Slavko Momčilovic, dipl. inž.
Mirjana Milojević-Turina, dipl. inž.
MOLERSKI, FARBARSKI
I TAPETARSKI RADOVI
PREDGOVOR
Ova knjiga je namenjena amaterima, koji žele da u sopstvenoj režiji adaptiraju stan, ili finalno
obrade unutrašnje i spoljašnje površine novosagrađene porodične ili vikend kuće po sistemu "uradi
sam".
Materija je izložena tako da izvođače radova upozna sa vrstama materijala, njihovim osobina­
ma, tehnološkom postupku za iz vođenje radova, kao i kvalitetom podloge na kojoj se radovi izvode.
Imajući u vidu da je knjiga namenjena amaterima za svaku poziciju radova, po jedinici mere, dat
je potreban materijal, a na kraju svakog poglavlja nephodni alat, mašine i pribor.
Za svaku vrstu radova izložen je način merenja i obračun izvedenih radova, na osnovu čega se
vrši nabavka materijala i izračunava potrebno vreme za izvođenje radova.
Tekst knjige je sistematizovan u četiri poglavlja:
— molerski radovi.
—farbarski
radovi
— tapetarski radovi i
— skele (za završne radove).
Knjiga može korisno poslužiti i zanatlijama za proširivanje stručnog znanja i učenicima srednjeg
obrazovanja građevinske struke.
Autori
1
M O L E R S K I RADOVI
- trošan, smrznut, pregašen, raspucan ili
vlažan malter;
KVALITET P O D L O G E
- beton ili cementni malter na koji dolazi
disperziona ili uljana boja, ili bilo koja
prevlaka sintetičkog materijala, a koji nije
dovoljno suv, očišćen od ulja i masti i po­
godan za takve premaze;
Po pravilu, za sve vrste molerskih radova
podloga mora biti očišćena od prašine i
drugih prljavština, kao što su: smola, ulje,
mast, rđa, cementni malter. Sad, gar, bitu­
men i si.
Stare premaze koji nisu čvrsti i podesni
za podlogu treba skinuti odgovarajućim
postupkom, kao što je: struganje, pranje,
brušenje i si.
Bojiti je dozvoljeno samo suvu i pri­
premljenu podlogu, bez nedostataka.
- podloga koja je zaprljana smolom, ce­
mentnim mallerom, plastičnom masom ili
drugim prljavštinama koje se teško
skidaju;
- drvo natopljeno nesušivim uljem ili lo­
šim premazom.
Podaci o raznim vrstama maltera i njiho­
voj pogodnosti za odgovarajuću molerskofarbarsku obradu dati su u tabeli.
Nedostaci podloge su:
- malter koji sadrži razne aktivne soli,
neugašene čestice kreča (kokice), čestice
uglja i druge organske materije koje su
topive u vodi i ulju;
Osnovni premazi moraju odgovarati ka­
rakteristikama podloge.
Sredstva za osnovne premaze moraju se
tako obraditi da su podesna za sledećc
premaze.
- mekani i slabi malteri koji se drobe
(lome) ili udubljuju na pritisak prsta;
Maksimalna dopuštena vlažnost maltera u zavisnosti od vrste površina (%)
Vrsta maltera
(zidovi i
tavanice)
Doziranje,
razmera,
volumenski
Krcč i pesak
Kreč. gips, pesak
Cement i pesak
Vrsta boje. premaza ili prevlake
Početna
vlažnost
maltera
Uljana
boja
l'osna
boja
Krečna
boja
1:3
24,5
4,0
6,0
10,0
3,J
3,0
1,5
1:0.3:3
25,5
4,0
6,0
10.0
3,5
3,0
1,5
1:3
15,0
4,0
6.0
10,0
3,5
3,0
1,5
7
limulziona Silikatna
boja
boja
Tapete
OTPORNOST PREMAZA
OBRAĐENIH POVRŠINA
Premazi na malterisanim zidnim površi­
nama su:
- otporni na otiranje (ako prema uputstvima proizvođača posle roka vezivanja
mogu da se brišu boje malim trljanjem
nadlanicom bez skidanja - ovo se odnosi na
posne, krečnc i emulzione boje);
- postojani na pranje (ako prema uputstvima proizvođača posle roka za veziva­
nje mogu da se peru mekim sunderom i
vodom sa malim dodatkom (1%) neutral­
nog sredstva za pranje, a da se pri tom voda
ne oboji - ovo se odnosi na dispcrzionc
boje);
- postojani na ribanje (ako prema uputstvima proizvođača posle roka za veziva­
nje mogu da se ribaju mekanom četkom i
vodom sa dodatkom neutralnih sredstava
za pranje, a da se pri tom voda ne oboji ovo se odnosi na boje na bazi sintetičkih
smola) i
- postojani na atmosferske promenc
(ako pri normalnim vremenskim uticajima
posle 2 godine nema nikakvih promena u
tonu i veznoj strukturi).
57. /. / — Tople boje. 1 — bež. 2 — oker, 3 — žiiio-zelena.
4 — braon
1
2
Fl
2
1
SI. 1.2— Hladne boje. 1 —sveilo-zelcna, 2 — lainno-zelena, 3 — zelena
FIZIČKA SVOJSTVA BOJA
su zastupljene sve osnovne boje, od crvene
preko narandžaste, žute, zelene, plave do
ljubičaste.
RAZLAGANJE I SLAGANJE
BOJA
U dvanaestodelnom krugu boja polazi
se od boja prvog reda: žute, crvene i plave.
Ove boje su predstavljene u ravnostranom trouglu, tako da je svaka boja u je­
d n o m deki t r o u g l a . Ž u t a u gornjem,
crvena u donjem levom uglu, a plava u
donjem desnom uglu. Ako oko trougla
opišemo krug i u njega ucrtamo šestougaonik, dobiće se tri trougla van osnovnog
trougla, u koje unosimo boje koje dobije­
mo mešanjem dveju boja prvog reda. Dobijene boje drugog reda su:
Boje su fabrička mešavina prirodnih ili
veštačkih pigmenata postojanih na svetlost, punila, veziva, razredivač i sikativc
(sredstva za sušenje).
O s n o v n a p o d e l a boja je na tople i
hladne.
Ako sunčevu svctlost propustimo kroz
ravnostranu trostranu prizmu, ona će se
razložiti na spektar boja. U ovom spektru
8
SI. 1.3 — Boje dvanaestodebiog kruga. 1 — žutu, 2 — crvena, .i — plava. 4 — narandžasta, 5 — zelena, 6 — ljubičasta, 7
—iuto-narandiasta, 8 — iuio-zeicna, 9 — crveno-narandžasta, 10— crvcno-ljubičasta, 11 —plavo-zelena, 12—plavoIjubičasta
kružni prsten koji podelimo na dvanaest
jednakih delova. U kružni prsten na odre­
đena mesla, unosimo boje prvog reda i
boje drugog reda, tako da između dva se­
gmenta unesene boje ostane jedan prazan
segment. U taj prazan dco unosimo boje
trećeg reda, koje dobijamo mešanjem je­
dne boje prvog reda sa jednom bojom dru­
gog reda. Tako dobijamo od:
- narandžasta od žute i crvene
- zelena od žute i plave i
- ljubičasta od crvene i plave
Boje se moraju mešati precizno, kako
narandžasta ne bi bila ni jako crvena ni
jako žuta; zelena ni jako žuta ni jako plava,
a ljubičasta ni jako crvena ni jako plava.
Na određenom rastojanju od prve linije
kruga opišemo drugi krug, i tako dobijemo
9
žute i n a r a n d ž a s t e = žuto-narandžastu,
žute i zelene = žuto-zelenu
crvene i n a r a n d ž a s t e = crveno-narandžastu
crvene i ljubičaste = crveno-ljubičastu
plave i zelene — plavo-zclcnu i
plave i ljubičastc= plavo-ljubičastu.
Na ovaj način je dobijen dvanaestodelni
krug boja. Boje idu istim redosledom kao
i u spektru. Boje koje se nalaze jedna nas­
pram druge u dvanaestodclnom krugu bo­
ja komplementarne su.
vi. Elekat zamucenosti, odnosno jedna­
kosti jedne boje je relativan, jer svaka boja
može izgledati intenzivna pored drugog
zamućenog tona, a i sama delovati zamu­
ćeno pored drugog do nje intenzivnog to­
na.
Kontrast kvantiteta je odnos između
dve (ili više) obojene površine. Kada govo­
rimo o utisku koji na nas ostavlja jedna
boja, možemo reći da su tu bitna dva čini­
oca: intenzitet boje i njena površinska zas­
tupljenost. Intenzitet, odnosno svetlosne
vrednosti pojedinih boja su različite. Za
komplementarne parove boja su sledeće
vrednosti:
KONTRASTI BOJA
žuto : ljubičasto = 9 : 3 = 3 : 1 = 3/4 : 1/4
narandžasto : plavo = 8 : 4 = 2 : 1 = 2/3
: 1/3 i
crveno : zeleno = 6 : 6 = 1 : 1 = 1 / 2 : 1 / 2 .
Da bi komplementarne boje dale har­
moničnu površinu treba ih uzimali u reci­
pročnom odnosu, pa je odnos površina
sleđeći:
žuto : zeleno = 1/4 : 3/4
narandžasto : plavo = 1/3 : 2/3 i
crveno : zeleno = 1/2 : 1/2.
