HAMID
HADZIВEGIC
DZIZJA ILI HARAC
(N astavaik)
Као sto smo vidjeli, u cijeloj Osmanskoj imperiji zaveden је 1690 godine jedan
sistem u pogledu odredivanja visine .i nacina kupljenja c!Zizje. Protpisano је da se
kupi od оsоЬе, tj. od svakog oЬveznika, а da se kao baza za utvrdivanje njene
visine uzme stanoviste hanefiske pгavne skole. А to znaci, da se od Ьogatijih
uzima ро 4 dukata gord!isnje, od sтednjeg staleza ро 2 dukata, а od ostalih ро 1
dukat. Vrijednost pa!k dukata тacunata је prema zvanicnom kursu. Odredivan је i
sтazmjeт navedenih triju klasa i to oblcno 20% ро najvisoj, 60% ро srednjoj, а
20% р о najn:izoj skali. 1 Izuzetno u periferijsikim vilaj etima, kao sto ј е Bosna i
Hercegovirna, kupljeno је tpo najnizoj stopi, а na podrucjima Ьlizu granice polovina
ро srednjoj а polovina ро najnizoj skali.
1 Iz sidziLa Ьitoljskih. kadija (koji ье nalaze u Drzavnoj arhivi NR Makedonije u Skoplju) moze se konstatovati d.a је u Makedoniji, ka6 i u vecem dijelu Rumeliskog vilajeta, dzizja
ublrana prema imovnorh stanju obveznika na tri kategorije. Vec u pocetku zavodenja jedinstvenog sistema upucen је u tom smislu kadijama Ьitoljskog, skopskog i skadarskog sandzaka
ferman od 5 safera 110'3 godine (28-Х-1ШЩ, koji је zapisan u sidzilu I/27, list 40 v.
Sto se tice srazmjera, on је Ьiо nesto ·r;ovoljniji za srednju i nizu kategoriju. Као
primjer navescemo · nekoliko carskih zapovijesti, iz kojih se vidi koliko је kojih lista izdavэлo
za kadiluke Bi1юlj, Lerin i Prilep (s.a Mariovo).
а) Berat od 16 sabiшa 1163 (21-VII-175<0) god., sidz. I/53, list 10:
najvisih lista (»iila«)
srednjih lista (»evsat«)
najnizih Hsta (»edna«)
1.0'93 ( 7,!:П%)
9.664 (66,42%)
3.793 (26,07%).
-----·
Svega
Ь)
Berat od 3 dzumada
П
--'-...-'.--
14Љ5Оr.-
1i66 (7-IV-1753) god., I/53, list 67:
najvisih lista
srednjih lista
najnizih lista
1.123
9.784
4.0'03
( 7,53%)
(65,62%)
(26,85% ).
Sveg.a 14.910.с)
Ferman od 15 zk. 1171 (21- VII-1758) god., I/54, list 19r-20r:
najvisih .lista
1.326
srednjih lista 11.408
najnizih lista
4.206
( 7,82%)
(67,35%)
(24,83%).
Svega 16.92r0.U ferrhanu se istice da se od siromaha dzizja ima ublrati u cetiri rate. Isto se to navodi
i u slijedeca dva berata.
d) Berat od 7 zk. 1175 (30- \т -1762) god., I/55, list 56:
najvisih lista
1.309
srednjih lista 11.272
pajniiih lista.
4.189
( 7,80%)
(67,22%)
(24,98%),
...-'.__:_--.:._..:_,
____
Svega 18.934.-
44
Hami,d
HadziЬegic
~------------------------------
U zadnjoj dekadi XVII vijeka vrijednost zlatnika, zvanog »~е r i f i« а kasnije »e~refi altun«, iznosila је 2 1 /:Ј grosa ili 100 para. Prema tome dzizja је
iznosila za prvu kategoriju 10 grosa, za sтednju 5, а za najnizu 21 / 2 gтosa. Тај
iznos ostao је nepromijenjen sve do 1744 godine. Tada је dzizja povecana u 'gornjeш
srazmjeru i to za najnize liste 10 рага, za srednje 20 i za najvise 40 para. Iza toga
do kra,ja XVIII vijeka \ri.sina dzizje ostala је ista, sto ttJokazuje izvjesnu staЬilnost
tuгskih finansij а u ovam stolj ecu.
Medutim u prvoj polovini XIX vijeka dzizja је sest puta povecana. Dok је
1804 godine iznosila za najnize liste 3 grosa, za srednje 6, а za najvise 12 grosa,
godine 1834 izasla је ш1 15 gтosa za 1шjnize, а 30 i 60 grosa za srednje i najvise.
Znaci d.a se је drzava kroz citavo to vrijeme nalazila u teskoj finansiskoj krizi i
da је Ьila pr~siljena povisivati na neki nacin drzavne prihode, da Ьi podmirila svoje
redovne i vanredne izdatke.
Fermanom o~d 20 sabana 1213 godine (4-XII-1803), koji је upucen sarajevskom kadiji, naredeno је da se pocevsi od1219 godine (pocinje 12-IV-1804) dzizja
poveca za 10 odnosno 20 i 40 para. Iz toga ',Jroizlazi da је za najnize liste iznoslla 3,
za srednje 6, а za najvise 12 grosa. U fermanu su navedeni i razlozi, zbo,g kojih је
doslo do ovog povecanja. Predvidalo se da се doci do vojnog pohoda i do povecanja izdataka na vojsku. Medutim iz redovnih drzavnih prihoda ti se izdaci ne Ьi
mogli pokriti, sto Ьi nesumnjivo dovelo do krize i poremecaja u drzavnim finansijama. Zbo~g toga је ро naredenju Selima III ovo pitanje raspravljano na Drzavnom
savjetu i zakljuceno, da se dzizja poveca na gornji nacin. U: tom smtslu upuceni su
svim vilajetima fermani, ko,je su valije razaslali svim kadijama na svom ttJodrucju
zajedno sa svojim bujuruldijama.
Usidzilu saтajevskog ka,dije 26 safera 1219 godine (6-VI-1804) zaveden је
и cijelosti gore spomenuti ferman i bujuruldija bosansko,g valije Ebu Bekir-pase
od 1 muharema 1219 godine (12-IV-1304). 2 Iz ove bujuruldije se vidi, da је kupljenje
dzizje u Bosanslkom ejaletu ustupljeno valiji. On је ovo kupljenje na podrucju sarajevske kance1arije ustupio odredenoш dzizjedaru, kome је predao dzizjanske 1iste
u zapecacenoj bosci. Bujuruldijom se nareduje, da se ona ima :sudski otvoriti u prisustvu ka,dije i dzizjeo::lara i utvrdШ ispravnost Hsta. Nadalje se istice, da se od svakog na ime dzizje ima uzetd. ро 3 grosa. То dolazi odatle sto se је u Bosni i Heгce­
govini kupilo ',ЈО najnizoj sikali.
U sidzilu Ьito,lj.sko,g kadije iz tog vremena nalazi se ferman slicnog sadrzaja
od 19 sњbana 1218 god'ine (3-XII-1303), upucen tamosnjem kadiji i dzizjedaru. 3
Samo treba napomenuti da se је dzizja u tim krajevima kupila prema tri kategorije.
Iz fermana sultana Mahmuda П od 17 ramazana 1231 godine (5-VIII-1816),
upucenog bosanskom ka,diji i dZizjedarн, vidimo da se od pocetka 1232 godine
(pocinje 21-IX-1316) dzizja povecava za 1 odnosno 2 i 4 grosa, prema kategorijama.
е)
Berat od 28 zk. 1221 (6-II-180,7) god., I/82, Jist 19:
naj visih lista 1.541
( 8,14о/о)
srednjih lista 12.944 (68,36%)
(25,50 о/о).
najnizih lista
4.449
Svega 18.934.Prevod ovog berata na makedonski jezik dao је Panta DZambazovski u zblrci »Tur:ski
dokumenti za makedonskata istorija (1803-18<08)« П, Skopje, strana 92-94.
2 Vidi dokumenat 12 i 13.
3 Drzavna arhiva
NRM, sidZil bltoljskog kadije, I/80, list 63. - Prevod na makedonski
u navedenoj zblrci »Turski dokumenti za makedonskata istorija (1803-1808)«, П, str. 35.
Dzizja ili harac
45
~~~~~-
Као
opravdanje za ovo povisenje isrtice se to sto је kod kupljenja dzizje u zadnje
vrijeme novac zvanicno racunat •prema ranijoj prometnoj vrijedinosti. Medutim,
u O·dnosu na zlatnik vrijednost novca је opala, ра је Ьilo potrebno da se visina
dzizje uskladi рrеша ta·danjoj prometnoj vrijednosti novca. Nakon konzultovanja о
visini dzizje zatrazena је i fetva, da Ьi se i s cisto pravnog gledista opravdalo njeno
povisenje. 4
U stvari drzava se је nalazila u teskom finansiskom stanju i Ьila је prisiljena da trazi nacina kako се doci do noVifl prihoda. Interesantno је napoшenuti,
da se u fermanu napominje, da Ьi raz1ikн izmedн zvanicne i tproшetne vrijednosti
novca trebalo naplatiti i za ranjie godine. Ali s o-bzircm da је гаја opterecena i drugim vanre-dnim dacama zbog pripravnosti za skori vojni pohod, to se ta razlika nece
traziti. Ujedno је н fermanн istaknuto, da se broj lista ne povecava i da se od
raje ne smije traziti niti јеdпа akca vise nego sto је odredeno.
Рrеш.а ovom fermanн od septembra 1816 godine vi:sina dzizje је iznosila 4
grosa za najnize, 8 grosa za srednje, а 16 grosa za najvise liste. Ali prema bнjшнl­
diji bosanskog valije Deгvis Mнstafa-pase od 23 mнhareшa 1234 godine (22-XI1818), koju је s prepisom navedeno.,g- fermana нputio mostarskoш kadiji, u 13osni
i Hercegovini kuplj eno ј е t,Jo 4 grosa. 5
•
То isto vidimo i iz potvr•de gradiskog kapetana Saliha od 1 muharema 1236
god1rJe (9-IX-1820). On је preuzeo kupljenje clzizje na po.drucju Baпjaluke i pгimio
1749 najnizih lista, racunajнci svaku ро 4 gтosa. Prema tоше Ьiо је zaduzen kod
valine Ьlagajne sa 6996 grosa. А da се to na vrijeшe isplatiti, dao је obavezн kо­
још za to jamci svojim imet:koш. 6
Kroz kra·tko vrijeme iza toga dZizja је opet povecana. То vid.imo iz feтmana
Mahmuda П od 19 sabana 1242 godine (18-III-1827). U njemu se govori о dva povecanja Prvo је uslijedilo pocetkom 1240 godine (t;юcinje 26-VIII-1824) i to za najnize liste za 2 grosa, а za srednje i najvise za 4 i 8 grosa. S ovim povecanjem najmanja dzizja је iznosila 6 grosa. srednja 12, а najvisa 24 grosa. U fermanн је
istaknнto da је zbog pa•da vrijednosti novca dzizja Ьila ispod seriatskog iznosa, te
se је njena visina moтala uskla,diti prema stvarnoj vrijednosti.'
Ali vec nakon tri godine doslo је do novog povecanja. Ovim se fermanom,
koji је upucen bosanskom kadiji i dzizjedaru, podvlaci da od pocetka 1243 go•dine
(pocinje 25- VП-1827) dzizju treЪa povecati, jer је nastala velika razlika u prometн
izmedн vrijednosti ci,stog srebra i sitnog novca. Osiш toga potrebni su ve1iki prihodi, da Ьi se mogli t,Jodmiriti izdaci za novu reformisanu vojskн, zvanн »А s ak i r i М е n s н r е i М u h а m е d i у е«. Zbog toga se dzizja povisuje za 3 odnosno
• Vidi dokumenat 14.
5 U ovoj se bujuruldiji govori о zaostacima dzizje iz 1232 godine. Vidi dokumenat 15.
6 Vidi dokumenat 16.
Slicnu ispravu imamo od istog kapetana' za 1243 godinu (pocinje 25-VII-1827}. Vidi dokumenat 21.
Iz potvrde sluzbenika Gr,adiske tvrdave od 1238 godine (1822-1823] proiz1azi da је Salihkapetan i tada kupio dzizju na istom sektoru (dokumenat 17). Prema navedenim dokuemntima znaci da је on na svom pcdrucju stalno kupio dzizju, na sto је svakako Ьiо ovlasten od
strane bosanskih valija.
7 Iz bujuruldije bos. valije Hadzi Mustafa-pase od 8 novembra 1826 godine, kome је ·r:ovjereno kupljenje dzizje u Bos.anskom ejaletu, saznajemo, d.a је on ovo kupljenje na sektoru
Mostara i Belgraddzika (Konjica) dao pod zakup Smajlagi i predao mu odgovarajuci broj
najnizih lista. Uporedi dokumenat 18.
46
Hamid
HadziЬegic
6 i 12 grosa. Znaci da majmanja iznosi 9, srednja 18, а naJVlSa 36 grosa. U fermanu је ujedno navedeno da се se ublranje ovih prihoda izvrsiti u tri rate u toku
sedam mjeseci. 8
Ovo povecanje dzizje za tako kratko vrijeme doslo је poslije ukidanja janicarske vojske. Ono jasno pokazuje, koliko su unнtarnje trzavice slablle finansiskн
snagu drzave.
Iz bujuruldije bosanskog valije Abdurahim-pase od 9 zulhidzeta 1242 godine·
(4-VII-1827) нpucene travnickom kadiji sevidi, da је kupljenje dzizje н Bo1sanskom
ejaletн Ьilo tada нstupljeno bos. valiji. On је to na sektoru Travnicke kancelarije
prepнstio Mehmedн Alemdarн i Mнstafa-agi s naredenjem da od svakog uzmu ро
9 grosa na ime dzijze. 9
Ali pored svih mjera drzavne se finansije nisu 1popravile. Fermanom sultana Mahmнda П је o·dredeno da od pocetka 1245 godine (pocinje 3-VII-1829) najmanja dzizja Ьнdе 12 grosa, srednja 24, а najvisa 48 grosa. Razlozi su opet isti. А
da Ьi se нЫazila reakcija na ovo stalno povecavanje dzizje, fermanom је strogo
naredeno drzavnim fнnkcionerima, da budno paze, da dzizjedari ne Ы vise uzimali.
А toga је- kako stoji н fermanн i Ьilo. Na nekim mjestima mjesto 36 grosa
нzimano је ро 70-80 grosa. Iz to·ga se izvodi zakljucak, da za raju ovo povisenje
nece Ьiti tesko, ako se Ьнdе striktno postupilo prema carskoj zapovijesti. 10
Medutim vrijednost novca је i dalje padala, te је moralo doci do novog povecanja. Jednim vrlo opsirnim fermanom sultana Mahmuda П od 5 zulkadeta 1249
godine (16-III-1834) dzizja је dostigla svoj najveci iznos od 15 odnosno 30 i 60
grosa i sve do njenog dokidaпja1856 godine zadrzala је istu visinн. U stdzilu sarajevskog krudije iz tog vremena nalaze se pod gornjim datU'mom dva fermana skoro
istog sadrzaja. 11 ОЬа sн upucena bosanskom valiji Davнd-pasi, samo se јеdап odnosi
na Bosпu а drнgi na novopazarski kadilнk. Za Воsпн је odredeno 92.511 najnizih
lista, ·а za navedeni kadiluk 10.347 istih lista za dzizju. Kupljenje dzizje prepusteпo
је navedenom bosanskom valiji, а on је na pojedinim sektorima нstupio drugima.
Kupljenje dzizje na ~odrucju sarajevske kancelarije doЬio је u zadatak sarajevski
muteselim Fazil-beg i preuzeo potгeban broj najnizih lista. 12
Da ne Ьi Ьilo kakve zloupotrebe pri kupljenjн. dZrzje, ov~im је fermanom nared:eno da se liste za dzizjн dije:le' н pri:sutstvu drzavnih fнn:kcionera (kadije 1 mн­
teseliшa ili njihovih zastupnika) i pretstзv-nika iz naroda (svesteni:ka i kodzabasa).
Vidi dokumenat 19.
Vidi dokumenat 20.
U istom smislu је i bujнruldij.a kajmakama Bosanskog ej.aleta Malkoc Mehmed-beg.a od
29 s.afera 1244 godine (10-IX-1828). Njemu је Ьilo povjereno kupljenje dzizje п Bosni i Hercegovini za 1244 godinu. Na osnovu toga on је ovo n,a ро,drпсјн travnicke kancela.rije dao pod
zakup GluhbegoviCu Osman-begu i ']:Геdа'Ј mu potreban broj najnizih lista. - Orijentalni institut, sidzil travnickog kadije, br. 27, sk 27.
10 Vidi dokumenat 22.
Prema bujuruldiji bos.anskog valije Namik Ali-pase od 1 mнharema 1246 god. (26- VI1830) kupljenje dzizje na podrucju sarajevske kancelarije ustupljeno је Vragi S.alih-agi. - Gazi
Husrevbegova ЬiЬlioteka, sidzil sarajevskog kadije, br. 68, str. 93.
U doba bos. valije Mahmud Hamdi-pase на istom podrucju ovu је duznost vrsio sal'ajevski mнteselim Musa-aga; sto se vidi iz valine bнjшulc!ije od 29 safera 1248 god. (28-VII1832). - Sidzil sarajevskog kadije, br. 71, str. 35.
11 Gazi Hнsrevbegova ЬiЬlioteka,
sidzil sar.ajevskog kadije, br. 73, stran.a 73-75.
11 Isti sidzil, str. 88 (bнjuгнldija bos. valije Davнd-pase od 1 muharema 1250 (10-V -1834)
godine.
8
9
Dzizj.a ili
hаг.ас
47
Osim toga је naglaseno da se osim dzizje ne l!zima n.ista drиgo, kao sto је »k ii ~ ad i у е« (za otvaranje bo.SC~i s listama), »i k r а m i у е« (na ime nagra·de), »Ш а а~«
(za izdrzavanje poЂiraca) i »t а h s i l i у е« (inkasacije).
Kиpljenje dzizje и Нercegovini и ovo doba Ьilo је povjereno Ali-pasi Stoce~
vicи, jer је ovaj sandzak predat njemи na samostalno иpravljanje. То izmedu ostalog potvrdиjи i njegove dvije шigiaнlne bиjurиldije od 1251 (1835) i 1254 (1838)
godine, upиc€ne nevesinjskom kadiji i muteseHmи, kojemu је Ьilo stavljeпo и
dиznost da kupi dzizjи па svom роdгисји. 13 .t>ri rиci imamo desetak zvanicn.ih isprava
пevesinjskog mиteselima Lиtfиlah-bega о pгeиzimanjи kирlјепја dzizje i polaganjи
novca blagajпi Ali-pase и vremeпu od 1834.-1849 godiпe. 11
I poslije Ali-pase jedno kratko vгijeme saшost::tlno su upravljali Hercegovinoш Sarhos Ali-•pasa (do 22-VI-1852), Isшail-pa:sa (do 3-VI-1853 )i Skadarlija Bи­
satlija Mиstafa-pasa (do 5-VIII-1854), а tada је ona ponovo pripojeпa Bosni. 1 "
Za ovo vrijeme и Hercegovacki sandzak spadali sи kadilиci: Mostar, Treblnje,
Nevesinje, Plevlje, Prijepolje, Сајпiсе, Foca, Konjic, Stolac, Niksic, Ljubиski, Gabela, PoCitelj, Blagaj i LјиЬiпје, zatiш nahije Grahovo, Piva, Drobпjaci i Imotski.
О nасiпи kирlјепја dzizje Bosanski divan је 1841 godine donio jedno nасе1по
rjesenje i о tош izvijestio sve kadiluke. Prema bujurиldiji od 25 zh. 1256 ogdi:ne
(17-II-1 841), koja је upиcena livanskom i glamockom шиtеsеliши Mehmed-begи,
Vidi d·okumen.at 23 i 24.
su slijedeci dokumenti:
а) Potvгda (»ilmiihabeг<<) od 25 zh 1249 (5-V-1834) godine, kojom Ьlagajnik heгcegov.ac­
kog valije Оmег Hakki potvгduje, da је od nevesinjskog muteselima pгimio na ime dzizje 7:000
13
н То
gгosa.
Ь) Potvгda od 13 dzumada I 1251 (6-IX-1835) godine, kојош cehaja hercegovackog mutesarifa potvrduje, da је zakupac neYesinjske dzizje Lutfullah-beg predao vilajetskoj blagajni
13.447 gro·sa.
с) Potvrda о zaduzenju (>>deyn temessiikii«) od 1 muhaгema 125•4 (27-III-1838) godine, kojom nevesinjski .muteselim Lutfнllah-beg r:otvrduje, da na ime zakupnine za pr-euzetu bo~cu
s listama od dzizje za Nevesinjski srez duguje vilajetu 33.500 grosa. Obavezuje se da се to
p1atiti u rokн od 91 dan. Na poledini је oznaceno d!a је navedena suma potpuno isplacena.
d) Potvrda od 25 safera 1256 (28-IV-1840) godine, kojom nevesinjski muteselim Lutfullah potvrduje, da mu је her-cegoyacki valija Ali GaliЬ-pasa (koji је ovlasten za kupljenje nemuslimanske dzizje u Hercegovackom s:andz.aku) ustupio kupljenje dZizje u Nevesinjskom
srezu. Obavezuje se da се odgovaгajucu sumu od 34.'GOO grosa poloziti Ьlagajni u гoku od 31 dan.
е) Potvrda od 5 гamaz.ana 1258 (Ю-Х-1842) godine, kojom Ьlag.ajnik hercegovackog mutesarifa Hadzi-hafiz Ridvan potvrduje, da је na ime zaostataka od nevesinjske dzizje pгedato
Ьlagajni 2.5•00 grosa.
g) Potvrda od 19 dz. I 1261 (26-V-1845) godine, kojom Ьlagajnilk herc. muetsarifa Hadzihafiz Ridvan potvrduje, da је muteselim I~utfallah-beg predao u potpunosti zakupninu nevesinjske dzizje u iznosн od 35.01()0 gгosa.
h) Potvrda na:vedenog Ьlag:ajnika od 27 dz. I 1262 godine (23-V -1846), kojom potvгduje da
је muteselim Lнtfullah predao Ьl,agajni 25.000 grosa za гacun nevesinjske dzizje.
i) Potvrda istog Ьlagajnika od 5 zh. 1263 (14-XI-1847) godine, kojom potvrduje da је od
nevesinjskog muteselima u potpunosti pгimio zakupnina dzizje za doticni srez.
ј) Po.tvrda navedenog Ьlagajnika od 27 r. I 12•65 (2•0·-II-1849) godine, kojom potvrd~tje da
је od nevesinjskog muteselima Lutfullah.a primio u r:otpunosti dzizju toga sreza, te da imenovani nije ostao nista duZ.an.
·ove dokumente stayio mi је na гaspolaganje moj dobri prijatelj i istaknuti nas istoricar H.amdija Kresevljakovic, na сеmн mu se i na ovom mjestu toplo zahvaljujem.
'" Prema fermanн o·d kraja zulhidzt'ta 1255 godine (26-I-4-II-1840), upucenom bos. valiji IVI. Vedzihi-pasi, ukupan iznos dzizje u Bosanskom ejaletu, izuzim.ajuci Hercegovacki sandzak i mjesta ustнpljena Srblji, Ьiо је 1,652.710 grosa. - Gazi Husrevbegova ЬiЬlioteka, sid:Ш
sarajevskog kadije, br. 78, str. 21.
48
Ham1d HadziЬeg_c:cic=-----------~------
kao povjereniku za kupljenje dzizje u ta dva kadiluka, dokinuto је davanje dzizje
pod zakup. Odredeno је da se dzizja ubuduce kutpi preko povjerenika i da se za tu
duznost uzmu i:spravni i sposobni ljнdi. Za svaiki kadiluk treba uzeti toltko povjerenika, koliko је dovoljno, da Ы se sva dzizja pokнpila u tcku jednog mjeseca. Tim
sн se htjele sprijeciti sve nepravilnosti i protнza,koniti postнpci zakнpaca, za koje
se veli, da su na nekim mjestirma mjesto 15 gros.a нzimali ро 17 i 21 gros. Osirm to·ga
su isJi ро selima s velikom tpratnjotm i trazili hranu za se i za svoje konje. Ovom
bнjurнldijom data sн sva potrebna нputstva i naredeno da se od svдkog obvezni:ka
dzizje нzme ро 15 grosa.н
Vrijedno је ovdje spomenнti bujнrнldiju hercegovackog vezira Sarhos Alipase od 25 reЪia I 1267 (28-I-1851) godine. Ova је bujнrнldija нpucena pretsjedniku
Med!Шsa (odbora) н Mostaru Hasan-begн, naiblma i mнftijama Hercegovackog sandzaka, clanovima navedenog Mejzlisa, sreskim upra.viteljima i clanovima njihovih
od bora, zatim mi.tropolitн i raji, te kodzabasama i knezovima.
Тн se navodi da је stari nacin kupljenja dzizje dokinuJ i da se prema car-skoj
zapovijesti ima tpostнpati u smislu novih нredaba. Naime dzizjн treba kнpiti na
osnovu deftera, а uz pomoc mitropolita, svestenika i kodzabasa. Prethodno se uz
njihovo sudjelovanje imajн sastaviti spiskovi, ne izostavljajuci i ne krijнci nikog.
Niti se kome smije ciniti nepravda niti se kogod moze uzimati н zastitu. 17
1
Slicnog је sacdrzaja i bujнrнldija hercegovackog valije Ismail-:pase od 13 muharema 1269 (27-Х-1852) godine, upнcena upraviteljн Konjickog sreza i drugim
fнnkcioнerima, te knezorvima i kodzabasama. Bнjнruldijom se nareduje da se dzizja
kupi ро najnizoj stopi i da se to vrsi pr·eko varoskih i seoskih kodzabasa i odborni:ka.18
Nave•deni i•znos dzizje i nacin
janja ovog porez'a. 1D
пjenog
ublranja ostao
је
isti sve do kraja posto-
Uporedi s dotkиmentom 2·5.
Iz jednog pisma bos. vali.ie Mehmed Hиsrev-•pase od 1 mиhaerma 1259 godine (1-П-1843)
Yidimo talшder da se је и Bosni dzizja kиpila podjedпako ро 15 grosa od osobe (»ehl-i zimmetten ale-sseviyye onbe~er gиru$ he:sablyle сЉауеt ... <<). - Or. institut, dok. br. 677.
I.ako је gornjim naredenjem receno da се se dzizja иЬиdисе kupiti ·r:нtem povjerenika,
ipak је bilo i otstиpanja. Као primjer mozemo naYesti Ьијиrиldiји bo•s. valije Osman Nuri-pase
od 23 mиhaerma 1261 godine (1-II-1845). On је kиpljenje dZizje na podrucjи kadilиka Travnik
-Zenica izdao pod zakиp s tim, da se od svatkog иzme podjedn.ako •r:;.o 15 grosa.
17 Orijentalni institиt, sidzil
mostarskog kadije, br. 7, list 108v-109r.
16
18 Vidi
dokиmenat
Mиyekit и
27.
svojoj istoriji Bosne govori о dzizji и XIX Yijekи i veli иglavnom ovo: Seriatski osnov i pravi1o kюје је primjenjivano za dzizjи sastojalo se и oYom. Dzizja је .stavljena
kao obaveza na pиnoljetne mиskarce nemиslimane. Dijelila se na tri vrste: цajvisи, srednjи i
najnizи. Najvisa је izno.sila 48, serdnja 24, а najniza 12 direhma sгebra. А vrijednost svalrog
dirhema odgovaral.a је jednom dirhemи srebra s normalnom sadrzinom. U prYim Yremenima
navedena se је dzizja kиpila i placal.a s jednom vrstom z1atnog novca, koji је odgovarao vrijednosti 12 dirhema srebra. То znaci da se је za najviSи dzizjи иzimalo ро 4, za srednju ро 2
i za najnizи ро jedan dиkat. U posljednje vrijeme, tj. и doba k.ada sam ја Ьiо vee odrastao,
dirhem srebrenog novca, zvanog »а l t 111 k<<, koji је koliao medи svijetom, racиnao se је 50
para. Ana1ogno tome za najvisи dzizju uzimano је ро 60 grosa kao ekYivalent od 48 diгbema,
za serdnjи 3'0, а za najnizи ро 15 grosa. U Bosni od prve klase bllo је vrlo malo, od srednje
bilo је nesto, ali vecina је davala najnizu dzizjн. - S.alih Sidki Н. Hиsejnovic, Тarihi Bosna,
str. 303 (Orijentalni institиt, rиkopis Ьг. 1164).
19
Dzizja
Ш
harac
49
DOKIDANJE DZIZJE
Narocitim fermanoш sиltatna Abdиlmedzida od 18 febrиara 1856 godine, koji;m
proklamovane izvjesne reforme (»islahat fermanl«), иtv·rden је princip jednakosti svih gradana kako и pravima taiko i и dиzno~Stima. N а o~Snovu toga иЬиdисе
i nemusli:n:'tani treba da slиze vojskи, о сети се и kratkom roikи Ьiti doneseн posebni zakon. Ovim fermanom dzizja је dokinиta. Ali posto је ovo bilo tesko odmah
sprovesti, to је zakljиceno da se u pol:etkи иzme и vojskи samo jedan dio nemиsli­
mana, а drиgi da п1jesto toga dаји ekvivalent u novcи kao svoj doprinos za
sи
vojskи. 20
О na.cinи kиpljenja ovog novog poreza, koji је nazvan »i а n е i а s k е r i у е«,
data su upиt;stva s narocitim zapovijestima. То vidimo iz fermana od sredine zulkadeta 1272 godine (14 do 23-VII-1856), koji је щщсеn kajmakamи Travnickog sandzakata.21 Ти se na prvoш mjestи istice da se na ime »ianei askeriye« и ovom
sandzakи ima prikиpiti 978.750 grosa, а zatim se govori о nacinи razrezivanja ovog
iznosa na pojedine srezove ovoga okrиga. Prethodno се se pozvati sreski иpravitelji
i pretstavnici hriscana i jevreja iz svih srezova i s njima odrzati savjetovanje и
okrиznoш odborи. Njima се se izdati potvrde о Ьrоји staнovnistva i о »ianei askeriye«. Zatim се se oni povratiti и svoje srezove. U sreskim odborima treba s pretstavnicima pojedinih sela izvrsiti гaspodjelи prema Ьrоји stanovnistva i visini
poreza. А onda се и svakom selu i svakoj mahali sami mjestani komsijski
prema imovnom stanjи odre,diti koliko се koji dati na ime »ianei askeriye«. Obaveza
i davanje ovoga poreza racиnace se od pocetka septembra 1855 godine. 22
Bosanski valija Mehmed Hиrsid-pasa svojim dopisom od 29 mиharema 1273
godine (29-IX-1856) skrenиo је paznjи travnickom kajmaikamu, da se za jednu godinи ne mp•ze uzeti i dzizja t »ianei askeriye«. Zato, ako је u travnickom sandzakн
роkирlјена dzizja, neka se racиna za »ianei askeriye«. Ukoliko tpak нzeti iznos Ьиdе
veci od »ianei askeriye«, ima se povгatiti. 23
U nekim krajevima stvarno је pokнpljena dzizja prije nego sto је obja\rljen
ferman о njenom ukidanjи. Radi toga, da se u istoj godini ne Ъi kиpila i dzizja i
»ianei askeriye«, Porta је izdala potrebna иputstva svim vilajetima. Zato је i bosanski 'Ja1ija Mehmed Resid-pasa svojim dopisoш od 21 reЬia I 1273 godine (19-XI1856) skrenиo na to paznjн svim sandzacima i narвdio da se na to dobro pazi. 24
U о;vош prela•znom periodи Ьi1'6 је nestporazuma. Nemuslimani iz nekih mjesta sи se za1ili, da se od njih trazi »ianei askeriye« za 1271 godiни, iako su oni za
tн goдinи dali dzizjи. U vezi s tim lVIinistarstvo finansija је izdalo jedno oЪjasnjenje,
u kome se veli da је ро srijedi zaЬlиda. Naiшe dzizja је kиpljena za navedenu 1271
hidzretskи godinи, koja tr,aje od 11 septeinbra 1854 do kraja avgиsta 1855 godine
(ро starom kalendarи). А u.zimanje »ianei askeriye« pocinje 1272 godine, а to znaci
od 1 septembra 1855 godine i racиna se do kraja avgиsta 1856 godine. Zato sн neki
mislili da se u jednoj godini рlасаји dva poreza. Medиtim dzizja је иzimana ро
mjesecnoj hidzretskoj godini, а za »ianei askeriye« је odlиceno da se иziша ро sиn­
canoj finansisokj godini i to racunajнci od mjeseca septem!Ьra.
Siddik Sami Onar, Bedel-i askeri, Islam ansiklopedisi, П, str. 439-440.
Orijentalni institut, dokumenat Ьг. 4116.
22 Treba napomenuti, d.a hidzretska 1272 godina, и kojoj је proklamov.an ferman о reformama (»islablit fermanl<<)-, rюcinje s prvim septembюm 1855 godine (ро starom kalendaru).
23 ) Orijentalni institut, Vilajetski arhiv 14/56.
2 ' Or. institut, Vil. ar. 3/57.
2 0'
21
4 - Prilozi za orijentalnu filologiju
50
Hamid HadzibegiC
О ovom је raspravljano na sjednki Velikog vijeca (»Meclis-i keЬir«) za Bosanski ejalet i zakljuceno da se dadu potrebna objasnjenja svim srezovima. 25
·
U ~po·gledu odredivanja visine »ianei asikeriye« Muvekit u svojoj istoriji Bosne
uglavnom veli ovo: Ро zakonu od 180 odraslih muskaraca uzece se u vojsku jedan
vojnik. А godiS.nji trosak .na jednog voj.nika predviden је sa 5.000 grosa:26 Ako se
ovo podijeli .na 180 osoba, onda .na jednu osobu otpada prosjecno 27 grosa i 30 para,
а to је za 2:1,4 grosa manje od srednjeg iznosa poslednje dzizje.
U arhivi Bosa.nsikog vilajeta ima jedan spi:sak, pisan 19 muharema 1274 godine (9-IX-1857), prema kojemu trebэ. da se pokupi »ianei askeriye« u Travnickom
saнdzaku za 1273 finansis'ku godinu, racunajuci od mjeseca septembra, а to znaci
za period od ~pocetka mjeseca septembra 1857 do kraja avgusta 1858 godine. 27 Tu је
ро srezovima izneseno ovako:
Broj
obvezni'ka
Srez
Akhisar
Jezero
Јајсе
Travnik
Glamoc
Zenica
Livno
Pгozor
9.289
7.351
9.692
5.441
3.162
2.760
9.273
2.231
49.229
Broj
vojnika
52-13
41-10:1,4
53-131h
30- 71h
18- 4~~
15-33,4
52-13
13- З 1/1
39
= 31%
-
39%
221;2
131;2
1114
39
9%
274--68У.~ ==205У2
Iznos grosa
na 1 vojnika
Ukupno grosa
5.000.5.000.5.000.5.000.5.000.5.000.5'.000.5.000.5.000.--
195.000.153.750.198.750.112.500.67.500.56.250.195.000.48.750.1,027.500.--
Као sto se iz navedenog spiska vi·di, navodi Muvekita su tacni. Porez »ianei
askeriye« racunao se prema prednjoj skali.
U jednoj narocitoj priblljesci Vilajetske arhive se istice koliko је iznosila
dzizja u za·dnjoj godini njenog postojanja u Prozorskom srezu, а koliko iznosi »ianei askeriye« u navedenoj 1273 godini (1857-58). Dzizja za ovaj srez iznosila је
23.025 grosa, а sada »ianei askeriye<< iznosi 48;750 grosa, sto znaci preko dva puta
vise. 28 Vjerovatno је ova velika razlika izazvмa negodovanje kod naгoda, jer kako
vidimo iz drugih dokumenata u slijedecoj godini је naredeno, da se »ianei askeriye«
racuna u visini najnize dzizje.
U smislu naredenja Porte od 28 sabana 1274 godine (13 aprila 1858), ·bosanski valija Mehmed Kani-pasa је 13 sabana iste godine (27-IV-1858) poslao raSij?is svim san·dzacima, da se »ianei askeriye« kupi u visini najniZe dZizje. 29
Pri ruci imamo spisaik koji је u tom smiiSlu izraden za Travnicki sandzak,
а koji nosi datum 10 muharema 1275 godine (20-VIII-1858). 30 U tom spisku је
oznaceno koliko koji sгez treba da dade na ime »ianei askeriye«. Zato cemo ga
ovdje u cijelosti donijeti.
25
26
27
28
29
30
Or. institut, Vil.
Muvekit, Tarihi
Or. institut, Vil.
Or. institut, Vil.
Or. institut, Vil.
Or. institut, Vil.
ar. 16/57.
Bosna, str. 303.
ar. 44/57.
ar. 17/58.
ar. 34/58.
ar. 15а58.
>
Dzizja
Srez
A:khisar
Jezero
Јајсе
Travnik
Glamoc
Zenica
Livno
Prozor
Ukupno
Ш
Broj obveznika
6.295
4.917
6.211
3.715
1.855
1.981
5.417
3.758
34.149
51
harac
Iznos »ianei askeriye«
94.425.- grosa
73.755."
93.165.55.725.27.825.29.715.81.255.56.370.512.235.- grosa
Kasnije је mjesto izraza »ianei askeriye« uzet termin »bedel-i askeri« i
d е l а t-i а s k е r i у е«. Ovaj porez »bedel-i askeri« ukinut је 25 jula 1325
godine (1909).
