,/,,
BOSNA I HERCEGOVINA
FEDERACIJA BOSNE HERCEGOI'INE
BOSNIA AND HERZEGOVINA
I
V
FEDERATTON OF BOSNIA AND HERZEGOVINA
THE UNA - SANA CANTON
UNA.SANA CANTON GOVERNMENT
UNSKO.SANSKI KANTON
IADA UNSKO.SANSKOG KANTONA
Broj: 03-01 7-365212014
Dana, 20.02.2014. godine
SKUPSTINA UNSKO.SANSKOG KANTONA
PRED!{ET: Nacrt Integrirane Strategije razvoja Unsko-sanskog kantona
za period 2014.-2020. godine,
dostavlja
se,-
Na osnovu dlana 148. Poslovnika Skup5tine Unsko-sanskog kantona (,.SluZbeni
glasnik Llnsko-sanskog kantona", broj: 5/04), u prilogu vam dostavljamo Nacrt Integdrane
Strategije razvoja Unsko-sanskog kantona za period 2014.-2020, godine, uz sljedede:
Ob r az
I o Z e nj e
Vlada Unsko-sanskog kantona je na sjednici odrZanoj dana 20.02.2014.
godine, razmatrala i prihvatila Nacr-t Integrirane Strategije razvoja Unsko-sanskog kantona za
period 2014.-2020. godine, obradivada JU ,,Razvojna agencija Unsko-sanskog kantona". te
varn istu dostavljamo na razmatranje.
Pt{ll-O(l: \acrt lntegrirane Strategije
.. .. (50x)
KANTONA
di ja Lipovaia
2'P
,aH
RAUSK
i
itA.aVOrN A(,INarJ'i
L ri )i1) .,\li( .. rii (,\frr,:fr I
l
22
;,:..,
Bilrai, 2 l.0 |.201 4. godine
Ilroj:71-0ll 1.1
i..,
)*rt/
i| \/v
,^l'
VLADA UNSKO.SANSKOC KAN'TONA
i\linistarstvo privr.ede
n/r rukovodioca nrinistra, gosp.Arnir DZajii
-',, ?.Jtl
-01_
20u
- -4rt,
|fJ").Y.
i
I'REDI\IE'l-: rr-rrcrt rntc'grirane strategije razvoja Unsko-sanskog
kantona za period 2or 1-2020.
godinc,dostavlj a s e,PoStovani,
tt prilogu ovog akta se rlalazi finahri nacrt Intcgrirane
strategije razvoja Unsko-sanskog hantorra za
pcriod 3014-2020. godinu, koji se sastoji ir: poglautlo: -"-'-"
l, Strntciki dio (Situaciona analiza)
2.
3.
Prttgrarnski okvir
Opcrativn i progranr
Telinro ukratko napornenuti cra je l'tegrirarra
Srrategija razvoja USK za period 20r4-2020.
gocrinu
dok.rnent. koji je nasrao r<ao re_1Lilt11jeanoq."di::{:q
,ia',, L,giz*"""
inn"r"
Razvojne agencije USk-kao koortri'rrarora cuerog
procesa, re konsularlara
li,111y.%
rz tr)strtuta lln*rske.grupe,
za razvoj i nrcdtrnarodne oclnosc (lRMO,
RepLrblika F{rvarskai
-st.rrcgija. razv.ja LrSK je dokurnent,.koji pr"astavia .;;r;; ." otfludi'anjc
i raspo4icru
sredsrava
grrdana USK aii pristupu e\::mih irunru
"i''
nnnn";ro,'1".
,t
prji"g'-;,i"
Ji,]i.,ii.:'u"
I tie'l't'liinjc r;tzci.l'lje zl kojcjc.doktrrncnt
rrrdcn poklape silr.rgranrsk ir. r'azdobljerrr
Irrropskc rrrrijc.
,irrIc sc sr!ilrit prilik:r za clikasrrije kr)rislenjc
IpA iolrdovl.
U sklatlLr s rirn Vas rnoliino da tlokirrr,.n, upu,il.,'a"5nju
procedur.u.
;ffi;;"K;;;;,L,
:r"'r
i
*
S poi(ovaricrn,
)
Plilrr*: Nrrcrt Irrtegr.iranc tjrratci_rijc
r.azvt>ja
l)SK za periorl 2014-2020
Iilzvojna agerrcija Ultsko-s;rnskog kirrlcrrra
[)rrst
It
n'ii ltr.
l\ il: i{l\ tl
I ', c,.lu zrr zl
jcrlniikc poslrrr c USK
I
Irlis Kornic
.ufl
R
Vlada Unsko-sanskog
Kanlona
Unsko-sanski kanton
Integrirana kantonalna razvojna strategiia za period
2014-2020
Strateiki dio
Situacione analize USK
)
Kantonalnl odborza razvo, USK
Ilaris.Komia, drrckor JU,.Razvolna Jgencija
Unsko.sitnskog
koordinitor
KOR-d
kr
tonr.,
Jasmira D!'rviii6 (predstrvnik Ministarsrvaprivrecle USIg,
Ilan
[nisa ]{idiid (predsravnjk tvlinisrarstva linansiia
USK), ilan
Ilerinla MesanoviC [pr.edstavnik ]!,linisLn swa pravosuab
i uprave
c.trn
USK),
NedimAlagiC (predstav ik sektora za prosrorno
ureatenje), dlirn
Vildana Zulia (predslavnik sektora za okolisj,
dlan
Kcmil
Hantedovia (predstavn ik sekto ra za pnvredu),
Clan
Rasinla Bobid (predsravD ik sektora
za potloprivredu), alan
Senad Tutji (predstavnik sektora za
vodoprivreduJ, alan
Itesud fuzlak fpredstavnik sekto ra za SunrarswoJ,
atan
Jasna Buianovi6 (p redstavnj k sekto ra za obrazovanje),
alJn
Fikre! Midzii (predstavnik sektora za kulturu
i sport), alan
4zrajusii
(p reds
ravnik
se
ktora zasocijdjnu polirile), alan
Fcvzij.r,Katiibegovit (prcdsEvnrk lll,nist.rswa
zi Ftt.lnic borrca i llVI
\
lidlid Tot.ominovii (predsravDik Mup,a
tISKJ, Cta
rh SDliljrrric I predshvnik ncvlaJinog
scktori iz obl.rsn dru5l\.cDih
dJcrnrnosril,
S
alrn
Vrld,rnJ
ilrbrbic
fJ)rcdsr,rvnrk nevl.tdinog sckrorJ iz ohlJstj
okalt{r
),
Zrinka Dclia [predstevnik nevlndinog sektorii
iz oblasti razvojr], ahn
Iliba Sir.tjlii (predstivnik fecleraldog zavoda
za stitUstiku), dnn
Institut za razvoj i meclunarodne oclnose
IRlvlO, Zagreb
Novc,rnbar
,r1
1,ll
2
013.
,
t lil rvi
i,t
A U-5.(
SadrZai
Geografski poloZai i prirorlne karakteristike
vaLne zaidentitet kantona
1.1. Kliutne histori.iske
'injenice
kantona""
1.2. PoloLali osnovne prostorne karakteristike Unsko-sanskog
1.
1.3.
l.4.
Pov15ina
t3
"
" " "" "'- "'13
1+
.15
....
zernljiSta' flore i faune i vodnog bogatstva
Osnovne geolo5ke osobine' karakteristike
zemljista" "
1.4.1. Ceololke osobine i karakteristike
"
""" l6
17
1.4.2. Flora i fatrna, biololka raznovrsnost
""
1B
--
1.5.
Klinratska obilieijir"
2.
na
Demografske karakteristike i kretania
BIoj
2.2.
Starosna struktura
t4ala isrednia
18
privretle "
podrrze6a"
""
.........7r
""- ""
"
.22
'
'
zoilc" " " "" '
polltlzctniltv't " """
3.2.3. lnstituciie za podrlku rilzvoja
'-1..i. (ilavne privredne (ljelatllosti" " " " "
3.3.1. Iturla rstvo
I
""""""""""'
1B
stanovniiwa "
Dinarnika i razvijenost
3.2.2. Poslovone
3.3.2.
rada'.
to
Nacionalna struktura stanovllistva
3.1.
3.2.
trziltu
stanovnl ka
2.1.
trdustrijl..
J..t.-t. l'(rlj\rPr Iv I L
}
L6
"'
z8
"
"
)
.........3.,
.31
-tL
.. .............................
33
.,
I
4"1
.-47
4.
Pregled stanja i kretania na tdi5tu rada
4.L.
4.2.
Nezaposlenost....
...'.........................................
56
4.3.
5.
DruStvenedielatnosti
5.1.
Obrazovanje
62
62
5.1.2. Osnovnojkolsko obrazovanje
5.
63
1.3. SrednjoSkolsko obrazovanje
o+
5.1.4. Visokoikolsko obrazovan ie
)
5.2. Kultura isport
5.3. Zdravstvo isocijalna
ot)
69
zastira
77
).J. l. zdravstvo....-.
7I
5.3.2. Socijalna skrb i zaitita
5.4. Stanovanje
5.5. Organizacijecivilnog(lntswa
5.6 Socijalna, imovinska i Iiana sigurnost
72
77
77
gradana
7B
5.6.1. I(rividna djela istepen otkrtvenosti
5.6.2. .Strul<trrra krirninrliteta
7B
7B
,t)
6.
,avna i nfrastruktura
o.l.
Saobraiajna in frastruktura
73
6.1.L Cr.stovni slobrar.aj
6.1.2. Zell eznidki saobraiaj
.........77
6.1.3.
Zlaini saol,lraiaj.
6.'2.
lirrlrgctsl<r jnfi .asIrtrktrrrr............
o..J.
Tc lc lionr
rr n il<a
cije
.....
77
.,..........................
7B
-/l
7|
Z:rSIita okoliSa i kornunalna infrastrul(tura...........
Praicn.je stanj.r ol<oliSa, jnlornraci.jski
si-stem oltoli!a,
tlprlvlj,trrjc
otp;ri1or1..,...................
B4
p la
nira nje zait ite
crkolis*a................,....
lJ4
86
\\\
88
otpadnim vodama
U pravljanje vodatna i
91
o?
Sume
o7
I .O.
Za!ti6eni dijelovi Prirode
93
7.7.
Buka
8.
Upravlianie razvoiem
I
.J,
95
o'l
9.
Analiza budteta USK"""""""""""
101
tl
ill
SWOT AN
PRIORITETT
vrzuA, STMTESKI CILIEVI I
'
"
"""
105
D
Popis tabela
Tabela
1.
PovrJine opCina Unsko-sanskog kantona
Tabela 2. Razvojni probremi ipotrcbe u vczi georoikih
osobina, zemrjista, flore i faune
Tabela 3. Razvojni problemi ipotrebe u vezi stanovniStva
Tabela 4. Kletanje BDP.a
US K, F
18
2L
BiH i BiH u periotlu od 2009. do 2013. godine (u 000 Ktvl).............................
22
Tabela5. Bruto donradi proizvod i bruto domadi proizvod stanovniku
u USK u periodu
od 2008. do 2013. godine (000
KM1.................................
23
Tabela 6. lndcks razvijenosti kantona u F BiH u 2012.
sodini
Tabela 7. Indck razvijenosti USK i F BiH u 2012.
23
eodini
24
Tabela S Kretanje broja registriranih poduzeia prema
broju zaposrenih na podrud.iu uSK u 2009.,
2010. i 201 1. godini............,........................
26
)
Tabela 9. Posloyni subiekti u USK prema iznosu oswarenih
poslovnih prihoda u 2011. godini....................... 26
T,lbela 1^01Broj registriranih poduzcia prema broju
zaposlenih u opiinanra USK u 2009.,
2010. i 2011. godinu........,,.......................
27
Tabela 11. Poslovne zone na poclrudju USK
Tabela
29
12. Surnsko
Ta b e la 13.
]1T.t;
zcmljiste na podruiju USK i
F
BiH u Z 012. zodinj
Prikaz izvrsen.ia u sjedi i izradi na poclruiju
t:i;':::]l:::::1:T::
::liLnne
US
K
u ZOIL. i
36
ZO
IZ.
Eo(lini (nrj, neto masa) ............. 3 7
proizvodnjc riz kantonarnog i federarnog bLrdzeta)
Tabela 16 i(retanje iznos. isp'(:enih novcanih podrski
u primarnoj por.ioprivrccrnoj proizvodnji
nr poclruc'ju USK u periodu od 2008. do 2013. goclin"........:................--.:
45
Tirbela 17. Razvojni problemi ipotrebe u poljoprivredi
+7
Tabela lB. Razvojni problcmi ipotreDe u turizmu
Trbcla
)
19. Robni izvoz i uvoz na podrudju USK u
perioriu od 2009, do 2013. godinc
Tabela 22, Broj uienii<a u srednjim ikolama
na podruiju USK krajcrn Skotske godine 20.10./20L1...............66
Tabcla 23. Broj upjsanih studentta na f.rkultete
Irniverziteta u BihaCu u lkadcnrskinr
go(l||]an].l2oL0'/20||.i.2011./2o12'',.''....'
Trl'ch
26.0-snov0i pol{azatel.ii zdrnvstvcnczaStiteuEU,FBif{iUSK...,................................................................71
Tirlrclir 27. Rirzvojni prrbienri i potrcbe u
'l.rbell
2[]. Stanrbeni li)nd
podruij. zdrilvstva isocijalne 2.1strte........,.,..
nl po(lnrtju
USK u pelioilu otl 2008. rio 2012. godine
'l'rbcla 29. Veliiina saobt..tf.tja
n;l rnrgistralnim iregionillnim cesfalna
USK-a
.....
B0
prikliudna vozila na podruliu USK u 2012 godini'
Tabela 30. Registnrana cesrovna tnotorna i
Tabela3l'RazvojniproblemiipotrebeupodruijusaobraiajaieIektroenerSetskeinfrastrukture..''.....--84
9+
zaStite okoliSa
Tabela 32. Razvojni problemi i potrebe u podrutju
iizdataka po aktivnostirna u periodu od 2008'
Tabela 33. Kretanje ukupnih budzetskih rashoda
do 2012. godine...
fondova
zatluZenia opeina' kantona i izvanbudZetskih
Tabela 34. Kretanje urutrirSnicg duga, odnosno
(u 000 KMJ "
"" -----u periodu od 2008. do 2013 godine
"
USK
98
t00
TabeIa36.Usk|adenoststrateskogciljabr.lsastrateskimdokumenHmaVisegnivoa.'.....'....'......'...''....'..,,,'.,I07
Tabcla3T.Uskladenoststrateskogciljabr.2sastrate!kimdokumentimaviSegniVoa..'........'..'.'......'''.'.'.....108
"" 108
viseg nivoa "" "
strateskog cilia br.3 sa strateSkim dokumenrima
Tabc,la 38. Uskladenost
Tabela3g.UskladenostStrateskoscilj:lbr.4sastrateSkimdokutnentimavisegnivoa...''....'..''............'...'.'.'109
,
Tabela40.UskladenoststrateSkogciljabr.5sastrateskimdokumentimaviiegnivoa""""""""""""""'110
Popis slika
Slika 1. PoloZaj USK unutar Bosne iHercegovine
Slika 2. Polozaj optina u sastavu UsK
Sliica 3. lvlr-eia ccstovnih pravaca
Slika 4. Poclsliv rijel(e ljne
. "
ttl podrtrtjrr USK ""
'"
79
"
90
'
)
Popis grafiliona
lggl ' 2006 i 2012 godinc " "
Grofil(on 1..llr()j starlovnika UiH' F BillitlSK
na podruiju usl( !l pcriodu
crailkorr 2. Krclaujc stxrosl1c stnllittlre stano"fnistva
" '""
19
cr..lfilion3.I(retanjepriroJn0gptirastaj:rn;tporlI.ttijuUSKuperiocluocl2009,Clo2013.8o!line..'''.'......''.20
pt crnrr spolu na podrtrfjLr USK u pcriodtt
cralikon 4. i(rutaDje l)roin novororiene cljc'c
od 2009.'lo ?013 gotline "
.....22
iliii u I er.io(lu od 2009 do 2013. Bodine (u 000 KiU)" " "
tlr.rliliort 5. I(rctilrrj'1 llDP'n USK, tr Bill i
godini "
Grall!'on6. Nivorr/-viienostiopiinaUSKtr20l2
'25
G|rillirrn 7.0ntjet notl,tzcta ri:gi:'trinnilt
(;r-itillrl
1,.
tr IISK i F
Bill' 2012 "
"
'
27
(ljelatno:jtl tl p'rfio(lu otl 200(l (lo 2013. gorlir:rr....
lireranjc plitJ po ilo(lr!r'irtrl'' lllJiillliilcije
Grafikon 9. Obrti u USK po djelnrnosrrma,20lZ.
Grafikon 11: Ukupni prihodi u dje latnosti
rudars&a u periodu od 2006. do 2011. (u KM)
..............................32
Crafikon 12. Ukupni prihod ostvaren u indusrriji
u USK u periodu od 2006. do 201 t. (u Klvl].-................,......
3g
Grafikon 13. ukupni prihodi po djelatnostima
u preradivadkoj industriji u 2011. godini (u
KM).........-.,....34
$"i'H ii ffi:;i:i['iJit,i1|1.::::::::::::
Grafiko'
l5
-"taropreradivatkoi indusrriii usK u periocru
35
Krctanje ukupnih prihoda drvne industrije
u USK u periocru od 2006. do 2011. godiner
,'.'.,,,.36
proizvodnjom prehrambenih proizvoda
tillo,i::iyi*"'
i piia u usK u
pc.riodu
lil,l:X_,1gH,*ll
od 2006. do 2011. (u KMJ
38
obraclivog potioprivrednos zemr,ista
u usK u 2013. gocIini,........................ .....................47
::-:nrra potjoprivrcdne
t,j.:-turr
proizvodnje po toni kutture u USK
u 2012. gortin i................................+4
prometa
po
vrstanra
usostiteliskih objekata u usK u periodu
j3;,T,T"nje
od 2008.
do 2013. godine
S,ltjlirT
::::::: ll
::::::: l:
,)
-],*,
49
noienia na podrudiu usK u periodu od
2008. do 2013. godine......................4e
Gml'ikon 21, Turistidki dolasci dorn
istranih turista na podrudju usl( prema
objekata
obiekata u 2012.
vrstama snrjestainih
2012. goclini
eoclini.............
llli):: ll.l.':':]:l]
i
-'-_-_ __ _ ""..".-.".-.-...,. 50
JU
srope zf,postenosti akivnog stanovnistva
po kanronrma F BiH u 2012. godini......
sz
;, ";;:.. 23. :l_.L,dba
Crafikorr
Kretinje broia zaDoskln ih i nezaposlenih
osoba
u
US
K
per,odu
u
do 2013.
od 2009.
2013. godine
sortine
a--cr.--- 1r "
..
::
a-^Er.^--'zrr' nrerrnJc
v'|4"^u,
"
stopc zaposlenosti
rlr'fit'^' tc
llllll il
F BiH i USK u periotiu ocl
po srepe nu sh.utnog obrazovanja
u usK u
,^ .^
ir
2oco uu
zr''rJ
goo,ne
..-.....,.,..)I
53
-_
martu 2012. so()irc...........
l::l:teni
crafil<on 26. rznos
prosjedne neto prate u usK po
djelatnostima u 2012. godini
CrJfikon 27. Kr.etanie registririlnc I
rezaposlenosti na podrudju USK
u perioilu ocl 2009.
do
:lo 2u
ZUl3.
13. godine................L
sodinc
54
'..,...,..56
56
Grrfikon 28. Udio nezaposlenih Iica
u opiinama USK u 2012. godini
)
ss
..... ...... ...... ..
"
" 5L
Kvalifiknciola struktura
noz;rnn"to.;r. ri-_
.- - , ". ,.
ro Dezapos^lenih
Iicir -^
napodnriju
USKuaugustu
' --"6-"!s !vrJ'
2 o 13. 6uurrrc
godiile ...............
59
crifil",\. 32.
?, Slarosna
c,-,^_.--_.
,. uezrDosrc,rirr
" " 59
GI'afikon
st.rl(tura
zaposlenih osoba napodrutiu
-, .,^-,.. ,, ,,^,.
^.^hUSKza.juli 2 0 13. god in e.........,........_...........
(;r'tliko
59
r;rxrjJ.^tr?2
,. u jivniot
3:1. r,-.,-..:..,Kr etil jc Irroja ilicce
ustanovatna prcdSkotskog o<tgoja
otl ld08. cio Z()12. gdrlino
u periodu
Crafikon
3 1.
.:hfi
\ r,,., l,^- t.r
r l. t\retJnjc hrtrj.t rijccc
^,,u
cr.:rrr?,,d
?i: 1,,_.,^-:..,,. ce
bn)ja (jje
_
Lr
.
_
" -,. ....
....,...,..,..,..
63
lavnlm osnovnilll Skolanla u periotJu od 2008,cio
20l2.ijo(1ine...........,.6+
j.,!,rin, srcdnjin,
u
,..,,
";;;;;. ,,:;;;;;;:".."...-:";;
,,;,
---' qv!vrJ liu(rrrrc " ".{):l
(-lratiko,36. :l"j::jc
'<,,l.rn* ,. _^,,
Krcti^jo rrroi.r studcnilt.r
irana;avnimfikultetintaupcriodu{ld?00B.clt:2012.godine.....,.........66
n. i;rvnim crL-,,,,,,_,,....
:l*l:] ::
l.;,.arjf..^,, ?7
Criiilion
37. Obiici
socijrlne ponrofi
^r.l:._,
r
()jj l llut
ja,lt;tl.l.
Lr
USK u perir:clu oti 2008. do
2012, godine
73
za sociialni rad
izvora u ukupnim prihodima centara
Grafikon 3g. uielee opeina, usK i drugih
73
u USK,2011.
u centrima za socijalni raduUSKuPeriodu
GIafikon 3g Kretrnie broia zaposlenih
2008. tlo 2013 godine
od
odZ0UU.ooZulJ'E|Uu||tc.............'..'.''.-..''..^^-,.^...^,i.a
na podruiju uti
"i
intewencua socrjalne zastite i skrbi
74
" " * '"
i::i T i:i: ::::::
na p*'"t'"
-'
iskrbi
zastite
socilalne
Grafikon 41. Broi intervenci;a
":.:.1..1:.ll.li1l]1"iLi:T '
crafikon 40. Bro!
po spo1u ............... '
t optuzbe punolietnih imaloljetnih
Grafikon 42. Krivilne prijave
ctjelu u 2012. godinl
izvrsitel]::":::::::::::::::'
80
"
""
pravaca na podrutiu USK
CIafikon 43. DuZina cestovnrn
budZeta (u.000 KM)
planirani i oswlreni prihodi kantonalnog
Grafikon 44. Ukupni
::"il": ;.
il';;
;;;';;,'.' ""t"reskih
KMJ "
prinoda u u"*"'"
godine (u 000 KM)
u::
::
:::::Tl.13ll
97
1
ll] l
USK
Crafikot147. Struktura budzeta
godine
98
r^1? d^.tinp (u KMl...-..-----. --..99
Grafikon46.RaslrodibudTetapokategorijamauperioduocl200s'do2o12.godine(uKM).,....'.'.....'..-..'...-.
2012
7A
t
00
'
'!
UVOD
odfukonr Vrade Unsko-sansko€ kantona od 2g.06.2012.
godine zapoiet je proces izrade Integrarne
srrategije razvoja za period 20L4-2020. Nositerj
ove aktiinosti 1e_ Razvo.lna'agen.i;" unrr.o.r"nrr.og
kantona - M usl(' Vlacla usK je irnenovala
xoh - x""i"""1"i odbor za razvoj sa zadatkom izrade
dokumenta, te partnersku
r.ot"u,,,tnii,'g,up";;;;;;;.:,:,ior:"i"?$,#.fi::'ava participativni pristup ukrjuienost svih
i
3
Podriku procesu tokonl 2013. gotrine
je uNDp, izmedu ostalog i angazirajuai kao
.osigurao
"oanor"
konsultanta Institut za razvoj i meriurraroanu
i, i"g.uO".
Sam proces izrade strategije proveden je
u iirokom konsultativnom procesu kroz
niz sastanaka i
razgovora sa krjudnim razvoininr akterima
institucile, privretr'ici,
ffavne
r,.o, s
strateil<ih radionica iranova Ko.R-a i 3 odriJne
"."r"ai"."iaa,
;.k;;k;;rpr.ve kroz fokus
grupe. Horizonrarno
::Tfiilffi;l""J"tf;j;';3?:,.tu"m strateskog prani,"n1:"'p.ou"auno je ukrjuiivinjem op6inskih
Svi ovi procesi re,zultiralt su viziiom razvoja
USK za pe rior) 201,4_2020. got)ine,
VIZIfA razvoja USK
UNSKO.SANSKI KANTON IE EURO---REGryA
zrvorA TENTELIENoc NA nnvNoilrlrnrvilru - SMAMGD BOSNE.I ITERCEGOVINE, PODRUEJE UCODNOG
oonzivoJ'
Ova vizija ostvarit ie se kroz postizanje
6
M;;;;u
kljuinih razvojnih ciljeva:
1' Razviti konkurentnu privredu i dosti.i nivo prosieka
ekonomskog razvoja F BiH
2. Izgraditi infrastnrl(turu za poboljSanje kvalitete
Zivota stanovnika
3. Unaprijediti zastftu okolija i ofuvanje prirode
.t. Razvijati ljudske resurse i unaprijediti
trZijte rada
5, Osigurati visok nivo socijalne sigurnosti
6. Unaprjedenje upravljanja razvojem
:)
i zastite
Prrrvotienjem strategije razvoja
uSr( r periodu od 2074. do
godine ovaj kanton (ror-tici
r)rosl{-'k razvo':r ostarih kantona..,p BrH. za
.2020.
ie
;;;;;;
iu"nn,run" vizije kijuinirn se pokazrro
kvalitetnu edtkaciju sranov"ist""
ti"t""" svim .ivoima za ito posr;ji i voria
il,t]|tllli::li:''tati
""
:lIll,ll:lHf
:,;I;:iil?,:1,.";,.f :ii::l*:l:illliH,i:;: rnoguanostima
2
020. godine.
:,^tmrcgj.ie pfatft ae se na godisnjcm
nivou. 'fakorlcr, vre(lnovati
ll:|.)Y,l,l:lj.
()ilrit n.ll)rc(iJk stanovnika
rirol
USI( ritrrrduinosti.
budZeta i sa dosrupnrnr
l-e se ostvarc,ni rc,zrriteti
(
I . SITUACIONA ANALIZA
SAZETAK
privreduUSKkarakterizir"i"
od 2009. do 2012' snlanlena
":*"T:"li:::Tff};#jl'#f.:T:i':];,.u"':;lffi::'iiliii:lii:
z:
*ffi [liil'n':'llliStr''rqipififl
;$,|fi 5]g"''1','",J',':'.ffi ;1t
BiH'
privrcde lndeks razvijen
onetttogutava uvid u stv:rrno stanie
r'leset kantona F
ot"t"Ji"t" uir n" o'*ut otl
lledniih
,,:;:*1"4;1"*T,rlT:';ji'[':fili:"ii'i,xi::;i"?fti';:11"":if!tr''l^iftil;"X'xx'"ni'*
::l"x1i;i'*','li;:*:ili1filil,h*[ii-[;'lii:;;';,:;;"tl;*;;i;"";:t:'['i$l*:
nePoticaina Potluzc:Ti""l;l];;i';:i:';;jXt1l:
'Po.luzetnidke i investicilske
'r.i'2""i".
"u1'"""'tii'"i"""a
,:";,',"';"i',;l;t;:;',:"fi.f
ili'^;;;;;; i komunalnu. opremljenost'
'?*
iJ'5i#J#''il"' o*r'i"p""i" T*:':'*"1*:;T:,',1;:,t',"#T:l,iJi:
Posrovne
t';$::;::;*:
ji"',n*T*}":'#r1'{{'di:""'1T j:i:1":ru:n""::;
x*,ll*.p,i"]"'-t1,rri[H
iz budZeta
na
svotli
Podrike
'ffi-'\:#=tili:*lhf
:HJ"',i.T.""ffi :x jli,:n:';1'::iil;:#*:iil;lii"l";#li
prera'Je vota i
ili"l^i[?'".]'i"ii;e'cni proizv'"li' liivo'
ro <om rara ,,, in.iu,t,,,r.i yllili.l;li";*::
povr'al'
l[ii{i;:,:,:lJllfll:f]tr{il"",#j;,.ii.],5il:
i:*ffiiil,"';,ffii'nJ.liii;ll" ,J;;';;;'".
N.is\r.
t:ltntrtlo;;'j:111tr:?#li'il"o',';,1i,",,"
"","
i:-ii,l:"i'.Hnfili :::!:j.rlf/.irrstrirskih
"tp"t"r,ii"""i,r..ur"y",ilJ,llT;\*ltj-l;x",'*ill;
p'og.o'a .tzvoia i
u,'i*,r,'o::1.
io','r",,"*
:l:.::::,*,,,1:^,::lJ,.ji,,:,1,:i:'#'l*il,ii ,""^;"u,i'.ii"ii;",
proi zvo" e
il'""*11:::i"'",]f lll:'lfi:t"
lli';inil Il,llru;J[X".]:ll:
n j
porjoprivrerrnio",.l:liill.::lr,l,l,i1li'11:,:l'ilTi,lf.'ll.";:l',il:::i:::::';ll':"lli
lJril'iT:
int,r;:,rl':,'riif ilrt'iliiilT{niil$liUt*,1;*:$r*'l;..;i"{lin*r
):i:'il',f,ili*"n::lll;"fi*J::1::::l;il{i:rffi:nt?lli:i:,:1,'ru,,,".:i,fiiti:
p,,U""ri,i'.ii."g tr gl rrlevinrko zomljistc ' 1I-!-'l:1 ::'lili::".litlt",""'i"'-,t i)' k.trt,u'tlnog
iru:i:i*lii::illl. i;ijll:'j*
"::t.'::xi":""1'JilI':":;l:::l;liilni:';.'l:llil:;:
)
sredstava i analizi rezultata i drrgorotnih efekata. Ne posto.ii plan izgradnje savremenih
sistema
navodnjavania pol.joprivrednih povr5i na.
Potencijali za razvoi turizma na podruiju USK se zasnivaju na oiuvanim prirodnim bogatstvima
i
bogatom kulturno-historiiskorn naslijedu. Svojstva prirodnih resursa za'razvoj turizm-a
su slabo
istrazena, a nematerijalna i materijalna kurturna bastina nedovorjno je zastuprjena u
ukupnoj
turistiakoj ponudi. Najprepoznatrjivija turistiika destinacija u usK Np unu, u sttopu
t<oleg se
.ie
razviiaiu razliliti selektivni oblici turizma (izletniaki, sportski, ribolovni). prilika za povecanje
turistiakog prorneta na podruiju USK,e blizina NP Plittidka jezera u Hrvatskoj. Udio iurizma
u
ukupnint budzetskinr prihodima USK je nizak. Postojeie smjestajne tapaciiete klrakteriztra
netlovoljna kvaliteta. Kvalitettr turistiike ponude naruSava nepostojanje sistematskog
inspekcijskog
nadzora i preklapanje u obavljanju poslova kantonalne i opiinskih turistiikih zaleinlci. postoji
I
potreba unaprjedenja turistiike infrastrukture (biciklistiike staze, turistiaka
signalizacija).
Trziite rada usK karakteriziraiu negativni trendovi. Posljednih godina pada stopa zaposlenosti
koja
jc' niZa u odnosu na prosjek F BiH. statistiiki podaci o brolJ zaposienih
su'nepouzdanr, ler ne
uzinlaiu u obzir osobe zaposlene u inostranstvu, a ne postoje niti prtcjene o
broju osoba zaposlenih
izvan sistema (,,na crno"J.
)
Prosjeine plate u USK tokom. posrjecrnjih godina biljeze bragi porasg ali i
Bill, te oko 50% niie od vrijednosti potrojaCke korpe za BiH.
dal.ie su ispod prosjeka F
Dulioroana nezaposlenost je najveii problem privrede USK i glavni uzrok
iseljayania stanovniswa.
stopa rcgistrira'e nezaposrenosti je iznosira 58o/o u 2012. godlni, dime je
usK ;" p;;; ;;estu svih
kantona u F lliH.
obrazovri sistem F BiH karakterizira neuskraclenost zakonske regulative i nepotpuna
podjela
nadlezn.sti izmedu federalnog, kantonarnog i lokalnih nivoa upravrjanja.
Institucije za praien.ie
kvalitete obrazovnih programa ru usportruq"ne, ari u praksi postoji nesistematska
i nedovorjna
liontrols
Nctransparentna poiljela nadleZnosti uzrok je neprovedene akretlitacije
.kva.litete.
visokoikolskih ustanova u BiH.
B'dzctska
.izdvajania
za potrebe
gbrazovnog sistema
se kontinuirano smanjuju. objckti
osnovnoil<olskih, srednjoikolskih i vioko!kolskih ustanova su dotra1ali,
te ne ispunlava;ri feaago5ke
standartle' Postoji manjak opreme potrebne za izvodenie nastave. sistenrsko
provotlenje edukacije
)
z;r nastavnike se ne provodi.
.u sistemu obrazovanja prisutan je probrem neravnopravnosti rr
izvorlenju rrastave (etniike manjine,
djeca s poteikoiama u razvoju).
Zbog n;rpuitanja sela i iseljavanja. stanovnilrva postoji znaia.ian
broi napuStenih podrudnih il<ola iiji
su liapeciteti neiskoristeni. u srednjim stnrinirri skorima se provode
obrazov,,i programi, kuli nisu u
sl<larlu.s potrebatna lokalnog trzi5ta rada, a prograrni obrazovanla
i usavrsavanjl odr.asli6 se ne
l)r'ovor lc,
Krrlturnc rljcl.rt'osti na podruiju uSK provode r<antonalne i opiinske
ustanove u kurturi koje
trgl;tvllolll poslttju u neadekv;ttttim uslovjr:ra. ogranit-av:rjuii faktori za razvol
tarlturnilr' jl.,i"t,.,orti
na l)o(iruijir U'Sl( su netlovriena izr;rda Strateliije u kulturi, te
stnanjenie burtZetskih in)vajanla z.a
l)otr.,be ll liultttri. Kttltttrno-historijska ba;tina usK netlovoljno je znstripljena u ul<upnonr 'razvrju
U5 K.
Ilazvoi sl)()ftsl(lh ilktivnosti u USK definir:r strategiia razvoja sporta tlo
201s. godine. I)risutxn
je
-,."ruu1"
nerio.;oljrn broj struirrih katlr.ova u spotlrl. lzdviijanja iz opiinskih
budZeta ia pn ir" b"
spL)rt;l su u ltor,tstll, :rli i tlalje su nedu,.,,ljna. Sportske al{tivIlosti
oclvil;rju.se u neatlela,atnjrn
uslovitlt't Irnartjal< r^portsl<ill tlvoratra, d ev]r iir-.lr1ost postojefih tlvorana, manjak
opreme i rckvizita).
11
primarne'
pruzanja.
Sistern zdravstvene zastite na podrulju USK je organiziran putem
-usluga
oprelnljenost
,ot.una",u. i tercijarne zdravstvene zaStite. Nedovoljna materij:rlno-tehn.iika
su posliedica nedovolinih
zdravstvenih ustanova, manjak i needuciranost zdravswenih ratlnika
osoba koie nernaju nikakav
ulaganja u sistem zdravswene zastite. U F BiH, USK ima naiveti broj
oblik zdravstvenog osiguranja.
pruian.ia oblika- sociialne
u sistemu socitalne zastite ne postoii sistematsko praienje kvalitetepomoii
se ne. prulaju [npr'
zastite. Zbog nedostatka rinrn.iit itr sredstava, neki obhci socijalne
je u opadaniu Primjetan ie porast
djedji doplatak). Broj struanog k;dra u centrima za socijalni ratl
intervencija, a medu ttlima
broja obraclenih sludajeva u ioJj.tni," centrima i .bioi socijalnih
prevladavalu sluiajevi i intervenciie koji se odnose na Zene'
Nepostojidovoljanbrojtlomovazastarainetnoinalica'kaonibroiustanovazazbrinjavanje
ovisnika i cluievno bolesnih lica.
t€
je najudaljeniji kanton od centra Bill, pa je povezirnost s drugim kantonima' 'evropskim
i brzih cesta. StrateSki dokumenti za
regionalnim centrinra pot.uuno Jju.ati lzgradnjom modernih
na fecleralnom' ni oa kantonalnom
upravljanje razvojem cestovnog s'iobraiala nisu u.svojeni ni
Postojeie ceste su dotraiale' a
nivou, pa postoji preklapanle n'atlleZnosti u upravljaniu cestama'
nedovolina U grarlovirna postoji manjak
ulaganja u vertikalnu i h".it;;ii;i;"t siJnatituciiu'su"gr"tlska
sredi5ta, neurealenost irotoara i starost cestovnih
obilaznica ko;e bi saobrafajno ."ri",",1u
USK
autobusa'
motornih vozila. Javni prilevozje usporen i oteZan zbog dotraialih
zrafnih aerodroma je pretrpjela
Zeljezniika infrastruktura i infrastrtlktura sportsko-rekreacijskih
motlernizacija i obnova'
oltedenja i razaranja tokolll rarnih gotlina, pa ie potrebna
i dotraiali Hidroenergetski
Dijelovi elektroenergetske infrastrtlkture su preoptere6eni' neispravni
potencijale' Prisutan je problem
kaDaciteti nisu dovoljno isr<oriSieni s obzirom na eiektroenergetsle
zlouootrebe i neovla5tenog koriitenja elektriine energije'
podrudju USK otezava nepostojanje sistema
e.ovuclenie integ,rirane politike zaitite okoliSa na
f.""fii.,e poietlinih okoli5nih komponenti (voda, tlo, zrak, buka,s
sistemskog i kontinuiranog p,
"fu,ri,'|
na procjenama koje ne osiguravaiu potedenje
b ioraznolikost), pa se stanje okolis" zasniva
podacima o stanju okoli!;r ua nivou EU-a'
OkolilnetlirektiveEU-asutljelorlliilropreneseneuzakonskeakte,kojimasereguliraupravljanje
nadleinosti i
uoAa, otpadl' Provodenje oteZavir preklapanje
pojeclinirn komponelltama nr.t tilo (upt
'i"]ltttu fetle'ilnog' l<anton;llnog i optinskih nivoa Proces
nedovolina sara(lllja , ,,pt""i;otliu
i optina nije zavrSen'
uiu.irnio ruilt putrubnilt pianstitr dokumenata na trivou USK
Najvediproblenritlscktoruuprav|janjaokrllilenrtiiuseilegalnihodlagaliStaotpadainepostojanja
v"iftt p'iio ispu!tanja. rr vodoioke stepen priklluienosti stanovni5tva
s istema proiisfavanla otp,rttn rh
nizak- eostoli p"otreba irgradnje
nil sistcnt javnog vodosnJbci;ivn,r; , i rir t<i neti zacils.Xu .rn reTu ie
llegionelnogsanitirInogcentrir,tcr,l,bnovedtltrajelei()stereneVo(lno.konrunalneilrfrastrtlktllre.
12
)
1. Geografski poloZai i prirodne karakteristike
Kljutne historijske tinjenlce valne za ldentitet kantona
Nas€ljenost podruija unsko-sanskog kantona (uSKJ datira otprije
4000 godina o dernu svjedoii
brojnost arheoloSkih ostataka. Saiuvani su nalaii iz stariieg kamenog,
kasnog brondano& te stariieg
i. mladeg-.Zeljeznog doba. Najznarajni.ii prerhistoriiski lJkariteti zu
na p"odrurlu opiine cazin,
Hrastovaika. i Dabarska pe6ina, te nelropole raunih grobova.
U brizini cazina, na lokaritetrma
cungar, Gradina i seliste, nadeni su ostaci piedmeta
od il"ovate, kosti, kamena, bronce iielieza.
u okoli
u^UriLr
ci Velike
verKe KladuSe
rraouse nadeni
nadeni su.srpovi, sjekire, igla i bodei, orutle, oruije inakit,
te ostaci
l<erarnike iz bronianog troba. Jedan od nijznatr;ni,jitt'pio,r"irraka
1e Irroniina k".ig" i, dungo-.
Nalazi urna s prizorima iz svakodnevnog i z"grobnog
zivota, ravni grobovi s ornamentinra, nakit,
or.uzje i japodske kape, pronadeni na poaruiiu sihaia
colubiial piiirL" i'iiip"ir,'doko" ,u
postojanja ililske civirizaciie na ovim prostorima.
Rimski pisac prinijespomin;. iri.r[J
fiuru r"ur"
koje je naseljavalo podrudje'danas*nje opiine Bosanski
je kasnoanriika grobnica i rimski novac.. U dorinamaPeirovac, a na lokalitetu Bukovaia otkrivena
.i;"t srn" i Vrbasa p;;;;;; su ostaci
keranrike, stambenih objekata, kostiju, nakita
" premena Maze.ii koji su zivi.li na
inoZeva irirskog
ovom podruiiu u lv viieku Driie nove ere. Podmije
usK biio je i niseobina t atrr.oiili'.rlog pr*,nunu
,:'T":1" k:i" su Rimljani pokorili na ovorn podrudlu 3t g;;,"" p.n.e.
Iz rirnskog doba naipoznatije je
n'se,je otkriveno na In.iestu cromira kraj Bosanske
xiufe gole su pronatreni ostaci graarevina iz
arheoroski ostaci poput
e."u"""'ir'i'i*i;Jilk;,;il;'rio.vJa,
7.7.
i,';];fi*li.l"iazriiiti
saur;a i
Iz perioda srednjcg vijeka dobro
srednjovjekovna arhitektura gradske jezgre Bosanskog
i.^?a:y"1"
Petrovca, te srednjov.iekovni grad.Bjelaj.
srednl0vlet'ovn-i-gra{ uovka spomi'je se u
15. viieku kao
kraJjevski grad, a na Divskorn
lrobrlu pr;;J;;:;;;r",r";oi;"t oun, nekropora sa sesnaest srecaka
u
obliku sanduka i proda Dokument io,i govori
*o,n podrudju u periodu srednieg vi.ieka
jc povclja kralja Bele tu *,,i",t^:.,.oo,,Tlnie vladavina,
"
Matije. Ninoslava. lz kasnog srednieg vijeka
potiL=u sr.cdnjovjekovni
ir",rll
sradovi, b.rgovi,
I
koji cto
sida ;,;;; ;";;i;;;'","r,.,#"1. ur,".,
sretin.iovjekovnog grada L rs. uijuk;
pnp"i"o
ii
].qii
Frankrpanima idruginra, oduvani su na
.knezovima Blagajskim, te kasnije
breiurjku iznad velike KIaduie.
Krajem l5 vijcka pocrrudje uSK pod snaznim je
ucrarom osmanskog carstva. sredinom
16. vijeka
osvoje. je crzin, Bosanska
o Bihai 1592. g"a"i"-p.ovincije
r."a. ie fornriran bihaiki sandZar<. Ilihai
je('ro
1T-uorr
l)ostiie
od na.ivaZnijih
n";rrpo'ani;"
Osmanskog carstva, sjediste
krpctarij'-', sa*dzaka i kadirLrka. od
^r.p_"j,jtl,
17r 1. gorrine llt,,,.ii.i ,i,,izor.;. *;;g;;;;;;
,, ,,,n",t, o.rorru.
lJspostilvljeltim l(apetaniiama_u pograniinim
diielovima upravlja]i su kapetani, i to:
r 31J' godine' frrurar-berr (ro
rB22
p;;ij;;i;j;;iltan rasan-beg cekii kojiMustafa-ber,.lo
jc, 0,"
tio trl<irlart.ia kaPeta niia -1835, godin
,gotrine,,;
e., osmrnii," ., u'p,,gl",rirnim
"r'ii""ll
tlijelovima
gradil; uturdenJa
(lrv'|rt. zvana lraranr<e, tc'obranrbene
od
kure.Jediro
gri"iirr',,p"rrsta
je
bila
obramben.
gra(l liarnL.nlifad kra.j tlan;rlnje opcine
r<ura
r
srarr
Sanski l\lost."a
Protlr;r or;nransi{oJi cirrst'a na podruije
usK izazvaoje inte_nzivno naserjavanje musiirnrnskog
stan{rvnis'rvn sve rro
Povrrdenjl osrnrnske vojske rr 19. uij"ku. o,r porovice
r9. vijcka potr rrticajenl
'rrrslr''r-r.r:r'r'skp .rirprcijc' llodnrije. USK n,rserjava ki.<i:lrrr.l.,r
-stanovl)istvo, ktrje donosi utrcale
r:r's('lirskc l(rlltllre rlllstrolll:'tlska okupaciia
riovela je tlo prornlenc, str.ukture
stanovnistvir, novrr
natiiua gradrje urrranistiir<og ,lbrit<ovanla. p",i '"r.a",i',r"ru
Atrstro-Ugarske
rnonarrrije usK
razv'trjrri. rrrocvar, rL' se gratrt' storc,
i
:l:1.1'l'f1t;:
i]I;:;;:'l'i::lilJ;,;i,':ildili:,':;i1kovi
Dorezi ao
tuttu,r,rl rsr.rrove, .ove urice, k.1111n..,,,,.,
i"'n'i.onlo g..cr;r,ske krase zap"iii,ii."g,,p",
"
13
znadajnije promiene' Tokom Drugog
lzmet*.j dva svjetska rata se u razvoju usK nisu tl_ogod.ile pod
njemaikorn okupacijont i vlaliu
svjetskog rata, od 1941.,r" rsas. g"ai* poa.uq" ustibilo ie u
Drugog svietskog rrta jafaju ulagania
Nezavisne DrZave Hrvatske i-ri;" i PJ zuvrietku
p"flop.iui"a,tu proizvorlnju, gradnju Skola i opismenjavanje stanovniiwa'
brojni ljudski
traje rat u BiH tokom kojeg su na podruiiu usK izgublieni sporazuma u
od lggz.do 1995. godine
mirovnog
Rat je zavrSen ootpisom
iir",i, unijteni j olteieni brolni objekti.
na
ptokiau
sukoba iimedu Bosniaka' Srba i Hrvata
o
" 1995. kojim iu po,tigiui'ioglolot
Daytonu
uspostavljeni
su
(F BiH)
poclruiju BiH. Preduslovi ," fi''tr*"i" Federacije Bosne i Hercegovine je donesena odluka o
dokumentom
Tim
gottine
-^tnicnm rvvashinstonskos sporazuma 1994'
USK ijoS devet kalrtona'
uiao
sastav
u
iiji
r aiH
ie
il;';;;;i^";
1,2. Poloi(ti
"t"din;u
i
kantona
osnovne prostorne karakteristike IJnsko'sanskog
"u
USKjejeclanoddesetkantonaFetleracijeBosneil{ercegovine.FormiranjeodlukomPredsjedniitva
sjeveiozapadnom dijelu Bosne i
"i glai"". lr"r-i se krajnjem
grunice s
Bosne i Hercegovine zz. rnala i9'9!.
dijelovima Renublike Hrvatske' Dio
llercegovine, te graniii ' luZnim iugoi"ofni'"
od 80 km
podrutiem op6ine Bihai duZinom votlotoka
U""'ft";iiEie
,iitft"
predstavlla
Hrvatikom
Slika
t,
')
Polozsi usK unutqr ltosne i llercegovitre
l'
)
ju povezan s
opiine je gr'rtl Bihai [lSK
llSK
iistoinrene
tlgdi!1s
j\ dnl inistriltivno ickotrolnsko
,,,i',,i,,,'",i'i"i""i"ra
u*;nlj;*iTil[H',1:,l"iilil.l"l;'I?i
'os,re ' te
novezuie Ililtad i Salajevo'
i rB lin:' a Bania l'uka Btl ktrt'
i;,i-ii;;i"" ;;i;iit'. 200 i<r., Z 'rgrclr
p.veztiie llsK I'i:ii-l{.i,il:\i,J"li'if"llJ':.tit1i;:'";;i:iIl'i
Nr.riristrahri cestovni pr'tv.at rrr'5
-,.,in,i.",,'e'"e""',1,:.rjilill,".lI:'lu,i::11':iiH!:liiitill;,;;.,,-,.,i" :ir r<ni l,rrg"trrrnirn
put,prer'r -Repttbrici
uii,',,r", ostva,ujc i ,'ulnrili kuvirrcrri
:t:ll;i,litri:il:loii:'l''1",t;;,,,r.,, ,:r,ri'i.','lr gradsl<irn srcciisii,tt'i tspiit' z:..lar' iiLrerrilt' tliioku)
l l r.r,:rtsl<c;,i, oclnosno rt.)orsl(r|i "'i"",,,l
1+
'l,lin::lr;l;:i;::l::l
Najbliia morska luka je Rijeka koja je udaljena od Biha6a 200 km. Najblizi aerodrom je
u Ban.ia Luci,
udaljena od USK 98 krn. Aerodronr pleso u Zagrebu nalazi se na udalienosti
od 165 km, a aerodrom
u Sarajevu je udaljena 244 km od USK.
7,3.
u
Povr{ind
teritorijalno-politiikom sistenru usK nalazi se osam op6ina
[Verika Kradusa, Buzim, cazin,
i Bihai), iiji ukupna povrsina irn*i +.r.zs
Bosanska Krupa, sanski Most, Kl.iui, Bosanski petrovac
l<tn2.
Slika 2. Poloioj optino u sastovtt USK
)
PovrSina
usr{ obuhvata 15,9% teritoriie F BiH, odnosno 8,050/o ukupne teritorije
Bosne i
Hercegovine. USK je povrSinom drugi po veriiini kanton
u F BiH. Najveiu povrsinu irnaju opcine
Ijihat i. Sanski lvlost koje zajedno iin; viie od 400lo ur(upne povrsine
usK, dor( su
r;rjlranje opaine Buiim (3,r3% ukupne povriine usK) i v;rika Kla.r.,sa
ulrf"i'ovriinom
1a,oiv,
fu".sin"
usr(1.
)
o Iteh
l, I'ovriinc n tina Unsko0pfitlir
Ilihad
lLs.r
rr s
lia I(irrl);t
lJosin5lii Pett ovlc
ll.rr1.!tr
c.'41
Ii liri
S,rnslii
r{
llo:;t
kentono
Eqyrsina fkrnz)
900
561
1p2
!4
356
358
7Sr
15
,-.
Iz.vor: Federacijo
2
012.
f
.il,
Bosne
konton u brojkama, Sdraievo
i Hercegovine, Federolni Zavod zo stutistiku' Unsko-sanski
osnovtrc geololke osobine, kar(tkteristike zemljilta'
7.4.1. Geololke osobine
llore i faune i vodnog bogatswa
i kdrakteristike zetnlii{ta
polja, te. aluvitalne ravni i kotline rasllaniene
Morfoloiku strukturu usK eine brezuljci i niska.
kod-Sanskog Mosta' Sanice i Kljuia pripadajtt
brojnim rijeinifir i potoenin.t itoti""'*' ft"ni
paleozojsko SInsko-unsko podruiie'
karbonu, gornjem p"r*r, uon,tl"'it1l"t"' t" r'"t
USKseodlikujel]ogatstvomgeololkegracleinalaziStimamineralnihsirovina,alistepengeoloSkih
u industri'iske svrhe je na niskotn nivou Eksploataciia
istrazivanja i cksploatacije
tutiittit'
'i'louin'
rudaimineralavrsisestihijskiiproizvoljnozbogleuredenezakonsl<eregulativeinejasnepodjele
tsiH'
,raai"Zno.ti irtn.tlu opiina, kantona i Federacije
piieska'
stl lczjita mrkog trgljena ikvarcnog
Na porlrtriju Sanskog Mostl [KarncngradJ otkrivena
iSanskom
barita tr Velikui xladusi' gline u Cazitttt
boksita tr Bosanskoi r.,,p', 'u"ng..""""u BtiZimu'
clina je prt-'nadena
ffifi;;;, ;; ortolitt ,nin"..tnih sirovina.Miljkwii
N,[ostu, ar.hirektonrt og t r,.,.,"nu''blil.t;
O-d nretala
toilf, r, najizdalnija Dabravine-i
na vise Iokaliteta u okolici V.f if." KJ"J"S", "J
rma
etizit i v.elika.Kladuia lskoristavanie Inalrgana
ic rrrisutan mangan, i t" "" p;ltt'iil optin"
Radstovo'
polje'
podrutlu Velike Kladuie: Bajraktarevii
dugu tradiciiu, a istic:u se ftti"l"tlti;"'*
Kladuia medu
Inangana na poclruiju opdine Velika
Vlnograi i Metla. Procienltt;e se d;r stl rezerve
Vakuf stt
Kulen
ni$ dorioljno istraiena Na lokalitettltona kvalitetnog
najvc(.irna u Evropi, ali teZiSta to'c ","i.1"
rezerve od oko T miliona
urovc.it:na geoloika istrazivanja kojima su utvrdene.
nalaziSta gipsa u Evropi'
Jipr", ,t i"," i.Ano otl rr:rjveiih
UgeontorfoloSkoistrukturiUSKvainojespomenutirijekuUrrushidroloSkim,geonrorfoloSkimi
podruijem
;;l"t setlriowornom toku Rijeka una teie
bioloil<im fcuomeniuta, r.";i
'"'p"i.l"rlt'i'1't'
il;1l.;,,!F."k"Tt,.ii:'-1,"";jffi
*H*1",:';tlmiXii'J,"'"::T;';JJH"llff :::T;
prvint'
i:,ill:."?:'ii:i;:11":r''?i':''':i.l:,';'".-;'i;"'lil#il1;
l:,;l:::',:j:::^'i:";TH",;:,l;l"u'n
gornjeg toka^Une proglaieno je 2008 gotlint'
rL:iiktnih biljnih i livotinjsftit' "*ia.'p",Jitifie
zor'ra stroge
il'n U,tn";" 19.800 h;, otl iega je 13 500 lta
Uk;;;;,,
u
UiH.
I;r"u.o,rf
parl<onr
|r.rci.r*lnirn
i u-< llierellc zaitittl.
Scizlltiikeliar:lktcIistikcpotlrrrijaUSl(supoduticaiclnspizutiikeal(tivnostiDinarida.SeiZmiil(a
je cpicetrtralnirn
prou"d"n,. Porh'udie uSK OltruTeno
istr]7iv:rnjr na ovom f ",1,.,,a;,,';ii.; ,i;t"tinu
darrja l'uka' Zadar)' ali veii potresi
jaieg scizrriikog i'ti"tt''toi" (ietr ova gom' Zagreb'
ui'iittra
(l'l satl:l nisu zabiljcTeni'
1;r:,1L
poVriina
raZliiitil] Vrsta Titlriclr, 1-.ovrr,:^t i Vofa. tjl(LlpI)il
je 158 (r97'15 ha ili 42'BSYo
-lZO:ge'tZ hl' otl iegr
na po'lr.uijrr USI( u
Ltzgoj
liar. lltter.jstike zettrlji!;t;r po:Ir.rtIrrr:.su z:r
rivretlnog zernlji.ita u'UiX i'"o'i
iii"' "brixlivrrg 1;ollop|ivrt.tlltog zenrljis'ta
r,bra,livog poljol)livredll(r'l "t'ff
'Stt
F Bill iznosi 12'(r0Yo
,,i.l.',.,,'l ,ri,i"r.iiunrn p'rljoprivr" 'lnorrr zettilli!ttt
p
olj,,
p
)
Naizastupljenije vrste zemlji!ta su: aluviialno-deluvijarna grejna
zemriiita, podzolno-pseudogrejna
zemljiita i podzolno-pseudoglejna terasna zemljiSta, smecli tiegradira""
i
na
reliktnim crvenicama. smetla kisela zemljista ni glincima, pje5iarama
"rirar"liu""'iernljiita
i Skril.icirna,
smeda zemljilta
na dolomitima, smonice i peleosori. Konfiguracija terena
uiioku;e po;.uu urori;u ,".r1is,", uu;i." i
poplavnih nanosa. Anarize i ispitivanja svolstnva
zemrlista, te zastita od poprava se ne obavrjaju
sistemski i redovno, jto za posljedicu iina polaianu
eroziju zernljista i gubitak obraclivog
poljoprivrednog
zemljiSta.
1,4.2. FIora ifauna,
biololka raznovrsnost
i rerjefne raznovrsnosri uv.ietovao je raznorikost ekosistema i pelzaia na
Rijedni vodotoci Une, sane, xlokoia, Sanic-e, Ban;ice,
Korianice icrrugih ri.,cka su
bogati slatkovodnom ribonr (pastrmka, *i.4i..,
ripri",rj. xrirr." ii"ii""i'.,1"t. 'ti"E'r" rr"",s,"
v.likog bro.ia biljnih i zivotinjskih vrsta. Posebnu
vainost
- --' imaiu entiemsko-*iir.i""
ribicil, rijecini rakovi, pastrua...).
"ir" fiovjedja
Yh:k
"l'":.^qg"lqike
podrudju
usK.
Broj zaitiienih prirodnih potrrudja u odnosu na nivo
bioroike raznovrsnosti i druge prirodne
vrijednosti je mali' Sistemska istraiivania flore
i faune re ne provo,r". Informacijski sistem biolosl(e
i pc.jzaZne raznovrsnosti nije uspostavljen.
Najieiie biljne vrste koje
na podnri1Lr usK su razliiite vrste algi, nrahovina,
paprat'ja'a i sjemenjaia, a.od
-se zivotinjskih
"pojavljLrju ri;eine rrbe, vodozemci,
Emazovi i ptice. prisurna su i
staniits velir{og broja razriiitih vrsta gijiva r
li".-r""",'
te
razliditih
grupa prokariota.
zivotiniskim vrstama istiae s,:
pti.r, oiio,,ti l" u"Zno rpo_.-nuii .il.if.ulrritu rvlealu
?lo ,129_vrs;;
uurircg
tetrijeba (Tetrao urogallusl, ljeSrarke
[Tetrasies b;;;rl;jl'k"r." (Crex crex).