Žuta boja pokriva 1/4 površine a ljubi­
časta, koja je manje intenzivna, 3/4 ukupne
površine.
Narandžasta boja, čija je svctlosna vrednost jača, zastupljena je na 1/3 površine,
a plava na 2/3 površine.
Crveno i zeleno, boje podjednakog in­
tenziteta, pokrivaju 1/2 date površine.
Ovako dobijene površine stvaraju utisak
ravnoteže, pod uslovom da su boje date u
svojoj maksimalnoj zastupljenosti, jer se u
protivnom r a v n o t e ž a između površina
menja.
Posmatranjem stvari oko sebe kažemo
da je neka boja svetla ili tamna, topla ili
hladna, tek pošto ih uporedimo sa nekom
drugom bojom. Kada se jasno zapažaju
razlike između dva utiska koja se porede,
onda se to naziva kontrastom.
Osnovni kontrasti boja mogu biti veoma
različiti, kao što su:
- kontrast boje prema boji,
- kontrast svctlo-tamnog,
- kontrast toplo-hladnog,
- komplementarni kontrast,
- simultani kontrast,
- kontrast kvaliteta,
- kontrast kvantiteta.
Boje se mogu mešati na 4 načina:
- jedna čista boja može se oslabiti belom
bojom, pri čemu ona dobija hladniji ton;
- svaka se boja može mešati sa crnom,
čime se na neki način "umrtvi";
- tonovi manjeg intenziteta od tona čiste
boje mogu se dobiti mešanjem sa sivom
bojom i
- čiste boje mogu se zamutiti mešanjem
sa odgovarajućim komplementarnim boja­
ma (žuta-ljubičasta).
Izmešanim komplementarnim bojama
(dve komplementarne boje) može se do­
dati bela boja da bi se dobili izuzetni tono­
SLAGANJE BOJA
Složiti boje, znači sastaviti dve ili više
boje - jednu pored druge, tako da zajednič­
ki stvaraju jednu harmoničnu cei inu.
10
Boje u jednoj prostoriji se mogu uskla­
đivati na 3 osnovna načina:
- jednotonskom harmonijom boja,
- "rođačkom" harmonijom boja i
- konlrastnom harmonijom boja.
Jednotonska harmonija boja je upotre­
ba samo j e d n e boje sa dvanaestodelnog
kruga boja u svim njenim nijansama. Da
ova harmonija ne bi postala zamorna treba
koristiti više različitih vrednosti i jačina
j e d n e iste boje (ali to mora biti jedna
osnovna boja).
Rođačka harmonija boja je upotreba
boja koje leže neposredno jedna do druge
ili u blizini na dvanaestodelnom krugu bo-
ja. Na primer, podesna je kombinacija čis­
to žute, zelene i zeleno-žutc boje. Prilikom
rođačkih harmonija boja, boje treba da
budu različitih vrednosti i jačina. Teško je
uskladiti susedne boje koje se nalaze na
obe strane jedne od osnovnih boja, npr.:
crveno-ljubičasta sa crveno-narandžastom, plavo-ljubičasta sa plavo-zelenom i
žuto-narandžasta sa ž u t o z e l e n o m .
k o n t r a s t m- harmonije boja se dobijaju
kada se primene boje koje su suprotne u
prirodnom krugu boja, tj. komplementar­
ne boje, npr.:
crvena i zelena,
žuta i ljubičasta i
narandžasta i plava.
Kontrastnih kombinacija boja ima više
vrsta. Tako, postoji dvostruka kontrastna
harmonija boja. O n a se dobija kada kombinujemo dve direktne susedne boje sa
njihovim suprotnim bojama - komplemen­
tarnim bojama. Možemo kombinovati lju­
bičastu i crveno-ljubičastu sa ž u t o m i
žuto-zelenom. Pri tome, boje treba da bu­
du različitih vrednosti i jačina. Boja koja
pokriva površinu treba da bude najzamućenija, a ona koja je zastupljena u manjim
kombinacijama treba da bude intenzivnija.
SL 1.4 — Harmonija zelene boje. 1 — lainnv-zclcna, 2 —
svetio zelena, 3 — zelena
BOJE U UNUTRAŠNJEM
PROSTORU
S obzirom da smo upoznali svojstva bo­
ja, možemo "popraviti" neke nedostatke
stana u odnosu na strane sveta, klimatske
uslove, veličinu i oblik prostorije.
SL 1.5 — Harmonija tule boje. 1 — sveilo-bež, 2 — bež, 3
— tamno-bež
Prostorije o k r e n u t e prema severu ili scveroistoku imaju malo sunčeve svetlosti,
pa je u takvim prostorijama uvek hladno.
Topla boja zidova, npr. svetložuta, ublažiće ovaj utisak. Prostorije o k r e n u t e prema
jugu ili jugozapadu obasjane su sunčevom
svetlošću, pa je za njih, naročito zbog le-
11
1
1
.
.
2
.
1
R
1
3
SL l.o — Boje za stanove okrenute prema severu. 1 —svetlo-bel, 2 — limun, 3 — oker
57. 1.7 — Boje za stanove okrenute prema jugu. 1 — iamno-zelcna, 2 — plavu-zelena, 3 —plavo-ljubičasta
tnjih dana, potrebno odabrati zelene i pla­
ve tonove.
Na si. 1.6 i 1.7 prikazane su kombinacije
boja za obe vrste stanova.
Mnogi stanovi imaju dugačke, uske ho­
dnike, iz kojih se ulazi u sobe. Oblik takvih
hodnika možemo lako optički izmeniti. Je­
dan ili oba čeona zida moramo obojiti jako
narandžastom bojom, a ostale zidove neu­
tralnom bojom. Na taj način će se prostor
optički skratiti, jer se narandžaste površi­
ne naizgled približuju.
Ako bi čeone zidove obojili crno ili tamno-modro, ta bi površina izgledala kao ru­
pa i još bi se optički više udaljila.
Mali, uski i kratki hodnik može se "pro­
širiti" bojenjem svih površina svetlozelenom bojom. Ta boja "proširuje" prostor u
svim smerovima. Male prostorije se ne bi
smele nikada obojiti crvenom bojom. To bi
moglo dovesti do osećaja "gušenja", jer
crvena boja optički skuplja i smanjuje
prostor.
\
W
C
1
SI. 1.8— Visoke prostorije: gornji
deo zidova u visini od 20 cm obojiti
istom bojom kao i plafon. 1 — braon, 2 — žuta, 3 — žuto-zelena
SI. 1.9 — Narandžasia boja pri­
bližava
zid (idealno za dugačke pro­
storije i hodnik). 1 — bela, 2 —
svetlo-žuta, 3 — narandžasia, 4 —
svetlo-plava
12
3
•\
SI. 1.10 — Crni čeoni zid deluje kao
rupa, (produžuje prostorije — hod­
nik)
1 — bela, 2 — svetlo-žuta, 3 —
crna, 4 — svetlo-plava
SI. 1.11—Svetio
Sl. 1.13 — Tamno obojen plafon čini nisku prostoriju još
nižom (obojitiplafon svetlom bojom). 1 —žuto-zelena. 2
— svetlo-žuta, 3 — svetlo-plava
štaj, veličina prostorija i njihov izgled (boje
zidova, podova i plafona).
Ako prostorije nisu onakve kakve želi­
mo, bojama ih možemo optički izmeniti.
Prijatnost prostora, uglavnom, zavisi od
boje zidova. Doduše, bitnu ulogu imaju i
kvalitet i svojstva nosioca boje (boja može
biti i te kako topla ako materijal deluje
"hladno" - preovladivaće taj utisak). Pri
ulasku u nepoznatu prostoriju prvo se zapažaju zidovi, podovi i visina prostorije.
SI. 1.12 —Prostori­
je obojene crvenom
bojom daju utisak
stešnjenosti.
1 — crveno-narandiasta, 2 — crve­
na, 3 — bela
IZBOR ODGOVARAJUĆE BOJE
ZA P R O S T O R I J U
Određena boja u prostoriji stvara odre­
đenu atmosferu. Stoga se mogu postaviti
neka pravila koja se odnose na boje odre­
đenih prostorija u stanu. Međutim, ta su
pravila samo o d r e đ e n e smernice, jer su
ukusi različiti.
Za prostorije u kojima najviše boravite
(dnevni boravak) upotrebljavaju se sledeće boje: bela, žuta, svetlosmeda i crvenosmeda. To su mirne i prijatne boje.
Ako je prostorija isuviše visoka, plafon
se može obojiti tamnijom bojom od boje
poda, a gornjih 20 cm zidova istom bojom
kao stoje plafon. Tako će se plafon optički
spustiti.
Bojom možete optički promeniti pros­
torije, što je pokazano na si. 1.8, 1.9, 1.10,
1.11, i 1.12.
Najbolje se osećamo ako nam u stanu
sve odgovara i ako je sve usklađeno: name-
Za spavaće sobe se najčešće upotreblja­
vaju mirne i "opuštene" boje: zelena i plava
i svi tonovi smeđe boje.
13
1 1
-S7. 1.14 — Zidovi i pod obojeni sit konirastmm bojama. 1
— plavo-zeleria, 2 — žuto-zelena, 3 — cn-eno-ljubičasta
SI
Ružičasta boja, oker, svetlozclcna i ze­
lena (kao trava) pobuđuju apetit i podstiču
društvenost, pa se koriste za trpezarije.
Za radne prostorije preporučuju se sledećc boje: sunčano-zlatni zidovi sa crve­
nim ili zelenim tonovima. Ustanovljeno je
da te boje podstiču duševni rad.