»Ь е
KRATAK OSVRT NA RAZVOJ DZIZJE
Dzizja је porez koji daju odгasli muskarci-nemuslimani, koji ро pravi1u ne
ucestvuju u odbrani zemlje, te ga daju kao z.nak lojalnosti i pokornosti. Time
oni sticu slobodu vjeroispovijesti i pravo na zastitu zivota i ime1Jka, kako za se tako
i za svoju porodicu. Zato se i smatarju sticenicima (»zimmi«).
Ovaj је porez obaveza za tjelesno i dusevno zdrave odrasle muskarce, koji
su u mogucnosti da ga plate. Zene, djeca i iznemogli staгci su oslobodeni. Slijepi i
invalidi daju ga samo ako su bogati. Siromasi i prosjac~ nisu obavezni. Svestena
lica u manastirima, ako su siromasni, oslobode.ni su od dzizje. Ali ako su im manastiri bogati, onda starjesina ma.nastira daje za njih dzizju. Osim toga oni .nemuslimani koji kao pripadnici pojedinih vojnih formacija ucestvuju u vojnim pohodima
oslobodeni su od ove obaveze. Bilo је i oslobodenja zbog obavlja.nja neke narocito
vazne duznosti, kao sto је cuvanje baruta, rad u rudnicima i tome slicno.
Dzizja је u Osшanskoj imperiji pretstavljala jedan vazan izvor drzavnih
prihoda, koji su troseni uglavnom u vojne svrhe. 31 Zato је dzizja Ьila usko vezana
za razvoj drzave i njenu vojnu i finaпsisku snagu. Prateci ovaj porez kroz stoljeca
zapazicemo da se оп razvija paralelno s us1ponom i opadanjem imperije. Ako Ьismo
gledajuci na dzizju htjeli dati neku periodizaciju, onda Ьi to izgledalo ovako:
"'
а) normalno povecanje dzizje od uspostavljanja drzave do 1577 godi.ne,
Ь) naglo poveca.nje dzizje zbog opadanja vrijednosti novca od 1577 do 1691
godine,
с) izvjesna stabilizacija i jednog i drugog od 1691 do 1804 godine i
d) naglo povecanje dzizje usko povezano s naglim opadanjem vrijednosti
novca od 1804-1834 god.
Ovo dolazi odatle sto је drzava ovaj tporez i njegovu visinu udesavala prema
svom finansiskom stanju. I zbog toga је visina dzizje bila ovis.na о vrijednosti .novca.
Padanjem vrijednosti novca dzizja је povecavana, а stabilizacijom .novca dzizja је
• zadrzavala svoj iznos.
31 Imamo velik broj turskih dokumenata и kojima se to iznosi. Cuvari bosanskih tvrdava
vecinom doblvaju svoje prinadleznosti iz prihocla bosanske dzizje.
4*
52
Harnid
HadziЬegic
Do Mehmeda П Fatiha upoterЬljavan је turski srebreni novac< p.kca i njena
se vrijednost nije шnogo promijenila. Prvi srebreni novac kovao је Orhan i to od 3
dirhema srebra 8 akci, а u Fatihovo vrijeme od 3 dirhema srebra kuje se 10Yz akci.
U njegovo doba drzava postaje iшperija i pocinje da kuje zlatni nov::tc, cija se vrijednost procjenjuje prema akcama. Тај prvi zlatni novac odgovarao је ро prilici
polovici turske zlatne lire.
Ako uporedimo vrijednost akce i njen odnos ~леmа zlatniku u vremenu od
1481-1691 godine, moci cemo konstatovati da zlatnik poslije 1574 godine naglo raste.
Za vrijeme Bajezida П od 3 dirhema srebra kovano је 12 akci, _а z!atnik је
iznosio 54 akce; u doba Selima З dirhema cini 13Yz akci, а zlatnik 60 akci; u doba
Sulejmana Zakonodavca 1548 godine 3 dirhema = 15 akci, а zlatnik 63 akce. Ovaj
odnos ostaje sve do Murata III.
~
Medutim u njegovo doba zlatnik оd __~З akce __Qepje_se 1577 g()'<iine nc:t. 7Q,
а 1584 godine na 120 akci, jer se tada od 3 dirheшa srebra prave 24 akce. 32 U pocetku vlade Mehmeda III kovano је od 3 dirhema srebra 36 akci а zlatn~k је iznosio 220 akci. 33 Godine 1598 novi nazir drzavne kovnice Ali ef. је uspio da poЪoljsa
kvalitet srebrenog novca kovanjem od 1 dirhema srebra ро 8 akci. Time је zlatnik
spao na 180 akci. Daljim nastojanj,ima Jemisci Hasan-pase, kajmakama pret1sjednistva vlade, zlatnik је 1600 g. рао na 120 akci. Ova vrijednost zlatnika zadrzana је
i za vrijeme Ahmeda I, iako је od 1 dirhema ·kavano 9 akci. 34 U doba Osmana П od
1 dirhema pravljeno је 10 akci, а zlatnik је iznosio 150 akci.
U doba Murata IV zlatnik је izasao na 250 akci. Uzrok tome su Ьile ceste i
nenormalne promjene na kormilu drzave i ratovi s Iranom. Ovo је stanje •popr-avljeno u pocetku vlade sultana Љrahima (1640-1648) zahvaljujuci poduzetim mjerama
velikog vezira Kemankes .Kara Mustafa-pase. On је pristupio kovanju novog srebrenog novca s boljom sadrzinom, »S а h i h а у а r l i у е n i s i k k е«. Na taj је nacin utvrdena vrijednost zla,tnika -~а }~О akci.
Najgore stanje Ьilo је u doba Mehmeda IV u godinama 1650-1656. Pojavile
su se razne vrste falsifikovanih akci (»mag~щ ak<;:e«): »k а l Ь а k <;:е«, »Z ii у u f
akc;e«, »k1z1l ak<;:e« i »k1rp1k ak<;:e«. То је prouzrokovalo veliki poremecaj na trzistu. Trazeno је od samog sultana da se tоше stane u kraj. Zbog toga је
svrgnut veliki vezir Melek Ahmed-pasa, а defteгdar Emir-pasa i neke janicarske
age koji su zajedno s njim to ci:nШ kaznjeni su smrcu.
Eneгgicnim mjerama novog velikog vezira Kopriilii Mehmed-pase i njegovog
sina Fazil Ahmed-pase (1656-1676) unutrasnje stanje u drzavi је •popravljeno. Ali
rat koji је otpoceo 1682 godine protiv Austrije i poslije se razvi:o na vise frontova
protiv cetiri drzave, doveo је Osmaнsku imperiju u vrlo tesku fiannsisku krizu.
Nestasica ноvса uЬlazeнa је на taj n.acin, sto је iz dvora uzeto nepotrebno zlatno i
32 Od 1577-1589 godine Turska
Istanbulu 21 marta 1590 godine.
је
vcdila dug rat s Iranom, koji
је
zavrsen u.govorom u
33 Tada је Osmanska drzava bila u ratu s Austrijom (1693-1603). Osim toga u doba Mehmeda III vodila se duga ЬогЬа u samoj Anadoliji sa Dzelalij.ama. А pri kraju njegove vladavine
ponovo је otpoceo гаt s Iгanom.
34 Kada је Ahmed I stupio na prijesto, drzava se nalazila u ratu s Iranom i Austrijom.
s Austгijom zaklju.cen је 16Н6 godine. А rat s Iranom trajao је od 1603-1612 i 1615---1618,
godine.
U njegovo doba savladane su Dzelali,ie energicniш \'ojnim mjerama Kujudzu Murat-p.ase
Мiг
(1608-16Ю).
Dzizj.a
Ш
harac
53
---------------------------
sгеЬтеnо posиde i od toga kovan novac. Ali veliki· тatni izdaci cinШ sи da је z1atnik
zvani »~е т i f i а 1 t и n«, koji је и ртоmеtи iтао vтijednos.t 200 akci izasao 1690 godine na 360 akci. 35
Sve је to utica1o i na visinu dzizje. Pocetkom XVI vijeka dzizja је iznosila
ро osobi 20 akci, а kтajem ovog stoljeca 140 akci, u doba Ahтeda I 200 akci. 36 Za
vтijeme Sиlejтana Zakonodavca u izvjesnim kтajeviтa evoтpskog dije1a impeтije
uziтalo se od kисе ро 50 akci na ime dzizje, а sтedinom XVII vijeka 240 akci. 36 a U
Вitо1ји i okolici naplacivano је (1657-1661) od svake kисе tpo 275 akci na iте
dzizje, а 40 akci na ime »g u 1 а т i у е« i 40 akci na ime »С i h е t-i т а i $е t«-a. 37
Poslije иvodenja jedinstvenog sistema u pogledu odтedivanja visine i kup1jenja сШ:zје 1691 godine nastaje izvjesna stabilizacija. Tada је visina dzizje odтedena
ртета z1atnikи »?е т i f i а lt u n«, koji је imao ртотеtnи vтijednost 21;4 gтosa ili
90 рата (270 akci). Tako је ostalo do uvgusta 1696 godine, kada је тinima1na dzizja
od 90 рата povisena na 100 рата Ш 2:1f2 gтosa ртета novoт zlatniku, zvanoт
»e$тefi а1 tun«. Iako tada jos nije Ьiо zavrsen таt, iako је i и XVIII vijekи
dтzava vodila vise \тatova na тazniт fтontoviтa, ipak и оvот ретiоdи nije Ьilo vecih ртотјеnа u vis.ini dzizje. Povecanje је izvтseno sато jedanput i to 1744 godine
od 100 tрата na 110 рата (2% gтosa) i do 1804 godine dzizja је ostala na toj vi.sini.
Ali to ne znaci da и XVIII vijekи Osтanska iтретiја nije iтala finansiskih poteskoca. Sta vise pri krajи ovog vijeka nastala је ртаvа kтiza, о kojoj је тaspтavljano
и pтisustvи Selima III. I kao тezиltat toga savjetovanja, koje је odтzano 20 sabana
1203 (16- V-1789) godine, donesene sи neke nove uredЪe, da Ьi se stanje u zemlji
popravilo. А da Ьi se koliko to1iko otklonila finansiska kriza, od1uceno је da kovnica pristиpi otkup1jivanju zlatnog i sгebтenog posиda i da od njega kије novi novac, kao sto је to иcinjeno i u doba Abdиlhaтida 1." 8
Kakvo је Ьilo finansisko stanje и tokи XVIII vijeka, тоzето ocijeniti iz zvanicnog kитsа pojedinih vrsta doтaceg i stтanog novca koji је kolao п narodu. Као
tртiтјет navesceтo sато neke: 39 (tac. 1--15)
Ismail Hakki UzunC.arsШ, Кapukulu Ocaklari, I, Anka:ra 1943, str. 464-476.
U ovu sumu uracun.ata је i ovcarina (30 akci) i pristojba na vinograd (15 akci).
36 а Кщi Веg Risalesi (Eseri bulup tal1~iye eden Atli Kemall Akstit) Ist. 1939, s. 47.
37 Drzavna arhiva NR Makedonije, sidzШ Ьitoljskih kadija: I/15, list 62v-63r; I/16, list 25r
i 34v; I/18, list Ю3.
38 Na trazenje Selima IП vise istaknutih licnosti podnijeli su opsirne izvjestaje sta Ы
tгebalo uciniti u pogledu finansiske krize, reorganizacije vojske, obnove iskoristavanja ruda,
povecanj.a ratrie i trgovac'ke morn.arice itd.
39 Pod.aci о ku-rsu raznih vrsta novca ,crpJjeni su iz ovih izvora:
1. Ferman od 6 zh. 1156 (21-I-1744) godine. - Orijentalni iilstitut, sidZil 21, list 21 v.
2. Berat od 2 dz. П 1145 (21{}-Xl-1732) godine. - Orij. iristitut, sidzil 2, list 1.
3. Bujuruldija bos. valije Jegen Mehmed-pase od kraja zh. 1156 godine (5-14-II-1744). Orijentalni institut, sidZil 21, list 22r.
4. Berat od 16 sњban.a 1163 (21-VII-1750) godine.- Drzavna armva NRM, sidzil bltoljskih
kadija I/53, list 10.
5. Berat od 3 dz. П 1166 (7-IV-1753) godine. Drz. arhiva NRM, sidzil bltoljskih kadija
I/53, list 67.
6. Ferman od 15 zk. 1171 (21-VП-1758) godine. - Drz. ю·hiva NRM, sidZil bltoljskih kadija I/54, list 19r-20r.
7. Berat od 7 zk. 1175 (iiO'-V-1762) godine. - Drz. arhiva NRM, sidZil bltoljskih kadija
I/55, list 56.
8. Berat od 3 zh. 1176 (15-VI-t763) ~odin~. ~ Gazi Hџsr~vbe!j\OV<J. bibliotek;a, siЏZil S1;lrэ.­
35
36
jevsko·g kadije br.
Щ
str. 3Q-3l,
54
Hamid
»E~refi
»Zer-i mahbub« (t. 1-9, 15)
altun« (t. 1, 2)
1696-1719 god. 100 para
1719-1734 god. 105 para
»Cedid Istanbul altunu« (t. 2, 4-7, 10)
1715-1732 god.
1750 go,d..
1762 god.
»lstanbul
1757
1775
1787
1794
god.
god.
god.
god.
fшd1k
3
4
5
7
400 akci
440 akci
465 akci
altunu« (t. 9, 10, 13-15)
grosa 35 para
grosa
grosa
grosa
»MISir zer-i mahbubu« (t. 11, 14)
1787 god.
1794 god.
2 grosa 30
4 grosa
HadziЬegic
рата
1734--1775 god.
1787 god.
1794 god.
110 para
120 рата
140 para
»Zincirli M1s1r altunu« (t. 1-11)
1715-1787 god.
110 para
»Tugrali M1s1r altunu« (t. 1-7, 9, 10)
1715-1763 god.
1775 god.
105 para
110 para
»Macar altunu» (t. 10, 12, 14)
1715-1720 god.
1775 god.
1785-1787 god.
1794 god.
3
3
5
7
grosa
grosa 50 akci
grosa 10 para
grosa
»Yald1z altunu« (t. 10, 12, 13, 15)
1715-1720 god.
1775 god.
1788 god.
3 grosa 5 ~para
3 grosa 35 para
5 grosa 10 para.
Uprvoj polovini XIX vijeka finansisko stanje Osmanske imperije Ьl1о је
vrlo tesko. То se najbolje vidi ро stalnom opadanju novca, kako to pokazuje donja
tabela о vrijednosti raznih vrsta novca izra~zena и grosevima. 40 (U napomeni pod am navedeni su izvori za te podatke).
9. Berat od 1 muharema 1189 (4-III-1775) godine. -
Gazi Husrevbegova
ЬiЬlioteka,
sidzil 16,
str. 134.
10. Ismail Hakki Uzuncarsili, Kapukulu Ocaklari, I, Ankara 1943, str. 474. Tu se govori о
zvanicnom kursu nekih vrsta ноvаса u 1715 godini.
11. Ismail Н. Uzuncarsili, Osmanli devletinin merkez ve bahriye tе~kШШ, Ankara 1948,
str. 349-350. Ovdje su navedeni neki novci i njihova vrijednost prema zvanicnom kursu н 1787
godini.
12. Tarihi Cevdet, VI, str. 21 (zvanicni kurs pojedinih vrsta novaca iz 1720· i 1775 godine).
13. Salih Sidki Н. Husejnovic (Muvekit), Tarihi Bosna, str. 159 (zvanicni kurs nekih vrsta
novca ii 1787-1788 godine).
14. Muvekit, cit., str. 173 (ferm.an od 9 reЬia I 1209 (4-Х-1794) godine.
15. Orij. institut, sidzil 19, list 43 (ferman od sredine safera 1203
11-20 novembra 1788
godine).
Skrecem paznju da sam kod svake vrste novc,a stavio u zagradi na osnovu kojih se od
gore navedenih izvora (tacka 1-15) daje kurs doticnog novca.
40 Као podlogu za zvanicni kurs navedenih vrsta novca nav·odim slijedece:
а} Ferm.an od pocetka zh. 1219 godine (3-12 marta 1805), Drz. arhiva NRM, sidZil Ьitoljskih
kadija I/81, list 36.
U fermanu se istice da su neki kupovali ove novce ро vecim cijenama nego sto је zvanicni kurs i time unosili zabunu u narod. Zato se nareduje da se svak ima pridrfuvati gornjeg
zvanicnog kursa. lJjedno se napominje da се strog·o Ьiti kaZпjen svaki onaj koji bude suprotno
postup.ao.
Ovaj ferman navodi i Muvekit џ svojoj istoriji Bosne (str. 182).
Ь) Muvekit, cit., str. 197.
с) Muvekit, cit., str. 2'02.
d) Mџvekit, cit., stt·. 2QO
=
Dzizja
Vrsta novca
Istanbul
altunu
Istanbul
zer-i mahbubu
Istanbul altunu
Yald1z altunu
Macar altunu
Riyal
M1s1r zer-i
mahbubu
Kщlu riyal
Direkli riyal
Hacll riyal
M1s1r altunu
Adli altun
Rumi altun
fшdJik
Ш
55
harac
Ь)
с)
1805
1809
1811
d)
1814
1820
f)
1822
g)
1825
h)
1826
8
9
ш
12
11
11
15%
15И
5%
ви
а)
ви
10
9
7%
12
11И
3%
4%
5%
е)
i)
1827
ј)
1840
m)
1844
32
36
36%
24
41
27 14
1833
k)
1834
1)
8
8
13
12%
15%
Ј5
5И
6
5%,
5%,
5%,
7
6%
6%
6%
7
8
15%
15
6
21
21
6
6%
6%
6%
7
12
25
9%
9%
9%
9%,
12
28
9
21
12
21
9
6%
9%
9%
9%
9%
12
44%
49И
28
52
51
19%
20
41
2Ph
22%
23И
44И
11
12
12
12
11
12
28
20%
22И
24И
22%
17
15
48
24
16
57
Uzroci te finansiske krize sи jasni. Osmanski timarsko.-spahiski sistem, koji је
da ctpada jos и drugoj polovini XVI vijeka, а isto tako i janicarska organizacija postali sи kocnka u razvojи drzave i drиstvenog preobrazaja. Bile sи neophodno
potrebne reforme koje Ьi odgovar.a!le vreme,nu i to ne samo и vojnom nego i и drustvenom, а specijalno u agrarnom pogledи. Ali reakcionarni elementi ometali sи
svarki korak и jom pravcи. Selim III Ьiо је zrtva ovih reakcioпarnih snaga. А м:ah­
mиd П Ьiо је prisiljen 1826 godine da silom unisti janicaтe. Ali trebalo је dosta vremena da se to potpиno sprovede и svim krajevima. Osim toga razne bune i иstaпci
te ratovi иnиtar i prema vani, sve se је to rdavo odrazavalo na ekonomskom i fiросео
nans:iJskoш tplanи.
Zato је i razиmljivo da је najmanja dzizja od 3 grosa и 1804 godini stalnim
povecavanjima izasla 1834 godine na 15 grosa.. Sto је ostala na toj visini preko dvadeset godina, mislim, da је na to иticalo dokidanje timarsko-spahiskog sistema
е) Ferman od sredine safera 1236 godine (18-27 novembra 1820•). Orijentalni institut,
sidzil 6, Hst 29r.
f) Ferman od kraja zh. 1237 godine (8--17 sep,t. 1822). - Orij. institut, sidzil 6, list 59r. Ovaj ferman spominje i Dzevdet-pasa u svojoj istoriji (ХП, 54).
g) Car.ska zapovijest (»iradei ~ahane«) od pocetka redzepa 124!0 godine (19-28 februara
1825). Muvekit, cit., str. 221.
h) Bujuruldija bos. v.alije Hadzi Mustafa-pase od 5 safera 1242 godine (8-XI-1826). Orij.
institut, sLdzil 6, list 29r. Kod »Istanbul altunU<< treba dodati jos 13 para.
i) Carska zapovijest (»ir.adei $ab.ane<<) od 17 ramazana 1242 godine (14-IV-1827). U prometu
gore navedeni novci imali su vecu vrijednюst nego sto је Ьiо zvanicni kurs. Njihova vrijednost
u prometu bila је ovo: »Mac.ar altunu<<
29 groSa, »Rumi altunu<< (Mahmudiye)
36 grosa,
»Istanbul altunU<<
16 grosa., »M1s1r altнnu<<
15 grosa, »Adli .altun<<
14 gгosa. Оvош pak
zapovijesti utvrduje se njihov mnog·o nizi zvanicni kurs. - Muvekit, cit., str,; 2•34.
ј) Ferman od kraja rebla П 1249 godine (6-15 sept. 1833). Muvekit, cit., str. 2•57-2!58.
U gomjvj tabeli pod »adli altun<< misli se na >>.cedid<< (novi), jer ».atik<< (stari) iznosi 16И
grosa. Istv takv >>cedid rumi altun<< ima vrijedнost 48 gгosa, а >>atik<< 56 gros.a.
k) Carska casna zapovijest (emr-i ~erif<<) od 5 safera 1250 godine (13-VI-1834).- Muvekit,
cit., str. 262.
1) Ferman vd sredine rebla П 1256 godine (12-21 јuна 1840•). Muvekit, cit., str. 269. Ovdj~:!
treba napomenuti, da >>Atik ad1i .altun« iznosi 18% grosa" а »Atik rumi a1tun<< 6~ grosa.
m) Muvekit, cit .•. str,
=
=
=
=
=
56
Hamid Hadzi]:)egic
~-----------------------------
1839 god1ne i preuzimanje kupljenja svih poreza od strane dгzave, 41 zatim reforme
koje su sprovodene za vrijeme Abdulmedzida. 42 U cilju staЬilizacije novca u njegovo
doba 1260 (1844) usvojena је nova moш~ta, otpoceto је s kovanjem lire, koja i danas
sluzi kao osnovna moneta. Vrijednost zlatne liгe uzeta је kao protuvrijednost od
100 grosa, а polovina 50 grosa. Osim toga tacia se otpocelo i s kovanjem srebrenog
novca od 20, zatim od 10 i 5 grosa.
NestaЬilnost nо~ся hilя је odrэz politickog i ekonomskog stanja carevine i
cesto је Ьila uzrok unutarnjih nereda. 43 Medutim paralelno s etpadanjem vrijednosti novca drzava је Ьila prisiljena da povecava vtsinu svojih poreza. А to i jedno i
dгugo uticalo је na porast cijena na trzistu i na pogorsavanje zivotnih uslova.
Zbog toga su i Ьile potrebne radika]ne reforme.
Sto se tice samog kupljenja dzizje, ono је vrseno uz pomoc kadija i drugih
drzavnih organa. Ali i pored toga nailazilo se na otpor kod naroda zЪog nesavjesnih
dZizjedara, koji su vrsili razne zloupotrebe. Pod razlicitim izgovorima oni su cesto
trazili ViiSe nego sto је prct_tJisano 41 i]i se nisu pridrzavali podjele na tri kategorije. 45
Neki su pak obllazili sela s velikoш pratnjom, sto је pretstavljalo posebni teret za
citavo selo. То је strogo zabra:njivano, jer se dogadalo da su neki mjesto sa cetiri
pet ljudi obilazili sela sa 30 ljudi. 4 '1
41 Dokidanjem timarsko-spahrsko'g sistema drzav.a је preuzela
kupljenje i onih poreza,
kojima su se dotada koristile spahije. Time su s•e drzavni prihodi povecali.
42 Poznatim carskim pismom (»Gtilhane Hatt-1 Hiimayйnu«), koji је 25 sabana 1255 godine
(3-XI-1839)objavljen na najsvecaniji nacir., zagarantovana је sigurnost zivюta (»emniyet-i can«)
i casti (»mahfuziyet-i irz-u namus«), sigurnost imetka (»emniyet-i mai«) i jednakost svih pred
zakonom. Sto se tice poreza, оп se ima razreziv.ati p1·ema imovrюm stanju obveznika. Izdavanje
· pod zakup kupJjenja poreza ima se ukinuti. Osim tog.a treba povesti zestoku borbu protiv ruzne
korupcije (»rЩvet maddei kerihesi«), urediti pitanje vojske i donijeti rюve zakone. Inicijator i
sastavljac ove zapovijesti bio је ministar vanjskih poslova Mustafa Resid-pas.a.
43 Zbog velikih drzavnЉ izdataka plate sluzbenika kao i dnevnice pojedinih vojnih odreda
nisu se mogle povecavati u srazmjeru prema stvarnoj vrijednosti novca. Ukoliko је i Ьilo
neko·g povecanja, оrю је bi1o vise т:.rividno nego stvarno. Zato је dolazilo do otvorenih pobuna od
strane janicara i drugih vojnih юdreda.
•• То vidimo iz vise dokumenata, u lюjima se trazi od kadija i drugih org.ana da sprijece
takve protuzak:onite postupke. Napr,, u bujuruldiji od 1804 go·dine (dokumenat 13) kaze se da
se ne smiju uzrmati neki novi doprirюsi (>>avaid-i cedide«), а u fermanu od 1829 godine (ciokumenat 22) zabranjuje se uzimanje doprinosa za bujuruldiju (»buyuruldu avaidi«).
Isto tako u fermanu od 5 zk. 12·49 godine (16-III-1834), upucenom bos. valiji Davud-pasi i
bos. kadiji, skrece se paznj.a. da se ne smije uzimati nista na ime »t а h s i l d а r i у е« (inkasacije), »k е f i 11 е m е« (medusobnog jamcenja), niti na ime »h а r с-1 а k 1 а m« (troska k.aнcela­
rije). - Gazi Husrevbegova biЬlioteka, sidzil sar.ajevskog kadije, br. 73, stran1a 73-74.
Svojom bujuruldijom od 17 safer.a 1243 godine (9-IX-1827) rumeliski valij.a nar·eduje
Ьitoljskom kadlji, da ispita tuzbu naroda protiv dzizjedara, za koga vele d.a trazi dva gюsa vise
nego sto је propisano. - Drz. arhiva NRM, sidzil Ьitoljskog kadije I/96, list 46r.
45 u hudzetu bitoljskog kadije od 24 гedzepa 1171 godine (3-IV-i758) s:e navodi, kako su
se kodzab.ase tuzile na dzizjedara Islam-bega, da se ne drzi podjele obveznika na tri kategorije nego da od svakog bez razlike trazi ро 6?1! grosa i 4 pare (а tad.a је dzizja iznosila 11 za
najvisu, 51;2 za srednju i 2% grosa za najnizu dzizju).. Osim toga trazi dzizju. i o·d staraca koji
su nesposobni za rad i od nedoraslih mladica. Ujedno trazi na ime >>g i r i h t е« 15 kesa akci.
Dzizjedar је ove optuzbe odblo, ali mu је ipak od strane suda skrenuta pa.Znja da to ne smije
cinШ.
Ova је rasprava provedena u konaku rumeliskog valije u prisutnosti njegova cehaje Ali..,
age. Pored kodza.basa kadiluka Gurdze bili su ·prisutni i pretstavnici pojedinih sela.
Drz. arhiva NRM, sidZil I/54, list 7v.
f 6 ;eџjџrџlc;lij<:~ Бosansko~ div?rн~
1256 (1841) ~ogine (dok\.цnenat ~5),
w
Dzizja
Ш hаг.ас
57
Osim toga dzizja је odredivana prema zvanicnom kursu novca, koji је nekaJda
ispod prometпe vrijedпosti. Medutim пeki su dzizjedari trazili dzizju prema
prometпoj vrijednosti zlatnog novca, а to znaci veCi iznos racunajuci u grosevima.
U takvim ~prilikama u fermanima је redovno podvlaceno da se ne smije uzimati vise
nego sto је propisano, а da raja moze placati c'!Zizju u kojoj god Ьilo vrsti novca.
Na takve i slicne zloupotrebe narod se је zalio. Kadije kao i drugi odgovorni
organi Ьili su duzni da to sprijece. Ali ai;;:o oni nisu Ьili na svom mjestн, onda stl
zаЉе podnosene visim drzavnim organima ра i samoj Poтti. 47
Najveci otpor davala su sela 11 brdima koja s11 Ьila teze pristupacna. 48 А kao
tipican primjer OtljJOTa u sirem smislu mozemo istaci Crnu Gorн, protiv koje su zbog
toga poduzimani vojni pohodi. 49
Za vrijeme ratova na onim podrucjima gdje su se vodile borbe nije se mogla
kupiti dzizja. Ukoliko Ьi tom prilikom neki kгajevi stradali, Ьili Ьi za izvjesno vrijeme oslobodeni poreza ра i dzizje.
Unutarnji nemiri i ustanci takoder su otezavali uredno k11pljenje dzizje. Као
primjer moze da posl11zi 1period otipora i borЬi protiv uvodenja refoгama u Bosni.
Prema dokumentima iz tog vremena dzizja nije u cijelosti pokupljena u godinama
1242 (1826-1827), 1246 (1830-1831), 1247 (1831-1832) -i 1249 (6833-1834).
U doba bos. vaiije Biilanli Mustafa-pase izdan је 1826 godine ferman о ukidanju janicara. DoЬivsi taj ferman on ga је odmah objavio 11 Travnik11, а da ро оЬi­
сај11 u ovako vaznim stvarima nije pгethodno sazvao pretstavnike iz raznih krajeva
Bosne i Hercegovine. То је u mnogom uticalo na sirenje otpora protiv reformi. 50 I
zbog to·ga sva dzi·zja nije pokupljena, ostalo је 101.13Ilh gros zaostatka. Iz 1pisma
defteгdara Nazif ef. od 13 rebla I 1251
godine (9-VII-1838), upucenog bos. valiji
Mehmed Vedzihi-pasi, vidimo da ti zaostaci ni do ta:da nisu Ьili naplaceni. 51
Као odgovor na spomenuto pismo u sidzilu travnicko·g kadije zavedeno је ko
је sve Ьiо za:duzen s kupljenjem dzizje 11 Bosni i Hercegovini i koliko је od navedenih zaostataka naplaceno i poslano. Prematom spisku n.aplaceno је za vrijeme Bilanli·
Ьiо
U najvise slucajeva naгod se је zalio na zakupce dzizje, јег је njihov cilj Ьiо da
pгihoda izvuku za se. Gdje se је dzizja kupila ргеkо povjeгenika toga је Ьilo manje.
Ргеmа feгmanu od kraja sevala 1072 godine (17-IV-1662) kupljenje dzizje od Ьitoljskih
hгiscana Ьilo је ustupljeno povjeгeniku »m а t Ь а h-1 а m i r е« .Jusuf Efendiji. On је to Ьiо pгe­
pustio nekom Musliji. Ali posto је ovaj cinio n.epгaydu гајi, to је гazгijesen, а na njegovo
mjesto postavljen Mehemd-aga. Ispod ovog feгmana nalazi se i p.ismo defterdaгa Mehmeda u
istom smislu. - Drz. arhiYa NRM, sidZil Ьitoljskog kadije I/18, list 10·7г.
48 U fermanu od 28 гamazana 1073 godine (6-V-1663) upucenom kadijama Bitolj.a, Floгine i Ohfida - stoji da se је dzizjed.aг za navedene kadiluke Ahmed zalio Poгti, da stanovnici
nekih tesko pгistupacnih sel.a nece da daju dzizje. On је tгazio da se odгede maгtolosi, da Ьi se
uz njihovu pomoc dzizja mogla na vгijeme pokupiti. Drz. aгhiva NRM, sidzil Ьitoljskog
kadije I/19, list 51г.
U dгugom jednom fermanu iz iste godine se navodi, k.ako se је dzizjedaг Ismail tнzio,
da su mн hгiscani Ьitoljskog kadiluka ostali duzni od dzizje za 1068 godinu (9-Х-1657 do 28IX-1658) бO.OIQ•O akci i da to sada nece da plate. - Navedeni sidZil I/19, list 53v.
Isto tako u fermanu od12 zh. 1105 godine (4-VIII-1694), upucerюm kadijama Bitolja, Florine, Pгilepa i Ргеsре, govori se о tom da su sela ovih kadiluka vecinom u brdima, te da se
neki kгiju, da Ьi izbjegli davanje dzizje, - Dгz. aгhiva NRM, sidZil Ьitoljskog kadije I/28, list 75г.
49 Vidi: Hamid HadziЬegic, Odnos Сгnе Gоге ргеmа Osmanskoj drzavi polovinom XVIII
vijeka, Pгilozi III-IV, Sarajevo 1953, str. 485-5:08.
50 Bilanli Mustafa-pasa Ьiо је bos. valija od 12 maja .do 22 decembгa 1826 godine. Kada је
гazгijesen, oduzet mu је гang veziгa i naredeno mu da se nastani u jednom mjestu t1 Tr-akiji.
;?;ato se u kasnijim dokumentima naziva Mustafa-beg. - Muvekit, сИ., -stг. ~02-21)3, ·
51 Orijentaln~ insЩv.t, sidZil travnickog kadije, br. 32, str. 52,
47
sto
vise
58
Hamid
HadziЬegic
Mustafa-pase 16.726 grosa, и doba bos. valije Abdurahim..,pa:se52 7.515% grosa, а
ovom prilikom, tj. 1838 godine, samo 5.920 grosa. А 70.970 grosa ostalo је jos netpokupljeno.53
U fermanu od 7 rebla I 1248 godine- (4-VIII-1832), upucenom bos. valiji Mahmud Hamdi-pasi, 54 gov.ori se о zaostacima dzizje iz 1246 godine (traje od 22-VI-1830
do 11-VI-1831). Tada је kup1jenjP. d7izjP. н Bosni i Novopazarskom kadil1.1kt1 Ьilo
povjereno bos. valiji Namik Ali-pasi. 55 Ali zbog otpora protiv ukidanja janicara i
52 On је blo bos. valija od 22 deeembra 1826 do 18 avgusta 1828 godine. Za vrijeme svoje
uprave mnogo је svijeta •]:ЈОЬiо. Izmedu ostalih ро njegovom naredenju smaknuti su: Bakarevic
IЬrahim-aga, Tahmiscija Mustafa-aga i Su1ejman-aga, Turnadzi Fejzulah-aga, Milosevi6 Had:li
Avdaga, bajraktar Pinjo IЬrahim i janicarski aga Ali-aga (svi iz Sarajeva). Kada је ovaj valija razrijesen, iduci od FiliЬe prema Jedreni likvidiran је ро ·carskoj zapovijesti. - Muvekit,
cit., str. 230~239.
53 U sidzilu su navedeni interesantni podaci о onima koji su u to vrijeme bili zaduzeni s
kup1jenjem dZizje. Zato cemo iznijeti njihovu sadrzinu.
1. KanceJarija К а m е n g r а d - zaduzen muteselim Krupe Mehmed-beg i umrli IЬrahim­
beg iz Krupe.
Zaduzenje: 8.754 gюsa. Nap1aceno: Za kup1jenje dzizje Ыо је zaduzen Mehmed-heg, а kup1jenje је vrsю Ihrahim-beg. Posto
је on umro, trazeno је objasnjenje od sina, ali se on nije javio niti је licno dosao.
2. KanceJarija В а n ј а 1 u k а - zadu.Zen Smaj1agic Dervis-aga iz Gradiske.
Zadиzenje: 5.0:73 grosa. Nap1aceno: Pisano mu, ali jos nije doblven odgovor.
3. Kance1arija Т е s а n ј i М а g la ј - zaduzen caиski aga Mehmed-beg.
Zadиzenje: 3.9010 grosa. Naplaceno: 3.9010 grosa, (od toga predano bos. valiji Abdurahimpasi 2.9510 grosa, а ovom prilikom pos1ano drza_vnoj Ьlagajni 95о grosa).
4. Kance1arija N е v е s i n ј е - zaduzen Osman-beg, brat navederюg" caиskog age Mehmed-bega.
Zadиzenje: 4.188 grosa. Nap1a6eno: 3.364У. grosa (sto је predano Abdurahim-pasi). Ima jos
da se naplati 823% grosa.
5. Kance1arija L i v n о - :oadиzen нmrli Firdиs IЬrahim-beg.
Zadиzenje: 13.380 grosa. Naplaceno: Dиg treba traziti od njegovih nas1jednika.
6. Kance1arija S а r а ј е v о - za·dU.Zen Jenisehirli Husejn-aga.
Zadиzenje: 10.000 grosa. Nap1aceno: 10.0100 grosa (sto је predano bos. valiji Bi1anli Mustafa-pasi).
Osim toga blo ј·е zaduzen sa 1.132 grosa b?s. defterdar Dervis Slliejman.
7. Kancelarija Ј е z е r о - zaduzen Sи1ejmanpasa-zade IЬrahim-beg.
ZadU.Zenje: 269 grosa. Naplaceno: Navedeni је иmro, а njegovi su nas1jednici и Isianbu1и. Kada dodн, postup:ice se u smis1и
·trazenja.
8. Kancelarija В а n ј а 1 u k а - zadиzen Sa1ih-kapetan.
Zaduzenje: 564 grosa. Nap1aceno: Sin mи је izj.avio, da је njegov otac p1atio tи sumи, ali da im је potvrda izgorila prilikom
poZ.ara u konaku.
·о. Kance1arija М о з t а r - zaduzcn bos. defterdar Dervis Slliejman ef.
ZadU.Zenje: 1.266 grosa. Nap1aceno: 1.266 grosa (sto је predano Bilanli Mustafa-pasi).
10. Kanee1arija S t а r i Е f 1 а k (Nova Varos) - zadиzen Mehmed Rifat-aga.
Zaduzenje: !).192 groS.a. Naplaceno: Nalazi se и Istanbиlu na slиzbl u dvoru kao »hassa haseki«.