Konfiguracija terena, geotnorfoloska struktura
i razlidita nadmorska visina omoguiili su razvoj
1 900 biljnih vrsra na podruiju rvacionarnoj
oko
part<"ij"r, si"'rr"*i gotovo 530/o ukupnih
birinih vrsta
prisurrlih u BiH. Na uodluiiu parka
evidtiriira;" ;;1r'; ilekovitih i aromatiinil-r birjak;,
te r05
rotencijarno jestivih Ijekoviiih'i
uirj;i; il"jt;sc" biljne vrste su: rincura [(ie.tiana
Iutca)' pjegava rincura rGentiana puncta.tal,
-u.u..,rtii,ritr
runorist lr,eoriiopoui Lrrn alpinjum cass.J,
krekovina bora
(Pinus mugol i tlruge zinaiaj.e entletnske
vrste s,i ui,rr.l ,uon..it"
[campanilla uncnsis) i bosanska
perunika (rris'eichcnbachii tcuffer
var. Bor"i".;j. il;d"
iega je 50 vrsta zairiie,no n::.T,_n:::_rk"itil;;;;; ;;nom se isriiu sisavci foko 60 vrsta], od
lz porotlice, zvijeri dominantne s. vrste vLrk, )"ititi "u.uprt tr., divliih vrsta i priroctnjh
ris, nredvje,d i osjetljive i ugroZene vrsre
;:1,1ff
l. 5. K I in atska obiti eija
l)orlruije u5r( pripada u mief
r
:llii:,ifillJl:1iii,'X,r:'.ll'"
rarnoj. klir'i, I<oju ka rakrerizirajrr
oltre i snjcZne zirne, te
r^\:
llinen
pod Lrticaiern.,,,il.',,u"pr,,Ji,,.'ke
krirne
i
rj,iri".."i.,ffii,',u",0 i"
Z;r or.o poclr.trije i<rr.aliteristiin
l*llnnlilfifril,:tril,,l#ift::ff:i,llll:'r'i:ll,'i,;l,1i,t;:;::t,$",':*i;',T':til,:",1
srcrirrjl rlorli(rrj;i ternrlcratrrra, iz''si r1,.4"c.
Na.itopriji nrjesec je .iLrli sa srerinjonr
rnjesearom
rL'nlrre.irtrrrr)rr ttd z2'C, ;t l)irihii(lniji j:rnu;rr
sa p.ni1"in"ni',1", pera ru rom od -6"C.
Najveia koriiirra
ol)orinir j.vlja sc t.)l(or)r jcsr:ni i proljci;r,
a p;osiea.;; k;tiiii,,u ," kreiu orl 1000
clo 1300 I/m:.
77
);,1:'""J!'];ffi::',"fi::[lili:H'i:],$i:oY"il"iT"1T:l:1'i:H:3::,i:i:ff:ffi:S]::i
otl 15' oktobra do 15 aprila'
;;;l;;
fu;"iju
usx traje
.
Nizak stepen geololkih .istraiivania i
.
Nesistemsko i neredovno provotlenie
od
analiza zemljiSta i sistema zaitite
eksDloataaiie ruda i rnineralnih sirovina
Poveiati n ivo geoloikih istrazivania
pksDloataciie rucla i mineralnih sirovina
.
za!tite od PoPlava
broj zaitifenih prirodnih
oodruiia u sklatlu sa nlvoom
Prirodnim
irio.-nouttnotti i
Pove6ati
podruija u
Mali broj zaiti6enih prirodnih
odnosu
na nivo
bioraznovrsnosti i
prirodne vriiednosti
.
'
2.
Neuspostavlien informacijski.. sistem
bioloike i pej-za4glqznov$Ig:g--_
i faune
Neprovodenie istraZivani;r flore
kretdnio
Demografske kardkteristike i
2.1, uroi
'n
UsDostaviti sistematsko i redovno
provodenle analiza zemljiita i sistema
.
.
')
bioloike
Uspostaviti informacijski sistem
i neizaZne raznovrsnostl
a flore i faune
Provoditi
trZistu radd
stonowtikd
^^,{ihA n:r
l::n.,:.,ruuil;ix1lT1u:,1":,ilxiil,!"1",-]::#'ii'$1"'u'-"'"x:1"'ii*"i
it{
;l"TiT;il
;fi;;;;;;;&;,i:1j:^.:: #;yilt#,fXll,""';,tlrli"i:1,:ffi,il;JJ:i"',',1'fil'Ji;l
ie u sviril3'"liili,llXiii';'lTilHX";
i:f:i:!l nT"::;:l;,?l"nT,,li:';;;"lu;zabljeZeno
K,yf; ip::"'l:l;i";,:ifflilJli:
,,,*",r."
'i,,,,,,
Jil' ii' g ;lll
si;;i'
"
;)i#i";:11::
jl::",fi;f
s er a kao
;l ;lll':l#i
'?'':::.
;::i',il jl"1ffi ::y.,1ffi l,:*i,t"ti::j.tiilf
ll
;",i:f
I
"
**r*..J:i::ii )
:I,""",,ffi [ili}[}fi:
[1t,ffi
y,,':,*::";'ll,'#uu'nTu",''"on'
liln:'*il'1t';*ii;ii3'.,"11'ii';.";;;;'i;il 'u-".'i:::,1'Ji
j,'.;*
s' H*fu*l{r$ ililri
T;*
r,:'rv:
rjix.ftii'jr
i:ixf"'.'i,:il:liirx
i*l;l,i*:l*i,,,ll:":-11;:ll;':ll'il':i.:rl*i*'[:llitd:.rk;li;i'::'',]1,,ili''
u zo ro go'lri'i je
j'm:.:jl:;*tffi
i..,lU
j irar)Cj nt,
;'HillJ:lJ,li1L""lll'l;, r.",*,,i,*''iri
riiH'
18
visu stopu odseliavanja stanovnistva u_-inostranstvo zabirieiio
samo Kanton sarajevo. Najveii
broj
,
osoba iz USK se odseljava u u Austriiu (36,480lo),
NjemaJii-fz,oyAi
Sloveniju Oe,il\").
Vrijednosti rnigracijskog roldo^Il
USK^srr posljednjih godina, zbog veieg broja
ukupno
odsel.lenih' nego doseljenih osoba,. 1"-11!,"
negativne. u 2016. godini migraci.iski saldo uSK je
bio.g00,
a
pozitivan migracijski sardo niie.ostv-aren
u jednoi ofrini usx. t'to;uise negativne iriij-ojnor,,
,u
zabiljeZene u op.inanra sanski Most.[_186],-ni
d;i-iidj'iiiij,,e Crssi.-_3g6Ia
se smaniuju, pa je u Z0lz. godini migracijski
satdo-USK tznosio
^,;s;;i;ft;;;liri.i,"uou,
pnritiu-nu'rlrijua nor,i
ostvarene su u op6inama Bihai (13J i Caiin
1it\.
Graftkon
i
j
7. Broj
s000000
l,-
stanovniko BiH,
r4000000
a
35ooooo
__
i
l3oo00o0 i--.
)
J
]
zsooooo
']
j
sooooo
.
i 'i
I
1gg1,, 2006, i 2072. godine
--i
1
I
l
'.
I
;
I
.:!A
,:t
, .J
.;;{
1991.
I
! usK
j
.l11
I
I
USR
I
_
,
- -- -j ,_.
lrroorool-:.1 i
!,l '
i ,oooooo i
1 zoooooo
t
_
--
'._
i-. -__
4s00000
F BiH
-Fit
j
I
trFsiH
L_ rBiH
I
:'l
iil
',,.-l
I
i-:-l
€tl
1 __-
2012.
i_
I
i
i
I
j
I:tvor: Ferlerulni zevod za statistiku Federacije
Bosne i Hercegovine. Agetlcijq zq
statistiku
2012.
I
Bosne
i Hercegovine,
Glrstofa nr:jeljL'I"rr, Ut:lj:.1i_39.12.
godini iznosita er,O;t/l<1, i-to je
rnanje nego 1991. gortine (83,2
st/kttr )' to jc ispod l)rosjcan_c.gustoie
naselierosri Fetteracije Bosne i Ii.r,;;;";;;
r\'rl*rscd nrscrjcne upiine r.rsK su
1oo,e .,7t n'1.
C,zirr 1tis,o ,t7t ,,', v"iftr" rii",r"s" 'r
1,
r
fi
l'lir'.7,un,,;
p_odataka
g,""rii,.."ri.,,osti prema oEiD metodorogiii, ,,,r,,n
lli.j;],]i,{||ii],];?,1,fi'""u
usK je
"
stanovnika na krn2J' trz iznirnLu
crrirrr',"i"io.i jc gustoia
.rsrrJon()sri r.u.:, (17s,9:;;l,l5o
"pri,t.
t.osna stt.ttktu ro sm t |ovnistva
I) r'ihlil no 70,)t stitnovni:,:l
so,rinL, :,r,,r )sri. ,',,.,u"*',1],',1,T
stallovrlis:lvo sl'tro 65 i viic-g0Llirra.
st"arntg.i,p. .,t,ir,,unistuo UsK prati stnrlitur.u
!'isol< rrrlio rrrtlno spOsobnog stanovni):tva
n;r rrrvrLr
pr.cdstavlja razvoJnt potc cijal
USK.
2. Z. :; Ar
,,il,.x:r:i,',iH"ii.:::,iillT,$;:::":,'..;iil,:i;r,i,il,:,1;i
1..
Bill.
19
Grofikon
Z.
m ltodruiirr llSK u periodu od 2009' do 207J' llodine
Kretanje stdrosne sr|ukture stanovistw
250.000
200.000
2010
150.000
!
100.000
2011
: 2012
50.000
0
0-14
15-64
65
iviie
Izvor:Federolnizuvodzustotistik(tFe(ler(cijeBosneiHercegovi|le.AgencijazastTtistikuBosnetllertegovtne,
prirastai [svrke godine' je broi
p-ozitiv'1n
oswaren
usK
2012'
u
-2013
ie
?tlt:tlni
2006
trol "rrlr.niu"" ai"t" t" -srnanjujc
,(u 2006u,r.ri"r-r
rr.or.
od
periodu
vcci
Tivor.otrenirr bio
;';;;i;;n''"a spol' u
nuultna"nih nego zoor' g"di"")
eot.lini ie za 17,Z8o/ont"nlu
diece muikog spola'
l'ol j.'iJ'ri";r.,t ie veci broi novorotlene
'J'l*rro,
:)
o.o;;l'lt*
Gralikon3' Kretunje prirodnolt
priran"i::'!::i':!"!!*-i::y:i!'-"!::o*
do 2013' sodine
:r 2009
1.500
r
2010
,
2OII
|
2OI2
)
1-0cD
500
Prirod iPrirast
Rodeni
sLotistlliu' 201
l:t\ L)r: F(:.let ulri ?'ttvr,d 7'o
I
20
Grafikon 4, Kretanje broja novoroilene djece prema
spolu na podrutju ltsK u periodu od 2009. do 2013,
I
I
I
,l
zenski
!
vuiki
I
I
I
2009
2010
2077
2072
I
J
Izvor: Federalni zavod za statistiku,2012.
2,3. N ac i o na ! na s truktu ra s ta n ovn
Prema Popisu stanovni.tva iz 199L
5ii"i:'l;llll,tJt;",Hl1i;i?1ll I
iS
tva
godine, unacionalnoi
ostatak su tiniri srr,i
,tryllyr]
stanovnistva USK, kao i F BiH, su
rio,ss"z"t, Hrvnti (2,B5vo) iostari (3,8r%J. u
lllin*'lru';ffi ft iiqtpfi,f :ir."yil:"df,i,il*;,,', :,r1ii,triiif
gotlirre, rr,rucionalnoi stntktrtri
stanovnisWa lrruutuaru.,iiru Bosnjaci
S'ba [J,'tr;'), rr*"r"
[94,35920), a smanjen je utlio
ostarih
ti,ti*{ji
Tubclu 3.
)
.
N
(0.41%).
.
u uezi stdnov,tiitva
('gativan rnigracijsl<i saldo
Osrni.sliti i. provo(liti Injcr.e za
T.ldrzavar)ja stilltovnisrva na I)utlcrnie
potlrutju
tJSK fpoticuji p,)slo(lavcilll;t
za
zapoSl.iavanje rnladih, otvaranje
novih
i pol)olij.lnj.l kvnlitct(r
l{:ko bi sc sprijtciio is0ljrvan,u
llyotr
stanovniStva
r,rtlnilr rnjesta)
.
(rnjere
z{lravstvene, kulturne,
okolijne politike i
I
i
i
s-tnnl bcne,
sl.l
.
l'J
/r),':r ,rl
e scla
i
ilctn
ritiska
u
Iitiku
zir
27
.
p-I*"ta dutut"lizaciie i
zaustavlianie
gradskim srediitima
miere pronatalitetne
stambenog pitania
(rje6avanje
oolitike
i"r.Jirt oitt.rii' sribvencioniranje tljeijih
Razviti
Pad broja novorodene djece
i provoditi
vrtiia i sl.
3, Privreda
3,7. Dinanika i roariienost privrede
domaii
e stope rasta' Bruto
FBIH i BiH, karakterizilaju negativn
za
smanjenl
2013'
do
Privredu USI(, kao iprivreclu
su u Periodu oo 2009.
po
stanovniku
proizvod
proizvod USK i bruto domaei
oko 1%.
t^l.-t^ n
Udio
USK, %
2009.
USK
100
ouz
Krotdnie BDP'I USK, F BillLpiH tl
Udio
2010.
USK,
20Lr.
%
F tsiH
15.165.000
BiH
2+.202.000
,87
r5.385.000
4,93
2+.773.OOO
7
USK,
0/O
2012.
o/o
1r!1?4q
1.180.151
l.13 8.521
1.19 3..150
Udio USK,
Udio
'7L
15.948.000
7,4
16.369.510
4,6
25-666.000
4,6
25.670.000
7,4
zu statistiku IPrema
ffi,nira(uni,Bilten,sorajcvo2012';FederaInizavod
';r"t:r)iiii"*t*s zavoda zo progrumiro je rozvoja)
Gra\kon s' Kretrtnje
30.000.000
BDP-a usK'
F-BiH.::'!
xul
i!":"0'-!-:oon]-!l:?":s:::i! \0oo
-
2s,000.c00
20.J00.000
_
_F
)
USK
BiH
'Bil-l
10.000.000
5.000.C00 I
i
2010.
2t]09.
I'
tt'oi : A li,) n ciia
t!),,i
t(t
"r"ii,, ",1-i"*a
"
t
u
i' |! tt o\ o !' i
:
tt i i
;ti
k
zit
yt,
o4rttrt t t rt nj t r ut\\
lt i !
2012.
2011.
)j
rQ
ttu ti''l 0 1 ll
rl'
2a I
-i
;
Ft'Llerttlrti zqvtt'l
zLt
stoListiku (l:)rand
i:'
1:u1111
Nominalni BDP na podruiju USK je u 2012. godini iznosio 1.211.345 KM sto je 7,4% ukupno
ostvarenog BDP-a na podnrtju F BiH, odnosno s d6olo ukupnog BDp-a BiH. piema
vrijednosti
ostvarenog BDP-a po stanovniku u 20r2. godini, USK se narazi na posrjednjern
mjestu kan[ona u F
Bf H. BDP po stanovniku USKje 40Vo niii od onog na nivou F BiH
i BiH.
Tob.ela 5, Bruto domaci proizvod
000
2
2012,*
i bnrto domua proizvod stanovniku u usK u periodu od 200g. do 2013,
01t
2010
200B
2009
Opalrta
BDP
BDP po
stanovn
slanovnlku
iku
B.
Knrpr
6,9 |
81,847
2,910
32,739
Burrm
32,739
Cirrn
116,434
65,47tj
Kljud
S.
V.
r80,065
iltosr
!{adulil
l
425,607
l,r 6,4
r.l
l.2l l.:t t5
4I4.(/18
3,131
3.
t99
4,095
,t,17
7
4,20n
Iz.vtr: |.uls7el41
'DP
stanovnik
BDP
BDP po
strnovnlku
8DP
400,021
6,519
390828
6 s08
400,609
40
2,A37
76.927
2,741
a7,t)54
3,126
B3,639
2.965
31,896
4,386
30,77
4,151
4n,527
6344
35,709
,t,619
31,896
1,778
30,771
rB
37,911
30,13
1,689
784,625
2,954
1B5,008
2,962
179,66
2,AA6
3,288
6r,542
3,150
7 r,z7 3
3,62
s4,681
3,r80
t69,24
3,818
166,A1
3.748
158,459
3,545
19 t,37 6
4,080
184,625
3,948
197,r39
4,234
172,965
i
l.1a0.l5l
.1,100
1.134 r21
r.193..150
'r,112
1.1I5.|,05
79,7
t91,37 6
3,056
63,792
175,,t2A
ttrt4 a, statistiku
|
1,7
+Prctcjenu Fedcralnog
zovoda z,a programtrqnJe razuoja
Procjcnjuje se tla je u privredi USK, kao iu F
Bir{ i BiH, verik ,dio sive ekonomi.ie. Ne postoje
pouzdane proc.iene o udjelu i znaiaju
i
sire ctonr.rnrile u ,kLrpnim el<'nonrskim
l.:lf"u"tl" na podr.uijLr USI(.
irktivnostinla
Iirll:iffiffr".,|
z;t 22,7o/o
orilfrl"
niii
od prosjcka F BiH
trD(tn
lt el 6.
6. IIntlcks
r,lcks razviic osti lial ttnta u F BiH tt 20 t
I{anton
Indeks
razviienosti
Rang
Sar;rievsl<i
tt,tq
1
116,3
2
-_,-7;rplrliro-hercegovailii
I
BDPpo
strnovniku
6.74.1
'1,6t2
1,816
8DP Po
BDPpo
8DP
It,r'cr'govar'l<o-ner.etvalski
lr rzla nski
l,.rl iil<o -dr boiski
I
i
106,3
3
l0 1,6
92,0
.L
5
lrcrna ierau usK zauzinr:r osmo nriesro
7
7?7
.
90.7
o
Sred n.iobosanski
7B,I
7
UNSKO-SANSKI
77,3
I
Posavski
66,2
9
I(anton 10
59,8
10
Bosansko-oodrir
2013'
Izvor: Federslni progrum za planiranje rszvoiu'
Tuhela
7,In
enosti USK i F BiH u 2012
eks
i3
pokazatelji po optinona F BiH' 2013 '
lzvor: Federaltti tayod za stacistiku; socioekonomski
6'
Grafikon
2012.
Nivo razviienosti opClns uSKu
godilti
I
Ltu,t) j'
I
100,0
I
I
i
8o,o
1
1
i*''l'
I
i
40,0
ir,oi
;0,0i
i
,
I
1
Ir
t-t
l,l,
".*"s.s",o
}? ..c'
Iia' ""{f"
!
t
Indeks razviienostl
,J
,4o
.
.?'s $.* s*
{
,"..S
rItopil.tpo.il!tl,)stlu',,,'r,l.inalL)rl1l:iFoY!lpodatnkaoTiposlcnin'litpooptill
{l)d5ll|n|)stllll.}vl]]:1tvolll..|ft1tl1t/J'|l]J();lr)\liprisu!lrog5tino sllotilzlrn1tr'
lr ilill po ll.rytonskorn
,rJi. *r,i,,t.' ,.t",'":rr'-l krri': 'rr fi:;-'rric
24
Izvor: Federdlni zovod zo stotistiku; Sc€ioekononski pokozotelji po
opti anoFBiH,2013.
Poredenje vrijednosti BDP-a opiina USK pokazuje velike razlike u privrednoj razvijenosti. Bihad irna
oko rYetiri puta ve6i BDP po stanovniku u odnosu na Buiim koji ima najniii BDp po stanovniku u
USK.
3,2,
lllala i srednja poduzeta
N.a podruiju USI{ je do 2013. godine registrirano ukupno 11.853 privrednih subjekatas
sto je 9,38%
Lrkupnog broja registriranih poslovnih sublekata u F BiH, odnosno oko 2%o ukupnih privrednih
subjekata registriraDih na podmiju BiH. Broj poduzeia na 1000 stanovnika u usK iinosi +t,z
sto je
m^anie od prosjeinog brr.rja poduzeia na 1000 stanovnika na federalnorn nivou (s4,1 poduzeca
na
1000 stanovnika).
Grojlkott
7. Otnjcr
poduzeia registiranih u
USK
i F BiH, 2012.
)
r USK
Jt
!
tI
F BiH
var: Fetlerelni zavod zo stdtistiku; Socioekonomski pokazatelji po opiinano F Bit!, 20I3.
tl
perioclu od 2008. do 2012. godine iznos ispla6enih investici.ia Lr F Bill je
smanjen za 31026, a u USK
60')6. oswarcne investicijL, u 2011. godini u usK iznosile su 82.797.000
KM; ili 3yo inu,.l;",r"go
z0 1 0. gorline. Iznos isplata
u tjSK u 2011. god jni je r.inio 2,Blryo ukupnih investicija
^ i]1"..r:!t-.iln
islrlaicrtilr tt F BiH (2'906.67 0.000
Kir{J. Najviie isplaienih investicifa u uSK ostvareno
ie 1 sel(torinra
jndustrije
preracliv;ril<e
ul<upno
isplafenih investicija Lr 2011. godiniJ, trgovine na veliko i
[z.i,B%
tnalr); ptrpravka trlotornilr vozila i rnotocikala, predmeta z:l vlastitu upotiebu
iilornidinstvo (20,2 Styo
rlrr.p.r.r ispl.ric^ih inv'sticija) i ztrrevstvenog i socijarnog rada (r7,7ia/o,kupnih
investcija),
zl
';
"
l)l)siovrrtr strbj('kt0 aine t)rivnc iJiziake osobe, ljjcl I
O(lro:i \,:
r).1
ilriivne vlasti, tijela tlr);rvrre'uPr..ve, tijeli lo,\.lllle
s.)D)oup,nt,c
,
ir)vcstjcijc u l)rivnirr osob.)rnt i p{Jljopfivfe{inirn gazdinstvimr.
25
prema izvoru financiranja, oko 650/o investiciia u usK ie ispla6eno iz vlastitih sredstava investitora'
pribli;no 20% financiran je iz ostalih izvora
15,Byo invcsticija financirano ;e iz kredita, a ostatak od
i budZeta itd')
[.ijrrZen" stoattva, financijski lizing sredstva fondova
UprivrediUsKdominirajumikropoiiuzeia(dogzaposlenih)kojaiineokoT0Toukupno
registriranih poduze6a na podrutju USK'
zoposlenih na podrutiu |JSK u 2o09"
Ttrbela E, Rretdnie broia registriranih podttzeta prema broirt
20l0'
i ?nt,
Vrsta poduze6aT
2008.
2009.
2010.
2011.
il(ro
7.446
1.36'l
1.314
1.19 3
Mala
518
516
513
512
Src d nja
105
102
104
100
3
B
8
B
1.990
1.939
1.813
M
Velika
2.O77
Ukupno USK:
)
Izvor: Federalno ministarstvo razvaja, paduzetniltva i obrta
pripadaju grupi s prihodima do 10
Prcma veliiini godiSnjih poslovnih prihoda, gotovo svi sub.iekti
rniliona l(M.
.r-h-td o Dnclavni <nltipkli rt llSK Dretrta EnoSU
POSLOVNI PRIHODI
rlo.10 milion.r Kirl
l!=t9tlt-tlt
50
-
100 miliona Ktl
h toslovnilt Prihotlo u 20
BROt POSLOVNTII SUBtEKATA
| 1, godini
u
USK
I.7BB
L7
1
godini iznosio je 775'84 KM ito iini 93'5%
Prosjedan iznos isplaCcne ncto plrtc rr USK u 2012'
prr.rizvotlnji, snabcljcvanju_i^opskrbi, elr:l<tritnom
prosje,l<a F Bill [830 xtutl. er,,,n.r"vrsti tljtlatnosti, u
rsz'+o KM u z0l2 godini)' a iznad
ptate
en€'rgiiorn, plinorn i uooo,t nrtun,:r.iiu i" nnlviSe neio
.ii
(1.123,93 KM) i zLlr''rvstva i
prosjeka su i pldte isplaic,rrr: ,, ,"Xiorin ,iriau,re upi'ovc i otlbrane
"
zabiljeZerte su .L-r.3e1kt1r im1 tlllovitre i
l'rifi'"f ,r"e ,"d" t1.02i,44 Xtrt). l{.;niZe plare ZO1Z. iortinc
I(Nl) i ribarstva (579 '99
popravka motornih vozita 1 ,ii2,25 l(Il), p.eratiivatkJ inrlustrije [505,73
l(lvll.
IllilirL) - od
7 il.lsiii!(](ijil pod\,r.'t:r ;)rcl'11 i'r'1)i I i rlio lrrlih tllil(;lrilnl je u.slil'rtlrr 5 fl(l sl Iq(ltrrl:nli:
zeposlt'nih
250
\''rlil(ir
i
TaposlL'rrih
250
!)r'l''r)
,,,ri. - o,f fi ,fl, 'l'l ,rrpo:leitilr, :;r.'rlrri r o'l 5{) r!o
I rl0 'I r/.iposltnih,
26
3
Gralikon B' Kretanje prata po podrutjima krasirikacije djeratnosti
l---'
il
itijela jl--f]-Titijela
I i
i
rlrrrlill ; I
O ostate.iavne,
o
Ostale.iavne, r<omunatne...ffi*l-ir.
komunalne...
I
:---,
:r
K POSlOvanJe nekretninama.
'
.torijatne orsanizacije
Q Esteritorijatne
)
t Priievoz, skiddijtenj"
u
I
j
periodu od 2009. do 2013, godine
jI I
i j
i
I
Ii
i
a
2012
i
i""r" .
l
i
6Trgolind;poprav,rkmotornihuo.it, iE]Ea
--.-r
,-,:,!
i
I
i
I'2010
-:_
Eproizvodnja..,.;_==_=;*;l
j i I
c vadenje ruda ikamena .iffi
0
i
i
i
---
A Poljoprivreda, lov i iumarstvo
200 400 600
8OO 1O0O
1
I
;
12001400
Izror: l:cdct elni zavo,l zq stqtrstiku, zurJ., Untko-sanski
kanton u brojkano,20lJ.
I:::;,,,:,
IIII
I
tu
Bt oi
rellistrirnnih pottuzeia premu brojtt zaposle,tih u
optinatna
?009.
J ,o*.".
Arri
Mala
153
jl!.-_j
,-i
rr
lt7 ii )t
r\: I tc
2009 2010.
20to,
cd|iJ Velika UkuDno
2t)
50
-ll
t7
IB
,I
:18
l(l
7
)97
l I0
26
7:l
27
rlil
lllll'-rl!!
St
l.r_i
t:i1, .ZL
I r
t
t.:l(yt
6rl
il,l
l
!
127
79
.!l!
3l
5
51
u
_L_
l8
t
U
U
64
JL
20
7
,t33
284
t07
2\
0l
0
t0t
7l
I
-1.11
!
ol
221
131
6B
n
UI
t7_
I
251
70
I7
102
tl
1.9t)O
9
2011.
Ukupn
ikro Mala Srednia Velika Ukrrfrno lvlikro lVala
Srednia Velik.r
o
5
192
i
zott,
Mikro
ih.ri:
Il
usK
J55
t.31
t sl3
10.1
-J_
413
155
30
5
4,0 3
t00
l9-
B
I
l5B
_t!_
4
0
(r+
U
()U
1.87
6t
J!q
J
9B
210
2.t4
;
7l
lt)
*l --t
7nl
273
'---T
2l
|
---1
116
r15
|
26
1
I
utt
.-.9
ll
-T
tr9
9
68
l7
I
I
97
0
19,1
2:12
1.939
27
2013'
lzvor: Federalno ministarstvo rozvoia, poduzetniltva i obrta'
pa je u periodu od 2009. tro 2012. gotiine na
Ekononrska kriza odrazira se i na poduzetniltvo,
podruiiu USK ukupno zatvoreno 200 potluzeia'
pravnih, osoba u 2012 godini pripadao le
Prerna vrsti dielatnosti, najvefi broi registriranih
t i motocikala' te predmeta za vlastitu upotrebu i
dielatnostima trgovrne, pop.uuttt "t"'i^ii'""tif
javnim komunalnin i vlastitirn usluznim dielJtnostima
dornaiinstvo (1.411 ili oko 30"d;;;r;ii;
zabiljeien je_u djelatnostima libarswa
f 1.140 ili 23,7%). Najmanii b."i;;;tl;;;;;i"iotz.godini
,nuuail''i"'n;a/opskrbe energijom' plinom i vodorn [0'30lo)
i;,ii;;;;;ir;oaniu,
3.2.7. obrti
Zakonoobrtuisrodnitn(ljelatnostimaFBiH(SluZbenenovineFBiH3s/09)uredujeusloveza
poa.uiiu F BiH (registracija, poslovanje' nadzor'
obavljanje obrtniake i arugin sro',r"Jir'aiutotno.ii'n,
prest;nak obavljanja djelatnosti itd )'
potlrui'jrr F BiH
se smanjuje U Z0 l2 godini ie na
Blo' rcgistrirrnih obrta na potlruiju F BiH iUSK
je u 2012' godini bilo
)
goarne. Nu'poa'.,eiu usK
resistrirano 51.24g obrta iri rrz" '"i,"r. iegouzorl
godini smanjen
1e u 2012'
p"iJ+5 qn nroi,3brL u uixkoiol
go-dini bilo
:.809 obrta, \roie7'430/o,"lt"]r"""'i'"
je
2OI2'
tt
ob*nika ima optlni Biha6 u
za 5o/o l odnosu na 201 t. go.trnu. NaivGe
USK'
t"gitttitanih obrta na podruiiu
registrirano 1.083 obrta, sto je'z"Zt t'rti'pitJ'i;;o1" 'uitt
PremaVrstidielatnosti,najveiijeudiotrgova.kih,algostiteljskihizanatskihobrtniikihradnji'od
,,;;;;.;;;,;;il:" lt*::{lk.f,li..i;,*,:i ll'-?;':H:.1,ifj';l"J;',1,[-',';:i:l;"'i
"(A,ZZ"Z")
::"iii:'T,il,-:J'll';.''iliJ,l",Ti"iii;i;:l;; (';1;1
I osialiur iavnim komunalnim i
industriii
(rZ,34o/o)i
por,o""^]l-,ri"f.i"i"j"l,""
usluZnirn dielatnostima [7'54y0]'
GroJi kon 9. Obrti
vlastitim
="lijiit:,'l"':::::l*ii::liilHeradivaikoj
u tlSI( po dicl't "stimu'2O72'
)
Ost.rle iavne kornunalne ivlirstite
ushrine
r
:
Obra!ovr r;e
Frnansiisko Posredov
trje
relistrirJnih Obrta u
I Broi'11
i
l
l
Ligostite!i;tvo
Cradevinarsivo
Pcljoprivredi, lov i Sunlarsl!1)
l::vrtr':
l,'ilcroltti z'tvntl
':Q
;la"isLiiiu' :l/i
L0co
i.lco
i:
28
3,2,2. Poslovne zone
uspostava i izgradnja poslovnih zona. u F Bil{ je
neadekvatna, a poslovna infrastruktura nerazvijena.
porio"jtr'iona,:ouo;e u fazi pranskih aktjvnosti,
a
3Bolo opiina nile zapotero nikakve,aktivn;sti
u'"uri lrgr"Jn,iu posrovne Inrrastrukt're. Minisrarsrvo
razvoia' poduzetnisrva i obrta FBiH je
u.2008. go,inipoi;';nuro projekt izgradnje
Samo 267o opiina u F BiH ie nokrenuro
irgroan;u
:;f#Jrl,:l,i;ffiprijediti
poduzernilku kiimu
iri"".rlip"e",r"e
uslove
za
poslovnih zona
razvoj poduzetniikih
Razvoj posrovnih zona na potrrud,u
usK bio je stihijski, iako su bira znaiajna
uraganja u njihovo
.snrvanJe iz opiinskih i kanto-narnog
uuazetr. postoune
'i",r'rone.u.usx sarno djeromiino rasporazu
tehniikom i komunalnom inf.astrriturom. -V.f
f
,,
pitkorn vodom, iok je
zbrinjavanje
;;i;;u;';:";;;j:i:l:, :'"'113..'"1i,'-l"bdiievanje
""
"tp"d;;
i;i.'r;il;..;;i#i,lri";'j',ilJ;i',"
.)
**tlH,:
it:ii:til zbog prekrapanja
tlvestitora
l:"1*:"}*::::
rradreinosti i n",i"uor,;;
i
koordinacije
izmedu opiinskog i
Nedovotjno znania o upravljanju pori*ni,n
"".ri"i"
zonama
iini
;:l"i:iil:.T"Hoa.
njihovo poslovanle
poslo|ne one no
Dodrulit, I lI{
L
Tabelo t
Opdina
Poslovna zona
Povr5ina (ha)
Bosanskr Klrrn"
Pilana
17
Kliui
Veiagiii
*-_-<+
Bositnski pctrovac
CorinLhnl
Bih.rt
B
ihiri
l---!"c_
S.rrrslii LIos-t
C;r z
::il,,1,
jilili
15
20.000
5
2.660
10
1
1.47 0
39,2
g
12
Ilatl(ovac
BUZint
?A
Ukupna izgraalena
Povrlina (mrJ
20,7
Sejkovada
in
lzvor: tlAlJSt(
Broi posloynih
subiekata u zonl
?o"
Bihiti
l,ll,,
iL#,i'l"lrun,
Varolka
111€
1,6.700
Ri.iL,ka
7
0,784
!:l
.7ot.t.t
/.! t.,,.vojpr.ivrcrlu USK su
rreiskorisreni zlror
rrl;riir,ilt',i,ll;:l;:-tili:*fi;r""ij,'j:iill* ii:{i*ll'i:,l,fit:,ltil'"]t::;'t:
stei,rjrr iUN,1-i)i\l d.o.rt,
u srei
l)ti,i;i,:i:l::lilt:il:llt:ilt:Ti,t!]fi:iiJ*:;'"11i.,;l;il:'"':i:':ll:"",l!t,Xii',,i1,11^L'.X;:1-:
i#'ii:,ffi ,iliffi ;iilli,'.iffi ;ffi
iliill''' ffii"'JI;ii::,:l,n:,;*'#Xii;iy,lti",,;,:U,i4;;lji*nl
i,ij;ii,l"ili;iiiil:"l
29
,
^.u
;:'J:*::itl-ij,".';:Ti.?3313;::ffJ:J:l::'i:i.'.T,[j::tu,'"'d'o?]'lo"u'":o"n
"
poduzetniStvo
3.2.3. Ittstituciie za podriku razvoio
H,ffiiffll,y,'"TJ::llH:Hli:'11,1[x'il'l;;:iffi'iili'il",.\:il"l:uilil:i:ilJ:[l"-'"Tffil:
u privredi'
i ptit;.n" novih tehnologija
poduzetniike infrastrukture
S ciljt'm uspostave iotp:rne
Y,,::ltr5""X',i:i""'l#i,i';tll",J;ll:
llinill*i:ru:$lLl;1,:;i::*ll;j:lti;:i;:';l;;"f'1,:ul;;;;;;;"ioiij*'u'j""t..runo"i
godine'
za
poieo krajem 2 012'
godini izdv-oirla
Vlada usK ie u budzetskoi 2012'
8o000.0'':,H;:i""ll',::,::f:1i:llJiffi;lfj:
iltidtr*1"#;ff itrt;ii$?ili::T*:'x
i*t,*-:t+",*'lxi'hTl+;ffi
Potpore
banaka;
"?
za P
Pr'ogram
*iI;?#n::11':,:lHr'x'':'T';"'il
):.;Ti:ltl:;:J:i:Til;#r;.]i*,xf-""jtlff
od strane potencijalnih korisnika'
procedura p''J;;; k;;;ktrs
nepoznavanja
!
;l,ni:''ffi
5'
ii:':.ffigil;fl
$:df
i'i;11}]i''""?iH'':ilxTl[?
ffi
iliiHlJJf:fi'J,":n:*::*;ln:,!1il'''ili"ii-ii{I:":'ii.x?f
,o,
::i:-"1:.1'Jl ^TlL'i i.:r",inf*,k5*:*:n*:ll1ii,u,,,
src(rsL''vd P"''-"'--''
u dijaspori i Iinanet;srtn
'.ii;i
$+,
i;
ffi
,-,-^-,r^ p"ivrpdna komora
ostvilftrju
USK [PK
iilfr;li1T;#,1**:l;l'*n"l:lt?T3,Ti'ffi:.'$li',x',1'"",'lI'illi^l'i'T'l'iou''''u'n
If Bill
tnetlutrarodnom
.,sn.tllciia na potlluiiu
ice USI( u,lornafern i
poslovne
poslovna
interese
za,sttlDa
Mcrlunarotlna.
usK
'ajetll
privrctlna komora
;oduretnistva.
r':,',ru:,:t*::in,':il;'tf'ffii1"ll,I'ltiiffi.:'i"l::i;i*i*Jll';xil;il;I,::,'J:Jli:l'l:
'n*ih
L l""Ti' *' o''
'5
n:: nllru:ll':;;':""i:xt ii'fi
u'
i
ii{iii"x#,'',:*s**rl' **tlt i-'iliiii*lttltt*lir
'"""''
r*f,:i::iliiillxii';iln*l:i:*ll;ll::l*il';'lll.'illlil:
,
:;l:riiJ,:,'.:: :r:''i
;ilills*
rtorltsiie turlitn i sr-ednjittt
I'ilitt
j,r
h") 275 3'):l'
p
\
3.3. GIavne privredne dielatnostl
Privreda F BiH, USK izemalja u okruien.ju prolazi kroz ekonomsku krizu. Vrijerinost BDP-a i BDP-a
po stanovniku je u periodu od 2009. do 2013. godine smanjena za oko lvo prema Eemu se USK
nal:rzi na posljedn.iem mjestu svih kantona u F BiH. Registrirana nezaposlenostje od 200g. do 2072.
godine porasla za 77,7vo pri iemu je USK closegao nrluis, rtopu nezlposlenih mladih osoba
od 15
do 24 godine starosri u F BiH (38olo u 2011. godini). Tokom zadn.iih pet godina osrabljene su
znadajne djelatnosti poput industri.je (19% ukupnih prihoda svih djeratnosii, zol t;
i trgovine (490lo
u 2011J. Stepen investirania birjezi pad od got ovo r3o/o, a izvoz roba je
sma nien zi z4o/o.
Cralikon 1O.. Stntklttlq ykyp4og p4\9dq1!
!!!!<. pS p.riu-redn-im granama u USK
. Poljor{i,,rcdr, lunrJ.rrvo i nbotov
I Vadenje ruda ikarnena
r Pr.€divadka indust.ija
r P,.r2$dnJ] i )pjkrhi cteklr'afon ererSijodl
r Vod., otp.rd, .totl
I
r
rrSovrna n;1 veliro
inJ mjr.: popfJv.k morornn vcr||l.moro.]trt:r
p,iJelor i rt|.lJttrenje
. ojclJihottr honrljeGtvr i us,reriterj
vr
r Inro,hr.ije i donrhikJ.ije
r.r r
i'r:ncrj.,te ,tietilnosti i osir{!r.rnir
! Posrovarje nekrelni^arnr
,n
a
5trua.e, .nrnslverE i t!,hniite dietJnrorri
Acn,i.i\t, ntivne ipomoa,d ustdtre dletitno5ti
r l)jelit|osr zctr.ivit/cne i eoct,,t,r€ rkbi
'I Lhjdino5t, :ilrJer i'ekrei.rlr
O>tJle u!lulne d,.1rtn,r!tr
)
__ _i
i
It:rr)t: U:l{
31
3.3.7. Rudarsryo
PotlrudjeUSKraspolaZesaznaiajnimzalihamaprirodnihminerala,koiepredstavliaiuosnovuza
industri,a zasniva se na eksploataciii
razvoj industrije iprivrede .ii,ii"l. Metalopreratlivadka
"
povr5inskog kopa Zlau5a u Goricama' eksploataciji
usliena na podruetu r<"rn.ng,",tj, n"'i"k"li;;d
u sanskom
proizvoda
Sanskoirurosta i Bosanske Knrpe, proizvoclnji opekarskih
u Btrzimu,
dolomita
Nalazista
ekploatactli mangana- na uodrgtr_1 op6iire B!2im.
;:'il;;;; il;riu
te
na
Mostu i
lokalitetimaubliziniVelikeKladuletuk-,ei.1esltana,Hajrat.VrnograikeSlapnice,Hovinac-Radifa
gradevinarstvu - za p.roizv6dniu cemellta i za cestogradnju'
Ivlost ivisoka clavica-veina koriste se u
gfitt" eukunovo koja se koristi za proizvodnju opeke'
U blizini Cazina se not"r, poutsin'ftti""p
crijepa iproizvoda od peiene gline'
QraF
7000000
6000000
$
5000000
4000000
',!
Vadenje ruda
i
3000000
2000000
1000000
2006 2007 2003 2009 2010
lzvor: |J5K,2013.
Lil!:;li5]{*;;::il;ffiil#1;i,,;,;5
ll$lll,lllxi'J'*T;,::ll":,i,':,1iil[1J,XJ;l;l;
l':,i;;;#;il oinloJporoziuir' mineralnih'i'o"1::l
::- ^*tll:
llnalizaciie'
i;;;;;;;;;;;;; ," dotijclr'r i,raju trlasaii s veiinr stepenom
:ili$Jll.x
: il,:*:*;llHlf,"fi
iit -tl
;i';
;tizo p.ip"a" "1i-,il'l:::Tl'":',1,,^*?lii.itrliil;r^Iil]
;;:l';;'il
lii
;::r:**ll
:,)
i,
"ii'11""'
"'li'i
ll ':t:':-",:":T:'il,,'"1::ij"r8li:ll;:ii,::
U!1i:iljff::iJ,'il:l::l?J,,.:l:''1,ilT1'li"l'5t" "0
v;,r!taj lte\, ii:ijc
i"l
irlr,,l.r' sl1,.r Iirr.1rr.ii.l ii
lllil.
2l) I
J'
n* "
3.3,2, Industriia
!:yy:::t.*yrt ,"^rt
:tuaren
u indusiiji
u usK
od 2006. do 2011. (u KM)
300000000
2s0000000
200000000
150000000
100000000
s0000000
_tndustrra
t*
20ro
Izvor:
IJSK,
2077
Z0lJ,
'p
fi i'.:,[';:], :i, #?;,lli,J,l:,,1",, 999 dok za,,n jih ek
rru;ir" *;:,* i :.::l#ilff'r x".#H'.il,;i*",1'{t#*f
n
"fdiq
ilrT i :
,
33
Gr{ikon
(u RNI)
preradivdikol industriii u 2071' godini
u
po
tlielotnostima
prihodi
13. Ukupni
i opreme
Popravak i instaliranje malina
!-
Ostala preradivadka industriia
Proizvodnjanamiestaia
prikolica i
Proizvodnja motornih vorila'
Proizvodnja maiina i
!-
oPreme r
-
Proizvodnja elektriine oPreme
Proizvodnja ra'unara' elektroni'kih
i l
mineralnih ' I:d
odnja ostalih nemetalnih
gume i plasti'nih '
Proirvodnia proizvoda od
ja f armaceutskih proizvoda
Proi
Proirvodn
i hemijskih proiuvoda
Proizvodnja hemikalija
koksa i rafi niranih naftnih-''
Proizvodnja
zapi5a
snimlinih
Stampitnje i umnoiavanie
proizvoda od papira
Proizvodnja papira i
od drva' o5ima
Prerada drva iproizvoda
proizvoda
Proizvodnla koie i srodnih
Proizvodnia odjeCe
Proizvodnja tekstlla
Proizvodnia Plca
proizvodr
Proi?vodnja prehrJmbenih
tfl-t.'|
'.t
^J
I
J-si'gt
'' a!.::rirl!J,:".:'3i::::'ait'l*1"1':.
o
40000000
20000000
,2011
Izyor: IJSK,20l3'
ffi
litill
.i*
r
I
*il
ri{,
}
1r
hiffi i{tii;,;trm il
hii*U,i6i1t.,t*''r;,i,iliJii,,ii",l;:ilLl"i;:l'*lilJ"'?j"'illi:li''ll:
N riviic stl se P.rt
t',,'inrtjtr BiH
itl
r
,
lltstrllc'
--::..,.riat, r.rrnkciii.
N;r1vet'i ,lro
:,:i:iii"-:;lii:ili':'l,1t',j:",i:i':Jll'i:Til'l'i*"J]":J;"lll'il"':'ii:'::.;l;':'J';i:';lJ':li']Iu::'
r
li:l;',:"rx,
,1.,,.,,. l',.'1rr.,r,,,,
r1;';iii'if$li;'''",1
t)r{ riTv' 't1n}u..
*
ru lilil'; {xqol, -i* i*t$:
rr
'r:l.l',1,,*r." ,,,,r.',r,,, .\tRvF:NT
,t.t)
ii, :
ll:.:.,'',",,1,"
iu.i.
ivrsro
""i, *.,'""',
li:uli;:r'llillri]l:ll,:l;,1,::l:i:ffi;n{'';)"'Kil''il;;'l':l::'l:','l,1'l':i:ll'i''
:ll;l;;"-:li:llli'l:i'illi'i'li'"''""r'uj
;ill"::"ilil;ll'l*:
x:;l'
ll:;
;;ii,it,i,:,lrli,:
)
metalnih konstrukcija, sklopnih elcmenata, kovanih i inox eremenata
idrugih proizvoda od metala.
Poduzede oswaruje izvoz na austriisko trziSte, a zapoSl.java
oko Z0 radnika.
U 2012 godini je broj zaposlenih u preratlivaikol industriji
bio 4.g72!to je za priblizno 130lo manie
nego
2009. godine.
i;Yr:X: l;'r'::;:iiit2i!,';7:. o"hopda
ostvarenos
u metatopterodivatkoi industriii
usK u periodn ott
80000000
70000000
60000000
50000000
40000000
)
30000000
20000000
10000000
0
2A07
2008
20IO
2009
20t
1
lzvor: USK,20lJ.
Metalna industrija u USK fLrni<cionije
postoji sistem podr3ke ovom sektoru,
l.lganog rasta.
uz, upravljanje i pornoi vl.rsnika
rz inostranstva.
raKo ,e to scktor koji u posljednjc
U USI( ne
vr4cme ima tendenciju
Drvna indrtstriia
t
Up ravlja
i lwnarstvo
jc
n
sektoronr iu rrrar:
.';ilfi#i*Hi*:i;g1i1i*il::i:il:iil":;':n'""i;ill:ilxt:t
mi'l''
y.'1.'":ll**[
;i:',:Ji,::fi
;:;llx,;il;;k
i,
[ #;li.[TJT #,,,#f r.iif i;
i.industrije ;,';;0li.
,ril;i:i;r:il;L": ,:i:.1 l;:i:::i*
iil!iu:;tIija je u nadleZnosti llinirt".rru"
ilil';fi:-:,;;:::'";Jl'.1j;,1"1
n*fulffijij'Lili,
,:.i;:,:;il,
I.jLrc1,
;;;";;-,U;K"t,l
i,".,,illi',iij'Kd:1i;:li'j:"#::l:''l':'n,:jx,:*'i:{i"i:,fu;l:
p
o'li.rdj
nr
r
su ra,
J',::lil;;' n::.l,l:,J: .,i," su'nn' uSK
i;;;;1";'X:i"'i:1fi"'j:,tx;:,1;H:"i:ilJi:ill-ii::?;
Lr
i
a
j
r
(r u
t
rl's.rrsr<i'etrov:rc).
35
rllSKiFBiHu2012'
Tabela 12. hunsko zeml
2013'
lzvor: Federalni zovod za ststistiku'
nivo
privrednog razvoia USK SJtlainii
bila.okosnica
ill(lustrija
ie
U nriieratnom periodu drvna
#t
;,1;;;;; ; il, " o.r .,r * "'t'l' *ilHfu :* i; hl f ll *ru;ri lii: ii ?l {iJ j{ii
l|;?il ?ill"$t:'11fi,:'J.;5;'il;;iri;il i*;, "1:::?: l.l"til;-i'il",i.lffi ',"" ],.1*,1'""
uo a
ii:;,lffiHmls**:r;llff;qi'"," t}:ii;t'ii:ffi#stnn
iri su
#":'-'ff;x iTi*".Ltm;:.i:'"!:i:l\?:'iil".i'""';;'t";;
ttio kipacitetal sroie uciskoristcni'
za'[vorena' nlrhovi
i,"ili,.,i"ii i"r*rrruktu.,
GruJikonTS.Kretanjeuk||pnihprihodadrv|lei||dustrijeu|JsKuperioduod2006'do2071.godi||e||
50000000
50000000
4000c000
,r*=.-'-"^
30000000
20000060
)
10crt0000
2C06
2007
2D03
2C09
20
r0
2011.
i,.;ii,lil,i,,'"
lili::ll:;,t:,:ii:::l:I;ijli:::'1";llii:fiIill',f,:n:Tli;jiil'l'.ii5l;,ffi
jc ,.11.:riY'llii.',;iii,,n'i.uli,i.:.,""
r,,uJ.r i potrc.ru
privrecle -su, 11
l':,t::l'Y,p:l:1"",:lllil,,'ii,l'",i,,,u"".
iir:::';l,ll::lilli iiii:,i:tli,,i';,,;l,lli*;l;ill;ntlll;lll'llll'':lli;'"'l'"';illilul'j.'"""'
u pro
r,riDt t:rlt,.r i ct)ftill-jrirniir
JO
L"*ffi:::"rtrJ;"#u;$l
iz
drvno-preradivatke industrije. Maksimatan
iznos dodijeljenih
sumskim resursima usK u drzavnorn vlasniltvu
upravrja surnsko privredno drustvo unsko_sanske
o preko svojih opiinskih
a"t su posrovi tuvanja suma od 2009.
".g"rrirr.iirr.iij"i'ii.",
su'-'wo.
stffiina
unsko.sanskos kantona je osnovara
'lT.1Il.;
rrrzavnirn su,n"," i-s,,,r.i,i'di:T::ili1,t",,,.,,T:t
zaposre'ih' re je najveie poduzeie
u USK, koje orwo.ui. in]iuuri prihod
u usK. spD ,,Unsiro-sanske
prcko svojitr p",r"",,*,
1,,1i,""., u"i" pokrivaju opiine na
;:,,l";"lf l,,J:
diravom
sume d'o
ff:'X".,|!;1ff":[il]'1#i
;,,fffi%;J:ml,mjiHjl?;
l",ri"ii",;ilil;
u 2008 godini
zupodeo je procc-s certificiranja
suma na porrr..iju USK, a u 20r0. godini
dobiven je
p",'"'i,i" tra se sunrarna,p-.,ur;" u,kr,au
:ffi;,HliX'"ffi1T''i:i"".ifffiiiff5:;j,'# '"
Prihodi od prodaje drvnih
tn.,i:l::1.t1
koje
.1e
s
u 20r 2.
gotlini os.fvariro pocluzeie SpD
Unsko_sanske
ill'll,,l??dii'i::ill3:ffi.l,K1X,*h:*i1""""'i,'"
,:)
Tubela 13. prikuz
i izradi na
u-",n ,i,,,i,"""," io-i",)il" ."a"
USKu201t.iZOIZ,
mt neto masa
Ccltrloza ictin.rra
U_!pno dvtin.rra:
117.334
62.O77
L91.710
ll!]lrno liiiara:
.\
Iz\,t)1.:
tzvjaltaj o rudu
vcljoto,201!|.
i
poslovanju SPD Unsko
Sanske
{une
d.11.0. 2q
perrcct
0 1.0
t.?0 I
Z._3 1.
1
2.2
0
I 2.
.q
i,ll:t i ;lliJi:;,il,j:til::l:lii,iii:,,,?iliil,i!,,i,ilil:;"j;;tTiJil:,,i:,i;t:1;:*,",3#l,i,i,
i: : i' li:il;'ill ;;:,; iii,,, l*,: i"1"1-",1,,,f ; ;" il;l#:
r, ,, i'i,,e,. ,,., ,i.*,,ii,"
,il::l;UnT,:;il,*\ffilTJ,:,,H,iil!
odin
e,
;,t
.u,
j,lr,"i; 3'"fillii:j;lJJuil
I
r
1l
ri
/
)\
"
mll*h{[Tnti;rf*,iii{::T
,."il
l{'rr.r jc pt r'.r f.rzr r r tt' j, j je
iz,,.rse,.'|
il.ir)n 0
j.r,rnilllu na |livolr
I Bill
u-",i,."
",i.,t
ffi;1lT!-,ffj::lll:
[,i!-]l'll;l',:,r';r'J:i:
,crurs,r
;I:;l];lJl):il:.'.ir,rci1e "r,nrkih
rcvtr]il-alt jo 2009. godine.
37
Prehratnbena industriia
Prehrambena industriia
zaposrenihuUSK.u
je 1991
godine zapolllav ala 2 592 ratlnika
ili
4'03olo
'trkupnog
broia
po'riio'""'ni'"ffi#i;'l".9ig:*:'I:i*i:iT,:T:1,';iT::?:J:X
industrije o'"""'"u:1,,1'i;;;liilioizvoaa,
preratlenog
:ila"i;';;iz'i.'u-'t'ur..t"i.prehrambene
proizvoda' ribe' mesa' ptve'
oekarskih proizvode, n'tt;"tn'h
vofa i Povrca.
proizvoda i pita u
proizvodniom prehr(rnbenih
osworeni
prihodi
Ukupni
Grofikon 76.
ZOO,' ,lo ZOtl' (t' XU)
IJSK u
periodu od
35000000
30000000
s
25000000
20000000
15000000
1C000000
5000000
0
2006
--Proizvodnja
2oai
?oo9
2oo8
2OLO
20lr
Pifa
prehrambenih proizvoda
-Proiz',/cdnia
Izvor: IJSK,2013'
r1''t;:il5:'il:t*ii"":ffi
i
h;*i',p"*ffi
t ii " "
;'il'.:ffi
;;;
,' -:".^' ::".,.,
liTiir]ii,x*ii;m ;;::lrll rill"'"*"l
",., ",,,,,
ll,
n:
t,:5$,|:;*'l"ll,ll:':u"i';il*;[ ;1ii [llin:i;m:mfu$*:il;
iiu uS ( r zv'
i*f ltU**itrtJitiiiluiili l'n":i
"
se
""-r'l
'Jilfriltiil
J6
Tobela 14.
Razvojnl problemi
Razvojne potrebe
lspodprosieini nivo razvijenosti
i
Planirati, poticati
zlvotnog standarda u USK u odnosu na
F
BiH i.Bit{ uz velike razllke u razviienosti
izrnedu opiina USK
i
provoditi mlere
poticanie privrednog rasra za
uiednaaavanje razvijenosti
I
lnedu
opfinalna, osobito u dijelovima USK
koji
zaostaJu u razvoju
LoSr poduzetn ic:ka i it)vesticijska
klima
oovo(ti do pada investicijsl<ih aktivnosti
zatvaranja poduzeia (desttmulativnei
lJlle. .nu1:ste carinske polirike,
i
admllllstr;ttivno-birokriltske
.
Intenzivirati aktivnosti
za
razvoja poduzetnisrva i
investicijskih aktivnosti
poticanie
jaianje
zapreke,
nerijeieni imovinsko-pravni otinosil
,)
.
,l1;ift:H,:ve
ekonomije u privre(inim
' ii.:lri
provodenje mjera prevencije
i
ekonomije u privrejnim
:ffi?,;x:,,L,:*
.
znanja
i. menadZerckih
vje5tina u
poslovnim zonarna uzrokuje
:lliyll""iy
n;rnovo
nel<onkurentno posiovanje
T_11,.
' lj*-Y:';"t
,u",it:ji:1lli.'"",rja i vjesrine za uspjesno
loronkurentno
upravljanje poslovnim
inrrastrukturna
)atati ulaganja u opremanje
purruunih-'
:f_:,:lllt,"l*t
.
Itiomuna]na, tehniil<a)
potrebnorn
"on.i
i::i:
1t<omunalnom, tehlliikom
lj-"|j1gj"," n.rdleinosri i nertosratak
1:oritika jaianja
il,iiL?:,1,.T:":trerrju
il
i
*rii.iir*,l,""i,iri,",rll
,fj.:t :11:,
"
I
].1::i:,,,i ,
olr(1nskih
'
": "
ie(reratnog,
kantonarnog
u
l)rJvljrnj.r
.l::),11,1]i:,",,
l
s t, l ov n
sfc
(tl
l
e_
r..
-'/rJ.r5])oIr
(JlJ.-tsl)0r.e
irrvpsricijski
i
r,:
t
v.t,
l l ri l t o ( l,
i
i
.ll_ull",nog,.
rrrvoa
upravljr n j.r
Nema stratcgije za poticanje
investiciia
t
r
r)orencrj.rl
tvare n r ll
)s
I lrtiJl,/dJ pr/vt..rtt)ikJ iz
itd.)
}j:jf:"'-:,_,-T.*dnju
.u provorlenju
jadanja'p"d;,"i;;l;;""";
l-:jllil"..,
aktivnosti rznrcrftl
lnlesticiiskih.
I(antonalnog
i
rrivot
poslovnih
in frasl rut<rurorrr
'
lfl:l:iff:'"*siiu
opeinskih
s rnjerarna za poticanje
rnjere za
i:.:ll: srimulativne
stednje stanovniitvr,
l:lll:i:*llj:
p.ilcda
rtij;rspor.e ;
orraspore
rr
n;;;;;;;r"',
investicijske .rktivnr.rsrr
J
I
I
ka1,.161,",, i infr :rsrrukrura
:1 :,1:];:',':,:,:'
V
jllrl)')l)jdk,lt.l_.i rrlrgli,,a
zillvori,llih
/ai;rf i,k;rp:rcrtet.r i
,iskori(tclrust
rrrrr:rstruktrrre
v()irrilr
jekat.LobjL,k.rfa
ob
;"tio*"'lt pfi*6i i
pottuzefa i Podtrzeia u stedaiu
Razviiati i
Nenta Potporne Potluzetniike
(tehrroloiki palkovi'
i,r frnit tuf.t, t"
inkubatori, nauini institutil
institutiJ
o
Razvijati i provoditi aktivnosti
duha
Potluzetniikog
b'tttkovtri
t"i"t"iitis,"" (povuljli
capital'
vent're
[l"i'ii *"t".;"t fo'ndovi'
"i't'"""i.
sl.)
revolving fondl
g*o"inog
o
Ill:ilffi
;;..t"oJ;elu
i poticanje PoduzetniStva
Poticanie
poduzetniStva
od
potrazivallia
udio napla(enih
t*t
.udnih
i.:[::;"""';;-'eksPro'rtacilu
Nizak udio
"1pr":':li]:,,*l:::lj"Jllilfl
osnovi ko ncesija za eKSpLodr'rL'
bogatstava
vise
proizvodnju proizvoda
]Puttcuti
' :t;:i:;; u'i1"'l"u'ti' te razvijati tercijar'r
*^^^.,^t,".,
sel(torskJ struktllra
r\ep(,v\r'lrru
..^--""rliv:ike
;:'il;;:;'" ^,,'l^,:::""," "::l$J;;::
itlxl;:,;,,",,,:,.,'i;;;;,.ki"';
slsLerrr'r ...