Stepeništa su "vedrija" i zrače "dobrodo­
šlicom" ako su obojena svetložutim, svetlo-crvenkastim ili svctlozclenim bojama.
Iste boje su prikladne za dečije sobe i
sobe za igru.
Pošto su kuhinje obično male, treba ih
bojiti belom ili svetloplavom bojom, da bi
delovale veće. Osim toga, bela i svetloplava boja stvaraju utisak svežinc i prohladnosti.
a - m a l t e r i s a n e p r o d u ž n i m krečnim
malterom,
b - malterisane produžnim gipsanim
malterom,
c - gletovane čistim gipsom,
d - betonske površine,
d - površine od iverice,
f - površine od cementnoazbestnih i gipskartonskih ploča
Spoljašnji i unutrašnji zidovi i plafoni
mogu se obrađivati:
a - krečenjem,
b - krečenjem u boji
c - posnim (zemljanim) bojama,
d - emulzionim bojama,
e - disperzionim bojama,
d - bojama na bazi sintetičkih smola ras­
tvorenih u organskim rastvorima i
f - plastičnim malterima (fabrička mešavina sintetičkih smola, kamenog agregata
i pigmenata - boja).
IZVOĐENJE MOLERSKIH
RADOVA
1.15 — l'rosiorijii u kojoj je piunenjena harmonija ho
ja. 1 — svctlo-hita, 2 — žuta, 3 — hun-narandžasta
KREČENJE POVRŠINA
Krečenje n o v o m a l t e r i s a n i h zidova i
plafona
Po završetku građevinskih radova pris­
tupa se obradi spoljašnjih i unutrašnjih
zidova i plafona molersko-farbarskim ra­
dovima. Površine koje se obraduju moraju
biti ravne, oble (ako je to projektom pre­
dviđeno), suve, čiste i slobodne za obradu.
Površine na kojima se izvode molerski
radova mogu biti:
Krečenje se izvodi, uglavnom, gašenim
krečom. Kreč se gasi tako što se pečenom
(živom) kreču dodaje potrebna količina
vode (na 1 kg pečenog kreča oko 5 1 vode).
Gašenje se vrši u drvenom koritu, uzstalno
14
mešanje "čakijom", sve dok se agregat pe­
čenog kreča ne raspadne i rastopi. Ugašeni
krcč mora odslojati najmanje tri do četiri
neđelje, a poželjno je i do četiri meseca.
Od 1 kg pečenog kreča dobija se oko 4 kg
gašenog kreča.
Kreč se za krečenje priprema tako što se
gašenom kreču doda oko 2/3 čiste vode i
d o b r o promeša (gašeni kreč razmuti).
Krečno mleko se pre krečenja procedi
kroz gusto sito da bi se odstranila ncugašena zrnca p e č e n o g kreča (krečnog
kamena).
Ovako pripremljeno krečno mleko na­
nosi se na omalterisane površine ručno četkom (šajbnom), prvi premaz. Kada se
ovaj premaz osuši, udubljenja na malterisanim površinama gipsaju se glet-masom
napravljenom od gipsa, kreča i vode. Za­
tim se zidovi i plafon brušc daščicom i čisti
prašina. Posle ovoga se još jednom kreči
(drugi put) ručno - četkom (šajbnom), sa
nešto redim krečnim mlckom nego prili­
kom prvog krečenja.
Krečenje starih unutrašnjih zidova i
plafona
Stari zidovi i plafoni se kreče slično kao
i novi zidovi i plafoni. Razlika je u tome što
se stare okrečene površine p r e t h o d n o pri­
preme za krečenje.
Priprema starih površina sastoji se u slcdećem: stari potkorušeni sloj kreča ostru­
gati š p a h l a m a do zdrave p o d l o g e
(maltera), zatim se pristupi brušenju i či­
šćenju. Brusi se grubim brusnim papirom
koji se stavi preko daščice, da bi se odstra­
nili ostaci starog kreča. Pukotine i rupe na
o s t r u g a n i m p o v r š i n a m a gipsiraju se
spremljenom smešom od gipsa, kreča i vo­
de.
Ovako pripremljene površine dva puta
se ručno kreče četkom (šajbnom) i dva do
tri puta prskaju krečnim mlekom pomoću
molerske pumpe (istim postupkom kao
kod novomalterisanih površina).
Za izvođenje navedenih radnji potreban
je sledeći materijal:
- gips
0,06 kg/m"
- gašeni kreč
0,02 kg/m2
- brusni papir
0,002 tab/m2
- voda
0,25 l/m2
Kada se površine posle drugog krečenja
potpuno osuše, prskaju (špricaju) se molerskom pumpom. Špricaju se dva puta, s
tim što se drugi p u t špricaju kada se
površine posle prvog špricanja osuše. Pri­
likom krečenja bilo četkom ili molerskom
pumpom, krečno mleko povremeno treba
promešali da se krcč ne bi taložio (odvojio
od vode).
Krečenje u boji novih zidova i
plafona
Za krečenje novomalterisanih zidova i
plafona potreban je sledeći materijal:
- gašeni kreč
0.55 kg/m^,
- gips
0,03 kg/m2,
- voda za spravljanje kreča i pranje alata
0,95 l/m2
Pored ručnog molerskog alata, potre­
bne su dvokrakc merdevinc visine 4-10
stepenica, zavisno od visine prostorije.
Bojenje novomalterisanih površina kre­
čnom bojom sastoji se iz sledećih ope­
racija:
Površine se ručno - četkom (šajbnom)
okreče krečnim mlekom prvi put. Kada se
osuše, grubo se izbruse neravnine (ispupčenja) daščicom, i izgipsaju oštećenja
(udubljenja) mešavinom eipsa, kreča i vo­
de.
Za 8 sati jedan radnik kompletno može
okrečiti oko 35-40 m 2 .
Zatim se površine kreče ručno - četkom
(šajbnom) drugi put. Osušene površine
15
SI. 1.16 — Postupak nanošenja emulzionog kita na mahcrisane površine, a — zahvatanje kita iz posude i stavljanje na
nerdajuću glethoblu, b — nanošenje kita glethoblom, c — razvlačenje viška materijala (kita) sa ravnih površina na udubljenja na zidu, d — zaglađivanjepovršine kitom
izbruse se brusnim papirom i ponovo gip­
saju manja udubljenja mešavinom gipsa,
krcča i vode. Ovako obrađene površine
boje se krečnom bojom dva puta ručno četkom (šajbnom) i dva puta prskaju kre­
čnom bojom pomoću molerske pumpe.
Krečna boja se priprema tako što se
prethodno u manjoj posudi boja u prahu
dobro razmuti u retkom krečnom mleku.
Razmućena boja postepeno se sipa u veću
posudu (otvoreno plastično bure) uz stal­
no mešanje drvenom letvom, sve dok se ne
postigne ujednačen ton. T o k o m bojenja
pripremljenu k r e č n u boju p o v r e m e n o
promešati, da ne bi došlo do taloženja boje
i kreča (odvajanje boje i kreča od vode).
Bojenje ručno ili prskanje molerskom
pumpom vrši se kada se površina od pret­
hodnog bojenja p o t p u n o osuši.
16
Za bojenje krečnom bojom novomalterisanih površina potreban je sledeći ma­
terijal:
2
- gašeni kreč
0,550 kg/m
2
- gips
0,050 kg/m
2
- brusni papir
0,002 tab./m
2
- zemljana boja u prahu
0,025 kg/m
- vode oko
1 l/m2
Za osam sati jedan radnik krečnom bo­
jom može okrečiti oko 25-30 m 2 '
PRIPREMA - GLETOVANJE
POVRŠINA
Gletovanje e n m l z i n n i m kitom
(patent-kit)
Gletovanje
emulzionim
finomalterisanih
kitom
površina
Za osam časova jedan radnik može
2
izgletovali 20 do 25 m .
Gletovanje grubo malterisanih
površina emulzionim kitom
(patent-kit)
Prljave površine su prvo izbruse papi­
rom za brušenje (brusni papir) sitnozrne
strukture i očiste četkom pajalicom od
prašine.
Nakon brušenja i čišćenja zidovi i plafo­
ni se okreče pripremljenim krečnim mlekom od g a š e n o g kreča. Oštećenja na
zidovima i plafonima (manja oštećenja i
pukotine) zagipsaju sc gipsom alabastcrom. Ovako pripremljene površine gletuju
sc emulzionim kilom dva puta. Gleluje se
emulzionim kilom drugi put kada se pov­
ršine p o t p u n o osuše od prvog gletovanja.
Ovako gletovanje površine spremne su za
bojenje posnom bojom i bojenje disperzionim bojama.
Za gletovanje je potreban sledeći mate­
rijal.:
- gaženi kreč
- gips
- emulzioni kit
- emulziono vezivo
- voda
SI. 1.17 — Nanošenje kit-inase na ostruganu površinu, a —
kitovanjc oštećenja i pukotina, b —gletovanje ostniganih
površina cnnilzivnim kitom prvi i drugi put
0,2 kg,
0,03 kg,
0,6 kg,
0,012 kg,
0,250 1.
Gletovanje grubo malterisanih površina
je isto kao i gletovanje fino malterisanih
površina. Razlika je u lome stoje potrebna
veća količina materijala (za 20 do 2 5 % ) .
Za osam časova j e d a n radnik može
izgletovati od 15 do 20 m 2 .