11. Kaдcelarija :{.. ј u Ь i n ј е i Т r е Ь i n ј Е! ~ !Jio zaduzen Hadzi Sulejman ef,
Dzizja ili harac
59
zavodenja reforama prilike и Bosni нisи se mo·gle srediti, te se dzizja nije mogla и
cijelosti prikиpiti. Za оvи godinи ostalo је netpokupljeno 401.592 grosa. Od toga
ostao је zadиzen Namik Ali-pasa sa 348.841 gros, а bosanski defterdar Malkoc М:eh­
me·d-beg sa 52.751 gros.
Osim toga и fermanн se nарошшЈе da је od prikиpljene dzizje и navedenoj
1246 godini izdato za troskove vilajeta 55.518 grosa, sto је inace Ьiо оЬiсај и slисаји
vanredne potrebe. Ovaj је iznos trebalo razrezati na cjelokиpno stanovnistvo kao
Zadиzenje:
15.320 gros.a. Nap1aceno: Navedenog је prognao и FiliЬи Ьivsl bos. valija Abdurahim-pasa. U Bosni nije imao ni··
kakva imetka. Ukoliko ima stvari. na1aze se и Filibl ili kod onih koji sи ga odveli.
12. Kance1arija С е 1 е Ь i Р .а z а г (Rogatica) i V i s е g r а d - zadиzen Sи1ejman ef.
Zadиzenje: 4.9211) grosa. Na!pJaceno: 4.920 grosa (ovom prilikom).
13. Kancelarija G 1 а m о с - zadиzen Filibeli-zade Dervis Mиstafa-beg.
Zadиzenje: 4.00·0 grosa. Nap1aceno: 4.000 grosa (и doba Bilanli Mиstafa-pase).
14. Kancelarij.a Т г а v n i k - zadиzen Ьivsi causki aga Hasan-beg.
Zadиzenje: 1.500 grosa. Nap1aceno: 1.5010· grosa (и doba Bilanli Mиstafa-pas.e).
15. Kance1arija S t о 1 а с - zadиzen kapetan Ebu Bekir.
Zaduzenje: 1.201 gros. Nap1aceno: 1.20·1 gros (u doba Abdurahim-pase).
16. Kancelarija С е г n i с а (Gacko) - zaduzen Sи1ejmanpasa-zade IЬrahim-beg.
Zaduzenje: 7..000 gгos.a. Nap1aceno·: Posto је navedeni иmro, treba pitati njegove nasljednike koji se nalaze и Istanbиlи.
17. Kancelarija S а h r а у i О n о g о s t е (Niksicko Polje) zadиzen kapetan Osman
Niksic.
Zadиzenje: 4.0100 grosa.
Ovaj prihod od dZizje odreden је za p1ate •posade Niksicke tvгdave kao njihov odzaklиk.
ОЬгасиn о tome izvrsio је spomenиti kapetan s bosanskim defterdaгom и Travnikи. U tom smis1и
on је pos1ao odgovor preko Ali-pase Stocevica.
18. Kancelarij.a D r о Ь n ј а с i - zacJ.иzen kapetan Osman Niksic.
Zadиzenje: 1.200 grosa, а osim tog.a ostao dиzan kance1ariji К и 1 а s i n 81()01 grosa, sto cini
2.000 grosa.
Ne zna se ko је kupio dzizjи, te su о tome tгazeni podaci od Ali-pase Stocevica.
19. Kance1arija Р i va - zadиzen Smajil-beg sa 75 grosa.
Ali-pasa је izvijest1o da се se ova sиma nap1atiti od njegovih nasljednika.
20. Kancelaгija С а ј n i с е - zadиzen Hasan-beg iz Gorazda.
Zaduzenje: 50 grosa. Naplaceno: 50 grosa (sto је poslano оvош prilikom}.
21. Kance1arija Р о с i t е lj - zadиzen kapetan IЬrahim-beg.
Zadиzenje: 1.125 grosa. Nap1aceno: -·
Prema izjavi nasljednika on nije ргеиzео kиpljenje dzizje nego trebiцjski mиteselim Hasan-beg. Medиtim od njeg.a jos nije doblven odgovor.
22. Kancelarija F о с а - zadиzen pisar sиda и 'rravnikи Mehmed ef.
Zadиzenje: 2.222 grosac Naplaceno: -·
Prognan је и Filibи od strane bos. valije Abdurahim-pase i tamo је иmro. Sto је imao
stvari Ьi1о је иz njega. Neka se trazi od onih koji sи ga odveli.
Orijenta1ni institиt, sidZil travnickog kadije, br. 32, str. 53.
54 Mahmиd Hamdi-pasa postav1jeri је za bos. valijи sa zadatkom da иm1п Bosnи. On је
4 maja 1832 godine razblo vojskи Hиsejn-bega Gradascevica и blizini Sarajeva. Zatim је zaveo
геd na jedan miгan nacin, а <ia nije nikog pгogonio. Kada ти је podnesen spisak 1jиdi koji su
n.ajvise bunili svijet pгotiv гeforama, on ga је роdег.ао гekavsi: »Ја nisam mesai"<<. Na njegov
pгedlog spтovedena је u Bosni opsta amnestija. U Bosni је ostao kao valija do 24 јиnа 1833 god.
55 Namik Ali-pasa Ьiо је bos. valija od 18 avgusta 1828 do 1 avgиsta 1831 godine. U njegovo doba doslo је do pokгeta pod vodstvom Hнsejn-bega Gгadasceviea. Pod pгitiskom ovaj је
valija Ьiо pгividno sklopio spoгazиm i primio se za glavnog kщrщnadnta pokreta, ali је iz Ви­
~оvасе preko Hercegovine i Crne Gore pobjegao и Istanbul,
60
Hamid
-----------------------------------
HadziЬegic
~~-----------------------------
i svi ostali troskovi vilajeta, ali zbog nesredenih prilika to nije Ьilo moguce. Zato
se fermanom trazi da se to sada izvrsi. 56
Iz pisma spomenutog defterdara Nazif ef. od 1838 godine moze se zakljuciti,
da је o·d zaostataka Namik Ali-pase н medнvremenн naplaceno 120.383 grosa, а da
је ostalo jos 228.003 grosa.
U sidZilu travnickog kadije iz 1832 godine nalazi se bujuruldija bos. valije
Mahmнd Hamdi...,pase od 21 safera 1248 godine (20-VII-1832), kojom se naredнje
da se роkЩ_Је zaostaci dzizje н 1247 godiш (traje od 12-VI-1831 do 30-V-1832) А to
. је нpr'lvo u vrijeme нstanka u Bosni potl vodstvom Husejn-bega Gradascevica. 57
U spomenutom pismн defterdara Nazif ef. govori se takoder i о ostacima dzizje
u 1249 godini (tarje od 21-V-1833 do 9-V-1834) u iznosu od 67.956 grosa. То је Ьilo
u_doba bos. valije Mahmud Hamdi-pase. Iza njega za bos. valiju dosao је Davudpasa, od koga је trazeno d_a te zaostatke naplati, ali on to nije ucinio. 58 Tako је
ovo pitaпje ostalo otvoreno do 1838 god~ne. Zato је trazeno od bos. valije Mehemd
Vedzihi-pase, da se svi navedeni zaosta;ci naplate i posalju drzavnoj Ьlagajni. А
ukoliko је to nemoguce o•dmah izvrsiti, da se bar naplвti i posalje ovo 67.956 grosa,
sto је ostalo iz doba Mahmud Hamdi-pase. Ovaj dodatak u pismu defterdara Nazif
ef. vrlo је znacajan, jer pokazuje da se ne racнna da се se svi ti zaostaci moci naplatiti.
Poseban problem pretstavljalo је kupljeпje ciganske dzizje. Cigani su na
razne nacine izbjegavali davanj-e ovog poreza. 59 Zato su u pogledu ovakvih postojale
stroge kazne. Od starina је Ьiо оЬiсај da se na svako 50 cigana postavi ро jedan
ceriЬasa, koji је jamcio za njih. Ako Ьi ~prilikom kupljenja dzizje koji od cigana pobjegao, dzizju odnosno »m а k t u' « лaplacivali Ьi od ceriЬase i rodЬine. А kad Ьi se
uhvat:io onaj koji na taj nacin izbjegava svojн poresku obavezu, pored dZizje od
njega Ьi se naplatila i novcana kazna u iznosu od 300 akci. 60
Ро pravilu cigani nisu upisivani kao raja. Radi toga nisu ni davali rajinskih
poreza_ na onaj naetn koji је primjenjivan za ostalu raju. Oni su davali jedan odreden
doprinos (»maktu' «), u koji је spadala dzizja, ispendZe i ostale ~pristojbe. Zato se u
dokumentima i kaze za njih da su »izнzeti iz popisa i da su odredenog doprinosa«
(»mefruz-ul-kalem ve maktн'-ul-kadem«). 61
56 Gazi Hus.revbegova ЫЬlioteka, sidzil sa.rajevskog kadije, br. 72, str. 24. U istom sidzilu
n.a stгani 51-52 zapis.an је drugi ferman о istom predmetu, koji је datiran 5 sevala 1248 godine
(25-II-1833). Njime se nareduje da se iznos od 52.751 gros n.aplati od navedenog defterdara, а
ostali zaostaci ondje gdje su nastali.
U sidzilu sarajevskog kadi.ie br. 73, strana 48 nalazi se ferman od 9 sevala 1249 godine
(19-II-1834), iz kojega se moze konstatovatl da је dug bos. defterdara Malkoc-bega ko.ii se odnosi
na dzizju izravnat.
57 Orijentalni institut, sidzil br. 29, list 28v.
58 Davud-pasa blo је bos. vali.ia od 2·1 juna 1833 do 28 septembra 1855 godine. U njegovo
doba izvrsena је predaja nekih nahi.ia Srblji (na osnovu fermana od pocetka sabana 1249 (14-23XII-1833) godine. Za vrijeme ovo·g valije dogodila se i buna Рора Jovice (1834 godine).
59 U
femanu od 7 rebla П 1073 (19-XI-1662) godine, koji је upucen kadijama .оnЉ
mjesta koja se nalaze na podrucju skopske kancelarije za kupljenje odredeno•g dopгinosa od
cigana, stoji ovo: Redzep-aga, dzizjedar cigana na ovom terenu, tuzio se је Porti da se neki
cigani sklanjaju џticajniщ ljudiщa na njihQVe cifluke, а neki bjeze u druge kadiluke, sto mu
otezava kupljenje dzizje. - Drz. arhiva NRM, sidzil bltoljskog ka.dije I/19, list 50r.
60 Berat od 19 zk. 1250 (19-III-1835) godine Or. institut, sidzil zenickog kadije br. 23,
list 41 v-42r.
61 Dr~, э,фivа NRM~ sidZЦ blt. k;adije I/27, list 36v (berat od Ц-П-1690);
I/54, list 18у
(1756).
.~----· _ _ _ _ _ _ _ _ _
D_z_izj,a ili ь._:_ас::rс::·ас.::с_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _6_1
Тај dopri:nos iznosio је 1661 godine 650 akCi za muslimanske cigane, а 720
akci za cigane nemuslimane. 62 Godine 1690 taj је iznos povecan za prve na 655 akci,
а za druge 725 akci. 63 А 1693 godine poviseno је jos za 5 akci. Za cigane na granici
bilo је tada odredeno da placaju na ime tog doprinosa ро 340 akci. 6 "
Kod ciganske dzizje cesto је Ьilo zaostataka. Tako se u bujuruldiji bos. valije
Hadzi НаШ-раsе od 21 rebla П 1263 godine (29-IV-1845) govori о zaostacima ciganske dzizje u Bosni u tokн devet godina. Isto tako bujнruldijom od 20 rebla I 1266
godine (3-II-1850) stavlja se u duznost Fadil-pasi da ~po!kupi zaostalu dzizju od 1263
-1265 godine (20-XII-1846 do 16-Х-1849). А to znaci da se u toku 12 godina nije
mogla naplatiti sva ciganska dzizja. 65
Pitanje tezine opterecenja s dzizjom moglo Ы se donekle ocijeniti, ako Ы se
njena visina uporedila s cijenama nekih vaznijih namirnica. Da Ьismo to bar djelomicno ilustrirali, uzecemo u obzir period od 1690-1856 godine, kada se је dzizja
u cijeloj imperiji kupila ро jednom sistemu. А kao podloga mogu nam posluziti
cijene koje su нtvrdivane ~pred kadijom н sporazumu s obrtni!cima i istaknutim
gradanima.
Као sto ko·d vrijednosti novca tako i u cijenama od kraja XVII do kraja XVIII
vijeka nije Ьilo znatnih promjena, sto se vidi iz ovog pregleda (a-i). 66
Artikli
hljeb
bravetina
govedina
kozetina
s.o
maslo
svijece
а)
Ь)
с)
1690
1693
1694
8
18
14
8
18
14
8
18
14
16
16
30
16
80
80
d)
1695
8
20
16
18
16
30
60
1697
f)
1769
8
20
14
16
11
20
16
16
е)
g)
1780
16
h)
1781
14
16
16
14
65
72
i)
1788
14
15
80
62 Drz. arhiv.a NRM, sidZil blt. kadije I/18, list 89v; I/19, list 54v; I/19, list 70r (fermani
od 1661, 1662 i 1663 godine).
6 " Drz. arhiva NRM, s~dzil Ьit. kadije I/27, list 4Юr (ferman od 1691).
64 Ferman od marta 1693 god. Drz . .arhiva NRM, sidzil I/28, list 59v-60r.
65 Or. institut, sidzil 45, list 6v i llr.
06 Kod navedenih cijena uzeto је koliko jedn.a oka doticnog artikla stoji u akcam.a (3
akce
1 para). Izvo·ri su ovi:
а) Muvekit, cit., str. 117.
Ь) Or. institut, sidZil 10, list 1 (Ј.ајсе 30-XI-1693).
Ostali artikli: med 20· akci, luk 12 akci, bulgur 20 akci.
U sidzilu su navedena imena bakala (cetvorica), mesara (isto 4), solara (sestorica)
pekara (petorica).
с) Or. institut, sidZil Щ list 24r (Јајсе 13-VII-1694).
d) Or. institut, sidZil 10, list 7r (Јајсе 17 marta do 14 aprila 1695). Drugi artikli: med
20 akci, loj 35 .akci.
е) Or. institut, sidzil 10; list 243.
f) Muvekit, cit., str. 143.
g) Or. institut, sidzil 5, list 1 (Mostar). Cijene SVl]ecama do bajrama za vrijeme posta
odredene su ро 60 akci. Sapun је Ьiо 40 akci, а zatim је povisen na 48 akci. Topljeni loj Ыо
је 32 akce.
h) Or. institut, sidZil 5, list 1 (Mostaг 21-Х-1781). Cijerщ sapunu ostala је ista (40 akci),
а topljeni loj је blo 42 akce.
=
62
Hamid
Artikli
hljeb
bravetina
govedina
ko.zetin
so
maslo
Svijece
Artikli
hljeb
bravetina
govedina
kozetina
so
ma:s.Jo
Svijece
HadziЬegic
е.)
Ь)
с)
1804
1805
1816
5
6-7
7
11
8
11}-18**
14**
14
24*-34
6*-5Уз
30
i)
1832
3:0*
28*
2z.-23
167-200:*
1210~--160*
d)
1823
7
52
50
е)
1827
16
10
10
16
16
9
12
10
ј)
1833
24
34
30
30
22
g)
1828
97
70.
1(}0
50***-70
f)
1824
50
k)
1834
1837
24-22*
36-22*
28*
28*
28-32-20
36*-48
32*--:40
32*
1)
214
161{}-2:00
m)
1839
36
42
34
34
56
260
2110
h)
1829
20
14
12
12
1{!0
70
n)
1840
44
44
180
Medutim u prvoj polovini XIX vij eka zbog naglog opadanja vrijednosti novca
cijene se povecavaju. То najbolje pokazuje donja tabela (a-n)."'
i) Or. institиt, sidzil 25r (Вlagaj 26-III-1788).
Cijen.a drиgih artika1a Ьila је ova:
21 akca
kahva (Jemen)
brasno
480 .akci
sapиn
med
66
kahva
:юо
mlijeko
31010
secer
240
vosak
kiselo
uГје
108
lиk
15
sir
нiseste
40
bиlgиr
24
sirce
pirinac
60
sиho grozde
90
јај.а
Iис
сиmиr 3 akce
4 akce.
135 akci
15 ,,
12
24 "
15 ,,
2
Ovo sи cijene namirnica nabavljenih za bos. valijи ЕЬи Bekir-pasи i Selim Sirri-pasи.
67) Navedene sи cijene racиnate и parama (1 para
3 akce), .а artikli od jedne oke.
а) Gazi Hиsrevbegova ЬiЬlioteka (skraceno GHB), sidzil 44, str. 9. (Sarajevo 14 јиnа i 7
novembra 1804 godine). U sidzilu stoji da је za bqkalЬasи jednoglasno p01stavljen Sиlejman­
aga i da se је on obavezao da се izabrane zanacije щ1gazovati za izradи svijeca.
Ь) GHB, sidzil 44, str. 92 (Sarajevo 15 febrиara i 5 marta 180·5). Ove sи cijene иtvrdene
na sarajevskom sиdи za artikle nabavljene za valijи i njegovи pratnjи prilikom njihovog prolaza kvoz Sarajevo. Zato Ьi se one mogle racиnati i kao cijene na veHko, ali Ьi tи mogla Ьiti
vrlo mala razlika.
Cijene drиgih artikala: med 34 р., pirinac 32 р., kahva 260 р., secer 140 р., naиt 24 р.,
niseste 32 р. i crni 1иk 2 pare.
с) GHB, sidZil 56, str. 46 (Sarajevo 26-I-1816); sidzil 56, str. 1 (9 јиnа*
6 џovembra**);
sidzil 57, str. 139-14'0 (12 novembra***).
Cijene od 26 janиara odnose se na artikle nabavljene za valijи. Ти sи spomenиti i ovi
artikli: med 70 :р., pirinac 710 р., kahva 270 р., secer 280: р., naиt 48 р., niseste 90 р. i crni lиk
2 pare, :iatim brasno 32 р., loj.anica 50 р., vosak 200 р., sapun 160 р., сиmиr 6У. para.
Меdи artiklima od 9 јиnа nalaze se i ovi: mlijeko 5 р.; mladi sir 16 р., morska so 20
para; 6 novembra loj 40 para.
d) GHB,sidzil 63, str. 1 (Sarajevo 4-IX-1823). Oka cahija Ьila је 11 para, loj 28 para.
е) GHB, sidzil 63, str. 178 (Saraj~vo 18 јиnа 1824). Cijen.a jagnjetine Ьila је 16 para i
to bez glave i dzigerice.
U sidzilи је zavedeno da се strogo Ьiti kaznjen онај koji se ne Ьиdе pridrzavao ovih
cijena.
=
Dzizja
Ш
harec
63
Ako uporedimo CIJene pojedinih artikala и 1804 i 1834 godini, moci cemo koп­
statovati da su povecane uglavnom pet sputa, а takvo је povecanje i kod dzizje.
Od 1834-185вgodine cijene sи i dalje rasle, а dzizja је ostala ista. Interesantno је
da su cijene hljebu cesto mijenjane u toku jedne godine, kao sto је to u 1838, 1839 i
1840 godini. Kod mesa cijene se djelomicno mijenjaju uglavnom dva риtа godisnje:
и proljece i u kasnu jesen.
Iz prednjih cijena pojedinim artiklima i vrijednosti novca mozemo bolje ocijeniti tezinu ovog poreza. Ali iz same dzizje ne шоzе se utvrditi stvarno opterecenje
naroda. То се Ьiti mogиce kada se iznese istoriski razvoj i svih o'stalih poreza, kako
redovnih tako i vanrednih. Ali i iz razvoja dzizje kroz stoljeca moze se u izvjesnoj
mjeri doЬiti pretstava о poreskom sistemи Osmanske imperije.
f) Or. institut, sidzil 27 (Travnik 24-III-1827). ~ Oka meda је blla 60' para.
g) Or. institut, sidzil 7, list 28r (Mostar 17-IX-1828). Oka loja iznosila је 35 para, а sapuna
60 par.a (ali nije oznacena vrsta). Prema zablljesci u sidzilu mostarskog kadije od 201-V -1821
god. (sidzil 6, list 34v) u Mo1staru је cijena hljebu Ьila tada 14 р., sapunu 60 р., а svijecama
60 par.a.
h) Or. institut, sidzil 28, list 64v (Tгavnik 9 jula 1829). U sidZilu SUI navedena imena
cetvorice mesara i isto toliko svjec.ara i bakala. - God. 1830 cijen.a maslu povecana је na
НЮ para, sto se vidi iz istog sid:Шa na listu 62v.
i) Or. institut, sidZil 30, list 2·v (Travnik 21-IX-1832*); sidzil 7, list 27v (Mostar). Oznaka
sa 2 zvjezdice (**) odnosi se n.a оЬа mjesta, а bez zvjezdice samo na мo,star.
Drugi artikli u Мostaru: loj 70 р., med 80 р., niseste 60 р:., luk 10 р., Ьijeli luk 210 р., grah
25 par.a.
ј) Ог. institut, sidzil 23, list 32v (Zenica 20-IX-1833). U sidzilu su n.avedena imena sestorice mesara, trojice svjecara, а uz to је napomenuto da ima pet pek.ara.
k) Or. institut, sidzil 30, list 47v (Travnik 22-VII-1834); sidzil 23, list 38v (Zeni~a 5-Х1834).*
Cijene u Travntku se odnose na artikle nabavljene prilikom dolaska u Travnik bos. valije Davud-pase.
U sidzilu zenicko·g kadije (br. 23, list 32') zэ.vedena је cijena govedini ро 34 pare. U
istom sidzilu (list 32v) unesene su 9 avgusta 1836 godine cijene mesu ovako: bгavetina 30 р.,
govedina i kozetina ро 26 para.
1) Or. institut, sidzil 23, list 33r (Zenica 13 jun.a 1837);* sidZil 31, list 41v (Travnik 14-XI1837). U оЬа sidzila naveden.a su imena mesara.
Cijena hljebu u Travniku u toku 1837 godine kretala se ovako:
13 juna 28 р., Ш jula 32 р., 11 novembгa 20 para.
U 1838 godini cijena hljebu blla је ov.a:
27 marta 24 pare,
9~ juna 24 pare,
24 ju~a 24 раге,
21 sept. 20 para,
14 aprila 22 pare,
23 juna 22 pare,
21 oktobг.a 26 par.a.
m) Or. institut, sidzil 31, list 39r (Trнvnik 12-VI-1839). U ovoj godini cijena hljebu stalno
mijenj.ala ovako:
26 avg.
28 р.
25 maja
34 р.
2 janu.ara 28 р.
36 .,
31 avg.
4 juna
19 januara 26 "
26 "
5 okt.
18 juna
16 februara 24 "
32 "
32 "
6
nov.
12 jula
24 februara 26 "
34 "
36 "
·28 dec.
27 jula
2 marta
36 "
38 "
28 "
Isti sidzil list 40v.
4 avg.
'14 aprila
42 "
30 "
28 aprila
32 "
18 avg.
3.2 "
Pored gore navedenih artikala u ovcm su sidzilu zavedeni i slijedeci: pirinac 140 р., naut
60 р., crni luk 40 р., grah 25 р., ulje 340 р., tri vrste sa'puna ро 180 р. (prosti), ро 200 р. (austriski) i ро 320 р. (dzirit); sir 80 р., smokve 8О1 para, zatim sijeno 4 р., jecam 24 р., cumur 10 р.,
pastrma 120 р. i suhe sljive 40 рага.
se
је
64
Hamid
HadziЬegic
Osmanska drzava od svog pocetka ра sve do 1839 godine bazirala је na timaruredenju. I velik dio poreza Ьiо је uokviren u ovaj sistem. А jedan
od najznacajnijih ротеzа izvan toga okvira bila је dzizja. Kroz stoljeca ona је Ьila
izrazito drzavni ponz, koji је Ьiо usko vezan s drzavnim finansijama, kao sto to ро­
kаzији иporedenja visine dzizje s vrijednosti novca i cijenama na trzistи. Dzizja је
stalno иskladivana sa ekonomskim i politickim stanjem. Ona prosto izgleda kao barometar drиstvenog razvoja. S obzirom na to smatram da се izneseni materijal иni­
jeti dosta svjetla и ekonomskи i politickи istorijи Osmanske drzave, а sledstveno
tome i prilika и nasim zemljama.
sko-s~pahiskom
DOKU MENТI
О
D2IZJI
12
Ferman sultana Selima
IП
(20sabana 1218 = 4 decembra 1803)
Upucuje se bosanskom kadiji i diizjedaru. Njim se povecava diizja za 10 odnosno 20 i 40 рага, sto znaCi а·а za prva klasu iznosi 12 grosa, za srednju б, а za najniiu
З grosa. Ujedno se iznose razlozi zbog: kojih је doslo do povecanja.
Gazi Husrevbegova
biЬlioteka,
sidzi~
s.arajevskog kadije broj 43, strana 144-145 .
.:;:.....tl\ _) ;.:,._~_r:.J\ r'>l"l L;l) .:;~~~!\ _) J.,QЯI\ ~....\..~ и-:.....t".._,.•..t\ ;,'}_, J_,l u:.··..l-~11 ;,l,Q.; l$'~9\
:o_,....t; _, .~..J:l.,Q; ..:.,~.> l5'-:.ol9 .. :.. . ,_,; l;'}_,.• .:>:.·~tl al.JI ~ l:" ....t:.J~: <.Т-:;"~11 и}.., )~11 _, • l:~;':JI r}" ~)1_,
"~; )~-~
} i-"
o.S"o.l_,\ r_,l..~ Ј=:-=:1_,\ J,cl_, ~_,~ l.._.il L;;) t;;_,: o....t7~ ....t) i.SJI" ~ј~ о.:_,у; ~l:" ':II _, ....t~l.• ':II
..
Ј 1_, "-:. ..::..~ ..__; )l,o.~ lS'~ о))~ ..:., 1") 1_, а~ ~1" . ::.Ј_," '-:""_,....t~ 1 Ј_,~; ~. lj-~
s }~~ 1_,~ а:: lj_; }-; l~_, 1
l5'J.,Q:9\-' oiij~ oXi:; i.SJ_,:, '-;-'l;JI ~lk; .:>-""'..:,)_,,с ~.l:; o.:,;~....tl_,\ ))")., lS'~o.~l,Q.~ d:~J:~ ~x,;~....t.._l_,\
~~ О)Ј_)\ р~" а~"'"'-'Ј""'. dll~~ o.l....=:-=ll; jL _) J_,~;l:..,\ J)o.l_,\ ._;;1_,~ ..я~~ t_y':. o....t9....t:l_,\ 4b"..)l~
;l_, ~l~..o _Ј~:.\ o....\IJ:>- -i:....t:l_)\
iO
О)~}} o.:__,)l>'\_) 0)~-..r::.o}~~ o.:k_,_)\_) О)~ ј_)\ о.:_, ы d:9\)_J\
..:....;l"l )l....t....::~l-~ Jl~ll ..::....:-: ..1....7 11 Ј o.l,;~l_,\ ~"""-'~ r:.l......o '-:-'.>:~1_,1 l$f= ..:.,l~....t::-::.• ..::.,l.•_,....)
j_,~l, ~_)\ј_,:'.~\ d:-; '-:-'.>:1_,\ '-;-'\_,,о.:\_,\ ~~~k:_: <t=:-=:~y '.l:; o.:,;:.....tl_)\ о.)\.)
)\}
о.~\ \} Јlд.:;\ -i~o.l_,\
U sidzilu zenickog kadije iz 1839 godine cijene mesu stavljeпe su ovako: bravetma 38 р,,
i kozetina ро 34 pare. - Sidzil 23, str. 62.
n) Orijentalni institut, sidZil 31, list 1r (Travnik 5-II-1840).
Mesari u Travniku su se obavezali davati meso vojsci uz cijenu od 44 pare. Navedena
cijena svijecama је od 23 maja 1840 god. Tada је cijena j.agnjetini blla 55 para.
Cijen.a hljebu u toku ove 1840 godine stalno је mijenjana, kako se to vidi iz dolje naznacenih cijena.
22 juna
40 р.
4 januar.a 40 р.
26 aprila
48 р.
9 maja
27 jula
9 marta
42 "
46 "
52 "
2 avg.
20 marta
17 maj.a
44 "
28 "
48 "
5 sept.
6 aprila
29 maja
46 "
46 "
26 "
7 juna
14 sept.
12 .aprila
24 "
48 "
44 "
14
juna
12 okt.
18 aprila
26 "
52 "
42 "
Pocetkom 1841 godine 10 jaпuara cijena hljebu је povisena na 28 par,a. - Isti sidzil,
list, 40v i 41r.
govediпa
Dzizj.a
--------------------------------.. :_,)\~\_ј
Ш
65
harac
-----------------------------------
0)~__,..,-=-:--;<.-;. ..;.k_,_j\ _ј О)~ j.JI ..:_,[;;:!\ а9\)_ј\ ~ј~ i.J~ <l~l А:~\..:.,.;:_, о}- r..>'"J~.... lS'"'":_,
r~l .... ~ О)_ј') ..;\)_ј\ _ј Ј:.а.:>::: ..~~}.>\ ._)._t;)~.l~) o__,..,:.k ::.))~_ј r.t;l~ ~_:[:_,\ ::.))~ ..t~\
io
О)~}}
~-:;ј· ..Ј;.с;)" <S}J\;:! ~~ ..J.Jf.l <S__,..,-'f ~\у .:;:Ь-9 ..:_,Ј&; lS'-:J:'" Jl,. ..J..t~l l;:,.:91 ..);:!оЈ.Ј')ј,.
оЈ).>\ Ј:_'Ј <S}J\;:!~~j~ o--t9XI.>i l&;\ "~\ J.>t.JI <SJ..t~l .Ј .j,.l.._:t.J\ "~tb,. о;:!~ј "~\Ј; '-:-'.>:1.>1 r::l-'i "'"oJ,.l~
......'ft~.... ..:.,)\~.....,_ј__,..,:.; r";~_;-., Ј'" 1.)1 ..,. ....._јг-- cltt....,. ..l....::.:rl, ..1::~);) -s }.>.....,;:,.,. J.....:l_; J::S:::..: _ј '-:""'~;[_:
..Ј.J;,l....<~> _k;. о--t;Џ.Ј\
u0 ),.)\
<S..tl <l,o<l;l~},- '-:-'lk:_,. '-:-'[')) J:j.'il; lS'o.),а.;. r..>.._::k'i ::J)<l~J:..t~ 1 --t;:;
-J:)I Ј..; '-:-'.J:t_j\ ..t::; _ј ..::..~~ ..:~}):_;;:! ro),.l~ ~-:;_ј;. ":;=:~~у ..l,;....t_j\ )_j..t.,o <SI)\ ..ј...;:. r;_j)~....:.'f_j;:,
•)..t.:.,.._:t_j\ Jl_,)\ ..~_1 .•• )\..t.,o\ r~__,..,:, )'.\ .)~::.\ ";t.,ol;. <S3l~ ~lk; о))3\ Ј.-..:131 ul;:.a.:>::'i <ll&~_jt.JI
J_j~l:, ..J.>\).);:s::;,\ О)Ј_ј\ (_3_,.,:.,. <l~3_;.-,J~;';I\ ~У )\;:!~ј~3 l;')y ot'f_;.-,., о.Ј:Ј_ј.,о3 <SJ~_I
....
d:~};l)_jl ~ј~ t,.->....~ а ..,3г·· ан...,. .. l....:;::tt, ;l_,
)-; '7'->:t.>l J:.a.""'i ..1&~ ->t.>l ..J;:!~l~) ..~1
ic,
3
J->~;l:...l ..~1 A~l ..:.,..t:... oi ~)""·· lS'....:...
~)~)} ..:..,)\~1 3 0)~__,..,-:..:,.)~~ ..:ь_,.>l.> O)~j.>l ..:... ы
~-::ј;. d:~~I.J,. -:_,;-;Ь-9 ot:_, JS·; lS'~J:;'" Jl,. ._))\_') r)') ._);:!оЈ_>')ј,. r~l....~ .Ј .j,.l.._:t.JI "~tlk .• о;:!~ј 4~\
<S) )\;:!~ј~ o--t9.J:t_j\ l&;\ ..~ 1)_>Ј_Ј\ <SJ~ 1 .. ~tlb,. о;:!~ј )')\_ј ti:--t:l3\ r:k'i О)Ј3\ J.-..:f3\ r:i-'i <l,oo) .• l~
...l::; '-:-'.J:t3\ ...l::; 3
..::..f. ..~)\:;=_, ....:;А. , rlk; .)~:.\ o...l9Jt3\ jS::::::--}..,. (.>,;~ot:l31 J::S::::::::; _ј '7':'.;:!1:; O)J_jl (.>~:')
<SJ\)~.J~ rlk; ):l,;,. _ј ..::..'f)~ _ј Ј ....~ о)) 3 \ l>'J..a.~~-- _ј ~У 3 l&:l _ј r)\~1 ....)l..t....:t3) );) ),..:.,,. J~xt_jl
o..t:;)_j.O r..>,;~._t.._)_J\ ot~i.:,. _ј С.->:.._.. _ј L:j) _ј
t'" otl~__,. ,";, ..::,.9Ј"'" <t~
• )..t.:._..J_ј\ Ј) [_,о ..:.,l.:._:Jl~ ._)[,.) o...l:;l; jS::::::.-..~1 ..::,.s:> )_,. <l,o)\~\ .Ј
\
Ј}.>\ <SJ..t;_l '-:""'lk <l:_j о)~) ..)..t:_; )1,
u0Ј~' <l_:,;:![,._, Ј) .,ј->f.\ d.._:l'f о.Ј:;,..
),.\ .)~::.\ ..:.,'}.)\ )_j..t.,o ~.:;џ__,..,: о))_ј\ (_.)__,..,:.,. "~3 o--t;l; _ј; o..tg;:!)\_j otl...~__r:. r~~ ..s::::::,.)J_>;-;-;
• _;.-, .. <ll;-;9 ;:![.._:~\ ..;~__,..,:, ..::,..• ){_~ _;.-, .. <ll; "~->;:, • _;.-, .. <lt.JI J-,.l~> ..tJ; r..>;::,. ..:.,->.....,;:,.,. d.._;l.:.,:tl~> ~~__;:.
• ~~~ 3
.:i>l,. 3 ;_,.,:.~..:.,l~
..:_t ..:.,l~..:. .:"-- .:"~__,..,:...tl r->:tl Ј IJ:.P
Najsposobnijem kadiji i najboljem u~pravitelju muslimana, izvoru vrline i
ubjedenja, koji uzdize zastave seriata i vjere, nasljedniku ucenja vjerovjesnika i
poslanika, koji је odlikovan narocitoxн miloscu vladara (boga) koji pruza svaku
pomoc, gospodinu sarajevskom kadiji- neka mu se povecaju vrline - i uzoru odlicnika i ajana Bosanskom dzizjedaru - neka mu se poveca slava- kada dode visoki
carski znak, neka se zna ovo:
Mom svijetlom prijestolju podnesen је ovaj" izvjestaj: S obzirom da sc pribliZuju vojni pohodi, pretstoji povecanje plata vojnicima odreda. А posto utvrdeni
t;Jrihodi Visoke drzave nisu dovoljni za odredene rashode, to је jasno da ·ы to rr'loglo
dovesti do finansiske krize. Zbog toga kada је raspravljano medu drzavnim savjetnicima na koji Ьi se nacin ovo najbolje uredilo i kada је to pazljivo razmoterno,
5 -
Prilozi za orifentalnu filologiju
66
HamЪd
Hadzibegic
·~------------------------------
jednoglasno је zakljuceno, da u slucaju kada Ьi se u skladu s casnim seriatom
na sve u Istanbulu i svim· ostalim mojim za8ticenim zemljama iivrsilo povecanje
ро 10 para za najnize dzizjanske liste, а ро 20 para na srednje i ро 40 para na najvise, ta povecanja ne Ьi Ьila kao ostale nanovo uvedene pristojbe, nego Ьi to
Ьila zakonita povecanja. Zbog toga to Ьi, ukratko receno, mogao Ьiti osnov pomoci za fiskus muslimana. S obzirom na to da se objave moja visoka na~edenja
svim mojim zasticenim zemljama i da se uvrsti to, da se · uredenje tog tpitanja u
gornjem smislu smatra ispravnim, te da se racunajuci bd 1 muharema 1219 godine
na sve dzizjanske liste poveca ро 10 para na najnize, ро 20 para na srednje i ро 40
para na najvise, da se na taj nacin kupi od гаје, kako od one u mojoj prijestonici
tako i od one u unutrasnjosti, а da se drzavni prihod doblven od tih povisica preda
drzavnoj Ьlagajni od strane dzizjedara radi regulisanja tplata u dvije rate. Ali da se
ne trazi niti jedna akca vise. А ako Ьi se nasao kogod da to crni, da се dzizjedari
Ьiti kaznjeni odgovarajucom kaznom. I da se naredi da se te zapovijesti zavedu u
su~dske registre.
Posto је podnesen ovaj izvjestaj о nacinu regulisanja tog pitanja, izdata је
moja uzvisena carska zapovijest, te је tako zavedeno i upisano u knjige moje oarske Ьlag.ajne. Iza toga narocito је izdana i poslana ova visoka moja zapovijest prema kojoj treba da se kupi (dzizja) na gornji nacin.
Prema tоше kada (ova zapovijest) dode vama (tj. spomenнtom kadiji i dzizje- .