Neoostoirnje sistema
itttlttst t tlt
,ttetrlnp rt rlJ iu'ikoi
.
I*,,u"
r,
': rqlsrn I'odl ike
UsDOstavili i Pr()v(J(rrtI. '"
indusrrUr
ulet,rlnprer:rdiv.r'koi
.
Podrilie
.-
prit'ie.1
i'l::1.,,:llll:'i:l[,,;
in(hlstriji, tL' Ilr isp')sor)rlL.. t. ptit"i.rt" novih tthnologiii
'
,j
znanla
Rrzviti progrlme zl iatanje
i,a,''","ir.""" P':'"-1Y:,il:i,"pj,ljiA#
sredst"ua 7a jaeanie
' ;;;i;'" o''i*" ii-I"*:T:^;:
.:t:il'rild;a jaianje i
za
za jaianie
za poticatlie
lliilti ula8anja u mjere.
(sub-vencionirallle
'rorroiu-oo?t't"ttlistva
kredite'
il;;;i; '- ^" poduzetrtitke.
i revolving fonda i
poticallie rlzvo;a
Nerlovolina sl-cdstva 23
r
Llspostaviti potpornu
it"tr,*i
Sl;rb potluzetn icki duh
poduzetnika
Netlovoljna znania
u
infrastrukturu (tehrroloiki
""a"i"i"ief."
p"tr*ni inkubatoli' n'ruini
f"if""^i
.
Poduzeia
i tri)lenle
tttani"f srntittilt krrltilr'l
,l.,iu ;'.rrtttrirrl l)r ivrt dnill 'lrrlsllJ'r
. .. .' il' lt'hnol'rgiia u
l:riati l)rinllelltl rrt'vrrr.rLr' progr'llne
l"';'
r.lzviti -^
-^-l', tD
te r'(rzv
itldustriji,
z;r Irit'lenu
li-",' r* tii"". i" krrlrova
'
"
luovih tehll0logtJa
tl
.'
t.r,.'.rri
li:trlt'rx:t tt
z'rpoilj'rv'rnic strtlenilt
-t,',,...i..-lrivrctlnilr
t-ituu *""r.'r'
i:li;
:]::li:1,.1
tfr,l)nu /.J
()})renrtt lr"
ul.lg'1ni'r tl
p{,ti(:.lti
clililsan rau
)
.
Sman.ienje Surnskog zemljista zbog
bespravne sjede Suma
.
Razvijati
i
provoditi mjere sprjeravanja
bespravne sjede Suma
3.3.3. Poljoprivreda
Z-akon o poljopriv-rednom z.emljiitu (sruzbene
novine F BiH, 52l09J je krovni zakon F BiH
,l:l:jtllt
KoJtn ,e propisana nadleinost F BiH, kaniona
i
rokarnih zajednica u iip.aut;"nlu i.zavnim
porjoprivrednirn
zemrjistem. u1110drr od"2009. Ao ZOrZ. goJine;e
na podruiju USK dodjerjeno oko
L000 ha drZavnog poljoprivrerlnog zemijista
u zakup i t on?es,iu.
)
Povr'lina poJjoprivrednog zernJjista na podrudju
usK iznosi rg1.107 ha ito je pribrizno 16%o
uktpnog polioprivrednog zemrjrsta.na pod.ud,,u
n ntt. ti ,iirp"q
povrsini porjoprivrednog zemrjiita
na porlruiju usr( je 82% obracrivili por;op,.iu..Jnrr, il'u*tn" rri 20,7 so/o ukupno obracrivih
poljop'ivrednih povr:!:ina u r e|1_st15tr.,
p"uii.ivreanin
povrsina u uSK dine oranice i
b'r\Ie (7 0'7 40/o rikupno obradivog
"ilrli"rl"
nog ,"rr;isi";, riv.at)e
o.stat;rk'ot.,oprivrednog zemrjiSta -porjoprivred
.(27,300/o) i voinjaci (r,g50/o).
trgaj ti"" ,i"o;;;;;;;;i"p.,"r.dne
povrsine [pasnjaci, trstici i
'I Oranice i baite
r
r,95%
Voenjaci
,Livade
)
I?.\:ot:
ii,\l.rdlni zevoll z,(r statistiku, Z0iJ.
;;fiiiil;:U),j.|,:lllil;:fijftf:
porjoprivrerrnog zen,rii.ita jc'.u jrvnorn
vrasniltvu, a osrarak .rr
l,rjicri, ,,on, periorrusLr,,";i;;.;;"11;;:H,,l;:;::j"TliT.Xfl'ru;lin*":;,.,,;;.15;,;:1,,:
ll:iiiillli,Till,ili;li,ffii*lli;ll;,,nli;;:i:l'l*H;:*::m:f
proizvoc,njanr,ijeka
4L
je
oko 21600' a prosieina velitina posieda
podruIiu.USK
na
le
domaeinstava
poljoprivrednih
Broj
'"'.il'ilx#tril*::ii?:J:iii;;ll*"tll;,""rxii{;]rcfi1,1,"ilJfi1il'l':,"'rjill:
"'1"-';;;";";1",'""1'"iJili!",*f'lil"',o"n
i&ffi''
h',::illlffllrl';"';#",T'iltr[3]*
i klijenata na podrutju F BiH'
piii"pr.t"a.ift gazinstavj
Poljoprivrednipotencijalinisudovoljnoiskoriitenizbogbroiniholranitavajucihfaktorapoput
n i sko
g
n vo a n.i
mr
e n
e. s
i:fi;ifi.T$, il i'il1fi
au'.Lh't
li:tlt$.lli**,"x
x,ul[r' #1i, "*ii*"*
:iHilH,l ilTt",,:,,ijil,r:tm:f
:,i:::,;?:iffi:,i:J;i:;
,
HiUl;,i'[]'J'iilil"#i::"usx
zenrljista na podruiiu
BiH iznosi oko 20%.
'
?:tjili
porjoprivrednog
povriinama na podruiiu
^l
minski rizitnim pot;oiiiu'"Jnint
".ktipttit
uzrokuie lu11:]o-n"ln" sjeda !uma
Snianjivanje poljoprivrednog zenrljiSta
i
F
poiava kliziSta'
pretvararje'?',*h#iTffi'fliy'!t'!"r.","*]ffi":"]i1]*,::,rf,""J.,|i,',:.,i*d
ner<ontro,irano
i" i<,nton"rni
;:ffi:li;il'1',Xl]'X,ll,lj"l[- ;;;;;iro
podruija u USK'
'3
op"'ut
znata;niia popl'rvna
'.t"';,";;;;;;;
veliiini
navodnjavirnih poljoprivrednih.pll]l"il,O''U't"
voiinl'n bosatswom'
zemalia. uSK raspolaZe vetrt<i'n
prinose poljopt'ivreor
sn'ani'rju
:;;;;; ";";;;;;-;e pa suse
tr USK nisrt done5eni'
savrelnenih sistentl navortn;'tvania
Prerna
se nalazi
pri dnu liestvicecvroPskih
"l ll*jll;ll';-.ff,1';J;:i'i?""i#;
7a
U20l2.godiniobrarleno;errkupno44.56ghapol.ioprivretlnihpovriinaStojezapribliznoT0/ovise
iznosili su 26e472ronc iro )e
soJi"i
neso u 20r1. gotlini o'*"..'Till'?"il;1T;j"il';t'i)
:il';li:,::::,-:il:::::',;',,,privredne
KNI'
gocrini na po<rruiiu
proizvotr'je ostvarene u 2012'
USK
iznosi oko 83 068'598'53
(iz
pottctne proizvotlnie
15. Financijska vriiedttost
karttonalttog
'
n'*tt':-U*Y'UZ
(KM)
Pribliira vriiednost proizvodnie
,t7.911.'13+
3
t.9.10.956
I
256.000,00
tr si stL:rl
Ir
rselr.rsirio(in
e
rr
l<r'ava:t!i
sbke (q::ri!l1,'1]i)
-
lL'1(''5!-.''r'l j$li.:r iJl:!'!0(lrrc :1"
Ll
_1_.839.600,00
-- j -;lljr rh.r 13
671!,r9
--
.,--,- --!t-ry!i;4--=' '
-
2.395.752r()]
,}
17.875 druStva
ma
ili min.
178.750 ks nreda
Proizvodnja povria,lagoda i cvijeaa u
prostoru
T.arv"orenom
Ostvarivanje novaane podrake za
Drb)vkrr ()dni.r ild^/ti,(1<f^,',-.;.
ProDvodnji gljiva
00
83.026 N2
1.245.390,00
8,64 ha
34.550,00
2.940 m2
44.100,00
Ostvarivanie prava na novtane podrike
z. po(iizanie nqvih plastc ika i stiklenika
I)r'oi?vodnlr jirliodiiJstoe vnc,it
_Pr'r'izvo(lnu kruJ!ih Tir,rricJ
3
ProizvodntJ
srl
jtZnog kukuruzn
3.064 mz
45.960.00
709.170 ks
1.418.340.00
180,23 ha
220.78r.7 5
1738,49 ha
ProiTvorlnJa lrljlrica
I)roilvqinja povrfa na ofvorenom
2.7 98.9 68,9
109,83 ha
23:8.880,25
814.369 kE
814.369.00
76,32 ha
152.640 00
0
Proizvodn,a hcli(le, ljekovftog i
rloriratjanog bilia
Proizvo(lnji siemenil kromDirx fl
SRI
_Proia!!!!Lit sierrrenil krornpira (original]
.Sufi
rrlrrcimrr jc Dracic' nrlijcauog l(artor)a
24 ha
22 ha
15.687 Etlo
O KM:
24
0.000,00
264.000,00
392.I7 5,00
83.068.Sf 8,53
lzvur: l,linlstarstvo paljoprivrede, vorloprivretle i !umorstva
USK, 2013.
,
43
tonl kulture
Gralikon 1B' Struktura
i----
u USK u 2012,
godini
I
i
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
I
i
I
r
r
r
Jeaam
Rai
zob
r sojr
r
C.niluk
:
'lijeli
I',k/aelnjak
Grah rrno
1D;:tellnt'sje o
-,}
;,1ielivlna nrahirnj t na!rmn i
lz\ar: Federolni ztvcd
to
iitirltrlr
1
T.irvrosld smlesa
2013'
stctistiku' Ur'sld-5qnsl(l tonto n u btojkonto'
i
})oVrtlarskcl(ullr.l|.tse[lz}].rj.lJllltl).)ro.li.llitllVIt()\,inlilzaltl.rslnlnn:ritlklllttonrtrTistuiTa0sollne
proitl;otl'r;'t' ttz' sLtllveltciie iz- opiirlskih' l<antonalnog
Konr('rcij'rlna
'r"",.,
1't'lit'prilrlctln'r
7a(ll'ulioln
trctrcbe.
,,,.,:.,i,rii poljnp.ivIctlnika s polioprivretlnorll
i.-rlor.alnog bud.ir,t.r, 1r.uuu,r,
p,,lj,rpriv|edc srr i'sltlrtLc:irrl)vencrJa
,I1ironterkantil ii,t iz \'-tl,lie r<r ,,r'.,i". i,iuj.iiilrii,trt.u',i''pu,t,'',iju
l\rilcenlil
i'"tl] siitcrna i koji posltrtu i)il "crtlo"' tr' rlctlostiitlk
!"i)ji
';(',t"";'"
okr; ltl
trzgoj
|;;ljoprivretllticitl',1
Poticajilnil se sttbr'encitltrire
n.ttlicnsl<og tfrji;rllj'l Ii;i)I t':I''IiIt t't'l'vtncij'r'
44
poljoprivrednih kultura. Zakonsku osnovu dodjele subvencija u poljoprivredi iini Zakon o novaanim
podrikarna. primarnoj poljoprivrednoj proizvodnii13. Kantonalno Ministarswo poljoprivrede,
vodoprivrede i Sumarstva provodi dodjelu novianih potpora u primarnoj potlopiivrednol
proizvodn,ji od 2o04. godine. sistem subvencija koje se dodjeljuju poljopriwednim prLiivotlaiima
nije uspostavl.jen prema ekonomskim nalelima, te postoji neusklatlenost u ptlitici dodiete
subvencija na opiinskorn i kantonalnom nivou. Sistem analize rezultata i efikasnost dotjjele
poljoprivrednih subvencija nije uspostavljen, te se provoalenje programa poticaja ne zasniva na
analizama.
u periodu od 2008. do 2013. godine je prosjetno godisnje iz kantonalnog budZeta isplaieno oko
3.158.000,00 KM za novlane podrike poljoprivrednim proizvodalima, a u zor2. godini su
izdvajania za te svrhe smanjena za gotovo 28%o u odnosu na 2011. goilini. poticaji proizvodaiima
mlijeka s podnrija USK se dodjeljuju i iz federalnog budZeta, pa je od 2008. do 2013. prosjeino
godiSnje za njihove potrebe izdvojeno 7.s55.242,84 KM. u periodu od 2007. do 2013. gotlrne
,e
69.072 poljoprivrednih proizvodaia s podrudja USK koristilo poticaie dodi.jeljene iz kant6nalnog i
federalnog budieta.
9
Tabela 16. Kretqnje iznosa isplatenih novianih podrlki u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji na
u USK
od 2008. do 2013,
u
Codina
Iznos isplafenih novlanih podrSkl u u primarnoj
polioprivrednol proizvodnii IKM l
2008.
3.O
2009.
2.480.7r4,70
t0.
2.899.567,r1
20
13.229,48
2011
4.296.300,00
2012.
3.099.318,66
Ukupno:
15.788.592.98
I7.vor: lzviettai o realizrciji kantonelnih i federalnih novtanih poclrlki u
012.
prinanloj poljoprivrednoj proizvorlnji,
2
Vofnjaci zauzimaju povriinu od 2.917 ha ili 6,(rB% ukupnih povr!ina pocl voinjacirna u F BiH. u
viriarstvu je broj lodnilr s^tabala voia iznosio u 201,2. godini 438.121, r.30g.7ll lto je za 66,s\%
st;lb:rla |rlnje nego u 201t. godini. u 2012. godini ukupno je proizvedeno 7.418 tona voia, otl iega
91'){r t'ini ltloizvodnja jabuka i iljiva. Prinosi u voiarstvu su u odnosu na 2011. gotlinu bili ma6jr za
35,:l(r')/0.
llroi stol{e iznosio je rr 2012. godini
150.056 grla ili .1,020/o nranje nego 2011. gocline. U ukupnorn
je ovaca (48,16%), te goved. (z3,1,zvo). u prijeratnom periotlu bio jc znatajan
r.rzllilj irlt(llltonc pasnrine bosanskog konja, koji jc u poslijeratnorn periodu gotovo nostao. u
stnil(tLrri stotlarskih proizvodn najznaiajnija je proizvotlnja kravljeg rnlileka, ko,ii je u per.iodu od
2007. do 201.i. gr;tline 1;orasla za ,1,6a/o, te je u 2012. godini iznosila 55.60.! Iitara. t,roizvodnju
I<ralljt'g ntlijeka potiae reriovan otkup nrlijel<a iz;rgarantirtna otkupna cijena, ali postoji ncdostatak
trtodertlilt t:tlnri, kao i llrrtleba za obnovorn postojeiih. Na porjruiju IJSI( otkup rnlileka vrie tri
Irrljrl<;u c, l'llijeliaprolultt tl.o.o., lvleggle i lezerko iz
Jezerskog. U 2011. godini ;e ukupna vrijctlnost
brrjrr
stol<e najviso
L Slri:l;,rrrik shsr:ili
U:jK,
07l10(ti|.
KM ili 3% ukupnog
proizvedenog mlileka, mli.ietnih proizvoda i sira u USK iznosila 2'873'977'00
prihotla od svih privrednih dielatnosti.
jaja koja je danas znatno
U prijeratnom periodu je bila znaiaina proizvodnja konzumnih kokosjih
jaja je sman'iena za
,,J"rii"n;r. U periodu oa ZOOI ao ZOll. godine proizvodn.ia tonzumnih kokosjih
d.o.o iz Velike l(llduse,
oko 2B%. proizvotlnjom t""rr"r"iril"i- u""e'se porluze6a Agrokomerc
privatno poduzeie u
manie
pororlitna pol.ioprivredna t rlrigi nnio,,pocluzeie Imidi Puts' te letlno
Nraloj Kladuii.
Prelarswoposljednjihgodinabiljeiirast.Bro,koSnicap[elauperioduod2007.do20^1^3.godineje
te je u 2012. godini
porastao za oko 27o/o. proizvodnja ie u istom perio.du poveiana za 160/o,
meda se koristi zastariela tehnologija,_te -prevladavaiu
;;;;;;;";;326 tona rneda. Za pioizvo.tnlu
produktivnost
i
[broj kilograma rneda po koinici srnanjen
usitnjeni pielinjaci 3to umanjuje'prinose
otkup neda' Promoc.ijom. razvo'a
ie ta'8,65U" od 2o07. do 201'3 glaine;. t'ie po-stoji o.rganizirani
Cazin tllllu;e. Udruien;e pielara Kesten koje;e 2010'
irt"i^rr*, bavi se Savez p."f"o'Uif<. ti opfini
prve.geografske
goline reatiziralo g"ng.ifrko brendiranle kestenovog nt"d", t" postalo korisnik
postoji
oko^6000 ha
Cazin
podrudju
opfine
Ni
iznake kontroliranog poriieklai kvalitete u F BiH.
kestenovihSurna,kojeomoguiuluproizvodn,juvisr:kokvalitetnogkestenovogmedas95%udjela
polenovih zrnaca kestena.
proizvodala je slabo
Z;rdnrgarstvo i poslovno povezivanie i saradnja malih - polioprivrednih
su utlruZenja
razvijena, te nema znadajniii uticai na pollopiivredna kretanja' Najzastupljena.je
broj
mali
a
poljoprivredne
u
steiaju,
zadrLrge sir veiinom
.privatiziran.
f.oizvoaifa mlijeka.
zadrugarstvo u
ali
zadruge'
manje
nove
uslostavl.iene
u
op6inama
su
zadrugama
o
Zakonom
poljoprivredi je slabo razvijeno.
na poliop|ivrethli rn manifestacijama, koje prontot''iraju
poljoprivredne proizvo<laii se okupl.ia.iu
'tu poue"iti
naiuspje5ni.ie polioprivredne proizvodaie i
ar,n"e. pofiopiivredne proizvoa",
uzgajivaie.NajistaknutijepoljoprivrednenranifestacijcsuKladuikidanipoljoprivrcde,Dani
(lruge'
niiiait og pour6", Put zlata, Caziniki solam, Dani poljoprivretle u Sanskom lvlostu i
problem koji je prisutan i u ratarstvu i stoiarstvu je nerazvijeno trziste poljoprivrednih. proizvoda,
proizvoda- Prodaja
nerlost;rtal< natlzora nad proizvodnjom i plasmanom, te problem otkupa
trZnica i
polloplivrednih proizvoda uglavnom se otlvila,,na l<utnom prigu"' te posredstvom lokalnih
kooperantski
su
triilta
orl(.pljivaia. Najte5ti oblik plasiranja polj,privrednih proizvoLla ni Sira
pojcdinih povrtlarskih
uJ,r.,rl, I*uii s^u uspostavlje;i u ptoi,uoa,tli mlijeka, jigodiiastog voia i
U r:rtrfstvu
hLrltura. Kontrole' proizvotlnje poiioprivrcdnih proizvoda stt sporaditne.
it ll'l'"-"i:]l]
lrr.isutnlrCL0B.\LCAPcPrti!lkacijl(rrpr.kodpl.oizvorl.rialtt:llin;riorg.|nskehr:l||cl,ilKOu
ll 2012'
proizvoda iivotinjskog pitil.t t" se llrovotli ll.ASr\P i !IALAL certifikaciir'
dostigla
je vrijednost ostvarenogizvoza u r"t tutu polioplivrede, iumarstva i ribarstva u usK
go(lilli
'rolzvoclnje
dok ie vrijednost uyoza bila
izrros otl 188.427.000 KM Sto"je za J,BS% n,anle nego 2011. Codine,
iizvoza polioprivrednih
28{).960.000 l( [,] ili l,z3% tulnla u"go 2011. godine. tJ strukturi uvoza
poIoprivretl.i proizvodi (oko 83% vrijednosti tlkupno'] izvoz:r I
l)roizv.)rla prevlad.rva1u prera(leni
j" !l:,nd napuStanJa
nl.o g5lo vr-ijetlnosti ul.up'og uvozi iroll,-,p''iv.etlnilt proizvotlal. Prisutan
,.rliste.aiv.e poljoprivrerle ipr-iilazah,,a i,,t"nriunu spc,;ijiliziranu poljopl'ivredu. llSK.jc prvi kanton
prelrrantbenilt proizvoda' a
rr F Ilil{ l<.ji je usvojir) 2.,*on o ur';"nslroi p.oizvorlJli poliop'ivreJnih i
budleta. Na podrtriiu USK
liantonalnog
rr;gi'lska poljoprivr.(:(lna prorzvoilirja poili,-' t" srcds'vi.ra
Prisutan
,,u?" nrg"i,rl.,,'p,rlj,.rprivreclnu proizvotlnltr certiflcir:tn;t ictil'i proizvodaia orgrnsl<e,hrlne
t''t'ganske
n*,t,i.'rii1,',0 t',-luciranosti p6ljr:privtr:clrtilia rt savretnenint lneto(lanla
;,,
Stftlil)c savjetodavne sluTbc tr Poljoprit'r'ed nont
,I.iVrcrhte pr-oizvr.rrlnje. fl;rnirat:o 1e orrr;v,rnje
1x,li,'nrti.n,
poljop rivrerln irn llroizvr'ttl;rCima na
,:irvorlu LJ:;l( l{()jil IJi:jc !-,;rviil sisterurtsiinr prulartjcrn etlulilcij,t
46
)
podruiju usK. Kontrolu kvaritete sjemenskog i sadnog polloprivrednog
bilja, ispravnost hrane
animalnog i biljnog podrijetra i struino usavrsavanl:e' porjoprrvredrih
iroizvottata irovodi
Poljoprivredni zavod USK.
Tobeh 17
,
u
Razvoini problemi
o
Razvoine potrebe
o Uspostaviti Registar
Ner.rspostavljen Registar ddavnog
polioprivrednog zemljiSta
.
drZavnog
Doliorlrivre(lnoq Tpnrliiir'
.
Usitnienostpoljoprivrednogzemlji!ta
Poticati okrupnjavanje poljoprivrednog
zemljiSta
.
o falati potpornu infrastrukturu
Nepostojanje potporne infrastrukttrre u
polio privredi fnur. hladniaie. nrkirnicpl
polio privredi
. Nizak stepen
o Jadati
pr.imjene savremenih
agrotehniikih nrjera rr poljoprivrednoj
)
I
I
_
o
Nerijeieni irnovinsl<o-pravni odnosi nad
polio privredninr
zernljiltern
Ncpostojanje plallova razvoia sistema
navodnjavania i zilStite od poplava
.
Sistem Llodjcle poljoprivrednih poricaje
ntJe ltspostavljen prema ekonomskim
naielirn.r, niti pl)stoji sistem praienja i
analize efikasnosti i rezultata dodjeljenih
sredstava
. Slaba razvijcnost zadrugarstva
poslovnog povezivanja
po
ljoprivre
cln
i
ih
zemliiirem
. Razviti planove tazvoja sistema
r Uspostaviti
t
_
i
- , _pdjq4q..
Nizak
clodjele
prerna
ekonomskirn nai.elima, te uspostaviti
sistem prafenja i analize efikasnosti i
rezultata dodjelienih sredstava
o fac'ati zadrugarstvo i
poslovno
povezivanje poljoprivrednih proizvoilada
.
triiita poljopr.ivrednih
jaiati nadzor. tad
proizvodnjom i
plasmanonr
Poticati razvoj
proizvoda i
.lnrh plqizvoda
stepen
etlucrranosn
poljoplivredrr ih proizvodada o ()rgansKOJ
poljoprivrctlnoi
t)olir)privrc(lnc t)roizvo(lrrii
sistem
polfoprivrednih poticaja
I
I
. Ilazviti programe za cdukaciiu
-adiq,plss4lt-ptptzygds
poljoprivrednih proizvodac'a o organsltol
_,
tr_oljo
privretlnoj
proizvqdn.ji
I
I
I
:1.3..1.7\rizom
o'tlyalla rijcinr, iLrnrsk.t i vodna bogatstva (rijeke, izyori rnineralnih
i tennonlinc,ralnilr vorla) na
Prrd|rriju USK iinc' klluini potenci.jar razvoia lportsr<o-rckreacijskog, odmoriSnog, praninsriorr
i crio
t uftzllt t.
47
/
I
navodniavania i zaitite od poplava
llroizvodada
. l{erazvijeno trZiste poljoprivrednih
proizvoda i nedostatak nadzora nacl
llroizvodnjOrn i
plasmanom
RjeSiti imovinsko-pravne odnose nad
polio nrivrednim
i
.
savremenilr
agrotehniikih mjera u poljoprivredi
proizvodn ii
.
primjenu
u
(bioraz-nolikost, ljekovita svoj:tv1 termalnih
Svojstva prirodnih resursa su nedovoljno istrazena
isitnom. divliac'i kao 5to su srnda6i, divlje svinje,
voda). surne na podrudju usK J;;;;i; krupnom
turizma, a materijalna (historiiski
pernata divliai i zeaevi sto p*lr,""ri:, p"i."liial za.razuol lovnos
iokalite"ti dr.) i nematerijalna kulturno{:rad Kule n Vakuf, ostrovatk;-;i ;;;;; arheoloSki
Kulturno-historijski spomenici nisu
f,ir,"riii'r."" u"iiinu o.ogueuiu .oruot kultrrnog turizma..
turistitke ponude USK, posebno u pravcu
dovoljno iskori3teni u funkciji Sli""l" I povezivinia
jezera u
potencilal za razvoi turizam u usli ie i blizina NP Plitviika
swaranja turisrtke destinacile.
dolazaka. Prilika za razvoj
Hrvatskoj (30 km ocl USXI f.ol" e;Ji;n," ortuorui,, ruilion..turisti;kih prekograniinog podruiia
za razvoi
prekograniine turistiike ponu,;t";" pt"po"notu u st'"ttglli
gornjeg toka rijeke Unel'1.
ZarazvojturizmaposebnoieVazanNacionalniparkUnakojijejednaodnaiprepozn.ltljivijih
u 20 t2. r.lo,lini bio izmcdu 25 000 i 30 000,
r.rp una
ie
rurisriakih destinacija " BiH. B;";;;;;"iii.ri"
i
ponulla u sklopu"NP Una obuhvaia rafting, ribolov
gosti.
ru.istleko
inostrani
iinili
su
60%
od iega
dlu ge",,otrttloor" aktivnosti (biciklizam, planinarenie)'
Turizamnezauzimaznat:rjnijemjestouprivretliUSK'Turistiikimaktivnostimajeoswarenooko4'Z
godine. viclljiv ie rast prometa u djelatnosti
% ukupnih prihoda uSK zori.'g"Jt,rJ od 200g..
obiektinra na podrui.iu USK je u periodu
horeljersrva i ugostiteljswa. tr","!i r' l"i- ,gostitelj;kim
12 435 284 KM'
od 2008. do 2013. godine
p",^"""
iin"o 27a/o"te ieu2titZ godini iznosio
" f*itf
)
p' ':.,,:.',,i11u,rt,ri",i:Jr"l8r'Jiliirrollpi-(rillirLrr:isrrrdrljeilrllilhi"riiii'
48
Grolikon 19. Rretanie prometa po vfstdma ugostiteljskih objekata
u usK
go0tne
Buffet
Kampovi i druge vrste
ugostiteljskih objekata
u
periodu
od 200g. ilo 2013,
,1.
'GI
1 20L2
!
2011
t 20to
Kafane
t
Restorani
2009
|l 2008
Hoteli
)
2.000.000 4.00o,ooo 6.000.000 8,000.000
Izvor: Fedcrolni z.avod za statistiku, Z0t3,
Turisti'ka inrrastruktura je
postoji. manjak sportsko-rekreacijske
,.nedovorjno razvijena.
r'rrastrukture i turistiil(e ,,"":]il:.:i::
Smjeitajni f.rp"rit"ti'ru dijelorn obnovljeni,
te kvaliterom i
kapacitetirna djerornic'no zad"ovorjavrju
turistiiku potraznju. u periocru od 200g.
do 2013. goorne
broj leiajeva u smjestajnim t"o"iit"ti.r;.
i;;;;^";;";s:%', rdnosno s 900 ieiajeva u 2008. godini
na 490 leiajeva u 2072 go(rini. Nuaort"un
tufisriir(ih objekata ote:ava unaprjeaenle rnrpu'r..i;.i'""g* nad posrovanlem ugostiterjsrio.
tvaiitete' turisickih p.oizvoaa i usrugar potreba
unrprje(lenja kvalitete narodito
izraiena u p.iu",ir"rn ,,
ie
kupi.itoti t.irii ,"a"""rl"".iu"iol.,tiiuuon"
smje!ta, ni
,t ndarde se
,r,"""",ii';tj,"'r"\domacinswima.
Grufikon 20. Turistitkt dolasci
:"::::
25.000
)
ro.ooo ,-_,
rs.ooo :
NQ
podrutju
IJSK u
periodu od 2008. do 2013. godine
-i
_t
l*_ _*-
t_. _
-i
I
l*
roooo J l t i
I
5ooo l l f i l l r Jl o I i., 1.,_J,i, it, I ri rUSK
qr.'ql o
il3 trSi x Fi _!,5i_€
i s 5 I 5 :' 3;!ls lili
I
I
r
I
,l
:ooa j zocs. 1:oro. 2orr. i20
r
lz',ot:
l'i,
istiCk(r
ztlje(lnico
l,li
llsii
49
hotelima' a ostali (21%) u drugim vrstama
Od ukupnog broja turista u USK, 790lo ih odsjeda..u
biljeZi rast' U
od turistiikih -noienla posllednlih godina
smjeitajnih obiekata. o,wo"ni'pro*"t
*ttnio it iznosio 3 041 348 KM 5to ic za eZYo
2012. eodini ukupno ostvaren';':;;;;;;;'i;;i'rtil'
vi5e uidnosu na 200B godinu'
Grafikon 27. Turistiiki tlolusci dornaiilt
objekata u 2012, goditti
i
smiestainih
stfanilt tnrista nd podmiin usK prento vrstomd
- -- --l
I
5000
4500
4000
3500
I
I
I
I
3000
2500
2000
1500
1000
500
i
olasci
.l Turistiiki dolasci
.l
straniEosti
rorasci
r Turistidki dolasci
slr
Domaaigosti
0
.o\. r)
';'e+
^lP ,.""
+o' $" ^odt
J
I
3
i
I
i
as^tr
I
I
I
lzvor: Turistitka z\icdnica
USK
od ukupnih ..risti.riih
d:T:f
fl
fff:l' ii:il';# f )'iliJ,ll'i';;
j;,ji'l:;':til#ffiil1'l,,.l,l Sfu nUi:
ffiilii,iif$:ff
% uku
1'82
i
i"'i"
ru*,r'i
1
p
n{,:,,-"1ru;ii,i:;;tH:uT:}iT:'"fi'"T.'J:l'",1?,lliJil";ilili::":1"il1#iTi'ffi:lll'l
o rarlu turistiikih zaiednica'
ili;'";'il;ffinog
zako.a
:::ii:1li'u#til:3:sil*:T':""4':':l:1111'f [#TirilTifi:l'i;'{'j.,::i;*?i
l","iiu.,o'n" "'u""
ipii,':r,r:.:r:i'i:r;":;iitlffi:il::nlp;.'l*--"*:rlnrirxr;:
I'li illl;l,l,ii:i';:llf:",:'iill"
ru,
i,,nr * b'\ru'c'|n
uspltStlo ostv.rrttl'
'f
iI
ub,'ln 13
R
Prg!
i\t'
. NeLio'"oijrto 'rzellir
-=_-_-ry'z,tqini
vliji:d:ror;ti ljSi( tt
u ttn'iztnu
rrrivrq(rn
:il
N
izak udio prihoda od turizma u privrerii
.laiati udio prihoda od turizma u privredi
USK
o
USK
. Unapriiediti razviienost turistiake
Nerazvijena turistidka infrastruktura i
infrastrukture isi
Manjak inspekcijskog nadzora nad
post0yan.iem ugostiteljsko-turistidkih
o
Jaaati inspekcijski nadzor
nad
poslovanjem ugosriteljsko-turistiikih
.
Manjak strudnih kaclrova u tu.,rmu
fadati zapo3ljavanje st.uinih kadrouj u
3,4. Anolizo uvoza i izvoza
vanjskotrgovinski bilans usK, kao i F'BiH,
deficit kojeg uzrokuje veii rast uvoza od
izvoza Saldo vanjsko,trgwin-skog btlansi karakterizira
,"p."i"u:
ietiri godine varira oko 8e miliona KMI
Ptivreda USK u vaniskotrgovinskim
ot tiuno"tin" p giH:ma";rali ui..
u
uLYcsrvova o s z,92ol, u u kup-nom
,,"";,, ;;;; ;;;;,,i ,u , ,,rr"z u osrvarenom )iiiz. godini USK je
robnom izvozu.
1
,
Tubelq
19.
Robni izvoz i Itvoz nq
urn
200s
lzv oz
u Denoalu od
2ol )o
2010.
158-913 A7q
Uvoz
246.r07.010
.5aldo VTB
-87.193.L87
P0l{ri venost uyoza
_izvozom (W
201!.
2012.
784.232.883
195.9?2 7)q
1,92.982.000
260.726.143
)9,1tAo.r<.t
282.136.O00
-88.496.996
-89.154.000
68,89
68,40
64,57
70,66
I).r'ot:USK,
USK 30
,L::::ii:li.J'lli::,ili.''Y"^'pribliino
) r*:',i'ffi
::#il;t:;
800,6 izvozas potrrudja uSK
su
,fu
"[flsn];l;rj"iri[*iffi
,r^"^ili,i',.I1-_i _:l'".''"':'"":
Dictatnost
i
Yrsta proizvoda/usluga koje se
I
--.--.--l:,v r:RGO
|'U:
tt!.!4:!!!lo!4&\
oouu,u,o n"
rzyozttici rro
Naziv poduzeta
_!i.!4J!l!t!W!Jl!,_-
crjer:rtnosti
r i:.i:: "x" r**i
,,0 ,,;,",;;;"j,,ii:rll;[,i:fii::x"",Iffiffj]J;H:lilihj:i1i;!1"'J
'Iabclu Z0
i
;
Krrze, otezanog pristupa izvorima
Irn.rnciranja, te poteiJ<oia
u nar)tiii
por,ruijrr
iinire robe iz
izvoze
Ri
bil
r',-
tvo
Cotovi
Trgovina
llrcraclivlaka in(lustri ja
Pivo, vorla,
O
r.irlgin;r
)l
Proizvidnja elemenata od
last.masa
URI E - GP d-o.o.
0livctti
Kascte za i
Bukovi
ele
menti, Llssk:l
lzvor: IJSK, 2013.
1.
Pregled stania i kretania na
trtiitu roda
4,7. ZaPoslenost
jin';m j:xT"j"?":"T:'f *'l';il:"'&;:
mlnl
3li'""i?,'Hd5:; :l'. ";x:j
o!,'.':
StarosnaStrukturastanovnistvaUSKnijesebitnolniienjala.tokomposljednjihnekolikogodina.U
pad zaposlenosti
U 2012. godiniie u F BiH zatriliezen
'?
u 2012'
Broj zaposlerrih osoba u USK
3
t*lffi il?::h;;I;nt:::Ul,i?*n'lll;J'X':lllf':!::5'i:;
3,1i,'"":'11'# :"il'"Jii:",'.i,:.'i',"p";;;;;,i:;a19 'n";"t""1;:*";.U';m;::",1'!il:iil::
ls7% i" ie zna'|n' nize u
ni bio
,,J"ij."r,i" 3i 683 osohe
u
';;;;;
*m:#kl*{*'il*;:lllpllil:"ili"*tlli;ii';
'",'-:;';; ;;;;"- f l' .f':. z*',,";s"tjiffii*";t"'i,rii"i's-""novnistvr
PribliZno
41.5r)zo 5to je za
20 12' sod
i
ie
12olo
Gmliko,t 22' Itsporcdba stope
to:!:l: F BiH u 2072' sodi'ti
z"!"'t-::'::':'::t:":!*':l:i::l':t*: !? ul
"..--Stopa zaPoslenosti
,)
.ktivnog stanovniSWa
{r:)
r t\\ja' )01J
rlo odraz
i ,ltTavncttl sr"litortt' 'l
tl
rlrlt'tl;:t1:rrilItvrtlljil
,iiNll'rll)tt tlSI( ie izr.rtlcnl 200i] lli:tlille s
7.rIosl,,n(,sti i.'tl!lr'ivll(rlli
zaposlcnosti
za
lloi'ctartic
lrr)sll :r"riegiia
ptoqrLtrniritttjc
Ii:yor: lteLlerttlni zttvr zu
.
,,1r.1
1'otltt:zetnicl<ilt
'll(ti
52
i
cilje.rn definiranja provoilenja mjera kojima
nredutim Vlada USK ttrj dokument nile usvojila.
t:!\:'-t-!
::y!:broja
bi se poveiala zaposlenost na podrudju kantona,
zqposrenih i nezaposrenih osobo u rlsK u periodu
od 2009. tro 2013. gorline
50.000
45.000
40.000
35.000
30.000
25.000
!
20.000
zaposleni
!l Nezaposleni
15.000
10.000
)
5.000
0
2009
2070
207L
lzvot : Fcderulni zavod za stotistlklr,
Z0I3,
_!:::,"rn:
stopa zapostenosri USK u periodu
ocl 2009. do 2(
il,X,i[,lll,lfuil",:,iliAk**ir"\i" ii J[i;!3i'11;:oli'";:':,1i1'T?:"!i"'i:1"
:,:??
Podaci o zaposlenosti ne odr
,,'i,i",i'""#.,:'JJ,?:':.fli:rTiffi,il;:jjT'li ,l ?.b,1i. verik broj zaposrenih s
[H:: ;:',1 ;::t;;il,:T:it ;l ul;
fi :'iil"',l';" 1:1,:r"' J#: ;,;
potrruija ufr<
"i;,i,iilti:l;ilrl:ii
1ii,1l;i'llLliiJ$;:',llil?'I"#i';i;:i;;il'.'";ii:l[]'i,#'i:ii';il:'l#;ii
l'nrcjena broja
za
i,lhlill^13,1"';
poslc,nih Iica
;:t:'f,Xfrl"i"Ylii:li*ft,iiilihY'-it i;;Iljll1i':t:tl"*dena
ProcjeniLrie se rra se,,
jfl
iii:iiiiil*yni:rt:il,1iiill'ltl','jififr
l*#"^*n,rffiIl;:;{ll:
j,rlli:,1
,,,,i, ci.,o,,. eost'1i l,otr.er,a
:ii"u";"*;;;ilffi;illiilJ;::,1i""ill,fff,:[:HI;iliiHi:i:
i:lil,llilili,Y:X;,liiil?ll,i,,x',,?".ff;11,,,i,";;H.:,,1T1*ll;,:[:A;m:::ii*h:*,t
rtiililliiryi;ifff lii','.'j"gli"ru;*1",,1ll:";;:1l.l*ifl
,,,.Ilff ;;;irt*r;:
;;liill:)ll:,,i;;:;i,,i:1i,1:,i::;:'l,l;l;j;;;ll:i" ,iin i',10,,,," u vezi ,,ost,vrii,nj;r po,ia,aka o
I:
I)od rci Svjrfstc b,rrrk,r.
5J
6rofikon
z'1. Kretanie
stope zat)ostenosti F BiH i wK-u
w::lo: :L::o? :': 20::lodine
usK
-_F
ln''
t
, ,
BiH
- --
2009.
2010'
2O1J.
2012.
20l3
lzvor: Federolni zavod za stotistiku'
Y",ui"ii;,::'l',-?:l?,,Tili3:y'l:J,'.',:xl""i'"Ji"i':'l:ll'"iiffi"ti::;1T"'$:'?'ijl:'?5";''i;":
uprave (10,50%l
, ._:L., rrcr.rizr<trrnlieniie su osobe sa
zaposle'ih
broiu
ukupnom
u
Prema stepenu 'brezovauja'
J,Jf ri.i]:::Htli?f9il fil'uu*l'
ru:-;;
*f 'H,:'J,nilf l,;i*;:nl'::1;311"' *l''i if-iij}t' *#il,"fl';-:i:;f
*':
r:rlt-[:;;l llt*lr$xu;
lt,;:" mn lru Prott
l:,"'.*xjdtfl."lli:'ilf#lifi
el(ononlisti [oko
25>%)'
iiiv'l
i iipr,i,"i.ani pra!'nici [12%J'
)
54
Crolikon 25, Zaposleni po stepenu struenog obrozovanjo u llSK u marnr 2O12. godine
KV
rry
1.404
ifl
,-
10,50k
2,2./"
"r,
=.=_NS
)
;:;
Izvor: IISK,2013.
Iznos prosjeine neto plate na podruiiu usK je u periodu od 2008. do 2013. godine porastao za 5ol0.
Prosjedna neto plata na podrudju usK u 2012. godini iznosila ie 77s,84 Kl',|!;to je za 6,so/o manje od
prosjetne neto plate na nivou F BiH (829,92KM). prosjeina neto plata u usK manja je za vise od s0
lrotroirike kolpe za ictvcroilanu porodicu koja je u F BiH 2012. godine iznosila oko 1770 I(M.
Najviie prosjein€ neto plate u 2072. godini ostvarene su u djelatnostinla proizyodnje i
snrbclijcvanja clektriinom cnergijom, plinom i vodom (1.152KM), drlavne uprave i oclbrane i
obveznog socijahlog osiguranja (1.123 KM), te zdravstvenog isocijalnog rada [1.023 KM].
Najniia prosjeina neto plata u 2012. godini zabiljezena je u sektoru ugostiteljstva (428 I(M),
!lr:rdc! inarstva (,t38 l(M), i tlgovine i popravka nrotornih vozila (S0Z KMJ.
96
55
Gralikon 26, Iznos prosietne neto plate u
USK
po dielatnosti'no u 2012' godini
1600
1400
1200
1000
800
600
400
i
t
200
Klvl
0
...s ""9 J ..t*.."c
o,ot ..*"
."e'^1,."
a".D J
,
cl.-
"s"
ooo .u$
a._"
Izvor: U5K,2013.
)
1.2. Nezaposlenost
i jedan ocl glavnih razloga emigracijskih
kao i na podrut.itl iitave B-il{' rapidno
u
USK,
se
osoba
tokova stanovniswa. tsroj nezaposienih
periotlu
od 2009. godine do 2013. godine,
godini,
U
1<rize u 2009.
pou"fiu"o o4 pojave
"konom,,^kl
i kantonalnom nivou'
federalnom
te
zabiljeZen je porast registriralle nezaposlenosti na nivou BiH,
Nezaposlenost je jedan od najveiih problema privrede uSK
Grofikon2T.KretanjeregistriranenezoposlenostinapodnttjultsKuperioduotl2009'do2013'godine
I
USK
')
200?.
2010.
2011.
)o!2.
l.!t,t)t: Fe,let.oltli z,qvtxl ,,.u st,rtijtikt! IliH,l'ljeic '\linistaro Bosne i llcrcegat'ine, Direlciju zu ekonom:;iio
plaIirut1je, 2013.
je Lrdi'r llSl( tt
nezaposlenilt Os()ttr ri;r poii|riiju IJSK je 2012. gotline izttosirt 4'1.73'! iimc
l| u broju
ti,ll
otlttostro
ukupnom'hroj'r rr,gistrir.:rnilt ucz,rposlutiih os,;br u I" llill bio 11,7')6,
rr llsl{ tl
os''i"r
r-cgistriranilr riezap,,rle..iir osol;r rr iiill. Iiajvei'i Lrtlio u ttkttpnottt brojtt nezaposlenih
ztii2. godini zabill;ir:n je rppiiu.rrn:r 0.rzirr [Z:3,0i]()6), Ilihai [22, t6%) i Velika l(latluia (17,5:'h).Za
13r.oj
56
vorlenje evidencije broja nezaposlenih osoba na podruiiu USK nije uspostavljen
adekvatan
nformaci.iski sistetn.
i
Gralikon 28, Udio nezaposlenih !ica u opiinama llSK u 2O12. godini
f, Bihae
9,74%
I
B.Krupa
:':
B.Petrova€
r
Buiim
r Cazin
.t Kljua
)
S.Most
r
lzvor: Unsko- sanki kanton
u
V.Kladuia
brojkamo, Federelni zavod za statistiku,2013.
GroJikon 29, Omjer nezaposlenih Zeno
i
mulkaraca po opeinama u llsK
r2ao0
l
10000
8000
60cr0
4000
)
r f./uikarci
I Zene
200c
0
\c _$ ^c .^\
s! Qo'
..f -
.o
9S- ors ..o\" o,of gru
ls'
irj- ^,gt3'
,:tr,/: /irrrftir-
Sr(rlln
liljli
rdrsi ln
rcgistririllc
tt)nri !tt-trjl..nM, l:,:tL:t.olni 1a\,ad,:ustetistiliu.20i2.
r.t(-:zal{)slonosti u II5l( u 2012. gorlini je hila 5U,59l0,
t(r Jc prcnlil t0m pokazatelju
lra v0tiei.ern lnjestu svih
kantonr u slstavrr
F Bi[{.
5/
Gr(llkon 30, llsporedba stope nezaposlenosti u kantonima
F
BiH u 2012' godini
70
60
50
40
nezaposlenosti
l%)
-Stopa
Izvor: Fecleralni zovod za prograniranje razvoia,2013'
Prernaobrazovnojstruktulinezaposlenihosoba,najveiirrdioiininiskoobrazovanaradnitsnaga
broju nezaposlenih osoba ufestvujue s oko
fkvalihcirani i nekvalificirani toJ'iitil, toi" u ukupnom
i kro.ia'i
kvatiriciranitr raclni-ka donriniraju prodavati, atrtomehani'ari
ttok naiveii udio nezaposlenih
(2896 rrkLrpnog bro;a nezapr-rsten"' nitLu oU'"'ounne radne snagel'
(4% t'kupno n"ioposlene nisko obrazovane radne
nt luklrlitlciranih rltlnil<o iinu 'ia"ti i tesali
sna[]ej.
4,78% ukupno nezaposlenih osoba na podruiju
visokoobrazovano nezaposleno stanovniStvo rini
F BiH (oko
utliela u r'rl<rtpno nezaposlenim osobama na nivou
USI(, lto ie znatno rllrnje ol'r n;ittout'g
nczaposlcnih osoba dominiraju diplotnirani
1U%). U kvalifikacionoi strukturi viiokoobrazovanih
idiplornirani pravnici (14%). Postoji potrcba
ckonornisti (26glol, proteson ..11,'ri'.,iii.")". [20gzo)
trziita radr'
vi:;t'kr-xrb razovnih institircila s potrcbamrl
i;;;.';ilk,*inezaposlenih
"rii",ii"rtt,"'pt"grrrna
,)
58
Grqlikon 31' Rvolilikacio q stn&tura nezaposlenih rica no podrutju usK u arrgr$tu
2013, godine
5000
r-
---*----
4500
3500
r
r
S.Krupa
3000
.a
B.Petrovac
2500
r
Euiim
4000
2000
'r
1500
')
1000
500
Cazin
{
Kljua
|
5.Most
i V.Kladuia
0
Iztor:
Sihai
vss vss sss Nss vKV
JU
Slutba za zapo!ljovsnje IJSK 2013.
Nt'zeposlene osobe u USK su ra:,^poredene pocl.jednako
po svim starosnim grupama. Oko 30%
ukupnog broja svjh nezaposlenih pripada starosnoj g*pi
ir_.Ou 20 i 29 godina, a najmanje je
nczaposlcnih u dobi izrnedu ts i tg, te'SS i vise goAinajok';
iiVol.
Grolikon .?2. Stqrosno saruktura
| '-,*_..__-'.'.,.
/i1rrr/rJ
\
_nezaposlenih
podruiju
tlSK za
juli
2013. godine
.
ril
lrooo;.
I
i
L,||rvssi
,2500,
tuoo
osoba na
j
j
,l
15C0:
;
I
1---i
r',1
'-l,.ti.-.
,ooo -j-- ]::
r.-l
ii_
I
,'
rNsS
r'Ii,, j;. ;; ;l ;l
I ;i,'
'oc, ''iirl'',1:
".,
' i'ji '.{Li,t'..1i;jifiii ,:,-,
t5
:
19 20,2.1 25 29 30-34 35-39 .10,44 15 49
50_54
lz,.nr: lll::/t!:tbd
^!
2:ttje!ljuvouje
llSK,
i
55,59 60i
Z0l J.
59
NezaposlenostnapodruljuUSKilnaobi}jeZjastrukturnenez-aposlenosti,jersejavljakaoposliedica
u skladu
Slednje struine Skole ne obrazuju kadrove
neuskladenosti ponude i potraznl" raan"snage'
savremenih
ni.ie dovoljno educirana za koriitenje
je
s potrebama trzista rada. ,"r,"iii"'rla"" ,""ga
na podruiie USK u svim sektorima' Prisutna
tehnolosija zbog iega je
Postoji
"t.2"";;;;;;;;it pa"rig"r"
izostaju p'og'"nli strutne prakse za trienike
nedovoljna saradnja Skola i privrednika'
kao i
fro,l su potrebni na triiStu rada USK'
potreba izrade analize o,,,t't"i;;;;;'l;;-t;tr"t;;t'
potreba jatanja saradnje s poslodavclma'
triiihl rada izmedu poslodavaca i
jU SluZba za zapoSljavanje USK ima ulogu posredovanja na
provole
zapoSljavania na podr'iitt ' USK se
;k;il"
Program;'
]otititt*
osoba.
.
nezaposlcnih
r"aj i socijalne'politike, Fetleralnog zttvoda za zaposlJavanle
oosredswom Federalnog rn,n,*"rr*"
#i
!;;;;
oio*r.,nt
u
;'s!p i,7'1$; ;!'"
p" sri
"".i" li
:*ll':J;:fili:.ffi
Y
proizvodn
prekv.rlifi l<aeiie llekvalillcir;rrlih lica za
neilovolinirn
,tr,it .. jU SIuiba za r"poif ;"u*j"'UiX-r".p"f "2"
H'i -L:::""Hl:
visok
financi.iskiin sredstvima, te ima
.)
Sarar
:*ijti:t*K::*i13:,ff#1",',1'j:fff#fil:1ffi*;;ffin:"f:'?::','"Xffiffi','"":":
tredovoljni'
t'i' n"t"ttlt[i' ft"Ji""tfti i tehnitki kapaeitcti
z.avorfi zazapoiljavanie
programe profesionalne
"'
instituciia i" u'po'i'utj"nt kroz
SluZba za zapolljavanje USf< i of"ttounin
oriientacije i kariiernos savjetJ"""'ii" 'i''i'iil' ";ffiit:^'i:11',11,'J*:'"#::ii:''i?:i'i:,li].l]:i:'$i
odgovarajuee rez
ir.i""rruiu u eihaiu. saradnja nije dala
ttiiit" to,f" i upisnih politika obrazovnih ustanova'
UsklopuIUSluZbazazapoSliavanjeUSK-BihatdjelujeCentarzastruinoosposobljavanjeiedukaciiu
podrudju F BiH'
osoba kao prvi takav centar na
"*"piJ."rft
s obzirom na
Vecinanezaposlenihiekarraposaoznatno<luZeodjednegodine5toupuCujenatodajenapodru.ju
;;il';,;;;; ;;";g
*i:tf,ffif::liltnl,i;*n:Uft"f:*:ll
na z'lPoslellle'
d
"'"0"
uiinu iekartja
bez radnog iskustva'
teze zaposliivih gruna InDr. mlatli
utlio
raste
nezaposlenili
dodatnih oblika
u stnlkturi
i"tl1'te, tit"". trtol'ttri" razvijenosti
s
radnici)
nekvalificirani
'"iil""'tt'ii''
kr-jri'i'f
oblazovania i prekvarifikacija
"*t"riri""r'"::"tlT{'lltur;iJ,i;
jt
nll.r(lih ns()ba (15-2'! godine)'
i Zavod za
lt:.lii;;h
li'i"t,;tl,'li,"jlil::ii
,r"rrp"ri".rt,i
":n"
"r"i" 0r""",'ir'"der:rln
p,,,*i"",, p"1i.""i, t:*,1-"lljl',l,liL,."i:ll:|i:"::lX;1;11il';li:;;,;-,,;;
i,;kusrvr (prognrn'r00-),
je u
.
;il]nilil:ll:',t;:,,YJ::[.t,;;;'zi",,,,i,ta,ri
t't;t?;t;;*;;;o-iii
tuloieno 705.158,65 KM i
tih piogramir zaposleue 254 os0bL''
2011. godini u l.nlt-'; su posr"tlstvollr
tr\p()sriv. srtrttlnir' l{l rilrrTbc'i'"1":]l:'.'-'l]]i',,'::lJl;::llJ
rl
1r'i'rL'rnijc
1t,t3;j5:l;il
poau,"tniro, pnuiatnik:r i Ro,n3
iztrv
otor'" 'fd j;3Oqb trranje stetlstava
lf|'"tilil"il:,)'i)'iii
le, u saradnli
;;,j:,j:';;;;;";"; ,,r,,'l::
I.:1,illl,,J,,liii,llll,iJ,,i'jlril:liil:;;;;;uii;.u.n1o *u'3k
(l(r\ttlpnill
liojoi je
u
isi
za\,
inthrslliii
t"tln"
lrrojjr:ltlla
r',"i"jt,l,rt"
i';,.'
Irotl'rtak'r '
t'L'l'r ,lr
'Ir"g"
s ' r,iirt,r ma us K, r'r p'|
'''""tuuit'tnf':
""t i':;;;.'i;
i'lraJiri plir^ inlbrnrirrniii i c(lue irania
t'
r
.';i';;;,;;;.;ii;i;t
50
)
4,3, Penzioneri
Ukupan broj penzionera krajem 2012. godine je na pod.udju uSK iznosio zo.7 69 ili 7,2o/o ukupnog
broja stanovnika uSK. udio broja penzionera na potlruilu USK u ukupnom broju penzionera na
podru'ju.F BiH je u 2012. godini bi,o,6JS% Na,iveti broj penzionera, odnosno
37,8% nlrnovog
r.rkupnog broja, Zivi u Bihaiu, Cazinu (15,23%) i Veiitol ftajuii (lZ,SBo/o).
Budzetska_izdvajanja za isprate, p-enzija se smanjujrr.rJ 201z.godini je
ukupno za penzije iz butrieta
USK isplateno 6'787.929,23 KM iri 0,17% runj" nugo 2oit. goiine.
ti zotz.'goaini p u usK
isplateno 5,57% svih penzija
rlaos pioslei"ne penziJe se smanjuje. u 2012. godini je
.u l^aj{.
prosjeina penzi.ia u USK iznosira
325,s4 KM Eio ie 7,a3oio manje nego u 2011. godini. prosjeina
"u
vi>*a je od prosjeka F BjH (372,2r KM u 2012.). prema
visti penzile, 2 012. godini se
f :'lril.1
43,240lo ".usK
ukupno isplaienih penzija odnosilo na starosne p"t riiu, zz,z+vo
ispraieno za
invij,trt.,
ie
34,521h za poror.liine penzije.
Tebelo 21.
u vezi
trii|ta
"
rado
3
Razvojne potrebe
USK.,ima najniZu stopu zaposlenosti i
narvlsu stopu nezaposlenosti od svih
. Intcnzivirati mjere aktivne
zaposljavanja (programi,
I<anto na u F BiH
pf
Nije
.
usvojcna strategija z,a ,iaianle
.
politike zapoSljavanja na nivou USK
Prcklapa
n.je
nadleZnosti
nekoordinirarra saradnja
n.r crnr)" i U
povezivanje, saratlniu i
ruskladenost programa o brazovnih
institucija s potrebama trZiita rada
Itltenzivirati i provoditi mlcre jeiar:1a
saradn;e izmedu federalnog i
i
izmedu
krntonJlnog zavoda za zapolljavrirrje
inostrnnstvu
.
Nerlov,)ljr)i kip.rciteti (teh,)iaki, li,rdski,
lirr;rrrcijslii) i s.rr;rrinj,r iznrerlrr opiiirskih
slu2l:i za zrpoi-ljavanje i ;U SiLZbe za
1-.p91!ru,rqje t.rst(
o
ctir.rvoljna
::],t:,";'lli"
s;rrarlnj;r
sluZbi
osposobljenost
rr
za
stru ane
inrlu-striji u prirnjeni novih
{.rspostaviti
i provoditi
progranle za
vjeirina
J1cln.,9 r(ornpetencija, i
n iskoobrazovane radne
fadati kapacitete kantonalne i opiinskih
sluZbi za zapoiljavanje i unaprijcditi
njihovu saradnju
Jnt'lti s.rradrrju slrribi z;t zapo$javanje
i obrazovn og i privrerlnog
"t.
N r:tlovoljrt r
r'trllic sntge
tellnolo
u
svrhu transpa ren tn og vodenja evidencije
o uro;rr n ezaposlenih/zaposlenih
Visok udio trjskoobrazovane radne snaF
u ul<upnom broju nezaposlenih osoba
ll
i usvajanja
kantonalne strategiie za ,ialan.ie poiitike
Jliati
licJer;rlnoq i kantonalnog zavotla za
z.rpoiljavanjt, rr vodenju evidencile o
nczapo.sler']()sti i r.adnoj snazi zaposlenoj
.
Dovr5iti proces izrade
avanra na podruc=iu USK
Pojava strukturne nezaposlenosti kao
posljedica ncrrsldadenosti progranra
obrazovnih institucija i potreba trzista
.
anovi, strategije za
politike
po ticrji,
jaianje
oDrazovnog i 1.lrivr.trlnog sektora
.
R.lzviti i l)r.ovoditi progranre obrrlie i
osposobljavilnja slntfne ra(ine snitgd u
I ndustriii
.