Kitovanjc i gletovanje emulzionim
kitom ostrugane podloge
Oslrugana površina izbrusi se brusnim
papirom (šmirgl-papirom) i očisti prašina
četkom pajalicom. Zatim se impregnira
ostrugana površina i kituju manja ošteće­
nja i pukotine.
Ovako pripremljene površine kituju se i
gletuju emulzionim kitom (dvaput).
Za izvršenje ovog posla potreban je sle­
deći materijal:
- brusni papir
0,005 tab.,
- gips
0,05 kg/m2
- gašeni kreč
0,08 kg/m ,
- emulzioni kit
0,50 kg/m ,
- voda
0,25 1.
Za osam sati jedan radnik može uraditi
2
oko 25 m , zavisno od kvaliteta ostruganc
površine.
Na ovako pripremljenu podlogu nanosi
se đisperzioni kit dvaput. Nanosi se metal­
nim ili plastičnim gleterom (glcthoblom).
Debljina nanetih slojeva treba da bude od
1 do 3 mm.
Temperatura zidnih površina i vazduha
tokom rada mora biti od + 5 ° C do + 40°C.
Potreban je sledeći materija
0,015 kg,
- sredstvo za neutralizaciju
0,03 kg,
- gips
- dispcrzivno vezivo za
impregnaciju
0,02 kg,
- disperzivni kit
1,20 kg.
Za osam časova j e d a n radnik može
izgletovati od 20 do 25 m 2 .
Posle prekida rada ambalažu zatvorili,
da ne bi materijal isparavao, alat dobro
oprati vodom ili ga potopiti u vodu.
Gletovanje disperzivnim k i t o m
Gletovanje
malterisanih
disperzivnim
kitom fino
površina
Površine zidova i plafona se izbruse brusnim papirom (šmirgl-papir) i očiste od
prašine četkom pajalicom. Suve i dobro
očišćene površine neulrališu se disperzionim sredstvom za neutralizaciju. Disperziona
sredstva
za
neutralizaciju
primenjuju se prema uputstvima proizvo­
đača. Sredstvo za neutralizaciju, impre­
gnaciju, đisperzioni kit i disperziona boja
treba da budu od istog proizvođača. Ove
materijale proizvodi više proizvođača pod
raznim komercijalnim nazivima, ali su,
uglavnom, od istih sirovina i napravljene
istim tehnološkim postupkom.
Gletovanje disperzivnim kitom grubo
malterisanih površina (brdski ili
morski pesak)
Grubo malterisani zidovi se gletuju isto
kao i fino omalterisani zidovi. Razlika je u
količini utrošenog materijala i potrebnog
vremena (zbog grubljih površina).
Za grubo malterisanje potreban je sle­
deći materijal:
-sredstvo za neutralizaciju malterisanih
površina
0,015 kg/m2.
0,10 kg/mz
-gips
Posle izvršene neutralizacije oštećena
m e s t a ( g n e z d a i p u k o t i n e ) kituju se
gipsom.
Zidne i plafonske površine impregnišu
se disperzionim sredstvima za impre­
gnaciju.
SI. 1.18 — Posle brušenja, čišćenja i neutralizacije površina vrši sc kitovanjc disperzivnim kitom (a). Zatim se vrši gleto­
vanje kilom prvi put (b) i završno fino gletovanje drugi put (c)
18
-dispcrzivno vezivo za
2
impregnaciju
0,03 kg/m i
2
-disperzivni kit
1,70 kg/m
Za osam časova j e d a n radnik može
izgletovati od 15 do 20 m , zavisno od
finoće mallcrisanc površine.
Gletovanje
betonskih
disperzivnim kitom
površina
(beton liven na licu
mesta)
Gletovanje betonskih površina livenih
od betonske mase u oplati na licu mesta je
slično kao i gletovanje montažnih eleme­
nata (betonski elementi liveni u fabrici
betona). Razlika je u tome što su betonske
površine livene na licu mesta grublje, pa je
utrošak materijala i vremena veći.
Zbog grublje betonske površine disperzioni kit se nanosi tri puta. U k u p n a deblji­
na sva tri sloja ne srne biti veća od 5 mm.
Važno je da se svaki sledeći sloj disperzionog kita nanosi na suvu površinu i da sloj
nije deblji od 2 mm.
Za gletovanje betonskih površina potre­
ban je sledeći materijal:
- uljani minijum
0,06 kg/m2,
- dispcrzivno vezivo za
impregnaciju
0,03 kg/m"
- disperzivni kit
3,50 kg/m - 4,5 kg/m"
zavisno od betonske površine.
Napomena: Kod visokih temperatura,
neposredno prc nanošenja disperzivnog
kita, površine zidova i plafona treba dobro
navlažiti da bi se sprečilo brzo sušenje (gu­
bitak vode iz disperzivnog kita). Ako se ne
navlaže dovoljno može doći do pucanja
disperzivnog kita.
G letova nje disperzivnim kitom
betonskih površina
(montažni betonski
elementi i betonske površine izvedene
klizajućom
oplatom)
Kod betonskih površina vidne delove
betonskog gvozda koji se nalazi u zidovima
i platonskim pločama treba premazati antikorozivnim sredstvima (osnovna boja za
metal, nitrolak, minijum i dr.) radi spreča­
vanja izbijanja fleka.
Oštećenja na betonskim površinama gnezda (neravnine nastale zbog segregaci­
je betonske mase) kituju se disperzivnim
kitom. Posle kitovanja impregniraju sedisperzionim vezivom.
Za osam časova j e d a n radnik može
izgletovati 12-15 m .
BOJENJE POSNOM BOJOM
Bojenje p o s n o m bojom
n o v o m a l t e r i s a n i h zidova i plafona
Na impregniranim betonskim površina­
ma nanose se dva sloja disperzivnog kita.
Drugi sloj se nanosi kada je prvi sloj pot­
puno suv.
Ciste i suvc malterisanc površine okreče
se pripremljenim krečnim mlekom od gašenog kreča (prvi put). Posle krečenja gipsuju se oštećena mesta i pukotine gipsom
alabasterom. Zatim se izbruse zagipsana
mesta brusnim papirom i očisti prašina čet­
kom pajalicom. Posle čišćenja zidovi se
kreče krečnim mlekom od gašenog kreča
(drugi put). Na okrečene površine nanosi
se sloj rastvorenog kaolina i krede (predbojenje posnom bojom).
Za gletovanje disperzivnim kitom, po­
treban je sledeći materijal:
- uljani minijum
0,05 kg/m2,
- disperzivno vezivo za
impregniranje
0 ,03 kg/m2,
- disperzivni kit
2,5 kg/m2.
Za osam časova jedan radnik može glctovati 20 do 25 m 2
19
Posle predbojenja impregniraju se pov­
ršine rastvorom mazivog sapuna (molerski
sapun) -molerskom četkom. Ovo su pri­
premne radnje za izvođenje posnog boje­
nja posnim bojama zidova i plafona.
Pripremljene površine boje se posnom
bojom pomoću molerske četke dvaput.
Četkom obojene površine prskaju se (špri­
caju) posnom bojom pomoću prskalice molerske p u mpe.
Posna boja priprema se od krede i kaoli­
na rastvorenih u vodi i paste u boji za
toniranjc (ton po želji vlasnika). Ovom
rastvoru dodaje se i koštano tutkalo, koje
služi za vezivanje boje (sprečava otiranje
posne boje sa zidnih površina).
Za bojenje posnom bojom potreban jc
sledeći materijal:
0,35 kg/m2,
- gašeni krcč
- gips
0,030 kg/rri ,
- kaolin i kreda
0,200 kg/m
i
- molerski (mazivi) sapun
0,010 kg/rri ,
- ton-pasta
0,006 kg/m2,
- lutkalo
0,013 kg/m2,
- voda
1 l/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 25 m 2 zidnih i platonskih površina.
molerskom č e t k o m , prskanjem moler­
skom pumpom ili vlaknastim valjkom.
Za izvođenje ovih radova potreban jc
sledeći materijal:
0,010 kg/m2,
- molerski sapun
- kaolin i kreda
0,040 kg/irr,
- emul/.ioni kit
0,040 kg/m^,
- gotova boja (pripremljena boja)
2
0,200 kg/m ,
2
0,008 kg/m , i
celulozno vezivo
2
0,400 l/m .
voda
Za osam sali jedan radnik može da oboji
oko 35 do 40 m 2
Bojenje p o s n o m bojom površina
gletovanih disperzivnim k i t o m
Izgletovane površine izbruse se sitno­
zrnim brusnim papirom i očiste od površi­
ne. Zatim se izvrši sapunisanjc (prvi put
rastvorenim mazivim sapunom - moler­
skim s a p u n o m ) . S a p u n i s a n e površine
prcđboje sc pripremljenim rastvorom ka­
olina i krede. Manje neravnine gletovanih
površina gipsaju sc gipsom alabasterom,
da bi sc dobila p o t p u n o ravna površina.
Gipsovane i predbojene površine sapunišu sc rastvorom molerskog sapuna (drugi
put).
Ovako obrađene površine boje sc pri­
premljenom posnom bojom dva puta.
Prvo se molerskom četkom (šajbnom)
površine oboje pripremljenom posnom
bojom. Kada se prvi (osnovni) sloj osuši,
boji sc drugi put (završno bojenje) - prska­
nje p o s n e boje m o l e r s k o m p u m p o m
(prskalicom).