~daru) i kada vam bude p.oznato: da se na obrazlozeni naCin racunajuci od 1 muhar·ema
1219 godine na sve dzizjanske liste tpovecava ро 10 para na najnize, ро 20 рага na
srednje i ро 40 para na najvtse; da se od raje ima na taj nacin kupiti, ali da se ni
jedna akca vise ne trazi; da se odgovarajuci drzavni prihod od sp.omenutih povisica
ima predati svake godine mojoj drzavnoj Ьlagajni radi regulisanja vojnickih plata
u dvije rate; te ako bude neko ko Ьi vise trazio, da се dzizjedari Ьiti kaznjeni
odgovarajucom kaznom, onda treЪa da ovu naredbu u ~cije1osti zavedete i zapisete
u sidzile i da izvijestite da је zavedena te da radite i postupate onako kako to ona
iziskuje. А ako suprotno naredbl Ъude kogod od dzizjedara trazio nesto vise, treba
da to posredstvom seriata zabranite i otklonite. Ukoliko se doticni ne Ьi ustegao i
opomenuo, treЬa sto prije da izvijestite moju Portu sгесе, da Ьi ро zasluzi Ьiо kaznjen. U tom smislu izdata је ova uzvisena zapovijest.
Zapovijedio sam ovo: Kada dode s mojom visokom zapovijesti, postнpite
prema visokom sadrzaju ove moje нzvisene visoke zapovijesti, koja је о tom na
izlozeni nacin izQ.ata.
Tako da znate, na moj visoki znak da se oslonite.
Pisano 20 sabana 1218 godine.
U zasticenom Carigradu
13
Bujuruldija bosanskog valije Ebu Bekir-pase
(1
mнharema
1219 =
12 atprila 1804)
Va1ija obavjestava sarajevskoR kadiju, da је kupljenje dzizje па podrucju sarajevske kancelarije ustupjo odredenom dzizjedaru. Ujedno iznosi kako se ima kupiti.
Od svakog 'obveznika treba uzeN ро 3 grosa, а iznaa toga ne smije se uieti ni jedna
akca v'ise.
·
Gazi Husrevbegova
145-146.
ЬiЬlioteka
u Sarajevu, sidzil sarajevskog kadije,
br. 43, strana
Dzizja
Ш
67
harac
ј_Ј~~- 14~ _Ј~-.:, 1 -.5}:i_r~:>- sx~ 1_,l~~; _,l:; )"" -х.~··
(_~ -x:.f:.i х_,. o.)<t:,..,_Ј~ -.5 ~.г~ :~..Ј,-
ј>:_,~:; _Ј .ot!l::--1 ој,. o.J(;so Ј:~=; .)[.f:.~}lso ,.::;\)"~ l~ <t~)l~:.,.\ i.Т_,. ;ј:- .ot:,.., \,)"'\) l~_,-::--_,. .ot:_, .ot:_, )_,~1, .:,__,\
~ .....:,._)-Ј$'\_, o.J:.._tg -.5\_r~ l~_J--::o-,.,o о)_,)'ј,.~-- .).J:,-)\g\ {.)'-"~)=; .)\)~$' Q;. <t.:_,_,~ ..:..Ј~.\ .))\~)_Ј~-;
s..u)_Ј~-~
~..t;)\.)
.:,'}__,\
~~) __, -:-·.Јl.Ь .ot:.~ ~ Q;.ot~.,.,_;:.. ~- .,;::; .:, ~__,1 -s} .ot~;) '-:"'--'_r~'" Q:.--~ ь) ..::..,,..) ,Ј,!> 1
O)_,s'i. ~)=; _) ~~_,~:; _) .ot!l::--1 _) rl}l O)_J-s' ј,• ..:..:.l~:; .ot:.',.., o.J(;so cl; o)Jg ~) ••• .:,\}'}\_)Ј~\,.~\ ~_,.Ј;
~е'" Ј.Ь__,~
rlb; .:,)l:.):: __, .:,__,;..:.f=_,.:.
.ot.b-'~""'" Ј~--
_) .:.,:,\)_)е:?;
.:,_,:.~ .ь.;.t~
-.>..t.o:l cl;. . .:t__,l \k.,.l
l)я.....,. {.)'"'~-'~
о.Ј:_ _, <t(;=;l__,,- <tl.....:; 1.5\k.._;~::; .:,l_.f:.!\ uЏ=; .)\,•) .)'}__,\ )_).Ј.,о
Jl)__,l
):: )_r':,
o)_Jf=j,. ,.,:;\)_)\_),.::;).)\_~,..оу;:·;:-)_) Ј\ _
_,)\ ој.....~)" Ј,.)\.,_\.)_,~\ Ј. . .:!__,\ ("~.Ј~:;~~ <t~lso ).) .Ј~~!\ .Ј,.~
ј::::_.._:,._)
JL_,
o..t:l;.\.) ~_lg -.5 l_r~ .ot! у~ .)\.:.$' -tl;::~ )"'" <t;:!l (.ј"У )\.)~ )=; _)
<t.._::......O о)~ ј__,\ <tg)_)y~
)!$;
(__r';, ..::..,~ )"'" Ј--~_Ј~
.:,)ls'<t~):'. _) .:,_,~1 <t;:so_.r':. ~)=; -.5}-t~;) '-:"'--'_r~-- d--~.ь) ..::..,,-.) J,!>l .:,'}__,\
<t~:~:;y <t,._,;),. .ь__,_r:... -s)_,f=..i,. ~~.,;=; JL. __, r~-~:;
__, t_:>.Y
О)_,)'ј,. ,_љ__,\ .ot~_A:sol
J-__,i ):;__,\ <t~~~
):l;,. _) rlb.; k __,_;-~ ...j)l;. '-:"'ј~. Ј:'..Ј~\ Ј::.а;.::; <tl;::; )"'" <t~!\ ~у )\.) ~.)=; .)..t:__, ~.lso) )_Jf=j,. -.>~;
t'" Ј:}:;~..t...:;
__, ):t;,. ::Ј );Ј __, ..::..~; l~,. .:,"":""} _, ..::..5'т с_lЬ . . .; ~::; .:, t.:.t 1 Ј}:; .:, t,.)
-.>..t!J_,~-~ _,~.:,\ .).).ot:_,_,, .)~.) oX;l; .,;S:::::.....~\ ..::..,;.) __, il.._:,!>\ --::.,;·• .ot;l.f:.t\ J~l:; Ј'"\.:,_,~,..)\~_;\ .otly; t:_.) __,
.:,'}__, 1 ~ 1__, .ь ~
•J..t.f:..._:t__,\ Jl_,J\ -tl~l -t;:!l dY Ј\.)~.)=;__, Jl..t,ol _,Ј: Ј"":;
(".,о <t;J__, у; Ј,!> .ot_~\ JIJ~t\
<t~.l .ot;l(;;
r\.) Џsо ..::..,!__,.) .:,\,.}--' -.5\) .ot...~.) _,, .ots'J..ts'Js' оХ!_,""__, Jl...:i .ot:. . .~
)<:.) '-:-'_,:!__,\ ul::.,a;.::; <t~so_;".. ~)=; J---'i (!}\ .,;<t~ .).)~lso) i-; у; о))\ LS';L::o- о)~);ј\ .:,'}__,\
'-:-'Ј;';.._:!__,\ -t~!\k,• .).)~\.,.) <t~::o- У~__, <t~ly~ )\(;;) )l(;;j -t.l::_.l; о--::.Ј=; .J~I__,so ::J)f=--' .:,х;)")\.)~)=; ::JI
<t_;.;;.~ .).)~ )=; Ј-_)i (!}\ .:,\.:!__,\
)f:=.) _)
.j__,..t~ 1 .)..t!l::o- :~:.) ..::..,;.) _) l.:. :so 1~~ )'" .ot:,o_,.а;. ~ ь) .,:..;~.,о
~ј{.)'""\)=; .:,\1 )l; Q; с:_.._$' -t!_,~,. __,\ .ot:....~l )_,!__,\).Ј:.\ ,.::;)_=; -tS::::..::I ј_;.\__, '-:""'11:. .).)~.lsoJ .щ~\ у~
у~__,..::..,;.) .ot_.....::(;~:; о}~~\ l~:;l J~)l...~\ .ot_b::--)l,. -.>Jls' rl~_;\ oJ__,s' l.ћ .ot.l;_.._t__,\ Ј~"""')'.\ ~:;-t:!__,\
_;.., .. <t-::~ 1 ~~; l~,. _) )ј:>- .).Ј_:; )l;. _) ..:..,f:=):>- _Ј J...so <t~:~у .,;.....~.Ј!)Ј;';·~ _) о l_.:.t 1 J~l:; .:,\,.) Ј_,k:,.
'~ ''\ .ot:_,.., i
;i Ј .-.5.ЈЈ)_Ј;<;-; _Ј~.)
Casnom i vrloш Gos.podinu koji zauzima polozaj jasnog seriata u gradu
Sarajevu,
Od kancelarija nemusliшanske dzizje u Bosanskom ejaletu, cije је kupljenje
za ovu 1219 godinu, racunajuCi od 1 muharema kao pocetka godine, ustupljeno i
prepusteno nama, posjednik bujuruldije uzor vrsnjaka i drugova - neka mu se
poveca vrijednost - molio је i traZio da mu se prepusti kupljenje seriatske dzizje
za spomenutu godinu propisanu na пemusHmansku r.aju nastanjenu na t,:юdrucju
sarajevske kancelarije. I spomenuto kupljenje dato mu је pod zakup i predata
zapecacena bosca s listama navedene dzizje.
S obzirom na to neka se pred svima otvori i procita uzviseni ferman koji је
izdat i kome se svak mora pokoriti, а koji sadrzava odredbe zakona uspostavljene
5*
68
Hamid
HadziЬegic
velicanstvenim carskim pismom (»hatt-1 hiimayfin«). Nakon sto· ga zapisete u postojeci sidZil, tposaljite о tom sto prije izvjestaj, da Ьi se mogao do,staviti Visokoj
porti.
Posredstvom seriatskog suda i posredstvom spomenutog dzizjedara neka se
otvore bosce s navedenim listama. Zatim da se te liste podijele i razdijele, гacu­
najuci ро tri grosa svaku pojedinu listu zajedno s povisicom od ро 10 para, sto se
izdaju za seriatsku dzizju, koju treba da dade nemuslimanska raja nastanjena !la
podrucju sarajevske kancelarije. I treba omoguciti da se posredstvom navedenog
dzizjedara prihod od pomenute dzizje ubere od raje spomenutog kadiluka u smislu
navedenih odredaba. Treba se kloniti svakog tpostupka koji Ъi Ьiо u suprotnosti s
odгedbama zakona i sto Ьi Ьilo protivno uzvisenoj carskoj zapovijesti, kojoj se ima
svako pokoriti. Treba sprijeciti i otkloniti nepravde koje Ьi suprotno odredbama
mogle nastati od strane koga drugog. Narocito se treba postarati i pobrinuti cta se
izvrsi ono sto sadrzava uzvisena zapovijest. U tom smislu od strane Bosanskog divana riapisana је i izdana ova bujuruldija i poslata ро navedenom dzizjedaru.
Kada s bozjom pomoci dode, •potrebno је - racunajuci svaku pojedinu listu
s povisicom od ро 10 para, odredeпom ovom prilikom odlukom i zapovijescu visoke drzave trajnog postojanja - da se od jednog rajetina naplati na ime seriatske
dzizje samo tri grosa. Neka se niposto ni pod kakvim izgovorom, Ьilo to od strane
dzizjedara Ьilo pod imenom novih doprinosa (»avaid-i cedide«), ne trazi od raje
niti jedna akca niti jedno. zrno.
Posto је u sadanje vrijeme duznost da se narocito dobro pazi da se raja
zastiti, te ako se neko usudi da trazi i uzme ad raje makar jednu akcu osim spomenuta tri grosa, da се takvi pojedinci sigurno Ьiti kaznjeni ·bez ikakva popustanja, to nastojte da objasnite kojima treba, da prema tome misle na posljedice. Radite i postupajte prema onome sto је izneseno u uzvisenom fermanu i u nasoj
bujuruldiji. А klonite se od suprotnog postupka. Tako se nareduje.
Prvog muharema 1219 godine.
14
Ferman sultana Mahmuda
(17 ramazana 1231
= 5-VIII
П
1816)
Ova је zapovjjest upucena bosanskom kadф ј dzjzjedaru. И vezj s opadanjem
vrjjednosU novca dzjzja se povecava prema kategorjj;ama za 1 odnosno 2 ј 4 gюsa ј
to od pocetka 1232 godjne (родпје 21 septembra 1816). S obzjrom па ovo povjsenje
najmanja dzjzja jzпosj 4 {;rosa, srednja 8, а najvU";a 16 grosa.
Orijentalni institut, sidzil mostarskog kadije, br. 6, list 22 r.
c,~J.I\
_) ;{,.~J':.t\ i).\_,.1 ~\) C,:;~:;t\ _) Ј4~!\ ..)Ј.м L.>~J.,..._,..JI ;":}_, j.JI c,:;..l.......JI о\49 (.$'~_9\
;_,Ј.9 _, .t.lS\.,::,.9 ..:,Ј.;) IS'-:..o \9 .t.:_,_,: \:~у ~....Ј 1~l.•J 1~ \:._ ~ј....: uai;"..J 1~l_,у-! 1_, , ~~;":}\ pl>- ..::., Ј\_,
.ts'<tJ_J\ r}м J~::t_,\ J,cl_) ..:,_,~\.Ј> t::;J L_::9_;, оЈ.~,. Ј.~ј (.$)\-'~)~<~.:..._,;..:,\::,_":Ј\_) Ј.~\,.":Ј\
<..>..,..'>'=,. oJ.,o.;.:\.t.l.:._.t~;:, ~ 1_,:.._,..у ~ \_, _) :;::...._:,. o...l,o<t.:\.t.\;:, ~!\......... ~\ ;{_,_))'>'="'~\.._,.Ј i<l::l>- ~;\:_, \
\:.;1\ ).t.\t О)Ј_)\ <l::~_:,... '":"".t>j,. _) "Ј~--...::...·~__;":, <l~_A=--1. <l~l:; j\:,cl ._).)~\--) ...::...--~ J_>t>l ..:_,":}_,\
,.Jk:....". _)
69
Dzizja ili harac
(")!> ).> ~ \ ._:,у\ ..).>}:Ју\ Ј ~Ј\ )~;; у (")!> ).> .::.-).> ~
)<..:. ..).>}:1у\ Ј l=-::t \ _k....Ј у (")!> ).> ;:::..... Ј) ..).>}:Ју\
)а>\\; (..>~J.Iy\ оЈ.:... <I.~;L. Jy,cl \?.·\.))y)-~s:. d:;\_$"3 f=._.• o_i_a> :i.Jl=-::1\ .:_,~,;.Ју\(_)_;:.,. yl J..._.:l\ (":'.-'
<~.:~J.Iy\ Ј"' l; у ~~~Ј.; ЈуЈ:_\
..).><t,o)'}
J..._.:ly\ Ј~-~-; ~<\:;.,::,_; ..)..t_~\ Ју\Ј.:; оЈ....\; •1.5->~.\ I.S'~o.>l,. ~ј~ у
..::...,.~\),. <1.~~_;. .s~::_; oJ~\J.Jl; I.S'oyo.;..
io
~~ј~ о.>\)3 :, vi~,. ..:,l:ty\ ~"" oJ.~.r>l:~ ~::_9 '-:-'l;
•l;
<~.:... ).\"" \ .Ј ~ \ <~.:Ь ....Ј\ .Ј ); <~.:... ы d: ~ј~ ._:,'}у\ oJ.;....:t.Ј\ Ј~,с.:>;::; <\~. A::s:. 1<t:i~ ј l:,c 1_;'} \ оЈ.9 xt.Ј\
..::...:'.~:'._$" Ј"Ј; ._:,...~.;..Ју\ Ј:- . . 1)'.Ј <\~:._;. 1.5 ~::.9 o~. ..k; ); оЈ.; џу 1'-:-'Ј~.\ \.,::,.::_; 1ls:._;. ._;....:t.Ј 1io
.;.Јi .::.-).>
1.5~::9 .::_,).l:J~Y .);'.,;.._!у\ J;lk,. <\~~_;., с......:~ Ј·;А,.; <tt~~у у; oJ.gJ.Jy\ ~)с <\,оо\;\)\Ј.~\:; ~;, )S::::J_9 ~~::s:.
...;-:'._;.1.;.. оХ~..._,а,.
2._;..
\.._:ty\ <t:llk,. о.>~)<\~\); ..)Х_;)о )\.>~ј~ '-:-'.Ј;Ј)\ Ј~,а.,.; <~.~:~~у <tЯ:_;.
._:,3~\..._,r, I..Y"}~JJ<tly\ (.$__;-~ ~-,. <~.:... o.>l,. јо.Ј; <ts::::J~ 3 :, '-:-'.Jty\ Jq...l,c .Six-_:. ~::"",с ro~.;\,r,\:, .__.;:.-> J::S"y:,
..J-><t-:5" а~~.:_~ о.>о~.:... o~._i$" r)'l Ј:,а.,.; ~ј~ о))у\ )у)ј,. '-:-'t_".. )Ј.; о~.Ј 3 : ._:,...~.,.o~.:l"'t:. ..Ј.Ј),. ..::...:....::·
.::_;L.J.;.. <ti::~:):; })Я_, <1..•3 ...у 1.5~\с) .:_,~\)Ј.~\ \,Q.::;\ ._;....:!у\ Ј::,а."...:; <t-:5" d:;; Jll Ј) )Ј..; ":'.!.SJ.....:,
Ј~.. 1 o~.~:l... .:.,:i... ..:,...~.:~J.tyl Ј3 ~~,. o~.~l ..::...~~:.у
'-:-'.J:'...._t3 \ }i:,. .::-l~J.=-::.• 3 .::.-L.3 ...J J:l_,
t:::....~Y <~.:...у; "IA::s:-1
io .f.Ji Ј.>Ј.>
io Jl,.
J:.....:ty\
..:,х..г,.
r"..) Jt....S" if-> ro~.::i ... ..::...:ы... 3 Ј3,;.:._ .. <ti.~l ..JyS" 1:3 5" ·
io 3 ~:.1 .Ј J:.....:ly\
:Ј] ЈЈо~.\3 \ ..)J.:i:'.~; \~lkso <~.:... ~.l""J ..::..... ~ J<t>l
;i 1.5'~<~.:... ~-\)jyl)y:;:;<-;_1 d:_;y~:.\.l:;
<~.:~~J.Iy\ ..).><tcy_;:.,. r:.l .....,o
о~..:... ).\s:-1 .Ј _г~~~\ <~.:k...y\ у);<~.:... l:.>\ d:_;\Jy\ ":'ј~ оЈ)у\ Р ...."" оЈ.,.о~,_,УЈ"",. dtl.._,.
о))Ј\ o)sk,. ..::...~....:~ .sl,a::;\ JJ<t~.._:ty\
io Ј\)у\ .Ј ._;....Ју\
Ј::,а.".;; <t_i~~ }у\ JJo~.:ty\
)\.>~~ <~.~\ о~.:~; 3 ; .\:; <~.:S:::::~o~.~..:.;l '-:"'l~l JJIJ.:; <~.i:... У <~.:i::,a.,.; <~.~\ <~.i~~ 3 <~.~.:._~ :Ј }JI->":'.j~ ..:,х~.Ј.\3 \
'-:"'}3\ rl12:
)~) )\) о))у\ J .. l....:t\ о->\)<~,~"..): у о~.~\): c.)t;.. ..).><~.....::.....,о..:,...~.:; Ј }Ју\,. J:~t... .Ј }::~t3 ; .Ј
i.S}J~;.. у ric o}i=-::,. ..)J.;_I l,a::;\ о~.! Ј; Ј.:'.; .Ј..::...~ 4::)Ј::;.> 1.5'~4-:-'l".._,. ~ј~ );у~"",. oJ.,.oJ,.l"" д.:~ј;.. ..::...~д:S"
•J...i..:._..._:ty\ JL.JI 4~\ Ј,.\ у\ 4;.:._~ <~.~~ оЈ.,.<~.....ЈГ,. dtl....,. .Ј lks:-1
..)3~\.._,r, _k;.. ..)'}у\ )уЈ.,с ~::_;џ_;. у 4~:._;. i.S~::_; ..)).\_~Ј:'.У ..).>\i .::_;.,.:'___;-. '-:"'\:~ !.SJ.---:1
":'.~ о))у\ p.._s:. \)~::s=.\ ..)Ј.:... оЈ; ~)""'• 1.5'~4:_, ~\)ју\ Ју:<:.\ d;:; 4~:~3 ,. io~,;\,r,\:, ..)у)~..._::)у:,
dll....,. :Ј.f у r<~.~i"" ~; l::... 1 :Ј)~ о~.~ 1 i;;,
..;....:Ју\ ,_;_гО o.>l~ Ју\
.;3 i
)->)-> <~.:_, ).1."" 1у р~ 1 <~.:k...3 1у ): <~.:... Ы d:; 1)3 1
t:tl:,. ._:,'})\ J,cl:>- ..).>о)у)ј,. r.l ......o .Ј Ј~,с.,.; <ti~~yly\ ..)J.)~_lso) r<\__,.Јг..
·~1 Ј;(._);.. ..).><t..._::.....,o .t~.\ <ti;:_,.J 3 ; .Ј ~Ј.!у\ Ј:.....:!.Ј\ ("::k:; о))у\
._;....:tJ\ (":U 4,ooJ,.l""
~~ј;.. .,:,3 f_l
Ј~,.\).\; 1.5'"4;~'} .::-~~.>l:; :Ј}:J:I .::.-)4 o~,,;.._t1 <t~\ )у~ r)'l . ._;....:ty\ Ј~~ ~J.:t\ о.>~) <\::>-);.Ј
U sidZilu manjkavo napisano ( з;-1) mjesto (з;\ Ј;).
U sidzilџ napisano (_;....:~\Ј 1), а р:rеща smislџ ц kojem је govor uprav!jen treb~
(_;.1 ...:\)1 ),
1
2
70
Hamid
HadziЬegic
cl~_...lt_jl ~l:':,a.";, .Ј -::...~l~~ Jyl,. .t~_A:$1 .)~о).Ј;)" ~-;_, rl.Ь; ~у ); o...l;...l!_jl С\.,-}м ~c:l; 1~1
~).,,о -Ј)\.~):: .Ј .t~...l~ .Ј::~-- Ј~)1..с;,. ci,;t~,. -Jtt.JI
i-.,
o)).JI )г,. Ј~: .t:_, ~?. ~....1; r..>-~IY .Ј .t:_,->:
..
JL.JI .t~.t~.:..~ .t,-oJ,.l" ~:-~i- __;t~,. -J'}.JI J.,ol~ -Ј~о)3)'ј,. r~l......o .Ј ul::,a.";, Jll,. .)...l~l l~:;l .t=:=:.Џ::,. ·
.t:_,l;; ~-l") .tl:':_,.t~llb .• о~~) <1.~~ ); .Ј .t~l ); с);. .)~.t"'"";';..._,.o <1.~_1 -tl:;-'.J _ј; .Ј -::...9~ _) rl..._:<t>l .t"'"":':l_-; _)
• .:_,_,.t::~.l -.::...~:~ • .)x;)l;. .Ј -::...9~ .Ј l::$1 .t:~J.. ;~ __,
t:,. .t~l J}.JI J...l~l ~Jl~ __, .:,.....l"l~,. -J--::...l;, .Ј o...l:;::::;J
-tl:_,l,a:~ .Ј.'-:"'~У o...l9...li.JI С\.,._,)~-- if...l<.:_, r~_;:, yl -Ј.,~,. U-'.t:ll <.SY -sl;'}y .tC_, __,
-Jl,.} oX;l; cl~_l ~J~l7 .• .t:... lJ~I .Ј ~lЯ.;I .tiJ; -::..."l:.l .Ј -Ј)\."1 ~.tl~ ~Я::,. -Ј.,~,. .Ј -::...f:=J~ .Ј ul~
)_)...l.,o
~:;џ__;., O)J_)I (_.Ј_;:,. <1.~_) o...l;l; _Ј; o...l9~)1_) .tl....;;___;., r~-~ .t<.--~)_J~; • )...l.:......t__,l )~lo r:l.:..:ll"
• _;.,.A;:~'.I -.::...$"')".._)Ј...." o)).JI ~Я:'::.• .)3 ~ .• cl....J.=._:tl" ~~__;:, J"l 3~:.1 -J'}.JI
•u""' .tl.:; ~l:"l
• ~11 __,
-tЯ;_..r-:. -.::...,.)\."
u""' -tl::: -1.~. 3 :.
.:";.1.. .Ј и.::~l~ __, -s...l~l -1.:..... ~A. . tl -Jl~,.) )~;, и--._.,..::." -s~l:>:::tl r.,:.tl Ј
\Ј::)";,
.tA:k:Ь-;
Najsposobnijem kadiji, najboljem upravniku ~pravovjernih, izvoru vrline i
ubjedenja, koji uzdize zastave seriata i vjere, nasljedniku ucenja vjerovjesnika i
poslanika, odabraniku naroCite milosti vladara koji pruza svaiku pomoc gospodinu
bosanskom kadiji - neka mu se povecaju vrlinte, i uzoru uglednika i ajana bosa:hskom dzizjedaru - neka mu se poveca 6ast, kada dode visoki casпi znak, neka
se znade slijedece:
Od nemuslimanske raje koja је nastanjena u mojoj visokoj prijestolnici i u
mojim zasticenim zemljama, Ciji su putevi sigurni, а koja se nalazi pod zastitom
i okriljem moje carske milosti, racunajuci ih na 3 klase uzima se prema cistom
seriatu i hanefijskoj pravnoj skoli ро 48 dirhema od onih koji su stvarno bogati,
а ро 24 dirhema od onih koji su srednjeg stanja i ~ро 12 dirhema srebra od onih
koji su siromasni. S obzirom da је to zako•nita stvar i buduci da је jasno da danas
tezina i prometna vrijednost novca ide ро starom osnovu i da је oCito, da Ьi
pitanje dzizje trebalo uskladiti prema onom kako је u prometu medu narodom,
to је stvar povisenja dzizje prodiskutovana na konzultovanju koje је odrzano u
Fetvahani (kod scjhul-islama). Tom se је prilikom obratilo na casnu fetvu i konstatovano, da Ьi ро seriatu za dzizju koja se sa·da kupi, uzimajuci u obzir .;3 'klase,
trebalo povisiti na njen najnizi iznos 1, na srednji 2, а na najvisi 4 gгosa. U tom
't)ogledu izdata је i casna fetva. I kada је stvar podastrta mom carskom prijestolju,
to је s obzirom da ovakvo uЬiranje odgovara casnom seriatu,izdata moja velicanstvena casna zapovijest (»hatt-1 ~e1·if«), da se kupljenje vrsi u smislu izdate casne
fetve 1 а da se od strane dzizjedara ne trazi цi jed:n.a akca vise.
Dzizj.a ili hara<:
71
Medutim kad Ьi se, s obziгom na seгiatsku dozvolu u pogledu ovog povisenja, dzizja uzimala ргеmа navedenom гacunanju od moga srecnog stupanja na
prijesto do sada, trebalo Ьi - racunajuCi ро 5000 kesa godisnje - da se do sada
sakupi 40-50.000 kesa. Ali buduci da је navedena raja opterecena raznim poslovima zbog •priЬlizavanja vojnih pohoda, а posto је i moje visoko carstvo nadahnuto
potpunom miloscu i Ьlagoscu, odustalo se је od tih prihoda iz proslih godina. То
је uzeto kao poklon nemuslimanskoj raji.
Ova povisica nije kao ostale pristojbe i nanovo uvedene dace, nego spada
u zakonite povislce. Zbog toga је od 1 muharema 1232 godine u Bosni i u svim
zasticenim zemljama opcenito povecana za najnize liste ро 1, za srednje •ро 2 i za
najvise ро 4 grosa, te se na taj naCin ima uЬirati. Povecan је samo prihod, kako to
iziskuje cisti seriat, а nece se povecavati broj lista. Posto ne Ьi trebalo dzizjedarima
dati priliku da na drugi naCin uЬiru novac, to је u interesu reda zakljuceno, da
se od strane dzizjedara, koldzija, i drugih cinovnika ne smije uzimati ni je,dna akca
ni jedno zrno vise iznad te povisice. То је zavedeno i zapisano u Ьlagajriicke deftere о dzizji, koji se cuvaju u drzavnoj riznici. Uz to su izdati potrebnim mjestima
ilmuhaberi i poslati s posebnim naredenjima u moje zasticene zemlje.
Na osnovu toga, u smislu casn~ fetve izdate od strane svijetlog seriata i
uzvisene carske zapovijesti (hatt-i hШlmyiln) koja је tom prilikom izdata, odredeno
је za sve povecanje od 1 muharema 1232 godine i to: za· najnizu listu od dzizje 1,
za srednju 2, а za najvisu ~ро 4 grosa. I na taj se nacin ima uЬirati od raje, koja је
bilo u mюјој visokoj prijestolnici, Ьilo u mojim zasticenim zemljama. Utv,rdeнo је
da se doЬiveni iznosi od navedenih povisica imaju predati drzavnoj riznici za utrosak l1 ratne svrhe.
Ako ovom priЏkom bude potrebno :i:spitivati da li је izvan te povisice нzeto
vise makar jedna akca Ш jedno zrno, svi oni koji 1se budu usudili to ciniti Ьiсе
zasluzeno bez odla1ganja kaznjeni.
.
Kada ti to bude poznato, treba da. prikupis potrebni prihod, racunajuci od
spomenute godine, kako је to uredeno, а u smislu datog ti •prepi,sa u kоше је
naznacena visina iznosa koji su na obrazlozeni nacin povecani na dzizju Bosne i
njoj pripadajucih krajeva, gdje si ti zaduz,en da је kupis i uЬires. Narocito treba da
se trudis i nastojis da posaljes i da predas drzavnoj riznici iznose doЬivene od
naveдenih povisica. Treba da se klonis da tom prilikom ne uznemiravas rајн i da
јој ne cinis nepravdu trazenjem izvan povisice makar jednн аkсн ili jedno zrno
vise. Ako se neko usudi na to, treba da pazi~ i nastojis da to sprijecis i otklonis,
te da se cuvas suprotnog postupka.
Ati navedeni kadija, ka,da ti Ьнdе poznat sadrzaj moje casne zapovijesti,
treba da radis i da postupas onako kako ona iziskнje i zahtijeva. ТrеЪа da njenu
visokн sadrzinн oЪjavis i razglasis svima i da pristupis njenoj primjeni i izvrsenju. ·
U tom smislu је izdat moj casni ferman, н koje~ sam zapovijedio ovo:
Kada on dode s mojom zapovijesti, treba da radite i da postнpate prema visokoj sadrzini ove moje нzvisene casne zapovijesti koja је о tom izdata na oЪra­
zlozeni nacin.
Tako da znate, na moj casni znak da se oslonite.
Pisano dne 11 Ьlagoslovenog mjeseca ramazana 1231 godine.
U zasticenom Carigradu.")
-·
а) U sidЩ мэ.v~deno
27
rel;liul-ahir~
1234
~odine (23-П-1819),
72
Hamid
HadziЬegic
15
Bujuruldija bosanskog valije Dervis Mustafa-pase
(23 muharema 1234 = 22 novembra 1818)
Ova bujuruldija zajedno s prepisom fermana оа· 1231 = 1816 J<Odine upucena
kadiji i muteselimu s naredenjem da se diizja ovog kadiluka koja је
osta!a nepokupljena za 1232 godinu odmah pokupi i posalje. Uzimace se od S\1 akog
obveznika ро 4 grosa.
је mostгrskom
Orijentalni
Lcl r;>=--4 l?."l"..
institнt,
l.>....l_::,.
sidZil mostarskog kadije, broj 6, list 22 r.
..:>1)'11 _) ul~L.'JI ~_)Ј;_) <tl4; ~) ._sx;\ (.5'-:..0l9 Ј.:,..,у}....:.,:..~__,..:;,
<t.S"')_J:I.)\
..:....--~ J~l ,у::.
l~;\ оЈ=:=,. Ј:_)
. . :,._) -:_,S"'l_,.., О~)_Ј)'ј,. <l4; <t~;A:$1 .S;>=-·• i.S'..<~.:,.., 1.>~1 )ј>.)\ J_J:·::~.I ~:-:
..:>Jl~l <->~Jtl; оЈЈ...._-; '-:-'.)::....:1_)1 Ј-::,а.>=-:; .>_Ј:~ ..S}<t::..__,..:;, ~. ...f.- ..:>'1_)1 <l;.)y~'" <~.:;_}-. . . _;) ~Ч_L
.)
..:,...;),.,.~::'·~_Ј; .ј'}_Ј\ оЈ;-:; oJ;JI_J\ )f=·•}.м ~JI)J.~S"' ._:,х;),. .S):l,. i.S'A~_J; ~)~ о)_ј;)'" ~:....,
J~)<l;:>-y';, ~)~ .ј'}_Ј\ <l;.)y~'" <t:;}'""j) ~~}~l>-) ..:,....• ~ J~l ~....:,. о~)_Ј)ј,. <l4; _) ~l..:._)' <tl:>-__,..:;,
-.Р~;.) .i;..\.) Ј:-,а.>=-:; ..:>_J:f:x• ,_.;l~ <l~;:ll l.•y )\~~)~оЈ).)\ ..:;....1_,\
.jJ:.,.)i
)~)~ l;y-->=-'" о)_Ј;)'" ~:.....
..>=..• l_,. _) Jl....~l <l~__J: ..:,...~.;_,: _) ..:....9~ _) rl....~l -t:. )·· <~.:"""_,,.:>.;.. i.S'_,.l....t)J.:;_I Ј>);,_) Ј;..~ ..:,~);Ј '-:-'.)~;)Ј:;\
.ј~<~.:_....,_Ј; ..:>ly;_~ oX;l; ј<....~\ ..:_,J._l~,. _) l_~:;\ ..:,...~l;; .jJS:::::,-)J~.\ ~ј .jl,a.~.; .)у-5" ~..S;:'" "-;"";l~ <l~.\
Jl.;;
~\ <l_:,._:,\ ·JJ...:.,....:I_)IA-1_) Jl_....,JI <t~;l ..SJI~~j~ о).Ј;).о д:,..,_)Ј\Ј"""\_)Ј:'.Ј>=-:; ..SJIJ_J:·:_J~:,\
.
"
Ј;:,а.>=.:; )Ц)'.) \,.l..:;
.SJ.);)..
~ј~ о)).)\(_.)__,...;:,. <l~_) Jl.>- ._:,\у; .1_)__,..:;, ~У у;
<t.S"')J)))" oXI_J-"" _)
• ._sJIJ_J;:·: -':.~ _;...,..<~.;:~\ ..:,...~;l=:=.. _) i.S':;,b:; ..:,x;)l;. Ј ..:....5";".. _, Ј ....>- ._sJ.IJ_J;:·: ~У;·:_) ..:....9~ <~.S:::::..JJ~-1
.
'iП <~.:. . .
)
п·~
-.:. . .
'i у Ј l:~ Ј;:;_)
r -;v Ј
l:l
Ј..:>_)
Poznavнocu seriata gosp. mostarskom kadiji neka mu se poveca vrliпa i uzoru vrsnjaka i drugova muteselimu Hadzi Muharem-agi - neka mu se poveca
cast, dostavlja se slijedece:
Seriatska dzizja, racunajuci od muharema 1232 godine, koja је uspostavljena
na glave nemuslimanske raje koja stanuje i koja se nalazi u spomenutom kadiluku,
jos nije pokupljena nego је zaostala. Zato kada saznate da је bosca od dzizje za
spoшenutu godinu poslata od strane zakupca, treba da zatrazite, da se navedena
bosca posredstvom seriatskog suda otvori. Treba da omoguCite navedenoш dzizjedaru
da za fiskus prikupi, uzme i primi za spomenutu godinu ро 4 grosa na ime seriatske
\izizje, koja је uspostavljena na glave nemuslimaщke raje, koja је nastanjena u
Dzizj.a ili
73
hагас
navedenom kadiluku. Dobro pazite, da se ne Ьi kogod sa strane ffil]esao i uplitao.
Cuvajte se i klonite se da zbog neшara i propusta ne Ьiste fiskusu napravili stetu
i manjak.
U tom pogledu od strane Bosanskog divana napisana је i izdata ova bџju­
ruldija i pqslana i upucena s dzizjedarom za navedenu godinu. Kada on dode --- ako
uzviseni Allah da - treba da nastojite da se navedena dzizja tprema uslovima
visokog berata u potpunosti i u cije1osti pokupi na zakonit nacin. Treba da radite
postupate ргеmа bujuruldiji, а da se cuvate i klonite suprotnog postupka.
23 muharema 1234 godine. 3 )
16
о
Potvrda gradiskog kapetana Saliha
(1 muharema 1236 =
zaduzenju s dzizjom
9-IX 1820)
Navedeпi kapetaп је preuzeo kupljenje dzizje па sektoru Baпjaluke te u vezi
Ьlagajпi bosaпskog valije potvrdu о zaduzeпju (»dеуп temessiikii) s ob<lVezom d!Ct се па vrijeme predati пavedeni izпos. Оп је primio 1749 пajпiZih lista od
dzizje ро 4 grosa, stю izпosi 6996 grosa. Za ovu isplatu jamCi svojim potpisom Su!ejmaп Defteri.
s Um daje
Oгijentalni
institut, dokumenat
Ьгој
5384.
o~.S")..1.1.) \ ,_ј.))'"'' )-:. )".; <\.~.)
