and lreland, Parts L-4
,-,t-iyt itJ .]LJr- , SV. 1, Kairo, 19bt (o. Mu1it)
.irJl .,-Ul jil {r, sv. 27, I-II, Damasli, 1952 (O. MuEi6)
Bulietin de I'Institut d'ligypte, Tome XXXIII (7. X[utti6)
NaSe starine, f, Sarajevo, 1953 (H. Hadiib.zgi6)
Journal of the Gypsy Lcrre Society, Vol. XIV-XXXIII (R. Uhlik)
629
630
632
632
634
635
636
640
643
644
648
665
659
(7. Mu;fie)
:
661
662
I
.
664
666
66?
6?0
'E:-&
'*\t,
*oRIJE,NTALNI INSTTTUT
U SARAJEVU
ORIENTAL,
li L' INSTITUT
A SARAJEVO
II
PRILOZI
ZA ORIJENTALNU FILOLOGIJU I ISTORIJU
JUGOSLOVENSKIH
NARODA POD TURSI(OM VLADAVINOM
REV
DE PHILOLOGIE ORIENTALE
SOUS
ET
LA
D'HISTOIRE DES PEUPLES YOLJGOSLAVES
DOMINATION TURQUE
III-IV
1952-53
REDAKCIJA: - REDACTION:
D.T BRANISLAV DURDEV, NEDIM FILIPOVIC,
HAMID HADZIBEGIC, D-r SACIR SIKIRIC;
HAZIM SABANOVIC

REFORMACIJA

Dubrovačko-armenske veze

Osmansko carstvo - Center for Democracy in South East Europe

Značaj Jadrana u Ostrogotskom ratu

Slabljenje i propast Rimskoga carstva

Nova arheoakustička i arheoastronomska teorija

Untitled - Početna - International Burch University