Visok udio mladih
u
ukupnom broitt
.
poticanie
samozapoSljavania mladih nezaPoslenih
nezaposlenih osoba u USK
.
lzraZenadugoroinanezaposlenost
i Programa za
zapoiliavan.ia i
Izraditi priiedlog nrjera
.
osoba
poticati programe za jatanie
zaPoiljivosti
kompetencla i
osob:
nezaposlenih
n""uiloti
i
Dnitvene djelatnosti
5,
5.7, Obrazovatle
USK su Zakonom o
u naclleinosti entiteta' odnosno kantona' U
U BiH le vodenje obrazovne politike
i natlleino-st u oblasti predSkolskog i osnovnog
'ot"tttt'
frava
lokalnoi samouproui p."n"s"n"
jedinice lokalne samouprave' U praksi su naiveca
xonto'i"l"n"n;';i;;";"
o(lgoja i obrazovrni",
'; federalnon nivou' a izrnedu kantona postolr
ovlaitenja upravljanja .,0"'""^i,n" titi;;;;;
kojim se regulira pruZanie obrazovania'
neuskladenost zakonoduvnog okviia,
o:novno i
obrazovanja su Agencija za pretlskolsko"
()brazovanla'
Institucije za pracenje i kontrolu kvalitete
inrp"f..iitki riadzor osisurava Mirlistarstvo
sretlnie obrazovanle, p"a"goSt i"riuo,ii, "
nauke,kultureisporta.Potrebnojeullaprjedcnjesisterna,vrednoianiainorrnikv.rliteteLrikolstvu.
rrz' minimalnu zastupljenost
se fin'ncira iz kantonalnos btrdieia
ugtau'io;
UsX
u
za
sistetn
Obrazovtti
iz ka'tonalnoi butlzeta su poveiana i tdvaiania10%
o;;;;.';;;l;"fi'ancirania.
izvora
priblizno
ostalih
u 2011' godini 13 za te suttre iidvoleno visolioikolsko
pred.kolsko i osnovnolkolsko
i
j
srednlosl<olsko
";;"?;i;
su ir,lvaia,ija za
vise sredstava ncgt_r 200g. guai"". ri""i",""no smanjena ,o zi:t e"^' u toku je izrada kantonalne
20;;:'l; ioiz.guaine
obrazovanje u periodu
".t
Strategiie odgoja i obrazovanla'
5.
1.7. Predikolski od11oi
ali
neki oblik predikolsl<og-odgoja'
Bitl nalerZe tla predikolska dj:t" tt-"^t:iY,l.::1lati
tlpravljanie
zbog neoclgovar"luf" "ttonttt"' tegulative
provodl
UStine
llivou
na
u.potpunostl
tai se program
outoit"nj" irad .pravljanje'r nisu.
sistcnronl predSkolskog "ag"'ir'","'' "i"2""o,"i"? bua;"t" u ir.nairior.ki ocfgoi stagniraju' iako broi
iz karrtouelnog
rc*eIena na lokalni uiuo. u,"g0,.t1.
Z.rl<on na nivou
ru
ir
1;isane
vltiike
tlieec l'aste'
vrticinra i 140 u
NapotlrtrijtrUSl(rediTiavnilri4privatnepredlkolskeustallove.U(koIskoigodini201l./2012.u
rOSS ttjut" ?')i+ u irvrtitn dietlirn
i't"'p"o
f
ir"
i"'t'ftfi"lt"'
go(lrrt.
n."J!kolrl.e ust;lrovu
fr"nti.uir"no rrtste tttt;rzrd nckoliko
irii'atninrl.Ilroj ,f1"." u pr"Aii.li'rli,.'-.i"",1",'"ttt
62
)
GroJikon 33. Kretanje broja djece
godine
u
javnim ustonovamo predikolskog odgoja
u
periodu od 2008, do 2012.
940
930
920
910
900
890
880
870
860
850
20o9/t0
2A08/09
,}
2O7A/[
2017/12
Izvor: USK, 2013.
lJstanove predskorskog o(rgoia obuhvat.aju. djedie vrtiie,
koji posto.ie u svim opr.inama usr( osrm u
opc'ini Buzirn. Broj djece upisane u predskorske irstanove
;"ri;,
,ii ;;;i'zliusrunitr
se ne poveiava (96 zaposrenih, od dega B1 u javnim djeijim
vrtiiima
i
rs
i,- p.i"",'r,r"',j. u
r'rst.novama predir<olskog odgoja postoji rnanjak struc'nog
kadra za r.igu o-ai".i'r'ioset ni,n
potrebarna.
na'podrudju usK
5,
1.
2,
O snovnoJko I
sko obrazova nj e
osnovno obrazovanje u usK je obavezno za svu
cljecu uzrasta od 6- 15 godina. u osnovnirn ikorar.a
i p.og.orn, .|"aon ," rismogoctisnje i jedan za devL,togodisnje
osrrovnoikorsko orrraz'vanje. Ukupan biol .rnounostotrkrti
ustanova na poclruiju usK je 48
javnih i privatna). u okviru javnih osnovnih jkora
[47
ai.,iur" rao p"a.rriili..i
na podruiju usK pro'ode se crva prana
i
!
|r.linJi, sr.orrr.,
objekti su dotrajali, ier su izgradeni prie trirleset
i
iriSJ guu,nr, re ne rspunjavaju potrebpe
srandarde, niri raspolaZu ,joioli,.,o,r, op..*oni-pniru,
rnl()rmariake opreme, bibiioteka i
l:llllr:i.
,., lrr"il"je nasta'e djeci-s posebnim potrebarna.' tvt'.ogi'r
Skolama n"i".rioi,,-i ,j,ur,rf,u
ll:1i_"-1
Skole u BLrzitnu iBosanil<oi Krupi gttje su
u roku pr.iprenre za izgrarrnju
;#,'.[.'li,f:.:::,.su
6l
Grolikon 34, Kretanie brcia diece tt iavnim osnovnim ikolomo
u
periodu od 20oB' do 20l2 godtne
32000
31000
29000
28000
27000
26000
25000
2008,/09
2A09/
ro
2070/
l7
,'J
zorl/12
Izvor: USK,201-t.
je pristrtno
Brojuienikaupisanihuosnovnelkolepratismanjenie^nataliteta,tejeuperioduiznrr-'du2008.i
na 27.193 r.ljece. u ruralnim clilelovirna
2012. godine smanjen ,^ tt,iii -'"J s5.i.ss
rirr.og nataliteta i iseljavania stano-vnistva'
kontinuirano smanjenje u-i" ,,i""ir.;, ei" ielosr;eal.o
la zooe a'izors cgdii" :n'll'l::-za.ef,.7o/o' Pa
Broi uienika u podrutnirn ,*"#;^;;;;;iJJu
studenata upisanih Ita
lstovrerneno,,lt-,:.rn"nj'o ibroi
kapaciteti tih Skola osta,u nepopunJctri'
6'820/o'
upisanih u s rednje Skole porastao za
fakultete, i to za 9,1 1%, dok je lirriuicnika
su neadekvatno provodenje devetogodiSltjeg
l(ljueni problemi u osnovnoSkolskotn obrazovaltjLt za ohrazovni sisiem i nepr'voclenje sistema
t"attuva
broi
sisterna obrazov"nlo, 'ot";"* iin""tiittii
p"a"gos*ini Inetodama rad; Postoji velik
t,l
nastavnika
Skole
rrsavrl'vanj;r
'*l;;;';;";"munin'
koji su plrzni' a istovremeno su gnrdske ikole
5l<olskih objekata tI ruralnirn sredinama'
Osnovne
djece
g'up"
prekapacitirane. Sistenr <-rbrazovllnja Ire zastupa 'nuunp'^uno 'ut flziikih ogranitenjr
pit-t:!1i]t'
[zbog
sa posebnirn
grupe
'pristupa
nedovolino su priprernljenc za diecu
tr razvojtr' za manjir)ske
tl)etrlr1-str.11lblemima
sa
i
aii
poscbnirn
jeci
sa
t,otreUa'n"l'
d
'o ".ti t.i or su
tljeceizaf.]clsaposebnotatcnti.ann,,.,tljecon].Nilsta\,tlicijoiuvijeknisudovoljno.osposo'oljeniza
izostale parrnerstvo roditelia,
i;ko,r,,r,
p"ili;^'dj";;.
intrivirrualnih
uvaiavunje
s'kc.rle'
netlovol jnrt ul<ljudetri u aktivnosti
5.
1.3. Srcdnjoikolsko obrazovrtrtle
lcligijske
urnjetlliike.i
na podnrr-'irr USI( s-tr r:pfe ijinln;lzije,
lJstanove srrrrlnjoil<olskog ''rnzovanj;r
t"'t'rogranti obrazovania otlraslih'
i
skole, ietverogodir',tjt'
'"it'"rixoi"'
't"c"l|t:'ittni""""gtili<"i"
ff'll'illl:::::'x3
Hlll',i:,i1l,'.ili;"::":l;;ll'l:li,*linjt,l,ll':l*;Xil;;llj:lil.JJll::
je os[iv'ii sl.Llpitilla
u 1151t,;rl]rr Jr) :r'cLlnjih skola kolinra
l ll|vatsl<;r,
i'
,t<,
slovcnij"r I nur,r,lui.':1,"n,,,no
t vicl si('l skol l'
i",ln , I'tir'.rln I gillirrrTil'r i it'tln
64
)
Gralikon 35, Kretanje broja djece u javnim srednjim skola,no
u
periodu od 2000, do 207g. godine
14.000
12.000
10.000
8.000
6.000
4.000
2.000
0
2008/09 2009/1.0 20LO/r7 2OLr/L2 2Or2/73
]
Izvor: USK, Fcrleralni zuvotl za programrronle razvojo,2013,
u Skolskoj gotlini 20r2./L3. u srednje !ftole upisano
ie 12.734 udenika Sto je 16,7yl/oviie o(l broja
uienika u 2o^0-8. godirre, iirne je zaustavrjen kontinuirani
p"Juro;u udenika upisanih u srednje skore
koji traje od 2004. godine.
u strukturi zvanja izanimanja srednjoikoraca gotovo
retvrtina ih upisuje gimnaziie, sto,ie rnari ucrio
tt odnosu na evropski pro.s.iek'.u dewerogodisnje
tehnidke isrodne ikole upisu.je se 45yo uienika,
a
u,trogodi.nje srruine ikole
2S%o udenika. NalviSe ufenita obrazuje
se
za
ma.instvo
i
obradu metala. U ikorskoj got,ni 2012./73.u
sist"rn,
"piyi:: :\:
sre,inlih ikora zaposrenol"'e88
""ri";;,rk.
v,eiina srednlih ll<ola izgradena
ie priie trjdesetak godina.
su
olrnovljeni veiinonr uz pomoi donaci;a. od infrastnrkiurnih objekti ko;i su u ratu
^zrLrieni i
zahvata nagralenaj" fot."l"',,r"au
program. e'ne'rgetslie uiinkovirosti, ," nrifu,:ouon.lu
pristupa osobama sa posebnim
il"J.:rri;]f
Yezatto uz
I
o'renru probrenr je nervalitetne i neaovorjne oprcrne (posebno
r<ompjuteraJ, te nlanjka
prostorJ za izvotlenje nastave.
ReFo'ma src.njoikolskog orrraz.vanja,je.zaporeta,
no njezin
srcdstavil za orr.zova'je. prioritet vi.ae i-lsx je prnvo,teu;etok usporava rnanjak financijskih
cjerokupne .urornru oir,.,ruunog
siste.la u :;l<ladu s- p,treb;rnra tr'iista rada. Znarajan'iskorak
je donoienle Zakona o uirr.,-uu"u1,
odt-aslih (20i3 ) s ciljenr orrtoguiavania progranra
p."r*riin'r.".'r", poticanja vlastitih poduzetniil(ih
pr'ojcl(rta i sarnoz:rpoiljav;r'ja. U srerrnlim.itur.ro
ni* ,,rl.,rilrleni i ne'prov",i.,. pl"*."ri
ol;razov.rrrje crlrasrih. u ncrioriiio sretrnjih ikora
se rrleronrii'o-provotre pr-ogranri poduzetniltva.
^
OJ
Teh
niike isrodne ikole
Strutne i strukovne lkole
lzvor: Federol i zuvod zu statistiku,2A
5,
L2'
1.4, Vi sokoSkol sko obra zova ni e
VisokoSkolsl<oobrazovanjeseodlggT.gotlineprovodi'naUniverzitetuuBjhaiuuiijenrsastavuse
pedago!ki Pravni i rehniik' li\:]:::'::'u't"u"
nalaze Ekonomski, Biotehnidtl, ieil'ag"iiilti'"ltLi
trglavnom
rtr"nii broi stahlih predavada, pa rlastavu
zdravstvena Skola. Na Uniuurrrtuiu'iJ rrfo.t.o
u Bihatu ie u
i"tufiut"' Broi upisanih studen;ta na Univerzitetu nego
provode vaniski saradnici
5'7vo stuclenata manje
"lt;;i;
koje je
oDatianju, pa je u al<adem'u";";;i;;;il:729-?,.1p':1":. iriterijima za akreditaci)u 'godinu
obrazovanja
visokoSkotst<igraniie. Pruzanje
'n:niy" -::.T kvalitete BiH' medutim niti iedan
obrazovanja.i osigurania
uspostavila Agencl)a,o 'n'uo;"ii'okog
regulative na nivou Biil' F 8iH
neuskladen"
poltupak akrerlitacije u BiH nlie zauti;n zbog
'uttii'tt"
i kantona.
Cralikon 36.Kretattje
broia studenatd nu iavnint lokultetima
goditrc
u periodu od 2008' do 2072'
5200
5100
-'-----\'"- \-
5000
'--
4900
'\.r
4S00
)
4700
4600
4500
.1400
4300
4ICa
4ic0
2CC5/10'l
l,..',)r'
2009,i
l0
2
Llllrl
tlLt/i2
L!SK
66
Od 2006. godini u Bosansko.j Krupi posluje iprivatna visokoikolska ustanova Koledi za industrijski i
poslovni nrenadZrnent. Na koledZu za industrijski i poslovni menadZment u Bosanskoj Knrpi je u
akademskoj godi ni 2071,./2012 bilo ukupno upisano 130 studenata.
Studentski dorn na podruc'ju USK nije izgraden, a ne posto.ii niti studentska menza.
Kantonalno lllinistarstvo obrazovan.ia, nauke, kulture i sporta dodieljuje stipendije redovnirn
studentima dodiplornskog studija s podrudja USK. Godisnje se iz kantonalnog budzeta izdvaja
150.000 KM za stipendiranje 150 studenata. Stipendiranje uienika osnovnih i srednjih ikola s
podrui.ia USK se ne provotli.
Tdbela 23. Broj upisanih sdrdenata tto fakultete Urtverziteta
011. i 2011./2012.
Bihaiu
dkademskitn godinonta
201
Upisani studenti 2010. l
20ll.
UDisani studenti ZOll. /20 12.
0d toea redovni
Od tosa redovni
kuDno
zene
kupn
o
zene
227
832
257
756
234
547
385
797
516
546
362
377
4?7
242
570
364
392
260
447
226
447
2?.6
490
255
490
255
1.t66
886
892
686
967
727
756
563
675
477
327
208
557
41,1)
310
210
213
70
77
37
.r.732
2.796
3.498
U
3
Ukupno
zene
Tehnidki
820
Ekonomski
kuDno
Lene
2,13
741
807
507
Pravni
604
Biotelrnir:ki
Pedasoiki
U
U
Visoka
zdravstvena
ikola
lslantski
peclagoSl<i
fa ku
U
ltct
102
I(upno
Univerzitet
ll ihaar
,1..158
2.63r
3.3
23
r.93 0
Izvor: Faderoltti z<tvod za stqtistiku,2012.
I(arrtonalni Zal<on o naufno-istraZivitkom raclu je u proceduri donoienja. U visokoobrazovttinr
ustillovanra postoji nedostatak prostora za izvorlenje nastave, pa se koriste prostorijc vojnih
rrl;jel<;rta. Potrebno je osigurirti financijska sretlstva za izgra(lnju (lodatnog prostora zl izvodenje
rrastave. iVogutnrlst koriitenja financijskih sre(lstava iz drugih izvora osirn kantonalnog bLrLlZetr
onernr-rilrrIuju ncrijesieni iutovinsko-pravni otittosi.
6/
'f-,.Dt^ 2t Pntrnini
nrahlpni
I
It
Razvojne potrebe
Razvoini problenti
Obnoviti obiekte odgoino-obrazovnih
ustanovn i trsmjeriti ullganja u
poboljianje niihove oprenrlienosti za
Dotrajalost objekata otlgoino-obrazovnih
institucija i manjak opreme za kvalitetno
izvodenje nastave
izvoclenje nastave (laboratoriii,
kornpjuteri, biblioteke, sPortske
dvontnel
.
Nesrazmjer bro.ia
i
optereien.ia
. Razraditi plan racionalizacije
i
prenamjene podminih Skola (spaja n.ie,
koristenje prostora za druge svrhe] i
rastereienia qradskih Skola
podruinih ikola u ruralnim st'edinama
USK i gradskih s'kola
.
i nedovoljna
poboljianje kvalitete
ulaganja
Neefikasna
u
.
obrazovnog
Usrnieriti sredstva iz budZeta USK za
jaianje kvalitete obrazovnog sistema
slstema
.
Obrazovni prograrni nisu usklaclerti
s
o
Izraditi prijedlog mjera za Lrskladivanje
obrazovnih progranta
potrebama trziSta rada
,J
s
potrebama
trziSta Iada
.
.
.
Diskriminatoran pristup
obrazovnih usluga djeci
u
s
pruzanju
posebnirtr
potrebama, nrarginalnim grupama djece
i poscbno talentiranoi djeci
. Jaiati
u
pruzanju
obrazovnih usluga s obzirom na posebne
potrebe djece, talentiranost i pripadnost
marqinalnim grupama
Neprovodenje progranra za usavrsavanje
i unaprjerlenje lio mpetenciia i vjeStina
nastavnog I<atlra
Razviti i provoditi programe za
' usavri:rvanje
i jadanje kompetencija i
Nedovoljn;r ukljuienost roditelja u
ol)likovanje i provodenje odgojno-
. Ukljuiiti roditelje u oblikovanje i
provodenj
oclgojno-obrazovnih
vitlitina nastavnog kadra
programa
obrazovnih progrxma
.
ravnopravnost
l\larrjak plogranra za doSkolovanje
prekvalifikeciju odraslih osoba
i
.
Razraditi i poticati provodenje programa
zd doikolovanje i p rekvalilik;rciju
odraslih clsoba i progralna za
i
cjuloZivotn0 uicnje
cieloii,/otno obrazovanie
'
Nije usvojerl irrrrttonaltri Zakon o nattinc.ristraZivili:lio nl r'x(ir.l
' Iseljavrnje sln rlio'/ no
_ t.'ltIk.t
o
I
tt |lt,';ll-:!llLl
spccijalizirrnih
.,)____
Neoi logov,r r-;rjrii'i sistcm ! redn.)v.lnj.r
(.il<r'cilitaci;c) visol<oiliolsliilt lrstil jlol'a
'
I
,_
.
tJovr(iti izradu
Zal<o n,t o
i
usvajanje liirltoualnog
nauino- istraZivaikorn ratlu
Izrarliti i provoditi urjere za z;rtlrZavanje
5tntkovnrl specijlizirrnih kldlov;r u USK
llspostaviti jlsan i trJnsparentan sistem
lifiterija za lkreditaciju visoltoil<olskih
rrstanova s ciljern jJianj,r l(valitete
vi.sokoo
b
razovnoE sis^terla
68
i)
Preklapanje i neuskladenost zakonske
regulative u sektoru obrazovania izmedu
federalnog i kantonalnog nivou
upravljanja
Razraditi programe imjere za donosenje
zakonskih akata u podruiju obrazovanja
na nivou USK koji ie
osigurati
transparentno provoden.ie obrazovnih
tika
5.2, Kultrtra i
sport
Kantonalue .iavne ustanove u podruiju kulture su JU llluzej usK,
fU Arhiv usr(, lu Kantonalna i
univerzitetska biblioteka, lu zavod za zastitu kulturnog naslijeda,
lu spornen biblioteka ,,Skender
l(ulenovid", te kantonalni medi.ii: JU Radio televizija usKi Jp unsko-sansie novine,, Kralina;,.
upravljanje javniln kulturnim politikama i krrlturnim ustanovama na podruiju uSK je predmet
Strategije u kulturi koja.ie'u procesu izrade. Ciljevi ovog stratelkog ,lokurnenta su modernrzacila
upravl.ia'ja kulturonr, mobilnost umjetnosti i umje'tnika, te ladanje potencijala uSK za razvoj
l<ulturnih industrija.
3
Prihodi kantonalnih javnih
Llstanova u kultunr ostvaruju se uglavnom iz budZeta kantona, budZeta
opi'ina, te iz ostalih izvora poput donacija isl. U periodu od 2ob8. tlo 201.2.godine
budZeti ustanova
tr kulturi na podrtriju USK su smanjeni za oko 3O'Yo, uglavnom usljed snranjeiya
izdvajania iz budzera
USK lvlanjak financiiskih sredstava i nedovoljno zaposlenih u sisternu glavni su uzioci nedovoljne
zastupl.jenosti kulturno-historijsl{e bastine u ukupnom razvoju USI(.
'fol(orn godine
najznaiajnije:
u
Unsko-sanskom kantonu odrzavaju se kurturne manifestacije
od kojih
su
i Liliovnr I<o lonijr l(ru5nica,
2 etht na rodtra srnotra folldora.
r I(ulturno-sportsl€ manifestacija Srobodarski dani opiine Bosanska KruDa,
,- KnjiZevni susreti Stazama djetinjstva,
z. Nledunarodrra Srnotra naroclnih igara,
,- Snrotra folklora Kljui,
2 Festival duhoyne nruzike Kljud,
> I(l;d uSki danikulture,
.. [rc:;tival rodoljrrbive zaviiajne narorlne rnuzil<e,
,- i(r'ujis'hi tclcrii,
i iirrjizevne nr,.nife-stilcije Diuiskendr.ra Kulenovife u Bosanskom petrovcu.
N{
")
i'orlt trtje'ttSl( hogato jo I<ulturno-historijskirn naslijedenr, koje jr: zabiljeieno
u Registru rl.lurr
llLllillrno:{ rr,rslijetla JU Zavoda za zJstitu kulturnog naslijc.tla. iikripno
6o
no.ionntnitr
sprrne^ika
1e
rrd liojilt je v':lilli bro.i u postupcinla rL'staura.ije i s.rnacijc poput arireoloikih
istraTivanja na Korral<.,
jslr.lzivilrljr I<rnrt'ttih monolita na podrrrijLr Dobrog
Sela, sarracije l{rpetanove l<rrle u dihoiu, st..og
qrrtll u Bos.tnskoj Krrrpi iOstl.ovici isl.
SJri'rtslie rl(ljynosti na pocllriju rJSI( otlyija.irr se djclovanjcm sport-skih udrLrienja
LlLlrttzlttill rr spr;r'lsl<i slvt'z USI(. Zakon o sportu USI( iz 2000. gorlinc ureduje potreie
i
i
l<ltrbova
irrrercse
69
do 2015' godine' Sportski savez USK
drustva u sportu, a usvojena je i Strategiia razvoja sporta USK
ga itot oplintttitt Spo*skih saveza (Bihai' Cazin' Bosanska
i" *""*"'isri. goairie, "'fi,teKiaduia,
BuZim iBosanski Petrovac)' cleset granskih-strukovnih
Krupa,Sanski Most, Kliud, Velika
iahovskj' stonoteniski' rukometni' kickboxing;
Saveza (nogornetni, koSartasr<i, oaUoift"Sf i, karate'
USK i Druitvo pedagoga tielesnog odgo'ia
taekwan-do, iu4o), Savez ,, ,ioi, i rekreacilu invalida
USK.
preko 8 000 registrovanih sportaia' koii su u
Na podmiju USK su zastupllene 32 sportske grane.s
Na opfinskonr nivo takmilen,a takmide se
sistemu takmiienja, okupljeni 2+1 iakmiiarsku ekipu'
f siff 45 ekipa' I savezna liga F BiH 52 i
33 sportske ekipe, kantonalno* fo:, ' ll saveznoj iigi
Premijer ligi BiH 3 ckipe.
USK.obuhva6aju 249 zaworenih i oworenih
Ukupni kapaciteti sportskih objekata na potlruiju-postoii
61 spoftska dvo5a,na ukuplte p<rvrsine
sportskih terena ul(upne pov.sine +I3.7iO m2.
otelano, jer su lole opreml.lene' te bez
20.030 nr2. Koriitenje ikolskih dvorana za potrebe sport3 ie
spo rtske oPreme i rekvizita.
obuhvata 218 osoba' od iega 59 irnc zvanle
U sportu nedosta.iu osposobljeni kadrovi Struini kadar
fakulte'tu u Bihaiu postoii odsiek za tielesni
trenera, a 14 zvanje uis"g tr"r*:o. no R"aagoStorn
,rettnla tuieaicinska ikola u Bihaiu provodi edukaciju fizioterapeuta'
;i;'i;;",t"
kantonu su:
Naiznaiajnije sportske manifestacije tl Unsko-sanskom
) Dirn grada Bihaia 26. februara,
i
>
)
!
7
i
Dan ri;eke Une 17. n)aja [Bihaiko lieto)'
U
na'reg;rte,
lzbor sportiste i sportske ekipe grada Bihafa'
Tradicionalni l<ick boxing Lurnir Bihaf open'
Tradicionalni bodybuilding turnir Bihai open'
Konjiiki mernorijal ,,Nlustafa Vukovit"'
)'Iraclicionahli rnernorijalni odbojkaiki turnir'
>
>
i
Biciklistidl(i lnaraton Bilt;ri-Srcbrenic:t'
l(oniiiki ttrentorijrl,''{lija Izetbegovi6"'
Novogodi!nji turnir u Sahu'
bc u Atrlnui
Ttbclu 25. Ro
i
Razvoine Potrebe
Razvoini problenli
n
I'ledovoljtra liniltlcijska rtl.igrttjrt tt l'azvoj
liulture is rolta tra potll Lii ju USIi
. Nezavrierti l)o5-trlPi:i
sPon te ikr litriltlrc trli)r'
rt
lrrl<.rlil r l.r l
rcstltlr:rcile
a ilreolL:ikilt
.
rr iitril"irri i
Jai'rlti ulagauja 2a potrebe
s r)ortu ilA Pociruiju USK
Zlvrsiri
Postrt P:tk
sp ourcrtil<:r kr'tltu re
fe:,1:ltlfaClJe
.
.
Manjak broja strutnih kadrova u kulturi i
nedovoljna educiranost postojeiih
kaclrova
.
Poticati zapoiljavanje struinih kadrova u
usavrsavanje
postoieiih kadrova
kulturi i ulagati u
. Dovriiti
Nedovrsena Strategija u ktrlturi
proces izrade
i
usvoiiti
StEltegiju u kulturi
.
.
IUan.iak
struinih kadrova
.
u sDortu
.
Nedostatak sportskih terena, igraliSta,
dvorana i rekvizita za aktivnosti
spo
\
J
rtskih klubova irekreativce
Jaiati zapo5ljavanje struinih kadrova
sp 0 rtu
u
Usmjeriti ulaganja u izgradnju i obnovu
sportskih objekata i opremlienost
potrebnim rekvizitirna
5.3, Zdravstyo i socijalna skrb
5,3.
L Zdravstvo
Sistent zdravstvene zaStite u tlomeni je USK, a na nivou Federacije tsiH donose se strateske
snliernice' StrateSki plan za reformu zdravstvenog sistema F BiH 2008.-2018. godine usvojen je
2007. godine s ciljern uspostave integrirane zdravstvene za5tite, kontrole kvalitJte i potroinje
uz
otlgovorno upravljanje
u
zdravstvu.
Usluge
zdravstvene
zaitite
pruzilju
koje
se
na
_resursinla
potlrudju USK obuhvaiaju
primarnu, sekundarnu i tercijarnu zdravstvenu iaititu. primarna
zclravstvena zastita pruZa se u alnbulantama domova zdravlja i podruinim ambulantama porodidne
metlicine. U krntonu djeluje 8 domova zdravlja sa 42 ambulante porodidne medicine. Sekundarna
ztlravstvena zaitita na podruiiu USK se provodi djelonridno u iomovima zdravlja koji pruZaju
kottzultativno-speciialistiake, dijagnostitke, stomatoloSke i Iaboratorijske usluge, u privatnim
ordinacilama speciialistiike medicine i u okviru Kantonalne bolnice Dr. irfan Ljubiiankii u
Bihaiu i
opie bolnice Sanski luost' Bolnice pruZaiLr sekundarnu i dio tercijarne zdravstvene zastite pltem
sljedetih glupa (ljelatnosti: dijagnostika, bolniclko li.ieienje, konsultativno-speci.iatistiaka
zdravstvena zaitita i ostale usluse.
Tabelo 26. Osnnvni
zdrovstvene zoStite u Ell, F BiH i IJSK
Broj stitnovnika
EU
F
BiH
USK
po
369
r640
3062
po
1985
4294
587 4
dol(toru nlr)(licine
IJrrrj stallovitjlia
rlcktoru storuatolugiie
Broj postcl.j.r na
1000
6,6
bolnic.r n.r 100.0 00
z,t\
sl.lrro\
13r'oj
rr
3
iiiit
I
0,7
st"lrlov n il(.r
l.t\'t)r: S0 ot.irliit :,1 )\'st|ctte ruitite F Ililt, 20j
1.
71
je
pozarot]l u l,ieto 2013. godine, a raspolagala
Kantonalna bolnica Dr' lrfan Ljubijanki6 je olteiena
odjelirna koli imaju 680 kreveta' Opia bolnica
sa s 84.000 mz povrline u n.r.ufif,o ,g,"a" t bolniikim
i interni, koji raspolaiu
je u sanskom Mostu, a aine je e.ii.i o?i"rr, kiruriki, pediiitrijski, ginekoloiki
sa 60 kreveta.
Opremljenost bolnica naoodrueiuUSKnijeuskladenasstandirrdimaEU-a.Financijskepoteikoie
';;"1;;l;l'i;-*h;il:k" opremllenosti veiine dontova zdravlja i podruinih
ruzrok su nedovoljne
zdravswenih radnika i ieste
anrbulanti Porodiine ,'r.r"ii.in", nedovoljnog broia educiranih
zdravstvene zastite ne zadovoliava
fluktuacije lijeinika. Broi kreveta i opremljenost ustanova
potrebe.
specijalistitke metlicine' od kojih 33 radi
Na podrudju USK Postoii ukuPr)o 47 privatnih ordinacija
ordinacije' tri privatna
izvan punog radnog vrenlenl. lostole i 34 privatne stomatoloske
ztrbotehniil<a laboratorija i osanl specilaliziranih Poliklinika.
Vode6iuzrocismrtnostinapodruijuUsKsubolestikrvoTilnogsistemaTokoln20ll'godineod
osobal 309 od artcroskleroze {14,4,o/o ),
rrroTtianog je uclara preminulo :zs'*"trn ili 17,7 umrlih
o/o
srca [5'7) Na nivou F Bi]l od moidanog
oboljenja
otl ostalih
168 od sriane slabosti [7,9%), 5,7
20lL), kardionoipatlja 8'570' sriani
u(lara isre gotline rrrnr.lo je lyti4.,solle (9,8% ukupno;mrlih
programa za rano otkrivanie bolesti' kao i
zastoj 8,0%r, infarkt 6,7%. Provodenje preventivnilr
su Ira niskom nivou'
osviieStcnosti stanovniltva o vainosti brige za zdravlje'
U2011.godiniuUSKjebilo77.000zr]ravstvenoneosigttranihosobaltoje22,Bo/osvihosohabez
je USK na prvom mjcstu svih kantona u I; BiH Dteca
zdravstvellog osiguranja u F Bitl i prema tome
starostidol5godiltaimalupravonazdravswenuzastituprekoroditelia-osiguranika,atrkoliko
do najkasnije 25 godina'
ostvartliu
.astavliaiu reclovno 5kolovan1., frouo na zdravswenu zaStitu
PriutvrdivanjuliinogudeScaosiguranikaukoristenjuzdravstvenezastiteuzima,iuseuobzir
ugrozena lica, lica nesposobna za rad i bez
socijalne prilike i obinr raspoloTiviii sredstava. socijalno
zaititu tt obimu utvl..lenom za i:|enoye
sretlstava 1a i.ivo|, t)bvL'zno su osigtlrana na zdravswenu
u ustanove
z" li.n koja prinrajLr stalnrt noviantt pornoi i koja su smjestena
;;r;;;t"dr"nik".
sociialrrezastite,obveznikuplatedoprinosaZaobveznozdravstvcnoosiguran,jejeZ]VodZa
sociialuu zaititu.
5.3.2. Sociialna skrh i za'titu
SrlcijalrraS|(rbiZaStitaprovotleseputcnlccntat.azasocij.rlniradiijisuosnivae'iopiineLiSKkoje
sistema socijalne skrbi. Pojedina
firranciraju njihoV rad. N" p;;r;,;i sistern pra6ellja kvalitere
irlinistJrstvil zdl'avsW:l i socijalne politike i
soaijalna prirvit se financir;lju iz bucil-et.r katitonalnog
politike'
brrdliet:r ferlc'ralnog luitlistar:;tvir rildlr i socijalne
gotlina, pa svaka optir:a im.t po
l]roj Celltilr:r za soci|:rlni ratl se Irijtl ntijerlj;ro u ptlsljetlnji|r nekolil<o
poslove iz podruiia
jit(l, l celttaf za socij.rlni rari [rrl<uPno t]'ccntara]. Centri za sociialni ratl obavljaju
socijrlneskrbiiz.rititc.tl,:c,',tr,rjeitai'rpLrnoljetnihosobaidjecetltlstanovesocjjalnezlititei
materijallle
rrrlonriteljsl<e pororticer, te pr-uzlju korisnicirna
Lr.sltrge tt
oblilitt trovi:ane i(lruge
llontoci'
l}l.rljl;or.isnil<asvilrtrblikasrlr:ij.llrtelttlrnoiiji:uperiodtrotl200B'titr20l2.gotlinesnranje;izarll<o
.]0')6,tcjeu20ll.gtltliniiznrllirrl.l)19.P1)rastaojesattlollrojiitrrisnil<irjcdnokratnihltrvrlanilr
izz,l i i,ii'1 osoba:;ttrjeiteLrilt tt tir;tlnove socij'rlno zritite (za 14%)'
i,.,',iiritl,
72
)
Grallkon 37. Oblici socijolne pomoii u
IJSK u
periodv od 2008. do 2012, godine
-:':i$.:"t::-"t1.)::I{.i"::!::":
;1["-i".$.1*';r,lCl$'li":ll"":.r"1.":S
t- 'c'^j
?8 ^""i,s'
,g"$5:;1$t11:r;:i"111;p';
o?
^o -\Y
J"
-O-
)
..d
o-
,
r
2008
|
2009
|
2010
!
2011
o"c'"s'"5o" **"c
t"t"
Izvor:lll Centar za socijulni rad Bihut
u sistemLr socijillne zastite posto.ii manjak financijskh srerrstava u otinosu
na potrebe, pa se pojedini
oblici socijalne zaitite predvideni kantonarnim i federarnirn zakonskim
p-piii."o o roiiniuJ; ,"r,,ri
ne Provode (npr. isplate djeiieg.doplatka, jednokratna pomoi
za opremu novorodenog dieteta itd.J.
Prihodi centara za socijalni rad su.od 2008. do zot2. godine
smanreni za L7,60/o pri iemu su u
utc'5iu u prihodima znaiajno sma-njena izrivajanja iz op"iinskih
nua/"t^ ()n
riyli,'" p"*e .""
izdvnjanja iz kant<.rnalnog budZeta
"r."
[za oko Z%) i clrnginiruo.o 1r" oko 6%o).
i;ll:"'38'
uteite optina,
.JSK
i dru!]ih izvora u ukupnim prihotlima
centara z(r sociiarrti rad
u
1JSK,
)
J Opajne
r
USK
Drugi izvori
1.,'4 111t.:tt!,u :,1.,t(iI,tt tt,tl,
lJSI(
73
i rranjak slrulllh \adi:Ya' Broi zaposlenih u osam centara za
smanjen za pribliino 12% Najvefi
socijalni rad na podruiju usr<;e u perioiu od ZO!! .a.o 2013'
j0% ukupnog broja zaposlenih
radnic-i, koji iine oko
U podruiju socijalne zastite postoii
tudio u Lrkupnor. broiu zaposleJtir tiile socilatni
zaposlenih u centrima za sociialni rad se
u centrima za socijalni ratl. Na;rna,r1i t.o; u ukupnom broju
su u 2blz. gotlini dinili svega 9o/o ukupnog broja
odnosi na defektologe, puo"go;. i'ptiirologe koji
zaposlenih.
}rolikon
39'
Kretanie broia zaposlenih u centrima za soclir,lnl rad u
IJSK u periodu od 2008' do 2073'
--l
godine
I
I
I
'I 2oo8
I 200e
I
i
3
I
2010
I
;fu-ll ue- I ltr.
n
I
2a12
--" a'
.,".. qo'
.co""""
""" "".o*
.\za"
2o1r
",d
|
I
I
.gt''otl
!zv'or: Federulni zavod za statistiliu ' 2 01:l'
koia dieluju
na porlrutiLr uSK Llielrrie i oko 150 udruZenja
pomoti
oblici
tJ oblasti socijalne zastite i z(lr.vstva
trgrozenih gratlana
poboljsat"
ol'i"tl;tl
ciljenr
s
volontcrsl<i
!',tl;;;1:'1,t-i:ijirlno
;;I::ll'::th *yll;lt.**:':l1ll iT:11.'"-il:?:ffiil:""""1:Xij'.:l:
godine
le crveni l<rit' koji od 2001
p"ilttrtju
r."i,' p."z"i;
aktivnos-ti o ostvareniu
Pravi
orga.izacija, lioja pruza 'ot',t"ttt
:::H
,rl<rivrr.rsrirrr.r
jat:rrj.r svijcsri
IJSK
;;;t;';'-
il
",1,),,,iri,l,f
':.'"f;.r
jrilli,j;iiiSil];'i"liill;!'I
i prrvodi akcije tiobruvollrtog tl;trivani
t l<r'ui'
t'Tir ''
o,i,:]"'llli'i:i;:;'t;lrr",';:l'lt,ii*ll
'[T[:i.liil:*i;i:;iill,liiifitll.1*'-"1'L:'
,9!ii1ln" zaitite inrr t':rrdr-'ncijtt '"""
llroj intervenciil
jc.zn
.,,.ii"i,t" -r"i,i,. u 20i2' godini jc
iznosir.r 6l ull'
''"'"'ti
sto
\
u"'onitt in iene (z'a oko ll1 B% u
ur"ntt"'.'it'
vitiliul
r.rb.arle no 20 67li ';luiajeva
'fur"ttn"
oko 16'r) Brol
sltri'rieva koji sc' otlnose n:r tljecLt [za
.rdnostt tta 200ii.J, tc ptttr oi'i"'t"itit'
od iega se 7Bolo
r00il. tI..2 013. 1;o,ri,re po rastao' z a 5,13'Yn,
iritdrl,cr(rija socij,rl*c ,"stit,-' 1o'u'1r0,:i,rlrr 'l2')'i
Ir'r tijectt
;;;;;, ;;i.ij. otlnosiio tta 'tlrasle 'rsttbc' 'r
Grafikon 40, Broj intervencija socijalne zaltite i skrbt na podrutju IlsK od 2007. do 2013, godine
i
I
I
I
I
i
I
gl
I Zene
:l Odrasli
I
Djeca i omladina
"3
10.000
Izvor: Federaltti z.uvo(l za statistiku, 2013.
:iyk':::t:y::terverciia
sociiolne zaitite i skrbi na podruiiu usK od 2007.
do 2073.godine
10000
sporu
'}
iFFl
f
fj
If
rlj tl t
.]
po
.a_
.i*triil"":
';,:ii:::'""de'rc
{
2007. 2003. 2009. 2010. 2077. 20L2.
I/,r'or:
Fclcrel i :;avod zu statistiktt,2013.
I)rosjed,i
iznos stalne noviane p.rnoii je izrneaLr
50 i
Na porrrudju USK posto;i
i iznenrogre, te ustanova za dusevne 75_KNr.
boles,,ike, ovisnike irnarorjetne
i)riJ€rsfrrirnil(!" pil se slnjeitaiu tt u.stanove za tu svrhu iz.van
lJSK.lJ -svinr opiinanra u si.stcrnu usli,
(,sirn []u;ir1r3,
])r)stojc i objckti f U Socijalna pcdagos'r(a ;ivotm'za;ett,rica
narnijenjene smjes.rajrr
'rjese.:ni
rr'rnj'rk rr0movn
zil stirre
trlece
pedagoSku zaig{1icu j: *ll-"":11.:*.pltina
bez rotliteljskog staranja. Javnu ustanovu Socijalnu
objekata te ustanove su uglsvnom
r .ili"ii tUti"i""anla aiece bez roditeliskog siaranji' Kapaciteti
i podruiia usK smieitaiu u druse ustanove
p"
USK
;i;J"uollnii, o,lno,o n" poi'"t!'
;;;l;;;;i;
u
iitavoj
"
F BiH.
'11""
u ranjive gmpe U oano11 .1,1.]Lf.lt eoainu
ie u USK bilo 672 djece koja se ubrajaju
tlieca iili
t i Jii.11'11 q itt"111i ranf;vih grupa prevladavrju
';;;;I";;ito
broj tljece iz rrrnjivih e*p" i" '*"ii"n
2011'
grupe'u
(51% ukupnog broja'tljece u -t"lt]iuiT
a
ie razvoi orneten porodiani,"
broia)'
uktpnog
i-zap-uitena'djeca (38%
U 2011. godini
godiniJ. Po zastupljenosti slilede odgoino 11.!emarena
ostatakiinetliecabezroditeljskogstaranjaidjecasmentalnilnifiziikitnsrlettrjarna(1%).
Razvoine Potrebe
Razvolni Problemi
.
Netlovoljna ulaganja
za
. Pravovremeno Planirati i jafati
izdvaianir zr poboljianje kval itete
,-a."u.r".nitt usltiga i uslttga sucijalne
potre'be tl
sistemu zdravstva i sociialne zaStite
Inaterijalno-tellniiku
ustanova
zdravstvenih
oprelnlienost
Poboliiati
materijalno-tehn iil(a
ustanova
r.rpremljenost zdravstvenih
fmaniai< broia kreveta i oprelnel
. Nedovoljna
Ilazviti programe 2a
prolnovira nie
progrllne
vaznosti 7jr3vlia i preventivlle
u sistetnu Tdravstvene zaitite
prevenclie
R-rzviti i pl'ovoditi progrillnc
Nisl<a svijest o zdravl)u i nepostoj;1n'e
preventivnih progranra tr sistemtl
ztllavstve ne zaititc
.
. Visok stepen slnrtr'osti od
bolesti
kr,roiilnog.sisterna i mxliE'nilt oboljr:nja
rttl oboljenjr krvoiilnog sisterna
zclravsweno neosigurlltih
or;oba [naiveii tr F
tlaniak strtrtnih kadrova u ust;rnovalllil
sociirlne znstite (posebl)o psiholo'la'
bloj
Poveiati
r
l.ti.rti zapoSljav:rnje slruinill
l).
a:!t
[)
jelne
roi :r iltt{]l-Jcrlcii:l sttci
nld
pr.rsel:tto
rk
r
1,,
;ie
ziiillti',
,t:tlult
ur,L-v:l
4-sllll! l q.ryLlj
k
lil|ov;t
tt
trri;rno vlima soc ij:rlne skrbi
defi:ktolog:l i
i
ztlravstveno osiguranih
.
13
i\ietlost:rtali svijcsti o zuai::rjtt l.rororlicc
,,..'.\'1,. !r,r,' iiv.rt:l l(J', t('lnulJ I (lrlril\"1
I
nraliunih oboljqn
. Velik broj
.
3
Uspostaviti i sistematski provoditi
pratenle kvalitete u pruZanjtt ttsluga
Nepostojanje sistelna prafcnja l(vdlitete
tr prrrZanlu tlslugl socijJlne zaitite
.
skrbl
zdravstvo i socl.
Tabela 27.
ll
irzvij.lti
nerniie nJcne
0auvl
lllll
. Izraditi
i
ProvOditi
ja;aniu svijesti
ro(liiltog livotl
i
programe
cr
porodici i
provoditi
Programe
i rl;1sl ll a
niri'ili;r
porotlidnog
(l(l rtil tn e
ir{rit{-'t u
)
te ustanova za zbriniavanie dujevnih
bolesnika, ovisnika i djece bez
zbrinjavanje starih i nemo6nih Iica.
duievnih bolesnika, ovisnika idiece bez
5.4. Stanovanje
20ll
U
godini na podruiju usK, je.evidentirano ukupno 76.392
stambenih jerrinica, od aega ie
47,420/o individtLarnih stanova- u.kuiama, a preostarih'
s2,s7o/o stanova
stanovanja' u periodu od 2008. do z0lz. gotiine ukupan
siambeni
zadovoljava trenutne potrebe stanovnijtva.
Taheld 28. StImbeni
na
USK u
od 2nOR
u objektima korektrvnog
rona." pouui"n ,,n"iiis"l",
ru
2n1t
'r^
Vrsta
Opfina
2
)
I t"r-"
u ohipkti
2008.
zoo9,
201o.
2011.
3.936
3.936
3.936
3.936
00
634
646
654
654
Individualni stanovl u kudama
008.
2009.
2010.
2011.
BihaC
nog stanovania
Cazin
B.Krrrpa
8.2 55
8_267
R
B.Petrovac
3.804
3.8 0.1
3.804
3.804
466.
468
468
468
13.520
1? q7r
13.607
1.983
2.253
2.420
2.483
29A
8.5
BuZitn
S.l\lost
13.480
V.Kl.rduia
12.03 5
Kljud
US
6.7.t0
I(:
24.O24
6.7 7B
2,r.otlt)
24-lS3 |
6.782
7.A
2ra
7.O62
1.00 3
1.003
1.003
1.0 16
27.960
28.O25
28.089
40.16.1
lzvor: USK,2013.
5.
5.
rll unizacije c!v ilnog
druitva
Nrr porlrui,rr USK al{rivno d1.;f^,,;1
O
CO-
9rgnli.r.^.ig
civil'og
ciruSrva,
od
c.ega
j:n
ie
gotovo
60Vo
{,[it*;
:i ::ffi: {i:r:] ;. ; lfL;"
I :rin
:
]:iili" {,[:i
127 600 K',' ai,< i,,.,, )io,
;itiliiJijli::.,:ffi:iil1:i:;:ilf ;il:,liXJ:,u*;1,*li:ll;
:,,ilt#;?l
.:,:lr
;
l]|j1,.;;:l'llff[ii:i;;i:',,l.ivirnos^d,u!wa *, iii..i"a"."rzooa,ao
Broj
cjviinog rJ',(t'a na poclruiju
I,
rJ,iT;*'3,,|iii:f;,i:t
c:lanova svih
zoiz. g;,1i"" y,o'...r","
rqristri';;;i;'n,g"',ir.,.i;,
l\,r1:rilk Sj[/lrr_, z.t r.,u!.o], po(llizatnj!tr.o
i i,vrr)p5kc,ritcllraaije.
t7
gro'lana
5.6. Sociialna, intovinska i litna sigurnost
5.6.1. (J'ivitna djela i stepen otkrivenosti
na.Podrui,iS:i;,:":ix'Jlil;,j,f
i,,l,.i,""ii1:"?.i,t-1,.1"!iffi,'f,'l:iff:
-;;i;e)
Broj optuzbi je u
veti.";;;";;i;
t*ok
11,'::*\:i[J]'1"'Xli;'i$; eii' i" bio za
nr
Broj kriviEnih priiava
l:il
u odnosu
veii nego 2011 r'odine U 2012 godinije'
punoljetnih osoba ie
i mrlolle t"nih o-sobal Brol opttrzenih
)01 1., poveten broj optu;enih pt"t"ii"i"lt
ili gotovo 5 1'lo
Uroi opttrzenih rnatotletnih osoba 86
iil'"ii""'
7,4o/o"'tt
lto
bio 1.654,
ie
"
""gJ)o
viie nego 2011. gotline'
bro
oo restu, re ie 2012. njihov
5. 6.2, S
j;i"';;;;;;%
truktu ra k ri,nitn I ite td
PrenlaVrstikrividnogdjela,viieotldvijetrefine.krivitnihprijavau20l2'godiniiokoT00/ooptuzbi
jrvnog saobracalr
okolGa i krsenle jrvnog reda i
se odnosi na stetu
poiinren" p."i,iin-,"r,i",
Grafikon42'Kriviileprijaveiopt||ibepunotjetnihimo|oljetnihizvriite|jou|JsKpremakrivitnomdjelu
u 2012. godini
2.500
2.000
1.500
1.000
r Kaznene Priiave
500
.r optuibe
0
)
$l*ts$$iiW
lt'nr: f edero!ni
zavoti tQ statistiku' 2t)
6. ] uv
n.t infr..strt tkttu'd
6. 7.
aobru to i ttu
S
i n i'ru s t
i
i
n tktu r d
Iiltlanotlctsttovtli'|lpfc(luslUvazltr.ltzvojljSl(jr-.rlz,vujs.tollrad:rjnein[Ias|'rtll(ttlre.S;r..]lrataini
i
::lz:tl'.T,[::i],tl:';::ll',1,l'[tl;il]illill
:;islcttt ttto* svrsi'hu't''u '.'"u"in" "i"'nou''i'r f;Y::ll
ttslt-t'e
'
;;;';;;.ki,til,,,t,ittritrt l<oritl.riin;r' L'r l)'r'rii'ilitloirrc
llilll
rl,rirlt
a.
7g
6,1,1. Cestov,ti soobrataj
S ukupno 22.600 km iavnih puteva, odnosno gustinom mreie od 45 km/1000 m2 povrline i 5,70
km/1000 stanovnika, ito je 2,5 - 4 puta manje nego u zemljama zapadne Evrope, putna mreZa BiH
spada u slabo razvijene putne mreZe u Evropi (gusto6a putne mreZe u Hrvatskoj je oko 29 krn/1000
stanovnikaJ.
USK je najurlaljeniji kanton od centra BiH, te mora osigurati izgradnjrr rnoclerne saobraiajnice, brze
ccste, od gr nice s Republikorn Hrvatskom, preko Bihaia, kao bududeg regionalnog centra, prema
Sarajevu. Osim toga, treba traZiti izlaz prema Zapadnoj Evropi preko savremenih saobradajnica u
Republici Hrvatskoj, kojt'su izgradene i grade se u neposrednoj blizini granice USK, kao Sto je Trer'a
razvoina os. Ona treba da poveZe Slovc'niju, Hrvatsku i BiH, preko Novog Mesta, Karlovca i Bihaia.
Tinre bi se ostvarile dobre veze s autoputevima u Republici Hrvatskoj koje dine dio evropske ntreZe
puteva (E 65 i E 71) iko.je nastavljaju saobradajne tokove iz Beta i Budinlpeste. Prekb budufeg
ilutoputa Zagreb-Sisak-l(ostajnica-Dvor na Uni, izgratlnjom nove dionice nragistralnog puta lvl 14
poboljiale bi se veze s dnlgirn entitetom.
j
slika 3. LIreid putnih pravaca no podruijn USK
tt rctstR,{t-.1{t I tEctoN LNEcEsTE
tlts K(tsL\sxoc r]\Nroxa
I!\\r': Dir"kcijt
/.a ce:;ta USK lli!titt,201.1.
19
strateiki tlokumenti za fazvoi i otlriavanje .iavnih puteva nisu usvojeni ni na jednom nivou vlasti
B
u
iH.
Postoieiu rnreZujavnih puteva USK c'ine magistralni, regionalni ilokalni putevi, te saobraiainice u
nor"l;'r.n i gradovirna. Nadleinost nad upravljaniem putevima podijeljena je izmedu -federalnog,
kantonalnog" i opiinskih nivoa. Upravljanie magistralnirn putevilna provodi JP Ceste FBiH,
regionalnim putevima JU Direkcija regionalnih cesta USK, a lokalnirn cestama i saobraiajtricama tt
na"seljima i gratlovirna naclleini opiinski ili gradski organi. ostale ceste su nerazvrstane ili
nekatcgorisane.
Grafikon 43. Duiina putnih pravaca na podrutiu USK
lt Nekategoririrani
!r Lokalni
,
Regionalni
s Magistralni
.t
Autocesta
Izvor: Direkcija zct cestc USK BihaC,2013.
Sve znaiajniii javni putevi na p(rdruiiu USI( su izgraalene prije 20-30 godina, liolovozne
konstrukcije su tlotrajale, tehniiki c'lementi cesta ne zadovoljavaju kriterije koji osigutavaju
bezbjedno odvijanje saobraiaja, vertikalna saobrai'ajna signalizacija i oprerna puteva su tlotr;rjale i
netlovoljne, obnar'ljanje horizontalne signalizaciie se ne vrii redovno na svim putevir)ra, ttettrctlene
i prikliui'ci. Veliki broj puteva je u loiern stan.ju, trez obzira lla to sito se u zatlnjih par
dosta
rrlagalo
u lclionst rukciju, r'ehabilitirciju i modernizaci.ju puteva.
llodina
srr raskrsnice
Cl:rvni saobrai:rjni tokovi se odvijaju l<roz grrdsl<e centre (l3ihat, Bosanska Krupa, Velil<e Kleduia,
l(ijui, BuZinrJ. Ncrlostaju s;rvrt'rnene obilerznice gradskih srcdi5ta,;r ple5aiki saobralaj je neurctlen.
Od posebnog zn;riajrr za liSK su
rn:lgistlllni putevi:
- N{ 5: Crrnica s Illl - Ilihui - I(ljui - fajce, koja pripada nrreii evropskih puteva (E 76 11, tc l<ojorn se
ostvaruje vcz-a se glavrrirn cerrtriirn FBill, otlrtosno IliH, koridoronr Vc i t{epublikom l'{l-vatskonl,
- M ,1.2: Crruicn s llll -
lrelika l(lrrlrria
-
Cazin Srbljrni, liojom sc ostvaruje vez:r kantona s
lleprtblil<orn I Ir-,,,uishorn,
-
Nl I l; tlrhai
-
[]osafska l(rrrp:r
-
IJ,;slnsl(.r
{ltol{i - iinija r.lltitetr,
vr,za kantort.t srt ,l|ttgint
ciltlteton.r,
Iill,ri - S rn:lii M,rst - lilijir ..:ntilcfil, vcz;l ltAntorrt sit tlnrgirtt cntitritolll,
i!;r j;.: lar":a jr rji llllioirllni srLrlrrrrIrjni l]rilvci sr.l: I1 101 lliislnsl<;r ()tolia - BLrZirn - VclilL; i(lrtltria
1lr.rnir;l s iill, lt 105 Cu!l.rvirc - S.rrrski r\lost - linij.l i.nt!tetr i il 102 t,jusina - (irjilavac.
- itl 15:
-
80
)
fedan od iest evropskih puteva, koja je dio saobraiajnog pravca E59 i koja prolazi kroz Bill,je na
potlrui'ju USK-a. To je putni pravac I\,1 11: Ripai - UZljebid (granidni prijelazs RHJ.
(tbelo
bela 29. Velieino soobraeaia
Lokaciia
tn
Naziy puta
broiila
]
0str0Zac
l\l +.2
Cazin
M 4.2
Skokovi
t1 4.2
V. Kladu5a
M 4.2
Prosietni sodiSnii dnevni saoDradoi
2007.
2008.
2009.
2
010.
201t.
4 303
4 523
4 286
4 097
5011
74 700
2 8L2
2844
2841
2 732
56 t
755
1040
3 355
3 164
3 133
Izatif
Nt5
Kamenica
Nl 5
RiDal
M5
3 501
3 567
3 543
3 353
Vrtoac
I{5
1726
1,927
7713
1857
Klenovac
i\t 5
l(ostela
Nt 14
Bos. KrrDa
!t
Liusi na
lvl 14
Kolunie
iu 14.2
1,1
3 137
2 975
7 429
t
1594
3 298
970
7 210
6 570
6 805
5 908
t670
r
612
1 9,18
1 755
4 528
7 t89
5 370
762
924
666
820
Brdari
ivl 5
4 679
3 507
3 314
Tomina
M 15
2 689
2 5+9
2 533
2087
20s6
2 050
PLrdin
tlun
Izvor: Direkcija za
)
cestoma USK-
I
R
1t0r (Nt 15)
2233
ceste USK Bihai,201:].
Opiine rrnutar IJSK su medusobno povezane jilvnim pt'ijevozonr u iiju svrhu se koriste:lutobusi
autobusa'
Jiwni prijevoz je otezan i trsporen zbog zastarjelosti
entisija
Zastarjeli vozni park umanjuie sigurnost gradskog saobrafaja, te predstzrvlja izvor
u 201L. godini,
oneiiSlrrjuiih t'.'ari tt zrak. Od ttkupnog l)roir fegistriranih cestovtrih motornih vozila
iznosi 54
rta
1000
stanovnika
vozila
oko 5,17, ih 1e bilo st;lro 15 godina i viie. Gustoia tnotornih
81
Tabelq 30. Registrirana cestovno motorno
starosti vozila
Starost
vozila
(podine)
Putniika
vozila
Autobusi
i
priktiuina vozila na podrutiu
Teretna
vozila
lltotocikli
USK u 2012'
Kombinirana
Ostala
godini' prema
Ukupno
vozila
310
227
1
.16
28
6
2
l-2
395
1
80
34
B
6
3-5
135.t
2
337365
310
2+
15
20+2
6-1 0
7229
35
946
284
42
39
8575
11-15
127 07
62
1,394
259
37
62
14521
24259
103
2359
359
202
749
28031
do
l5
1
i viSe
Izvor: RAUSK,2013.
Sigurnost u gradskom saobraiaju nanriena je zbog nedovoljnog broia trotoara, te netliedenosti
posto.ietih trotoara, pa je potrebna njihova tlogradnja isanacijr.
Planirana je i izgradnja mreZe biciklistiikih staza. Lokacija na kojoj je planirano uredenje i
oznaiavanje biciklistiike staze je stara Velagiika cesta u opiini l(ljui ko.ja prolazi trasorn KljudVelagiii-Donji Vojiii, a gradnja bicil{listiike staze u duiini od 30 knr plarrirana je i na trasi
trskotraine pruge Laniite-Gornji Budelj-Gornja Sanica-Sanica Ravan-Donja Sanica-Tuneli-VrhpoljeSanski lvlost. U planu je i uredenje kraiih biciklistiikih staza za rekreaciju dui vodotokr rijeka Sane i
.)
San ice.