..:, t,.} .) )" 1ЈА~ . :, L::.:ll" ~ 1}: ..:,.x.~f ~,. 1)"=1 1rУ-" ~i ($"'о~.:... Jl 1ј;3 1ј.Ј:~. 1~::~ 3 ~.:, 1
~::).:; ),;:.,.".. у. .х.; 1 t.:, ~ Ј)\~ 1.>1" ..t:.... r-...:.1 1Ј3 }:...."..)" }~ t" _,1:13 .) tS--::1 13 о~.:...3 ~ ,:.Ј~ 1:Ј t".. '-:-'3 ~:)_,.:-~
o..l.:l;.\.) ($"'<~,~\;;,. о~.9_,.1\:~ ._)..t:,,.)\9\ lS'"'":'.j~ ..)\)~)'о~.:....,_,.~ ,:..Ј~\._))\~)-';:~ Ј:>:~_,~.:;.) o~.t\"..\ <1.~,;-l:ll.s:c ~~-~"
~~,_;;. ('}....:; .:";:..::..; о~.~3)~ ,s}о~.:".г:, ~ј~ ..:,'13 1 о~.~ 3)"с.,. о~.::)'"" Ј)~:...,~\".)..:,..,,.~ J.<~>l .:_,~....:,.
3
.:"fl....
Ј_,.~; 4 ~.ЈЈ~ о~.~\ <Sx." JIJ.J\ Ј.)\ ј_,.Яk Ј) j_,.::'...t~ ~;:~ј~~~- \..ts:cL. ..)J.;j·+l ~l~.JJ;. .Ј ~t::..::..; o~.:~J~tls:c
L-'....:::....11 .::...-;:"" LY" о~.Џ-"" O)~_r:....:l\ ј_,.~ ~.>-:х." Jts:::::.:,\ ~;\).)\ )~~ <1,~,-..l~_l rlj:l\ _,. o..l~s:c).) ,}Я-~.)\
,(.:,..Ј\ )Ј. ....~-.)
..J_,.f.:x,. '-:"";\~ la.ЯI\ ij':J .Ј
\.)':Ј\ ~\.Ј <~.~Јј.Ј\ Ј~.\
cf.Ji JJI..:,\_;;1, ј_,.~ j_,;;_l:, 4~
JJI
~\,.,. • rJ.~.~ rlj:ll.) .:";_.) ..1.~..:,. o)j.JI Q ....~.~ r-:l...:; 3 ы Ct...:; о~.Џ,.ј 3 ..::..-93 ::1)_,.5"ј,. ~~,. ..:,\:13 1;-f~ .tu1
l.s:cJ;, <~..~\ )..1.:'.\ '-:"":;_;;..)\,а;;; .Ј .г-)" ":'.<Sx-"' Jl... о~.~\ ;-;.1 ..:,..,~~.Ј ("l....,\~:; о.Х.,о_,.,а_;. ЈА-~ Jl..~ .tu1
.:_,:_.) _,.~.:,\ <Sx."
~::"Ј" k 3_;;,. ~У Ј~ o~.l;:k_;;,. Ј::....~.:; 3
\.)\
~<SJ:" '-:"";\~ l,.l..:;
..J..t.Jl,. ,SJ.:S" <Sx.._lJ
. ,s..t:I.JI lks:c\ o~.:~};:tls:. ~:,,_;;. ("~-...:;.
о .Х.,
<S }1_,.; o~,;;.:,.)\i ._)\.)_,.~;
. \ i i о~.:.....
clo
r ~i Ј
~>=;:>=,о ..:,..,1~)' <..>}1_,.9_,.~ ).1.9 ~o~.~:I.J\ ("::1...:;.) bl L.l:; <SJ_,..fj_,. <S);:·" Ј\.. ._:,ti.J\ )")'~ o...L~-..3 ..).)).)
<Ј.)
Zavedena u sidZil Z7
гeblul-ahira
1234 godine
(23-П-1819).
74
Hamid Hadzibegic
Povod pisanju ove isprave је slijedece:
Od kancelarija nemuslimanske dzizje Bosanskog ejaleta, koja је data i ustupljena sadanjem valiji bosanskog ejaleta srecnom, dobrocudnom i milostivom dobro'Cinitelju njegovoj ekselenciji gospodinu Sejid Ali Dzelal-pasi, preuzeo sam seriatsku dzizju koja је ustanovljena na glave nemuslimanske raje, koja stanuje i koja
se nalazi na podruCju Banjaluke. То sam uzeo u Z'akup putem primanja odzakluka
sa 1749 пaj11izih formulara fiskusa, pored y,pe7inat«-a i »hurucat<Hl datog uш1~
prijed Ьlagajni njegove preuzvisenosti.
Racunajuci svaki primjerak formulara fiskusa ро 160 para, sto ukupno cini
6996 grosa, smatram za svoj dug koji moram platiti i dati. Preuzeo sam dug i uzeo
poci zakup s tim, da - ako Allah dade ~ na vrijeme i u potpunosti is•platim i predam spomenuti iznos. Ako Ьi - nedaj boze - nastao manjak i steta drzavnom prihodu zbog moje nemarnosti i drugog cega u pogledu njenog kupljenja, isplatlcu i
namiriti fiskusu u potpunosti iz svog imetka kao poklon fiskusu.
S tim uslovom iz.data је blagajni njegove ekselencije ova isprava о dugovanju, kako to iziskuju postojeci uslovi fiskusa.
1 muharema 1236 godine.
Ponizni Salih, gradiski kapetan
Ispod toga napisano је ovo:
Dok se u potpunosti ne isplati i ne preda spomenuti drzavni prihod, koji је
naveden u ispravi, ја sam jamac za taj prihod s valjanim seriatskim jemstvom.
Zbog toga se daje objasnjenje na ovom mjestu i stavlja pecat.
Ponizni, Sulejman Defteтi
17
Potvrda
о
(1238
izravnanju duga
==
1822-23)
Ovu potvrdu о izrвvnanju duga (»hak!asma temessilkii«) izdaju gradiskom kapetanu Salihu njegovi sluibenici i pot\тrduju, da im је оп и potpunosti isplatio prinadleinosti, koje im pripadaju iz prilюda boasnske diizje.
Orijentalni institut, dokumenat broj 5419.
o~.S")~_>; ~ о~. ....:.)\~... ._ј_))"..(":.;; <\.~_)
о~.:,.,_Ј; Jl~_>\ --::..\~~У;; о))_>\ J....i_,\ \;у_"__,. о~.:... о~.:... :f=ж )_;;_)\Ј_>: J==:.l 4-; _Ј~:.\
~:... ._:,...t_:..l~ ._:,\~->;;
._:, \~->;;
c!l,.::o ј....:\~->;; ._ј.Ј;"..~..\_;)\~->~:.\
.Sj-:-~~--
Jt,. j~_,..lt.J\ ~=--- ._:,xtL. IS~~j~
._:,~ј-:-~~-- Ј\,. . . ~)_>;јА А:... i->:.t \ ...l.; "';-'}_) \ ј......О_)~~-- _) ј;_\ ..)\,. \5" _) \,. \..:; ...>~ ~-- Ј L. . . ~)_)$"ј,.
->~:.1 о~.~--:: o~.:.tl ~У._:,\~->~; ..Ј~ј....;)" ..)..l~\ ifJ..l....J\; -';:.f= _, Jl; о~.~"..;; .Ј о~.~\;; ... х_:.~ o~.:;tl ~У
' 'л .t:...
• ~pt;;
_) ;..s:::.....:;
.t ...:. )\4:;..
75
Dzizja ili harac
оЈ..,
оЈ..,
\;ol .......яkt;o
\;о\ ~l,o.
\;о\~1);1
о~\) \;о\)....>'
о~\) \;о\)....>'
.;..l, \~)-');о
)_, .• \.•.Ј 1
)_,..\.•.Ј 1
<~.l, ...~.> Ј IJ..._l;o
оЈ..,
оЈ..,
оЈ..,
оЈ..,
оЈ..,
оЈ..,
оЈ..,
..
\;о\ r.t>\);1
\;о 1 Ј...._:>.:..
d'}_, \;о\ (";;.t>l);l
\;о\ r.t>\);1
Ј ~_,, \;о 1 Ј..._:>:; ..
&lr),.....
.;..l;o')i\;o~l....
Jyl....t\
~l,l •._,t
Jyl.JI
rг··
ul;;S"_,t 1
..:.l;o')l_, \;о\
rf:..
оЈ..,
\;о\ u...ih,o. ..
\;о\ ј-""
)_,..\....t 1 Ј.._;_,)9
)_,..1...t1 ~blk
Povod pisanju isprave о izravnanju duga је slijedece:
Novac nasih prinadleznosti na koje imamo pravo iz prihoda bosanske dZizje,
kako to iziskuje novi odzakluk, za ovu 1238 godinu, primili smo u potpunosti i
u cijelosti u spomenutoj godini od posjednika ove isprave naseg kapetana Saliha
Katpetana.
Od danas od nasih prinadleznosti u spomenutoj godini nije ostala ni jedna
akca, ni jedno zrno na dugu kod navedenog kapetana.
Zbog tog.a se s nase strane izclaje navedenom kapetыnu ova isprava о izravnanju duga (»hakala~ma temesstikii«)
G.odina 38 (= 1238)
Ponizni,
Ponizni,
Ponizni,
Sefer-aga,
Љrahim-aga Grozdic,
Murat-aga
sluZЬenik
preko Alendara
Ponizni,
Ponizni,
Ponizni,
Mustafa-aga,
Salih-aga Omeragic,
Arif-aga Omeragic,
sluZЬenik
Ponizni,
Mehmed-aga Budimli,
sluzbenik,
Mahmut Alemdar
Ponizni,
Mehmed-aga Hadzialagic
sluZЬenik
Ponizni,
Љrahim-aga
sluZЬenik
Ponizni,
Velagic,
Љrahim-aga
sluZЬenik,
Muharem-aga Velagic
Ponizni,
Љarhim-aga Muharemagic
Ponizni,
Mustafaga Krupali,
sluzbenik,
zamjenik
Mustafa MP-ckovi<:
zamjenik Muharem
Ponizni,
Husein-aga Ceric,
sluzbenik
76
Hamid
HadziЬegic
18
Bujuruldija bos. valije Hadzi Mustafa-pase
=
(5 safera 1242
8 novembra 1826)
Bos. vali}a ирисије оvи bиjиrnldijи kadijama Mostara i Belr;raadzika. izv je~tava ih о tome da је kиplj~nje dzizje и Bosanskom ejaletи иstиpljeno пјети s car-
skim beratom, te da је оп kиplJenje dzizje и njihovim kadilиcima prepиsUo putem
zakиpa Smajlagi. Preda'O ти је Ьоsси s odgovarajиCim brojem najniZih nsta za dzizjи,
koja se ima sиdski otvoriti i utvrdiO ispravnost lista.
Uz оvи Ьијиrи!diји data је a'Zizjedarи divanska teskera и kojoj је oznacen zvanicni kиrs pojedinih vrsta novca.
Orijentalni institut, sidZil mostarskog kadije, broj 6, list 29 r.
~
,.)l_:.,,;:Jlc ...;;__г':. ..::..,ly; l; IA:cl ..ј __(_, ој:- ~\)"_Ј\ iJ"'=·• d:_, <~.:_, 1.:>~\ Ј})_,;:~~\ d:'..;.J~:,\
)::__,_,,. ._:,x,.)l;\ .s-~":'. )~ ..ј\)~5' u."; \ј-' <~.:....,_,,· ,.::.J~_I ..j>l;_J.J~:; ~--'~:;-' <ttl,..\ о)·•o--l,;c Ј:'.~~-' L_---~
L~ d;"-;:"-_;:, ~:'.Ј~ ..ј')_,\ "-; .Ј_га'" <\.:~ )L .;) d:~b) ..:.,..• ~ J~l LJ~.._:,.-' LJ)'L, oX.._t; J~.)\),;l;
L
<\.~-'у; <~.:_ _,..t11c o)..L9 ~) l~\ J:.cl.._ __, \ ..ј\}')\ -' J~l,.')\ ~_ЈЈ.9 -s..tl )_Ј;:-; ~ ..t:)\.:> _,~.::, \ ..ј.:>ј...;):::> ЈА~-'
_г~ l....,;;:ll (.f,•y }_Ј:; 1 <tf:=}_г~ -s..t--:'.1 ... _1,;...:1_,\ [ lbcl] -s х.'" Ј\)_,~ J.:>l "'-~_--L;_ .Ј rl)l _, <ttl,..\ rlj:l\
rl;
.Ј .:>l..::.S" <tlc_;:, ~;)'".Ј--"-!_,,~)~ Ј\)_Ј\
<J_l,~ С~.Ј <tl).; Ј\)_,\
L:)j
L~ .Ј ...~,.)~.\ J::.,Q."'=:; "-,;;:11
..j>l:.J:'.-'
~у
"o;::ll
IA:cl ._:,x_,oi
~)'?':.'"
I>).J;)··
~:....
._:,х;)" "'-::11 ~у o..t:}::.-; ~l_c) ._::.,,.~ J~l LJf:=:G.._:,. .Ј LJ)'l_, о.))_,)"ј,.
l..f,•y
)\.:>":'.)~-Ј:)~ ј~ Jl_,,-1 с~:~~у ._:,l_.::.::llc ...;;__;:, .:,ly;
.1_,_;:._,
-sJ.I)y;:-; 3~.::,1 ._j.)<t: _ _,,; ..ј\_,:'..:> oX;l; jf=:=G.._~,.\ ._:...;.:> <\~,ol,•)X~\ ~)'':;_Ј Ј-;..) ..j..t~:~\ o..L;J,.\ J:l~~-'
..:...5'),.. _, ,_Ј•-"" -s..tl)_,;:-; '-:""'~--""у; <ts')..ts'I oxl_,""' _, Jl.. :; <~.:..., )..t_.::..._:I.JI lbcl "--:~..t:. .Ј )l..t,ol _, ): )"'=:;
• __rA::l' 1 ..:...~: 6:=,. .Ј )ј,.. ._:,х; )l;. _,
J_,:l 1Ј: lj~ .Ј u;_,-;
<i.лЈ ..l.c
-
"- ..
...
1'
\о
dLл~.>~
...
_. .
_.. _
_,
\.
.s-~"-:::";) J..t:;
_;_,::JI _гQ'"
<t_o),
"-- o)L..
.
'
'
ј о
J:;l,.. _, u.ls'):.:> .Ј u-1.::._,; Ј~)
...
_. .
'\
'
<t_o),,.
\о
'\
Ј;:~-:1)~
...
_;_,::11 J_,~;l:_,\
_..
'
\\
_..
\о
...
_. .
'
"
_;_,:11 J..t:;
...
..ј_,:1 1~.))
л
)~,. ):..tl~
...
_..
"
77
Dzizja ili harac
...
_. .
о
~~:_ _, ;.)\/',}~~:>::.:; .Ј ЈА~ ЈЬ ),.\~у у! Ј ..Sx.-- ~))-- ~џ
(.; _...lt_,\ )Г'" 'Л! "~.Ју!
о~.'))Ј.')Ј') • "sxt_,\ lk"l о)\.)~~ ј~~ 3 )\Ј.,о\ .Ј У:. Ј:>::.:;..)\_,.~.) ~Jf=j.:; _,~:,\ cl,;..J_,\ u......:tl Ј.>~--""""'"
Poznavaocima seriata gospodi kadijama Mostara i Belgraddzika - neka im
se poveca vr1ina, - dostavlja se slijedece:
Kupljenje i ublranje seriatske dzizje ,koja је uspostavljena na glave nemuslimanske raje koja stanuje i koja se nalazi na podrucju Mostara i Belgra:ddzika,
koji E.',Jadaju pod kancelariju nemuslimanske dzizje (»geberan cizyesi«) ejaleta Bosne i njoj pripadajucih krajeva, cije је kupljenje racunajuci od 1 muharema ove
1242 godine dato i ustupljeno meni s uzvisenim casnim beratom, s nase strane нstu­
pljeno је i dato putem z.ctkupa posjedniku ove bujuruldije uzoru vrsnjaka i dr:.ugova
Smail-agi, neka m.u se poveca vrijedпost, te su mu izdati najnizi form.ulari fisk.usa
(»edna evrak-i miri«).
S obzirom na to, vi spomenuta gospodo, пapisana је i izdata i njem.u predata
ova bujшuldija od strane Bosanskog divana, da tposredstvom seriatskog s.uda otvore boscu sa dzizjanskim form.ularima, koja је data imenovaiюm, rac.unaj.uci od 1
m.uharem.a. Treba da pazite da se od strane imenovanog podijele form..ulari med.u
nemuslimansk.u raju koja stan.uje i koja se nalazi na spomenutom podrucj.u. Omog.ucite navedenom dzizjedar.u da ubere prihode od dzizji u smislu seriatskog
pravca i .uslova .uzvisenog casnog berata. Nemojte dop.ustiti da se ma ko sa strane
mijesa i uplice u stvar k.upljenja i ublranja.
S bozijom pomoci, kada on dode, treba da ra,dite i postupate u smisl.u buj.ur.uldije, а da se cuvate i klonite svega sto је tprotivno.
5 safera 242 godina (= 1242).
Objasnjenj~
slu:lhenih cijena vrstama novca
Rfimi altun 2 grosa 2 pare; Istanb.ul altunu 9 gr. 13 р.; Misir .altunu 9 gr. 35 р.;
3 gr. 35 р.; T.unus ve Cezayir altun.u 151;;~ gr.; adliye 12 gr.; yald1z
macar 21 gr.; fшdlk altunu 15 grosa; firancik н~ gr.; riyal kщl.u ve direkli ve
hac;:ll 9% gr.; ikilik 4 gr. 10 s_.; ytizli.ik 5 gr.
Po·sto је visoko naredenje njegove ekselencije dobrocinitelja, da se u smislu
.uzvisene zapovijesti k.upi i .ublre dzizja prema .utvrdenim sl.uZЬenim. cijenama,
k<=~ko је gore napisano, to је ova divanska teskera napisana i izdata i predata н rнke
dzizjedar.u. Potrebno је da ra·dite i da post.upate .и smisl.u ove divanske teskere, а
da se cuvate i klonite svega sto је protivno. Ovo је visoka za~ovijest njegove ekselencije dobrocinitelja.
9 safera 1242 godine.
fшd1k r.ub'iyesi
78
Harnid
HadziЬegic
19
Ferman sultana Mahmuda
П
(19 sabana 1242 == 18 rnarta 1827)
И ovom fermanи, koji Је upucen bosanskom kadiJi i dzizjedaru, govori se о
povecanju diizje koje Је zbog pada пijednosti novca izvrseno 1240 godif'le (poCinje
2б ютgusta 1824). Tom prifikom dzizja Је povecana za 2 odnosrю 4 i 8 {Џоsа i iznosi/a
је б gлosa za najnizu, 12 za sreci!nJu, i 24 gгosa za najvisи.
А sada iz istog raz/og·a i zbog potrebe veCih prihoda za podmirenje troskova
za novu reformisanu vojsku ротюvо se povecava za З odnosno б i 12 grosa. Prema
tome od pocetka 1243 godine (koja nastиpa 25 ји/а 1827) ima se kирШ pio 9 grosa od
najnШh, а ро 18 i Зб grosa od srednjih i naJvisih lista. Ublrace se и tri rate.
Orijentalni institut, sidzil travnickog kadije, broj 27, strana 12.
-:;:J.I\ .Ј :t..~ __,.;':J\ i)l-~1 ~\) -:_,;::Я.ЈI .Ј Ј~дl\ ..)Ј.м -:_,:Ј.;>-_,~..11 ;'}_, j.JI -:_,;::....l-....11 ;L,a.; LS'a;l
~_,..~.; _, o~Xl~~ ..:.,.Ј:) '-.5'-~.,ol; о~.:...._,: l:':i_"- -:.,;::......11 &~1 ~l:~ .Ј:.Ј. . : ua~....11 -:;::i....,) ....11 _, "l::~:)tl r}~ ~)1_,
o~.s" o~.l_,l r}""" ..;~1_,1 J.ol_, ..Ј-':.l....ft
l:;::;) l:;::;;
.,..~.~,. .Ј:) 1.5)\.)~ј~ о~.:...._,: ..Jl~.~':il _, ~L. ':il
"l:; о~.:,;~ J.l_, 1 ..)х.:;\.))\_, '7";::1, 1a;::. . L"" Ј ll 1 ..:..~; Ј~__,.,. 1 4-~ј~ o~.l~~.Ј
_, )ls").) ~~o~.ls" r..> ~ ")..;_,\ ..;....:1_,1
<i.'. J.l_, 1pl....,
~ o~.L~
t:t-: 12o~.:i.ff ..~.;>" 1.5} ~~ ..Jl:l_,l Ј::.,о.~ t_:')_,:tl: ~o~.~l~
41;::~-:о- Ј~.Ј\ )l:C.:.\ J.JJ.:.I ..Ј.Ј.) ..)Ј.::~f
1....>l:.ol
Ј,;>- Jl_,..,\ ~ј~ ..)\:1_,\ Ј;::.,о.~ оЈ.:...., о~.:...., )уЯl:, )ј .Ј\)_,::~.\
..:..,).) <S)<:. ..)J.:k....,_,\ .Ј;::_...., Ј} ._)J.:...,)l~\ д_:~~ ....A~...r:.ll t_...r:JI '":""-;>" ..:_.9_,1_,1 LS'-~~f ~.5\А:;\
..JX;L:o- ~tl;. ("'";::"" 4 :t.._:o-): <~.:;::~) 1.51;; о.)<~.~\ 3 ._).)<~.,-j':i ..;....:tl uall;. ('"::"" ('"~).) ~\ ..Ј.Ј\ ._)Ј.:...., Ј.)\ .Ј
<~.~::-~·'.)'" o~..i;....r"':. 1.51_,.:; ._))l-:'.):.J ._).)).);\ t_...r"':. o~.~:;l-": о)~ Ј;.Ј\ ._))t_,\ Ј_,\Ј.:.., l..)"'l:t\ .):;; 4~\ ),;.; ....>...ro
.Ј Р.~.\ о~.:...., Ј.)\ cl:;I).JI ~~ о)).Ј\ i-'~ oJ.""<l"".J.f'=" citl.._.., L;::~ IA~I ._)Ј.:..., о~.:...., Ј})_,::<:'.\
• !..SJ.:.I .;..~ ):-' )\} JJo~.:l_,\
.)::::"';)l~l LS'-~f
i"o _;,-'i )ј<.......:.... )l~l _,).)).Ј.)
o~.:k....,_,\
Ј.;>- ci;4.'j~ о)).Ј\ ~.;~..~.:1_,\ ..Ј~; .Ј o.)l_; 1 ..J..l.i-:_...r:.~...r"':. ....>):::. о.)).Ј;Ј"" С:-).:;
-l:.f:=.J.J:.I uall;. ('"::"" r~).) ~:'.\ ..J.JI ..)Ј.:...., ,pl .Ј..:..,);; <S ~- ..)J.:k...._,\ .Ј;::_...., Ј} ._j.)...r~Y ~l:l_,\
<\.~~'} o~.<l; '";-'.):t_,; ..:..,_,[.;.:;
5Js" оЈ.::~; о)~ Ј~.Ј\<~.~\;::~._)'}_,\ 1.5)~ 1..)"'\:1\ ~; cl.,o.tl;. ("'";::"".,ј~ :ltkl\.)
оЈ.:\}1..:..,...rai ..)\_,\ o~.s"_,; Jl;>" '-;-'}5" r..>':i ..;~_,\ о.)о~.;. )"" ._A.,o.i о~.;::~f
~-ј~ ..Jl:tl ..__;_,1_,1 '-:-'l-;>" _,Ј:~
§'L~ i..SJ~ ..)_,~l; <~.l;::...., <~..,o.tl;. ..:_.~; Џ..l\ .tu1 :l.Js" ,.)l~\ .Ј о.)\ј .Ј.)~~~~} ,.[Д:'.\ оЈ..._;\,. ,;.j)l_;. ,7k~
1.5)\_,"" .Ј о.)~~._)'}_,\ oJ.A....:t_,\ х,;§ .Ј У.:~ Ј--.) ..)Ј.~)")-; .Ј)"":.)~ .Ј ':""~Ј <tl;::;l_,.:~ <~.-;:Ј.~_,. ~).).,о..\.4
r
с_\~_,. o~.:s")\J..:; ..:..,\.))\.) _,l=;::ls" 6'-.S'..,o)bl ~}о jl...., ..:..,\~ )\.;0..4 .Ј ..:..,\:~;::"';.Ј .,_,_)".Ј "::~l,• .Ј -flм ::Ј §'l~
U sidzilu napisano ( ,;.;Ј... ). 2 u sidz. ( ·~>- f~ ).
6 u sidZ. ( ..s"".J\.): ).
sidzilu (I.Si•• .:,.~ ).
1
5
u
•
u sidz. ( ,Ј) i-' ') ).
4
u sidz. ( 1;.41..5~
).
79
haraё
Dzizja ili
r'"~ Jyt:ll ...)l~~; <t~J: <t-;.~_;;. ~ј~ ..J'l3l ...)...t:l~,.\ ~ki[~:~.J_.] JUI ~:: .~,~;:~:;Ј: ·l:: <t~....V31
o)J~l,- .f=l~J Е]Џ ~<\.~)_) ~...lljl ~_. ~A-:'.~"-f <1.~\ ...)...l~..;.l3l ј)\:;13 ::Ј ј о.)Ј~~-: o.)~l>')
~)J~.t,. ;f= t_.,. .~,1::..... .~,_~ )\,. ..;..Ј31 Ј L. ~k 3 J..ol:>- .:-...А:,. s~ .s)~'" '7"; ~ 7.~,_а; ~~;; .~,;_
_;),а_,.
..:...l~~-- i..S'"'o.)l.• i'o Ј~:,1 3 u;~~...l; 3 _f"lk ~<tl3\ Ј....:.:.,. Ј-~~~; ,s}ll:>- .)-:>- Jl...S::::.....\ ~;о)Ј)"ј,.
\...l.,_l.. ...).X.~...li_J\ Ј-~ Ј ~\Ј _;::.~<\.~"'":..) Ј:...;: <t-~5";: (t~.t> l~)l;. Ј )\;.\.) o...l_:l: Ј: JJ<t~.._I_J\ ..J.X.i::~;
~~~~ј~ Ј~:,\ 1.5}~~": ...)...l;j)\.) ~ј~ jl~; o~k O)Jf= <t~}::IJ) ~;}Ј '-;-'l:;\ .ј:>.": oj.t> 416.:1\
~;~ј~.~,~.~ l:A:.....I ._).)\}- .:-."~...r-:, '7"-l~ ,s...l....:. ..J...l;};...ll3 1o.D:....:;:I Ј~~;.; о.)~) ._).))\...l;;.. _;::.~...l.._:., ._).)~ь)
u.l" ~~Ј"':..,.._.;;.. ,sk~~-· ;: <\.~\ io <t:~))J\ ($-:"...;;.. ...l:>- o.)<t~\ ~l~<tlS" r)'l .}-)\:\ )\~ ....; I>)JS" <t:.;JJ:,
<1.~\ )...l-~\ )J~l; ,sj.:..._l\ <1.~\ о.)~ј <\.1::,-l; <t:j~ o...l~I\)\_J • 9 )...l_.o)'J ($..,\)~\ о))Ј\ ._;..;.l3\ ј_;.\ i.J"'j}\
l.,.._.;;.. ($"'<\.A.~lb ~l>') <t~:. . . l~~;\ .~,~.,.._.;;.. ..:...L<:::o:,. -:-:'..)1:; JJ<t:I_J\ ~...li 3 е:~:; O)_JS" <~.: . . . l~\;1 J~~::o:::ll:
L.c~)<::l<t:.....J\3 <t:~}o~\j ..:..,~...l,;; ::ЈјЈ\.)~ј~ '-:;'Ј~'";-:'.3 •Ј:...;: u;~'}J.) ._)...l;}~j~ ..Ј'Ј3\ '-;-'3_r~'" <t:~}<t~;J
-
io )\...l~,t:; О)Ј') <~.:~~\) ._)'}_Ј\ ,s)_~ ~tl;. r~'"" ._) '}\ \);;; <t:~...li_J\ )\.)Ј.._; 1.5ј<:~ <tl~-: .::-.......; ...)...l}~:>Jl.;; <~.:.._: <tl~~)\:1 ~."~Ј.) ~.i;....ll31 10<.5_;;"' t_l-,. o)Jf= \5"\ l:A:.....':Jl: ...)...lA:~"f .....')? _;::.:...l~\ '-:-'l~-:1
J-..ol:>-
._).)~k io Ј~:.1 Ј .::-.~l~~ 3 Ј-~~:>-.:; .~,_1~~}3 \ IA:.,.\ 11 -.).х.,.;::о::'" i..S'..,.~,:_. . . [_Ј,\ Ј} jJ~f==:l
J. . . :l__,\ ~-l:; __, Ij-~ 13($_..;.1; ~~;.;
.~,:;)~-- ~...l---- ;)J~i-- )s--~ 12.~,l~.._;t.ь rt:.. ~1~; Ј~~~__,\
..J...t:~....ll3 \ 14А:.,.\ r::'"" r.t>J.) ~~ ._;l.:..._::t\ ..Ј'13 \ ј3 \х,. o.i.t> 416.:11 .~,~:~~Ј'" <tA:._.;;.. ,s~:; ..Ј)\~;:3 __,
o...l,o<t;\.t>l:. :__.__,г. ~IL.. p ......ll: ::ЈI
3
r<t::l" ~;l:.....\ ::ЈI ~;~k ._))\$" r.>~ Ј)Џ <~.:-:.,....;;.. ...l:>- o...l:;)~ Ј:
~:"':...l; ~-;\)_)\ ~ј~ ~;~.l>') .::-.--~ J.t>l ._)'}__,\ Jk-,. _) '->-.,- o...l,o<t;lS"yi.. ~-:'.~:..._:>-)'" ~l_, Ј .:_у<:.._:,.
~~.;; ?~o...l;.l \_~\;\ ._;....l3\ io
.fJi Ј~~\<~.:_ _,
J.)l__,._.r;.. Jll <~..:1 . . .__,13._.;;.. _;::.;.\ ._)__,\ <~..:. . . )\_.,.\
~-::.i ..... ~.)\)\ .~,:_,\)~\ IA:.,.\ ._).Х. .... .~,:_, ~__,\Ј} Jl.._:, <~.:---; _) r~k::; _) io <tl~~JI__,\ ._)...l:;:'....ll__,\ J...:.I_J\
Ј~:,\ <t~..:~~y 15i..~,;l.t>l:, ._)__,);,..:-.$"Ј:, ._)J~l.._.t> _h;. ..Ј':ЈЈ\ ;.J...l..o <t:;џ._.r;.. о...l:Џ.Ј\ -f=.J...l.:;\
._;l.;;
i..~,;\.t>l:.
l?:J <1.,-Ј; f ~:_, 16 ј__,\ _h~_;:; о))_)\ ._;..;.1__,\ Ј::~;.; <tl:'.\ 1.::-~.:; (!)\ ~tl~ .._)'}__,\ J.,ol_:>- ...)...l.._:.l.._.,o
~:~;; .~,:;)~,. O)J~.i,. Il_"_ Ј Ј::~;.; o.X.~.f ..Jl~,.:, Ј-.) ._sJl~ _) o...l;);.'}\ ,S~l....~ i..S'"'Jl~ _) o...l:l__,'}\
lk..,.\ .s}Y.;. __, rl" o.)}l::o:.• ..Ј~\
)l~-3 __, )\...l.,o\ r<\.A~...;;.. ).. \__,\
7
l~\;1 .~,~.1 ...l~; .~,:_, .~,~_,Ь,. ~ј~__, оЈ)__,\ ._;..;.l; r::l-3 .~,:_, .~,:~ј;. ..:...l.. kl~,.
..J'l__,\
U sicШlu ( -...1.: ).
8
( '-:'_,!Ј\ ~~ .... _; '1 ). . 10 U sidz. (
13
U sidz. ( ;.д:..:Х).
( .._..__,f ).
14
r.> ':1 .~,~.:::.~ .~,~~ .~,~) )\.)~ј~--' i..S'ol; 17r.~,_,Jr'" &t....,. __,
)_J...l...,a.l\
U sidz. (
\-:..r ).
1 .;;. .;.эt_.
U sidz. (\)~ 1 ).
).
11
15
9
u
U sidzilu (~l·j':J ), а trebalo Ьi Ш ( ;-»)'1) il:
sidz. ( ј~ • .;~).
U sidzilu ((l~~>l:),
12
16
u
sidZilu stoji (
U sidz. ( JJI).
...!.:.JU. ).
17
U sidz.
80
Hamid
r;l,.>)
HadziЬegic
_;<:. . .~~ ~).)t~.. 4.:)·>- _, J..s ))"=·· 4.~,.,)~ ..г~ r~:JI <..>._,.. )\.)~_;~ _,
t:'l_,... 4.5"..г~ 4.l.;. . .t_,\ _;......:t_,\
• )....l..:.,.....;.t_,\ Jl...,)l _, )\....l,o\ r;l..:.,:tl.. yl _)-;.:,1 ..;.) o_F- \.. l~~\ _,
t..)\.. 1~.;. . .!_,\
.)....l. . .;~J':, yl J_,k:.- r4.;l..ьl.:, ~;';i.... ~.)\)\ .:;.,..;';~;';)' O)J,JI J.>_..t:t_,l ..ј~~_, Ь-~ o.)':ll, o....l:l ';О_, S....l--:.1
ll..j..t:.-)"=" 4..-_,.;).• ~: .... о)),)\ r4.;l..ьl.:, :.)_,...)~ 4.1); .:;.,..5")..... _,
d..:tla.-;.::_,1 Q:,l;_,l Ј:,о.,.; \..t:, 4.1:~~-' sfl~l....
J..s о)),Ј\ LS'J..::..~~.. _,~у o....l;....lt_,\ _;<.._,.l....
d"_;;, r" t: Q:91)_,1 ~_;~ Q;~l..) .:;.,.... ~ Ј..ьl IA:..I
~.;.. l~.. _, Ј; ..j_t_Д.._I_,\ -?l~ .. _, Ј Ј.-.. 4.Џ:,о.,.; 4.~\ о.)~) r4,_;\.."t.:, ~.)\)\ ;t.;.. _, ).. \ ј)\_;._, ~).)\;·•
(_-'.г:._. 4.~-' o-t;~ _,~ tвo-t9.)J\--' 4.l.._;~.г:,
r<.,... 4.f:::=2...)J_>:; •J.;..:.,. . .t_,\ J.)l,o ("';l..:.,:tl._ ..ј\.•)
o,.t:;l; _;S::::....~\
..
Ј:: ..ј_,......::.... ~tt::..)t\ r->'l _, ~;,'l1 '-:"""~1_, ..jl..:.,t\ J:l~ r~~J':. ).. 1_,.;:о1 ..j'l_,\ ),)-l,o ~:;t:;_;;, о))_,\
• _г~4.1_,\ J.-l._
• _F~4.Џ .)\.._:._\
4.;~ ../~
.;_,..,.)\._
о)),Ј\
_FAl;';~ 4.~..Ј_:,
• ._лtl _, .Ј;,1-- _,.Ј:"~)~_, J~l 4,:..., ..jl;...:, )~:..Ј'" Ј':... t"'l:tl r_,.:ll Ј
Najsposobnijem od kadija, najboljem od иpravitelja pravovjernika, izvorи
vrlina i иbjedenja, koji иzdize zastave seriata i vjere, nasljednikи vjerovjesпika i
poslanika, odabranikи narocite milosti vlada~ra koji prиza svakи pomoc go.spodinн bosanskom kadiji - neka ти se роvесаји vrline, i иzоrи иglednika i ajana bosanskoш dzizjedarи neka ти se povecaca,st, kada dode иzviseni car.ski zank, ne
ka se znrude slijedeee:
Као sto је svima poznato, prihodi od dzizje spadajи и najbolje prihode
mиslimanskog fiskиsa. Zbog toga Ьi trebalo da se dzizje koje se dijele i иЬlrи na 3
grиpe povi.se na seriatsku visinи. s obzirom da је Ьilo jasno i sigurno da sи prihodi
od dzizje, koji sи иbrani и 1239 godini ispod seriatske visine, trebalo је и smislи
s_eriata da se tada иzima prerria casnom seriatи od najvise dzizje 48, od srednje 24,
а od najnize 12 dirhema cistog srebra. Ali iz samilosti prema siroti raji odнstalo
se od racиnanja prema cistom srebrи. Racиnajиci prema sitnom novcи, od 1240
godine, zakljиceno је и smislи casne fetve koja је izdata od strane svijet1og seriata, da se и svim mojim zasticenim zemljama poveca dzizja za sve i to: ро 2
grosa na najnizи listи, ро 4 na srednjи, а ро 8 na najvisи.
Као sto је navedenog datиma od strane· casnog seriata izjavljeno i objasnjeno, seriatska granica za dzizjи је 48 dirhema Cistog srebra za bogatog kao za
najvisи klasи, 24 za srednjи, а 12 za najnizи. Medиtim sada postoji ye1ika ruzlika
izmedи cijene Cistog srebra koja vazi и prometи и narodи i sitnog novca. Sta vise
kad Ьi se islt')italo i izracиnalo kako treba, izas1o Ьi da је seriatska dzizja koja se
иzima и pola niza.