Bojenje p o s n o m bojom površina
gletovanih e m u l z i o n i m kitom
Površine izgletovane emulzionim kilom
fino izbrusiti sitnozrnim papirom i očistili
od prašine. Impregnirati ih molerskim
(mazivim) s a p u n o m . Na i m p r e g n i r a n e
površine naneti sloj rastvorenog kaolina i
krede (predbojenjc).
Za bojenje posnom bojom već izgletovanih površina potreban jc sledeći ma­
terijal:
0,015 tab/m2,
- brusni papir
0,030 kg/m2,
- gips alabastcr
0,010 kg/m2,
- mazivi (molerski) sapun
0,120 kg/m2,
- kreda (štricla)
0,100 kg/m2,
- kaolin (ton)
2
0,(X)6 kg/m ,
- pasta za toniranjc
Posle završenog predbojenja, neravnine
ispraviti emulzionim kitom (kilovati).
Nakon ovih predradnji, površine obojiti
posnom bojom (gotovom bojom), bojom
pripremljenom za bojenje.
Završno bojenje se obavlja tri puta i to
četkom dvaput, treći sloj može se naneti
20
- tutkalo
0,013 kg/rri ,
- voda
1,4 l/m".
Jedan radnik za 8 časova može obojiti
oko 40 do 50 m 2
Bojenje novih g i p s a n i h površina gipsarski gletovane g i p s o m
alabasterom
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 25 m 2 .
Bojenje novih g i p s a n i h površina sa
srednjom o r n a m e n t i k o m
Prilikom bojenja ornamentisanih po­
vršina tehnološki postupak rada je identi­
čan kao i prethodni, razlika je samo u
utrošku materijala i vremena (zbog komplikovanijih površina).
Za kompletno bojenje ornamentisanih
gipsanih površina potreban je sledeći ma­
terijal:
- brusni papir (sitnozrne
strukture)
0,015 tab./m2,
- molerski (mazivi) sapun
0,012 kg/m",
- stipsa (alaun)
0,015 kg/m2,
- gips
0,012 kg/m2,
- voda
1,00 I/m2,
-ton
0,120 kg/m2,
- cinkvajs
0,025 kg/m2,
- tutkalo
0,012 kg/m2
- boje
0,016 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 15 m 2 .
Prilikom bojenja gipsarski gletovanih
površina čistim gipsom, treba biti posebno
pažljiv i stručan, da se prilikom rada gips
ne bi oštetio (brazdanje, ostavljanje trago­
va četke kod predbojenja i osnovnog boje­
nja). Poželjno je da gipsane površine boji
stručan moler. P o s t u p a k bojenja je
sledeći:
Površine se izbruse najfinijim brusnim
papirom (pažljivo). Vodenim rastvorom
stipse (alauna) impregniraju se gipsane
površine. Impregnisane površine predboje
se finim rastvorom p r i p r e m l j e n e boje
(dvaput cedene kroz gustu najlon mreži­
cu). Zatim se sapunaju zidovi i plafon ka­
lij umovim mazivim sapunom (molerski
sapun). Eventualna sitna oštećenja gipsuju se gipsom alabasterom. Ovako priprem­
ljene površine boje se osnovnom bojom m o l e r s k o m č e t k o m . Z a v r š n o bojenje
obavlja se molerskom pumpom - prska­
njem (špricanjem) dva puta. Svaki sledeći
sloj nanosi se kada je prethodni potpuno
suv.
BOJENJE
BOJAMA
DISPERZIVNIM
Disperzivne boje izrađene su na bazi
sintetičkih smola raspršenih u vodi, sa do­
datkom pigmenta (boja), punila i dr.
Fabrički se proizvode i zavisno od speci­
jalnih dodataka mogu se upotrebiti za bo­
jenje unutrašnjih zidova i plafona, spoljnih
zidova i plafona (fasada) i građevinske sto­
larije.
Gotove disperzivne boje ne zahtevaju
posebnu pripremu i mogu se odmah upo­
trebiti.
Priprema boje sastoji se samo u tome da
se gotovoj boji mogu dodati ton-paste za
toniranje, da bi se dobila određena nijansa.
Za bojenje gipsanih površina potreban
je sledeći materijal:
-brusni papir (sitnozrne strukture)
0,010 tab./nT,
molerski sapun
0,010 kg/m2,
stipsa (alaun)
0,015 kg/m2,
gips
0,010 kg'm 2 ,
voda
0,950 l/m2,
ton
0,130 kg/m2,
cinkvajs
0,025 kg/m2,
tutkalo
0,012 kg/m2,
boja za svetle tonove
0,020 kg/m2.
21
Bojenje disperzivnim bojama
unutrašnjih površina bez obrade
podloge (na gletovanoj površini)
Predbojenje površina vrši se razredenom dispcrzivnom bojom u vodi (razmcrc
fabrički proizvedenom disperzivnom specijalnom smcšom za predbojenje.
Posle predbojenja površine ispraviti toniranim disperzivnim kitom. Ovako obradene površine pripremljene su za završno
bojenje dispcrzivnom bojom (dva puta),
Bojiti se može četkom, pumpom za špricanje ili vunenim valjkom.
G l e t o v a n e površine izbrusiti brusnim
papirom i očistiti od prašine. Očišćene gletovane površine impregnirati disperzivnim
vezivom (sredstvo za impregnaciju). Manja oštećenja kilovati disperzivnim kitom,
57. 1.19 — Postupak bojenja disperzivnom bojom na pripremljenoj podlozi, a — vuneni valjak pažljivo umočiti u boju i
sa s^'ih strana dobro ga natopiti, b — valjak zatim nekoliko puta prevaljati preko rešetke da bi se ravnomemo natopio bo­
jom
SI. 1.20 — Nanošenje boje valjkom vrši se valjanjem odozdo nagore ujednačenim pritiskom (a). Potezima valjkom u cikcak boja se razmazuje po zidu (b). Na kraju slede dugi, ujednačeni potezi valjkom odozgo nadale
22
Za bojenje unutrašnjih zidova i plafona
potreban je sledeći materijal:
2
- brusni papir
0,015 tab./m ,
2
- gips
0,020 kg/m
- disperzivno vezivo
0,020 kg/m ,
2
- disperzivni kit
0,040 kg/m ,
- disperzivna boja
0,310 kg/m2,
- voda
0,300 l/m2.
Za osam časova jedan radnik može obo­
jiti 20 do 25 m 2 .
Pre upotrebe fabrički pakovane disperzivne boje, boju treba dobro promešati.
Prilikom prekida rada, alat odmah oprati
vodom. T e m p e r a t u r a uskladištenja disperzivnih boja u suvim prostorijama je od
+ 5 d o +30°C.
Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom
negletovanih površina
Bojenje disperzivnim bojama fino
malterisanih površina bez. gletovanja
Fino malterisane površine izbruse se
brusnim papirom i očiste od prašine. Ma­
nje oštećena mesta i pukotine gipsaju se
gipsom alabasterom.
Malterisane i gipsane površine se neutralizuju s r e d s t v o m za n e u t r a l i z a c i j u
(olovni fluat), da bi se uklonilo i sprečilo
cvetanje soli u malteru (sprečila pojava
kokica). Ncutralisane površine impregnišu se sredstvom za impregnaciju (disper­
zivno vezivo) - fabrički pripremljenim.
Na impregnirane površine molerskom
č e t k o m ili vunenim valjkom nanosi se
osnovna pokrivna disperzivna boja - predbojenje.
Neravnine na zidovima i plafonima is­
pravljaju se toniranim disperzivnim kitom.
Ovako pripremljene površine boje se dis­
perzivnom bojom dvaput (prvi sloj - pokrivno bojenje i drugi sloj - završno
bojenje) - vunenim valjkom.
.S7. 1.21 — Bojenje valjkom vntbo malterisanih površina
Za izvršenje ovih radova potreban je
sledeći materijal:
- brusni papir
- gips
- disperzivni kit
- disperzivna boja
- voda
9
0,015 tab./m"\
0,030 kg/m2,
0,035 kg/m2,
0,360 kg/m2,
0,2 l/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
2
oko 22 m .
Bojenje disperzivnim bojama grubo
malterisanih površina bez. gletovanja
Postupak rada potpuno je isti kao i kod
fino malterisanih površina. Z b o g grubljeg
mallcra utrošak materijala (disperzivnog
kita i disperzivne boje) veći je za 10% po
m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 20 m 2 .
Bojenje disperzivnom
bojom
prašine. Izbrušene površine impregnišu sc
disperzivnim vezivom. Pretkitujc (isprav­
ljaju neravnine) se disperzivnim kitom.
Kada sc kit osuši (pretkitovanjc) pristupa
se ručnoj rustičnoj reljefnoj obradi zav­
ršnog sloja bojenogdisperzivnog kita išpahlom i drugim alatkama (noževima za
kitovanjc), zavisno od rustičnosti obrade
površine.
iverice
Uljanim minijumom premazuju se ekseri i drugi vidljivi gvozdeni elementi. Zatim
se površine n a t o p e uljanim firnajzom.
Kvalitetnije je zagrejani uljani firnajs (da­
lje od vatre) pomešati sa uljanim razredivačem (razmerc: 2 dela firnajza 1 deo
uljanog razredivača) i natopiti dvaput. Ka­
da se prvi sloj dobro osuši - nanosi se drugi
sloj. Disperzivnim kitom pretkitovati fuge
na sastavima ploča od iverica.