6. 1. 2. Ze Ij ezni t k i
s
aob
rataj
U SFRJ fugoslaviji Unska pruga je bila.jedna od najfrekventnijih, te su preko n;e luke Splita, Sitrenika
i Zarlrl irnale brzu vezu s unutrainjosti i specijalizirale su se za pojedinc vrste tereta.
Unska prr-rga, kao dio zeljczniike prugc Zaereb - Split, prolazi kroz BiH, uz granicu s Republil<om
Ilrvatsliorn - Bo:,rnski Novi - Bihai - graniini prijelaz [plavac I(nin] u duiini od 138 l<m, otl kojih je
na podrtrt'ju USI( 99,84 knt. Udaljenost Splita i Zagreba Unskonr prugom iznosi 400 l(il,)tlletara.
Unsl<a pruga u potpunosti je elektrificirana do splita 1987. godine, ali su prateii objeliti i
elelitrinl(acija zlatlro oitutelri tol(om ratnih godina, a njihova rokonstrukcija nije provedenr.
l,iika prrlga je ol<o 100 kilometara du7a, i nel<valitetn ija, i:rlio su u zadn.jih petnaest godirra uloZena
s!'e(lstva u niettu snn;tciiri.
6.7.3. Zratni saobrutaj
Na ptrclrttcljtt tlSIi postrrje rlvl obj,:kta zninog saobraiaja, vojni ilerodr'ont Zcljava 1:r iti:yltcr s
Republilturn Ilrvrtsliol)1, tc ;lttotltr,rn C'-lr'rliti sn Sljuni.rnonr pi:;tonr ocl lZ00 nr i !,fittsaim
r:bjclitintr. U i\lrthovllrnitnl, tr rrltrlini [-lktaSi, na utlaljenosti 2.] kin o,i B.rrrj;r l-rrlic, r:;rl,rzi ;e rralbliTi
eivilni ac,r'odrcrn, I.rojirn se usiilrrravl zr.aini prijcr,,oz robe i ljuLli.
Spcrtsl:i artrr-rrl;'otlt (irlir:l;ii';t'n;rl.rzi 4 l<rn jrrgoistoino orl Biha[;r, lr tlolLrbiikonr pcrlju izrrt't|r r.ijeke
Utte i Itt rl:t I)':irtlj.r,-a. Loi;t;ij.t ar.r'odroma povL,zrna .je crsto.,ninl llravcclt Ilihai-ilulubii. U
rrjegovt;rtr rias!:r','i|ii rl:rl.rrL' r:J1,/liilt,r rnancvrrrsl<e povrajirL', pol!'tno-s-le Ina staza dLrjirrr: 1200 nt,
Il.lngari, to tttitiit;t.'lilit tJi{rl:;trlrkitrra /a JVir)nc n.r 1;arcrli povr(irre 28 hl. Uglavnonr s: koristi
)
povremeno za slijetanje i polijetanje malih turistitkih aviona. postoji potreba za obnovom i
rekonstrukciiorn infrastrukture za sportsko-rekreacijski zraini saobradaj.
Najbliii medunarodni aerodromi su aerodorom Pleso kraj Zagreba, udaljena od USK 212 km, te
aerodorom Sarajevo cestovne udaljenosti 285 kn od Bihada.
6,
2. Ene rg
e
tska
itfrastnktura
Elektrodistributivni objekti na podrutju USK su dio jedinstvenog elektroenergetskog sisterna Bill, a
djelatnost prijenosa i distribuci.ie elektriine energije do kra.in.iih potrosaia obavlja lavno poduzefe
Elektro(listribuciia Bihai.
Ukupni elektroenergetski kapaciteti na podruiju USK su 8,5 IvlW, a elektriina energija se osigurava
putem llE KruSnica (0,5 N{iVl i HE Una-Kostela (B Ml,Yl Na podrutju USK prisutan je znalajan
lleiskoriSten hidroenergetski potencijal, te su u toku aktivnosti na izradi potrebne dokumentacije za
izgrarlnjLr dotiatnih hidroelel<trana. Izrirtlene su studijo za iskoriitavanje vodnog potencijala putL'm
izgrad nje n: in i-hiclroelektrana.
.t)
Koliiine proizve(lene elektriine energile opadaju dok potrosnia raste. U 2011. proizvetleno je 35,13
Clvh elektlitne energije ili za'27,,130/o manje u odnosu na 2009. dok je potroinja iznosila 755,27
Crvh iliza 1,099'u vile u odnosu Ita 2009. godinu.
Elektroenergctska infrastruktura saiinjena je od nadzemne dalekovodne mreZe i podzenrnih
kitblova. lJrpajanje elektrifnom encrgijom osigurava se putem detiri izvora: dalekovod 220 I(V
Pr.ijctlor - Biha6, dalekovod 110 KV Donji Lapac- Kulen Vakuf - Bihai, te Kulen vakuf - Bosanski
petrovac-Kljui - Sanski Most, dalekovod 1I0 KV Drvar - Bos. Petrovac i dalekovod 110 KV Prijedor
-
Sanski Nlost.
Prosjedna pokrivenost domaiinstava rnreiont elektriine energije je oko 9070, ali u pojedinim
opaillama gclje nisu izgradenc trafostanice (npr. Buiim) iesti su prekidi snabdi.ievanja elektriinont
energilom.2a vrijeme rata u Bosni i Hercegovini prijenosna i distributivna elektromreia pretrpjela
Dio postojefe elektroenergetske
i" ,,iitr.,n o!teienja, a n.r pojedinim lnjestima ie potpuno uni5tena. kvarove,
a komercijalni gubici se
tehnitke
izaziva
iIreTe ie preoptereden, tlotrajao i neispravan.ito
Nepouzdanost opskrbe
energiie'
elektriine
javljaju ztog zluupotabe i neovlaltenog koristenja
koja1e izve(lena na
mrele,
.nurgijorn javlja se i zbog zastarielosti zraine niskonapotrske
u
"t"t.tiliuo'r.r
drvenirn stllpovirna i vorlovinra od uzeta, pa je potrebna njena rekonstrukciia i rnodet'nizaciia'
poslilcratnini gotiinatna izgraden je velik broj novih elektroenerBetskih objekata [trafostanicr'
javttotn
il.,l"liuvn,ln i niskonaponske mre'ie), te su poveialra ulaganja u pokrivellost naselia i.opCina
tokoln I atil'
ritsvjet()nl s cilleni clektrifikacije pr.ognanitkih naselj;r i povratka stirnovnistva izbjcglog
javlle rasvjete'
Procjcrrjrrj,: se da je ol(o 65(X) st.rnovnistva pol(riveno sistemom
6..1).' I'e
I
e
ko ntu t i knc ij e
je
Sistt,nr telcl<onrunik.rcijske infrastnrkture je obnovl.jen i u firnkciji. tJspostavljert
si:;tcrrr ilihl6,c.rzin-Volil<a Iilatluia. lelekomun ikdci jsl<e veze su kvalitetne
rrncllr.r prclticle >-ignala lioji se javljeju uglrtvnotn u rttralniln sretlitr;ltna'
Ilovr
optiiki prijrrrrosni
i
potlzdane,
Ltz
porlntiju usl( iine sistcrni fiksne i nlol;ilne tclefonije Bl'oi l'iksnih
opatlanjrr, pa je 2011. godine bio gotovo l5(/o tnanii nego godintl ralllJe'
TcL:lionrr r nil<at.ijsl(i sistenr n.l
pril<ljuirkr 1e ir
2005. do 2011. povei'tt-t zrt
lstuvr.,,l.ir,,[o, lrroj l<oris^nika rnobilne telefonije zn;riaino laste, t3 se od
je 91%0, s pov[enlcllinr prekitlinra signala'
5 5,2 l')/0. P0l<r'ir.'eit rlst [.lSI( sigttaloln lnobilnih nrreZa
83
periodu
o(t 2005. do 2072. gotline zabiljeien je i velik rast broia korisnika lnterneta, pa se u tom
ukupno
evidentilano
2011u
njihov broj povedao za viSe nego dvostruko, te ie na podruiiu usK
jos
uviiek
zbog
veze
17.3 5 5 int;rnetskih prikljuiakalPovremeno se javljaju prekidi brze internetske
nepovezanog glavnog optiikog kabla s nrreZom u Sarajevu.
Tthplt il Rolvoini nroblenti i
Razvoine potrebe
Razvoini problemi
e
.
Uspostaliti i provoditi sistem redovnog i
livalitetnog odr7avania putnih prava. a
uliinih gradskih
.
Pobolj5ati signalizaciju ulidnih gradskih
mreza
lt4anjak zaobilaznih putnih pravaca i
preoptereienost gradskih saobraiajnica
.
Izraditi planove rastereienja gradske
saobratajne mreZe i izgradnje
Netiovoljno i neredovito odriavani putni
Dravci
.
Nedovoljna signalizncija
mreZa
.
kttte
I
i ele
u
zaobilaznih putnih pravaca
.
N
ezadovoljavajLrii
nivo sigurnosti
u
o
cestovnorn saobraiaiu
Urrapri.iediti sigurnost
u
r)
cestovnom
saobrafaiu
. Nedovolino razvi.ien
biciklistidki
.
Jadati ulaganja u izgradnju biciklistidkih
strza i
saobraiaj
promociju
biciklistiakog
saob r:rdair
.
Zastarielost ielieznidke infrastruktrtre
. 0lteiena i
utriitena infiastrukhrra
za
.
.
sportsko-rekreaciisl<i zraini saobraiai
. Dotraialost i
preopterefenost
clektrocnergetskc ntreZe
. (lubici elektriine cner.gije
zlorr Doraba i
kratll
lvlodernizirati Zeliezniiku infrastnlkturu
Obuoviti lnfrastrukturu za sportskorel<rt.;rciiski zradni saobraiai
o Planirati i
jafati ulaganja
u
rekonstrul<ci ju elektroenergetsl<e rnreZe
zbog
r
Sistenratski provoditi n;rdzor nad
kor jSte jetn clektriine encr,tiie
7. Zaitita oktlild i kotnunalrn inJi.ostn,!<tura
Srstlvni dio intc[iriranc' strategije razvoja unsko-sansl<rrg kantona je strategiia
rJzvoia
l<ontunalnih dieliltnosti Utrsko-slnskog k;rntona iij:r jt: izrlrla obaveza proiza5l;iiz Zaliona o
l<orrrun;rlnirrr diel,rtnostirn ( Sluibeni glasnikUSI(" broj:4/1,1, IL/Lli 13 1.2).
/
7.1' Pt'atenje stnnja
ol:oliia, infot nacijski sistetn okoliiu, pluniranje zaitite okolila
llisttrnl kon tin ttit'Jn ()g i si'irr-'rll,rt5-kog prailcnja stanjl ol<olisnilr kolnponcnti na po4rutjrr IJSK j3i
lr'ijcl( Ilije tlsl)ostavljcn. 1).),i,r(i () sfirnju poje(iinih okolis'nih k{)nlponenti poitole, ili llihovo
l{oriStettje je otcilnrr, lrrr:;,' l]rjereljl ne prnvotle l<ontinuir.alln i sisternatiski. poredcnje porjiltakil je
{itr'7il,ro, jer Irttod')l()!rji i)ri',{ ni,i i nrjerL'nj.r nije rrskl:rdena s nleto(iolo!lijom Evropskgg rrt-eila
z;l
sl.rristil:lr (Drrroitrrl. i"lj:r,rrc strrricc z;r prafcnje kvJIitefL, zr.ai<a rre postoje. za podr.uij,r sval{e
trr;Posta'''lir:i:c rJt o;;iiriik,: ,:r)ne srIilarne za!titc izvoti.jt] votle za pife, ali :,^e
',1,, ittrr
ni: nr.ovo(le
)
ostale miere zaStite kvalitete povr5inskih i podzemnih voda. Ocjena kvalitete pojedinih kontponenti
okoliia donosi na osnovu procjena.
Pitanja za5tite okoli5a su u nadleZnosti entiteta u Bosni illercegovini, iako na driavnom nivou pri
Ministarstvu vanjske trgovine i ekonomskih odnosa postoji od.iel za zas'titu okolisa. Ustavom F BiH ie
politika za5tite dovjekove okoline jc u zajedniikoj nadleZnosti Federacije BiH i kantona, tako da su
neke nadleZnosti sa federalnog nivoa preneSene na kantonalni nivo kao ito ie to slutai sa
rrpravljanjcm otpildorn.
Entiteti su 2003. godine usvojili Akcioni plan zastite okoliia za BiFI, tzv. NEAp {National
El)vironnrental Action Plan). Cilj NEAP-a je identifikaciia kratkoroinih i dugoroinih prioritetnih
aktivnosti i stvaranje osnove za pripremu dugoroine strategije zaStite ;koliSa u skladu sa
privrednim iekonomskim razvojenr BiH injenirn drustveno-politidkinr uredeniem.
)
strategija zastite okolisa F BiH ie usvo.iena za periodu 2008 - z0lg, te se sasto.ii od 4 komponente:
Federaltta strategiia zaStite prirode, Federalna strategija zaStite zraka, Fetleralna ,t.nt"gilo
upravljanja otpadom i Federalna strategija upravlianja vodanta. Sastavni dio Strategije za5tite
okoli5a F BiH je i Akcijski plan zaltite okoliia. Od planske rlokumentacije niieg ranga ye i-ederalni
pfan Lrpravijanja otpadom usvojen je za period 2072-2017, te je u okviru zastite Zivotne sredine u
sektoru upravljanja otpadom dostignut najveii napretlak u pribliiavanju pravnom naslijeclu EU-a u
podruiju zaitite okoliSa.
Poscbni zakonski propisi koiima se definira zaltita okoliSa na nivou F 8iH su veiinom usvojeni
200 ). godine i poznati su kao tzv. set okolisnih zakona, te dine osnovu za izradu planske
tlokume'ntacije iz podrudja zaitite okoliSa na nivou USK.r7 Fond za zaStitu okolisa na nr'ou
Federacije Bitl je osnovan 2003. godine kao tijelo koje ima zadaiu financijski podrzavati projekte
iz
podruija zaitite okoliSa.
za pitania zastite okolisa na podrudju USK nadleino je Ministarstvo za gradenje, prostorno uredenje
za5titu ol(oliSa. Sektorom voda upravlja se u okviru Ministarstva polloprivretle, vodr-rprivrede i
iurrrerst'";.r USK.
i
l"lillistarstvo za gradenje, prostorno uredenje i zaititu okolisa rlo sada je usvojilo zakone
podzai<onsl<ih akata vezanih za zaititu pojedinih okoliinih komponenti.rs.
)
i vefinu
N{inisterstvo za gradenje, prostorno uredenje i zastitu okolisa;e 2013. godinc pokrenulo proceduru
izrade Plarra zaitite okoliia usK koji treba biti gotov (lo kraja 2014. goJine. U iavrinol fazi je izrada
PIana Lrplavljanja otpadom USK tije se usvajenje oiekuje podetliorn 2b1+. godine. planirana
le izrada
Phn;r r.rItite prirode i Plana zaStite kvalitete zraka USK.
)- | ' /.ii'nn o z.I!tlti oiioliil
[,,sluibene novine I:cdera.:ije Bill" broj: 3]/03, 3{l/09); pripremanje kirntonalnog plal:r zastite
ol<oliiJ {ilir .11}. ZJI(ot]a) - pr{Jccs je u toku,
il - Zrtliort o 23-ititi pfiro(le [,SIuibenc'novine Ferleracije Bil't" broj: :]3/03); Priprcnla j0 kat|tonalnog plilna zJitite
i)liro{lc (il:in lu Zakona); Priprelnanje prijerlloga za proglir!cnje zirstiicnog pcjzria i sponlcnika prirode - pr} po(rcDr
[{'l.rn :]{,\ l.rkonir),
lil- :a.riion r) rJ\1titi :.ika [,,S]!ribdre no! ine licdcracije Bill' i)foj: ]3/031; Pfiprcmanje kantonalnog plana ;tasfirc kvrlitcti
zr.rk.r {('r
rl
L
Zrlioxil),
lll)rJv|iilj]]'lotI)adoliitli!l]9.zilli{)lla).proccsjeutoktl,Pr
1r ). Z.lko il)- doncsen,
! - Z.rli')ir r) li)'rrlu z:r ziirrrlt olnrliiJ [ ,S1u;bene novilc lrericrlcijr l]ili'. broj: 3u/0.1)
al.llt
!'I'/:l]lllrtr,li'rli!'lrna(..sl|r,bcn|'n{)vjn.'l.i](tcrJciJeBi|,,.l)roj:70/|\('):zakonovodama[,nsko-'i|nskogketrronaontlsen
l;4]l1(,)l1,)|il)llllll]i1i|]iln(lj(:|ilit1ostimr[,.sttlzben'gl.]5nili|;sK,brclj:'t/tI'1|/|Ii|3/|2):7:)!(on;upra!,lj]lr]jll(}llri|tlo
{,,:il.ri.br''iill.rsirik
LiSK"
l)f.)jr
,t/tl);
Zrl<on o zJSriti oil bLrl(e[,,SILrib€,r]iglas'ikUSK.,l);oj::l/13)
je od prioriteta Ministarstva za gratlenje' prostorno uredenie i
sanitarna, ugrozavaju
zastitu okolisa iz razktga sto su postolei: opiinska ocllagaliSta otpada ne
Unsko-sanskog
gradana
svih
izvore vo6e za piie i predstavljaiu direkinu opasnost po iivot i zdravije
popuntenosti i..Jrijcdrlo ne
kantona, ugroZavaju okoli5, uglavnorn str iskori5tena.sa.stanovista
broi divllih de'onija
posjetluje potrebnu ,tozvotu ,o'iai. Naclalie, pored ovih odlagaliita veliki ie
OclrZivo upravlianje otpadom jedan
koie nastaju skoro sv:rkotlnevno
standardi na tiju se
odekivanja gradana unsko-sanskog kantona, ali i medunarodni okoliSni
gratliti odnos prema
prinrjenu obivezala Bosna iHerceg"ovina iine snaZan poticaj na kojem fe se
livotnoi srcdini i zdravlju stanovnika Unsko-sanskog kantona'
zdravlja njegovih stanovnika i
U tom snrislu razvoj Unsko-sanskog kaltona ne moZe biti na Stetu
njihovogpravanaoduvanuZivotnusredinu.Str-rgaUnsko.sanskikantoniporednizabarijerakojesu
naive6oi mogufoi Injeri' itl
najveiim dijelom financijske prirode, ima ambiii.iu da svoje djelovarlje u
zemalia
okviru svoiih nadleZnosti, uskladi sa standardima okolinske zaitite europskih
StanjezivotneSredineuCjelini,anaroditovotle,zraka,tezelenil]ijavnihpovrsinauopie,uznaiajnoj
i kvalitetom kontunalne
rnjeri je oclredeno djelovanierlr sistema kolnunalnih . tljelatnosti
komunalnnim djelatnostima podrazumijeva .se..pruZanje
infrastrukture. U tom s,nstri pod
'r"
fiziika i pravna lica, te finansiranje komunalnih djelatnosti'
komunalnih trsluga od intu.".,
kotrrunalne infrastrukture kao
izgradnja, koriSterlje, Llpravt;arfe iodrZavanje objekata i ureciaja
socio - ekonomske analize'
pokazatelji
cjelovitog sistema na pn,rn,e;u ipi.tno i Kantona. Birduii da
u oblasti komrr.alnilt
kantona
koja je prethodila izradi a o t<u nr Jr'rt-a sirategiia razvoja.Unsko:sanskog
podr5ka niihovom razvoju postale
.iiJi"i"irti i konrunalne infrasr^rkture nisu zadovoljavajudi,i regiie
Bihai'
nllooUifur"o .,tateSko opretljeljenje Unsko-sanskog kantona
)
obavljanlekonrunalnihdjelatnostitrebatiasezasnivananaielintirtrajrrostiikontinuirat)ostiu
obavljanjukomunalnihtljelatnosti,kvalitctitlpruZanjtrkomrrnalnihuslugakojepodraztrmijevaju
tehniiku,zclravstvenuirligiiensr<u'isp.aunostuskladusapropisanilnstandardinrainormativima
iuretla;a kako bi bila u stanju strlne
izvr5enja komunalne urrugo, nit,z"r.niju kornunalnih objekita
kor'rtttalnih proizvoda i usltrga kojima se obezbjedrtie
furrkcionalne. sposobnosri, puriil.i .lii"n"
'Lomun"lne
usluge plata ekonomsku cijenu dobijene usluge
samoodr;ivost. princip rla tn,.irnit
LljelatnostL teba da obezbijedi Ittjere
trcba cla pored toga Sto C" u.igrr"ti oA,iivi razvoj koirrnalnih
usluga
,, otuurnio i zaltiiu okoline, k;ro ijavnost i trrnsparentnost rada davloca kornunalnih
7.2 tJpravlianie otPadorn
Usektortltrl.:ravljanjaotpr.lon)i)ostignutajenajveiauskladenostzakonodavs|vaFederacijeBosnei
gij-a. Itt,r feder.lnorn niovu naiin r'rpravljanja otpadonr detiniran
llerccgo,,,ine s pr:lvuim naslijerlrur
otpa(lom
i. Zali,norrr o ,trravljf,nlu,]tpr,i.:,ur JZOOel, a n;t nivtttt kantona jr: to Zakon , upravljaniu
iZOt:.1 , rl tktrn r, l<otnu tt;lll: irti rljcl rlll{)stililr (20 I l )'
2012. do 2017 gorline' a po
I;0(l{r lni plarr upravljarrja otl)adoln izrlilcn jo i usvojen za pcriotl od
upravljanja otpa(lotn tlSK za
uzoru rt.r njtga u 2011. 1;,,.lirri 1lolirerlut je'postupak izratie Plana
.ZlO'i.+.
je pr'vedberti plansl<i daktrnrertt liojint
rto Z0 t9. goLlirrs. pl.rn upravljinja otpadorn
i,"ri,.,f ",i
potlrrriju usK i njegovilr opfina, ] lavfietak
se rrt.erluiu uslovi z;r pl.rnir-rrn1r: upravllalla ntitetiorn rre
izrr(l,r (lol(rl)lentr plrnir.rn le tl 2tl1 I iio(iini'
za gradenie' prostorllo
Oilrii.,,o Lrpravljanje ()tl)il(l{)tlr jcrl:rrt jr-'oti gl.lvnih prioritcta i'liltistilrstvi-l
lrre(lInjL' i va(titu olilrliir I lSii
Bill i IVetlunarodrtc rlsocijacijc
ll.tz\,ojriiIl lircditlriln s r1.)r;ulr!n (),1) lrotDis;lnir).1 2002. uotline iznrcrlLr
l)rojekat ttpravll'rlll'l r!'rstlm
,,., r.,,,rvo1 {lrrtor.n.rtiLrrr;ll i)ev,iir,llll".tllt As:i()ciation-lDA) zilIodc0 ie
86
)
otpadom u Bosni i Hercegovini. Zbog nepovjerenja zainteresiranih strana proces nije iSao
planiranom dinarnikom, tako da do 2010. godine nije usvojena zakonska regulativa, niti planska
dokumentacija, a lokacija za regionalno sanitarno odlagaliSte otpada nije odredena.
Tokom 2010. godine su opiine i Ministarstvo za gradenie, prostorno ureilenje i za$titu okolisa USK
dobili znatajnu podriku i pomoi medunarodnog donatora Svicarske agencije za razvoj i saratinju, za
unaprjedenje sistema upravljanja otpadom na podrutju USK koja se ogledala u provodenju brojnih
aktivnosti.
u BiH ie s Nlinistars&om vanjske trgoyine i ekonomskih odnosa Bill u
2011. gotline zapodela provotlenje projekta ,,lzrada studi.ie izvodljivosti za od;rbir regionalnih
sanitarnih deponija u Bosni i Hercegovini". Rezultat ovog projekta za Unsko-sanski kanton je
izradeni dokument ,,Studija izvodljivosti za Regionalnu sanitarnu deponiju USK - regija Bihai, koja
sa Dodatakom Stud.ie za drugu potencijalnu lokaciju na podrutju opfine Biha6 iini jedinstven
Delegacija Evropske unije
tkl kurn en t.
Proces izrade Plana upravl.ianja otpadom USK je u toku. Cilj izrade je uspostaviti integralni sistem
rupravljanja otpadom idoprinijeti zaStiti okoliia i poboljsanju kvalitete Zivljenja na podrutju USK.
)
Plan 6e, uz fedcralni Zakon o upravljanju otpadom, biti osnova za izradu opiinskih planova za
rrpravljanje otpadorn.
Prosjedna pokrivenost stanovniitva organiziraniln prikupljanjem i odvozom otpada na podrui.ju
USI( je 75010, a Lrclaljeni ruralni dijelovi uglavnom nisu pokriveni organiziranim skupljaniem otpada.
Sakupljanje i otlvoz komunalnog otpada .le u nadleZnosti javnih komunalnih poduze6a iiji su
os
nivati opfine USI(.
Zbrinjavanje ostalih vrsta otpada (ambalaZni, industri.lski, gradevinski, medicinski, opasni,
elelitroniiki, anirnalni i ostale vrste) su u nadleZnosti Federacije Bifl iako je Kanton poduzeo neke
aktivnosti i po pitanju unapreclenja zbrinjavanja i ovih vrsta otpada na naiin da ie za potrebe
zbrinjavanja nledicinskog otpada izradio Vodid za izradu planova upravljanja rnedicinskim otpadom.
Obzirom da str postojeia optinska odlagaliSta otpada ne sanitarna, ugroZavaju izvore vode za piee i
prerlstavl.iaju tlirektnu opasnost po Zivot izdravlje svih gradana Unsko-sanskog kantona, te iznledu
ostalog nijedno ne posjeduje potrebnu clozvolu za rad, opiine 8iha6, Bosanski Petrovac, Kljua, Sanski
iUost i !'elika Kladuia su izradile Plan prilagotlavanja postojedih odlagaliSta dok opdine Bosanska
l(r'up;r, Buiim iCazin koje koriste jodnu zajedniiku deponiju su u procesu izrade ovog planskog
(lolfllrnenta.
\
lJz postojeail ncsanitarna otllagaliita otpatla, veliki je broj rlivljih deponija, l(oje nastaju
sval<orlnevno i l<rrje su s^tahla pri.ietnja zagadenjLr vode, zemljis'ta i zraka i zdravlje ljudi iiivotinja.
Postoji lrrgentna potreba uspostavljan.ja Regionalne'sanitarne deponi.je kako bi se uspostavio sistern
orlr'7ivog uprlvlj:rnjl otparlonr na podrui.ju USK.
Siste'ttr ttgorlcttj,t otlrZivog Lrpfavljanja otpatlom na podluiju USK inla intenciju tla se provodi tra
tcgion.tltrtln nivot: koje'g lini regija Bihai u iijcnr sastavu je os,rrn opiin;r USK i opiirra Drvlr iz
Livrnjskog l(antonil. lJ tu svrhu rra podnriju rogije Bihaf, kao zajednidki regionalni operater za
rrpr:rvljarrje otl),r(lor)t, cljeluje favno ltoduzeie Ccntar upravljitnja otpadonr ,,llEG DEP" d.o.o. u
r.,ctlirrskorn r,lusniitvrr opcirra (95'),b), Jok preostalih 5()/o je u vllsniitvu Kantona.
i.'!inistllrstvo z,t gradenje, prostorno uredenje i zaititu okoliia je s opr'inama, javninr kolnunaltrirn
1-,r.rrluz,.:iima, Rrsrrrsnirn centroln za votle i ukoli:",,Una Consrrlting" i uz podriku Svicalske agencije
z:r santdnjLt | 1.17r.,1;j p;6v916 nc'l<olil<o projekata za rurlprjcdenje sektola upravljanja otparlonr n:r
prrtlrttijir tctijc Ililr:rd. Projckat "Prikupljanjc porlataka o silstavu i koliiinanr:r otprda'' jc liroz
g7
meto(le prikupljanja, sortiranja, analizirania i evidentiranja komunalnog otplda dao tadne i
objektiv;e poclatkc'o svir)l vrstarna i koliiinama otpada koji proizvode gradani i privredna druitva'
je da se
U irolektu "er.tkupljanje poclataka o sistemu i koliiinama kornunalnog otpada" evidentirano
u ukupnol koliiini prikupljenog kontunalnog otpa(la nalazi oko 3170 bioloSkog otpada. Iz tog razloga
razvijen je prolekiit pod nazivom ,,Uvodcn.ie kompostirania bio-otpada na podruiju USK i.opfine
Drvirr" koji inra za cilj smanjenje bio-otpada u ukupnoj koliiini kornunalnog otpa(la na podruiju svih
opiina i isti ima intenci.iu da se irnpletnentira vi5e godina za redom.
toku su bro.ini projekti koji trebaju rloprinijeti uspostavljanJu cjelokupnog sistema upravliania
otpadom na pod ruiju USK.
Projekat,,Kampanja ukljtriivanja javnosti i grad:rna u proces upravljanja otpadom" kroz rad s
djeionr iz vrtii; i Skola, mjesnim zajednicama i nevladinirn organizacijanla treba. upoznati gradane
si principirna otlrZivog integralnog upravljanja otpadorn na podruiju regije Bihai. Namjera ie da se
grzrdani upoznaiu sa selektiranlent, ponovno[r upotrebom i traiinirna srnanjenja otpada koje de se u
bucluinosii odlagati kao neiskoristivo na regionalnu deponiju. iedna od aktivnosti ovog projekta je
EKO-kviz organiiovan za graclane i rljecu lkolskog uzrasta s podruija re,gije Bihai sa svrhonl sticania
znanja iz obiasti zaitite okoli5a, komunalnih djelatnosti i zaStite voda. I ovaj projekat ie plattiran cla
se u kontinuitetu provodi svake godine.
u toliu je i poietna faza projekta,,laianje kapaciteta putern uvodenja cls metodologiie rada" koja za
cilj irDa unipretlenje tehnidkih i ljudskih kapaciteta lvlinistarswa za graalenie, prostorno ure.denje i
zaltitu okoliia USK kako bi bilo efika.snije u pogledu pruZanja usluga javnom i privatnom sektoru, i
na taj naiin doprinijelo boljoj irnplernentaciji zakona, jadanju adnrinistrativnih kapaciteta za bolju
puu"i.nort sa niiim i viSim nivoima vlasti, te stvaranjtl uslova za praienje i implenlentaciju
p.ug."nr" i projeklta iz sektora zastite okoliia i prostornog ureclenja. uspostavljanienr GIS-a
LsWarit ie se racionalizaciia, integraciia i optimizaciia odlufivanja u dva sektora unutar MinistarsWa
i to s-ektoru okoli!a i sektoni prostornog planiranja kroz proces koristenja informaciono liornLr ikacio nih tcltnologija, pt'veIlstverlo geografskog inforlnacionog sistclna i baza podataka, kao i
uc'inkovitija r-azr]ijena podataka unutar kantonalllih institucija i opdinsl<ih organa nadleZnih za ova
dva sektora. Integracilorn podataka u jeclinstveni cls stvorit ae se pretpostavke za kvalitetniie
trpravljanje okoliSenr iprostoroin, donoien.je odlttka, provodenje zaltona i propisa iz ove dviie
oLlasti, f0dinstveni sistem ie taliorler unaprijediti koorilinaciju i komunikaciju svih zainteresiranih
stmnil, olJavezrrilrci ih na tlostavljauje i taznljenu podataka untltar jedillstvenog sistenla.
iuini:jt:rrstvo za grrdenje, pfo.stonlo Lrreilenje' i zastitu okolisa nastoji podifi svi;est gratlana i
j:rvlojti o vaznoiti zaitite oliolisa alitivnostima kao ito su: Let's do it oiistilno Bil{ za jedan dan,
obiljeza,ranjcnr svjetski ztuiajnih (latunla iz olllasti zastite okoliia, uieSieln tra eko sajtnovirna i
slii]rinl ;rktivnosti tna.
u
7,3.
Ilpravlionje vorlumo i otpatlttitrr vodama
Ilinislilrstvo poljoprivretle, vr)(lcl livrcd0 i lurttarstvit I: tjill donosi zakonske propise i slr;rteike
rlrrl<untr:nte Lr vezi rrpravljlnjl vod.rrta nr porlruijLr F lJill. U 2012. godini usvojena je flrrlerrlna
Srr.ltcgij.r upr.avlj.rnj;r v{rrlnnl;r z..r pr.l i,llu od 2010. dcr 2022. gorline l<ao l<rovlti phnski dokittnent
klj! ti.rle sptjerrrice r;rzvcrja uo,lrr,-r;1 rrirlavljanjr ioiLIv:urja stanja vodl i vodnilr cltosistctlta. Na
pr:rlr.irijrr USK, rrltlallj.rnjt' rervrJjllonr politihonr vorlnilt rcsttrs:r, l<ottrtlittiranie prait'trjl stJnja tl
,..orjrrenr spiit6lr i :,tnla10 -u pl itvn,r l.oslove iz cl)lrsti vt-' tlo p rivrctlc obavlja O,l:;jeli z.t tlpilvljanje
,. rilJir'; rr slilolrU ltarrtot r.r)r) rrg ilinist,rJ st',3 poljoJrrii.ierle, votioprivretlc i itttttarslvrt
88
)
)
Podrudju USK pripada.ju vodni itermomineralni izvori, koii imaiu potencijal za vi5enamjensko
koriStenje. Prosjetrni godiSnji interni prinos obnovljivih votlnin resursa po osobi u opiini Bihai je
pet puta vefi od sv.ietskog prosjekare.
Rijeka unaje naiznaiajniji vodotok na podrudju usK koji odvodi povrsinske ipodzemne
vode u
crnornorski sliv. Ukupna duzina vodotoka rijeke Une na porlruiju usK je B0 im. una je rijeka
visokog stepena bioraznovrsnosti, endenrskih i relikt;ih vrsta, sedrenih barijera, te po
h idrornorfoloskoj oduvanosti predstavlja rijetkost u evropskim
i svjetskjm okvirima. Veii dio
podsliva rijekc'une [19.800 ha) stavljen.ie pod zaititu kao prirodno podruije od posebnog
zn.ra.aia
7-a F BiH. Prenla vodnom bogatstvu znaiajne su i desne ilijeve pritoke
Une (Unac kod lvtartin sroda,
I(ruinica kod Bosanske Krupe, Sa'a kod Novog Grada i Kiokot kod niha6a; koje osiguravaju
vodosnabdijevanie stanovniltva USK. ove rijeke ocllikuju se karstnim iplaninskiin
oblllezlirna,
protiiu kroz predjele netaknrrte prirode, te su bogate autohtonim vrstama riba
flipljen, pastrml<a,
saran, amur). Iz rijeke Klokot se za podrui.ie opiine Bihai zahvata vorra ,i potr.b.
luunug
vodosnabdijevan.ia. Klokot izvire 5 km od Biha6a, protide graclom, te se nakon 4,5 knr
toka utileua ii
tlnu. Nalazi se na kontaktu vapnenadkih stijena s nepiopusnin miocenskim nasragama,
re;e
I<arakterizila jak izvor i sporiji tok. l(apacitet izvora Klokit je otl 4 rnr/s, do nekoliko
tlefetaka mrls
s prosjednonr tentper;lturont vode izrnedu B i 10.C.
Najpoznatiji izvori mineralnilr, termalnih i tennomineralnih voda na podruiju usK se nalazc
nl
lokalitetinla Tonlina IIidZa kod Sanskog Mosta, Cukovska rnineralna vocli i izvoi Cata kod Bihafa.
'l'r'rnronrinelalni izvor ljekovite vode
Gata pripada opdini Bihai i nalazi se 15 km od grada Bihaca, te
25 krn od Cazina. osamdesetilr godina 20. vijeka ispiiana su zdravstvena svo;swa gatskih
vocltr, te je
rltvrdeno da sadrZe natrijtttn, kalcijurn, sulfatne i hiclrokarbonatne vocle. Temperairra
vode kre6e se
iznredu 32 i 3B 'C, a mineralnost od 1328 do 7492 mg/l.lzvor Gata raspolaie Loliiinom
vode od 130
l/sec.
svojstva izvora ternralnih voda nisu dovoljno istrazena u hidroloikom, geoloikorn, fizikalnoito otezava njihovo adekvatlno toristen;e.
Vclik broj iistih povriinskih vodotoka ipodzemnih akumulacija osigurava dovoljne l(oliiinc pil{e
vodc zir stattovnis'tvo USK. votlotoci USK pripaclaju slivnom podruilu rijeke Save.
Veliiina strvne
lrovrsine ovih vodotoka na podruiju F BiH je 742 krnz. tiitrrololka promatranja i pollaci sLr
rtel;ouzthni, pl se radi o hidroloil<i slabo izudenom podruiju.
kenrijskom, baiiterioloskorn i energetskom smislu,
1
i'1jir rtIikj
t,i:rrr rrr
,,r,lL,ir)liolr(nu siloit:rcijU, llihef, ilrJ07.
89
Slikd''
Podsliv riicke Une
)
l?.vor: Strategija upravljanja vodoma F BiH 2010"2022'
kvalitete povrsinskih vodotoka'
N.l 7 hi(lrometeoroloikih stanica se periodiino vrli ispitivanje
ali ne postoje surna'ni g,diinji
godiSnje,
1\'aliza sc provo(rl na ornou, f"i p"rJ,u","." ietiri puta
povr!inskih voda svake dvije godine'
p0Ll.rci. Ribolovna udruZenja p,"i,"aa r nalizu . kvaiitete
ll kategorije kvalitete'
irr0cjcnjuje se dl je veiina povriinskih votlotoka I., odnosno
stl iznljelle i tlopttne
()i(virna (lirektivrr o vodama uu-a prelltsena Lr fecleralni Zakon o vodanla tiie
ie
Zakon o vo.Lrnta je
pupt^u.'ri"
fodruiju USI( se -ocij.enjuje nisl<im. Federalni godine za
u toku . stcpen
jt'rrsvojena 2012.
Icriodu
lrio osnovr za izr.;rdu strareBiJe u;;avljanj,r voclaur;r F Bill koja
oJ 2{l1.0. do 2022. godine.
o voclatna kojimse uredujc naiin uprlvljanja
I Insl(o-sauski katrtOrr ie 2011. go(line ttsvojio Z.tl<oI
I'Jnsko-sanskog l{iutolla koji str pretna
porll'rrtju
vocl.rnra, vo(lnirn (tobrinla i voininr objektirna rra
f'ltIirltlitotttZal{t)nLl0Vl)d;ltnaulrirrlltlTnostil(ant{)Ila.Upravljanjcvodamaobuhvata:zaitituvoda,
te se rtretlttje
n je-vod otol<a i tlrugihvoda'
lr(rri.ite je v0tl.r, zaititu otl ste tno g',ijolov,l nja _r'o tla i tl I'e(-le
l('lntona,
i
ollaveze
rlirrlleznosti, ovla!tenja
,vo.ltt
vl,rslriitvo nad vodnirn uor;rlnlej v,:tlnirn oblel<tinra,
podrrti:jtt
nl
itn tlilbrirne i votllrim 0b]ektim;l
rllldittl, pr;r.rttilr tica i grn.tana ., rq)ravtlarrjrr
(lSI( hoji treba biti zavri''l) rr tol(tl
l(,rrr,.on:r. U tcrkrr ie irraoa er"nl ,,pi,,ui;,r,;" utlrn,trti,n votlatrta
r.izil<a otl
-
0l
1.
110tline.
propisuic ;tr tl'riin
l<.'tnLrnulnirn (ljr.l:itn(-.stin1ir l.r,rji je trtllrltltrt' ttsvojt'n 201t. :iorline
srrlbtlijev.tnja pilliortt i'trilctn io'ir"orltrjc i;:rLriislcavarlja otprtlrrih '"oda'
1.',|!:(111iIrIt o,
tljolilinosti z'lhve[rnia, Ir')'iiir.;'lnia
voda Sistem vr)(losrlJl)(iij' /'lnj'l
otpa(lrlill
lrljiitj:rvanj'r
:"
tlt:,ilrl'rrcijc piiiir' iorle, te l"r'lo'r:
:i,r;,.,1i,: r,:iislie rr-i:2e j,' Ll0tIrjrr.r i s.llli0 (!lfioruiillo r,bnr:vljcrr irtkonstnliran'
j,r.,.rrir lionrunalnu ;l,r,.lrrzc,-.:r
l,:r lrivr)tl r.rpiittl
trlr;tvlj;rjLt-
i
i
90
)
Prosjelni gubici vode u periodu Od 2005. do 2011. godine su iznosili 57,43o/o sto predstavlia jedan
od najve6ih problema u sistemu upravljanja vodama na podruiju USK. U 2011. godini je 530/o
ukupnog stanovniiwa USK bilo pokriveno sistemom snabdijevanja vode iz javnih vodovoda, ali
postoje znatna odstupania tako da pojedine opiine imaju znatno veiu pokrivenost stanovnistva
iavnim sistemonr vodosnabdijevanja u odnosu na kantonalni prosjek, a druge viSe nego dvostruko
niLu.
1
t
Kanalizacijski sistenr uglavnom obuhvaia samo urbane gradske dijelove, a proiiSiavanje otpaclnih
voda se ne provodi, pa se one direktno ispuitaiu u vodotoke. Direktno ispustanje kornunalnih i
irltlustrijskih otpadnih vocla u vodotoke predstavlja naived'i problem u poclrudju politike upravljanja
vodanta USK. Postojeia kanalizacijska rnreia je zastarjela, pa je potrebna njena obnova. U 2011.
godini je oko 157o dotnaiinstava s podruija USK imalo prikljuiak na kanalizacijsku mreZu, a ostatak
stanovniitva je bio prikljuien na septiike jame i kanale. Na podruiju op6ine Bihad tak 7 5o/o
stanovniStva koristi septiike jame. Septitke jame u prigradskim naseljima i ruralnim sredinama nisu
prollisno izg|1ldene, a t)lnoge od njih ne zadovoljavaju minimalne tehniike standarde. Zastadelost i
llepotpultl izgradenost kanalizacijske mreZe, te direktno ispuitanje otpadnih vocla bez
proiiS.avanja ugroZavaju l(valitetu povrsinskih i podzemnih vodnih tokova. U vetini optina USK u
toku stl aktjvnosti Ltsmierene prema obnovi i proiirenju kanalizacijske mreie, te uvotlenju
llroi'istr(!3 otpi(ltlill voda (Bosanska Krupa, Velika Kladuia, Cazin, Sanski lvlost, Biha6J. Na podruiju
llihafa je zapoieo projekt izgradnje proiistata otpadnih voda. Veiina ostalih opiina ima izratlenu
clokttmentaciitt za izgradnju postrojenja za prodiSdavanje otpadnih voda, te zakljuacn ugovor s
Ilvropskom investici.iskom banl<orn o fi nanciranju njihove izgradnje.
Na podruiju opiina Bihai, BuZim i Cazin pokre'nut je proces izgradnje decentraliziranih sisterna
uprar4janja otpa.lnim vodama prim.jenom bioloikih metoda koie su ekoloski nrihvatliive i ne
ru niStilva.iu prirodni krajolik.
7,4,
\
Zrak
zastita zraka rlefinirana je Zakonom o zastiti zraka F BiH (sl. novine F BiH, 33/03). u zakon su
transponirane odredbe EU IPPC direktive iime su postavljeni uslovi za izdavanie ol<oli5nih dozvola
in(lustfiisl(im postrojenjima. Na podruiju USK, okoli5ne dozvole izdaje od 2008. gocline Ministarstvo
za 8ra(lenie, prostortto tuedenje i zastitu okoline. U 2008. godini izdano je 26 okolilnih dozvola, a u
2 012. je izdano novirn i postojeiim poduzeairna 46 okoli5nih dozvola.
Iietler:rlna stfatcUija zaitite zraka trvojena je za desetogodiSnji pcriod kao clio Federalnc stritegije
zaititc ul(oliir. lzratla i usvajanje kantonalnog plana zaitite zraka planirana je za 201,1. godinu.
L-llzaktllill pol(ilzitelja o koncentraciji oneiiSiujuiih tvari u zt';l(u na podruiju USI( nerna, jer lisLr
uspostilvljrirle ljerne stanice za kontinuirano prafenie kvalitete zraka. postoji potrc'ba zir
usposlJvljanjet)'r jedne nrjcrne stallice u zoni najveie enrisiye oneiiiiujufih tvari.
l'r'ocjcnjuje se rh je kvaliteta zral<a zadovoljavajuia, uz periodidna oneiiiicnja zraka l<oja ue prelaze
!lranice {iozvolje!rih vri jednosti onciiSiujudih Wari.
Oti strcionrrttjlt izvora rlrrr:iiiticrtja zraka vaino je spomenuti surnpordiol<sirl iz industrjjsl(ih
l)ostroidrlj,l, koji je bio glavrti uzrok oneii5fenja u prijcratninr gotlinanta. lvljeretrje nivoa
sirrnJro|tliol<siri.r Lr zrrkrr provotlilo se u prijeratnim plotlin.rma na potlruiju opcine tsihai.
St;tgltilcijrrnt irrtltr.strijske prnizvoclnje i zatvilranjeln industrijskih postrojcnjt l{oncentracijil
slllnllor(lioli.-i(l.l u zralttt zttaiujno ie snranjena. U 2011. 1;odini je na porlruiju USK poslovrlo 5l
irrr
lrrst rijsko postr'ojenjc s
ol(oliinorn dozvolom.
9l
riia je djelatnost
zavod za javno zdravstvo provotli mikrobioloika ispitivanja zraka u potluze6ima
pojedinaina
proizuod,ila nretlicinskih rnaterijala. Najveii oneiiSiivaii zraka iz stacionarnih izvora su
goriva
pogonskih
izgararliem
ioZiita u tjo nraiin stvirna koja oneiiiiuju zrak tokom zimskih mjeseci
iz
z'rtka
kvalitetu
dryeta i ugljena. Centralna toplana koja bi smaniila negativan uticaj na
100
oko
praiina
iz
pojedinainii' lozilta ne postoii. proclenjule se da kvalitetu zraka naruiava
na kvalitetu
kao i velik broi ilegalnih odiagaliSta otpada, ali ispitivanie niihovog uticaja
i
^i.,r.'nolor",
zraka se ne provotli.
putnih
orl mobilnih izvora oneiiScen ia zraka naizastupljenije su emisije oneti5iujuiih tval'i iz
nroto rnih vozila.
7.5. Sunrc
subrnediteranskih i kontinentalltih
le(linstvenost pejzaZa USK iini 5urnsko bogatstvo kraskilt,
pelz'ainv'
ekoloiku' ekonolnsktt i ttlristi'ku
iunrskih potlruija, koje predstavljaju prirodntl,
vrijednost ovog Podrutja.
i neposrednom postratnom
Surne su, uz voclno bogatstvo, najvedi prirodni resurs USK U ratnom
i visok stepen
periotlu doilo je tlo degradacije iumskih povrsina, ali su zadrlale prirotlnu strukttlru
uspostavljen'
poiara
niie
Lioraznovrsnosti. Sistenl zaStite Suma od
Sume odnosi 85 899 ha'
Ukupna povriina pod Sutnilnra iznosi 190880 ha, od iega se na visoke
povrSine' Prosjeino, iunre pokrivaju
86.234 ha na niske sumske zajednice, a na goleti 78J47 ha
i orografski
pribliZno 47%o ukrrpne povrline tefitorija US"K. Rasttr iuma rloprinose povoljni, edafski
podruiju
opdine
Na
kitnjak'
i
hrast
smria
bukva,
iela,
faktori. Dorninantne Sunrske ,ij",tni.. su
te
staniite
najvede
predstavl'ia
ha
2000
povrSinom
od
Cazin nalazi se staniste pitomog kestena koie
iine
i
BuZirn
Krupa
Bosanska
opfinama
!unrske zajerlnice u Boini i HJr-cegovini, a si susjeclnim
iedan od veiih bazena pitomog kestena i van granica Bosne i [1c'rcegovine'
'1
UZ0l2.godiniiTvrienisuradovinauzgajan.iuiumana3396'SShanovihpovriina'aobtlhYatilisu
prirodnu obnovu, te njege SLrmskih kultura. li 2012.
foslove priprerne zemljiita za poiumllivinie i
godini uliupno.le poiumljeno 235, 60 ha novih povriina'
5ttt'e" sa
Skrrpltina Unsko - sanskog K.lntona jL'osnov.ll Sumsko pl'iv.cd.o tlrtlStvo ,,Unsko-s:rnshe
uprevljaniu
rt
s;"iiiteur u Bosanskoj l(iirpi radi o.stvarivania posebnog clriavnog i opf{rg interesa
kanton:l liao 5to su: lov'
ii,.Znuni,n iLrrnlma i irrr.sirinr zemljiitenr ni teritoriju Unsl<o-sansk.g
u;1goj izirstitu
,iufie"r"n;" [trirperstvo) i briga o ,iiutlti uktludulu6i.i.orlgovarxjute usluge, z:rtim
od drveta i dnlge usluFe poptlt
i,rrira, iskorlitavirje iurna, iurrr'rrske usiuge i proizvodnja proizvotlir
rrguvin'..j lt.t mlltr proizvotliln,r o(l rln il, pltrtr i prttea'
7.6. Zaltiteni diielovi pr!,'otle
iz po{lt.lrfj:r z.ritiierriit rlijclova prirotle iini fecleralrti Zakon o za!tjii pfirode
no'i'e F- i:itt,:r7or;. u tri<u je fevizija z.liona, ta jfr , 2012. godini izrarlcn n r.r't '.rvog
USK
Zrlir.rnski ol(vir
1.SruZt,"no
na.llorlrutjtt
tr(leritlloli zakona o zaStiti pri'rode. Za tipravljanje z:r!ticenitu tlijelovinra prirotle
,koline, Zakon o;laititi ltrit'rttle' na
rratllr.:r'o j,t iui'istarst'o zr.t sratlenje, pr.itor no uretlenje i z.ititu
ii.iritl) illlllo In tti','ott n tjc izr,t' len,
rlijclova pr'irotle
:;isi.,tn prJcetrjJ, p Iil<rrpli;r iit, ollrlrrLr ilnali;:,,r prttlatali:r o lititi:'tettjtt zaStiierlih
i trpr,rvlianju
lt.il)t,s(.tvljen je,ia fcileralrrl..,rn llivort 2003. gocline (l)r;rviinik o rrspostrvijanjLr
e F Bitl 3-i'103)
irtil)iir;lciiskirn 'jlstctn()r1l 7l7.iititt! pril-r.rtle ivrsollje nloriitorirts, Slulbcnc'noli
92
J
zastiienim prirodnim podruriima ne upravlja se u skladu sa nauinim ekoloskirn praksama.
spomenici prirode nedovoljno su istraieni {npr. crbiia peiina, peiina suvaja, Kerkezova pedina i
Jama okol.
)
Nacionalni park Una, uspostavljen 2008. godine, ie jedini nacionalni park na podrutju F BiH, te se
cijelom povrSinom i19.800 ha) proteZe teritoriiem USK, odnosno opiinom Bihai. Np Una obuhvaia
podrttije kanjonskog dijela gornjeg toka ri.jeke Une uzvodno od Lohova, po(lruiie kanjonskog tlijela
donjeg toka rijeke Unac od njenog u5ia u Unu uzvodno od Drvarskog polja, te rnecluprostor izmedu
une i unca. upravljan.ie NP Una provodi .favno poduzeie Np una koje provodi rnjere zaitite i
odrZavanja izvornih prirodnih vrijednosti parka, osigurava neometano odvijanje prirotinih procesa i
odrzivo koriiten.je prirodnih dobara, te nadzire provodenje mjera zastite prirode unutar paika.
ZaStita, upravljatrje i koriStenje prirodnih resursa Nacionalnog parka Una regulirano je Zakonom o
Nacionalnorn parku una (sluzbene novine Federacije Bosne i Hercegovine, br. 44/09). plan
upravljania Nacionalnirn parkom Una usvojen je 2011. godine za desetogorliSnji period s ciljem
defilliranji snliernica za uspostavljanje dugoroine zaltite i odriivo upravljanje bioiaznolikoiiu, te
prirodnitn i kulturnim resursima unutar parka. U Nacionalnorn parku rrspostayljena su podruija
stroge i u"slnierene zaitite i podrrrdje usmjerenog razvoja. Reiirnu stroge i usmierene zastite pripada
13 500 ha parka, a unutar rezima usmjereno g razvoja nalazi se 6 300 ha njegove povriine.
Dio NP lIna, kojeg dini seclreno podnrije rijeke une u Martin Brodu na por.lruiju opiine Bihad,
proglaSeno je geoloskirn spometrikom prirode. Na podruilu USK postoje i strogi priroclni rezervati,
speciirlni geolosl(i rezervati, rezervati prirodnih predjela, te geololki i geomoifoloSki sponrenici
pliro(le. Krtegoriji strogih pli|odnih rezervata priparlaju prasuma Lom na planini Klekovaia i
prasuma Pljesevica na istoimenoj planini u opiini Bihai. praiuma Lom pripida opiini Bosanski
Petrovac, a njena ukupna povrsina iznosi 297,7 ha. od ukupne povriine, B2%o prasume tine iumske
zil)ednice bul<ve, jele i srnreke, a na vjjim nadmorskirn visinama prevladavaju iumske zajednice
srrbalpske bttkove iume. Peiina Hnlstovaaa u m.iestu Vlhpolje u op6ini Sanski Most zaitiiena
ie kao
spccij.rlni geolo5lii rezervat. suvajsko rnedLrgorje na podruiju opiine Bosanska l(rupa, povrline 50
h;r, je rczervat prirotlnih predjela, a uglavnom ga iine sume i pasnjaci. Zaltiienim spomenicima
prirorie pripaclaju iMartinbrodski slapovi, Strbadki buk, Troslap, Dvoslap, Ripaiki slai i Kostelski
slapovr,
7.7. Bukd
t
Zaktrttom o zrititi 0d buke (SlLrZbeni glasnik USK br. 3/73) propisuje se rlozvoljeni livo 6uke,
utvrduiu rnjc're zaStite od buke i naiin mierenja buke, te nadzor nad nivom buke ni po<lrudjLr USK.
Z;rlion je tlonesert u skladu sa Zakonom o zastiti I)uke na fede|alnonr nivou (Sl. novine F tjiH, b..
110/12). ll Praksi se nrjerenja buke ne provotle, pa ne posto.iL. egzaktni podaci o izvorima l nlvou
lltrl<t:. Izvje(lavaltje o ttivoLl buke nr podrue'ju katltona se ne provocli. Registar onciiSiivada
bul<onr
n ijc ii:r'irdc r:.
Prc'rn,r 1;roi:jetti, rrajznliajlriji uzroinici bLrke su putla tnotorna vozila, te liarnenolorni. prcma
liirl t()rl.llll(r r1l Zakonu o za(titi od bulre, rnjercnje rri,,,ua bLrke u l<;urre no lornirna preriuslov je
tl
c.r
biv,rir j.r ol<ol i-itre rlozvole.
Z]liotisl<:t obveza opfinskilt i
.l<lntortalnih org;rnil uprilve narjlcTnih zil prosron.lo pl.ruirarrle ;t:
llLrl<e rlo 20 I (i. godinc, te ih a;ufirati svlke tri !:odroe.
izll(liti li.lftc
93
zaltite okoliid
Tabela 32.
Razvoine Potrebe
Razvoini problemi
nisu uskladeni s nretodologijom EUROSTAT-
pradenja
kolnponenti
kvalitete poietlinainih okoliSnih
i registar oneaiSiivaaa
Usklacliti sistem prikupljania i obrade
infrlstrukturf, la pr.lcenJe
kvalitete pojedinih okoliinih komponenti
Nedostatak saratln.ie svih uiesnika u
Definirati vrstu i broj potrebnih nliernih
jedinica (za pradenje kvalitete zraka'
pov15inskih i podzemnih voda, mjerenje
6ukeJ, planirati financijska sredstva za
Nema sistentskog i kontinuiranog praienja
kvalitete po.iedinih okoliinih kornponenti
Statistiiki potlaci iz podruija zaStite okoli5a
Nedostaje llzir'ka
podruiju zaStite okoliia
(o
rganizacije
civilnog dru!tva, strtlka, politika)
Prostorni plan na nivou USK nije ttsvojen
I(antonalni plan zaitite okoliia iplan zastite
okoli!n ih kr-lrnponcnti nije usvo.it'tr
Dotr:rjalost
mreie
vodosnabdijevanja i
kanalizacijske mreZe
Nizak stepen pokrivenosti stanovni'wa
snabdijevanja pitke vode i prikljtlaenosti na
kanelizacijsktt mreZu
Razviti sistem kontinuiranog
podataka s Inetodologi)onl EUROSTAT-a
nabavu i instittlcionalna rjesenja za mjerenje,
izvje5tavanje i nadzor
Unaprijediti i jaiati saradnju u podrutju
privljanja politikom zastite okoliSa
Nrstavlti proces izratle
usvajanja
i
Prostornog plana USK
Dovrsiti proces izt'ade i usvajanja plana
zaltite okoli3a i plan za5tite okoliSnih
sastavn i ca
i
modernizaciju
vodosnabd ijevanja i kanalizaciiske rnreZe
Kontrolirati kvalitetu vode iz lokirlnih
votlovoda, te postivanje rninimalnih
tehnii'kih stJnrlilr(la za scptit'ke jalne
Provoditi rekonstrukcijtt
Kvaliteta vocle iz lokalnih vodovoda nije pod
rr;rclzolont, septiake j;lme u prigraclskiln
neseljitna i rtlralninr st'ediuama nisu
propisno izgratletl':
proiiiiavanja isprt5taju
tJvesti sistem proiiliavanja otpldnih votla
p rile ispLrltania u vodotoke
Velik broj itegalnih otllagaliSta otpa(la i
11iji7:graderlost zajednitkog regiollalnog
Usvojiti pl;rn upravljanja otpadom na
l<,rntonalnonr nivou i donijeti optinske
Otpadne vo(lc se llcz
tr v,rtiotoke
silnjt.rrnog tli'Poni ja
planove trpravljanja otpildom
Ponlije5'anost kolttttnaltrog
(J
tp
i t'\ialilt vrst:l
a(l;l
i\lisu izrarlcne kat te
buli:
Nije usproshrvljell sisti:rnl
I'tl;lJl.t
zt!tiic iLtrtr: ttd
)
ru
i
s'lnacue
,tiuljitt otilagali!ta, izgraditi regionirlni
s.lrlitarnog (lcPonij.l
lladiti n] kreiranju uslova za orgarllzlrano
pIikupljanjc i zbrilliavallje rrstrlih vrsta
,,tpa.i:r
(rnetlicinsl<og,
ilnit nalnog'
;rnbalaZtrog clcktronskog, gntlcviuskog,
ir(lustfijikog, rrirasnog i tllLlgih vrsta)
I'ri(liti
k.utL' l)|1ke
{/sp,rst;ttiti sisterlt z.litite :;tlntl otl p0iitr;t
)
B.