U stvari potrebno је osigurati velike prihode za podmirenje plata, mjesecnih
izdataka, za odijela, hranи i.drиge troskove na pje·sadijskи i konjickи vojskи, koja
је иz bozju pomoc obrazovana i popisana pod naslovom »Asakiri mensurei Muhamediye« i koja se s drиge strane иmnozava_ i иzdize и cistoj namjeri slavljenja visoke rijeci Allah pri izvrsivanjи dиznosti и ЪоrЬi i ratи pod mojom visokom hila13
U si Jzilн nejasno napisano.
Dzizj.a
fetskoш zastitoш.
Ш har.aё
81
Kod ovakvog stanja stvari mjesto da se seriatska dzizja, koja
najbolje ljJrihode fiskиsa, uziшa ovako manjkavo i da se иzalиd ostavlja i
иpropastava na dиgи kod raje, bolje је da se povisi na stepeџ. koji dozvoljava
casni seriat i da se odredi za troskove vojske »Asakiri mensfire«. Jasno је i oCito da
се to donijeti koristi fiskиsи i da се kao najbolji prihod imati koristi za popravljanje stanja spomenиte vojske »Asakiri mensfire«.
Ovo pitanje povisenja ne spada и novotarije. Jasno је i oCito da za ovo nece
moci prigovoriti niko ni iznиtra niti s vana. Ali, •prema pricanjи nekih koji stvar
poznajи, neki dzizjedari kadilиka и иnиtrasnjosti иЬirи od raje ove iznose dzizje
vise nego sto је sadanji iznos. Zbog toga је Ьilo potrebno da se zatra:zi fetva od
striшe seriata i da se povisi рrеша seriatskoj gгanici, kоШю је potrebno povisiti
prema danasnjeш vremenи, te kиpiti је ро gJavama kako to iziskиje casni seriat.
U шedиvremenu ako se pokaze da је neko иzimao vise novaca pod imenoш dzizje,
ima se stvar ispitati i dotic:tli kako tr-eba иkoriti i и Ьиdисе ти to zabraniti.
Jasno је da се raja smatrati zgodnom prilikoш и pogledи sеЪе to sto su oni
izlozeni nepravdama dzizjedara, te nece dati nista sto se odnosi na dzizjи, koja је
ро seriatu иspostavljena na njih na osnovи jasnih seriatskih propisa. s obzirom na
to zatrazena је fetva od strane casnog seriata, koliko је' treba povisiti prema sadanjoj prometnoj vrijednosti Cistog srebra. Prema tome је povisena na stepen do kojeg postoji seriatska dozvola, te се se - s bozijom pomoci - od tpocetka mиha­
rema 1243 godine na taj nacin иЬirati i kиpiti.
Visak prihoda koji се se doblti od ovog povisenja dzizje odreden је za troskove vojske »Asakiri mensfirei Mиhaшediye«. U smislи onoga sto је raspravljeno
i zakljиceno kao podesno, te и smislu-izdate casne fetve, posto se sada »altmi~llk«
koji је и prometи racиna kao 2 dirhema srebra, te dzizjи treЪa na taj nacl.n podignиti do seriatske granke, pokazalo se је potrebniш da se na stare liste za dzizjи
nemиslimanske raje, koja је nastanjena Ьilo и mojoj visokoj prijestolnici, Ьilo и
svim mojim zasticenim zemljama i koja иziva za,stitи i okrilje moje casne milosti,
povisi ljJo 12 grosa za najvise, ро 6 grosa za srednje i ро 3 grosa za .najnize. Da Ьi ·
se na taj nacin povisilo i uredilo i da Ьi se to - s bozjom pomoci - spгovelo od
. pocetka 1243 godine, to је za to izdato visoko carsko odobrenje. I и smislи moje
velicanstvene carske zapovijesti (»hattl htimayйn«) koja је и tom pogledи иzdata,
sиme koje proisticи iz ovih povisica imajи se naplatiti и 3 rate: prva rata и reЬiиl­
evelи navedene godine, drиga и dzиmadel-ahirи, а treca se ima иbrati и casnom
sabanи. То se ima predati Ьlagajni »Mиkataat hazinesi«, јег је to odredeno za troskove vojske »AsJkire mensfire«. ТгеЬа da se zavede kod racиnovodstva za dzizjи
i da se izdajи ilmuhabeгi gdje Ьи·dе potrebno.
О tom sи izdate i poslate шоје carske zapovijesti koje је Ьilo potrebno izdati
zasebno kadijama i dzizjedarima и mojim zasticenim zeшljama.
Posto sam zapovijedio, da vi, navedeni kadija i dzizjedarи, radite i postиpate
na izneseni nacin, to је izdata ova moja иzvisena zapovijest i vama poslata kao
saopstenje i objasnjenje.
Prema tome kada dode i kada vam iz· sadrzaja moje casne zapovijesti koja је
izdana ро mom visokom naredenjи Ьиdе poznata stvar, kako је gore izneseнa i
objasnjenja, treba da, radite i postиpate prema оnоше kako ona trazi i iziskиj(. Potrebno је da pristupite ostvarenjи оноgа sto је potrebno, da Ьi se ро mojoj carskoj
zapovijesti od tpocetka mиharema navedene godine od nemuslima.nske raje naplatile и potpиnosti liste od dzizje kao i prijasnje иz seriatskи povisicи. Treba da se
spada
и
6 - Prilozi za
orijentainн filologijн
82
Hamid
HadziЬegic
cuvate i klonite da ne Ьiste Ьili odgovorni i ukoreni zbog uЬiranja v1se novaca suprotno zapovijesti i protivno mom carskom naredenju. U tom pogledu izdata је
moja carska zapo:vijest.
Zapovijedam ovo: Kada dode s mojom casnom zapovijesti, treba da •postupite
prema visokom sadrzaju ove casne zapovjesti, koja ima visoku vrijednost i koju
treba slijediti i prema njoj uskladiti svoj rad. Da se oslonite na moj casni znak.
19 dan mjeseca sabana 1242 godine.
20
Bujuruldija bosanskog valije Abdurahim-pase
(9 zulhidzeta 1242 == 4 jula 1827)
Kup!jenje dzizje и Bosanskom ejaletu ustupljeno је carskim beratom valiji. Оп
sa svoje strane to kup/jenje па podrucju Travnicke kancelarije prepustio Meflmedu
A.lemdaru i Mustafa-agi s tim а1а od svakog oЬveznika uzmu ро 9 grosa. О tom ,-a!ija
izv jestava travnickog kadiju i isUce kako se ima izvrsiti taj posao.
је
Orijentalni institut, sidzil travnickog kadije, broj 27, strana 13.
L.._~ ._:.J.:.:":Ilso ....,;.~_;-~ ..::.,ly;l; l)l~:so\ ~Ј..:..,о} ~\):>::1\ iJ:>::,• LS'~.t:ж ~\Ј} )_>:;S::::~\ cl:;-:.>~.:,1
cl::;->1] ~'}~\~х,.).\;\ 1..5'~"':'.)~ ~~Ј~)"~":\)>~ .t:...3 ; ,:.Ј~.\ ~)\:.Ј.>:;-; ~~yi.:; ~ <~.!l"...\ o....l.o o.l~so ЈА~~
<\;_,l_, ~:'"" cl:'.Jk::so_.r::. ~.)~ ~')~\ '-:-'~уа.< 4:~}'"" _;) cl;~ k) ..:...... ) J>i> 1 иS::::....":А ~ иS'"lж oxl;..\.) ~....l;
.
4;:_;-~ -s~:; ._)').\~ ):~ ~.))_>;\ t_? '-:-·ј~ о.)4:~.._1\ )>i>l; ~:_,_>; ~ 4.7::l_"... ОЈ~.)) )3 :-;S::::~\ Jl)~\ )~;}l::,.
io .ј-.) S~~ io
оЈ~~~)->: ~).\~Ј~-::-: o~).\so ~ 3
io
4.:~.)\}1 JIJ~I Ј-~: ~l.:.::tlso ~l..) l: 4 7:~~3 ,.
J:l~~ ~ L- 41;).,_г:. cl....~.l ('"::l-"i ~ ul::..o.:>:::; -f~i )3 ;1, l......~ 45'" оЈ~ Ј- . . :11 .>3 ::~~1 JIJ~I у~: ЈЈ4.:1~1
4:~....l~ ~ '-:-'J:I~\ riJII ~ ...Jl"...\ 4:...., o....l~so li:-1 ~~k..o..• <.S<:_г:. ~ Jl....l....lso ....l....:>::.o -s....lt Ј_>:;-: ~....l;J\.) 3 ~.:, 1._).)_)....;Ј1,
~IJ:>::II iJ:>::.o о)_>;)'" ~:...
~Х'" JIJ~I 4.~J~:sol _;.)\
"
иS'"l_, о.))_Ј)"ј_. rl; ~ .)l_.:.S'" 4l::so_;-, ..::...9)'... ~..u4f.>: ~_;~Ј\)~\ ~).\~Ј:-> 4~:-:tl ~у IA:sol ~Ј..:жо}
\..)""'
4:;11 ~у -sx9\ 4f:=:_, Ј~~\
J.. . :l; Lksol
..::.,iy; k~_F":. 3 r._5_F":. 4~ ~<~.Ју; JIJ~I t_-:)j; ~х; )1, 4_::11 ~у o....l:}::;-: cl;~lso) ..:...._.) ul>1>\ ~....: .. ~
ro ~ L- 3 4S::::.o)....l~l Ј-::..о.:>::; ~-L:;)Ь 4::11 ~у)\.)"':'.)~ и:}"':'.)~ Ji.>.. l 4 7:~~у ~l.:.::tlso ~~_г:,
3~_.:,1 ~.)<~.:_
_,3 ;
~1.>~.) j)(;:__,'Jl; o....l:;l; cl~.\ ..:....;.) <tS::::...... )....l~\ ј>)"~ 3 Ј;...) ~....l~;l~\ o....l;)_.\ ..:..А~
Dzizj.a
Ш
83
harac
Poznavaocи seriata plemenitom gospodinи travnickom kadiji, neka ПГ..l se
poveca vrlina, dostavlja se slijedece:
S иzvisenim casnim beratom d.ato mi је i иstиplj.eno kиpljenje i иЬiranje nemиslimanske dzizje »gebran cizyesi« и Bosanskom ejaletи i njemи pripadajиcim
krajevima. Pod njenи kancelarijи spada seriatska dzizja koja је иstpostavljena na
glave nemиslimanske raje, koja stanиje i koja је nastanjena na роdrисји kancelarije Travnik. Racиnajиci svakи njenu. listи kao i prosle godine ро240 para i, и smislи casne fetve koja је data od strane svijetlog seriata н ovoj rodnoj godini, dodavsi
jos novн povisicн od 120 para, sto је иzvisenim fermanom naredeno da se povisi i
doda svakom pojedincн, treba za Svakи listи naplatiti i predati 360 рата, sto
иkирnо cini 9 grosa.
S tim нslovom njeno kиpljenje i нЬiranje ustнtpljeno је s moje strane i dato
pod zakнp posjedniku ove bнjиrиldije Mehmedн Alemdarи i njegovom ortakн Mн­
stafagi i date su mи liste fiskusa, racunate kao najniZe.
Ti, navedeni gospodine, treba da zatrazis da se na 1 svetog mнharema navedene godine s posredstvom seriata (sиda) otvore bosce od dzizje koje su imenovanom date, te da se od strane navedenog podijele liste medи nemuslimanskи raju,
koja stanuje i koja је nastanjena na podrucju spomenute kancelarije, ра da se prihodi od dzizje na seriatski nacin i и smislи uzvisenog casnog berata uberи od strane
imenovanog dzizjedara. Treba da pazis da nikom sa strane ne dopиstis da se mijesa
и pitanje kиtpljenja i povisenja.
·
U tom pogledu samostalno od Bosanskog divana napisana је i izdata ova
bujuruldija i predata imenovanom.
S bozjom pomoci, kada on dode, treba da radis i postupas prema bujuruldiji,
а da se cuvas i klonis svega sto је protivno.
9 zilhidzeta 242 (= 1242) godine.
21
Potvrda g1·adiskog kapetana
(4 muharema 1243
И
sa dzizjom
28 jula 1827)
svom sektoru gradiSki kapetaп Salih
temessiikil«) sa diizjom.
Оп је preuezo 1749 пајпШh Jista ро (Ј grosa. ?гета tome пjegovo zaduieпje izпosi
15.741 gros. Za isplatu toga оп garaпtuje svojim imetkom, а pored пјеgа i krupski
kapetaп Mehmed.
daje
vezi
preuzimaпja kupljeпja
=
о zadиzenju
dzizje
па
Ьlagajпi bosaпskoк пајјј'е pюtvrdu о zaduieпju ·(»dеуп
Orijentalni institut, dokumenat broj 5420. 3 )
-tS") ..t1 \ ,_ј.)у у-~ у=":,
<\.~.)
..:,l_..:..::lb ~~.г':. .:..ly;l; IA:$1 .j...t:_.... ~>}- d,.\)~1\ if="' lS'"A;_, ~\Ј} J.);:q\ d;:-; ,~.:::.1
L.:::.~ r:::>-}1 ...\~~ r ..:ll Ј3 }::....:>-;"' }~l:~ }:t3 .) l)'-::11.) <~.:_....3 : ..:..Ј~\ \tЬ.. '-:;-'.Ј~).Ј::-: .jl,.).) f\ &~~~
~l~-- ..j...t:--'>l;l lS'"'~.f.' .jly.S" <~.:..,.Ј; .•:..Ј~\ .j'>l~).)~-; ~у;:; .) -ttl:>-1 -t~}~ll~ ~...\~~ d:~}:; ;а.:>- )--:Ј:;\
а) Na poledini dokumenta је naznaceno da је dug izmiren. Iz toga se vidi da
od dzizje trosen za plate vojnika K~juca, Banj.aluke i topcija Gгadiske.
6*
је pгihod
84
Hamid
HadziЬegic
,S}"--:.~~" ~ј~ ..)':Ј.)\ '-;-'.Ју~·· -..:~}->ј)~~~~)..::.,.,.~
J.:t>l ~:• .Ј.))'\_, о.Х.1;.\~ ~.•Ј;..)\~_,;;
.>_,;ь Ј} .>.Ј-:.:'.~~-:.-~ jS:::::r~. \Ј~ t,. ..)Ј_:-- -..~1 ..:l:-:..:.;
..:,l_:t.JI r-:.1-1
r!l.,o
~t_.....:tl Ј_, ~::.ј;..:.>-:...:.; -..~_, ;-~
Jts:::::_.:.l ~9\).Ј\ ;-~~ -..~,.A_I ilj.:ll .Ј Ј_,~; .Ј оЈ~~)~ .;l;_~.JI Ј_,~; "-~.Ј)-~-..~.\ i.Sx"' JI).JI ._;~1 ~~
..::.-;_, ~)_,s--j,.
~~"' JL.;; .tu1 .1.:...:,1 -.._1-:.,;....t_,\ r:~~ ~-s)-:."' "':"":~ .L.,o.;rl r.>':i _) 1~':11 "':""~~_) "---:_)).)\ )J~I
..).Ј\.;, оЈ:.,оу~.;. ..::...:.\~~ Jl;, .tu1 ~\,.,. ..)Ј1~\ ("~.Ј~\ .Ј~~ ilj.:JI .Ј Ј~,.:,. -..:~1-1 .Ј bl "'.'. ,S Ј-:.·• "':"": ~~ -..џ,.) .Ј
,sx.S" ,sЈ-:.....н l.~ Ј;, -..~1 )~.\ ~ј ..:,\,а~_; .Ј у-5" o)_,S"ј,. ,sх"' JL. -..~1 );.1 ..::...~~.Ј -..l::~~_, .,;....1_,\s:::::.:; .Ј
c:~}-}l~ ~:~ј;.~:~}.:;уа:>- j~J_:~I r ..__:tl Ј3
-.._l::kЈ':.~- . . ~~
ы _)Ј::~:; \,.\_..:; ..:,J....tl.•
• ,S J_:t.Ј\ \_k~ \ j....S:::::-.:; С:>::;::>:.,о .Ј}.~ у~-;, \
,s}1_,9 _,~ )Ј; ~·."-:-:!_)\ r::l.-:; _) ы
)\.,.\)' _)
. -s Jt ;-~ _) c;-N
~
t,.l..:;
,S)_,S"ј,. ~~"' ..:,\:!_)\ §~ о~..:; ..)_))~ _,~.:. 1
-.._1::-::,. _,~.:. 1 ..)Ј1~ 1 r,;~...l~ 1 Ј 1....11~ J::~-s-- -..~ 1 "--:>:::::>::.,0 ..:...t L~_s-- if~
Povod pisanju isprave је slijedeci:
Uzvisenim casnim beratom naredeno је i zapovijedeno, da se od 1 muhю·ema
ove 1243 godine ku~pi nemuslimanska d.Zizja »geberan cizyesi« u Bosanskom ejaletu.
I ona је prepustena i ustupljena sadanjem valiji Bosanskog ejaleta srecnom, dobrocudnom i mi1ostivom dobrocinitelju njegovoj ekselenciji Abdurahim-pasi.
Seriatsku dzizju koja је uspostavljena na glave nemuslimanske raje koja
stanuje i koja је nastanjena na podrucju kancelarije Salih Kapetana, koja нраdа
gornjoj kancelariji preuzeo sam, primio i uzeo pod zakup na nacin primanja odzakluka 1749 najnizih lista, ~pored »pe~inat akyesi«. koji se unaprijed daje Ьlagajni
njegove ekselencije dobrocinitelja. Racunajuci svaku listu fiskusa, u smislu visokog
fermana, ро 360 para, ostajem duzan fiskusu ukupno 15.741 gros, kao sumu koju
moram platiti i izmiriti. S o,bzirom na to obavezujem se i preuzimam na se da cu
·spomenutu sumu kao moj dug- ako bog da- na vrijeme isplatiti i predati fiskusu. Ako - nedaj boze - nastane kakva steta i manjak za spomenuti drzavni prihod
zbog nase mlitavosti i nemarnosti u pogledu kupljenja i1i s neke druge strane, daje
se ovaj »temessilk« za valjan dug Ьlagajni njegove visosti njegove ekselencije gos~podina dobrocinitelja (valije) s uslovom, da cu kao poklon u potpunosti namiriti i
platiti iz svog imetka.
4 muharema 1243 god.
Ponizni,
Salih, kapetan Gradiske.
bzi:ija
ш
85
harac
Na ovom se mjestu napominje, da i ја s ispravnim jamcenjem jamcim svojim imetkom, dogod se u potpunosti i u cijelosti ne isplati i ne preda navedeni
iznos.
Pecat:
Mehmed, kapetan Krupe
22
Ferman sultana Mahmuda
(1244
=
П
1829)а)
Ferman је upucen bosanskюm kadiji i aZizjedaru. И njemu se govori о novom
povecanju dzizje zbog pada vrijednosti novca. S ovim povisenjeщ racunajuCi od pocetka 1245 godine (З jula 1829 ), dziz]a iznosi za prvu kategoriju 48, za srednju 24, а
za najnizu 12 grosa.
Orijentalni institut, sidZil mostarskog k.adije, br. 7, list
44.Ь)
.):..tll _, :t.~J.:..tl i)ls:.l ~~) .)::;::tl _, Jl_.,o.~tl ..)Ј...,. .):~..~".._, .•..!\ ;':}_, J_,l .);:.J-.._tl ol.,o.; -..5'~;1
.t_r.l.,o.; ..:..,..t) '-.5'.-.:;..ol; .t:_ _,_,: l;':J_". .):;"....!\ ~.•Ј\ 1 ~.L:s:. ..t~j~: ~:::::....11 ~l __,J~tl _, ·l::~;'}\ r}s:. ..:.)1_,
.ts'':J_,\ pl,.,. Ј::-=;:1_,\ J,.:)l.) ..)_,~l~<~~ (:)) t!:;-'~ о..\::-=,о ~) .SJI~~j~ <~.:_,_,: ._)~s:.':J\.) ..t~l,.':J\ о.)..\;.)
~..tS::::...~.I '7Ј;::, ..:,_,S:::::: ..)_,)<>.\):о:.!\ iJ";-:.,0 l$'""<4_:_, v.~ Ј))_,::~\ .tl~~.) '->~...~t_,\ i_,l..,. ~.tl~~
. :.. А~._:...;_, .t_l::tl_ _,)l d~}-tf_,:~ј~ d~.t~)..t;_,s' ...,..t;l<~~L.::. dtL-....tl
;r_,-'f-"' dtl....,. ..J..t:~_..~t_,l
..Ј xk_,_, 1_, jG Ј} ..)х__, )ls:. 1..ј:> -..5'-::s:.__;:,. Ј,.:) 1.!Ј.; ~ј~ _, ... :.;~..tl_, 1._;.....::: 1Ј_,1"..
'->...__,_".
'->\:.,.:>.:>:.::, _,
.!Ј....:;_, .t=:-\5' о~_,.::,Ј~. p;:ll.) .t:s'_,..t;.l ._)~<t,o)':J Ј....:!\ ~Jl;. ('"::'"' ('"<!\)~ ~\ .ј_,\ .j..t:_,bl.) ..:_,)~ <..>" )~
r<~~ )~ j.S:::::_, Ј} ..)..t:;\)_,\ ~ј~ )ls:.\ .tl~~ .Ј:.) ..)..t:.s'_,..t~l o..tS:::::..JЈ:'. .) '7_,:11 )..\; ~ 0)~__,.::.;:111 '->.._<!\)~у~:
.ь_,_,1 _, )..~; ....::._,i
._;.. . :tl ..Ј x_,)ls:.l d:; 1)_,1
~ј~ <tl:::l-".. .;.,_,i ::J).tl) r)':l J ....:tl .t~)-::s:-1 ~н;. r::'"'
.j..t:l~,.\ '-:. .)"\ &:::.._1__,. Jl..JI ..::...~-: Jl,. ":'.)~.) c:,;~o~t_,\ и__,.::.,.'->_...,:!\ Lџ l.~T ..;~ lS'""bl.)
.!Ј.:_, .tl.,0.9 ~':}_,\ J,.:)l".. <tl;:,;.)l: 1 4.~s:.у':. ..\".. .!Ј;":'.)~.) .t:,;~..t..J_,\ jl~ lS'..<ts:.l..O 1.) ..j)l::, 1 о::>.)6;:·: -7}-'\
~,...\_;.. .!Ј; ~ј~.):.::,\ ~l:: <~.:,;~..\Ј.)\ )<~~l: .) 1..56~..\: ~~.t!.) \ '-:"""''"' l:,. lS'a::.,.:~.;":; <~.:9 )l.,.:>.,. ":'...\.._:>:.,о ~)_,.,.:>.:,. Il-s:.
J ....:t_,l rl..t_; 1с:...;~ d:~..~_..:; _, rl_k ..Ј':}_,\ )5')~ ~~Ls:.) ..J-L:; )"
2}
)\~":'.)~ o..t;)l}
.s)5' cl::.....,o
rlk .tl_,;.• _,1 o..t;}f.l JJ"--:t)l ~~:;) u--::-=::, )l: )<~~ "-~)\~\ r-t::ls:. ),.1_,1 ._s_,l".. ._s~..t;. o)_,s' -t::l::-=::.-1 _,
j~_,.,.:>.;.J.._:l;
)..\.; ~..s..~~.::.
..:_,):s:.
С-:~1
ojl__, <4.-~}::~1.:; ._s\)~\ L:ls:. ::Ј}:\1 ~ј~ о~~ј ._)~~l_s:.).) ::J};..t~\ ._s..~_,..:;_,
<4.;),!\
<t;-:.,0.:_;,. ..:..,l6;:~::;.) ._;.....:1; ):~.:; r-t}s:. ),.\_,\ <4-~~_,t_,\ <t=:;II J).tJ.)\ зи- ....;.
а)
U sidzilu nije napisan datum fermana, ali је vjerovatno izdan koncem 1244 godine.
Ovaj se ferman nalazi i u sidzilu travnickog kadije (Orijentalni institut1 1/iQzil Ьr. 26,
Ust 5v), <J.li nije u cijelosti prepisan.
Ь)
~
U si<:.t~Hu ( ...:.....~\.;..• ),
~
V siaz.
(ј ..,.,_:;·":)
n Nejasno napis;;щg,
86
Hamid
HadziЬegic
Ј~~:;.) o...t;....:.t_,\ !.S...t.;;.) rtь ..:"...t:; )"ј )\.)~ј~ o...tl:>::.• у! Ј"' J!l_!i Ј l..S о)~~ 1u:.....:.t_,\ ly,-1 ..:..l..;...t!l!
.;~\ о)~ј
if.) .f.Ji ..:"l__G И:.:....':;. ..:".)~lc) J~~:ll .f.Ji ~Ј\ j}.JI if.) o)}l:>::,. ~~! о)_Ј) ~:.;~xl_,\
JJ~t_,l ~~ 4-::.) _, ~-~~ ~.l_c) _, )l)').) u.~....tt_,l 1.5.) ;,. u.....lь u.l) ~~lc) o)l,. .)! ..)...t:~....tt_,l o...t;.._:l; Ј~.а."":;
..:"_,f_j ~-~>-у':. ~~ ..:".)~lc).) )1--::...t! J.)...t~\ '-:"""~\.) ~-~)).)\ cl;~-l~ !.5 }:_;l~~.) ..:...~l.._"... ...::...~~ Ј"')\
-.l:_! ~:~....tt_,l )l<il-i~~t_,l ЈС~,. 1.5}....:;_1 ~)l...t:; •u.~,.,., )i...t;....t_,l ~-l) r..i'l J....:.t_,l '-:-'_,.lk,. r~,.,., l::::c
~~~ј~ !.5...t.._:,.) J ....:l_,\ ...::...1\...tc.) Ј".. !.5\)~\ Ј_,--::1 ~:_,.,.,)\.) ..:"...t..Jl_k.• }Ј) Ј"' J~lc) ~-~~.)! ..:_,...t;.J!
"-~.)L~:cl
.f.Ji )у!
(:.0....>1>).)
Q,a.ll_;. r:::,.,., О)Ј.)\ J ....:l_,, Ji...t:cl :с.......),._;..) o...t:,.,., o)l_,.
ro J~ct_,\
cl:;IJ_,\ 5 ".'.ј~ "IA:cl .,:,х,. Ј""'" IS'A_:,.., и:~ Ј} j_,~~.l _,~:.1 ~-~·-'' ..:"...t;_,, ._я:..Г'~ L:,r: 1.5l_.,a.:_~,. ;-!
r:::k::; О)Ј.)\ Ј-....:.11
.f.Ji ~~\ . :_,_,\
..:"х_,.,.,ы.) ..:...).) 1.3"~• ..:"xk_,.,.,_,\.) i==г.,.,., Ј} ..)...t:_,.,.,)\cl
(,а.;:,а.;.; ~:,..,~~ј;. ..:.,\_,.1,\~,. ..:_,.Ј~;:; Ј~,. о)_,.а.:,. Il--c if.) ~~\ .\.l.,Q.9 J~~l_,\ J~l"... JJ~:t_,\ б\)~\.)
~L.;":; 11 ~::.)..г"' ~-.;....t1~~ 1о)~_; _;...~:; l; у: ј) \)~ј~ ~1:::,.,., ~1:::,.,.,_, r.,o _,~:. 1~)' ) ...t; _,:. _, IS'_....;.l; r:::k::;
о~~ј ЈЈ~:Ј\ )\...l;;.._t_,\ ~:~
if.) .:_,:)\ ...(,.! ~~\ ).):1\ с._\);. )\...t;;....; Ј"' S..:_,.)~.lc) ..:_,')\ Jl).)\
~"! }l~,. r:.):;-:; J~lc) ~._;;.,
~ј~ -.)_,f:},.~---~.1
t../"' ..j)t_:;. ~jJ\)"_>.j~~:_,.,.,o)l.. Jl).)\ ~ј~_,~_:.\.) 1.)'_,.\....:tl ~~\
о}l:::..J_,1 J...t:_;;,. ~.;....11 ..tcl) _ь,.,.,_,1 _, '-:-'.J:t_,\ Jl""tl х;_; .:_,.)~lc) ..:"')\ JIJ_,I ~ј~ ~s:::::~._,:. '-:-'_,!_,\ 1.5Јы __;
Ј:::;"":; 1.5};...tt_,\ o..tS:::::.._~. 1lkc 1~.S...te\5" ".'.ј~ ~~.1 ).)Ј о}~:::~~ .Ј ~~.Ј ._.1;:lS::::::; !.SJcl) ";ј~ _k,.,.,_,\.Ј )\с 1
if). ".'.~~lcЈ ..:"')_,\ Ј:>:::_,._, ..:...~;l:;-,. .,:,х_.._!Ј:-' ..tcl) ._я~_;-", t../"' ..j)t;. ".'.~:::~~ _, ~~ ..~.., l.._:::; ..)...t:.;;.xt_,\
~l~~.) )-! Ј"' '-:-'_,:Ј_,\ lk.c \ .) L:)); о)_,)~::; )...l9.) Ј\".. l;;lk,. ~~ \ )_,:~)_,)' Ј~!\ ~:'.о)\) rJ-:9 ...) .)~~)\~ .ј\:~\
.__;)\;. _, '-.5); ...tcl) ~;l:::~ Ј·~ Ј)\_;. cl;_,! _,.;....:t_,l ...::...9.) _, rl..t91 .,)..t:9}" )_".\,. ~:-,.l....l) "->-} _, 1.5...t.. :;
_,\ <tl.;....l_,\
u:-.. .:1_,\ .;)l;,.,., ~....)l:>::,. ..ј\)ь\ ..:"_,f.i J ....:ll )~;. i..J).) 9Ј! _;-,-;_,;:.-'\ o...t:;.l~~ ),.\ ._.1;,_;;.. t../"'
.:,l_~:'..)\:;' ._))\) r)'l <1._~ 1 )_,!_,\ r~) Ј"' }Ј\)".'. ј~ o...t!l,... U>~.xt_,\ Ј:::;;-:>:::; .Ј)-~1 ~:_)).,.. !Ој)\;. _,н~..
Ј_,_.,::,.; "-~.1 );.\ rl;.) i..>"l; !.SJ;I.,c !.S...ti).J-;:-: _;..)
.:_,...t;}; ):=о
-:_,~....1--=··.) rlf==,..._, -;.')_,.) IS'_.._:t_,\ \)~\
..:"x.;_~~~:t_,\ 11 Ј:::;_:>:::; Ј:~:::) ~)Ј\)~ј~ ~-l:::ll_,.,.,)\ }~...t;, ј)"' ј)"' .:",_,f:l o)l.. _,, _, J,.L....:II ...~1 у:
. ..:..L~:..)1:; Jl"...).) ~)' r_j~...t_:ll )~;. IS'~...t..:; _, rlk ".'.~ь) r;l_~:::ilc ),.\
j)t;.
~)\.)".'.)~у: ..:"...t;}~.l )t~.•
if~ Ј..га._:,. .Ј Jl .Ј&:>::,. _,ј с~\ o...t_:_:.•_,S:::::"... ...::...:>:::; сl_::::9..га.:.• .Ј ;')_, u-.;:9_, J ....:t_,\ ly,-1\S'"'o~....t:,
\).._:_,..) l....;\.) ~:IL,a.:>::::-,1 d,l~...,\ IS'_ .. L:t_,\ !.S...t..:;.) rlk ".'.\~Ь) __;')_,.) ..:")o)l,. )! О)Ј.)\ Ј....:.!_,\ Ј;_,.
~ ;)' ~...t:l_,\ cl,.l.... cl~~_,; ~~ЬЈ .:",...t:9 Jk i.SJ\)~j~ &"",.у: IS'A;)\ _;..) ·.:_,...t; ;1, _,, _, l_:_:c\ _, ...::...;.)
4 u sidz. ( -.5 .... ~1 ).
5 Uвidz. ( ~.)": ).
6 u sidz. ( _sl_,.o:-1 ),
7 u sidz. ( --=~ЈЈ~ ).
sidzilu napisano na ovom mjestu ( ~ .. 1 -.Ј ,Ј _,1 ,.JlJ-1 . . .~ ), а to stvaгno dolazi malo nize.
$idi. ( ј.;,-! i~.:
·).
1"
u sidz.
( .)~ ).
~1
u · sidz.
( Ј.~~);
u
8
9
U
87
Dzizja ili ·harac
},[;.. }~.\ .]~-""':; .SJy-~9 o..t;}f\ .J;:~"":Jl; ._)..t;}l"""' "~)"Ь....,\.Ј );..\~Ј .Ј 4l;::;J~"' u~:..t.;; ~~"~-)..t;_,s'
...J..t:};)~ r"::i~ ..::)у:> ~Sl:,.\ ...L~ ...:..........:tyl 1)~1 Jt~).) ...~1 ...; ).t>
l5'""""')'J
..:..,l~::.)'t:; JJ"::.._l9 l: ...l.~s' .Ј
х.~ Ј\) с~\\) Jl~:;\ o:>IJ.J:, u-l:::=,. ...:,l.:!y\ ..t~-~ o..t~.t>l:~_I.J:.; 7 l; ~S}~y=>.;.. l5'-...:I.JI rl..._:.t>I.J ._::...9:>
Ј.~ Ј) Ј.Ј::~. 1 O)J.JI ;__А.~~~__;:, t_l-"' ._:,\ј~:_, ')\ .S..tl ._:, ..t.....;l.t>l:.,i~:. '-:-'l:~ -.sl_, l;:~s' ~Sl;s'l~ ЈЈ <\Ју\
...:~.J.4;..l5'_.._:tyl 6 \)~\ о)).Ј\ ).Ј)" ј,. J.J.,.,I "~-\
t.,o . .:9\)у\ ";_ј~ ....l~~.J -f:_XIy\ J:'...t',;:; IA~I ._:,х...., ...:_,
Ј. ...!у\ ).Ј~ ->lx.-~. ~,;::""'~ r";l$'},. ...J.J)4:.s'.J.:. . .:,__,;_l.....t> ь;.. o..t;Џ.JI ЈЈ<1.Ј_Ј\ ._;k.• r";l.t>l:. ~:_, ~:>\;\
о)).Ј\ ._;....:!_)\ Ј-~А"'=:; "-~·-\ k;:_;.:; ~-\ a_;tl~,. ... l.,;".; ._:,')_)\ J~l~ ...)..t~_l....,o _)~:.\ ":::=:~~_>-• ...1;.._!_)\
0)_>5' ј_.
.fl--~ .Ј Ј::,а.~:; .. х __, ..i l..>д-~__;:, "":"'~) Ј-:> ($-::il~ .Ј o..\;x.~l\ )~~ ""'__,; ).. ~:_, J.JI k::_;_-;
('"'l~ o}l"'="' ...)J;,I lA-:.9\ "~.\ ..1;:9 .о.:,..,<\~_,[:>::.< ~·ј~ о)).Ј\ ._;...:l9 ('"'::l-1 <\:,..,<\:~ј;.. ..:_,[,.1,[',;,. l>=>-;<_.4~:; .t:j)4-•
r"-Я:'...r_:, Ј"'\.Ј\ ._:,')_,\ J.J...l-.4!\ r)') ..._:;_:,~..__:;_:,~Ј-:> ""'"--'-'Ј"'=·• ~tl...... .Ј Ј- ...:19 l_k~l .S}J~;.. .Ј
) .. \ __,~:.\ lf.JA;..,.,.
СЏI .Ј\_.).\;,._\ Ј-:> lk:...., t.J-~::!1 <.,ј')"' )\:>";_ј~ ...s::::::.... .tl,;.._t.J\ J.. . :l_j\ А...Ј .Ј)\~\
. )..t:._...:t-' 1Ј t,..,) 1-' ) \..t~ 1t; t:._::ll~
...:,l_::•: o:>':.tl; o...l;..t!_J\ ~--}м ...)..t.._д:'.~N ).. \ J__,k:,. r";l>f>l:. ~:::.-> ~.)\)\ ..::...;:д;:s' ьхl__,~ _) 1.5--t~.~
Ј~.>:,. у; о)).Ј\ l..>д~: .• J__,k: .. r";l~L:. ...J.J);....:_s'__,:. ...:,__,~l.._.t> ь;..
._:,'}_)\ )_)...l~ .о.:_;џ~.., .Ј _;._J:I_jl k-~ .Ј
...)Хkж_)\ .Ј~\ ...Ј.Ј\ ...)J:...,bl a_:;l)_j\ ...~).\:; --Эl_:~l \;[_~:~\ ...)..t:_.J"""'
..::...9-' ...)J_:~/t-'1
J.....:l-'1 '-:"~Ј:;
... ,;~__;:, -.s~.J:; "":"'~--'"Ј·:
(.$""":_,
Ј.~ Ј) J_>;:~l ))""'"
-f.Jj- /==?-""'Ј) ._:,х...,).\~1-' ..:..,):> <.S•f==:.
Ј:>::=--- ":.ы .Ј ":."::~~.Ј (.$~ t;l,.) jl;,. .Ј и~ __ј)\;.. .Ј ..:..,):>l~-- ...'>-;';1..:...1 ...:....... :~ј;.. ..:..,l.1l;,. o..t;}b~_;:;
... ~ 1)_>t.J\ r~) ).t>} )\:> ...... ~ "-~ 1)__,:!\ )~;.. r$.J9 .Ј 1.5--t..:: .Ј о..\::=:=·;) J~l ....,. l.~; .Ј l..>д}S::::::; J~l) )\.~ 1":.~l~)
._::...;:> "-l~ .Ј ... :.s'J':>' ";1_.,-.а~:,. оЈ__,) l.ћ cl,;.._t-'1 ._;;-""'_.Ј_.\ 12-f~":I.J\ \Ј~\ ..:..,l~::;[:; ._:,)1.) r.>'J ...:,__,_t.JI
• _;..,.", ... ~~~
...) [_.}
оХ; l; аЈ~ \ ._::...,.; [:_.