Kada se završna obrada kitom osuši im­
pregnira se reljefna površina disperzivnim
vezivom.
Za izvršenje ovih radova potreban je
sledeći materijal:
- papir za brušenje
0,010 tab./m2
- dispcrzivno vezivo
0,080 kg/iri ,
- disperzivni kit
0,060 kg/m2,
- bojeni disperzivni kit za izradu
1,300 kg/m2 i
reljefa
- pasta za toniranje
0,020 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može kitovati
oko 18 m 2 .
Iskitovane ploče od iverice predboje sa
disperzivnom bojom (prvi put). Fine ne­
ravnine i pukotine kituju se toniranim ki­
tom - površina je spremna za završno
bojenje.
Završno bojenje disperzivnom bojom
obavlja se u dva sloja (drugi put i treći put).
Boji se vlaknastim valjkom, a može i čet­
kom ( a k o se želi drugačiji površinski
izgled).
Za izvršenje ovih radova potreban je
sledeći materijal:
- uljani minijum
0,040 kg/m",
- firnajz
0,090 kg/m2,
- uljani razređivač
0,030 lit/m2,
2
- disperzivni kit
0,140 kg/m ,
2
- disperzivna boja
0,470 kg/m ,
- pasta za toniranjc
0,013 kg/m2,
- voda
0,300 l/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 18 m 2 .
RADOVI U ENTERIJERU RENOVIRANJE STARIH
ZIDOVA
Kvašenje i struganje starih boja
Struganje stare krečne boje lopaticom špaldom
Potkorušenc i ispucane krečne boje na
zidnim površinama (koje se ne mogu mestimično popraviti) p o t p u n o se ostružu od
maltera.
Krcčna boja struže se lopaticama, a
čvrsta mesta boje p r e t h o d n o se nakvasc
vodom.
Za obavljanje ovog posla potrebno je
samo 0,150 do 0,200 l/m 2 vode:
Za osam sati jedan radnik može ostru­
gati (zavisno od dotrajalosti krečne boje)
oko 50 m 2
RUSTIČNO (RELJEFNO)
KITOVANJE GLETOVANIH
POVRŠINADISPERZIVNIM
KITOM
Za postizanje potrebnih efekata (relje­
fa) koristi se specijalnim postupkom dis­
perzivni kit.
Izgletovane površine disperzivnim ki­
tom izbruse se brusnim papirom i očiste od
24
Struganje stare posne
(zemljane)
dvaput (nadgipsovanjc). Izravnate i pri­
premljene površine pokrivno bojiti po­
snom bojom.
O b o j e n e površine prskaju sc moler­
skom pumpom zemljanom bojom dva pu­
ta. Svaki sledeći sloj nanositi kada je
prethodni p o t p u n o suv.
Za izvršenje ovih radova potreban je
sledeći materijal:
brusni papir
0,005 tab./m
i
gašeni kreč
0,080 kg/nT,
gips alabaster
0,050 kg/m^,
molerski (mazivi) sapun
0,010 kg/m2,
0,20 kg/m2,
- kreda i kaolin
0,006 kg/m,
- pasta za toniranjc
0,013 kg/m2,
- tutkalo za vezivanje
0,550 l/m2.
- voda za pripremanje
boje
Stara potkorušena boja skida sc metal­
nom lopaticom. Mesta na kojima je stara
boja čvrsto vezana na zid prethodno se
nakvasc vodom.
Od materijala potrebno je samo 0,200
l/m 2 vode.
Struganje i pranje disperzivne boje
Stare disperzivne boje se po celoj pov­
ršini nakvasc rastvorom lužine ili deter­
dženta u vodi. Kada omekšaju, metalnom
lopaticom struže sc stara boja do maltera.
Ako jc disperzivni kit meslimično ispucao
ili se potkorušio, do maltera se struže i sloj
disperzivnog kita.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 25 do 30 m 2
Zavisno od stepena struganja (da li sa­
mo disperzivna boja ili i disperzivni kit)
potrebna jc sledeća količina materijala:
-voda
od 0,260 do 0,560 I/m2 i
- lužina ili deterdžent
od 0,040 do 0,100 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može sastru­
gati (zavisno od dotrajalosti disperzivne
boje i disperzivnog kita) od 18 m 2 do 40
m2
Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom
ostrugane podloge
Ostruganu podlogu sa čije je površine
skinuta stara boja dobro izbrusiti brusnim
papirom i četkom pajalicom očistiti od pra­
šine. Izbrušenu i p o t p u n o očišćenu površinu
predimpregnirati
fabrički
proizvedenim sredstvom (disperzivna im­
pregnacija).
Bojenje p o s n o m bojom ostrugane
podloge
Sredstvo za predimpregnaciju nanosi se
molerskom četkom. Mala oštećenja i pu­
kotine kituju sc disperzivnim kitom - špahlom (strugalicom).
Nakon kitovanja vrši se kitovanje - pre­
svlačenje celokupne površine emulzionim
kitom pomoću gletarice (glethobla), da bi
sc dobila p o t p u n o ravna i glatka površina.
O s t r u g a n e površine o d s t a r e p o s n e
(zemljane) boje izbrusiti brusnim papirom
i molerskom četkom očistiti od prašine.
Ciste površine okrečiti odležanim gašcnim krečom. Posle krečenja manje nerav­
nine i p u k o t i n e izgipsati gipsom
alabasterom.
Okrečcnc površine impregnirati rastvo­
rom mazivog sapuna (molerski sapun).
Impregnisane površine obojiti osnov­
nom bojom (rastvor krede i kaolina). Na­
kon osnovnog bojenja površine gipsovati
Kitovane površine izbruse se finim bru­
snim papirom (sitnozrni papir) i impregniraju s r e d s t v o m za i m p r e g n a c i j u disperzivna impregnacija.
Impregnisane površine bojiti osnovnom
pripremljenom (toniranom) disperzivnom
bojom - vlaknastim valjkom. Na osnovno
25
obojenim površinama ispraviti manja ošte­
ćenja disperzivnim kitom.
Ovako pripremljene površine boje se
dva puta toniranim disperzivnim bojama vlaknastim valjkom.
Za izvođenje kompletnih radova potre­
ban je sledeći materijal:
- brusni papir
0,005 tab./m2
- disperzivna impregnacija
0,070 kg/nT,
- disperzivni kit
0,550 kg/m",
- disperzivna boja
0,330 kg/m2,
- disperzivna pasta
0,030 kg/m2,
- voda
0,350 l/m2.
Za osam časova jedan radnik može kom­
pletno obojiti oko 15 m 2 .
Bojenje posnom
(zemljanom)
bojom
preko postojeće stare posne boje
Stare obojene površine izbrusiti sitnozrnim brusnim papirom. Oštećena mesta i
pukotine gipsovati gipsom alabasterom.
Izgipsovane površine okrečiti krečnim
mlekom molerskom četkom. Kada se osu­
še impregnirali ih. Impregnacija se vrši ras­
tvorom mazivog sapuna (molerski sapun).
Pripremljenom posnom bojom (od krede,
kaolina, paste za loniranje, tutkala i vode)
obojiti ih molerskom četkom (prvi put).
Kada se prvi sloj osuši obojili površine
posnom bojom molerskom četkom (drugi
put).
Bojenje preko stare boje
Bojenje molerskom četkom u dva sloja
je, u stvari, osnovno bojenje, odnosno pri­
prema površina za završno bojenje.
Završno bojenje posnom bojom obavlja
se prskanjem pripremljenom posnom bo­
jom - molerskom pumpom.
Za kompletno bojenje posnom bojom
starih obojenih površina potreban je sle­
deći materijal:
gašeni kreč
0,050 kg/m'
gips alabaster
0,030 kg/m ,
mazivi sapun
0,015 kg/m2,
0,180 kg/m2,
- kreda i kaolin
- pasta za toniranje
0,006 kg/m^,
- lutkalo (vezivo)
0,013 kg/m",
- voda za pripremanje boje i pranje
z
alata
0,500 l/m
Za osam časova jedan stručni radnik
2
može obojiti oko 35 m
Bojenje krečnom bojom preko postojeće
stare krečne boje
Stari obojeni zidovi i plafoni izbruse se
brusnim papirom i očiste od prašine čet­
kom pajalicom. Oštećena mesta i pukotine
gipsovati mešavinom gipsa, gašenog kreča
i vode. Čiste izgipsovane površine okrečiti
krečnim m l e k o m - č e t k o m (šajbnom).
O k r e č e n e površine obojiti krečnom bo­
jom (četkom) dva puta.
Svaki sledeći sloj krečne boje nanosi se
kada je prethodni potpuno suv. Suvc krečom obojene površine prskati krečnom
bojom (špricati) - molerskom pumpom,
dva puta.
Za kompletno bojenje starih obojenih
površina krečnom bojom potreban je sle­
deći materijal:
•
RAZNI MOLERSKI RADOVI
- brusni papir
0,005 tab./m2,
- gips alabaster
0,020 kg/m2,
- gašeni kreč
0,350 kg/m2,
- boja u prahu
0,030 kg/m% i
- voda za pripremanje i pranje alata
0,450 l/m2.
Izvlačenje linija
Kada se žele postići određeni estetski
efekti prilikom obrade unutrašnjih zidova
i plafona, pojedini zidovi ili delovi zidova i
plafoni boje se različitim bojama.
Za osam časova jedan radnik može obo­
jiti oko 40 m 2 .