Upravlianie razvoiem
Vlada Unsko-sanskog kantona je izvr5ni organ vlasti u kantonu. Vlada donosi uredbe, odluke,
rjeSenja izakljuike u skladu sa Ustavom Bosne i Hercegovine, Federacije Bosne i Hercegovine,
Unsko-sanskog kantona, zakonima i drugim propisima. Vladu potvrduje Skup5tina USK. Na ielu
Vlade je Premijer, a u sistemu je joi 9 rninistara. Ministri su odgovorni za zastupanje i provoden.je
stavova i zakljtrdaka Vlade u poslovima koje im ona povjeri. Devet je ministarstva: Ministarstvo za
gradenje, prostorno uredenje i zaititu okoliSa, Ministarstvo unutarniih poslova, Ministarstvo
obrazovan.ja, nauke, kulture i sporta, Ministarstvo finansija, Ministarswo privrede, Ministarstvo za
pitania boraca i ratnih voinih invalida, Ministarstvo zdravswa isocilalne politike, Ministarstvo
poljoprivrede, vodoprivrede iSumarstva. Preko tih ministarstava oblikuje se i provodi razvojna
politika Unsko-Sanskog kantona.
)
Uz izuzetak saradnje ministara na sastancima Vlade, saradnja u oblikovanju i provoclen.ju razvojne
politike - predlaganju, provodenju razvojnih iniciiativa i strateskih planova, te praienju njihovog
provodenja - izmeclu pojedinih tijela na operativnom nivou nije zadovoljava.juCa.
Saradnja sa Federacijom BiH u vezi sa razvo.inim problemima i potrebama nije u potpunosti
koordinirana. Dijelom se zasniva na jednosmjernoj dostavi statistidkih podataka i informaci.ia od
kantona prema Federaciji BiH ina definiranje strateSkih razvojnih planova na nivou Federacije (i
opii i sektorski) koji ne prate uskladivanje i ostvarivanie istih sa problemima i potrebama kantona.
U sastavu kantona je B op6ina. eetiri opiine imaju svoje razvojne dokumente iz 2010. godine, a u
ietiri opiine izrade
razvojnih strategiia su u toku. Proces strateikog planiranja trenutno ie
djelomiino usklatlen na nivou kantona i na nivou 4 optine za koje se rade strateSki razvojni planovi.
Nastavak koordinacije u planiranju i definiranju prioriteta, te pradenju provodenja trebala bi biti
jedna od zadata lU Razvojne agencije Unsko-sanskog kantona (MUSKI. UNDP trenutno potponlaZe
proces.
)
Uz strate5ke razvojne planove na nivou pojedinih sektora u kantonu, te planove razvoja optina,
jedan od znaiajnih dokunrenata za upravljan.je razvojem su i prostorni planovi. Prostorni plan
Unsko-sanskog kantona je u procesu izrade.
Razvojna a&enciia Unsko-sanskog kantona - RAUSK
JU Razvojna agencija Unsko-sanskog kantona (RA USK) osnovana je Odlukom o osnivanju favne
ustanove Razvojna rgencija Unsko-sanskog l<antona, donesenom na 18. sjednici SkupStine USK
odrZanoj 19. j.rnuara 2012. godine.zo Razvojna agenclja USK je osnovana u cilju
pridonoSenja privrednoln rastu i razvoju USK, rr skladu s naielima oclrTivog razvoja, stvilranjenr
uslova koji [e onlogutavati jaianje konkurentnosti i realizaciju vlastitih razvojnih potencijala, te u
;"1 rta rrsnovu Otlluke o izl)rjanilmx i doprrnalna 0(lluke o os ivar)iu
Javne ustanove RJzvojna agencija Unsko-sa skog
kann)nr, koj;r jc doncsIr a nr 21. sjcdnici odr;il oj 28.0:1.2012. Bodine.
95
cilju osiguranja podrike slabije razviienim podrurjima za poveianie ioptimalno koriitenio nlihovog
razvojnog potencijala. Zadaci RA USK su:
.
.
.
.
.
'.
.
r
.
.
identifikaciia novih razvojnih moguCnosti,
definiranjeregionalnestrategije,
obavljan;eaktivnostiregionalnogtnarketinga,
ponlrganje i usmjeravan.ie razvola malih, srednjih i velikih poduzetnika kroz edukaciju i
poslovno savjetovanje, upravljanje proiektima,
privlaienje stranih direktnih ulaganja (FDI - Foreign Direct lnvestrnent),
sudjelovanje u programima financijske pomodi Evropskc unije,
parkova'
uspostavljanje poslovnih zona i inkubatora, poslovnih, inovacijskih i tehnoloikilt
itd.
razvoj ruralnih podruija i turizma,
istraZivanje trzista i ispitivanje javnog mijenja,
izgratlnja i razvo.j financijskih institucija i financijskih rnjera potlrSke razvoju poduzetniStva,
u+ostavljante saradnje s dornafim i medtlnarotlniln ustanovama s ciljem regionalnog
razvoia i jalanja konkurentnosti domadeg poduzetniStva'
RA USK nastoji jaiati svoie kapacitete i pozicionirati se kao kljudna instituciia za kooritlirrrciju
r:pravljanja razvojem u USK. Za takav obim posla nedostaiu sredstva i zaposlenici' te znanla za
upravljanje razvoiem. Pomaci su u prepoznavanju potrebe za koordicnacijskom
nredusektrosktorskih razvojnih inicijativa, povezivanje razvojnog planiranja sa prostornim
planovima, te horizontalnom saradnjom kroz povezivanje i zaiednitki rad opiina na vaznim
razvojnim pitaniima. Takoaler, pripremaju se odgovara.iudi alati, posebno IT sistem za upravljanje
razvojem, te povezivanje proiektnog i budZetskog financirania'
)
96
9. Analiza budieta USK
U 2011. godini su planirani prihodi budZeta USK iznosili 197.068.000 KM ili 0,08570 viSe nego u
2010. godini. Do kraja 2011. prikupljeno je 174.566.000 KM ukupnih budZetskih prihoda, Sto je
11,4170 manje u odnosu na planirane prihode te godine.
Grafikon 44. Ukupni pldnirqni i ostvoreni prihodi kantonalnog bttdieta
Ar 000 KI
)
450.000
400.000
350.000
300.000
250.000
200.000
)
150.000
100.000
50.000
0
2010
lzyor:
USK, 2013.
u strukturi prihoda ka'tonalnog
budzeta prevlaclavaju poreski prihodi dije
uieiie u
ukupnim
brrdZetskirn prihodima raste. ll z0rz. godini ukupni poreski prihodi u buizetu USK su
iznosili
139.205.000 KM ili 87,45% ukupnih budzetskih prihoda usK. u ,012. godini
osrvareno
za
6,360/o
ie
manie poreskih prihoda nego u 2011. godini. Ostatak prihoda budietiuSK dine neporeski prihodi
l<oji su u 2012. godini iznosili 19.984.000 KM tli 12,ss% ukupnih budzetskih prihoda.
)
97
GraJikon 45. Kretanie poreskih
(u 0o0 KM)
i
2013' godine
neporeskih prihoda u budietu USK u pcriodu od 2008' do
200.000
180.000
160.000
140.000
120.000
100.000
80.000
60.000
40.000
20.000
0
2012.
Izvor:
)
USK
Kretanjebud;etskihrashodaiizdatakauperiodu200s.do20l3-godinepokazujeprosjerno
smanienie za oko 10%.
Tabeio33.Rret(rnjettkupnihbudietskihrgshodaiizdatakapoaktivnostimauperioduod200B,do2oT2'
Ekonomski i funkconalni kod
\
01100
- Krirurne, r.krcr.i.re i r.lg:itke
ll{Jo - llrrvfo ti
t
rijna-r i rrn'rtrln'\
1200 irl|vnn(r - n,ncrr | !om':n,lIr,e
lll)0 - Ostri€ cloDoni\k€ rkr!n.,t)
1400
- llJiludr
kDli nrs!
llkupno:
khsifi.rrrnr fo glrvtr|m
8
l7r66lr
9910t.t
496
6 627 599
t89
0
578.981
7
+6.733
0
0
195.622.77A
t69,774.3.18
176.56.1.036
t4r.619.262
116,.166.3t2
lzvor: U5K,2013.
Gralikon 46. R.tshodi budZeto po kotegorijsma
u
periodu od 2008. .to 2012, go(line (u KM)
I lzdaci za otplate duBova
,
)
Nabavka stalnih sredstava
I lzdaci za kamate
rl Kapitalnitransferi
t
Tekuai transveri i dr
''l lzdaci za materijal, sit inv
usluge
)
i
U periodu od 2008. do 2012. godine rashodi budieta za piate i doprinose zaposlenicirna
kontinuirano rastu za oko 10%, te 2012. godine iine viie oti 7 7o/o butlzeta. Tekuii transferi
zattzimaju kontinuirano 16(/o budZeta, a kapitalni transferi su smanieni s 5% 2008. godine na nranje
orJ 1o/o lttulieta 201 2. godine.
99
6rafikon 47. Stnrktura bu.lieta
KaPitalni
Tekudi
transferi
dr
lzdaci za
kamate
godine
ZOLZ
lzdaci za
otPlate dugova
Nabavka
stalnih
o%
o%
i
transveri
USK 2012.
,f:.ii
r"
IsYo
1r4"ri
materijal, sit
* 'Ji'
t,Si:
inv i usluge
to%
Doprinosl
poslodavca
7%
,)
Izvot': USK,2012
izvanbudzetskih korisnika kod
Dug kantona F BiH obuhva6a kreditnu zaduzenost opiina, gradova i
kantona F BiH iznosi 273,05
svih
Stanje kreditne zidu2enosti
,iri ."iniif, i vanjskih kreditora.
milionaKM,odiegasenaunutrasniidug,odnosnozaduzenostkoddoma6ihkomercijalnihbanaka'
dug USK je u 2012' godini
odnosi 65,81 milion KM, na uunlski 26i,1,24 mtliona l(M21. Unutrainji
"
duga svih kantona F BiH'
irnosio priblizno 17,3 milion KM,5io je oko 26,29% ukupnog unr-rtrainjeg
kdntona i izvanbudietskih fondova
Tabela 34. Kretttnie unutrssnieg duga, odnosno zdduienia opeina'
^A ?noQ .t^ ?O11
u 000
Unutralnii dug
.l
Llavnlca
--- -
Godina
|
I
Kamtte
2008.
s,s43.1s3,2s
2009.
17
32A.7 +4,40
L028.659,BZ
2010.
77.233.853,48
t.7t6.636,1r
2011..
17
.029.153,56
| .268 .07 3 ,39
2012.
t6.413.830,52
r.:o:.9 s s,os
)
BAZ.0/ts,97
Izvor: USK
,r po(l,lci fcdcfulnogiUitlistarstvill:irrinsijir,obtthvliaiukr'editnurJ(ltl2()nostnld]r130062012'
100
3
II - SWOT analiza
)
101
MetodornSWoTanalize(analizasnaga,slabosti,mogu6nostiipriictnii)uwrdenisuunutrasniii
utifu na razvoj USK'
na pozitivna stania unutar kantona poput
Snage USK predstavljaju one faktore koji ukazuju
bogatstva voda i suma'
p""lii""g'gi"g.afsko!'polozaja, otuu"no prirodrie.i kuiturne ba5tine'
i sportske
u irdustrijskoi proiz'ioifir;i, posioleie zdravstvene' obrazovne' kulturne
van.iski faktori, koji pozitivno ili negativno
tradicije
infrastrukture,r:rzvijenih.t..ustuunir'tllelatnostiialrtivnogcivilnogdruSWaungri.Ilsektorima
faktoii ekonomije, okoline idruswa
(briga za djecu, borba protiv rnalignih bolesti)._ Slabosti.su. oni
treba bitno umanjiti ili ih nastojati
koii onemogufavaju razvoj iri ,r"fi" r"ruoin" lanse. Niih usK
ograniiavaju razvoj USK su loSa
ollranititi u potpunosti. tlrnoun" slabosii kole usporavaju i
ljudski resursi,- prirodni
poslovna klima i izostanax iiu,re podrske poduietnicima. P;tojeii
"t
historiiska bastina se nedovoljno koriste za
i:;;;;;i (il;;;;;"d. i ntin.r"tn"li-ui'i")'to tultutno -usuglaSeni
sa pravnim naslijedem Evropske
p",.""Ua'."t"Ji". i"to ,u ar)n","tri '"'rto'ni t'gr'uno'"
oio-li.al' obrazovni sistem deka ozbiljne
uni.ie oni se ne provode .n";;;;-;;;tu11' '"stit"
uticati
k.;taniima na trzistu rada. slabost na koju moze
reforme kako bi se uskladio ,";;;";;;i
osobe' kao i za osobe s posebnim potrebama'
USK je nedovoljna briga za ntrai" i ta staril"
u
ili pokretai ili prepreka razvoju'-l-T:::i-':tttut
Vanjski faktori ko.ii utieu na razvo.i USK mogu biti
prilika
su
razvojna
ruralni i vieotiry, turizam
okruZenju za organsku h.""r,;:;;;;;;'tirt"i"i, .[",
pr ilikaza razvoi su i sredswa fondova
Takodec
usK.
u
za koiu posto.ie nedovollno ls t<o.ili"ni."iu.ri
g*",skom kao novom tlanicom za 5to postoii tradiciia
EU-a posebno za prekogranien"u ."r"a"i" *
oiuvan.iu okoli5a,
i interes za jatanjem saraonle u zaieanl&om koriSteniu kulturne . bastine,
, "i"l
.t
poticanlu podizetniStva i saradnii civilnog sektora'
PrijetniezarazvoiUSKsuneuskladenostzakonaiprocedura,teobimnabirokracijanarazlilitim
kadrova van granica USK, naruSavanie okoli5a
nivoima vlasti u F BiH, odtazJil;;ih ;;;r;"""nih
Ii"to"oniit" i-tn
USK, te
daljnja recesija i kriza u okruZenju'
Tabeld 35, SWOT analiza
,l
TrZiSte rada
- jeftini.ia radna
Nerazvijen sektor malih isrednjih poduzeia
sn:rga
Financijski potencijal radnika na radu u
inostranstvu i penzionera s ilrostranim
penzuama
poticaji za
Neiskoristenost financijskih i ljudskih
potencijala dijaspore i penzionera koji su radili
u inostranstvu
u okruZen.ju
Infrastruktura za razvoi ljLrdskih resursa (za
osnovno i srednje Skolstvo, univerzitetJ
Administrativne prepreke
Infrastruktura za zdravstvo (Kantonalna
bolnica), kulturu (ustanovel , sport (sportski
Zastoj investiciia (stranih
investicija u proizvodnju)
objekti)
Slaba
Dobri uslovi za kvalitetno stanovanje (iist
zrak, dist okolis - Una i druge rijeke, parkovi)
infrastruktura
i domaiih
posebno
Usitnjeni poljoprivredni posjedi
Socijalna, imovinska, lic'na sigurnost gradana
Komunalna
i
Loia poslovna klima
Jeftinija radna snaga u odnosu na EU i zemlje
.
Nedovoljan institucionalni okvir
razvo.i poduzetniit\'.1
turistitka infrastruktura
Nezadovoljavajuia prornocija postojeiih
turistidkih i ostalih potencijala
(postoji
votlovodna instalacija, elektridne instalaciie,
telekomu n ikacije, komunalne sluibel
NeiskoriSteno kulturno-turistiiko naslijede
zbog nepostojanja elemenata turistidkih
Bro'ne nevladine
sadriaja i promocije istih
organizacije-postoje
udruZenja koja pokrivaju odredene <.rblasti
[zlostavljanje djece, borba protiv raka i dr.J
Politidka nestabilnost
Velik udio sive ekonomije
Bogato kulturno-historijsko naslijede
Neuskladenost obrazovnog sistema
i
trzista
rada
lliperprodukcija kadrova koji nisu konkurentni
na trZistu rada (slaba zapoiljivostJ, a na drugoj
strani nedovoljno adekvatnih kadrova u
odredenim industrijskim granama
Inertnost sistema obrazovanja
restrukturiranie
i
zdravsfva za
Nedostatak ustanova socijalne zastite - briga o
starima, nemoinima, duievnim bolesnicima
Nedovol.jno poticajna politika za nllade
Neinformiranost
i
nezainteresiranost gradana
u procesu EU integracija iostalih procesa, kao i
kreiranja politika koje su bitne za razvoja USK
Netlovoljna koordinacija
.
u
u
pravljlnjrr
Samoizolaciia i izolacija, jer Bilt nije u EU
Rast potraznie za proizvodima eko i
Ulazak HR u EU
integralne poljoprivrede (zdrava Iirana,
o rganski proizvodi)
Destimulativna porezna i carinska politika
Koriitenje fondova EU-a i drugih
nreciunarodnih financijskih izvora za razvol
USK
Ulazak Hrvatske tr EU i IrroBriltni
prekogranilne sarad nie [stvaranje
p rekograniin ih khstcra, pogodtrost
kt.rmpanijama clir presele svoja postroienja u
USK, odnosno izvan granica EU-a)
Poteucijal rlin.ttrtidnog razvoja ttrrizma u
prekograniirroj regiji
jczera
H
rvatske- Plitviika
Moguinost saobraf ajnog povezivanja sa
drugitn regijama [lll razvojna OSJ
Poticaji razvoiu civilnog druStva
(medunarodne organizacije i fondovi]
Birokratsl(e procedure Ina razliditint nivoima
vlasti)
Neusklaclenost nivoa vlasti kod donoSenja
otlluka [ceste, hidrocentrale i dr.)
lskljuienost iz Nacionalne saobraiajne
strategiie (Koridor 5C)
Odlazak mladih obrazovatrih kadrova van
granica BiH
NaruSavanje okoliSa djelovan;ima izvan USK
Nedovoljna svijest gradana o znadaju o'uvanja
prirode i okoliia
Naruiavanie zdravlja ljudi i ugroienost bilinih i
Zivotinjskih vrsta djelovanjima izvan USK
3
Recesija i kriza u okruZenju
ev kaoitala
nemoeuinosti investicila
J
r04
)
III - Vizija, strateiki ciljevi i prioriteti
)
105
1.
Vizija rdzvoja Unsko-sarskog kantona
Definiranje vizije razvoja Unsko-sanskog kantona odrazava str;rteiku narnjertl, tlubinu i iirinu
strateske pronrjene, koje stanovni5tvo )eli u periodu otl 2074. do 2020. godine. Vizijr je
l<arakteristiina bai za tu sredinu - saiima prirodne liepote ibogatu kulturnu bastitru na pragu
Evropske unije, umjerenu klimu, oiuvane prirodne resurse (obilje vode iiurne), poljoprivredno
zernljiSte pogodno za organski uzgoj voia i povria, tradicionalne industrije zasnovane na
raspoloZivim resursima (rutlarstvo, drvna, prehralnbena industrija) ivrijedne ljude.
VlZllA razvoja USK
UNSKO-SANSKI KANTON IE EURO.REGIIA - SMARAGD BOSNE I HERCECOVINE, PODRUEIE UCODNOG
ZtvorA TEMELIENoc NA MvNoMIERNoM oDRzlvoM RAzvofu
2.
Strateiki ciljevi i prioriteti
Strateska platforma razvoja USK kompletira se kroz Sest strateskih ciljeva, koji osiguravaju
sinergijske efekte izmedu ekonomije, okoliSa i druswa. Oni imaju prepoznatlliva sektorska teziSta,
ali su islovrelneno integralni i povezujufi.
Sest ie
kljutnih strate5kih cilieva razvoia
USK:
1. Razviti konkurentnu privredu i dosti6i nivo prosjeka ekonomskog razvoia F BiH
2. Izgraditi infrastrukturu za poboliSanie kvalitete iivota stanovnika
3. Unapriiediti zaStitu okolisa i oeuvanie prirode
4. Razviiati ljudsl<e resurse i unaprijediti trziste rada
5, Osigurati visok nivo sociialne sigurnosti i zastite
6. Un priedenie upravlianla rilzvoiem.
I)rvi strateski cill razvoja USI( koji ie doprinijeti ostvaleniu postavljene vizije .ie razviti
konkurentnu privredu i dostiii nivo prosieka ekonomskog razvoja l- BiH. Vlada USK je
planirala izrarlu scktrrrsl<e stratef,ije razvoja rnrle privretle, ali obzilorn tta iinienicu da poj;rln rn;rle
irrivretle predstavlja integralni dio cjelokuprre kantonalne privrede, jer 95o/o poduzeia u Unsko'
ianskonr ianotnu pripada rnikro i malim poduzeiimr, ito spada u kategoriju male privrede. Dakle,
prvo strateSki cilj zaje(lno sa siocio-ekonomskim pokazatcljirna, potrebatna, c'ljevima i Inier3lna se
podudara sa potrebatna nralc privretle kao sastavnog dijela 957o cicloktrpne privrelle u Unskosanskorn kantonu.
7.,r yLzvoi Unsko,sansl<og klntona bitrlo je sistenrski poticati i.jriati l<onkurentnost poduzelnika i
pttlT:lju
1;rivrcde rr cjclini, svinr mspoloiivim lokalnim sredstvinra i koriltenjcrn llrogufnosti l(oje
jrvnih
jc
faktora,
skup
(l()patori prisutni u t cgiji i lrti programi. Polazeii od togl Lla koul(ttrentnost
106
po.litika i institucija koje kompleksno utiiu na nivo produktivnosti, odnosno na kvalitetu poslovnog
sektora i poslovnog okrttZenja, za USK, imajuii u vitlu resurse kojirna raspolaie kljuina su sljededa
podrudja konkurentnosti: infrastruktura, instituciie, obrazovanje i savjetodavna podrika, efikasnost
trZiSta rada i financijski poticaji, te inovativnost.
Ova pod|udja obuhva6ena su u 6 prioriteta kojima se oswaruie prvi strateski cilj razvoja USK:
kreirati efikasan sistem poticaia za razvoj poduzetniitva, razviti poljoprivredu na triisnim
osnovama, razviti ttrrizaln, smanjiti (identificirati i spriiediti) sivu ekonomiju, razviti industriie s
vefom dodanom vriiednosti zasnovanom na tehnoroskom razvoju i inovacijama, te poboljiati
odriivo upravljanje privrednim razvo jem.
Tqbela
3
6. Uskla alenost
br.7 so stroteSkim dokumentima
USKLApENqST SA STRATESKTM DOKUMENTTMA VISEG
Strategija razvoia USK,
20r4,- 2020.
}
Strateglja razvoja BiH,
NMA
EVropa20?O
2070,-2020.
Strateskl cili br.1
Razviti konkurentnu
privredu i dostiii nivo
prosieka ekonomskog
razvoia F BiH
Indikatori praienja napretka u ostvarenju ovog cilja
su:
Ekononrski rast na nivou ekonomskog prosjeka F BiH
BDP per capita na nivou prosjeka F BiH (fZ.S00 KMI
Stopa zaposlenosti na nivou prosieka F BiH
'a
Okrupnjavanje i umreiavanje u poljoprivredi
[30%J
Smanjenje zaposlenosti u sivoj ekonorniji (20%J
)
Drtr8i strateiki
.cili razvoia USK je izgraditi infrastrukturu za pobotjsanje
kvalitete zivota
-buduiu
stanovnika.
.Poboljianje i izgradnja infrastrukture strateski je vaino za
sveukupnu
t'azviienost USI( i povezivanje u regi.ii i iire. ponajprije se to
odnosi na stvaranie prostornih,
privrednih i drustvenih uslova za Tivot i rad kroz rialirlu
izgradn1u kornunalne infrastru ktrlre,
izgradnju ipobolj.ianje saobraiajne mreze, te posebno piouoo.nlu
miera energetske efikasnosti, a
sve na rr.riefinra oJriivog razvoja
ovai strateiki cilj razratlen je l<roz 3 prioriteta: razviti kvalitetnu
komunal'u infrastrukturu (clo
stcpena prihvatliivosti za evropske standardeJ, razviti saobraiajnu
infrastrukturu (modernizirati
transportne kapacitete, racionalizirati njihovo koliStenje) i poboljiati povezanost
sr'n,r.-iorratni,n i
Iegionalnim contrirna, te rirzviti i.jaaati pr.imjenu
efikisnosti fiavni i privatni ,i*,o., ,u
gratlaniJ uz potcncit.anje koristenja obnovljivih izvora
"ner["t.sk"
energiye.
707
br.z so strateiki|m clokumentitnt
Tabela 37, Usklodenost
usKLltDENosr sA
STRATES@
Evropa 2020
Strategiia razvoia BiH,
Strategiia razvoia USK,
2014.- 2020.
2010,-2020.
Konku rcntnost
lzgraditi infrastrukturu za
poboljSanje kvalitete Zivota
stanovnika (koja zadovoljava
OdrZivi rast i razvoj
Indikatori praienja napretka
tt ostvarenju drugog strate5kog cilia su:
)
i
Porast
ieljezniikog transporta - transport robe
za 20% (mil
)
tona/km)
Broi korisnika interneta porastao za 30olo'
UnapriieditizastituokolisaiotuvanieprirodetreiiiestrateskiciljrazvojaUSKkojiie
i ostvarenju odrZivog razvoja'
Heriegovine
dopriniieti oiuvanju priroonin t;epoia 'tn'"gi" so'n".i
pravnim nasli.ietlem Evropske unrJe uskla<leno.sa
i! ,l ,n"tno1 m]eri
;[;;;'d;;il;"iii"
"r."6" otpadom' no kljudno je uloZiti napore za nastavak ovog procesa'
,ptnuri-i"
;;;;;;;;il;ri,
pt"niianle upravljanja okoliiem' te uvesti nove'sisteme
Takotler, potrebno je uvesti *Jntin'uitunobiuu"no zemliiSte' voda i zrak' te raznovrsnost
upravljanja otpa.lom, vudarna i tostl'ot od buk"
Kontinuirano senzibiliziranje, uklju'ivanie i
bilinih i zivotiniskih vt.sta ."ruqni ru resurs USK.
ru ka oiuvanju okoliia za generaci.ie koje dolaze'
informiranje javnosti o okolisnim iurn",n" korrt
Treiistrateskiciljostvaritiiesekrozsljede6eprioritete:uskladivanjezakonodavstvasaEU
instrunlenata implementaciie mlera
;sj;i";;;;;; Jizivo toristenj";;,,;u, ruosiguranie.efikasnih
,iStitu-okoliSa i oiuvanje prirode,
zaitite okoliSa, razui;anje rjuost
i'h
i"rurr"
ukljutenost iavnosti
u okoliSne teme.
)
Ttbela 3B' Usklddenost
br.3 so strateikim dokumentima
USKLADENOST SA STMTISKIM
Strategiia razvoja USK, 2014"
2020.
U
naprijcditi zaStitu okoliSa i
DOKUMENTIry
Strategiix razvoia BiH'
Evrop^ 2O2O
2010.-2020.
Odrzivi rast i razvoj
108
lndikatori pradenja napretka
>
i
i
u ostvarenju
treieg strateskog cilja su:
Potpuna uskladenost okolisnih zakona sa pravnirn naslijedem EU_a (1000/o)
Pokrivenost tJSK komLtnalnom infrastrukturom (organizirano prikupljanje otpatla, vodovod
i odvodnja) najmanje 75yo
Porast raspoloiive elektritne energije iz obnovljivilt izvora za
4Oo/o
Razviiati liudske resurse i unapriiediti trtiste rada aetvrti je stratesk i cili razvoja
usK. podrudie
trgodnog Zivljenja iz viT.iie razvoia uSK mogude je ostvariti ukoiiko se postig;e
,n"rr;n" zaposlenost
stanovnistva. TeZnje ka oswarenju pune zaposlenosti ostvarive su kroz
strukturne reforme
obrazovnog sistema, kontinuirano praienje potreba poslodavaca, programe prekvalificiranya,
doikolovanja i usavr5avanja, osposobljavan.ie iaclne snage za rad sa savrenrenim
tehnologijama.
Pritom ne treba zanemariti suzbijanje sive ekonomije i zaposlenosti izvan
sistema.
J'l
U Unsko-sanskorn. kantonu ova.i strateski cilj ie se ostvariti kroz pet prioriteta:
razviti sistem za
povezivanje I uskladivanje ponude i potraZnje na triiltu
rada, razviii progrrlnu'f,"tualifikacije,
ojadati i razviiati cjelozivotno uienje, pobolj5ati rad sluzbi za
zapolliavanfe,ii p"ii."ii zaposljavanje
visokoobrazovnog kadra u privredi i poveianje mobilnosti laaiova
izrneau pi"."a" t istrazivaikoobrazovnih instituciia.
Tabela 39, Usklailenost
bn4
USKTADENOST
Strategiia razvoja USK, 2014.2020,
Razvijati ljudske resurse
unaprijediti trZiite rada
S,A
s
trq tei kim doku
me
ntima
STRATESKTM DOKUMENTIMA
Strategiia razvora BiH,
i
VISEG
NIVOA
Ewopa2O20
2070.-2020.
Konkurentnost
Zaposlenost
)
Indikatori praien.ja
i
r
>
2
rrapr.etka u ostvarenju detvrtog strateskog cilia su:
Stopa zaposlenosti po spolLr
[mu5karci/ZeneJ Lr.jetJnatena
Broj visokoobrazovanih katlrova direktno sa fakLrlteta
zaposlenih u privrerlu usK potastao
za 20o/o
Cjelozivotna obuka rlostupna svrma
0dljev rnozgova zulstavljc,n
109
od
peti strateiki cil.i rlzvoja usK ie osigurati visok nivo sociinlne sigurnosti i zastite' Polazeii
Ijudi,
poboIjianje blagostanja iusloVa ziVota
op6eg sveukupnog Cilii drustr,cno.ek"onomskog razvoja,
koje trcba poduzimati da bi se
ovaj srrateiki cilj ra?.vo,a uor.iOui" glavne piauce i aktivn,rsti
i u buduinosti' Naglasak je na
ostvarilo povedanje kvalitete Ziite'ia stanovni5tva i .sada
sigurno' te da zdravo iive udlhovom i
aktivnostinra koie trebaju po,r,*l irati"ni'na tla se osjeiaiu
i rc'kreaciju, uslove za zrdovoljenje
fiziikorn pogledu. potretrno t" orii,roti dobre uslove za sport
kulturnihpotrebastanovniltva,dobrusocijalnuiZdravstvenuzastitustarijinrosobamaioninras
posebnim potrebalna, te brigu o dieci'
ovajstrateikicil|irna6razvoinihprioriteta:unaprijeditis<,rcijalnuza!titu,jaiati.kapacitete
sportske.aktivnosti, oiuvati iodrZivo
instit'ciia za socilalnu i zuravswe'nu ,"i,1,u, poticati i rizvilati
refbrmu obrazovnog sistema, poticati
koristiti kulturnu baitinu, pripreniiti i provesti cjelokuprru
dobro'
r"ilJtr^"t,,
drtlStvenu i morainu odgovornost gradana za iavno
Tabeld 10. Usklailenost
br.s so strateikim
dolrY-9"!i-s
USKLADENOSTSA@
Strategiia razvoia USK,
zoL4.- 2020.
Strategiia razvoia BiH,
Osigurati visok nivo socijalne
sigurnosti i zaitite Iavna
sviiest i poticanje druitvene
Socijalna ukljuienost
)
Evropa 2020
2010.-2020,
Ukljuduju6i rast
Strategija socijaltrog ukljuiivanja
BiH
odgovornosti)
razvoia zdravstva BiH
cilja
Indikatori praienja napretka u ostvareniu petog strateSkog
su:
(100%)
Pokrivenost zclravstvenim osiguranjem
Dostuptrost socijalne
zritite (100%l
)
(40%l
Gradani sportski i rekterativno aktivni
je usnrieren na stvaranje partnerswa
cilj
Sesti strateiki cilj je unapriedenie upl.avliania.razvoiem.
i zaleilniiko djelovanje u plarliraniu
,"rn,lniu
kror.
insirt,,cila
oDaina i rninistarstava, te osralih;"vih
I'p'r*",.i."i,, razvoja- Prioriteii su ;aran;e kapaciteta
'"'1iil1lii:1"'ri:r'J,;1,:",f;tti:"'r]i:::l;
vc
nir""i". "g"..iie Unsko-sanskog kantona - RA USI( na
razvo inih aktivnosti'
Indikator Prafenjlr naPl'etka tt ostvarerjtl !estog
i
strateakog cilja je:
lndeks razvijeltosti USI( na nivoLt F ISiH Prosjeka
110
Definirani strateiki ciljevi razvoja USK uklapaju se u hijerarhijski vile sisteme planirane kroz
Strategiju razvoia Eosne i llercegovine u periodu 2070-2020. Strategiju socijalnog ukljuiivanja
(2010.1 iStrateiki razvojni dokunrent Evropa 2020.
Svi ciljevi razvoja USK nalaze svoje osnove i u Strategiii razvoja Federacije BiH 2010-2020. U ovom
dokumentu str kao kljuini izaz.ovi razvola navedeni (neJodrZivost ekonomskog rasta i ugrozenost
konvergencije prema EU. Stratcgija navodi nekoliko faktora na kojima treba zasnivati razvoi:
prirotlni resursi (voda, hidroenergija, mineralne sirovine SurneJ, polioprivredno zemljiSte i
stanovniStvo (radna snaga). Okvirni strate5ki ciljevi razvoja F BiH su: stabilni makroekonomski
okvir (posebno fiskalna odrZivost razvoj financijskog sektora), konkurentnost (kroz klastere,
kompetentnu radnu snagu, izvoz i energetsku infrastrukturul, efikasan iavni sektor (prema EU
standardima), zaposlenost (kroz podriku poduzetnisWu irazvoj malih i srednjih poduzeiaJ, odrZivi
i
i
i
energetsku efikasnostJ, te sociialnu ukljudivost. obuhvat
predloienih ciljeva razvoja podrazurni.jeva ostvarivanje prethodno usvojenih strateikih dokumenta
na nivou F BiH posebno postojeiih sektorskih strategija i ostalih planova i progratna. OdrZivi rast
temeljni je okvir koji podriava i Sredn.loroina staftegiia razvoia poljoprivreclnog sektora u
Federaciji BiH za preiod ZOL4 -2018. Posljednji cilj razvo,ia BiH posebno je obratlen u dol<umentu
,,Strategija socijalnog ukl.iudivanja BiH" gdje su postavlieni cilievi iijim 6e se ostvarivanjem stvoriti
uslovi ia poboljianjl u socijalnoj politici, obrazovanju, zdravstvenoj zastiti, polozaiu porodice sa
djecom, te poloiaju osoba sa posebnim potrebama.
Stratelki ciljevi razvoja USK u skladu su i s evropskim planskim okvirom izraienim u dokumentu
Evropa Z)Zi), kojim se EU opredijelila za pametni, odriivi i ukljuiivi rast. Pametni rast je u skladu s
teinjama USK za povezivanjem obrazovanja sa trZistem rada, swaranjem konkurentnog
ekonomskog razvoja i pozitivnog poslovnog okruzenla kroz provoilen.ie i povezivanie prirodnih i
kulturnih resursa, te tradicionalne industrije. odrZivi rast naglaien je vei u viziji razvoja usK i
dodatno preciziran kroz strateike ciljeve kroz teinie za poboljianjem kvalitete iivota i zaititu
okoliSa i oiuvanje prirode.
rast (kroz ruralni razvoi, ekologi.iu
fdhatd nl si/ntaEki rilicvi i
teti
PRIORITETI
STRATESKI CILIEVI
1.1.I(reirati efikasan operalvni okvir za razvol
1-2. Razviti
)
l(onkurentnu
privretlu i dosti6i nivo
prosieka ekonomskog
rrzvoia F BiH
1. Razviti
poljoprivred!' na trzisnim osnovama
1.3. Razviti turizam
1.4. Smaniiti sivu ekonomi.iu
t. J,
Razviti industriie s veiom dodanom vriiednosti zasnovane
na tehnoloikom razvoju i inovaciiama
1.6. Poboli!ati upravljanje privrednim razvoiem
llazviti kvalitetnu komunalnu infrastrukturu (do nivoa
rihvatliivosti za evropske standardel
2.1.
i nfrastrukturu
2. lzgr
^diti
za poboliSanie kvalitete
iivota stanovnika
p
2.2. Razviti saobraiajnu
infrastrukturu [modernizirati
transportne kapacitete, racionalizirati njihovo koriitenje) i
noboljiati povezanost sa rlacionilnim i regionalnim centrima
2.
3.
R az.v
i
ti i j e i a t i p1gq j9lq-94 e1ggtql<e-e !! \qfqoit t-lglDie
li"111
obnovljivih izvora energije
3.1. Pratiti i efikasno provoditi z;rkonoclavstvo u skladu s EU
3. Unaprijediti zaStitu
okoliJa i otuvanie prirode
fecisfativom za odriivo koriStt'lrie rcsursa
3.2. Osigurati efikasne instrunlente irnplementacije mjera zaStite
ol<oliia i oiuvania prirode
3.3. Razviti
liudskt resurse
za
zaititu okoliSa ioiuvanie prirode
3.4. Osigurati ukljuienost.javnosti u aktivnosti zaatite okolisa
i
oiuvania prirode'
3.5. Izgraditi komunalnu infrastrukturu za pobolj5anje kvalitete
Zivota stanovnika
4.1. Razviti sistenr za povezivanje iuskladivanje ponude i
potra'nie na trZiStu rada
4. Razvijati Uudske resurse
i unaprijediti triiste rada
4.2. Razviti programe prekvalifikaciie
)
4.3. Ojaiati i razviiati cieloZivotno udenie
4.4. PoboliSati rad sluZbi za zaooSliavanie
4.5. Poticati zapoSljavanje visoko obrazovnog kadra u privredi i
povefanje mobilnosti kadrova izmedu privrede i istraZivaikoobrazovnih instituciia
4.6. Uspostaviti i
jaiati provodenje sistema vrednovanja kvalitete
obrazovnih programa
5.1. Unaprijediti sociialnu zaitiru
5. Osigurati visok nivo
sociialne sigurnosti i
zastite 0avna sviiest i
poticanie druStvene
odgovornosti)
5.2. Jaiati kapacitete institucija za socijalnu
5,3. Poticati i
izdravswenu zaStrru
razvijati sportske aktivnosti
5.4. Oduvati i odrzivo
koristiti kulturnu baStinu
5.5. Pt-ipremiti i provesti cjelokupnu reformu obrazovltog sistema
5.6. Poticati solidarnost, drustvenu i moralnu odgovornost
gradana za iavno dobro
6. Unapriedenje
upravliania razvoiem
)
6.1. Unaprjedenje znanja i vje5tina za upravljanjem razvoienl
1,72
ntegrirana Strategija razu oja
Unsko-sanski kanton period 2014-2020
I
)
Programski okvir
Institut za razvoj i medunarodne
odnose IRMO, Zagreb
)
STRATESKI CIU 1:
|
RAZV|T| KONKURENTNU PRIVREDU
DOSTICI NIVO PROSJEKA EKONOMSKOG
RAZVOJA F BIH
3
\
STRATESKI CtU
PRIORITET
MJERA
CIU MJERE
1. Razvlti konkurentnu privredu i dostidi nivo prosieka ekonomskoS rarvoja F BiH
1.1, Krelrati etikasan slstem potlcaja la ralvoj poduzetniatva
1.1.l,Rarvo, poduretniake infrastrukture
Poboljiati uslove poslovanja poduzetnika iprivlaienje ulaganja u privredu iosigurati
podraku razvoju poduzetniltva.
1. Ra2voj
.
.
.
)
.
.
sAORZAJ
mre;e poduzetniikih potpornih institucija
Analiza kljutnih potreba poduzetnika za uslugama potpornih institucija
Definiranje ciljane mreie potpornih institucija (poslovni inkubatori, centri
za podu2etniitvo itd.)
P.iprema projektnih prijedlo8a za osnivanje i rad novih potpornih
institucija, te jaaanje kapaciteta postojeaih potpornih institucija
Definiranje obrazovnih i savjetodavnih programa za poduzetnike
{Su)financiranje i provodenje obrazovnih i savjetodavnih programa
2. Poslovne zone
.
.
.
Analiza uspjeinosti postojeiih zona, te definiranje prioritetnih zona;
Poboljlanje kvalitete upravljanja zonama kroz obuku i bolju koordinaciju;
lzrada programa koriitenja napuitenih vojnih objekta i objekata p.opalih
poduzeCa
Utvrdene potrebe poduzetnika za podriku razvoju niihovog poslovanja
REZULTAT
i
poveianje konkurentnosta
Ojaaani i poboljiani kapaciteti potpornih institucrJa, stvorene nove i
poboljiane postojede institucije (poslovni itehnoloiki centri, inkubatori), za
razvoj konkurentnog poduzetniltva
Definirani i pripremljeni ob.azovni i savjetniaki prog(ami 2a poduzetnike
koji odgovaraju njihovim potrebama za razvoj po5lovanja i povecanJe
konkurentnosti
Ocjenjivaoje uspje!nosti planiranja i poslovanja poslovnih zona
lzvrlene pripreme (programi, mjere, projekti ) za kori3tenie napuitenih
vojnih obiekta iobjekata propalih poduzeia iopremanje poslovnih zona
Provedeni trening programi ia pobolj!anje upra
\
J
RAZVOJNI EFEKAT
poslovno okru:ie lini USK poduzetnitki poielinim
podruajem, privlaai poduzetnike iinvestitore, doprinosi pove'anju konkurentnostl I
D"b. l^ft"tt".Ikt,t* i
poveianju zaposlenosti, posebno mladih ljudi.
INDIKATORI ZA PRACENI€
OSTVARENJA MJERE
.
.
.
.
.
.
Broi ivr5te programa potpornih institucija
Broi i vrste Doduzetnika korisnika potpornih inst;tuciia
Broi novozaposlenih kod poduzetnika
Broj programa razvoja poslovnih zona {posebno napu<tenih vojnih objekta
i obiekata ProPalih Poduzeaa)
Broj ivrsta poduzeaa u podu2etniakim zonama
Broi novoraposlenih u poduzetniakim zonama
l2nos:7.000.000 KM
USKr 5.000.000 KM
Ostali izvori (donacije i sl.): 2.000.000
Budiet
OKVIRNA TINANCIJSKA
KfM
SREDSTVA I IZVORI
2014.-2020.
PERIOO PROVODENJA
MJERE
Obrtniaka komora USK, Privredna komora IJSK, opaine kantona
Minista.stvo privrede
NOSrOCl
-
slulbe za razvoi,
poduzetnici, obrtnici, zadruge, slobodne profesije, investitori, nezaposleni
KORtsNrCl
1. Rarviti konkurentnu p.ivfedu ldostidi nivo prosjeka ekonomskog rarvoja F BiH
)
1.1. Krelrati efikasan slstem poticaja za rauvoj poduuetniitva
1.1.2.Poboll3ati financijsko okruienje ra poduretnike
Stvoriti irazvijati kvaljtetnu financijsku podrSku poduzetnicama, brz iefikasan pristup
frnanciraniu, posebno za poticanie konkurentnosti i ilvoza.
. Anali2a sadainjeg financijskot okruienja
. Definiranje novih oblika financijskih instrumenta podrjke USK poduzetnicima
(subvencije, garancijski fond, mjera za poboljianje suradnje s poslovnim bankama i
.
ostaljm financijskim in5titucijama)
Utvrdivanje mjera
za
efikas
ije koriltenje driavnjh
programa financiranja
podu2etniEtva
.
.
Informiranje i educiranje podu2etnika za koriitenje financijske podrSke posebno za
koriitenje grantova iz EU fondova idrugih izvora
Uspostava analitiikog sistema za ocjenu zadovoljstva poduzetnika i ocjenu
.
efikasnosti dodijeljenih poticaja
Organizacua pomodi poduzetnicima u dobijanju grantova i drugih poticaja kroz EU
.
.
fondove
Ocjena efikasnosti dosadainjeg naaina financiranja poduzetnjstva
Predloiene mjere za poboljianje financiranja i2a vetu efika5nost koriitenja poticaja
.
.
.
2a
poduzetniitvo
Uspostava 5istema za praienje efekta potjcaja
Informirani iobrazovani poduzetniciza pripremu proiekata za EU fondove
Poveaanje konkurentnostj
iirvoza na osnovu koriiten
Poveaanje konkurcntnosti poduzetnika, porast ilvoza projzvoda iusluga ipovecanje
)
.
.
.
INDIKATORI ZA
PRACENJE
OSTVARENJA M.'ERE
Vrste, iu nosi i namjena koriitenih potical'a
Broj novoraposlenih kod poduzetnika koji su koristili potpore
Eroj info.miranih iosposobljenih poduzetnika za koriitenje EU fondova idrugih
izvora i broj pripremljenih projekta
Obrtniaka komora USK, Privredna komora USK, opiine kantona
Ministarstvo privrede, RAUSK
NOStOCl
-
sluibe za razvoj,
Poduzetnici, obrtnici, zadruge, slobodne prof esije
KORtSNtCI
lznos:7.000.000 KM
gudiet USk: 5.000.000 KM
OKVIRNA
FINANCIJSKA
Ostali izvori: 2.000.000 KM
SREDSTVA IIZVORI
PERIOO PROVOOENIA
-
2014.
2077.
MJERE
)
STRATESKI CtU
PRIORITET
MJERA
CIU MJERE
1.
Ra&itl konku.entnu privredu i dostiai nivo prosieka ekonomskog ralvoja
F BiH
1.2. Rauviti polioprivredu na triiSnim osnovama
1.2.1, Ureditl sistem kofiitenia i evldencije
:emljiita
Urediti zemljiine knjige, uskladiti ih sa katastrom i stanjem na ter€nu, te omoguiiti
koriitenje zemljilta za poljoprivredu, te za druge poduzetniike projekte i
!,/qstiqije.
SADRzAJ
.
.
.
.
.
Uredenje zemljilnih knjiga
Uskladivanje zemljiJnih knjiga 5a katastrom i stanjem na terenu
lztada registra dr;avnog poljoprivrednog zemljiita
Uslovi za jednostavnije i brie rjelavanje imovinsko pravnih odnosa
Poboljlani uslovi i pogodnostiza ulaganje u poljoprivredu
etniike projekte ilakii promet nekretninama
i
druge
poduu
REZUITAT
efikasni.ie
)
RAZVOJNI EFEKAT
INDIKATORI ZA PRAEENJE
OSTVARENJA MJERE
NOSTOCI
i regista. driavnog zemljiSta kao bitna osnova za
iuspje;nije koriltenje zemljilta za poljoprivredu i druge ekonomske
Uredene zemljiane knjige
aktivnosti.
Rast pol.joprivredne proizvodnje, porast investicija, porast zapolljavanja, razvoJ
ruralnih sredina.
.
.
.
.
.
uredenih zemljiinih knjiga ilskladenih s katastrom
lzraden registar poljoprivrednog zemljiSta
groj rieienih imovinsko-pravnih odnosa
Eroj novih pol.ioprivrednih proizvodata akoliiina pojjoprivredne proizvodnje
Broi iiznos novih investiciia
%
Vlada USK, (atartar, Ministarstvo polloprivrede, vodoprivrede iiumarstva
opiinske polloprivredne sluibe
5
LJSK,
(oRtSNlcl
P"ll"p^""drll p- tdaai,
poduzetnici, lokalne zai€Jnice, stanovniitvo ruralnog
podruaia
OKVIRNA TINANCUSKA
SREDSTVA I IZVORI
lznos: 2.500.000,00 KM
Budiet USK: 1.000.000 KM
Ostali izvori: 1.500.000 KM
PERIOD PROVODENJA
20t4.-2020.
MJERE
STRATESKICIU
PRIORITET
MJERA
1. Rauviti konkurentnu privredu idostidi nivo prosieka ekonomskog ralvoia
t
8iH
1.2. Rawiti poljoprivredu na t.:ianim osnovama
f
.z.z eoticutiioueianje produktivnosti poljoprivredne proizvodnie
I
preradivaikih kapaciteta
CIU MJERE
pou"aati lonkurentnost i profitabilnost poljoprivredno'p.ehrambene proizvodnJe'
SAORZAJ
REZU LTAT
1,
Informiranje, upoznavanje i edukacija poljoprivrednika i poduzetnika o
prednostima i moBUinostima profitabilnijah naaina proizvodnje (u vocarstvu.
povrtlarstvu, proizvodnii ljekovitog bilja, ekoloikoj iintegriranoj poljoprivredi,
stoaarstvu ), te preradi poljoprivrednih proizvoda
Financijska, strutna iorganizacijska podrEka za lirenje postojedih uspjeinih
nadina pol.joprivredne proizvodnje { povrtlarstvu, vodarstvu i stoiarstvu )
Poticanje novih natina proizvodnje inovih proizvoda (ekololka proizvodnja i
dr.) kroz sufinanciranje; nabavka opreme za preradu, skladiltenje idr'
5ubvencionirane kreditne linije
Uspostava savietodavne struane poljoprivredne sluibe
Struina podraka pri uvodeniu iprovodenjui evropskih standarda (HACCAP),
dobra poljoprivredna Praksa;
Poticanje boljeg koriEtenja iumskog potencijala, razvoj novih djelatnosti
.
Poticanje proizvodaia na veie ikontinuirano koriltenje znanja, vjeitina i
tehnologija
Razvoi marketinga, stvaranie a koriitenje brend!l9 PMly99gj-P!!I!q
Utvrdeni i mapirani potencijali za razvoj novih naiina proizvodnje i novih
proizvoda
.
.
.
Poboliiana informiranost
educiranost poljoprivrednih proizvodaia
i
oreradivaaa
Dodjeljivanje financijskih sredstava za poticanje novih naiina proirvodnje
nabavku opreme
Brze i dostupne usluge savjetodavne struane poljoprivredna sluibe
poljoprivrednicima
Po.ast broi proizvoda u skladu 5 EU standardima
Poveian broj proizvodada i porast ekololke iintegrirane proizvodnje
Efika5na saradnia proizvodaaa ipreradivaia sa nautnim institucijama
.
.
.
j ,!-?!9Eg!llg4etfl8
RAZVOJNI EFEKAT
i
Poveaanie prihoda
i uvedeni brendovi
proizvodr
iiivotnog standarda projzvodaaa apreracllvaca,
mlodih, smanjeniodlarak mladih iz ruralnih podruaja.
-_j--
zaposijnvanle
i
)
INOIKATORI ZA
Broj informiranih i educiranih poljoprivrednika
Broj korisnika financijske i struane poljoprivredne sluibe
Kolraina proazVoda, posebno novih proizvoda
B.oj proilvodaaa i preradjvada, posebno ekoloikih oroizvoda
Broj novozaposlenih (posebno mladih)
OSWARENJA MJERE
Miii5tar5tvopo|joprivrede,vodoprivredei;@
slLribe, Poljoprivredni zavod USK i Veterinarski zavod USK
Pol.ioprivredna ga2dinstva, obrti,
fiziika
i
tr8oui@
pravna lica, mladi poljopriv.ednlci
ivlasnici nek.etninu
,
ru..,no.n
lznos: 500 000 KM
Bud;et USK:200.000 KM
Ostali izvorii 300.000 l(M
PERIOO PROVOOENJA
MJERE
)
1, Ra.v-iti konkurentnu
pffi
1.2. Rarvitt potioprivr"du
1.2'3. Vrednovati i
nJidEii -ii
poUffi
poloprivrednimproizvodailma
)
yjer:ti
:ial
nivo prosjeka ekonornskog
-*o]a
oiiE
ooJelepoljoPrivrednihsubvencija
eiit<asn_ost potjo
Anarizirati sve do sad"
oijutj.n@
na kretanja ekonomskjh pokazaterja
Xi:::l:,1:$^r**"ciia
(produktivnost, zaposlenost i sl.)
u
sektoru
Predloiiti promjene u ristemu subvencrJa
rada povedanja produktivnosti
konkurentnosti proizvodnje
||nplementirati novi sistem subvencija
uz stalno praiene ivrednovanje
rezultata iuainaka
I\lovi sistem ,u.r," , u,,
efikasno5ti, efekt;vrlosti i odriivosti_
Razvoj potjoprivrede, po,ast-apoli]iiffi
F BiH-
INDIKATORI ZA
OSTVARENJA MIERE
o.l."""ftk'""'t*bvencilaupo|lopriu,ediidoprinosarazvojUpo|joprivrede
poveianja
Definirani novi sustav subvencija s procjenom doprinosa
proizvodn,e
produktivnosti i konkurentnosti
Proveden novi sustav subvencija i ocjena uspje<nosti
proizvodnji ipromjene u
Kvantitativne promjene u poljoprivrednoj
l"'"a.'tt'a usK' op'inske polioprivredne
M^rt#;p.;fipr#d"
""d.,pt'"t"J"'
t"|1"p,r'.ed"6;""d.tt,
tt"irovniitvo ruralnog podruija
lznos: 100.000 KM
Budiet USK:30 000 KM
Ostali lzvori:70 000 KM
)
skog razvoia
IlEiii!6tioptiuredu
f
BIH
na tr:i5nim osnovama
tprera.tivaia
@aa
oizvodata j'!ianjem
o;;";;";t,
udruiivanja
razvojnog, marketin!kog i investiciiskog
klasteri itd.)
i,ilr,u"o**""i".,91:IT:::11';J:"":""|j:::
5uf
inanciranje osnivanja/registraclle
ll"Jool pri stlcanlu upravljaikih znanja
udru:enla
i
vje!tina
za
vodenje i upravljanje
Lla za udruienia
inanciranje nabavke repromaterlla
miesta
{agrocentar)
,lar<no orn*.n;u i radu tr:nih
Suf
j,li::ililli,iJi::
I
u polioprivredi ipreradi
)
REZUI.TAT
lnformlrani ieducirani poljoprivrednih proizvodata i preradivaaa o znatenlu
prednostima udruiivanja
Osposobljenost osoba za vodenje organjzacijskih poslova
razvo.jem udruienja
i
upravljanJe
lzraden program za sufinanciranje osnivanja i rada udru!enja
Pokrenuta nova udruienja
MZVOJNIEFEKAT
Bolji poloiaj potjopriur"dnih
i
uspjeJna proizvodna
i
razvojna povezanost
r@
prorzvodnje iprerade, bolji pristup financiranju
itehnologijama, !to omoBUiuje
poveianje proizvodnje i razvoj ruralnih podruaia.
INOIKATORI ZA
Broj informiranih i edu.iranit poqoprturuaniiJiirGa.E
i
Eroj osposobljenih voditelja imenadiera za poslovanje
udruienja
Eroj i.vrsta novih udruienja (zadruge, komore,
savezi, klasteri itd,)
Eroj tlanova udruienia
Broj projekta pokrenutih iostvarenih od
pi*JrJE
PRACENJE oSTvAREN,A
MJERE
polioprivredne proizvodnie i preradi
)
udrulenja idoprinos poveianju
Ministarstvo roUoOr,ur"r",
5luibe, Poljoprivredni zavod US( iVeterinarski
zavod USK
udruienja, odnosno fizjika ipravna lica,
OKVIRNA FINANCUSKA
SREDSWA I IZVORI
Eudiet USK: 1OO.O0O t(M
Ostali izvori: 400.000 KM
2014.
I
-
2017.
onomskog rarvoja
r"u",a,
BiH
ra razvoj
@frastrukture
"t"r
f
sistemskom Podi'anju
imodernoituristi'koj
u
turizmu
aktera
iobrazovanja
";"U,"a
usluga svih radnika u
@istiikih
turizmu
i treninBa' dopune trad"icionalnih
uLaprjuaenje oofif,a i metoda edukacije
u turisti'koj potrainji
promienama
rr""im u skladu
i^."11'
",*ii",
za u'eiie u razvoju
lnformiranie i educiranje Iokalnog stanovniitva
turizma
Uspostava,,incominE" turist''ke agenci;e
planinarskih staza'
staza, !etali!ta' vidikovca'
i,*l.l"i"i'.'ruo,'tt"
saobraiajna infrastruktura
'rt,.O* t.i",i"i"'' i ugosiitetjskih. kopaciteta visoke kva'n":J::^t:l"iu^trn',
iela)
roo", l"rnpovi; ugostiteljski objekti
)
sa ponudom autohtonrn
kantona
izBradnja turistiike siSnalizacije
isti'ka infrastruktura
kao osnova za razvoi
RAZVOJNIEFEKAT
turizma'
::l:;ffi:fril
ii-or
r,croRr zA PRACEN,E
OSTVARENJA MJERE
vezanih za turizam
@itnosti
[roj tutista
tehnorosije)
atnosti (u obra5ti informacione
iostvarenih noienJa
Boi novo2aPo5lenih u turlzmLl
Erii educiranih iosposobllenlh
radnrka u turrzmu
i,.o';t1';i'1r, pr""r*rskih, brol
vrdrkovaca I dr')
g.oi iursta irapaciteti novih smjeit ajnih jrtlii,t""rti
- pleiackih
f* - ,,r,"
i
Vrste ikaoaciteti lzgradene turistr'ke
)
nciie' sPortska
@nici
OKVIRNA TINANCUSKA
SREDsTVA I IZVORI
tznos: 2 050 000 KM
Budiet USK;510 000 KM
Ostali irvori: 1.540 000 KM
2014.-2019.
P'rduzetnici
1.