._::...~;l::::,. __,)ј':>'
_) Ј l:_:_. \ <\....; [:._;';tl~ )_. \ "":"'~у Ј- Хж _:у•' <\:;Ј\ <.,ј'.Ј"'
Д:;џ__;:, ~)).Ј\ (?~" "-~_) o..t;l;
_>;
о..\;:>)\.) 13 •
• •
..._,_l;t\
~l~ ._:,х;)(;.. .Ј
1.5[;')у <\S::::::_, _)
<\l..,.~:..r-';, ('"'S:::::':>' <\S:::::.o:>)_):;-; • )..\-=.,.._1_)\ ):>l~ ('"';[-=.,~tl~
._::...,.)\.~ СЈ-""' "-l::-: "-~.>:, . -Ј'"'"!-'\ ... t у;·<.>д:::.. . .:,__,.....,::,.•
14 ~.._:l:.,::ll-"'
;___А:__г'.., Ј•• \ __,~:.1 ._:,')-'\ J.J--l-~
• ·,_..., cl~; :>l_....:"' 1..._,;_, ~""
\,_;
н
н
Najsposobnijem od kadija, najboljein upravniku pravovjernih, izvoru vrlina
i ubjedenja, koji uzdize zastave seriata i vjere, nasljedniku ucenja vjerovjesnika i
poslanika, koji uziva narocitu milost vladara koji pruza pomoc Mevlana bosanskom
kadiji - neka mu se povecaju vrliпe, i uzoru нglednika i ajana bosanskom dzizje13
:Prazno.
14
Umetnuto
~-;-:- ._,~
88
Hamid
-------------------------------
HadziЬegic
daru - neka mu se poveca cast, ka.da dodeuzviSeni ca.rski znak, neka se znade slijedece:
Као sto је svima poznato, iz dana u dan priЬlizava se sveti muharem 245 (=
1245) godine. Zbog toga nastupila је sezona slanja bosci od dZizje, koje се Ьiti poslane
u moje carske zemlje, ciji su putevi sigurni, i vrijeme njenog kupljenja i uЬiranja.
S obzirom na to kao i s toga sto tpo propisima seriata treba uzeti od najvise (klase)
48, od srcdnjc 24, а od najnize 12 dirhema cistog srebra, а buduci da se u carsiji
svaki dirhem siгovog srebra kupuje i prodaje ро oko 50 para, te Ьi prema tome,
racunajuci u grosevima ono sto treba uzeti od najvisih lista za dzizju, racunajuci
48 dirhema cistog srebra, Ьilo zakonito da se uzme oko 60 grosa od najvisih formulara za dzizju, а prema tome i od srednjih i najnizih. А posto prihod od dzizje
spada u najbolje prihode muslimanskog fiskusa, nije dozvoljeno da se unistava i
guЬi. Visak koji Ьi se postig<ю povecanjem do seriatske granice, sigurno је i jasno
da се Ьiti ',JOdesno da se odredi za tгoskove vojske »Asakiri mensfi.rei Muhamediye«.
S obzirom na te okolnosti treba nastojati da se suzblje zulum koji Ьi se mogao
pojaviti od strane dziz]edara u pogledu prijasnjeg povisenja ove dzizje i posljednjeg zakljucka. I prema potreЬi Ьiсе izdana moja visoka naredenje, а i svaki'put се
se ispitivati i kontrolisati. One izmedu njih koji budu cinili takav zulum i nepravdu
i koji budu uzimali vecu dzizju od raje treba javno kazniti, da Ьi stvari izasle na
vidjelo za pouku drugima.
I ako su u tom smislu izdavane moje visoke zapovijesti i pored toga sto su
do sada nekoliko tputa davane potrebne opomene, ipak је kao i prije na svakom
mjestu vrsen zulum od strane dzizjedara. I prema onome sto је ispitano, na nekim
mjestima је kupljeno od raje 70-80 grosa i vise nova.ca, gdje Ьi tгebalo uzeti 36
grosa. Jasno је da је zbog toga ovaj postupak nanosio veliki zulum raji. Meautim
jasno је da је duznost svih da na svaki nacin treba stititi i braniti (cuvati) raju,
kao boziji a,manet.
Kad Ьi se od raje za njihovu seriatsku dzizju tгazilo samo sгеЬго, oCigledno
је da Ьi za njih Ьilo tesko pгiЬaviti toliku kolicinu sгеЬга. Zbog toga, da Ьi se ubuduce гаја spasila od zuluma i spгovela pravda i pгavicnost, da Ьi se u tpitanju povisenja dzizje postupilo umjereno, гаћшаt је dihem cistog srebгa ро 1 gros. Као sto
iziskuje casni seгiat, ubuduce od muhaгema ove 245 (= 1245) godine ima se urediti
i spгovesti to, da se od najvisih lista za dzizju нzme 48, od sгednjih 24, а od najnizih 12 gro·sa. А visak novca koji се se postici odгeden је za Ьlagajnu od mukataata
(»mukataat hazinesi«) za tгoskove vojske »Asakiгi mensilгe«.
Ali da prilikom ove povisice dzizjedari ne Ьi to uzeli kao povod da нzmu
duplo vise novaca, koliko se је do sada uzimalo od гаје na ime lista za dzizju, ubuduce se ima toliko uzeti, а ne smije se vise uzimati. U pogledu ovih lista za dzizju
dzizjedari vгse neke nepгavilnosti, kao sto је kaznjavanje гаје, sto је protivno casnom seгiatu. Tako oni od гаје koja ima da uzme liste za dzizju а koja је siгoma­
sna i nije u mogucnosti dati najvisi i sгednji iznos, tгa:Ze· najvisi i srcdnji
iznos. Utvгdeno је da oni silom daju liste za dzizju ma1oljetnюj djeci muskoj
i zenskoj. Ubuduce oni se moгaju kloniti od. davanja tpotvгda maloljetnoj muskoj i
zenskoj djeci, јег је to protivno seriatu. А га:јi koja se smatra obavezno.m ima se
dijeliti i davati prema imovnom stanju, vec prema tome kojoj od tri klase najbolje
odgovara. Od stгane sluZЬenika mora se nastojati i paziti da se ni na kakav nacin
ne ucini nepravda. Da Ьi se doznalo ono sto bude suprotno, tj. izdavanje potvrda
mйlol,ietni<.::ima i supromo casnom sel.·iatц do~adanje nepravilnosti, to је nadziranje
_______________________________D
__z1-"'zja
ilTha~_ac________________________________
89
toga stavljeno u duznost sudovima н svim kгajevima. Ako Ьi se neko usudio Ciniti
nesto suprotno i to se bude utvrdilo, kogo·d Ьiо dzizjedar ima se ро zasluzi ko.zniti.
I od stгane valija, sudija i mutesellima neka se neovlasteno ne uzima 11ovac
pod imenom »buyuruldu avaidi« niti pod kakvim drugim imenom.
U tom smislu slace se na razne strane uhode i ispitivati stav dzizjedara. Nарг.
cim se sazna zulum i nepгavdu prema raji -- suprotno mojoj uzvisenoj zapovijesti
- da је to jedan izmedu dZizjedara ucinio, odmah се ргеmа njemu Ьiti izvrsena
zestoka kazna. I pod upravom kojeg valije i mutesarifa to bude, Ьiсе odgovoгan i
valija i mutesarif toga kraja. Stalno i trajno treba da se trudite i da nastojite da
postignete to da se u vezi s tim ne cini nasilje i nepravda prema raji. Vodice · se
kontrola i s ove stгane. Kako postupa dzizjedar jednog mjesta prem~ гајi istpitivace
se Ьilo preko uhoda koji се Ьiti poslani, Ьilo drugim putem. Oni izmedu njih za
koje se utvrdi pogreska, kakvu oni kaznu budu zasluzili, treba da svi povjerenici
moje visoke drzave, ne povodeCi se za osjecajima, nastoje i paze da se odmah izvrsi.
То је na .Drzavnom savjetu koji је odrzan u Fetvahani jednoglasno zakljuceno. I
kad је za to tra2eno odobrenje od mog carskog velicanstva, izdata је moja visoka
carska zapovijest, da se stavi porvisica na dZizjшnske liste onako, kako је to na
osnov~ dozvole casnog seгiata odredeno, pocevsi od 245 godine, i da se to na spomenuti nacin sprovede. U tош smislu izasla је moja velicanstvena carska zatpovijest
(»hatt-I humayun«). I ргеmа njoj visak prihoda koji se doЬiva od ovih poviska
ima se naplatiti u dvije rate: prva rata ima se naplatiti u safeг-ul-hajгu navedene
godine, а druga prvog casnog redzepa i ima se zavesti u racunovodstvu za dzizju
s tim da se preda blagajni za mukate (»mukataat hazinesi«), jer је to odredeno iskljucivo za troskove (izd,a:tke) navedene vojske. Predati su potгebnim mjestima ;Imuhaberi i izdate su i otpremljene moje casne zapovijesti, koje је trebalo zasebno
izdati mojim zasticenim zemljama.
I tebl, navedeni dzizjedaru, izdata је i poslata ova zasebna uzvisena moja
zapovijest kao obavjestenje i objasnjenje.
Zato kada ti dode i kada ti iz jasnog sadrzaja moje visoke carske zapovij-esti
stvaг bude poznata, tгеЬа da u smislu visoke sadrzine moje velicanstvene carske
zapovijesti koja је s cascu izdana, а s obzirom da је prema casnoj fetvi odredeno da
se na opisani nacin- racunajuci od muhaгema 1245 godine - od lista za trl klase
uzme od najniZih 12, od srednjih 24, а od najvisih 48 grosa, da nastojis da to sto
prije predas Ьlagajni za mukate (»mukataat hazinesi«), k•ako dospiJevaju r.ate.
Ako se dozna d.a se suprotno seriatu i pгotivno mош fermanu tereti maloljetno mнsko i zensko dijete i da se daje najvi1sa lista onoj гајi koja је obavezna dati najnizi iznos i ako se tome slicno Ьнdе cinio pritisak i nepravda, sigurno
је da се se izvrsiti odgovarajuca kazna, bez obzira ko su dzizjedari. Treba da nastojite da prema tome savj-esno postщJate i тadite, а da se do makstmuma cuvate
i klonite onog sto је tome suprotno.
Izdan је moj нzviseni ferman, da i ti naV'edeni kadija, postupas u ovom рге­
mа mojoj uzvisenoj zapovijesti i da је slijedis.
Zapovijedio sam ovo:
Kada on dode s mojom casnom zapovijesti, treba da u smislu ove moje casne
uzvisene zapovij•esti, koja је о ovom na obrazlozeni nacin izdata na svecan nacin,
postupis ро njenom visokom sadrzaju.
Tako da
zпas, па moj
casni znak da se
6sloni~.
90
Hamid Hadzibegic
23
Bujuruldija hercegovackog vezira Ali-pase Stoeevica
(1 muharema 1251
= 29
aprila 1835)
Upucena је nevesinjskom kadiji i muteselimu s naredenjem da se dzizja
pod. rucju nevesinjske kancelaгjje pokupi i novac posalje.
па
1
Drzavni arhiv NR Bosne i Hercegovine, Akv. br. 758 (original).
а;
_,l.:; f-
(.>....
l-~,. ..:., I)':J 13 Ј~ t,.:; 1i-l~,. 3 "'1.,::,.; ~..> .s...t:; 1}:1::.,::,.;
-il: -Ј::_, о_,: ) ..:, ..:......:.Ј':.
ots-')_,:Ј31
l&; 1r-~ )Ј.; Ј.;)
..Jiy~)" ~;у-~_,. ot: __, ot:_, у; c.>lt\ )у-::~.1 _,~:,\ оХ~~:_, а:_, Ј~ ..)':Ј3\ о;)_ј< otJ,o.Jl;. ;Jbl Ј:'.)
~~ј~ JIJ3i )_,$"•.\,. ·1_,1 I.S':.l:_; ...t;....;t3\ ottl_"..\ oj-•o...t_&" Jls: ..:_,l,.) l; J-:.l~~ Ј'"\ а:~) ot!y; ~-ј~ Ј\~3 \
"'-~3 ); <tl;:_,ot,-}м
>1.5);:'" Jl,. J...t;
\;у-:>:.-" ~о)у;у• ~:_,
I.S'A!y;
~ј~ Ј\)3\ C>..._l; .);:->оу;
..)...t;}c..!y;
o...t:;".. ~ј~ c..':"l_, l.,::,.~,. ot:bl:, '-t;:l_, ~о;)\Ј\ ..:,':Ј3\ ._;l..:,. o...t;J.I3\ a,._,l..,. IS...t--:.1 c.>,;~xl3\ ottl"..\ ots-'o...t&" 11_;:11
oxl;.\;) Ју;)-" r-l; otl); .)~)' otls:_;:,...:....;Ј"'" ISJys-' ј,. ~... f_,; о))3\ 1.5'~-t:-:>:.~--- rlЬ.i .13_;-., ..:,':Ј31 y;_s-' )\)
Ј31 ,:;_,5" ); otiJ;
J::,o.=-=:;3t_....~..J..,t;J:'.YIY:.
а:_,':'.х"' Ji_,,-1 "'~.lr-::-;:; 3 L~)} ot:l.•_,_,J.• 1.5\.ls:) :_;<. . :,.
...::....;3 )\Ј,.\ 3 ...:....9.) 3l::s:l Ј.~ј· с:л>~ ·~Ј; 3 );:_-; 3 Ј_,_, oj,o<t:~_;;. ~)t,.l$" 3l,.l..:; ISJ_,s~j,. ~~Ј::"' Ji_,,-1
); Jls:
f\
J:~l,;,. о;)~ј ..:,x.:;l:::; Ј\)3\ ..:,l:131 Ј:'.Ј.;:; <1. . ~1 -tl:;-'3 у; 3 ..:.,...ts:l~,. 3 Ј; .j;)<t:>=,.l_,. 3 Jl,....t,\ 3
rl_;:l\ <1.~3 Ј; oJ.:;l; jf=~.~ ...:....~;\';"",- 3 )ј:>" ..Ј~.-+,;; 3 o...l;:';"-;) ,)-"_}-')'' .s~ls:) ot_l::_, <t/ik,o <1.~\ ); 3 О)~
. )J..:.....:t31 А--; 3lks:1 "'~Ј.:. 3 )\Ј..,о\ 3 ):)=-=:; .s...tt)_,::-: _,~:, 1..:.,;))l:_,_". ·"':~Ј.,. 3 а:_,)~ ,. 1_,1 .s3l".. J:~l~~
...::....~;l_=-=,.3 J"..l=-=:; ..:,x;)t;. 3 ...:....~)""" 3 Ј- . . " .SJ.I)y:;-; "'::""~_;.,.Ј; c..S")...t~I оХЈ3.,о3 Jl_;, ot . :....;
Poznavaocu seriata plemenitom gospodinu n.evesinjskom naiЬru- neka mu se
poveca vrlina- i ponosu vrsnjaka i drugova, casnom gospodinu muteselimu ~ neka mu se poveca vrijednost, dostavlja se slijedece:
Uzvisenim fermanom meni је prepustena stvar kupljenja bosci s listama nemuslimanske dzizje za ovu 1251 godinu u Hercegovackom sandzaku, koji se nalazi
pod nasom skromnom upravom. U vezi s tim od bosci s dzizjanskim listama spomenutog sandzaka teЬi је putem zakupa ustupljena bosca s dzizjanskim listama
nevesinjske kancelarije za navedenu godinu s poznatim prihodom· fiskusa.
Prema tome kada to saznas, treba: u smislu visoke carske zapovijesti i prema
odredbama dobrog reda (zakona) koje su utvrdene za dzizju- da posredstvom suda
otvoris spomenutu boscu i da razdijelis i podijelis liste za dzizju ozriacenoj raji, koja
је nastanjena na podrucju spomenute kancelarije, te da uredno prikupis i uberes
mirijski prihod. Uz to treba da spomenute prihode fiskusa sto prije u potpunosti i
u cijelosti uputiS i otpremis nasoj Ьlagajni.
ш
Dzizja
91
harac
Treba dobro da pazis da podmiris svoj dug, а da se cuvas i klonis od uzaludnog odgadanja , od nemarnosti i nepaZnje.
Ovom prilikom napisana је u Mostaru ova bujuruldija о kupljenju dzizje putem zakupa i izdata od strane Hercegovackog sandZaka te upucena teЬi s tim cia se
cuvas i klonis od uznemirivanja i nepravde prema navedenoj raji trazenjem, suprotno visokoj zapovijesti, makar jedne pare i 1 akce vise od cijene utvrdene za liste.
S bozijom pomoci kada ti dode, potrebno је da radis i postupas prema bujн­
rнldiji, а da se cuvas i klonis onoga sto је njoj suprotno.
Prvog muharema 251 (= 1251) godine.
24
Bujuruldija hercegovackog vezira Ali-pase Stocevica
(1 dz. I 1254 =
22- VIII 1838)
Upucena је nevesinjskom kadiji i mutese/imu Lutfulah-ag·i, kome је ustupijeno
kupljenje diizje и tom kadiluku. TraZi se da se diizja sto prije pokupi i novac posalje
vezirovoj Ыagajni.
Drzavni arhiv NR Bosne i Hercegovine, Akv. br. 759 (original) .
...t) Ь~ u.·•..l-~,. ..)\}:Ј\-' J~;L.:JI i-l~,.-' ot .•J., ...t~j 1..5...t:;\ }:l:.,a.; ~l; .Ј:""""-';),.;;, ..::.-";,_;"~
ots').):J.)\
ЈА~-)"'\ Jl., ..)l.) ~.) ot:-:>:::_,• .Ь.Јf, '-;"':;У )~ ~.)......:>::-"
JIJ-'1
a . . l.,a.;
..:_..., ..:...,
..::_,)~ u.H\ Ј.);:~.\.)~;;,\
.:;:""""-'; ..)...t;}~~-'~ JIJ-'1 \S'~~j:; ..)\)~5"' Jol~:..., Ь:...,f> ..)l:J-'1 ottl::--1 ""'";ktl;. ~"...t~.,
}:: ј>' IS'"l_'i,. ).)~ ј,о >\.,а.; !.5...\Ј).Ј:~ ~о..\;)\~_,~;::, 1r I_;:J 1":;.))~ Ј:~:;
!.5~-')'ј,. \~_,~
Џ о)..\;
ots')...t$"')5"' o...t9...tJ-'\
)"' 1 ~~ .)......:>::-"
~•..,•.); )"' ~..:..., Ь:..., ...~.)~
_;S::::,.}м !.S...t....~l ~~...tJ-'1 Ј.. . :!-'1 ri_;:J\-' ottl::--1 ot:...,o...t&·" Ь.~ .tu1 ......ihJ
!.S~_ь) .:.,.Ь-':_. "~)-'~,.;,. .l.,a.; u;~")-'.S"'j,. JIJ-'1 ..~:~:;-',. .Ь-'f- JJ":t-'1 ~l..:.f=-' ь,.; .. l.,f- ..::.-;)..,.
..)~};~\ l..a.:;l-' '-;-'l::.l-' ._)...\;):.}):. Ј-'1 ..)-'5"')~ ь:...,~):,. Ј~,.\-' r:-;:;-' t:');
":'_)L._,) b;l,.-'"""),.
i.S~.l.,) otl-:_1 "l::"""-' _,,-' ..::..,;~-' l::.,\ ...t;.J-< d.:,.~ ~~.);,-' Ј::.,о;-' Ј-'""" ој_."::__;;."~-~ Ј::.,=;-'
L-
~:,..,)a. ·~Ј i.S.JЬ.. ЈА:;),.\ ~).))'ј,.~.._~.)~ oX;l; Ј....;Ј.)\ ..:,...t.,l~,. ..)Xl;:.,.".,.;.) ј;.\ 4~\ о~~) ._)...t;L..)""")A
J..L..:.,....:t-'1 Jl...,JI · • ·-' Jl...t.,ol-' ):',~ i.S...tJJ.J:: -'~;::,1 ..)~):_,у ~.. :~...t,.-'
<.Ј}.) b::;':Jl::-- ј)\;_.)..::..,$"')"....) Ј....., !.5...\Ј).Ј;::~ ~У); ots')...ts'I оХЈ_,.,о.) Jl,.:; .tu\ .l;;, ~\
!.S...tJ).J;:: -':'.~ ..r~";:~l ..::..,~;\:_,.-' ~Ь; ~-l.;J\ Ј-'; ..)...t;_;:'.-'~
Poznavaocu seriata plemenitom gospodiљu nevesd.njskoш nai:bu - neka mu
se poveca znanje, i ponosu vrsnjaka i drugova, gospo,dinu muteselimu - neka mu
se poveca vrijednost, dostavlja se slijedece;
92.
Hamid
HadziЬegic
Uzvisenim fermanom, i и smislи odabranih odredaba, иstиpljena mi је nemи­
slimanska dzizja Hercegovackog sandzaka za оvџ 254 god.
Od njenih bosci s listama иstиpljeno је pиtem zakиpa k.иpljenje bosce s listama za Nevesinjski kadilиk za navedenи godinи posjednikи ove bиjиruldije mиte­
selimи stpomenиtog kadilиka cestitoш Lиtfиlah-begи
Prema tome kada vam ovo Ьиdе poznato, potrebno је da navedenи boscu
posredstvom seriatskog sиda odrijesite i otvorite i da te liste и smislи odredaba
podijelite i razdijelite na glave navedene raje koja је nastanjena и spoшenиtom kadilukи. А prihode fiskиsa treba sto prije i uredno da prikиpite i иberete od оnЉ
od kojih treba, te da Љ иpиtite i otprcmite nasoj Ьlagajni. Uz to da se dobro trиdite
i nastojite da podmirite dug.
Ovom prilikom napisana је i izdata ova bиjuruldija iz Mostara od strane Hercegovackog sandzaka i . . . . (prazno) pos}ata s tim da se klonite od иzim::шja i
иЬiranja vise novaca od raje.
Ako иzvis·eni Allah da, kada vam dode, potrebno је da radite i postиpate
prema bujurиldiji, а da se odvec cuvate i klonite toga da dozvolite da se dogodi
nesto sto је protivno.
Prvog dzиmadel-йla 254 godine.
25
Bujuruldija Bosanskog divana
25 zh. 1256 = 17 februara 1841)
И рис иј е
se livaпjskom ј glamockom muteselimu М ehmed-begu, pov jereпjku za
dzjzje па 1podrucju tih kadiluka ј jedпom di}elu Јајса ј TJavпika sa Zeпi­
com. Bujuruldi}om se па osпovu carske zapovi}esti doki<ia davaпje dzizje pod zakup,
а zavodi se пјепо kupljeпje putem povjereпjka.
kupljeпje
Orijentalni institut, sidzil travnickog kadije, br. 32, strana
166а).
·С}~\ .Ј ~~\...l;":.f= }.:.3l~ .,SJ~I <t:~~; ..j...l;}~-.:,l; <..5':_);; Jlso. olS";; r)S"~I .Ј...\~\,.~\);":~\
.s}...l; .... =:"::; ):'.1L
\..5; ~;
~~;.)\ј .) "=:"~ ~ ___.;_.,а) "-~ 1СЈ~)_)$"ј,. СЈ~: l_A; '-:-'}.) 1U>...l__:,.
.s) l_A; ~у)\~ .)
;l.._.:, L::'.l__:~ .Ј о...\::=,. rl~ ~; ...\...""',. yt:; )"' .:.,l_:l; ..Jl"..\ ...:.... о--4"' .,:..;L.\ "~3 Ј; J:.l~~ ;'" 1Q:_, ~.)~
..:..f=.l•..,.
0_)~.).) )l~\.)
6)~.f=\ o~<t~\ _;. ...К
}f=.,
C:I.J\
.s}l~S".) rl__:... .) rl__:,. .:.,1)~1.) J~l,. :11 J;.l_~,..) r~...l"' --:-...>)~х~ 1
..5")_):r_) 1l~; 1r~) ~ t~,. ..::.,--:-._; .s))1.;..~ 1.. l...::=H, .)
<tJl"..\ <t:~,._;:i,. о)).Ј\ <\..;;~::"' Ј_).,о\ ~~~.)~ ..j\)~f= .,s.t~\ <t:,..,3 ;
r.>~ u.l~_.,o.:>:::; J..Ji __,.::~ .:.,_)1 ._j.)~l"') fi' .:.,~_)\Ј:>::~--·":."-~"'~·~...>~ .:.,.Ј::"~~}.,-:..~:,.~)~ CJ~'"_;:z.l,.
.:_,...\;} o~.t_);;..,. ~.о 1...\so.l.. .:_,...l;}S"...l~l Ј~.,о."":; J..Ji Ј' <S;~ .:.,...\;}~д,.,.) ._s...l~ .:.,.)1 .:.,...\)~д.., ~~ J~lS"
3 ) I u sidzilu fojnickog kadije (Orijentalni institut, sid:Ш br. 44) postoji bujuruldija istog
sadrzaja, datirana 1 muharema 1257 godine (23 februara 1841). Prema toj bujuruldiji kupljenje
dzizje u fojnickom i visockom kadiluku pGvjereno је Mula-agi i Mula Ahmedu.
Bujuruldijom od 1 muharema 1258 godine (12 februara 1842), koja se nalazi и istoщ
sid:'ilu, nщ·eduje se da se od svako~ na ime dzizje uzщe ро 15 grosi.\.
~~~-~{г;: с~"' \""'l ..~-{51 с\ь(' c~:ro,..,(' ь \';=?] ~~~ . . ~:;, ь :.i"':' \ьГ'~'\f' ~:; \Г~r',:(' 15)\';[....f'
ь ~"15'1 ь !~-:s~~jf' ·-~~~~ ""]f\~1\' <-~] 7--=' ""Т'\1'~' ...;,: 7'1'~ ~~J-:s~'l' ·,~ "'--;:=«[' 1 1Г'~-'1'\f' ~:~: . . li~].l\' о<-.5'
~
iv
Ј\
~JC'f'\'
~]'.,..:..,
i
'
-<:.(7-)'.-(0 \(\(")
·' ·
'
ј
Ь ~<~0'-~С'\'
о'~ј<:(Г>
Ь (,\)-](
1
~
••
0'-.$1
~~~-г\(("("!
~\7-'\'
',.-..('
ь(-:s]·l·~'\' т-.Ј
~ 1
•
•
li· ~
,\1
;јј( :r\' -:!ј"' \Г~;, 1ь\' i-;Г :\ьf' 1ьр•r[' ~:~ . . {',:.~ '11:=«~-~{'
\ь:rо ~<=:i<F']' .-r~~...... co
\-:s11c('
w\
;'1' ~:".(). 1-!-'~' 11:~\ \i:...-'1'
.-:""'>f' 5\~'~'~ \-:s11:p .,r\<F'f' "":::::>""":'~' ;~r"~P ~~~-~{<:\' '"'::::::;--]\' 1-:;:-.. . с;~Г:
.-..{.-р ь ".~__s'l' .-,"\~~\' .-~?Ј \ј:;јјЈ ""~5~~~~ ""~г;:<:~,.-, .-;.":ь.-::::::;С: \bJI!Io 'Jf\C'o i-'1 ь ;.:;]\" \ьј:l~:~.;;
<:~~ 1ь1:""'f' ~"\:;Г'~'""':=?'~' ..~r .. ~.-"' 11::-.. . ,..,('
;r ь-~ . .
11:~ ~: 7. . '~"l'
.-r{.-.. . -:s\)1,5"'\'
1""11'~' 1ь1:r·,:f'
~
"'1ј .-::r51; [c:-rr] { ~ 1'ri--r 1r'~' ~:1 ~1:~~ 'К f~~~ l~rl 1ьр~~~\' ~...Р '1r~:r\' 151 ;~(о ""r;-:'~'
ь \1''"]0'-Г -:;~ ~:~~ .-1co ....-:ro, ~ 5~.Ј ;:Ј ь ~~~1 11-.. . ь '1~ -:::1.--.. . сьf' ь- 1 ь-7-~~~---: ""r ~~ 1 ·,;--ь-< 1 о
•
~~,.., ~.;,...".() ь ~=«~:;[' \ьр\f' ...;,:\ ~]:~:-:]"''~' '~"-..17-ь;-:'1' ~9~-~~1 \~r\5'1 ~]с-7-~1~{:1" С!:;~ ... ~~С' \ьј:.... :;'~'_;,~.,-,
'
~
~~rС' ь ~~:; . . { 5'1 ь-7-ri . . ~=?:1\' 151 !:1-:s--=' \:....~~~~" '1....l ь lr~=?1''~' ~~5'1 \;-.\' lь{r lr'~' ;r ь~'~'
ь ~!(\' r-:!j1 ~)\:у? ь1~~<: ~!(:'~' .-:•[f' c7-prr;: у::"""'Г ;$"~ -:;-::{ ь ~~-:s~~{r· ь ~=-::1:"::111 \{о ~:·~ . . .-С:с('
;-:Ј ь- ~~-~1 \ьЈ:""':;'~'(f' ~---~ . . ~Р ':'\J<P'ro ~~r~~~P .-~1~ ь- ::;r "'"1~ ~:; { 5'1 с::::::;?1•')'( ~-:.::1:"::-г \ьЈ:....f'
{~ 1:-----S" ;r ь~јјl'~' ~1f 1' ~---~7-~:r\'
0'-$"1
~~~-~{<:\' "'1 -:11\ ~<=:I<F'J• .-r!~~-pco <P'r :""'~1\( (-:s11 ь-lr lr--.. .
"'111~ . . ,..,::Р~~( ь- ':'\IJ ь- ~~-:s . . 511"'Р ь- \';~ь- ~:7'~' ~--~~r .,:;г,~ с\' lь{А ;r l1'~' ,..,:-.. . УЈ ь- ~-~~1r:
У1~ ~-~".() .-r ~'1'<:" ~~:;r\~T'~' ...::;'\{~ . . \ь-~r ь !:;... ·,:Ј ь "'~1\r ьl~"' о<-~]\' 1-:~11 \ьj:'l'\f' r-:~11<:\' (ic-o ;r о:.-?'
1-:~91 1ьрr[' о<-$"1 ~~~~{<:\' ...:~ ..... ь\""l" ~:·,;. --9{А 1 ь-1 :---1 .-f' ь ~:·,~ .-1 .-~\{ 51 \-:!j.'i {;{~ . . ь-1 rс~{:1 о
"'l"'~r{5'1 '1r~:r \' .,....!)~( -:!ј"' lf\:-~rlc r1~i ·.;-,г,:. . \"Ј ь- 1-:;::::::;1лг,:~ --~-::.-: ~·,::-::,. .>1-:r 1ь:\7:'~' 1с1 ~:I о {,.
lь-\' i~ {ьf' ~:;. ,.~J-:s::-p {7-~ 'н:=«1:"::г r-:s\1·,~ ""':1 lь-1---f' ь- ~:::::Sr\( ~:~ .... "'911~-'~'
!I:....J"'f' ~-.;~\' ~:·,~
ь ~~~\ 1 ь-1:---~ . . rr .-r1<P'f' ...:~:- . . ,s~r"~P ~~~~~\" ""'=?-]\' ·,i-:;:'~' ь-1 r:-:-:: . . ~~ !1r ж ~··~:р -:~1"' \Г~7'~'
1c•1r ~,.:;.:;::;['~' ;r {;, ь1\с~{:1о {~ . . '1-:;:;--S" ь уС:{5" ""\С:Ј 1ьЈ1~{51 ...:н1 о \-:s\'i:p <Р'~;) ;r ;-~r )';-::Ј
;r "'1" {~:ro ~iЭ lc"'l" 51"')'( ~=-::1:"~{' \ьр <-~~:;r \г-. . "\r~=?C:cr: lьi""'~l\( .--:~~Ј li\'l'lr ь- 51r 5!\(
~
.
~-:-r ь- ~~·,:,...:.., 1 ьр\f' ~~~7~ ··г5~ro -:;~ ь-~јј, . . 1 •1 :-!~ I""H'~' 1 ь-г~r5. . 1 -:;~~ ~I 1 ь-п\' !-с:'-Ј{ г;: ~:·,~ . . -5"'
~jj]:l\\5'17'1' :::r-::~1 ' 1 0'-ьr ~ 1 'ri--o• ...:-: . . ·,~ ~~~::~1 ~:·,~~"'Г ;~(о :р
;r ь~'~' 1 .т~ ~~1 7~ ь ~=-::1:"::1,.., ~1:"~o-S"
~:7. . ~ "'Г;~ro:p "'[::.-:::. . 1""]1'1' ь 1{\o-:rr: 51:;1 OJ~::(J'I' о;Г~'О'I\( ;.:;~(;с\' { "']\' -:11\ј:'':'\\' ...:~ЈС'
~=-::-~:;[' !!:""'"Г ь" 5::~:;~ 1 r 1 co~ .-:::. . ~;со -:;-]<11"'; 'Н:::>:;'~' .-:1~"' ь "'~1f ;~\:---"Г 1'ri--ь~:1\' •-·т 1:7-r:
1ьf: {f' :-~r\.'T'~' ~=-::1:":;{' 1 ;-.rг;: ~-( 1 51 r-:s~:- . . ·,:Ј ь-~::;..... ~::::::;:rr: '1~1\7-9
<:~,.-, \ьј~l\(
Е6
11Ј ь ~--~5'1 1·,T....:::::SI" 1 ь-11!{5"
\1'1' ~=<::1:":;-{' \:""'=?Јо ь ;С .--4·1о ~:;,""':р ;:-:.:~::-г 1ь"Э if1 lC"'Г'I'
~~~щч ш ~rzию
_,..,.-5' \~
94
Hamid
HadziЬegic
с~\):;::> Ј;:~ o...L;::>_)) _, L.J:-:>- с9 )<> -'' Љ_,S"ј_,.):;::>-' .јЈ; ..:..,)L.:..I
t:"' )'. <~.: __,'il; lS'-::'"l-.1 ..:,_,=:":'.\
-:е,.:; ЈL.:.::Я .• v"'Y~-~"' o}l_.,::,; ..:,::>__;.... ;)""Ј~ -.)...LJ-:_,Q."":; clo)_,)'j,. ..~?.-'..:,х,;_~ .t:t_,\ J::-~k.'i
):;::> _)
Ј-:.А"":; ")Ц)' ,S} ").Ј)"ј,. ·~__;~ оХ9 ); oL• ); _) ~)"")'"_ о)_,)" ls'"l ..:,х,;_~ .t:l; J-;.D:::; 4.~\ Jl-.)1 _)
,s)_,5"ј,. и"'~;.. cl::l::.,.;::>_;; ...; )" _,, ~:~})_".1.• ~..f.- ...~.... l"".•J 1 Ј~':1 _, ~~) ):;::> ~__;~ Ј~ 1 _, ,s)k......
-:_,-;.~ l_,.t _, .t:_,-'' ,:.Ј~ 1..:, 1_,.~::> оХ;~ _;S:::~ 1 ~; ::> ~ ~ l9 _, ..:, хЊ) ...t1)_,
,s__;)'_,х_)' ::Ј) Ј: 1 .tb:>-)\,. .t:J)_,5"
.t7:~~y .tf:= )...LS")f=> • )...L.:..•.J; )l-:_...3 _, )I...L.,.;::>I _s...Lt)_,;:-; _,~.:..1 -.)...L~;_,I_;; •... :~...L.• _, Ј::;)-'):'.1 _, U"'::ls'"
•
Ponosu uglednika i plemenitih ljudi kapudziЬasi visokog dvora cehaji causa
Bos. ejaleta muteselimu Livanjskog i Glamockog kadiluka plemenitom Mehmedbe-gu, kome је na nacin povjerenistva ustupljeno kupljenje dzizje na podrucju kan-celarije spomenuta dva kadiluka i na polovini podrucja Јајса i Travnika sa Zenicom
- neka mu је tгajna slava, i poznavaocima seriata gospodi njihovim naiЬima neka im se poveca zпanje, te pono,sim.a vrsnjaka i d.rugova bezima i agama muteselimima i muteselimskim zamjenicinia -i ugle,dnim ljudima u zemlji i svim radnim
ljudima - neka im se poveca ugled, dostavlj.a se slijedece:
Nemuslimanska dzizja u Bos. ejaletu davala se је ро starom nacinu zakupcima. Ali i ako је od svake raje koja је bila zaduzena treba,lo uzeti ро 15 gro8a, veeina
zakupaca u teznji za doЬijanjem mat. koristi uzimala је od nekih 17, а od nekih ро
21 gros. Osi mtoga utvrdeno ј.е, da su i od maloljetnika naplacivali toliki iznos
novca, te da su ondje gdje је Ьilo moguce pokupiti dzizju sa 3-5 ljudi uЬirali sa
30--40 osoba, trazeci pri tom hranu za konje i za se i time cinili siorti raji hasilje
i nepravdu.
PoSt.o se је uvidjelo da је ovo posve suprotno i protivno visokoj carskoj zapo\ 7 ijesti, potpuno se је odustalo od toga da se navedena dzizja ubuduce ustupa i daje
pod zakup zakшpcima. Sprovodeci ferman pravednosti njegovog velicanstva cara
koji је iz-dan s cascu i u skladu s noviщ boljim nacinom nadeno је podesnim i odobreno da se ktipljenje i uЬiranje navedene dzizje vrsi putem povjerenistva.