26
Često se plafon boji jednom bojom, zi­
dovi drugom, a uglovi na sastavu dva zida
i zida i plafona trećom bojom (obično belom bojom). Uglovi između zidova i zida i
plafona obično su širine od 15 do 20 cm.
Da bi se odvojile boje i izveli uglovi izvlače
se horizontalne i vertikalne linije u jačem
tonu.
Širina ovih linija kreće sc od 5 do 12 mm.
Ove linije izvlače se pomoću lenjira i spe­
cijalno napravljenih ravnjača od aluminijuma ili drveta i male (uzane) specijalne
molerske četke (napravljene posebno za
izvlačenje linija).
Izvlačenje
linija
na
horizontalnih
i
manjim posudama. Način rađa isti je kao i
kod izvlačenja posnom bojom.
Za osam časova jedan radnik može izvu­
ći oko 150 do 200 m.
Prekrivanje - izolovanje fleka
Na novomalterisanim površinama mogu
se pojaviti fleke i mrlje od rđe, ulja, kreozita, salitre i dr. Na starim zidovima i plafo­
nima mogu se pojaviti mrlje i fleke od
nafte, masti, dima, katrana, ulja, smole i dr.
Pre obrade isflekanih površina moraju
se izolovati mrlje ("lcčenje" fleka i mrlja).
U zavisnosti od vrste fleke primenjuje se
odgovarajuće sredstvo za "lcčenje" fleka
(izolovanje).
vertikalnih
obojenoj površini posnom
bojom širine 5 -12 mm
Važno je fleke izolovati prc početka
završne obrade zidova i plafona, da sc ka­
snije ne bi pojavile na finalno obojenim
zidovima i plafonima.
Pripremljenoj posnoj boji dodaje sc
određena količina ton-paste. Količina tonpaste i njena boja zavise od želje vlasnika.
Posna boja sprema se u manjim posuda­
ma, zavisno od dužine linije.
Za jedan metar dužne linije potrebno je
0,020 k g p o s n e b o j e p o s e b n o pri­
premljene.
Za osam sati jedan radnik može izvući
oko 150 do 200 m.
Izolovanje
fleke)
isflekanog maltera
(žute
Ž u t e fleke nastaju od rđe, ulja, dima,
vode ili kreozita Ove fleke sc obično po­
javljuju u kuhinjama, restoranima i drugim
prostorijama.
Isflekana mesta ili površine dobro se
izbruse brusnim papirom i očiste od praši­
ne. Očišćene površine premazu se alkidnom lak-bojom (bela) - prvi put. Kada sc
prvi sloj osuši premaze se istom bojom
drugi put (završno).
Za premazivanjc površina alkidnom bo­
jom (u dva sloja) za 1 m 2 , potrebno je 0,010
tabli brusnog papira i 0,220 kg/m alkidne
boje.
Za osam časova jedan radnik može ure­
diti oko 40 m 2 .
Izvlačenje horizontalnih i vertikalnih
linija na obojenoj površini
disperzivnom bojom širine 5 do 12 m
Disperzivna boja za izvlačenje horizon­
talnih i vertikalnih linija priprema se tako
što se osnovnoj disperzivnoj boji dodaje
određena količina ton-paste. Količina tonpaste zavisi od želje investitora. Za izvla­
čenje j e d n o g metra linije p o t r e b n o je
0,020 kg/m 2 . Boja se sprema u posebnim
27
Izolovanje mrlja
od anilina
Prvo se brusnim papirom izbruse i očiste
površine od prašine. Očišćene površine
premazu se dva puta še-lakom.
Drugo premazivanje sc obavlja kada jc
prvi sloj p o t p u n o suv. Ako su mrlje jake,
premazuje se tri puta.
Prvi premaz (kao predradnja) vrši se šelakom rastvorenim u alkoholu (špiritus).
Za izolovanje je potreban sledeći ma­
terijal:
- brusni papir
0,010 tab./m2 i
- še-lak za dva premaza
0,200 kg/m2.
Za osam časova jedan radnik može izolovati o k o 60 m 2 .
Izolovanje mrlja od masti, ulja, nafte,
katrana i si.
Ociscenc površine dvaput premazati
fluatom. Drugi put sc premazuje kada je
prvi sloj suv. Ovako izolovanc površine
spremne su za bojenje.
Za izolovanje površina potreban je sle­
deći materijal:
- brusni papir
0,010 tab./m",
- fluat
0,080 kg/m2 i
- voda
0,200 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može izolovati oko 40 m 2 .
OBRADA UNUTRAŠNJIH
Z I D O V A PLASTIČNIM
MALTEROM (RELJEFNI
MALTER)
Plastični malter jc izrađen od polimcrnih emulzija, punila i posebnih pigmenata.
Može se nabaviti u trgovinama građe­
vinskog materijala ( p o t p u n o spreman za
u p o t r e b u ) . P r e nanošenja smesu treba
promešati radi p o t p u n e homogenizacije.
Glavne karakteristike plastičnog maltera su:
- odlikuje se dobrom prionljivošću za
podlogu, pokrivnošću i brzo se suši,
- nema neugodan miris i nije zapaljiv i
- pogodan za upotrebu.
Prljave površine dobro izbrusiti brusnim
papirom i očistiti od prašine.
Ove mrlje su najteže za izolovanje, pa je
n e o p h o d n o pretpremazati ih sintetičkom
bojom i rastvaračem (razmere 7 0 % : 30%)
radi bolje penetracije (prodiranje rastvora
u podlogu).
Kada sc osuše (brzo se suše zbog brze
isparljivosti) premazati ih sintetičkom bo­
jom (prvi put). Kada se prvi premaz pot­
puno osuši premazati ih drugi put (završni
premaz) - četkom.
Za izolovanje ovakvih mrlja po'reban jc
sledeći materijal:
- brusni papir
0,010 tab./m2,
- sintetička boja
0,270 kg/m^i
- rastvarač
0,030 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može izolovati oko 26 m 2 .
Izolovanje mrlja od salitre, ugljena i si.
Površine dobro izbrusiti brusnim papi­
rom i očistiti od prašine.
SI.
28
1.22 — Nanošenje plastičnog maha u metalnom glet
hoblom na zid
SI. 1.25 — Površinska obrada nazubljcnotn lopaticom —
špahlom (a) i izgled urađenog plastičnog maltera (b)
SL 1.23— Aa\ršna obrada valjkom od jagnjećeg krzna "ro
loplasf
Nanosi sc jedan sloj debljine od 2 do 4
mm, zavisno od granulacijc punila plasti­
čnog maltera i od površinske obrade. Prc
nanošenja površina sc očisti od prljavštinc,
mrlja i prašine i impregnišc sredstvom za
impregnaciju, koje sc nabavlja kad i plasti­
čni malter i od istog proizvođača.
Malter za reljefnu obradu se nanosi
plastičnim ili čeličnom nerdajućom hoblom na zid, odozdo prema gore, nakon
č e g a s c vrši p o v r š i n s k a d e k o r a t i v n a
obrada.
SI. 1.2-1 — Završna obrada pcrfortranim sundcrasiim valj­
kom
Postoji više površinskih obrada, navešćemo najčešće.
Plastični malter prianja na sve čvrste po­
dloge i malter, beton, salonit, lesonit, gip­
s a n e ploče itd. Pakuje se u plastičnim
kantama, kantama od nerdajućeg lima ili u
plastičnim kesama.
1. Tehnika valjanja - nanesena plastična
masa (hoblom) valja sc vunenim valjkom
(valjak od jagnjećeg krzna). Od vrste valj­
ka zavisi struktura površine. M o ž e se va­
ljati i perforiranim sunderastim valjkom.
29
SI.
1.26 — Po\ršinska obrada plastičnog maltcra ravnom
lopaticom — špahlom
3. Posebna tehnika površinske obrade
ravnom lopaticom (špahlom).
4. O b r a d a pomoću četke n a n e s e n o g
plastičnog maltera glethoblom i izvaljanog
vunenim valjkom. Postupak izvođenja de­
korativnih efekata.
5. Površinska obrada nanesenog plasti­
čnog maltcra pomoću mistrijc.
Utrošak materijala zavisi od debljine
sloja i načina površinske obrade (kreće se
od 2 kg/m 2 za valjani plastični malter do 4
kg/m 2 za grublje strukture maltera) i de­
bljine površinskih slojeva.
Za osam sati jedan moler može naneti i
izvaljati oko 15 m 2 . Za druge površinske
obrade učinak je znatno manji od 8 m 2 /8
h, a za dekoraciju četkom do 12 m 2 /8 h i
imitaciju hrastove kore.
MOLERSKO-FARBARSKI
RADOVI NA SPOLJNIM
POVRŠINAMA (FASADAMA)
SI. 1.27 — Tehnika završne obrade plastičnog maltcra po
moću četke
SL
1.28 — Tehnika površinske obrade plastičnog maltcra
mistrijom
2. Tehnika češljanja - Naneseni plasti­
čni malter metalnom glethoblom ostrugati
čeličnom lopaticom (špahlom sa zupcima)
- dobija se struktura hrastove kore.
Pod molersko-farbarskim radovima na
fasadama podrazumeva se obrada fasadnih površina fasadnim bojama i plasti­
č n i m m a l t e r i m a , u cilju z a š t i t e od
atmosferskih padavina i plastičnim malte­
rima, u cilju zaštite od atmosferskih pada­
vina i odvođenja atmosferskog taloga u
difuzne pore. Dobrim izborom tona fasadne boje i tona i strukture plastičnog mal­
tera fasadama se daje lep izgled.