RaNitikonkurentnu privredu idostiiinivo prosjeka ekonomskog razvoltF giH
1.3.2. Promocija turirma USK kao turtstiike destinacije,
Pozicionjrati USK na turistiakom
regionaGoilreko!.antino
triiitu kao destinaci;u rasnouaiu--ii loruii'i_
potencijalima i resursima, te prekograniinoj saradnji (plitviika jerera
i Lika u RH) I
optimalno koristitisve uslove USK ra razvoj turizma kroz organizacijske poveztvanJe
Potican.ie zajedniike promocije aitavog podruija USX kao twistr.ate
destinacije zasnovane na svim lokalnim resursima iatrakcijama (prirodnim,
kulturnim, tradicionalnim obiaajima i dr.)
rzraoa programa za poveaanje uaelta posebnih oblaka turi?ma (rekreativnr,
ruralni, Iovni, zdravstveni, eko, vjerski)
Povezivan.je i umreiavanje .iavnih institucija i privatnih
interesnih strand
(agencije, turistiaka poduzeia, ugostjteljski
objekti isl.) radi pobolj!anla
turistidke ponude
rzrada promotivnih materijala iakci.ja (mreinih stranica, publjkacija,
)
Jaaanje saradnje izmedu turistidkih radnika
sajmova)
ilokalnih zajeanicu pA planir"nju,
pripremi i provodenju zajedniakih turistiikih projekata
Jaaanje prekograniane saradnje s Hrvatskom i
sposobnosti zajedniike
t" kori!tenje svih dostupnih domaiih financijskih izvora
li!^^rn:
llokalnih i
kantonalnih,
te
driavnog bud:eta)
i
zajedniiko apticiranle iuristitt<itr
infrastrukturnih projekata za financireljeiz fondova
EU-a
prisutnost
i
prepoznatrjivost
usr@
destinacjje USK, preko8raniana pove2anost
RAZVOJNIEFEXAT
iviia
i
izvoia
kvaliteta turistiikih projzvoda
Poveaanie konkurentnostj turjzma
Povef anje zaposlenosti
Povedanje prihoda lokalnih zajednica
voj novih proizvoda iusluga
poboljjanje ijvota
u ruralnim podruiiInd
Rau
\
INDIKATORI ZA
PRACENJE OSTVARENJA
MJ€RE
Broj umreienrh.kt"ru u
tu.ir'nu@
hrane ipiCa, usluge u sponu, kulturi idr.)
za razvoj turistiake destinacije USi
Broj integriranih za.iednjakih programa ?a razvoj
turistiike destinactle USf
Eroj tuflsta istruktura njihove potroinje
tsrol programa prekograniire saradnje
Minlstarstvo privrede USK, Turisti&a zalednrca
USK, RA USK
odno@
yl:i"^ l-T.1" podu.eia,
srrukovne organizacije i potporne institucije,
iene, ,"ru,ii, nuauporr"'r, ,ij"ro
crganizacije lokalne 5amoUorrvF nrrini,,.j;o .i,,ir^^_ !- :...,
lzoosi 350.000 KM
Budiet USK: 90.000 KM
Ostali izvori; 260.000 KM
i
i
i
2074.'20L1.
,',)
)
12
1. Rarvitl
konkurentnu privredu i dostiai niuo prosleiiekonornskolizvoia
1.4. Smaniitl sivu
f siX
ekonomiu
1.4.1. Su:bijati sivu ekonomiiu iJaiati antiko.upciisG mjeE
Suzbijanje sive ekonomije,
Analiza stanja sive ekonomije
Sman.jenje poreza iobaveu a poslodavaca
Marketinika promocjja smanjivanja sive ekonomile
Sistem mjera za poticanje izla5ka poduzetnrka iz sive ekonomiie
5;stem mjera za destimulaciju sive ekonomiie
Uvodenje antikorupcijskih mjera
Smanjenje uCejia sive ekooomije.
RAZVOJNI EFEKAT
broj registrjranrh poduzedi
broj zaposlenih, smanjenje broja nezapostenih
Smanjenje broja korlsnika sredstava za zapolljavanje
VeCi
VeCi
OSTVARENJA MJERE
Povedan broi regjstriranih poduzeii
Povedan broj zaposlenih za S %
Smanjenje broja nezaposlenjh 5%
Svtest gradana poveiana za 70%
Ministarstvo financila uffi
uprcva, zavod za zapoiljava nje
Poduzetnici, Zavod za ra
lznos:150.000 KM
Budiet USK: 20.000 KM
Ostali izvori: 110.000 KM
)
13
usk
rcf.
la uprava za inspekciiske
posto-u'-F;;;
ekonomskog razvoja
@
F
BiH
na tehnoloikom
ffiasnovane
f-l:lpo*.uti
inOrtt.iju
Dibitif,roituod
s
sa
istraiiva'kim'entrima
uetom trli!nom wiiednoitu
lstraiivanje Ponude i Potrainie
Foflniranje tehnoloikih parkova, inkubatora' centara
institucii:1: jY::l"tt'
usport"uilanle r","dnJe sektorr industrije sa nau'nim
za (azvol
i
instituc;jama
fakultet)
giotehnitki
Ekonomski
fakultet,
fJultet,
radnika do menadimenta
Edukacije svih u procesu proiuvodnje, od
K*t("ttla p""rd4 *d"
INDII(ATORI ZA
OSWARENJA MJERE
.1!
kon[u'entnost na trii(tu
Poveiana Prodaja Proizvoda za 10%
i,"""i"", Jai"r,
budietima
poslodavcima, nau'nim institucijama iinstitutima'
i'
I"rir,"iri"
-nauine
Biotehnidki fakultet' Ekonomski fakultet
-
i obrazovne
^,t"Ei"ttifakultet,
ii korisnici - kuPci
lznos: 400.000 KM
Budiet USKr 150.000 l(M
Ostali izvori: 250.000 KM
2014.-2017.
1
1. Rarviti konkurentnu privredu i dostlai nivo prosieka ekonomskog
raroja
F
BiH
1.5. Rarviti industrije r veaom dodanom vriiednortl zasnovane na tehnoloikom
razvoju iinovacijama
1.5.2. Sworitl i razvijati ulagaaku kllmu
Uspjeino promovirati podruija, djelatnosti, javne subjekte i privrednike koji su
spremni za nova ulaganja, te promoviratiulaganja u USK.
.
.
.
.
.
.
lzradrti sveobuhvatnu analizu o mogudnostima ulaganja u privredu USK
Ob.iediniti sve va:ne informacije za potencjjalne ulagaae
Educirati kadrove za rad sa potencijalnim investitorima
Priprema dokumentacije za projekte za koje se traie ulagaii
Koordinacija rada institucija u USK koja biolakiala rad investatorima
lzraditi zakonsku osnovu za omoguiavanje provodenja strateikih investicija
Stvorena pozitivna ulagadka klima u USK ipripremljena ponuda ulagaakih prote(ara
)
Privredni rast, nova zapolljavanja,
rast standa.da
stanovniStva, porast
konku.entnosti, razvoj UsK.
INDIKATORI ZA
l2radena analiza moguCnostl u,aganja u privredu USK
Priprem|.iena ponudbena dokumentaciia za investitore
Broj novih ulaganja u USK
Broi novih zaooslenih osoba
OSTVARENJA MJERE
RA
U5(, Ministarstvo privrede USK, Obnniaka komora USK, privredna komora USK.
Privrednici
-
potencijalni investitori
lznos: 100.000 KM
Bud:et USK:50.000 KM
Ostali izvori: 50.000 KM
)
1)
1f".rltl L-"k*""t^u
privredu I dostial nivo prosjeka ekonomskog razvoja
t
5rH
1.6. Poboljiati upravlianje privrednim rarvojem
1.6.1. Okoniati Privatiracliu
Poboljiati upravljanie privrednim rarvojem.
]Anuliza
rtanja privrednih subjekata, koji su obuhvaieni zakonom o privatizaciji
po0uzeca
.
.
.
.
Donolenje novog zakona o privrednim poduzeiima
Donolenje novog zakona o steaaju ilikvidaciji
p'ivrede
Sredstva ostvarena u procesu privatizacije staviti u funkciju razvoja
i
rad
ste'ajnih
Poboliiati pravnu re8ulativu za efikasnije vodenje ste'aja
.
uoravnika
od
okonaana privatizacija iaktivirana privredna druitva u2 pomo' sredstava
Ok*..a"a pr,"ati.acija I aktivirana privredna druitva uz pomot sredstava od
RAZVOJNIEFEKAT
INOIKATORI ZA PRACENJE
OSTVARENJA MJERE
obiekata'
pove'anie
2apoiljavanja'
poveeanje
poveian brol aktivnih proizvodnih subjekata,
prihoda, povoljan ambijent za razvoj privrede
RCG; fitr.,t ..t"a""lh ,"d',rika, stavtpnp u funkciju infrastrukturnih
.
.
.
.
.
Broj aktiviranih druitva uz pomoi sredstava od privatizacije
privredne djelatnosti
Bro.i zavrienih steaaja i poduzeia s nastavkom obavljanja
Broj radnika sa rijelenim statusom
Broj novootvorenih Poduzeaa
Broj novozaposlenih radnika
poliopfivrede, vodoprivrede i iumarstva
i zaititu okoline YSK:1g"ll]1"
USK, Ministarstvo za Sradenje, prostorno uredenje
min poljoprivrede' industrije'
Federalno
za privatizaciju USK, lokalne zajednice,
@
energet|Ke
svi nosioci u rnjerama
lznos:3.000.000 KM
Budiet USK: 1.000.000 KM
Ostali izvori: 2.000.000 KM
.")
r)
STRATESKI CIU 2:
RADITI INFRASTRUKTURU
ZA POBOUSNruIE KVALITETE
IZG
Zrvorn srANovNtKA
'l
17
STRATESKI CIU
Fltt
i,*ratt.ukturu ra pobolilanje kvalitete iivota stanovnika
PRIORITET
RAZVOJNI Ef €KAT
MJERA
INDTKAToRT zAln,qa€ttJE oswARENJA MIERE
CIU MjERE
NOSrOCl
SAORZAJ
KORTSNTCI
REZULTAT
OKVIRNA FINANCI'SKA SREOSTVA I IZVORI
PERTOO PROVODEN.IA MI€RE
RAZVOJNIEFEKAT
INOIKATORI ZA PRACENJE
OSTVARENJA MIERE
NOStOCI
Usvojena 5trategija komunalnih djelatnosti
Broj projekata u bazi Projekata
Broj provedenih proiekata
VtrO. uSX, Ministarstvo za Etadenje, prostorno uredenje
komunalna poduzeia i oPiine
KORISNICI
i zaititu okoline
UsK'
)
Komunalna poduzeea, opiine, stanovnici USK
lznos:500,000 KM
OKVIRNA TINANCUSKA
SREDSWA I IZVORI
PERIOD PROVOOENJA
Budiet USK:100.000 KM
Ostali izvori: 400.000 KM
2015.2020.
MJERE
)
18
2. lzgraditi infrastrukturu ra poboljlanje kvalitete ilvota stanovnlka
2.1. Rarviti kvalit€tnu komunalnu infrastrukturu (do stepena prihvatliivostl ta
ev.opske standarde)
2.1.2. lrgraditi i unaprijediti sistem vodosnabdijevania, odvodnje
i
proailtavania
otDadnih voda
Cilj mjere je osigurati trajnu snabdtevan.je kvalitetne vode i zdravstveno ispravne
vode za oiae na oodruaiu USK,
.
.
.
.
.
lztada i provodenje Plana upravljanja vodama za USK
lzrada iprovodenje Programa nadzora kvalitete vode ir lokalnih vodovooa
lz.ada iprovodenje plana rekonstrukcije postojeiih sistema
lzrradnja nove vodovodne mreie i popravljanie stanja postojeae
Priprema i provodenje programa izgradnje kadalizacjjske rnrele i uredaja za
.
.
.
.
)
Uvedena kontrola kvalitete vode iz lokalnih vodovoda
Rekonstruiranipostojedivodovodni5istem
Prosirena vodovodna mreia ipopravljeno stanje postojede
Zaitita podzemnih ipovriinskih voda i poveaanje kvalitete iivota stanovnrxa
USK
INDIKATORI ZA
OSTVARENJA MJERE
Provodenje mjere osigurava zaStitu podzemnih i povrlinskih voda, lirenje javnog
vodosnabdUevanja, osiguranje zdravstveno ispravne vode ra pide stanovniitvu i
kvalitete iivota stanovnika USK.
% pokriveno5ti stanovniitva USK snabdjevenijem vodom
Duiina ngvoizgradene mreie vodosnabdijevanja
Broj novoizgradenih g.adevina vodosnabdijevanja u sjstemu
Duiina rekonstruirane vodovodne mreie
Eroj provedenih analiza kvalitete vode
Eroj izgradenih sistema javn€ odvodnje
Ministarstvo za gradenie, prostorno uredenje i zaititu okoline USX, Ministarstvo
poljoprivrede, vodoprivrede iiumarstva USK, poduzeta za vodosnabdijevanje,
oDcrne
)
lznos:45.000.000 KM
Budiet USK: 10.000.000 KM
Ostali izvori: 35.000,000 KM
19
I
STRATESKI CIU
PRIORITET
M,IERA
CIU MJERE
5AORZAI
REZUITAT
RAZVOJNI ETEKAT
INDTKATORI ZA PRACENJE
OSTVARENjA MJERE
NOStOCI
KORtSNICI
lf.gdlti
SREDSTVA I IZVORI
PERIOO PROVODENJA
MJERE
uatitetnu komunalnu infrastrulturu (dq stepena prihvatliivosti ra
Zf. Ra.riii
t
D"""t""j"
planskih dokumenata za integralno upravlianje otpadom
evropske standardel
2.1.3. unaprijediti slttem upravljania otpadom
i
njihovo
Dovrietak ip.ovodenie PIana upravljanja otpadom za UsK,
lzrada planova upravlianja otpadom na nivou opCina
P rovodenje mjera upravljanja otpadom
Odluka i realizaciia Regionalnog centra za upravljanje otpadom
Sanacija ne5anitarnih deponija i divljih odlaBaliita
Kontinuirano podizanje svijesti javnosti putem informiranja, edukacije i
oromociie o upravljantu otPadom
Osigu.ani planski dokumenti za unaprjedivanje sistema upravljanja otPadom,
-
realizirano regionalno odlagali!te.
Osigurana podloga za upravljanje otpadom u skladu sa EU standardima'
Koliaina otpada koii se koji se deponuje na deponiji
Pokrivenost USK organiziranim prikupljanjem otpada
Dovrien plan upravljanja otpadom U5K
lzradeni planovi upravljanja otpadom nanivou optina
lzgraden Re8ionalni centar za upravljanje otpadom
Broj saniranih divljih / nesanitarnih odlagaliata
Broi informaciiskih kampania iedukacija za graatane
Ministarstvo za gradenje, prostorno uredenje izaititu okoline USK, op'ine
Stanovnici U5K
t.";10
OKVIRNA FINANCI.ISKA
l"trasttuktrrt ra poboItan1e kvatitete iivota stanovnika
Budiet
ooo"ooo
KM
-
USK: 4.000.000 KM
Ortali iuvoril 6.000.000 KM
2074.2020.
20
:]
2, hgraditi infrastrukturu !a poboljSanie kvalitete ilvota stanovnika
2.2. Razvitl saobratainu infrastr!kturu
2.2.1. Poboljlatl povetanost ra driavnlm, kantonalnlm entitetskim centrima
Poboljiatitransportne moguinosti, odnosno osigurati bolju i briu saobraaajnu vezu
sa
centrom F BiH. BiH ir
lzraditi projektnu dokumentacilu (gradevinske projekte i elaborate
eksproprijacije)
Osigurati sredstva
Osiguranje brze saobraaajne veze USK sa Sarajevom, korido.om V C i uvezivanie u
Pribliiavanie kantona federalnom idriavnom centru, poboljianje moguinosti
J
INDIKATORI ZA
OSTVARENJA MJERE
Doneleni strate!ki dokumenti
Uredena projektna dokumentaciia
OsiSuran dio sredstava za potetak realizacije projekata
Duiina izg.adene dlonice ceste
JU Direkcija reg. cesta UsK-a, Jp,,Ceste F BiH,., Ministarstvo prometa i korntrn,xu.tia
F BiH,
Ministarstvo privrede USK, opCine
Privredni subjekti, turisti, studenti, daci, svigradani
lznos:5.000.000 KM
OKVIRNA FINANCIJS(A
SREDSWA I |ZVORt
za
Eudiet
USK: 2.500.000 KM
Ostali izvori: 2.500.000 KM
)
2I
t
trCr"d',tl
l"f.tt-kt*t ri poboljianje
kvalitete iivota stanovnila
2.2. Rauviti saobraiajnu inf rastrukturu
2.2.2. lz{adnia I odtiavanie putne intrastrukture
Fobolji.ti ,.obrui.ini 5istem u gradovima inaseljenim mjestima irgradnjom
lzr.diti strategiju razvoia i odriavaoja regionalnih
lzraditi projektnu dokumentaciiu
Rijeliti imovinske odnose ve2ano uz zemljiite
Osigurati sredstva iz vi5e izvora
lzgraditi putnu infrastrukturu
Odriavati outnu infrastrukturu
ffisigUrnostiodvijanjasaobraiaja,pobolj!an]e
ih veza unutar kantona,
RAZVOJNIEFEKAT
INDIKATORI ZA
OsTVARENJA MJERE
razvoj privrede.
zraka u naseljima'
;@iuagadenja
tlllliil,":
poboiSanl"
moguinosti razvoja turizma, pove'anje sigurnosti. od!ijanja
'nou" 'inuurtiaiju
kapacitete
lokalne
u saobraaajnu infrastruktu'u koje angaiiraju
..J
Doneieni strateiki dokumenti
Usvoiena projektna i ostala dokumentacija
Osigurana financijska sredstva
Du:ina rekonstruironih PUteva
Privrede usK-a, op'ine
ffivo
Fi-ivredni sub;ekti, turisti, gradani usK
lznos: 5.000.000 KM
OKVIRNA FINANCIISKA
SREDSWA I lzvoRl
Bud;et USK: 1500.000 KM
Ottali izvori:2.500 000 KM
)
201n.-2020,
22
STRATESKI CIU
2. llgf aditl infrastrukturu ra poboljlanie kvalitete iivota stanovnika
PRIORITET
2.2. Rawiti saobf adainu infrastrukturu
MJERA
2.2.3. l2gradnja I odrtavanje leljernitke infrastrukture
Poboljiati transportne moguinosti
CIU MJERE
SADRZA.|
REZULTAT
MZVOJNI EFE(AT
INDIKATORI ZA PRAEII
OSTVARENJA MJERE
NOSTOCI
KORtSNtCI
OKVIRNA fINANCIJSKA
SREDSTVA t IZVORI
ruvecirnle
I
poJett|nJenle transporta
PERIOD PROVODENJA
UsKlil5l-[Hlii]IEti
ljudi, roba i drugih dobara,
smanJenJe
ruvcLdrUE urdtanja na podrucJu USK_a, razvoj svih grana
privrede, poveianje broja
zapo5lenih.
'
.
.
.
r.r'v> e5r5urdnrn 5reoSIava
Eroj i2gradenih {u ratu devastiranih)objekata
Duiina dionica koje se mogu pustjti u promet
Eroj putnika
%
;J;;;;;,';;;;'.;;;J'*"
).iv.F.l^i
.,'r\ioL+r,-.i-
lznos:27.000.000
8ud:et US(:
u)K' rvrrnrstarstvo prometa i komunikacia
5rp5d
t.0O0.OOO
Ostali izvori: 26.000.000
\
saobraaajne ve.e
f
preoptereienja putne infrast.ukture.
)
i
poslovanje privrednih subiekata.
lzrada analiza postojeiet stanja, moguinosti ulaganja n" poO*4u lintonil
8iH
Osigurati saradnju sa Vladom RH i RS vezano u a ieljeznice RH i RS, moguano5tl
ulaganja u rekonstrukcaju
Elektrif ikacija unske pruge
:ora5ro.__--
MJERE
23
^.
v.rKur, sume u5K),
turjsti, studenti, daci
F BiH
'
Z. f.Craditl
ittt"tttukturu ra pobouBan,ie kvalitete iivota stanovnika
2.2. Rawitl raobraaajnu infrastrukturu
rralni saobra6aj
@ko-rekreativni
u
istavlianje u funkciju razvoja rJSK'
'r',frastrulture
pcstojeieg stanja ipotrebnih ulagania u infrastrukturu za ne5metano
posto,"ce
ob-i!v-" oosto.-ou"
lFtiza
.
.
.
odvijanje 2rainog saobraaala
Analiu a potreba ipotencijalnih korisnika aerodroma
Priprema tehnidke dokumentacaie
Provedbaprojektarekonstrukciie
i
p"tt""ffii
;iorift tdt"[" t;"*"Gt"", ttg"ci
INDIKATORI ZA
OSWARENIA MJERE
razvijeni novi korisoi'ki
doprinos razvoiu privrede'
t 'g*.["--t "l* tt",''j" i"f."tt'ukture
Pripremljena projektna dokumentaciia
i analiza potreba usK
projekta
Prikupljena financijska sredstva za realizaciju
i ostale
{sportsko-rekreacijske
saobraialu
zrainom
u
uiesnika
Porast Lroia
trogasna organizaciia'
stali sudionici u zrainom
OKVIRNA FINANCUSKA
SREDSTVA I IZVORI
lznos:7.000 000 KM
Budiet USK:1000.000 KM
Ostali izvori :6 000.000 KM
)
24
STRATESKtcru
2. hgraditi infrastrukturu za poboljianje kvalitete ilvota stanovnika
2.3. Razvitl ljaaatl primienu energetske efikasnostl 0avnl i privatni sektor, te
gradani) | koriitenje obnov|Jlvlh lzvof a energiie
PRIORITET
2.3,1. Uspostavitl slstem prlmjen€ mjera energetsk€ efikasnostl
MJERA
CIU NI'ERE
Unaprijediti ener8etsku efikasnost objekata koje koristi javni sektor
vlasnl3tvu javnih in5titucija.
SADRZAJ
i
Analizirati potrebe i detinirati mjere energetske efikasnosti u javnom
pflvatnom sektoru
Def inirati listu prjoritetnih projekata
Educirati struinjake za provodenje mjera energetske efikasnosti
Pripremiti projektnu dokumentaciju
Prikupiti sredstva za provodenje mjera energetske ulinkovitosti
,,)
koji su
u
i
Provesti m.jere energetske utinkovitosti
Uvesti sistem za kontinuirano pradenje energetske efjkasnosti (EMtS)
Vredhovati uainke provedenih mjera
REZUI.TAT
uvcoene mjere energetske uainkovitosti
javnom i privatnom sektoru.
RAZVOJNI EFEKAT
TNDTKAToRt zA PRACENJE
OSryARENJA MJERE
'
.
.
groj educiranih struanjaka
Broj informrranjh stanovnika
Javne uitanove, Viada USK,
U5(, oodine
@
KORtSNtCI
)
OKVIRNA FINANCUSKA
SREOSTVA I
tzvoRl
poveianje energetske efikasnosl
u
rovecanje kva rete zlvota kroz oauvanje okoli;a i smanjivanje
troskova energije, te
nove poduzetniake mogudnosti.
)rnanjenje porrosnJe ktasaanih izvora energaje
Sroj prioritetnih projekata koji su implementiran;
Broj objekata u javnom sektoru koja su uspostavjli slstem
za pradenie
energetske efikasnosti {EMtS}
.
.
NOStOCI
i
Budiet USK: 3.700.000 KM
Ostali izvori: 7.300.000 KM
PERIOD PROVODENJA
MJERE
-
25
i.
lzgraditi infrastrukturu za poboljianie kvalitete iivota stanovnika
Z-:. nuwiti iiutati primienu energetske elikasnosti 0avnl I privatni sektor' te
gradani) i koriitenie obnovljivih iryora energije
2.3,2. Unapriieditl koriltenje obnovljivih irvora energiie
fosilnih izvora energije, te o'uvanje
izgaranjem ugliena inatte'
nastalih
tvari
!tetnih
okolila kroz smanjenu emisiiu
Stvoriti preduslove
za
uttede- koriitenju
Provesti analizu moguanosti koriatenja obnovljivih izvora ener8ije
Analiza mogudnosti uvodenja stimulacije za gradnju sistema ikoriitenie
obnovljivih izvora energiie
Poticanje gradnje si5tema za proizvodnju enetgije iz OIE
Informiranje stanovniitva o obnovljivim i2vorrma energUe
')
Poveianje potroSnje energije iz obnovljivih izvora'
smanjivanje trolkova enerBije
ffiliEa,
i
stvaranje novih podu2etnidkih mogudno5ti'
INDIKATORI ZA
OSTVARENJA MJERE
izvora energiji u ukupnoj potroinji
Kolidina energije ir obnovljivih izvora
Emisije CO,
Uie!ie obnovllivih
uredenje
ffistorno
Ministar5tvo poljoprivrede, uooop''u'"1d" i!umarstva
UsK, Elektrodi5tribuclja
USK
i.
okolii usK'
iMinistarstvo privrede
Bahai,opiine, poduzetnici
lzno5:5.000.000 KM
Budtet US(:700.000 KM
Ostali izvori: 4.300.000 KM
)
26
STRATESKI CIU 3:
,.3
uNApRtJEDtTt ZASTITU OKOL|SA
OCUVANJE PRIRODE
)
27
I
3. Unap.ijediti
ill.
:ft.
raititu okoliia loiuvanje ptirode
Pratiti I efikasno provoditi rakonodavstvo u skladu s
Ust
EU
legislativom ra
l"aitl rakonodavnl, planski i institu.ionalni okvir ra taititu okoli'a
obezbjedenje uslova
za
irr)plementaciju zakona uskladenih
sa
i
ev'opskom
Analira postoieeeg zakonodavstva
Iniciranle donoienja i izmjene postojeiih
lzrada strateike planske dokumentacrje
lzraCa prostornog Plana U5K
U5postaviti Centar za okoli! i energetsku efikasnost
Jaianje i stitucija u si5temu
lstra:iti mogudnost prebacivanja sektora voda u sektor okoli<a
)
6sigurani temetliza provodenje mjera zaltite okoliga i
implementacuu
Ureden'a takonska legislativa, ko.ia otvara moguCnost za nesmetanu
INOIKATORI ZA
F
OSWARENJA MJERE
Broj podzakonskih akata
Donesena strategiia za;tite okoliia iprirode
Donesen Prostorni Plan USK
05novan Centar za okolii i energetsku efikasnost
Poveianje stepena implementacije zakona (periodi'no)
Poveaana
uiinkovitost aktivno5ti u 5i49M9!1i9 ilg1ila
Ministarstvo za Sradenje, prortor.no- uEiun]!Ministar5tvo poljoprivrede, vodoprrvrede
i
okoline USK' opiine'
'"ititu
USK' Ministarstvo
iSumarstva
Privrede
Javni i privatni sektor, NVO
lznos:100.000 KM
)
Budiet USKj 50 000 KM
Ostali izvori: 50.000 KM
28
3. Unapriiediti zaititu okoliia i oiuvan je prlrode
STRATESKI CIU
PRIORITgT
MjERA
3.2. Oslgurati efikasne Instrumente implementa.lje miera
oauvania prirode
I
J
uitite okoli!a
I
s@
3.2.l.uspostaviti Info.macqrki
otpad, :emliiite, bioloika ra:novrsnost)
I
CIU MJERE
I
tlrx''asno up.avtlanJe okolilem IJSK, omoguiavanje monitorinta stanja komponentt
loKorsa.
SADRTAJ
.
.
.
.
.
)
REZULTAT
RAZVOJNI EFEI(AT
tNDl(AToRt za pnleer,rrr
rfl\upttr lve totormaciie o okoli!u
Uspostavitj bazu 2agadivaia prema EUROSTAIU
Edukacija zaposlenjh
Osiguratiopremuzaprikupljanjeinformacija
Osiguratikontinuiranoprikupljanjeinformaciia
osigurati pradenje stanja okoljia
_.-__Ojiqurati dostUpnost informacija !iror iavnn(ti
rorm'ran Intormaciiski sistem o okol(._
Kontinuirano pracenje stanl"@
za paovodenie miera za<tjtF ;
inf^.mi..h,
oru, ruera uKUUcenrh u prakupljahje informacija
o okoliiu
Nabavljena oprema za prikupljanje info.macija
OSTVAREN,'A MJERE
8ro.i
obavlienih monitoringa
Eroj upita/odgovora za info/macije
NOStOcl
.......J!e,J!rv.q 5,ouE,uE, pru5rorno ureoenje I zaltitu
okoline usk, opiine, NVo,
privatnisektor, Np Una, zavodi, obrazovne
privredna
rnstrtucjje, medjji,
U5K
xoRtsNtct
OKVIRNA FINANCUSKA
SREDSTVA I IZVORI
PERIOD PROVOOENJA
)
Svivainiakteri
lznos:250.000 KM
Budiet UsK:150.000 KM
Ostali izvori: t0O.0O0 KM
2014.-2017.
MJERE
29
komora
raititu okoliia I oauvanie Pri.ode
3. unaprijediti
32. Oslg,rratl e'flk"sne Instrumente l.nplementaGlie mje.a zaltite okoliia i
32:.Prlp^.|f, p.i"kte
Spre.nost
za
za:tite okoliSa I oEuvanja prirode
za
financiranje i2
apliciranje prema domaiim imedunarodnim instrtucUama'
Prikupiti projektne ideje iobraditi ih
Napraviti bazu Proiekata
Staviti iste on'line (web site)
Stvoriti uslove da se ista redovno aiurira
Educiratizaposlene za rad na medunarodnlm
%im
Uspostavljena baza podataka I stavljel
stranama na rasPolaganie'
donatorima
ffidunarodnim
i
stvorena
Broj projekata
Broj projekata koji su implementirani
projektima
aroj iaposlenih educiranih za rad na medunarodnim
INDTKATORI ZA
OSTVARENJA MJERE
Broj projekata na web stranici
okotila UsK, Ministarstvo
ffiu
javne institucrre'
;;;;;;;;;J":-fup,iu,"i" i lumar5tva usK' opiine' ostale
lznos: 150.000 KM
Budiet USK: 50.000 KM
Ostali izvori:110 000 KM
2074.
-
2016.
)
30
3. Unapriiediti
:a;titu okolisa loiuvanJe prlrode
3.3. Rarvitl |ludsle resurse !a
taititu okolisa
i oauvanje
prirod€
3,3.1. Osposobitl liudske resurse ra stratelko planiranje u podrutlu zaitlte okolisa
le.irode
Stvoreni ljudski .esursi osposobljeni za pripremu iprovodenie programa iprolexata
ekonomske odrrivosti u oblasti okoliia.
Utv.diti ciljne grupe i okvirni broj onih koje treba educirati
Definirati- izabrati naain osposob|javanja ciljnih grupa
Provesti proceduru izbora agenclja koja de provoditi edukaciju
Pristupiti ed'rkacijama po ciljnim grupama
uaitiobrazovne instituciie u sve
Postojanje dovotjnog broia osposobljenih ra pripremu-lro*Eenfilro]ixata
oblastiokoli<a iukljueenje istih u te procese iaktjvnosti.
Kvalrtetnj okoliini projektise kontinuirano izraduiu i provode.
,3
INDIKATORI ZA
OSTVARENJA MJERE
Definirane clljne grupe
Utvrdeno kojom metodom de se obuka provoditi
Provedena procedura izbora aktera edukacUa
Provedena edukacija u uadanom vremenskom okviru (broj edukacija)
Obrazovne instjtucije ukljuCene u Droceduru
Ministarstvo za Eradenje, p.ortorno@
Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta USK, medUi,
NVO_i, pnvredna
Javne institucije, privredni subjekti, I,WO_;
lznos:50.000 KM
Budiet USK:30.000 KM
Ostali izvo.i: 20.000 KM
)
5L
3. Unaprij€ditl zaStitu okoliSa loiuvanie prlrode
:ta. Otfg|'""ti ,ktjrienost javnostl u aktlvnosti !aitite okoliia i o'uvanja prlrode
3.41,
t"f*tit"tl,
FoOi.i
*iott
privrednike lsluibenike o znaialu o'uvania
"d".l."tGradane,
o znaiaiu otuvanls
ot
otiia
i
p'itoOe primjenom ra2lilitih metoda
Uiurditi naiin i metoda za sistemskl pristup informiranju o educiranju
ciljnih Brupa
na nivou
Uivojiti rajedniiki pristup p.ovodenju aktivnosti ieduciranja
kantona
Odrediti aktere i usvoiiti vremenski okvir aktivnosti
za provodenje
obezbjediti tehniaku komponentu iljudske kapacitete
Uspostavljen sistem informiranja
nivou kantona iraPoaela equkaci
;i
i.siit!
okofi;"
j"
liluilill"
na
cradana, privrednika, sluibenika
kontinuitet u informiranju'
ni i educirani o znaiaiu
i
poveian za 2o/o za izabrani vremenski rok i svoja znanja
i ostvaren
)
lrabranu."toda informiranja i educiranja
INDIXATORI ZA
OSWARENJA MJERE
Usvojene Procedure i PostuPcl
okvir
informira;i akteri, stvorene obaveze iutvrden vremenski
Obezbjedeni tehniiki uslovi i ljudski kapaciteti
Milir,""@usK'
Mediji po izboru'
komora USK
oriur"rninit,"rtwr, ruVo, JP poduzeia, Privredna
NVo-e' utenici
@dana,
lznos:50.000 KM
OKVTRNA FINANCUSKA
SREDSWA I
lzvoRl
Budiet USK:20 000 KM
Ostali izvorir 30 000 KM
)
32
3,
lrgraditl komunalnu Inf.ast.uktu.u
ua
poboljianje kvalitete iivota stanovnika
3.5. Razviti kvalitetnu komunalnu inf.astrukturu upravljanja otpadom do nivoa
Unap.ijediti postojeil sirtem upravlianja otpadom
Dovrletak i provodenje Plana upravljan.ia otpadom za USK
lzrada planova upravljanja otpadom na nivou opiina
Odluka i realiracija Regionalnog centra za upravljanje otpadom
lzrada studijsko - projektne dokumentacije za Regionalni centar za
upravljanje otpadom
Sanacija nesanitarnih deponija i divljih odlagalilta
Tehniako a institucionalno jaaanje kapaciteta Manistarstva GpUZO, J(p,a
JP REG DEP
Kontinuirano podizanje sviesti javnosti putem informiranja, edukacije
i
Uspostavljen efikasan sistem zbrinjavanja otpada koji garantuje potpunu 2altitu
Osigurana podloga za upravljanje otpadom u 5kladu sa EU standardima
OSTVARENJA MJERE
Koliaina otpada kojise kojise odla:e na deponjji
Pokrivenost USK organizt.anim prikupljanjem otpada
Dovrien plan upravlianja otpadom USK
lzradeni planovi upravuanja otpadom na nivou optina
lzgraden Regionalhj centar za upravljanje otpadom
Broj sanjranih divl.iih / nesanitarnih odlagalijta
Broj novih reciklainih dvoriEta ieko-otoka
Broj i vrsta nabavljene tehniake opremljenosti JKp,a
ureden;@
Ministarstvo za gradenje, prostorno
opcinske i kantonalne institucije, JKp-l iJp REG DEp
Iznos: 10,000.000
)
{M
Eudret USk: 4.000.000 KM
Ostali izvori: 6.000.000 KM
2014. - 2016.
33
a.
trgtad;ti ko.unalnu infrastrukturu
:.0.
n
-arviti tva titetn u komunalnu
ua
poboljianje kvalitete iivota stanovnika
infrastrukturu vodosnabdijevanja, odvodnje
i
UrrapreOenje kvalitete vrienja komunalnih djelatnosti sa aspekta individualne
'
lz.ada iprovodenie Plana upravljanja vodama za iJSK
lzrada iprovodenje Programa nadzora kvalitete vode iz lokalnih vodovoda
lzrada i provodenje plana rekonstrukcije postojeaih sistema
lrgradnJa nove vodovodne mreie i sanacila stanja postojeCe
Priprema programa iprojekata za zbrinjavanja otpadnih voda
Priorema orograma i proiekata za ostaie sastavnice komunalnih
uspostavljen efikasan sistem pruianja komunalnih usluga Sradanima koji
principima odr:ivog
Barantuje potpunu uaititu okoli!a irazvoj USK na
ra2voja
Uvedena kontrola kvalitete vode iz lokalnih vodovoda
Rekon5truirani postojeCi vodovgdni si5tem
Progirena vodovodna mreia isanirano postojeae stanJe
Zaitita oodzemnih i povriinskih voda ipoveianje kvalitete z'vota
OSWAREN'A MJERE
)
kvalitete
Voda za pide zdravstveno ispravna dostupna .m gradanima, Poveaanje
iivota stanovnika USK, zaatita
Broj donesenih pojedinatnrh planova za poledine sastavntce Komunarnrn
djelatnosti iotPada
Eroloboljenja prouzrokovanih koji u2rok imaju u zagadenom okol'5u
% pokrivenosti stanovniltva USK vodoopskrbnim sistemom
ou:ina novoizgradene mreie vodosnabdijevanja
Broj novotzgradenih gradevina vodosnabd;jevdnla u sistemu
Duiina rekonstrurrane vodovodne mreie
Broj provedenih analiza kvalitete vode
Broj izgradenih sistema javne odvodnje
Duiina 5istema iavne odvodnie
okolila UsK' Ministarstvo
Ministarstvo za Sradenie, p,o,to|.no t"ed"nlu izaititu
opCinske i kantonalne
ostale
iSumarstva UsK, op'ine'
poiiopriur"a", vJoprivrede
)
l.nos: 45.000.000 KM
Bodiet USKt 10.000.000 KM
2014.
-
2016.
34
STRATESKI CIU 4:
RAZVIJATI UUDSKE RESURSE
I UNAPRIJEDITI TNZISTT RADA
)
)
35
STRATESKI CIU
PRIORITET
4. Rarvijati ljudske resurse
lunaprijeditlt.iiite rada
4.1. Rarvitl sistem ra pov€tivanje lu!kladivanje ponude ipot.ainte na
triiitu
aaoa
MJERA
CIU MJERE
SADRZAJ
4.1.1. U5kladiti obratovne programe s potrebrma
Kadrovi koji zadovoljavaju potrcbe
trilita
triiita
rada
rada.
Stvaranie zakonskih okvirs
Pratiti. analizirati iuskladivitt potrebe za radnom snaSom
Uspostaviti institucionalnu vezu privrednika, zavoda za zapoiljavanje i
kreatora obrazovnih polatika
!nformirati roditelje idjecu o zanimaniima koja su traiena na triiitu rada
Uskladiti plaflove upisa u srednje !kole ivisokoakolske ustanove s
REZUTTAT
RAZVOJNI EFEKAT
INDIKATORI ZA PRACENIE
OSTVARENJA MJERE
NOStOCl
KORtSNTCI
potr:bama trir"la rada
Radna snaga obrazovan3 u skladu 5 potrebama
trti;ta
rada
Poveianje 2aposlenosti i Iapo!ljivosti, povetanje konkurentnosti
Broj novih obrazovnih programa
Broj polaznika
Broj zaposlenih polsznika programa
Statistitki podaci o novoraposlenima
Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta US(, Privredna komora UsK,
zavod za zapo!ljavanje UsK, obrtniaka komora uSK, 3kole, druge obrazovne
institucije, privrednici, uienici i studenti, roditelji
Privrednici, uienici, studenti, ne2aposleni, javne ustanove i javna poduzeia
lznos:200.000 KM
OKVIRNA FINANCUSKA
SREDSTVA I IzVORI
Budiet UsK: 100.000 KM
Ostali izvori: 100.000 KM
PERIOD PROVODENJA
MIERE
2014.-2016.
\
36
STRATESKICTU
PRIORITET
MJERA
CIU MJERE
SADRzAJ
REZU LTAT
,)
RAZVO.INI ETEKAT
4. Raryiiati ljudske resurle I unap.ljediti
rada
4.1, Raryitl sirtem ra poverivanje I uslladivanje ponude I potrainje na trii3tu
rada
4.1.2. Rarvitl I provoditl programe :apoiljavanja
I samozapoa|Javanja
Unaprjedenje znanja ivjeitina gradana koji se nalaze ili tek pristupaniu triiatu rada
sa ciljem dugo.oanog smanienia neu aposlenosti.
Stipendirati uaenike strukovnih lkola, koji upisuju deficitarna zanimanja
Podrravati programe profesionalnog usmjeravanja i savjetovanja
Podriavati upotrebu lT tehnologija i e-obrazovanja
Poticati aktivnorti koje pridonose zapoiljavanju (cjeloiivotno obra2ovanja,
prekvalificiranje za novo zanimanje, samozapojljavanje mladih,
volonterstvo)
Razraditii intenzivif?tiprovodenje aktivnosti na suzbijanju sive ekonomije
Novo zapoiljavanje.
Pokretljiva radna snaga uskladena sa potrebama na
INOIXATORI ZA PRACEN.IE
trijitu
Zavod za zapoiljavanje USK, Ministarstvo privrede USK, odgojno-obrazovne
ustanove (5rednie lkole, fakulteti), Privredna komora
samouprava, poslodavci
KORtSNICI
rada.
Eroj novih razvijenih programa zapolljavanja
Broj provedenih programa zapogljavanja
OSWARENJA MJERE
NOSTOCT
triilte
/
Udro:enia obrtnika, lokalna
Odgojno-obrazovne ustanove (potencijalni provoditelji programa), nezaposleni na
triiitu
rada
lznos:700.000 KM
OKVIRNA FINANCI.'SI(A
SREDSTVA I IZVORI
Budiet USK:350.000 KM
Ostali izvori: 350.000 KM
PERIOD PROVOOENJA
2014.-2020.
MJERE
)
37
STRATESKI CIU
PRIORITET
MJERA
CIU MIERE
SADRZAJ
4, Rarvijati ljudtke resurse I unaprijediti
MZVOJNI EFEKAT
INOIKATORI ZA PRACEN.IE
OSWARENJA M.IERE
NOSIOCI
KORtSNlCl
rada
4.2. Razvitl programe prekvalifikacije
4.2.1. Kfeirati programe prekvalifikacile I dokvalifikacije
Osobe koje su st"t le kvalifikacije u skladu s potrebama tr:igta rada'
Pratiti, anali2irati iuskladivati potrebe za radnom snagom
Osmisliti i kreirati kvalitetne programe prekvalifikacije
lnformisati ciljne grupe (nezaposleni) o potrebama triiita rada i
programima prekvalif ikacije
Akrediti.ati icertificirati programe prekvalifikaciie razliiitih pruU alaca
u
REZULTAT
triiite
sluga
Prekvalificirani kadrovi za potrebe triiita rada.
Poveaanle zaposlenosti I zapoiljlvosti, te konkurentnostl na trllStu raoa
'3
Broj novih programa prekvalif ikacije
Broj polaznika programa prekvalifikaciie
Broj zaposlenih prekvalif iclranih osoba
Broj pruialaca usluBa prekvalifikacije
t\,fi|sta.rtrro ob,"zo'ra,ti4
iulture
isporta
U5(, Privredna komora
"**e,
Zavodi za zapoiljavanje, privreda, pruiaoci usluga prekvalifikacije
UsK'
Nezaposlene osobe, privrednici, javne ustanove, obrazovne ustanove
lznos:700.000 KM
OKVIRNA FINANCUSKA
SREDSTVA I IZVORI
Bud:et:200.000 KM
ostali izvori; 500.000 KM
PERIOD PROVOD€NJA
20r4.-2020.
MJERE
)
38
4, Razviiatl ljudske resurse I unaprliediti
triilte rada
4.3. Olatatl I raNljatl cjeloiivotno uaenje
4.3.1. Unapfijeditl i rarvijati cleloiivotno uaenJe
Efikasno i provedivo cjelolivotno udenje.
Uvodenje privatnog sektora s akreditacijom
Prirnavanje neformalnog obrazovanja
Podizanje kvaliteta na visoki standard
Podizanje svijesti ljudi o znaaaju ivatno5ti cjelo:ivotnog obrazovanja
Osmisliti i promovirati programe cjelo:ivotnog obrazovanja za osobe
minimumom obrazovania ili bez obrazovania
s
Povefano zapoiljavanje i zapoSljivost, te pokretljivost radne snage.
3
INOIKATORI ZA
OSTVARENJA MJERE
Anketiranje poslodavaca
Broj formalnih i nefo.malnih programa
grojosoba ukljutenih u programe
Broj osoba iz marginaliziranih grupa ukljueenih u sistem
Ministarstvo obrazovanja, nauke, kulture i sporta USK, javne organizacije i privatni
sektor, Zavod !a zapolljavanje USK
Neobrazovane i obrazovane osobe, privrednici ijavne ustanove
lznos: 400.000 KM
Budietr 200.000 KM
Ostali izvori: 200.000 KM
)
39
STMTE5KI CIU
PRIORITET
MJERA
CIU MJERE
sADRIAJ
4, RalviJati ljudske resurse I unaprlieditltriiSte rada
4.4. Poboljiati rad tluibl za rapoiliavanre
4.4,1. Jaaati kapacitete slulbl ra rapoiljavanj€
Uspostaviti efikasnu sluibu za zapoillavanje.
laiati edukacij5ke programe 2a unaprjedenje znanja i sposobnosti
zaposlenika sluibi
Poveiati broj zaposlenika iefikasnost rada
Uskladiti metodologiju prikupljania podataka s EUROSTAT-om
Usmjeriti se prema korisnicima usluta
Provoditi edukativne programe
REZULTAT
RAZVOJNIEFEKAT
INDIKATORI ZA PRACENJE
OSTVARENJA MJERE
NOSrOCl
Efikasna sluiba za zapolljavanje.
osposobljeni
konkurentni kadrovi, smanlenje nezaposlenosti, spreaavanje
3
Sluibe za zapoiljavanje, opiine, Ministarstvo rada, privrede, Privredna komora
USK,
KORtSNtCt
i
iseljavanla st3novniltva, povetanje konkurentnosti.
Eroj edukacijskih programa za zaposlenike sluibiza zapolljavanje
Povedanja efikasnost rada sluibi mjerenja broiem zaposlenih
8.oj novih baza podataka usporedivih sa 2emljama okru:enja
obrtniake komore
zaposlenici slu:bi za zapolljavanje, nezaposlene osobe
OKVIRNA FINANCUSKA
SREDSWA I IZVORI
lznos: 300.000 KM
Bud;et USK: 100.000 KM
Ostali izvori: 200.000 KM
PERIOD PROVOOENJA
20r4.-20r5.
MJER€
J
40
4. Razvijati ljudske resurse
lunapriiedititrri;te rada
4.4. Poboljlatirad slulbt ra rapoitiavanje
4.4.2. Uskladiti potlca,ine politike sa potrebama zapoldavanja
lskoristiti postojete politjke poticanja poduzetniitva
srnergiju udinaka. Svrha miere ie osieuranie oori.inia
iu" nouol, r.iljauai;ilrozrrh^iti..,^i,
Analiziratisve poticajne programe razliaitih tiela
{objedjni bazu izvor;
korisnika i oaekivanjh udjnaka, te vrednovati dosadainje rezultate etekte)
/
Analizirati efekte potrcajnih politika u odnosu na zapo3ljavanje
identificirati prednosti i nedostatke dosadainjeg rada i postojete praznike
Pripremiti integralni prijedlo€ mjera potica.ine politike u
Ootpunosti
Os,gurani dodatni jzvori za financiranje novog zapoillavanla.
PostjBnut sinergijski
)
"r"lt
pos@
Broj postojeiih poticajnih programa usktaaenih siJotre
zapoSljavanja
Broj korisnika ovih programa koji su se sami zaposlili jli poduzetnici
koji su
nekog zaposlili
ii
OSWARENJA M.IERE
ih oso!a kroz u5kladene poticaine
sruiba za zapoirjavani"
programa
-
RA USK,
Ministarstvo privrede USK, prlvredna komora USK
Poduzetnici - korisnici p
samozapo!ljavanje
OKVIRNA FINANCUSKA
SREDSryA I tzvoRl
)
usx@
lznos:430.000 KM
Bud:et USK: 80.000 KM
Ostali izvori: 350.000 KM
rt, Rarvljati tjudske resurse I unaprljediti
triiite tada
t ls"ll"'obrarovanog kadra u privredi i povedanje
mobilnosti kadrova izmealu privrede i istraiivaiko-obrazovnih institucta
4-5d|cli1 ."p"tlj^rartl"
4-5l.P.tl."tt lap"5li^r*tj" "lioko-obrazovanih
kadrova u Privredi
obrarovan h strLitrlaka u privredi USK
uisoko!kolskih ustanova/f akulteta sa potrebama
Zupoffla.""f
".tloitt
u,rtiiitGrocr;u
pnvreoe
privrede 5a studentima i
Usoostaviti 5aradnju i medu50bno informirahje
otvorene
obrazovnim djelatnicima od samih poietaka studitanja {kroz
potreoa
predstavljanjem
sa
dane univerziteta isajmove zanimanja
radne prakse
poduzetnika - potencijalnih poslodavaca kroz organizirane
studenata)
kadrova ili od same
osmisliti i ponuditi stipendiranje visokoobrazovanih
e ili kroz javne izvore financi.a
olovane kadrove' koji
svoiim radom doprinose daljem razvoju kantona'
Br"F"k".bt".t
OSTVAREN,'A MIERE
tr"io",i
k"d.;
"lh
programa
zaposlenih u privredi UsK
na fakultetima uskladen'h sa potrebama
p.ivrede "urat""",rt
irli
,tip"noira"irt ttudenata
sa osiguranim zaposlenjem
M;EGA;-i,iur"i"---------Ulx,---6 -
u privredi
P.iu'"dn"
komo'a
privrednici/poduzetnici, Zavod za zap
lznos:50.000 KM
Budiet USK:10 000 KM
Ostali izvori: 40.000 KM
)
42
STRATESKI CIU
PRIORITET
MJERA
4. Razviiati ljudske resurse I unap.ijediti
tr:ilte rada
4.5. Poticatl rapo:liavanje visokoobrarovanog kadra u privredl I poveianje
mobilnosti ladrova izmeatu privrede i istraiivaiko-obrarovnih lnstitucija
4.5.2. Osigurati poveianje mobilnosti kadrova izmeatu prlvrede I istraiivaako-
obrarovnih instituclia
CIU MJERE
Ostvarivanje razvoja zasnovanog na znanju i inovacijama. Ova mjera omogudava
saradnju znanosti iistrarivanja iprivrede, koriitenje novih dostignuia, financiranje
inovacija.
SAORZAJ
)
REZUI.TAT
RAZVOJNI ETEKAT
INDIKATORI ZA PRACENJE
OSryARENJA MJERE
NOSTOCI
KORtSNtCI
5na:no povezivanje privrede i istraiivaike zaj€dnice - razmjena znanja,
informacija isaradnje
Koriitenje novih nauanih dostignuia za razvoj privrede
Kori!tenje istraiivaakih resursa za istralivanje irazvoj privrede
Koriltenje menadrerskih rnanja za upravljanje nauanim sistemima poticanje ciljanih istra;ivanja za potrebe prjvrednih subjekata
Daljnja nautnaa ili specijalistifka edukaciia visokoobrazovnjh kadrova na
fakultetima
Povezana privreda i istraiivafka zajednlca, te mobilnost kadrova osigurava
sine.gijske udinke na ra.voj USK.
Dugorolno saradnja privrede i istra:ivadke zajednice doprinosi razvoju i pflmjeni
novih znanla i rezultata istra!ivanja za razvoi i prosperitet gradana USK.
. Broj ostvarenih saradnjj privrede ifakulteta
. Broj visokoobrazovanih zaposlenika iz privrede kojise nastavljaju educirati
. Broj inovacija nastalih saradnjom nauke/i5traiivaaa iprivrede
. groj nauanih radnika kojisu nastavili karijere u privredi
Fakulteti iprivrednici, Ministarstvo privrede USK. Minjstarstvo obrazovanja, nauke,
kulture isoorta USK. Privredna komora USK
Strutnjaci {u privredi i u znanosti/istraiivanjima)
lznos:250.000 KM
)
OKVIRNA FINANCIjSKA
SREOSTVA I TZVORI
Sudiet USK:100.000 KM
Ostali izvori: 150.000 KM
PERIOD PROVODENIA
2074.-2020.
MJERE
STRATESKICIU
PRIORITTT
MIERA
CIU MJERE
SADR2A,I
4.Ralviiatl ljudske resutse I unaprijediti trtiSte rada
lf.
Uspostavitl
programa
liaiatl proodenje
sistema v.ednovania kvalitetnih obrarovnih
4.6.1.5taviti u funkciju sistem vrednovanra ob.azovnih programa
Veliki broj visolo standardiziranih, kvalitetnih obrazovnih programa
. Uspostava tijela ra vrednovanje iverificiranje obrazovnih programa u
okvirima po5toie(rh institucUa / struktura
. Definirani jasni norrnativi i standardi ra vrednovanje obrazovnih programa
.
REZULTAT
RAZVOJNI EFEKAT
INOIKATORI ZA PRACENIE
OSTVARENJA MJERE
NOStOCI
KORtSNtCl
OKVIRNA FINANCUSKA
SREDSTVA I IZVORI
PERIOD PROVOOENJA
Promocija visoko stand3rdiziranih obrazovqt
Osiguranje najbol.iih kadrova na radnim mjestima.
PIggI9!3--
Povetanje efektivnosti i re.ultata.
Broj certificiranih agencija
Kvaliteta i unificiranost standarda
Eroj promocijskih kampanja za visoko 5tandardizirane obrazovne
)
programe
Ministar5tvo obrazovania, nauke, kulture i sporta UsK, Pedagoiki !avod USK
Uienici, studenti, poslodavci, druitvo
lznos: 700.000 KM
Budiet USKr 350.000 KM
Ostali izvori: 350.000 KM
2014.-2020.
MJERE
)
41
)
STRATESKI CIU 5:
OSIGURATI VISOK NIVO SOCIJALNE
SIGURNOSTI I ZA5TITE
)
45
STRATESKICIU
PRIORIT€T
MJERA
CIU MJERE
SADR2A.I
o so.llalne
orlc"r"tl
druitvene odgovornosti)
5.
"lt
5.1, Unaprijediti sociialnu
siguriiiiiiilltite
1i"una wiiest i poticanje
ra;titu
s.1.t. Osigurati ustove ra pruianje socijalne pomqdistarlm, irn€moglim i sociialno
ugroienim grupama
Starim i ianemoBlirn osobarnd osiguran minimum sociialne sigurnosti.
Uskladivanje zakonskih propisa
Propisivanje jasnih kriterila za ostvativanje prava
Kroz edukacije animiratitlanove porodice na iu vriavanie zakonskih
obaveza
lnformirati ciljne SruPe
REZULTAT
RAZVO.INI EFEKAT
INDIKATORI ZA PRACENJE
OSTVARENJA MJERE
NOStOCI
|(oRlsNlcl
Akt,virati n4vladin 5ektor
osoba kojima je osiguran minjmum socijalne za;tite i sigurnosti
Veaa socijalna sigurnost, racionalno troienje budietskih sredstava'
P*"can brol
Broj uikladenih zakonskih propisa
Broj ivrsta kriterija za ostvarivanje prava
Eroj odrianih radionica
BroJ osoba kojima je osiguran minimum socijalne pomoCi
Broi NVO-a ukljuien u rjeiavanje pitanja socijalne sigurnostl
Ministarstvo zdravstva isocijalne politike USK, Centriza socijalni rad
Stare i iznemogle osobe, porodice, NVO-i
lu
OKVIRNA FINANCIJSKA
SREDSWA I IZVORI
PERIOD PROVODENJA
MJERE
)
nosr 250.000 KM
Sudiet USK: 100.000 KM
Ostali izvori: 150.000 KM
.
o
Proraaun opiine/grada: 100 000,00
NVO:50.000,00
2014.'2076.
',
5. Osiguratl vlsok nivo soclalne slgurnorti I raitite 0avna sviiest I potlcanre
drultvene odgqvornostil
5.1. Unapriediti 50ciialnu
raititu
5,1.2. Oslgufati pomoa djecls teikoaama u ra.voiu
Poveaanje kvalitete iivota djece s posebnim potrebama u porodici, odgojnoobrazovnom sistemu i Jiroj zajednici. Kvalitetna i pravovremena podrJka djeci s
Poticanje 5ocijalizacije djece s tetkotama u razvoju u ranoj fazi iivota
Provodenje edukacija u odgojno-obrazovnim ustanovama za rad sa
djecom s posebnim potrebama
Osi8uratiodgovarajuti broj struanih osoba za rcd sa djecom
potrebama u odgojno-obrazovnih ustanovama
Prilagodavanje odgojno-obrazovnjh institucija
)
Rast kvalitete
INOIKATORI ZA
i
s
programa djeci
posebnim
s
posebnim
iivota djece sa posebnim potrebama.
Sroj razvijenih programa
Broj djece ukljuienih u programe
Eroj edukacija i informativnog materijala
OSWAREiIJA MJERE
Ministarstvo zdravstva isocijalne politike USK, Ministarstvo obrazovanja, nauke,
i 5pona USK, Centri za sociialni rad u opdinama, odgojno-obrazovne
institucije, jedinice lokalne 5amouprave, nevladine ofganizacije {NVO - npr. Crveni
krst),lU Socijalna pedagoika zajednica USK
kulture
Djeca sa posebnim potrebama
lznos:450.000 KM
OKVIRNA fINANCIJSKA
Bud:et US(:250.000 KM
SREDSTVA I IZVORI
Ostali izvori: 200.000 KM
)
47
STMTESKI CIU
5, Oslgurativisok nlvo socilalne slgurnostl I zaitite 0avna sviiest i poti.anie
d.u!tvene odgovornosti)
PRIORITET
MJERA
CIU M.|ERE
5.1, unaprijeditl socijalnu
raititu
5.1.3. Osigurati pamod ma.glnaliziranim Srupama druitva
potpuno integrirati marginalirirane Brupe d.ultva i ukidanje diskriminacije svrha
mjere
je
osigurati potpuno u:ivanje svih ljudskih prava itemeljnih sloboda
rnargrnalizrranim skuprnama u drultvu
SADRZAJ
Osigurati razlidite oblike izvaninstitucijske podrike marginaliziranim
grupama
Osigurati mehanizme raltite od diskrjminacije u ob.azovanju'
zapoaljavanju
Osigurati zd.avstvenu zaStitu
Educirati zaposlenike javnih 5luibi za kvalitetniii rad s marginaliziranim
skupinama
Pripremiti osnove za razvoj socijalnog podu2etniatva
REZU
ITAT
RAZVOJNI EFEKAT
INDIKATORI ZA PRACENJE
OSTVARENIA MJERE
NOSTOCI
KORtSNTCI
Unaprjedenje kvalitete Iivota marginali2iranih grupa ukliuCivaniem
iivot i otklanianiem svih oblika diskriminacije.
Organiziran jednak pristup pravima, objektima, servisima
marginalizirane grupe.
i
)
u druitveni
uslugama
za
Vrste i broj projekata/programa za ukljuaivanje marginaliziranih grupa
Broj korisnika programa
Broj educiranih javnih djelatnika za rad sa marginalnim skupinarna
Ministarstvo zdravstva i socijalne politike U5K
Partneri: Ministarstvo obrazovania USK, Centri za socijalni rad u opainama,
{opiine), odgojno-obrazovne ustanove, poslodavci, nevladine organizacije
Marginalizirane Srupe stanovniitva
lznos: 2.500,000 KM
Budiet USK:2.000.000
(M
Ostali i.vori :500,000 KM
2014..2020.
48
-
JLS
STRATESKtCtU
5.