Zato vam se spomenuto kupljenje ustupa putem povjerenistva na slijedeci
nacin:
Sa koliko se ljudi dzizja spomenutih kadiluka moze potpuno prikupiti za 1
mjesec treba da se s vase strane odredi toliko ispravnih i sposobnih ljudi. Kad oni
dodu u jedno selo, oni се u prisustvu njihovog kodzabase i kneza, s tim da se od raje
niko ne skriva, naplatiti ро 15 grosa ser. dzizje podjednako od svakog podanika nemuslimana (»zimmi«), od polno zrelog mladica do 80 godina starosti. Da Ьi raja imala
dokaz i da se dzizja ne- Ьi ponovo tгazila, davace se raji potvrde о uplati (»eda tezkireleri«) pojedinacno na ta:nkoj hartiji ovjerovljene pecatom cinovnika za dzizju, а
koje се sadrzavati njihova imena i licni opis. Od maloljetne djece ne smije se traziti na ime dzizje- ni jedno zrno.
Dzizja
Ш
harac
Q5
Kada cinovnici za dzizju dodu u rajinsko se1o, dace im se hrane koliko је za
njih najnuznije i ро 3 oke stocne hrane i dovoljna kolicina slame za njihove konje.
А nista vise ne smije se traziti od raje i time ciniti nepravda i nasilje.
Posto ova dzizja spada u drz. prihode te nije nikako dozvoljeno da nastane
manjak ni za jednu akcu, to osim maloljetne djece koliko god ima raje u navedenim
kadilucima ne smije niko blti prikriven nego se mora svako tpronaCi. Mora se u
potpunosti naplatiti dzizja i onih koji su oslobodeni i koji nisu oslobodeni. Dogodi
se da se kaze da је ta i ta raja toga i tog,a ili da је u vezi s tim i da se prede preko
toga.
Buduci da се se poblracima dati iz Ьlagajne dovoljna nagrada, ako se oni
time ne budu zadovoljili, nego se odaju pohlepi i zloupotrebl, to се se tajno kontrolisati i ispitati i nece se propustiti пiti jedan cas а da se nece kazniti primjenom
carskog krivicnog zakonika. Ukratko, kogod u tpitanju dzizje bude vrsio skrivanje
i bude se povo·dio za pohlepom i cinio nesto sto ne odgovara, te nastane steta za
fiskus, na njega се se kazneni zakoп primjeniti bez odlag.anja. Zato treba da svi
paze na to.
I ti, imenovani zapovjednice, kada saznas da su ti navedene dzizje ustupljene
na nacin povjerenistva, а i vi ostali (kojima se ovo upucuje), ka'd vam stvar bude
jasna, treba da nastojite da se- kao 5to је gore izlozeno i obj.asnjeno- prikupi
dzizja ро 15 grosa podjednako od svakog, od sve raje koja је nastanjena u spomenutim kadilucima pocevsi od polno zrelЉ mladica do 80 godina starosti. I kakva se
god vrsta novca bude prima1a od raje, ima se bez zamjene poslati i dostaviti nasoj
Ьlagajni.
Od maloljetne djece ne smije se niposto uzimati dzizja. А narocito se treba
cuvati od postupaka kao sto је vrsenje nasilja i nepravde prema raji.
Treba zapisati i zavesti u defter imena, godine starosti i licni opis maloljetne
djece koja nisu zaduzena seriatskom dzizjom i od kojih se dzizja ne uzima. А da Ы
se znalo da dzizja nije uzeta, treba iznad njihova imena staviti jedan »mim« (m).
Posto се se navedeni defter kada ovamo dode sravniti sa starim defterom i posto се
se nakon ublranja navedene dzizje odrediti s nase strane narociti inspektori i poslati
u kadiluke te stvar ispitati, to se treba prema tome upravljati.
Navedena dlizja ima se u potpunosti ubrati u toku jednog mjeseca. Potrebno
је da se ovamo upute potpisani defteri i defteri onih koji placaju dzizju kao i cinovni.ci za dzizju radi obracuna. О tome kao i da lijepo razmislite spomenutu stvar
i da nastojite da spasite sami sebe od padanja u sramotu, izdata је i dostavljena
ova bujuruldija od strane divana za Bosanski ejalet i sandzake Klis i Zvornik i
grad Travnik. Potrebno је da ро njoj radite i da prerna njoj postupate.
25 zulhidzeta 256 god. (17-II 1841).
26
Bujuruldija bos. valije Osman Nuri-pase
(23 muharema 1261 = 1-II 1843)
Upucena је sudiji za Travnik i Zenicu te mu{eselimu Zenicke nahije. И njoj se
iznosi da је kupljenje dzizje и Bosanskom ejaletu, izuzimajuCi Hercegovacki sandzak,
pov jereno valiji. Оп је uЬiranje dzizje па podrucju Travnickю-zenickog kadiluka dao
pod zakup Hafiz Nedimu iz Travnika s tim da оо' svakog uzme podjednako ро 15
grosa.
Orijentalni institut, sidzil travnickog kadije, br. 34, list 18.
96
Hamid
HadziЬegic
------------------------------~~~.
~------------------------------
,s}.:;__ra=-- \.::.~ ,S)__,; ...:,l~s:. }:13 ~ Y..~'f ~\;. ~
...l:.k; .2;...t~j ,sx91 }:::--\...,..., }:l:~; ..s-..Sl:o- lS'"'k9 4.';'"-~;j:l
L
~:;JI] ~...~...t,. )\,..::. ...::.....~_;;,
.2;~) <..5})\ -f-~1 <tl~l~ Ј ...::...<1....,. оу;Ј .Ј \с\ __,t.:;js:. ~l-'t,. ..s-A:::--\: ё-';'"-~ј:l ..)\}':Ј\ Ј J~l.':J\ );.\~,.Ј
...'f)3 :1.) 1 l~: 1 r~
)) t;,.
~~} <t:s:._;;,~":ј~ ~чls:.) ..) \IJI ~_у~:,. o~}l~9 J.>....ti.J\ <S.Jl:o- d:l~\ <~.:. . .Ј~ ~Ј~ , 1_,1 ј\ х-.'"-
ој"' o...l&s:. Ј k ..) \,.} ~ ~ __,~,. <~.:.о )"""-А
(..)'"'
<~.:...., )~ _;. ....:1 \ __,~.::, \ ,,};-;..:>.".; Ј ...::...~ l~~ )"' \ \;;';~.:; <~.:_, о))-;_. Ј__,..,\
~::) 4.:-;s:._;;, ~~ј~ ~;~.ь) ._:,':)Ј\ :_y-s:::.....:,. ox. . . k9 ~-';'"-~;j:l
L
.
~
4;.Jij ..)~о)__,')ј,. ":ј~ Ј _;...Ј)Ј;';~ <tll::--1
rl)l Ј <tll::--1 ...:__,o...t&s:. lcl t.'....t; k9l::-- (.>lf:=;:;JI] ,s...ti)J;:~ ~o.l:)\~ ... ~.\ ... ,.__,t,.,. J...t~ J:l~~ _ј I.Ј:д..; )"'\
..)~~.ls:.) :_yk__,:,. _ј ~:,. O~)j'fј,. ,. k9 o...t9...tiJI ~__,t..,. F"' r~:ll <>'--'~..)__,~kl;...A ..,')f"' J_)...t~\ _;. ....:l9
..)Ј\ ":.>-11 Js:. <S}<t;-;s:._r. ~":ј~ ::J}:I.J\ u:..J~I)I...t_:9\ '-:"'_') .._<_.Ј:Ј <t:j~J -f.·•);:'f <~.:~::-- J>i>IJ"'
._:,\;';,.);';f=
..;,:>11 ...:~::-- J>i>l),. Ј ~l)...t~\ ...::...:.~~Ј Ј:д:о-.:; ._:,х; )1, 4.;:11 l..:f'Y rj:l. J)4.IJ\ ..fJj ~~
4.~=-- )~ ..)~}:l:l__,~ lS'"'~...ti)J;';~ Jl~ .._=;-;;\,.,. o...t:j~ '-:"'JIJI А:;.\ о~~ј Ј o...t:l.._l.._s:. о~)~.) ..)~~ls:.) ...:,l:z.o Ј Jl..ikl
o...l:~;) '-:"'~--'"' )\~ ...:. . . \)~; ~ls:.) o.J.:J~):~j'f 0~)~..}') r~l о~~ј ..)...t;:~l} } _;.~ ЕЈ\ _ј J.ol....:ll ...~\)~Ј
С--'~"' ...:~...t:. ~;~k) ...:,l:IJI Ј:~ ~ј~ \,.t..:; .,)...t:xf= '-:"'JIJI Ј:>:::_,. ":":ј~ _ј ._:;.. loQ..t..,~s:-__,9 Ј ,s...t...:; Ј
oi...i.:; .._,.)~ ":~b)._:,x;Jl, })yl.. ):\,;,. ..,,.[l;;JJ__,..,I l~l. ..)~<~.s:.__,~.. JI).JIJ~....IJ:~):~J..)...t:9i)Ji ~ј~.
_;....,<~.;';~\ ..:...~'Ј) ј.f'o <~.:~}.о__,..:>.;_ cl.l.._IJ:J х__, .._;__,'f}_, Ј
.2.> \~Ј·:;
..)':ЈЈ 1)Г·,.
о~':Ј~ o...t.9 ...t.lЈ 1~-"'__,t.... u;;....t-s::_:_, ...::....:..i:'f :_у_, <t:l 1 i..:f'__,... Гj:l.. .._-;:::_: __, Ј
ој......:~ј-;. d:l...t~ ....~\...::...:~~Ј Ј-:д..; u;~":j-~ ...:,':JJI ::.!o...t~s:. Ј__,:>::.. <tl)~ l::s:-1 <~.:'f):o- ... ~~Ј j..::;l~:z:.:; Ј
:_y"'l:,. ,sl;o) Ј ..s--....:IJI r:l....) Ј ":~l:; ој"' <~.:~ј;. '-:"';\~ o...t:l__,;.~ Ј::_,[;.:; <~.~:~~у <->~--'".; :_у~~ ~~~Ј: Ј
.2;\tl:o- Ј
t: J}l~.. ,s...t..~ Ј rll; ...:_jf= )~ ...:___.\)~_; ~ls:.) Ј)4.1Ј\ J)t;. ~::,1\l_.::.~~ .2.>__ra=-- ,sl~:9\
..)\_,;.~ <SJl:o- ~~)_ј-< l. <~.:~~ ::Ј)Ј~ј"' ~":ј~ оХ~~~~\ ...::...9~Ј l:s:-1 Jl....'f <~.:..,__,д;. <.>-"'ll )__,:') <ts:.} Ј
~<~.:,...t
.. Ј ._:;~;)Ј).·'
. :,1_,1 Ј .._:_,.../·~ ...::...IL... 1<..5 ••....~.:.. .•
r)·:l.. .Ј )l...t..,l .Ј Ј·'... Ј,.; ,s...tl) ·~~ __,..::,
. 1..)...tf:=~;JIJ~
...
....
.. ...1.Ј '-". ,....Ј')·
....
"...~....
...::...'f):o- Ј Ј~ ,s...ti)J;';~ ~у)~
'\'i' .........
~",..;..
~
<t'f)...t'fi oXI__,.., Ј Jl.;, <~.:.._~ )...t.:...._:l~ )l;:-~ Ј lks:-1 4..~~ ~6 :11<..>..__,..
r п· Ј
..,~~ _;...A;:~I ...::...z;~.) ).i:o- ..)...t:s:-__,9.) .2;\tl:o- _ј
t: Ј ...;__,')J)t;. _ј
Poznavaocu seriata plemenitom i Ьlagorodnom gospodinu sudiji kadiluka
grada Travnika sa Zenicom - neka mu se povecaju vrline- i ponosima vrsnjaka
i drugova muteselimu Zenicke nahije cijenjenom agi i uglednicima toga kraja i
svim radnim ljudima - neka im se poveca vrijednost, dostavlj.a se ovo:
Primjenjujuci utvrdeni nacin kupljenje i uЬiranje seriatske dzi:zje od raje nastanjene u kadilu·cima Bosansikog ejaleta, izuzimajuci Hercegovacki sandzak, а гасu-
Dzizja ili
97
har<~c
najuci od muharema ove sedaщde:set i prve godine, ustupljeno је nama s visokim
fermanom. Od spomenute dzizje kнpljenje i ublranje dzizje od raje nastanjene u
kadiluku Travnik sa Zenicom ustupljeno је uz poznatu naknadu i dato pod zakutp
posjedniku bujuruldije Hafiz Nedim-a.gi iz Travnika. Kada to bude poznato vama
spomenutim kojima se ovo upucuje, treba da omogucite da se od strane spomerlUtog
zakupnih.a ub·ere i pokupi seriatska dzizja podjednako ро 15 grosa od raje koja је nastanjena u spomenutom ka·diluku, od onih koji su unisli u doba 1polne zrelosti i koji
su stekli mogucnost da daju dzizju. Ali da se ne uzima ni jedno zrno niti i jedna
akca od rajinske djece koja jos nije нnisla и do:b polne zrelosti, а niti od onih koji
su nesposobni za rad i odvec stari, koji posjeduju bujuruldiju da su oslo•bodeni.
Da pa·zite da od 3-5 koldzija vise ljudi ne obllazi sela, te da se bez razloga raja
ne uznemirava i da јој se ne cini nepravda. Da vodite ra·cuna о tome da se raji, koja
је obavezna dati dzizju i od koje је dzizja u potpunosti naplacena, izda stampana
dzizjanska lista. Da pazite da se raji osim stampanih lista ne daju, suprotno гedu
zakonu, potvlde !pisane rukom cinovпika (»tezkire«) пiti druge isprave (»sened«).
А ti, navedeni zakupnice, kada i tebl stvar bude poznata, treba da kupis
i
uЬires dzizju koja ti је ustupljena pazeci da postupas onako, kako smo gore istakli
i upozorili, te da se u sшislu potvrde о zaduzenju (»deyn tahvili«), koju si predao
mojoj Ьlagajni, isplacuje i 1predaje ekvivalent mojoj Ьlagajni, kada budн rate dospijevale. Da dobro pazis i nastojis da se suprotno zelji Njegova velicanstva, koja
tezi Ьlagostanju, ne dogadaju nikakv·i stavovi prema siroti raji koji Ьi Ьili slicнi ma
kakvom zulumu i nepravdi.
U tom smislu od strane marsalovog divana za Bosanski ejalet, za sandzake
Klis i Zvornik i grad Travnik napisana је i :zdata ova bujuruldija koja sadrzi
tvoju duznost kupljenja navedene dzizje. I ona је predata spomenutom zakupcu i
poslana. Kada s bozjom pomoci dode, ~potrebno је da radite i postupate prema bujuruldiji, а da se cuvate i klonite da se ne Ьi dogodili kakvi suprotni stavovi. Tako
se nareduje.
23 muharema 261 godine.
27
Bujuruldija hercegovackog valije
(13 muharema 1269 =
Isщail-pase
27-Х
1852)
Upucena је upravitelju Konjickog sreza Hadii Mustafa-agj, naiЬu, Clanovjтa
odbora, uglednkima boga kraja, te knezovjтa ј kodiabasama. Bujuruldijom se nareduje da se diizja kupi ро najniioj stopi ј to preko varoskih i seoskih kodiabasa.
Kupljenje diizje jzvrsice se и tri гаtе 11 tюku sest mjeseci.
Orijentalni institut, dokumenat br.
4Ы4.
) .. :..~':'.Ј":.~_) О).Ј; --<:) ~1 i.>~k.,Q.,4 ~~l.?- }~...:>- ->):--<--\S'La; <\.~::;;_,; ...)1)_;'}1) J~l--':JI ~_,...<;
-.> j,?"k )_,...., _, -.> }:::.:..~ .t.~_,; _, ;?~l"") _, .;:..s::J+,. о_,~_,_, u-i::-=,. -.sk""'l _, .t.J~ ~) .__;,; 1_,1:;"_,_,. ~l;
<~.f:=Ј_,Ј_, 1l~; 1
..)tl_,~ .)Х..., l,a:9 1~\1;; ...)'}_,1 )::;5')1) l}::;.,=; оХ;):, <~.:::;,.,. ..:_,\;_)\ <t.~ 1~Ј~ ...)...<:....,\Ј:; 1rf=" <t.:Ж JS~
~о)_;\..., ~~_,tl_) ._:.,'}~1 .t.l::; .........~.\ J_,l?- i.>i::;~.:; r-'-"' ~~_,--,. <t.:Ж<t.:Ж )_;1.
7 -
Prilozi za orijcntalnu filolojiiju
J.. . :t\ _):~.:,1
d.;.t.:j:- Ј~,.\
9-~8----------------------------~H~a~m__
id Hadzibeg~ic______________________________
~
iJ~'" ј_,\ _h~_;;:; .t.l~~-' <tд~L, J_,,cl Q~.тt"~~'_;~ ..~ј~.:_,')_,\~}:.~--?):. \~_>-:>:·• ~"·•}.;-,. ..<~._:_,
~)l~~ .}~.....;:; 1.5::-=::;_, 1_, ":~.k i:':i 1t:.~~) uJ.t.Ј:; 1l?~) ~ IJ.::~ 1.}~.....;:; u;::-=:~ 1.Ј ":~ l~ i,c .:"Ј._:_, IJ.::~ 1
о jL .Ј оj,..t.;l,a.H;.. '7->,с oX~l~ (_}~,а.,.; ох;); ol_.• Jll "-~\ Ь~_;;.:; ~\ )Ј.; .t.:~ l~; J:':i\~)l~ uJ.I.J'}\
(.}~,а._".; "::-=:~-~-""_,Ј. ....!Ј_,~, ).ЈЈ.-,с .Ј С->:_, .."~~~,с ј:')__,:,_;~:....:)IJ.so. .:_,l,.) ..::...~l~~ .t...h; у; Џh;..
..::...~~~)' _;.,-~t\ <.$3'" .:"_,)~\;".")'_;.,~~Ј.,-\ J.>.J.I.J\ ._j.~l; u'>tso.I.J_;:.; ~...L..IJ_>~; l; o)l49 jl_, оХ:.._..о
у; ),ь .t.l~}'>t~,- <\~,о.;(...)"'~;
uJ.;)::;) \,.)".)~; :::Jjf=l~; oJ.9J.I_j\ j<..,._,jl.._::~."..".. pl,.,. ifJ.-)'_;.,~ <t~lso. ;)\)\
..::...:kl_, ~~.lso.J И~....:,. oJ.;j-<~...h9 d _ _, ~.Ј .t.:_,_,, .Ј .:"x;~<tt.JI pl..,. l>"~:j~ )Ј.;,. .Ј ~lso.J d_;~)
"~A::
.. I l;)\ _,н:,. J:L .t.l~~.J ~-::Н~' ~l4::~,. ufl.:.:~.:. .:.,..r~".. .:_,l,.)~tl ~l,.l.:. Sl~.:.I.J r"..\.т,. d_:.t.~:_,
~lso.J}J:'. и1_,::.. .Ј Ј.~;;.. оЈ.:,.,\)_, .t.~,o.; џ~-: :::J§·l~; uJ.:<..~.t.l)' ij':i ..;~:t.JI ..::...-:l~~ ~}"~--_;;, ..~ј~
l>"Џ_.l; .Ј l>"":_; J_,:t3 1J'>tьl Jl.. ("''"'I.J .:"l~.._t3 \ )Ј.:~.. "~-f= .Ј Jl)'.J u':i.JI ..ј[,... d_:l~k~; <.>"~ "-~\
)_>~У"-:'.\ Ј}.Ј\
(:-ll; о)\Ј.:,;....; ),ь ~}<t~so._/:~ ·~ј~ d_J<t:_, у; -:Ј.:_,\Ј.~' [_. U)~lso.) oJ.;l.._l.._~' ul-~.._:1_,_,
u)}o§'j.:; t->~.. .:">t~) Ј.;_,)' ~_,h,. oj.<J.I)_>~;
U.)J)
.t.l~.....,o if) :::.1}:~1 _)_,l:i> Ј....<.".. J<t>l).. uJ.;1~~,c
t->:b,. _,~.:.\.) d .•JJ:'..J )-1 ")f=j:; JJ.t.l_)\ .t.д.:.~ .:"_,=:"~~;-;
)-Jt>
if) ::Ј}~) .Ј .t.д.:.~ .:"_,=:"~\ "-~;
);.:, \ .Ј '7-'Ј.:.\ l~:\9 \ J~l.) \ lhso. \ } о§'ј:; <\А)~. [:.;~~1;, о}_>; о}~) )_>,0.; оЈ.Н".. _;:~Ј.....::;\ [;_) U)) о§'ј:;
.t.~} :::.1}~}-' .!.~,о.; '7->~J:'.J.t_,k uJ.;_,kl>"~j~.J l>"->~-; )\Ј.д.. Q;~} ј <\~,о.; u'>t:.J:'.-' o}o)f=j'j
о)}о§'ј.:; -:Ј.:~}~ј~.) \..)".)~;)\Ј.;;,• .Ј
lkso.l .t.:;)J.~ }o§'i.:; .:_,l:t_,\ §'~ .t.l~~l~ <t-l:;-=·• -:Ј._:~} ј~.._,. .Ј~.:,[;
r~l.....:; .t.:~.)Х.о Jt.• ::Ј j)'l~; JJ.t.:l.Ј\ Ј~,о.~; оХ;);, l>"":~.... ..::...9.Ј "~}::;).... .Ј Ј:_,<-;. '7->1, .:">t~)::_,_,)'
".._,;.Ј ~Ј.;,_, ы l~"""'
Jl.. )\).. .:"J.:_.,_.:t.JI Ј~,а.,.;
"~}::; ).... "l~~.J _,, -:Ј.;~ј~ J~.. l _,~.:.1.) J;~":I.JI
..
.:.,..r~"" ..::...~.:. _, ..::......."..).. .:">t~)_,~, 1):-1 if) и).>->:.->: оЈ.;};;".. .t.l~----13 1 .:,А .:"Ј._:,..,":-.~;
(.$"'.. t~l_f=
uJ.:} ~}.Ј <\~,с.; .:"l.ь Ј~}":-.>-_;;, ·~.)~)):>=А оЈ.;} оI ј-:, :::J).t.l~; l>""l---~ Ј~;<-.:. .Ј )Ј.; d_::;.ьl.:.:~.:..
J:-.t.H9 ~l;;, oJ.;_,:I)_,1 d.:._,f= oJ.;l;
"=-:- "~
U)<l..o.);),.
_>;
§'1 .Ј Ј:.}---::;1 r~l.....:; .t.:~J.:,c Jl~ I.S~ )Ј.:;~ \,.~Ј"" .t.l); Ј~,о.,.;
Ј~.• \_, l~;\_, r~~~:; <t:;-=l)_,f= .t.:~}.Jx)' J~}:.i~.t.l_)\ --?L.... _, Ј_,:_.. <t~l )}.Ј\
(..)"'l:;-=.o )о§'ј:; _)~.:,1 оЈ.9Ј.:Ј\ ~_,<1.9)\ '7.ЈЈ.~\ ~)Sl; о)о§''Ј.:; .:_,)t~J:'.; <t~)~ J~}.:;l~l.....:; J~<tl_,~.__,; .Ј
Ј~.. \ .t.ls~}.JI JJ<t:I.JI lks:.l .t.:~)-l:;.:.~ "~->;)~}-'<\~,о.; о)).Ј\ ..;....t_,l Ј.:,.., )~~---=Н~ .:"x;)k..::...~......
о Ј. .о •..".. .Ј
••lц'
. l."_,t["ll"
. 0\
<t.-.o
9 .: ~; if) ":- );
1 1.\
1 1
~ 1 ц"'l
ц
м
l
<I.J.:; t->) <1.9 );о _>; I.S~ )~~ '-'--' .А:;,о.=>=> .Ј '-"s:.) _..
ц 1_'-'--·~.т~
~l • •
<t.'1 1t,o.:>::...->
.t.l:;~k::; 3::.)::;) _,l.t.h~.o ~)·) :::.J)<t~'.)::_,_,f= ~);;;~}~.ј~ )\J.:.i.o Q;~k) )_>~.)'"о))~} .Ј <1.~_;
и)Ј_,, 3 ":-~:t_,l Jl,o.:>::::,.,l _,
L-..>_;
"1:-.::; )""' ~ };;.:.~ ~ ):; ~} ..._,h~.• Jt.. if) d_:l:-.k~; rl_.. _, ":tt~,.,l
Dzizj.a
ш
99
har.ac
} ..ь;,_,. -sy:) "j:IL..a.~:_,\ ~:> d:.J~f.- ~~~) ..Jl-:---~.1 ~;:;\:: Ј--~ј~ "~.\ \~;.\ Ј-Я;
o:>}.t;_,
LJ~
t_;_". .tl:g~ y:'L-;:;_,;.~.-' .:..,)\:_:; ..JX_-::Il~\ ...::...<.t...,. );.\_, ...::..,;;:;_,\_:_~\~ј,. .t:ILJ\ "~"~..:.,~"~Ј:;;:;
~f.- ..Ј:>} .tl_,~,. _,\ ..Ј...~.:.;_~ .t_:l\ oJ.}:.~l ...,. <.f:J.I_,\ ...t::;.. J.ol ~"'~)~ ~ Ь) ("$~-;~:'. ..Ј l_.:t_,~ о:>jS'"l.,c,.;
-sJ.I)_>:;-~ _,~_:,\ ..)~Ј"' ...::..,1~.\ "-s );';..:.,,. ..)\_,:.:> ЈЬ
...::..,~·\~,.
),.\ ~_,,. )~ оЈ.:!\~ ј~._~\ ...::..,~_))ј..ro .t:_.\._;J\
_) Ју ..jJ.:;)t;. _) ...::..,f:=)._.. _) Ј.....~ .t~:~_,,. о...\_:Ј_,.о _) JL,.:; .t_:._~ -s..L:.l; А-_ј _)) \...t_,o\
-s ...tJ)_>-:;-~ _,~;:; _;,-, .. "-:;~ \
Uzoru vrsnjaka i drugova upravitelju Konjickog sreza agiJ:nom Hadzi Mustafa-agi- неkа mu se poveca vrijednost - i poznavaocu seriata voljenom gospodinu naiЬu- neka mu se poveca znanje - te Clanovima odbora, uglednicima to.ga
kraja, rajinskim knezovima i kodzabasama i ljudima cija se rijec cuje, dostavlja se
slijedece:
Nastupilo је vrijeme kutpljenja prihoda od dzizje za ovu sezdeset devetu godinu, sto prema utvrdenoш zakonu treba svake godine da se pokupi u odredenim
vremenima pocevsi od pocetka шиharema. S obzirom na to, kao sto је drugim ejaletima i sandzacima poslano, tako је i na adersu na:s i ostalih napisan i izdat jedan
primjerak fermana pravednosti (»adiHet fermaш«) u pogledu kupljenja seriatske
dzizje, koju је za spomenutu godinu duzna da dade raja visoke drzave koja је nastanjena u Hercegovackom sandzaku, koji је tprepusten mojoj skroшnoj upravi, s
tim da se na dosadanji nacin prikupi u tri rate u toku sest mjeseci i to: prva rata
od po6etka muharema do kraja safera, druga rata od pocetka reЬiulevela do kraja
reЬiulahira, а treca rata od dzumadelula do kraja dzumadelahira. I ostalim kadilucima је objavljeno s bujuruldijom da se kupi u smislu te zapovijesti.
Prema tome kada sadrzina visoke carske zapovijesti Ьнdе poznata i vama
gore spomenutim, cije је zalaganje potrebno, iz maticne knjige vaseg sreza znace
se raja i iznos dzizje pojedinih maha1a same varosi i svako·g sela, te се u smislн
milostive visoke zapovijesti Njegova velicanstva cara Ьiti tpotrebno da se kao i prije
ро najnizoj stopi kupi seriatska dzizja od raje visokog carstva koja је nastanjena u
Bosni i Hercegovini. Zato, izuzimajuci raju koja је oslobodena i koja је nesposobna
za pгivredivanje а koja nema porodice niti ista sto Ъi se moglo nazvati imetkom,
za ostalu domacu raju i neшuslimanske cigane koji su zavedeni i na.stanjeni u samoj
varosi i selima vaseg sreza, dodavsi i djecu koja su presla dob polne zrelosti, koliko
god bude iznosila njihova jednogodisnja seriatska dzizja, treba izdati potvrde od
stampanih potvrda, koje SU poslane Z:.lmotane UZ bujuruldiju, i to posebno za varos
а posebno za svako pojedino selo. Ukoliko ovih stampanih potvrda ne bude dovoljno,
preostalim selima treba izdati pisane potyrde koje odgovaraju stampanim.
u ove potvrde се se unijeti broj stanovnistva varosi i .sela i iznos dzizje, te
pozvati u odbor varoske i seo.ske kodzabase i mumejize i predati im spomenute potvrde. Tr!O'ba im lijepo objaэniti, koliki је broj stanovn1stva i cjelokнpan iznos njihovih dzizji koji је oznacen u potvrdama, а sto treba pokupiti u odredeno vrijeme
preko njih i predati Ьlagajni sreza. Visoki cilj od. kupljenja na ovaj nacin s njihovim posredstvom је samo to da se ne Ы dogadalo uznemiravanje i nepravd.a. Zato
7*
100
Hamid
HadziЬegic
svi treba da bu,du zahvalni i da znaju cijeniti vrijednost milosti Njegova velicanstva cara, te da sto prije iz varosi i svojih sela pokupe navedenu seriatsku dzizju i
da је postepeno predaju Ьlagajni. А ako budu stvar olako s:hvatili, da се blti odgovorni i ukoreni.
Ono sto oni budu od navedenih prihoda malo pomalo tpredavali oznablce se
na poledini izdatih potvrda. А kada to bude zavrseno, onda се se ove potvrde ovjeriti pecatom od strane zemaljskog odbora i kao dokazna isprava dati
varoskim i seoskim kodzabasama. Narocito pazite da na taj nacin sto prije prikupite
prihod od dzizje i da ono sto bude naplaceno poste•peno posaljete ovamo, а da ne
ostane ni jedna akca zaostatka. Na kraju treba da sastavite i posaljete defter s potpisima dolje u kojem се selo ро sel'iS blti prikazan iznos dzizje od raje koja se nalazi
u varosi i selima.
Treba da nastojite da se i ono sto daju muslimanski cigani otsjekom razerze i
naplati posredstvom njihovih ceriЬasa. Isto tako da naplatite dzizju od raje koja se
је u proslim godinama krila i nije platila svoju dzizju, ра da to s ovjerovljenim
deft~rom posebno ~:юsaljete.
А posto се se dzizja strane raje od stanovnika drugog kraja, koja se privremeno nalazi u vasem srezu radi trgovine Ш iz drugih razloga, нzeti ondje gdje је
ona zapravo upisana, pazite da se od takvih dzizja не нzima.
U tom pogledu u smislu visokog nareaen}a napisana је i poslana ova bujнrul­
dija od strane marsalovog divana za Hercegovacki ejalet. Ka,da s bozjom pomoci dode,
treba da radite i postupate prema njoj, а da se cuvate i klonite sutprotnog postupka.
Tako vam se nareduje.
13 muharema 69 godine.
RESUME
»DZIZJA« OU LA
CONTRIВUTION
(LE »HARAC«)
En traitant la »dzilzja«, l'auteur se borne au developpement historique de
cette contriЬution dans l'Empire Ottoman, en partkulier dans les provinces yougoslaves. La »dzi:zja« et.ait une contriЪution рауее par les non-musulmans pour leur
personne, en signe de soumission et de loyaute. Ils oblenaient, aussi, la liЬerte de
leur culte de meme que les droits civiques.
La contriЬution etait oЬligatoire pour tous 1es adultes bien portants au physique ou mentalement, donc aptes а la payer. Les femmes, les enfants et les vieillards infirmes en etaient, de ,се chef, exempts. Les aveugles et les invalides la payaient, :5'ils etaient riches. En etaient exempts, de meme, les pauvres et 1es mendiants, ainsi que les eeclesiastiques dans les couvents, s'ils etaient pauvres et s'i1s ne
frayaient pas le puЬI.ic. Les non-musulmans qui faisaient partie des ш1.ites armees dans
les campagnes militaires ou dans la defense du pays ne la payaient non plus. П у
avait encore quelques exemptions pour des foпctions d'importa.nce capitale, comme
р. ех. pour la conservation de 1а poudre (de саnоп), pour le travail daпs les mines
etc.
La »dzizja« representait un des priпcipaux reveпus de l'etat: elle etait destiш~e en premier lieu aux buts militaires. Ses augmentatioпs prcvenaient de ces memes causes, ainsi que de la situatioп finaпciere de l'Etat.
Dzizja
Ш
harac
101
En etudiant cette contrЉutio1n pendant des siecles, on oonstante qu'elle va
de pair avec l'ascension et la deca·dence de l'Empire turc. La »dzizja« augmente
d'une fщ:on no.rmale а partir de la fondation de l'Empire jusqu'a 1577. А partir de
се moшent, la valeur de la monnaie commence а baisser rapidement, et la »dzizja«
se met а monter: cela dure jusqu'a la fin du хvпе siecle. Apres la defaite de Vienne
et а cause de la grave crise financier.e causee par des guerres sur plusieurs fronis, on
entreprit quelques mesures pour assanir les finances pubHques. П en sortit un systeme unique pour determiner la hauteur et le mo•de de perception de la »dzi:zja«
dans tout l'Empire.
Au XVIIIe siecle il у eut une certaine stqbilisation dans les finances tщчues.
La »dz.i:zja« minimale, qui etait а la fin du XVIIe siecle de 21!2 »groches«, ne fut
augmentee qu'une seule fois (en 1744) а 2% »groches«. Cette somme demeura inchangee jusqu'a 1а fin de се siccle, blen qu'il у efit des crises daнs les dernieres
annee,s du siecle. Mais dans la premiere moitie du XIXe siecle, la contrЉutior1 fut
augmentee cinq fois. Pendant que sa moindre 'categorie en 1804 etait de trois »groches«, en 1834 la »dzizja« milllimale etait de 15 »groches«. Cela resta ainsi jusqu'au
septembre 1855, quaпd cet impбt fut aboli comme te1.
Тонt cela etait 1е resuJtat des ·condШons а l'interieur de l'Empire Ottoman
et des changements de 1а valeur de la monnaie. L'instaЬilite monetaire etait le ref~
let de l'etat politique et economique de l'Empire: elle etait parfois la cause des
.desordres interieurs. Comme la va1eur de la monnaie baissabl, l'Etat se trouvait
force d'augmenter les impбts. Cela produisait, de son сбtе, l'au.gmentatiюn des 'Prix
sur le marche et l'abaissement du staпdard de la vie. Ронr mieux le voir, on у joignit
des mercuri•ales sur le mouvement des cours offki.els de la monnaie ottomane et
etrangere pend·ant toute la periode turque; ронr le xvпre et le xrxe siecles on у
joignit aussi les prix des principales denrees alimentaires.
L'Empire Ottoman se fondait, des ses or.igines jusqu'3 1839 sur l'institution
des »timars« et des »spahis«, et de cette f;a<;on une grande parHe d'impбts fut
enca:Jdree dans ее systeme. Une des contriЬutions des plus importantes, en dehors de
се systemre, etait justemen.t la »·dzizja«. Pendant tout le temps, elle etait un pur
impбt d'Etat, en liaison etroite avec les finances d'Etat, comme le demontre la
compara1:son du niveau des »dZi:zja« ave·c la valeur de la monnaie legale et avec
сеНе des prix sur le mar·che. La »dzi.zja« refletait toujours l'etat econcrшique et politique de 1' Empire, de la fa<;on qu'eHe appara1t ·comme une sort·e de barometre
du deve1oppement soci·al. L'auteur croit que les materiaux presentes pourront
mi'eux eclairer l'histoire politique et economique de l' Empire turc, et par Ht les
conditions socia1es daпs nos provinces aussi.
Nous trouvons des informati-ons sur la »dzizja« .du xvre siecle d·ans les »kanoun-name« se rapportant а nos provinces, mais au.ssi dans des »kanoun-name« des
autres parties de l'Empire Ottoman. Ронr les trois siecles ulterieurs on trouva des
materiaux dans nos propres archives turques, et c'est а la base de tels materiaux
qu'on put fixer comЬien on payait de »dzizja« en Bosnie et comЬien dans les autres
prqvinces, du coшmencement du XVIe siecle jusqu'a 1а seconde moitie du XIXe,
c'est-a-d.ire, jusqu'a sa suppression. Pour corroborer les fait;S, l'auteur joint _un rtOimbre ne·cessaire de documents en turc e·t en traduction yougoslave. Le materiel qui va
jusqu'a la fin du XVIIIe siecle se trouve dans le numero III et IV des »PrHo·zi«,
pe:n.dant que celui embrassant le
siecle est presente dans се :n.umero.
xrxe
102
Hamid
HadziЬegic
А partir de l'introduction d'un systeme unique, le montant de »dzizja« par
categories (la plus haute »a'la«, la moyenne - »evsat«, la plus basse »edna«) etait,
toujours en colffiptant par les »groches«, la suivante: ·
Annee
1691
1696
1744
1804
1816
1824
1827
1829
1834
a'la
9
10
11
12
16
24
36
49
60
evsat
41h
5
51h
6
8
12
18
24
30
edna
»groches«
21/4
21/4
2%
3
4
6
9
12
15
En Bosnie et Herzegovine, en SerЬie et au Montenegro, comme dans les pays
periferiques, la »dzizja« etait per~ue а l' echelle la plus basse. En Macedoine, elle
l'etait d'apres les categories, et cela en moyen:rie, dans les proportions suivantes:
»a'la« 8%, »evsat« 67% et »edna« 25%. %.

Sarajevski kadija, privatno i javno

www.IVERPAN.hr

KATOLICI U MEŠĆEMI ŠERIJATSKA VJENČANJA

Stvaranje - Patrijarsi i proroci