OsiSuratlvisok nivo soclialne slgurnostl I zaatlte (lavna svitest I potl(anJe
d.ultvene odgovornosti)
PRIORITET
M,IERA
CIU M.|ERE
SADRZAJ
REZULTAT
)
RAZVOJNI EFEKAT
5.2. Jaaati kapacitete
institucija ra rocijalnu I rdravstvenu raititu
5.2.1, Otigurati infrastrukturnu podr;ku ra rad institucija ra !dravswenu
raititu
Obnoviti i opremiti savremene zdravltvene ustanove i institucije.
Analiza stanja infrastrukture iopreme institucUa u zdravstvu
lzrada projektne dokumentacije
Osiguranje financijskih sredstva za ulaganja u zdravstvenu infrastrukturu
lzgradnja. obnova i gpremanje institucija u zdravstvu
Osiguranje,,zelenih" bolnica i domova zdravlja
Edukaci.ja medicinskih kadrova
Provoditi miere energetske efikasnosti
Osigurati visok stepen zdravstvene zaJtite stanovnika USK.
Osiguranje 2dravlja j kvalitete rivota stanovniitva,
INDIKATORI ZA PRACENJE
Brojobnovljenih institucija u zdravstvu u skladu sa potrebama
stanovniitva USK
Eroj opremljenih institucia u zdravstvu u skladu sa potrebama
OSTVARENJA M',ERE
stanovniatva U5K
Educiran medicinski kada.
Broi €ertifikata energetske efikasnosti
NOStOCI
Ministarstvo zdravstva
i
socijalne politike USK, Kantonalna bolnica
Ljubijankii" 8ihai, domovi zdravlja
KORISNTCI
SviBradani USK, svi posjetitelji
lznosr 10.000.000 KM
OKVIRNA fINANCUSKA
Eudiet U5K: 2.000.000 KM
SREDSTVA I IZVORI
O5tali izvori: 8.000.000 KM
PERIOD PROVOOENJA
)
2014.-2020.
MJERE
49
"Dr. lrfan
STRATESKI CIU
5. Osigurativisok nivo socljalne sigurnostl I zaitlte Uavna sviiest I poticanJe
d.uitvene odgovornosti)
PRIORITET
MJERA
CIU MJERE
SAORzAJ
REZULTAT
RAZVOJNI EFEKAT
5.2. Jaaati kapacitete in5tituciia ra
-.2.2.
soctalnu i zdtavstvenu taititu
Edukacija d.ielatnika u sistemu sociialne i 2dravstvene
Ed|.rci|.ane osobe
trai'oca usluga.
taitite
koje mogu odgovoriti potrebama procesa rada izahtjevima
Osmilljavanje programa za edukaciiu djelatnika
Anketi.anje primaoca u5luBa
Efekti na poslodavce u financij5kom smislu
Struini i osposobljeni kadrovi koji odgovaraju potrebarna.
Bolje usluge i kvaliteta
Zadovoljniji korisnici a poslodavcl
Ekonomianost i efikasnost
.,eftinije usluge
INDIKATORI ZA PRACENJE
OSTVARENJA MJERE
NOStOCI
Eroj programa za djelatnike
Broj anketa irezultati
Ekonomske ultede u a poslodavca
ipruiatelja
winistjrstvo zdravstva i socijalne politike
kulture i sporta USK, nadlelne agencije
KORTSNICI
;3
Kgrisnici 5ocijalnih
i
-
usluga
Ministarstvo obrazovanja, nauke,
ovlaitene za edukaciju
USK,
zdravstvenih usluga
lznos:60.000 KM
OKVIRNA TINANCUSKA
Budiet U5K: 30.000 KM
SREDSWA I IZVORI
Ostali izvori: 30.000 KM
2014.-2076.
PERIOD PROVOOENJA
MJ€RE
)
50
5. osigurativisok nivo sociialn€ sigurnosti t zaitite garna
d.uitvene odgovornosti)
s"ilestiloticip-
5.3. Potlcati i raryijati sportske aktivnostt
5.3.1. Ra.vijanl€ sportske kulture
Ukljuaiti u sponske aktivnosti !to ve@
posebnim potrebama. Ovom mjerom Ce se unaprijediti
kvalitete:ivota kroz oooro
Razraditisportske programe prema potrebama i
zahtjevima/moguanostima stanovniitva
Poticati amaterizam u sportu i ukljuEiti ito vedj broj
Bradana
Obrazovati kvalitetne trenere
Osi€u rati dostu pnost informacte o spo rtskoj ponudi
Osiguravanje sportskih dogadaja lokalnog i medunarodnog karaktera
)
Podignuta sviest javnosti o uuinosti@
v.emena, porast turistiike ponude USK kroz nove soortske d6sertrip
Stvorene 2drave navike, zdravi natin :@
posebno dieci i mladima.
INDII(ATORI ZA
Broj djece i mladih ukljuaenih u 5portske aktivnosti
Broj aktivn;h/profesionalnih sporta!a
Broj starijih osoba ukliutenih u organiziranisport
OSTVARENJA MJERE
NOStOCI
Ministarstvo obrazovanja, nauk",
obrazovne ustanove, opiine
Iznos:700.000 KM
USKr 600.000 KM
Ostali izvori: 100.000 KM
8ud:et
)
)1
krl@
src;gu-tl"'""i
o
"lt
sigu,nisti i taltite 0avna iviiest lpoticanje
t".ll"in"
5.1 Poticati ira.uilatl sport5ke aktivnostl
s.32. Rarvoj sportske
inf
rastrukture
a
Gi|ai'--*."J"d1"-.il"eizgradn jeif
inanci jskekonstrukci
USK-a {betonski
i
je
obnovu sportskih
Pripiema dokumentacije o lokacijama za izgradnju /
terena idvorana
natinu i i?8ledu
eripru." aokrt"ntaciie o standardima u opiinama'
terena
lzbor izvodaia rado!a
lzgradnja sportskih terena u opiinama usK
lzgradnja sportskih dvorana u op'inama USK
terena
Oi"li, lagouornit ,a upravljanje, brigu i koriitenje 5portskih
%onskih
lzeradeno 8 terena na otvorenom u oF
@K,
i
)
'Piei'anih)'
te kvalitetniji i zdraviji iivot
p,iG-rj"nt
aotu."ntacija o lokacijama za izgradnju
INDTKATORI ZA
nalinu iizgledu terena
Prikuoliena dokumentacija o standardima'
lzvodaai radova i dinamika izgradnie
u opiinama USK-a
8 betonskih terena ra odbojku na otvorenom
8 terena na Pijesku za odbojku
terene
Klubovi iopiine dobili na koriitenje ibrigu
OSWARENJA MJERE
saveu usK i opcina
ti.r.t""ffirtski
USK, opaine USKa,
i,t-t
u
sportski klubovi iz USK
d-,,t po rta ! i, o d bo
j
ka
li,
tur
I
s
ti
)
OKVIRNA FINANCUSKA
SREDSWA I IZVORI
lznos: 300.000 KM
Budiet USK: 100.000 KM
Ostali irvori: 200 000 KM
proraaun oPCinai
.
.
budiet
F
BiH:60
52
5. o,slguratl visok nivo
to.ti"tn"
druitvene odgovorno5ti)
rlgu@
5.4. Oauvatl i odriivo koristiti kulturno i prirodno naslijeG
5.4.1. oluvati
iodriivo korlstitt
po@
Obnova i odr:ivo toriitenle kultu@
identiteta kroz integraciju u obrazovne i privredne
aktivnosti. Mlera seprovodi radi
za5tite iotuvanja kulturnog naslijeda kao dijela
identiteta USX.
Utvrditi potrebe za obnovom kutturnog i historllslt!
nasffi
Utvrditi prioritete za obnovu
rzrada projektno-tehniike dokumentacije
Pripremiti projekte obnove za f'nanciran.ie
ir domaiih i jnostranih izvora
Utvrditi partnerski odnos s javnim sekrorom, privatnim
sektorom i
nevladinim udruienjima u obnovi kulturnog
naslijeda
Provodenje infrastrukturnih projekata
u kutturl
Promoviroti kulturno naslliede za
)
of uuanje, obnova i odri,voGrj-gtEFKurrurnog
naslreala.
oduvana
r
2animrjivo
p.u@.
INOIKATORI ZA
OSTVARENJA MJERE
Broj obrazovnih i/iri turistidkih ponuda
zasnovanih na kurturnom nasriiedu
Yi:''',':l'l*.:o'.u'*a"
kutturno
nasliede, privatni sektor, turistiikl sektor,
Gradani, turisti
lznos: 5.000.000 KM
Budiet
USK: 1.250.000 t(M
Ostali izvori: 3.750.000 KM
)
53
oUiazovnl;;;;;,;;"'
ffiavna
5, Osigu.ativisok nivo socijalne sigurr
5.l|'i?"""t'
I
"fii""
@reSionatnu
ffitl it" *dftaj
Ltl"ltl
svtiest i Poti(an;e
kt'lt"rno i prirodno nasliiede
saradnju
institucrja
pt"iekata u pod'uiju kulture nd osnovu saradnje
lz
k!49!ll!l
razliartrh zemlja imedu
rani'nu i medukantonalnu
pr
Analiza postojedeg stanja velano za
saradnju u Podruaju kulture
na medunarodne lzv:1"-l:::,tltil::
nptlclranie zajedniit<ih projekata
izroibi
:]:;:;.;,;;;l;;;;;"i!un,e*in
*unu'no-umjetni'kih dosadania'
u kultur'Ralrniena znanja i iskustava u aposlenih
ffiulturnog
.- :. naslijeda'
Razvrianje mLltlkulturalnostl I ocuvarrl .
oar;;"," k"',r."c
INDIKATORI ZA
OSTVAREN'A MIERE
"tCd" -
"1""o
t".-4."i"-"bda*"th;l"d"ak'hkulturno'um
;;;;i;
;::l
;.;;",;-'h
,?
odriivo kori!tenie'
prolekata na
jetniikihprograma
oiuva"l:-Y:::::
;il'in"'-'"u"'s'*"1"
ru;;ff
zaPoslenih u kulturl
:'j':."::,,
znanja i vjeitina' te razmjenu
iskustava
;r;,il,il;i-;;"jeanica
usx' olrarovne ustanove' NVo-i
","i:::"^::1"t""
kultun' opcrne
u
"
lznos: 300 000 KM
Budiet USK:50 000 KM
Ostali izvori:250 000 KM
',)
54
5, Oslguratl vlsok nivo socljalne stgurnostl i zalttte gavna svilest t poU.anp
druitvene odgovofnosti)
5.4, Oiuvatll odriivo koristitt kulturno i p.i.oano nasiiledi
5,4.3. Oauvati i odriivo korlstiti prirodno naslijetie
za!tita ioauvanje virokog
st@
ukljuaivanje zaitite prirode u druge sektorske oolitike.
Uspostaviti bazu podataka o blololkoj raznovrsnosti
lzraditi mjere zagtite iodriivog korijtenja prirode
Utvrditi partnerski odnos s javnim sektorom, pnvatntm
sektorom i
nevladinim udruienjima u oiuvanju prirode
l2raditi planove upravljanja zajtjienim podrudiima
Promovirati prirodne ljepote i bioraznovrsnost
za potrebe turizma i
i3
i@
visokogstep@
Op",,at'uni i inttitr.,.ionalni okui'.
oiuvanje
INDII(ATORI ZA
OSryARENJA MJERE
Uspostavljen sjstem praienja bioraznovrsnost
i USK
Provedene mjere za!tite
Broj i2radenih planova upravljanja
Bro.i
Ministarstvo
obrazovnih i/ili tu.istitkih ponuda zasnovanrh
na prirodnom naslijedu
ru tr"U"n
",@
podrudja {NP UnaJ lokalna samouprava, jaun"
,rt"nouu ,u
lznos: 400.000 KM
Eudret USK: 200.000 KM
Ostali izvori: 200.000 KM
)
55
,.itO" O,,rJl,
*u,
5, orlgurativisok nivo socljalne slgurr
raStite Uavna svijest i poticanje
si5t€ma
5J. Prlp.".ltt I pa""stl q"l"kt'lpnu reformu obralovnog
;5.1. Nlst*ltGt"""dltl *formu novog obrazovnoq:gf3
ilt:gTt"'tu
@ustanova
za kvalitetno obrazovanle za sve'
eflfasno up|,aut;anle resurslma osiguratl uslove
ffirti;-,z"
;;;;;,;;;"
,r"ap,l"d""l" rnreie
osnovnih i srednjih Jkola
j;ecu sa diferenciranim potrebama (nadarena djeca
':
dleca sa poteakoiama)
-il
uskladeno5t obra2ovnln programa
omoguiiti
-moiutiti
donoien;e
s
potrebama
triilta
i
rada
propisa o podrudju UsK za transparentno
procesa
utvrdivanje koordinacije odgojno-obrazovnih
Jaiati ukljuaivanje roditelja u rad !kola
nastavi
za'"dividualni pristup rrienicima u
)
irrJn' oo,'.t;"
omogutiti zadrravanje stru'nih kadrova
radu
oouriiti i usuo;iti.aton o naufno-istraiivaikom
adu sa iskazanim
i,,"tirlnrLa
INDIKATORI ZA
OSTVARENJA MJERE
i
potr"u.t.
i
tutti" ttpoitj"u"nj" ntkon
ilqtgtnl"'- -- -- - ---- du sa niegovim
iiffi:[:]L:ff::f
!sklar
Brol novih obrazovnih programa
propisi izikoni
relevantni
usvojeni
tr"*t,o",
nastavnika
Broi edukacija' za usavrlavanje
ikola
Broi roditelja uklju'enih u rad
Partneri: odgojnoNOSlocl
SlEilloditelll,
Poslodauci
Bud;et USK| 100 000 KM
O5tali izvori: 100.000 KM
2014.-2020.
56
5. Osiguratlvisok ntvo soc[atne 5tgurnosti I raitite gavni
druitvene odgovornos
l
5.5. Pripremiti I prov€5ti crelokupnu refo.mu
5.5.2. Obnovitl i i.graditi i opfemiti
wipstilotGiifi
obrazovnolilifil
odgeino-;b;t;;;;bi;ll;
obnoviti postojete objekte ijzgraditi nove
u
sttadu sa potr-bamiiilGi
Obnovjti opremU u obrazovnim ustanovama
izraditi plan obnove ikola i identificirati iznose financirania
Opremiti ikole sportskim dvoranama
Rijeiiti imovinsko-pravne odnose ikolskih obiekata
lzBraditi studentski kampu5 u Bihadu
osiguran prostor u !kotarna,,po
,3
stvorene pretpostavke
'nleri?fr
eii.Jisi6iloiG[i,6-
m
Broj obnovljenih i opremljenih odgojno,obrrrounihl
niG
Broj novih odgojno,obrazovnih ustanova
Broj novih sportskih dvorana u Ikolama
Broj rieienih imovinsko-p.avnih pitanja
vtasniatva u jkolama
OSTV,ARENJA MJERE
Ministarstvo obrazovan.l",
obrazovne ustanove, oodine
Or".",.oOnur,
,r,r@
lznos: 14.000.000 KM
USK: 7.000.000 KM
Ostali izvorii 7.000.000 KM
Budiet
)
.T
57
ffi
5. Osiguratlvisok nivo socilalne sigutr
S,6. Poticatl solidarnost,
avna sviie5t i Poticanje
ffiw""" i -.""1""
tdgovorno5t Sradana
za
j.rvno
dobro
r6'i
ffi!anumanrtarn'
5.5.1. Poticati saradnju medu nevladl
P,"rn"aU"l podizarlje jJvne
F"-1tarfilaij"t"""g
5
Jrjesl
llotllni-drr3tu"ne
odgovornosti
za
t-|m" iz javnog i privatnog sektora
prilupr;un:" poa*"ra iformiranie baze P"d"*1"
t
:lg:l^t-::]l:T:radom
uou" r'u'anitarnim i socijarnim
predstavn'cima svlh opcrna
Forrniranje osnivaike koordinacije sa
programima rada koordinacije
Kreiranje poslovnika o radu i
akcija' edukacija mladih i
oag.ni;ir.ni" i.*if' .anifestacija' humanitarnih
drugih gradana, poticanje volonterstva
;lll;::;;#,il;i'.
r'o;"i"
koordinaciie.
@temu
na Podru'ju kantona
@ije
iormiran inicijativni tim
;;;;;il;".,.taniracijama'
OSTVARENJA MIERE
)
koja se bave
institucijama i udruienjima
humanitarnim radom
svih opCina U5K
fortir.n" foorOin"cija sa predstavnicima
koordinaclle
Poslovnik o radu i prog'am rada
aKclle
lavne manifestacije i humanitarne
za sociialni rad, nevladine
6iEni
u---ttun;u
orBanlza
'i'l"i""l"l
totijalne Potrebe
)
58
)
STRATESKI CIU 6:
UNAPRJEDENJ E UPRAVUANJA RAZVOJEM
)
59
--naprjedenje upravlianla razvojem
6l- U""p.i"d-ti" -""1"
l"jeatina ra upravlianje rawoiem
I
@izontalnog
stratelkog planirania i upravlianla rarvoiem
P.vI;1"
k',.rtr"t" pl."i'"nit
vertikalnog
u USK
lqllgqA4r'.1l9ilillfq3l3,srrateikoptaniranje
za
@va
i
implementaciju razvojnih planova
i
razvoinih politika' strateiko planiranje
,oJ.,, *o ri*'tt
"o',kovanie
provodenje strategija
te godilnje
t,-t"grir.tirtrrt"!t planske dokumente' koji nedostaju'
"
akcione Planove
laaati medusektorsku razvojnu saradniu
laaati meduopdinslu razvoinu saradn;opiine)
tr"ojnu saradnju (Federacija BiH' UsK'
,",",'
""i'*t" vidljiv;5t statisti'kih podataka i analiza vezanih uz ra'voJ
7
o+"r"i,i""""
USK,
te donelenih strateg'Ja
srrategria
ir-ruiii pr"t"n;" i ur."dnovanje provodenla
t""","1 *",",4
D"t-* b"lj"m
koriitenju
i#ffiir1""c
INOIKATORI ZA
buOletsio planlra
'
k"dt.
tr"i 0"""t""'i' ;*"o
OSWARENIA MIERE
;::i
;il:#;"
razvoinih
il;-:
ttt""t"ilotaniranje
r*a..l"lonkurentno5ti
i
i
upravljanje
objavljenih (web) strateikrh-:o^:'::.ela:r1
o'tvarivanja stratesija
;;;;Jui"'"';"'"nj".,"'urtata
rauvola
Broivertikalnih koordinacija na temu
Broj meduopainskih koordinacrla
RA USK,
\'l"da
tu*Gltor,
OKVIRNA FINANCUSKA
sREDSTVA I lzvoRl
USK
iLl""" ti"istarstva ' opirne
lrvo, P|.ivreda' gradani
)
lznos: 100 000 KM
Budiet USK 20 000 KM
Ostali izvori: 80.000 KM
2014.'2016.
60
6. Unapriedenie upravlianja razvojem
6.1, Unaprjeatenje rnania ivjeitina za upravlianle rawojem
6.1.2. Stvo.iti preduslove ua pripr€mu proiekata I povlaaenje sredstava ir zu
fondova i drugih medunarodnih lzvora
Poveianje kapacjteta kantonalnih institucta za pripremuiliilaufvan;"Jio1"*u,a
na EU fondove iostale izvore financirania.
Uspostava sistema za jate prijavljivanje projekata
Ed!kacija sluibenika za pripremu iprovodenje projekata
lzrada baze projektnih ideja
Pojaiani kapacrteti za pripremu i provodenje don-to-iit,lEjillt"
Oop-rinos boljem korjiten.iu razvo1njh ,m
')
odriivom razvoiUOSTVARENJA MJERE
Eroj educiranog kadra za pisanje projektnjh prijava
Broj prijavljenih projekta
lznos prikupljenih sredstva po projektima
Broj uspjeJno zavrEenih projekata
RA USK, Vlada USK
injena
ministarstvffi
iavni sektor, NVO, privreda, gradani
lznos:1.000.000KM
OKVIRNA FINANCUSKA
SREDSTVA I IZVORI
)
lzvor:350.000 KM
Ostali izvorir 650.000 KM
INDIKATIVNI FINANCIJSKI OKVIR
)
)
62
Provoden.ie strategije razvoja unsko-sanskog kantona za period 2or4 - 2o2o planirano je
ostvarivanjem
50 mjera ukupne financiiske vrijednosti
18O.93O.OOO konvertibilnih maraka. Financijski okvir za
provodenje mjera napravljen je u saradnji sa Ministarstvom financija USK, je
te
uskladen sa sredstvima
planiranim u budietu unsko-sanskog kantona za srjedeie trogodiinje plansko
razdoblje.57.410.000 KM
ili 31,5 % ukupnih planiranih sredstava osigurati ie se iz budieta unsko-sanskog
kantona, a
123.620.000
KM 68,5 % ukupnih sredstva osigurati ae se iz ostalih izvora (federalni budiet,
opiinski budier.
medunarodni izvori financiranja).
slika 1. udio budietskih sredstova u ukupnom pronircntm sredstvimd za provoitenje
mjera
)
Naiviie financijskih sredstava 116 5oo.ooo KM
iri 64,3 % predvideno Je za provodenje mjera
u okvir_
strateikog cilja 2: tzgraditi jnfrastrukturu za poborj5anje
kvaritete ;ivota stanovnika. sredstva pranirana
za provodenje ostarih miera su u rasponu
od 7g,5% za peti cirj i L3"/o za pNi ciri, te su iznosi za
financiranje mjera za ostara tri cirja svi manji
od 7% ukupnog praniranog financijskog
okvira.
rabelo 7: Ptegred findncijsh sredstovq
zd os'orenje stroteikih citjevo
)
1. Razvitikonkur"ntnuffi
oostlcr nrvo prosjeka ekonomskog
raevoia F
BiH
jnfrr.t|'uktur,,. pobotjlanF
?. t.groditi
kG 6j;i;lli*ifi
3. Unaprijediti za<titu okoli;a ioiwanre
4. Razvrjati ljudske resurse iunapritediti
triiste rJda
5. Osiguratrvisoki nrvo socijalne sigurnostt
I zastite
63
Stika
2. Pregled linanciiskih sredstavo
zd ostvorenie strdteikih cilieva
:
. I
(il)5! ir
Rar.ritl kcnktrle.lnu prrvredu I
. 2 lrEridni
n''o pratjeks ekononrskol f'r'?vqr
l- s H
s!;rnovi (a
nl, snruktirru tJ l)''bo!;'rnje k!'nl't4re :ivota
z:rit tu oko|'3 ro'uvarrje pr 'odc
lludt<e rcturse I un'prilcdio viiit' raJa
I Untp/ilcd,ti
+ Rrrvlj3ti
.
i
5. Osrduratlvitokl n vo socilalne 5lgu'nostr
j
'iilrtc
nauke' kulture I
su ministarstva USK: Ministarstvo obrazovania'
Nositelji provodenja planiranih mjera
sporta,Ministarstvozdravstvaisocijalnezaltite'Ntinistarswozagradenie'prostornouredenjeiza'titu
i !umarstva' Ministarstvo privrede i Ministarswoza
okoli!a, Ministarstvo potjop'iu'uou"l"i"ptt"t"i"
(34'2%l i Ministarstva
n'afu;ttotti Ministarswa privrede
financija. Najznaiajnije vrijednosti irj"'u " '
(42'8%)
;;";";;, pro*otno uredenie i za3titu okoliia
Slikd
3'
poiedinih ministdrstovd USK
Findncliskd wiiednost mJet(. u nddleinosti
)
, Minist3rstvo Privrede
, l,i,,r.,::,
ir'r!jij:!"'r'l'r' r'rilt!)r^"':'l'i'
L':'rtl"r
i sporla
, I\,4inistirr5tvo obrazo'Janja, nauke' kulture
'r'irl r'7i:'i l'
', i', )..rrr,'i''r
r
ei.lr
'' .: -':l jr llitrrJl! irr_":i'rrii) 'e:'iI
":,
fl
64
D
it]'l'!
'.!
-;l
)
E
j
c
.i
,
!
>l
t.i :l
t:
al
;1,9:
il
"i
al
)
.
)
o
o
o
ct
q
lo
c tc
o
qtqlro
o
I
I l"
I
I
I lo
lo
tf
tt-:
_Lt
tct
i
l=
;
^N
-)
-J
u;
I
-J
o
:\
jL4
--t
-t
ql
l$
di
i
.l
EI
..i
;t$
$ le
il
iT
)
ol
(o
E
I
o
I
I
!
II
|
I
t.
l:
l:
i;
i_i s Ftf
f
I
I
ll
I
li :l
le Lg g ql,i tl! El
l3 iqifll
s
{$#l
E
T
F}
I
tE C
!
l>.!
l6 c
I
1,3 to
t.9
ic
E
c
to E
tii !
l5'n
t!:
I
sl l'; ; ,iii
iE !E:16
qF l€
-l.=
+ i; ,3; r l.i
.{
l; eia-
FI
::
t
H
l"i:
i.E
PF
).E
El; iF
;t
-l
;$
F€fiJ
dl
;
ci
o
o
o
o
o
C'
ct
-i
F
o
F
I
I
I
t
o
F
F
E
.i
8
8
.i
I
E
D
-tf ft
E
1l
a
.i
tl
a-
]H
n
H
E
|i
6
I
I
F
f
$
tiG
\
tg
l9r
1,9
I
I
I
I
I
I
I !r 'i:
ll "
:t
'lr,;
o
BIH
=t-
clE
:lni
oio-
r: ;li
i
;;
:li.?
.!
=l:
+1..i
EI<
6l
.;l
tll
I
ul
o
1",
:
=l
rl:
"
llaiai
IF€!i
l!.:i I j at;
l! H !'l
A1:EE
!l.ri
el+
6l=
i { .!t.F
fl!Ba 1:
al€
.{r
I
I
t-9 l: il
t€l
to
lo
IAEEiils
14 ;;
.1
lo
to
il
.
Iitr :t
gi
I
I
Ili:
_91
t6i
'6':
b ,5t.: '!!l
tr
t':
t; il^o
9 el i a ii
I
I
{
! €1
El, ,l :l
l.,l:l; .-l
^ it
l!i
ti Zlo, ol ii ol
rl
o ir
,lt .=l
t: =l!
l.: xt;b I.J
ti
;lo-
)
)
ORGANIZACIJSKI
I
INSTITUCIONALNI
MJERA I
PROVODENJE
ZA
OKVIR
MJERA
PRACENJE PROVODENJA
)
72
Koordindcijo izrode, provodenje i praienje provoClenjo
Strategije rdzvojd IJSK
Koordinator pripreme i provedbe strategije razvoja usK je
Razvojna agencija usK. RA usK
saradivati sa svim rerevantnim akterima - vradom
usK, ministarstvama, opiinama u
sektorom, te Vladom F BiH injezinim tijelima.
U5K
ie pritom
i nevradinim
osnovni zakonodavni okvir, koji omogudava djerovanje
RA usK kao koordinacijskog tijera za praniranje
i
upravljanje razvojem usK su: Zakon o strate5kom
praniranju F
(u pripremi), uredba o uspostavr
koordinacionog mehanizma za upravlianie ikoordinaciju
sredstava'iH
za razvoj u F BiH, zakon o vladi usK,
odluka o osnivan.iu RA uSK i odruka o pokretanju procesa
izrade strateskog prana
2014
-
razvoja usK za period
2020.
osnovni posrovi koje ie obavrjati
.
RA usK
vezani uz praniranje iprovodenje razvojnih
aktivnosti su;
koordinacija u procesu pripreme/aiuriranja/implementacre
' i#*T1l,jf.r"j:,;;J,1"r,"r",
)
praienje
.
evatuacije
i
strategaje razvoja USK;
izvjeitavanja
impremen,..,,",,l[ii,l"Jlil-,' ':j:[1"jil::1enje
o
reatizacri stratesi.ie razvoia
0"" poa,tut u
javno dostupne
uieSde u izradi sektorskih :
razvoja jedinica rokarne samouprave
sastavu kantona
koordinacija posrova u procesu identifikaci.le,
formuracile i utvrdivanja prioritetnih
'u
is,;;t"':'.1:::i::::ff;;[ij"'u"
'
projekata
koordinac
u
kantonu
programa i
na
ja-.,,a"ri,pr#Iffi fi ,'"i"ff1:rfl;,J:ji',T:',,"T::.fi
saradnji sa nadleinim kantr
.
'
.
.
)
:T:l#i
ministarstuima, susjednim kantonima
i 1"alni.a-a totatn"
samouprave u r"r,uuu k"n,aon"lnim
kori,enje e,ek,ronskh,
&ijliiir;"i";;ffHi:#ffi1;i::,,:,
;.;";;
."
pripremu i izradu programa javnih
investicra);
dostavrjanje prioritetnih programa
i projekata za Dcu (jedinic za upravljanje
i koordinacuu u
MFFBiH) u cirju pripru,n" r"alr"rn""
.i,;;:,::^:,-":
i,e:'l:ca
programa
javnih investicta;
osrguravanje uskradenosti beralnog
planiranja i programa javnih
investicija sa razvojnim
pnoritetima definis"ni,n ,
ur,udiuttkog
suradnja
r"
ministarstvima
.
.
u
org"niaaaioni'ojenimstrateikimdokumentima;
m jedinicama
uspostavljenim
iopiinama;
u
federalnim, kantonalnim
poslove iz oblasti planiranja
i upravranja razvojem u procesu
evropskih integracija;
u proc:esrma planirania' programiranja
i i'nptementacije, monitoringa,
evaluaciie iizvjeitavania.
izvjeitavanje iavnosti
73
""1--
,---------1
I tli-r,
=, .i't,-]
ii ii7E'
ii \i
lri rrilti
ii
ii:i:i
|ii
li
'l i;ril;i.
ii ii
I
sb
ir;i
,
i,j
l
tll
': !,
!e^'.
_q ,;
iin
tlt 1i
+"
,
lt,
J,rl'__"
-l . iJet; lii.., I tt : I
:l;
i?f
i I *: iilli ir'li
ii
tt
i'
l
i[,
ir,l ti iii!? ii;lr i ii lE- Ii i
)
I
:
\o
!:oq
!:
ii
td
r,irE,.qeij iire;:i
i. erl
il :;
Y;li
Ii ii il i
ill li iiiii i,i'r , r, r
li i
i'
i'
i,.l li,iiil llili I ii
'
iJ|i1"' i-,t!l_i,'i,_
i I r i; i i. i I *F =g i
l,, li,,i,u, ,iii ,i it ii; i
l:.1 rl';ili iiii ii ii li i
ii
li, lir:i'*l
ii
'; i ,t'^i
:;.
:
+
:' i
;;
:T
rq ii
i:l
)It:
F-
;;1:
H
'){
,
'-t-
'
:
f:
l:ij
- _-,,
b '"1
:
ir
it;
2i
i I
i ."J
l:
':
!
i,i
*
-. f-,- --.--
[
ii
:';
1.
"-
',1
ll
2:j)
.r;
L
ir. 'J
'
dl..
1
.
e-
o:tr
,t;j?
:n
II
ll
1
'; ':
.1
:-k
,,i a
-,'i -- r***'-" '
-1
iii;
, Ei
-
(, ; o
lixn;i
"
,,
Pra te nj e p rov ode nj o St rdteg ij e
Prafenje provodenja strategije razvoja
us* i izvjeltavanje vrade usK, Skup5tine usK i
Sire javnosti o
ostvarenim rezultatima bitni su dio.posrovanja
RA usK. pratiti ie se projekti pripremrjeni
za financiranj€ .
oni koji su u fazi provodenja. lzvieitavanje
o rezultatima biti ie periodiano svakih
E mjeseci. uz bro,
aktivnih projekata ifinancijske iznose, pratiti
ie se i ostuarivanje pojedinih strateguom predvidenih
predvidenim rezultatima, kao i
n.iihov .a.uo1ni efekt kroz indikatore
navedene u tabtici u
;i::1iJ:."
,
)
cr
3
aa
.sF
6t
ra
a9
P
te is-s.
:!
E:€
:!
.9 :: - ::
t t
x:
6;.
*e -'a;
:=
E !
::r
! 9
- :6
E t =r.:
EE'
;:
.
6
5 e:
a
=
='6
E+
Q
,;
=
E
':'6
;+
F :'HE3
't:6';i.6:c
qia
.sa:q3qe9F:
jE7 aE aa-i6'
gEsS:;aK;
::.91
t--
-
=l
FI
gl
:
4
6
.a
d--*;uc
I:; E 5; P E;;
-
E
,-
6
.o, =
Ea t E:i9
E E 9 a; a4
!E +! *jei
X E-o -
4
Ra
5t a I
;
l;l= r3 P ;E
i .t ;
F o. -o o o
ee
tr6.=>ooJ:-:
g a
= :J
F
9 a 6 :-;
o
cE="qE
g!;ei
t.
)
e!
59 : E
db.qqa
,;
?>.=i7
;;E6;
::l
22:
E
gI
la
.-l
!!l
IE
otl
'a
Se
ieFpi
EAHiE
3
N!
:9 t9:
-n
b,g
aii
FEo.,er
EI
-l
-9!
.,9
".
l;9
q)
-d -o
lf
t:
l:l
lE
9t
ol
;
'-l
9l
lo
lo
l6
l1
o
.31
l;
'F
|:i
l:
t:
o
l:
€
iE
9
':>i
:9
,!
96
o:
, EZ
49i:
-Y
n
JH Ie E
b ! ; 3€
S;:.P9!P:
- c; i.!
.. o E 3
o
J
f;s
to
q : !
Ei
ori-91:
9 is
.q b.
.1
,3.e- ;
o
;Yi i
.: ;F-8 C
t! Y o
*
;.?-o
-do
.:: l.-:s i:a
! 6 e q 6
€Eie
:gs
9n
!F--=9:
t -s:
E::
o!r'
lX.
=
d;=i "-6 d6-€
.nd.;;tEbe
o
)
,E
SiggEiS$5gF
9
IF
t;
I.q;
l6 q,
la j
lg
c
Ir
eE
l9
EF Y
9.dj!
t!l
!€.>
;3r
o !-.
z;i;
t -l
t.i6
€6L: H:
.:,9:
3
-ag;:pqE€i
c5e;!;;E-s
tE
IS
-qi
e€i5;s#:€
€
lE !
3
l9
=
E
FIsi!5*EEEE
-F_=o'dc-ol:
;-CJ
iieiisEei
: ; t eF
;+iT:";
ii9g;F5r=:n:-E
t
aiE:>3X=9i:
o: ):; j o::
E
!:
=
=s!'
3 g::
i*'i g
E E!
€a
Fs
:-i9
f
o
9
F 9 5.€
qr
o
Ir
)
IE
l.:
ls
I;
lc
.E
F
5
lo
J-
l€
IF
t,i;l!
lx
t:;
--
l:
:E g
E€.E
^i.i
-={3
x_g
IF'ii
Ii.:
>c;
!!
.: '-
;'3
.t .!
^!9
eE9
c;r=
q
E
;=:
!
E iE;
Z
F
i-=
Ef
-6 o
{f
: -
.
:: YE
o
e "e.ti
:!!,
c:j;
=
_
;
i
o
!ci
o/ *=
5i: e :_s
:i
'"!.r
:R
E
;:
a
Hx
Sx
i:
qo
$?i-qi\Zs,
;gIEEEE-"
€ sgt Et:
nd:
i
-
6
f +
gE
E;
.gJ.g
E
E
d u 6:
E:ae
=
.z
.!l
.a
o
:gi
;
i,i Ft
n
::;;
'-
t.
i
t:
.z
)
o7
-u
ooo
E
lE
o
l3
tr
t:
t:
l,\
IE
1
..r
..i
li;
I
t.:
0r:
e_
E
; " -J
l.!
It
6|,jt
dr
)
?Eqt
q9 x:
=
e.
b
!
':
t-
6?3
or*
3
*a
r.9Lp
cqt!
2
9;
l
!-
E
ir s i
5 ts - t -" I ?E
39i;z..ie
c.:n:=q!9:-;.is-:;:-*
s-;:;-e*9Eit ;g.EE;E55
od
d.:-l!cr:r
E.-
';
:l
l1..:
l.i
1
lo
l^o
l;t.i
l"i
t:
Ir E3
t{
D;
IP
to
a !;
t;
t:
l.o-
E
l=
t: ;fo
o
l3 ig;Es
s' :+S;t'
t:v
IP*
E
:".#t'i5+
)
.H ge;;i€
l! e
1", :
-
*!
lE 5 ,s e:
t>
l- I
l.q I
s5
j:
=.
' '.gF;
lg o
.{,F e
J.:
iE 3 :P9-9
q o;{
t::
6
0
.-t
g-
eiE
E-Qc:
.t E
.li
lc=l,
1j
:lj
.ilrl ci
IF
.9l g
iE
5.
i;
tr
t:
tE
-.
t-
1.2
:ic
e5
:rl
;*I
x
sT t
IiE
.i: a
l* E9
lEgi
t*
li
Fs
e*FE
gEi,s;agaq
;5
_a
#6*;
-;:;:
F -=* +
;i5 .: Eg E
e
o
*gEt
0r=l-
oso
;
o-€o
s€*
J
.h5!
)
:
;,!6:
r*'tip-!-:aa,:
'qFfiEEig$T
;oy6>a6id
lse
tr*
9P
t9
l-
.z
*55
; -55;
bE
lo.
. i;8,
3 sg gE r s €
-+E
;E$*EEg
g;-0pggg
*i
t!!
t;
E*sfiqHgg
i,!jr!e=.:
o
IF
'9* 3
E;!
sa9
g9g;
; : e=
-4
:d
g
6
n
i:
tt!
gE
ce
.zt
r:J
E:'I 6 '
E;6;i. ^:
t;ii=!
P i!
'-
E
ii
5FE
ee
E
a
g
EElc
**
d
.loii!
EeEE
;or
; tY 9;?
ei I i
E
*E9.;c
:-!.;3i
J o o:6
.EHeBt
E E *i,*
35oco
'-a=yy
g6!PA
oJ:
1'o
:.!
z
o
l*)@=
) o c4.
.:!
qc!
I !.! l::
od
:,
=
3 a e ;':
a)
:6E;c
o -: .9r . ;
91
F
; Y.99i- 6'
356de csSE.gs5
i
EESES
t:
,-o
9 E Or
:9
.s5
B
io
6 9.:
:94
x 6.=
3;'E
6G
-r-
:=
IE
N
I
;
i-,jx
=
lO 6 t 6
" ?z
5 L?
to
t>
lo E
o
I
l.
I
s5
t4.
L;:
t!! -
i
l:
'a
lo
t-
l-
E
t-
i^o
t-:
i:
1.1
:
IEE
l!,9
l; i
l5,FE
lo
l.i +
t.9-
IN
g
)
oc
ld.!
;:
!6
r!
-E^
-yy
-i
E.Y ! -
=t
oF
-Y
'\!s.ocl:i;-
Y;
55
Ea Yia9
!?-
i.i
I
;!o !
n .:.Y
:5= o
*
:9. -
'-i
.!!
3rF*=;;E
:.9::;O:O
;q.,-
,a
> o .li x
vv9td=;.=
,!a
E.=dH
6'A
Ec
o !ii;
FA5€;5EE
E
e- s o 3{ a a
;cog;3'A;;
o
q
E
.:Y
v
Er=F!
0,
E:E5
:!Jauoxo';
| .rJ
t3
t,;
I
to,
l9
laJ
t;
I
o;
HE
ih
lo
lo
lo
l!t!
t:
tqj
rZ
o
.!
oS
i ;
3;
EI
E
rll
._P
E
t=
'\
:l l'r
il.E
rlil ;
!1,9.
!!it
o
&-i
l-Y:9
.nlIEE
'il
i.:
lr
I
tl
ol
-:
l;r
;
l;6
l;.l= +
:>i
r'Es
'1-
6
l_-c;
l: i:
2u
;E
.ig
lF
ldJa
l:3
t^-
li
d;
il {, lg
!t'E ?
lql
l5
.;
OI
IO
tr!
P
;i
..:
,a^
E
;9;
K H
i:9=0i:o
-,9i--^r.::9
';,igr'ooJ=
9::v.qso_v
or oJ 6 >:=:
.!
-c€!.rg€;E .:a
)
-;
.3;gtY
*EZi
;)< c, e
;*
?;;
di;5
6
:
ot1
rX
r!
-o
o
i
--
e
! H-?e
--:
O,J
vlJl.!.!,u:
c
i
EU:i
-E * E0-:
q ,E;3
c6
ioE T H;5
2E^ E :6;
Ec
E
F,:5;
qz
r ;
.::93
c c
ii
I3!!-e
E::=isEi!
:qj!9H?d:
s s! E s
'o'd
o=E
aO
-
-'o
9 Y i YF
9>OO!a0J.o
dfo,o-r!o->u
O
oJ
rr
4
'E
6n
or .- P
:l (r
:=a
2
- >*;
:
eg: e;:':
i;:
*:;e,t
E;i;E*
;9bYE3
o6=rlft
r
!:):ll.
'z
E;
';
E'
g
17
_ €E g
! :q36 s! :
:;
=.
E
'-.:-!;u
* : i== 6 :
;od.::c
-<
d al!bRES! ;
4
z
V1 "
ra
&
1a
c.:d
:.@_S-999
5 eEilX;E:
a
@
-t
E
e,age,iE9'g€s
:FE;BEeggo
':;do-o!c!o@
)
-EE,g
il
E
tNc
o
FEF.1y
t.y:
E
E
'e
E
t.io*
'o:q;
';
n;
q.z;
2.-=
xl
'a.Y
6P"
3
lr
9;:F
:€;5
:
o?
-oI:;
-
;5
;:
.:e
a.i
n6.=!
62e-;
N
-
sq
I
o.,rO
-;E
g!
:-
)
!
.:
E
e
,,8
LJ :
tJ'9
lE a
l* g
l!
I.i.:
l<r l
t9:
ra0
L;
-
la;i,r
l^i
tv q
t::
|-;
li;
F
t;
lt
I:
lr^
;
"g
rle
.'6
ir
;:Y
xi
;u
!:v;
;:.-
!
-9
ii:
-E4
,r
o,
::.
E 3!
r i:
S
i
xoi6
o.)
;I
I-
r
Y
:a
.
.c
,s
€E
i-;
s:::3
g:
€EEja
Eiaic:
:E
6;5"
-:o:oE
Er:Fp ;ri3E
€e
ig as;:€c-.'igF'{
q
;o.
Fg;iyasaif;
;i
;pErt;FEiPieEs
-
n
a
q
;
e9ts9
F.L:+
;- e X;,i;
)
s--9
-9
T
d.
o
iEi€ *5 E F ::
:b'€i
E"-:
i;*;
* -.: F 5
ti xi(
-cn
6;;;
a6
t!
j
;:
;
* 9 :u '5[
!I st E
d'i
r :g
eY<o ;:a
:"E
=ed'
og
P ;-
'ry='tr,:Y=
FE:!
;:5!
5X
!!-c6
E
f i ! iE -!'i Y;
i! !E;E *e
=:,i
;&96E:R9d9;i3;5
P=
,!e
i I - s:.:l
6 ! -:q
^,6
E=
t9,-.9;9
5iE €E-E:
oq6.9
cYoc
a.,_5 ;;:
>:
3!r
-.8=
piEge*#tEF,Hs=€F
:*bE;*i*t*eBE3;
r!o.i:i:::E-6_d.N:;.
t-
)
,*9
tp
lo.
I!!
I
g
c ;!
iii
3!-5
9;*f
tIE
;o
3r
c
:z
6.:
!;..
t'3
lc!
lo
lP
io
:
!ii
.1
'1
C.:
,;
jF
!o
dF
p:
.tg
"ii
Eo,
:a
E
rof
;i o.r i
:
=
.9o
!:t
tsE9
;
E*
r:4I
o{9<oc
;.-
f
)j;
9.;
d
o -
Pr?E;
;E
o o'?
i I I9;
3.!
5+bPn6
-? ;i q.E€.
q::E
:e
H.i.iiqEq
a{ i 5 e E
;;i;aH
j::;::
= -1
EF
6
g
Y
tsEb
3 P-3
I e3
!
r
o,
;a
i
i
d
c,i
;.:
;:
..i :
-E=
'!pf
e6t.y !!
;
P9J:
:=!;
o.n t.=
i:;i;
c;
!a
\J
o:
Eo !
=;
--;
9;o.c
6t4E
o.o >:
-o.o=!:^
;n-e
i
3
N
I
9
o
€d,
9.8
4f
.2
E6
B
9i:1
:!2..
:
;
.
9
o!l!:aJo:
igB!Eri
-X
=i =?;
=c--.=-iY
iEI*EE:g
;3;it;P"
;9;Rg;a
3
IF
to.
E;
63
l,!
z.XT
>6
t=
1!
lo
)
lo,
E
l<t
3
iri
t
I o--
qg
t:
l ',':
.:
t
:
trE
=
Te
E
f
:o
;:t
E o6-
=
;\,3
- P;
6 E:
;; i *:
F i:=
6:;
9!
: g,: F:
+ 0{ F;
.!o.-;'a!:-'9!
I ! iE='E
o:
:':!:
r9;:-
.9
; =i
t:
)
J
-
d:6:ro=
l.'!:o,od,
;E;E>C
.-ooGzz
;i F =:- =.=
E
=:=
e.>
E
i:l!
5
66;g;9
v
t.
Jr
JN
t9 -
li
l!
EZ
q
t:
JP';
CE
'u
o'8
'aE
=;E
:.F,'a .q
\:v
x-!
d.r
:-6?
.ii F
3E
of
>c.
t*
5
i
! q€
:,
=
q9i
Y
f,
i'F s
IE
to
I
tf
t9
l*
ti
it o
ic,
lrt;
l.:
t-
l-
l
!'c
)l !!
.tn
l4t c
tP d
t:
I;'x
loJ i
l€
I'i o
taE
ip
F
lar i
tiI: -F
t.2
:P
IJ
i:
F
o.
lo-!
t.-
lo,
lo
tc
lo
::l
!
;c
FI
';
O'!
vi;
:l
.-rl
nt
f,
t9
E
--2
!
i9
I
;7
:}9,
q
n!
E5
;
;
jt
!gE;
! ei 3
.:E;9
9
r
:G
!-^
:J:n
'o- ri
=
-iir'=
oL
:S:E
;*,ia!
a-E
V Y;
i
!
€ar *e
-d)
i
q
=,
s
:; r
=
y<; a E a
'-.z = =: ;*;5s'5
!q
a
.2
o
;d
i>
.0q
z
r
a6
ai
'7
E=
'iv{!o o'Y
.=c.J_i
3i€3,
t
=t
6
i,F
;6
N
-^-6=;
;-j
qn
s?
-.!1
o4::
q ?:
'c -<. l
=;=
?;:
!;!:Ea
c !t;
oor!/x6:
rf E !:
io;,.ZZt=
!1 al = r
F: F,!
a*! i .tT ,Je
'6" o- F
;6
P
Y >
E':3a;;
B;c9:a
i9;'gs€
,)
ai;
.F
t2
;4.90
;:q
;l
ta
.z
f
ERE
.?,o-x
;
2c-i
c
E
ot
o;;
q:)
o
:
ol
rEl o.
.gl
p€:E
t;
ol
oo
t.
lq
;
!1
)
z'
9a
E
lr!
c
E
l:
9
t-
le
t2
l.i
lvi
I
t/i
t:
lsi
g
l*e
I;
'
ln'd
t9
P
g
lJ
t:
lo irc
S
o
!-_rr!
;ca>v
;
3, F-_A !=o:i:
H Eq e3.E5 EF
i*
qri
s
=
.i.:
;
q;,q =; :!:'
iv9
!
: odE
:,:rr;0)
lii:iES
itB:E9 :lii <::r:3:,
siq:! ;Ie ag,sE:;j
: €.9
E;' H: ii;
e
C
iFEi€:
;:;sr=i33s'
J-oo_o@U
)
ta:4
I9
V
=e
:t o
t_
l;lrlz
$+
F.E
;
'6
xt;
.-;
0)
jls
)
IF
tt;
t9
li
lo
lo
t.t:
ia
t;
l6
t:
t;
i,F
tx
':;
lo
l!,
tIE
l>
'o
tv
E
l:i
.E
lt 0,
.le
'I 'tt
t;
l:
.-r !!
i9
t:
t;
ld
o
u;
rl:
lcl
t1
i
R
6*
;PEB
g;;
^i!
E
N:C:E;
E;
^Haia
:b*E
I
;-
O
3_4,:€;f
tx
lP.q
I
,s-;d;
l9:: - -
E;
9;
t-
3
ij
ro.lIiXn
_ c x=
*ESioo
;i.!o
!c
e
e'E
o:
i: F v
1.9
ar:6
!
Ff-,E
F
F,! F H i
S€ Ss-s-! g
If-!F.E
E-
v!!.:-.o9arEi-l
H;3 9e€S.q,!:
;e;bF
:e:t-J
:FE:FaEeYr
=;o- tiiE,E,-€E
'=;
; o.---:
=;
:Bi!EE
.!i
oE
E
-aE
=Ei
E9Fl!E
E
F 9 E;- !
!
ls
l-s E:€
IE E :i fi*
:J l5 r;!
...
Yat^,;:o-
;
; +
l*E g
H
iP
\d<
o
EO
a
I
c
n
E
3EEF
: ee! '-;
;= :8, ::
5!
f -:gE 9i
e.;!E;5
-a:EPEB t;
E i;5-a;; :e
YF=uac
o-:
:,s;EEe
3:
:.:=lrof
-e!
I 5 E fi
E€ t
as;sEsEsi
o
'o!9
:91
.!
.ao
o
a
aE
Y 6 '!'
a
asraa
- a dq
.1 =
:5;
i;E5
)
t
tc
't
I'd
lo'
l:
a
.!
-o.
OJ;
E arY
tFoi:
lc
l:i
f. ;i
; q
li: o lA c c
l.i! : 6
ta;
l2
l;
l!
E
o
q
19';
t,, ';
ti :a
|
.!i
(ll
N
)
2
o,
a!
(f
(\j
fi
(f,
t:'
>.:
:fn)
N
.J
v
FI
'l
E
c,I
|!
:J
t)
t
.J
:
;.t
0!
i.l
(-
,=!
,)
'.l
':1
J:
= =
i 3
3
s
a
3
r
a
e
a
a
a
3
b
3
a
3
R
&
E
:5
E
Fi
R5
€
4l
3
g
3l
"st
..|
gB
-:-s€x
z?-J
5
=
R
R
.!
l
qg:
i
3
3
g
Es
H
2;
e<
6
:g€=l
=
:
9
E
i !x
i9"
*
=x
5?
E
:tg
E:E
i i{
=
E
r'-,1
I
ai
:
6-
(,
o
ZE
z
F
_d!
a;
::.
l!?
E'
EE
E6
;s
E-
Ei
;e
s
.T
En
EF
z>-
e!
t9
?;
te
Eg
:: Ei
6-
3
9;
:e
;;
ai
;9
Ei
?e *€
;-d
!
;
.s
3
E
a=
: -dd
e 16.
; ge:J
:-4 Ert I
rl
'!€
:e
1: i:
1a
a.{ ii.-':
3E
,
i!
9
7
a
l:
t3
-ri !
Ir ta
t?
l; t:
E
29
:jz
,j"
2:
E
_Bi
a
a
:,!
r€F
5
tr-
3l
I
9
;.E
eEE
I
xE9
|
i:B
,si4
|
l--
:l
I
E€: I6
I :;! li
lqs I
€.
19'
,3ii:
€i;H a
Ii-iFe= 5 3E
! i;:l r 3 iii
lr:F
:--r;3 E
lct l::*=.Jl
:$rE4;
t;; IENIEI qP ai! s;
:;;-'8 1E
l-;=*i? l; !.E til
iiSi
:E l;:9:nq
|:i IEii:1
19 5: ?l t
l"ii<-!-l < .: al E-A
l15:
?e
E9
l.r.:
E
a:
'ii
|:
! t,!
ttaTi
i!
I
.:
lg3
E
|
l;
l:
,: a
l,
t
g
r!
:e
;)=
:4.;
'42
: ci rd l:
:t?:
3-:
',i
:.i -
6
-E :X. l,i
Ia-
3
: lt )
0
qa
:.-e
it35
..: !E
r l.
It;
g
'i l'r
ti
I
til
| ::i
:
i.i
I
ii:4i
n:b;9
.'{
i
|
ii
!a
'-l
E
1!;!8,
i: i 15i
l-r
;5
!!t
P9
;e
E'?
!?
ql g
s
5;
E€
ia a;
iF
az
E5'
a
aa
aa
aa
a-EE
s
P
,{
g
!a
ia
;9
E
Et_
da
e--
e9
3
F
a
g=
ai
I
T
a
gE
5{
n
a
2i e: f
;<-*t;
F *.n3 e E1i
t
q
.E
*-a
a
JI
1
:
J;
I
- l^i
li - I i
':;
:
3[ l?
=i-:l!.l:l
..t !Y-:
i?-ti5'l
li
l"
;:
13!
I
l.i
)
E
a
a
s
R
a
c
a
g
a
R
5
c
E_!€
=
)
5;"
E;E=
€
.
3td€ ! := ; r{
=
t iIi
!'5
I i5xt
; f,-d
a
-.3
=
e3
=
!
3:;
?
;
{
'is
+i
*R
!
3
I
9
i*
E=
na
!
3
-'B
a
s
T
al
o*F
!-
n,J'3!
e
g
:.
2
I
I
!I
_"-
33
d
.it s
Pr:
3:
"^!:fr
<!:s
]J:i !
1i aE
:;E9
i:51=
:q!'la3
E
;
ii
E
'L
eB
'Eg
5iir:
!ii
-'E
.{ -d
:ig
i:
t:.: l:
.1:.
idi
at
. ::'
5.S
=
:'E
: :
:
E
i
B
B
6
e-
:i
;I;
; q: ':
E4
; i;
isLis
- st-4
!E
3
;s
>;
;{
=
g
E
:!
Fiti
d
B
6E
1E
{s
$i
x;
31
-9
E-5
:!e
43
H3
:iF IE
i$
e s=-
dg€
6f
:|63Js
3
tt
+i:
ii
:'r
E&3
R!r
i9
a
i9
-!
ii
E RR
9E
l!
i
;i
iil="8
ri€Rs
I a 9-- i:tE;
E
a
Id;?
.:l-
E
l!
3
;:
5-
b.3
3
31t
lg
3E; .ia
EF E&*
ce
!tE eiE :3
9ae
e. E{} !€3
es ;l =!l
s€i
i!l
:-
a
19
fi
I
5
3
:&
l9 aE
iE is !i9
iJ*
i3
d:
a:3
;9+
itl:€
aia
:ri
bc
€:3
€
6d
n
?n 8e
i;i
E
3
tn
:8
E.;{+
AR
g
P
I
€E
a.i
e
-=,]
22
a
i:
a
:
3
!;
;E€
i;;
s.{
:s
ri6E gl!
{
:
s
Bls
Ie:
_a
_9
*.
!E
B
!
EE
-.9
3C
5'€
e
s€
-.g
"95
3
3
H6
3E 5F 6E
,$
*-.4
e
3
9: F? s
6E;P - 33
n=
Eia
5 E5 :3
s
rB
3€
6-o
g
.sl
E
.E
$-o*
EAA
l3
{E
E
i r'il;: !:
;i:
;c.
e 5t
S9
t;
,3; ii
5i:
u
';i
.e
"all
.!iIB,
z
t3
3
.:ri n .E g
i;
i*
.'.
e3
I
E
4
€
3
R
__e
.€;E*
il 3:-E=
!
3
a
s
*
F
3
R
8
I
'3
.!
ii
=ES
4
9
:.
9
&
ES
=
!
!
E
'i
3qG
;;=
e!; EEE 9b3 zAZ
_i;t:
icE
:;E:i:;ti
g=
s
\
E;
6'a
*F ;o
,:q!Es !Es l!.
"
g$ !{r
c
a
R
R
-
q
I
a
a
t3
?
a
a
8
ts
E
I
a
a
F
a
R
a
39
i<&
^:F
?ta
d
;-l
f€
f,:
jg
14i
ia
zt
t.:
ri
a
G
a
a
h
a
R
3
a
E
3
l3
R
3
:,
&
._5
I
a
I
gil
;
I
Fr
3
i
;6;l j E.:
gtrl ':E;
-'p *;=
,i
;
g,:l
8".
:i
.! .r
9i
E?.ir
-t
i!
".
;
Fe
:;q
!r"i
'?
ia
" 9e
a= !.?
5
E
-P
*z
a9
-E .H
'l1t
ae
E9
i:
:,5
:,5
PE
eE'
: q:
E:
3a
PE
P*-
qE
It6
9S
i.
6
a
AE
re
-EX
-5
B€
r=
9:
EE
:{e
$
=d
3ee
r1
c
,.j
3
E
P
)it
€
:a
:;
l:
i'',
;i9
gi
:c
"aE
=9
!d
aa
3E
a4
AE
:iE
I
;
T;!
B
6
t
!
I
:
'i
5
n
I
3
)
n
6
.E
*ii
3
an
I
I
3
r.i
K:
JF
..,:
\'
.a':.
:
iii
:
:e
"1
:1
St ?i, .i"
:
!.:,i
ii!+
it$
']
iti-:
,r
,]
q
E
{:
J
&_l
a
a
E
F"
T
i
Ari
5
f
't.
i
=
s
J
*
96:
i1:
14i
i
li
E
cA
3ei t,it
:
ri
i
i: €
3N
BC
E
3
3
':
::
:.'>
€
+
:!
,.i
a
ti
l:1
'
i:
E
it:
a
i.
a
3
dd
lli
ri e
i
;3
1
e
i
g
s
s
................
d
'3
:6'
:'
a5
PE
ad
9
-5:
35
:l
3: aa aa q:
a.r
:3
a
6
;3
a3E
3Ee
3E? I P€ 3 Et :AF 32e
:EP :.aE
:a-d
: AF :AP
!si
cE! igi Cq!
aie :.9 ; zai t
5EJ
;Tg :'i !
i\
3:
F
I
-
ts
6
l9-
&
=!
=P
!.
;:
:
)., ?
'i li
r,!
ri
i',i :
B i!
at'.r
-t:ta;-
'-:

Razvojna agencija USK

Razvoj inovacija i privlačenje investicija u USK - BINOVA

Newsletter br. 2

STRATEGIJA RAZVOJA USK I PODRŠKA MALOM I SREDNJEM

VIŠE - Razvojna agencija Unsko

PDF formatu (klikni za preuzimanje)

preuzmi - Skupstina Unsko

Zenica, 05.09.2012. OBAVJEŠTENJE SVIM STANICAMA