Na tržištu postoji veliki izbor boja i plas­
tičnih maltera, tako da projektanti po želji
investitora mogu pravili najrazličitije kom­
binacije i time postići visok estetski izgled
fasade. Proizvode se uglavnom disperzivne fasadne boje, fasadne boje od sintetič­
kih s m o l a r a s t v o r e n i h u o r g a n s k i m
rastvaračima i fasadne boje čije je vezivo
na bazi silikata. Disperzivne boje proizvo­
de se na bazi sintetskih smola raspršenih u
vodi i na bazi akrilnih smola raspršenih u
vodi. Zavisno od proizvođača, na tržištu se
pojavljuju pod različitim komercijalnim
nazivima.
Važno je pravilo da se fasadne boje i
plastični mallcri različitih proizvođača me­
đusobno ne mešaju, mogu sc samo pojedi­
ne cele površine na objektu raditi sa
materijalima različitih proizvođača.
Plastični malteri se proizvode različitih
struktura i boja, a vezivo je kao i kod fasadnih boja - na bazi sintetičkih smola, akril­
nih smola i silikata.
Završni radovi na fasadama ne smeju sc
izvoditi po lošem vremenu, jer bi mogli
uticati na kvalitet radova, a to su:
a - padavinc (kiša, sneg, grad),
b - jaka magla i zasićen vazduh,
c - vetar jačine preko 30 km/h,
d - temperatura vazduha ispod + 5 ° C za
plastične maltere i ispod -10°C za fasadne
boje sa razredivačima kao i temperature
iznad + 30°C za sve materijale.
Posebno treba biti oprezan prilikom ra­
da sa fasadnim bojama od sintetičkih smo­
la rastvorenih u organskim rastvaračima
(brzo ispare) jer su zapaljive.
b) Obojena smeša dodaje se preostaloj
količini disperzivne boje uz stalno mešanjc
do p o t p u n e homogenizacije. Jedna tuba
ton-paste dovoljna jc za toniranjc od 10 do
15 kg disperzivne boje svetlog tona.
Obojene osušene fasadne površine ot­
porne su na atmosferske uticaje, koroziju,
pranje vodom i svctlost.
Disperzivnim bojama mogu sc bojiti fa­
sade malterisane cementnim i produžnim
malterom, fasade od betona, salonita i
kamena.
Bojenje
fasada
ravnih
novomalterisanih
disperzivnom
bojom
Novomaltcrisanu fasadnu površinu najpre očistiti od nečistoće i prašine (četkom
pajalicom). Ako jc malterisana produžnim
malterom, premazati jc fluatom ili rastvo­
rom fluapila, a zatim oprati čistom vodom.
Oštećena mesta (neravnine) izravnati
disperzivnim kitom. Ovo nije n e o p h o d n o
s obzirom da se fasada ne posmatra sa
odstojanja 1-2 m, već sa veće udaljenosti,
pa sc male neravnine ne mogu zapaziti.
Kada se osuši, fasadnu površinu prema­
zati disperzivnom impregnacijom. Tako
pripremljenu površinu obojiti dispcrziv­
nom bojom (vunenim valjkom ako su po­
v r š i n e r a v n e ili č e t k o m i m o l e r s k o m
pumpom ako je fasada izvedena u orna­
mentici).
Kada se osnovni sloj osuši, vrši se pokrivno bojenje disperzivnom bojom, a zatim
završno bojenje. (Postupak je isti kao i kod
osnovnog bojenja).
Fasade izložene jakom suncu treba za­
štititi od brzog gubitka vode zastirkom od
jute. Kada se završi rad, alat oprati vodom.
Za bojenje fasadnih površina disperziv­
nom bojom potreban je sledeći materijal:
- fluat ili
fluatol
0,020 kg/m2,
- disperzivni kit
0,040 kg/m2,
Pre početka izvođenja molersko-farbarskih radova na fasadama moraju bili izve­
deni svi p r e t h o d n i radovi, kao što su:
skelarski, zidarski, bravarski, stolarski, pokrivački i izolaterski.
Bojenje fasadnih površina
d i s p e r z i v n i m bojama
Disperzivne boje su fabrički proizvede­
ne boje u različitim tonovima. Osnovna
boja jc bela, a može sc tonirati disperziv­
nim ton-pastama. Toniranjc bele ili druge
boje vrši sc u dve faze:
a) U manju količinu boje najprc se isti­
sne određena količina ton-paste i dobro
promeša.
31
SL
1.29 — Postupak bojenja fusadnih površina disperziv­
nom bojom pomoću valjka
- disperzivna impregnacija
- disperzivna boja
- voda
0,030 kg/m ,
0,380 kg/m2 i
0,4(K) kg/m2.
Za osam časova jedan radnik može obo­
jiti o k o 1 5 - 2 0 m 2 .
Pored malterisanih površina disperziv­
nim bojama mogu se bojiti i površine od:
SL
kamena, salonita i betona. Postupak boje­
nja kamena i salonita je isti kao i kod mal­
terisanih površina, samo sc kod salonita
prc početka bojenja sastavi salonitnih tabli
(spojevi - fuge) fuguju trajno elastičnim
kitom, da bi se sprečio prodor vode kroz
fasadni zid.
Betonske površine pre početka bojenja
n e o p h o d n o jc pripremiti za bojenje. Be­
tonske površine se prvo očiste od nečisto­
će i p r a š i n e i p r e m a z u s r e d s t v o m za
disperzionu impregnaciju. Metalni delovi
koji sc nalaze na fasadi premazuju se antikorozivnim sredstvom (minijum ili dr.) pre
impregnacije. Na impregnisanim površi­
nama metalnom gletaricom (glethoblom)
navlači sc disperzivni kit dva puta. Maksi­
malna debljina prvog i drugog sloja jc 5
mm. Kod grubljih površina betona, prvi
sloj disperzivnog kita jc krupnije, a drugi
finije (sitnije) zrnavosti, pa sc postiže pot­
puno ravna površina.
Disperzivni kitovi proizvode se u 10 do
15 različitih tonova. Ako se želi dobiti ton
približan tonu za završnu obradu disper­
zivnom bojom, disperzivnom kitu se doda­
je tonirana disperzivna boja ili ton-pasta.
SI. 1.31 — Gletovanje disperzivnim kilom fasadnih zidova
zidanih ćelijasiim blokovima (gas i peno betonskim bloko­
vima)
1.30 — Postupak nanošenja disperzivnog kita na beton
ske površine
32
Drugi, liniji sloj nanosi sc kada se prvi
sloj p o t p u n o osuši (u protivnom, na izgletovanoj površini pojavile bi se pukotine).
Ovako pripremljene površine direktno
se završno boje (dva puta) vunenim valj­
kom (može i četkom ili prskalicom).
Za pripremu srednje grubih betonskih
površina potreban jc sledeći materijal:
- antikorozivno sredstvo (minijum)
0,60 kg/m2,
- disperzivna impregnacija (vezivo)
0,030 kg/m2,
- tonirani disperzivni kit 2,5 do 3,5 kg/m2,
- za toniranjc kita - disperzivna pasta
0,050 kg/m2,
- za pripremanje - voda
0,200 lit/m2
Za osam časova jedan radnik može obo­
jiti oko 15 m 2 .
uticaje. Zahtcvaju samo suvu podlogu i
oprez pri radu zbog zapaljivosti.
Za bojenje fasadnih površina sintetič­
kim bojama potreban je sledeći materijal:
2
- polivinil folija
0,030 kg/m ,
- plastični kit
0,080 kg/m2,
- sredstvo za impregnaciju
0,150 kg/m ,
- fasadna sintetička boja
0,580 kg/m2
Za osam sati jedan radnik može obojili
oko 15 m 2 .
RADOVI
NA SPOLJNIM
POVRŠINAMA (FASADE) RENOVIRANJE
Struganje - čišćenje starih fasada s
o r n a m e n t i m a (likorezački radovi) i
popravka oštećenih m e s t a
Bojenje ravnih
novomalterisanih
fasada sintetičkim bojama (sintetičke
smole rastvorene u organskim
rastvaračima)
Prc početka bojenja, plastičnom folijom
treba zaštititi stolariju, bravariju, limariju i
mermerske solbanakc (da se ne bi zaprljali
bojom, jer se boja brzo suši i teško čisti).
Površine se prvo očiste od prašine četkom
pajalicom, a manje neravnine isprave spe­
cijalnim plastičnim kitom. Zatim se pre­
mazu sredstvom za impregnaciju, koje je
proizvedeno na bazi organskih rastvarača.
Impregnirane površine oboje sc sintetič­
kom bojom dva puta - vunenim valjkom ili
četkorr.
S obzirom da se brzo suše (isparavaju),
posle prvog odmah se može naneti i drugi
sloj.
Sintetičke boje (s obzirom na njihova
svojstva: sa njima se može raditi i na niskim
temperaturama, na - 10°C i niže, brzo se
suše) su najkvalitetnije boje za fasadu.
Vrlo su o t p o r n e i po;tojane na spoljne
33
Najprc sc vrši čišćenje aplika (konzola,
kapitela, cvetova, medaljona, kartuša, li­
kova, poprsja, venaca i ornamcnt-clcmcnata), struganje naslage šrica i premaza
boja uz obilno kvašenje, šmirglanje (bru­
šenje) i pajanje četkom.
Po čišćenju sc vrši popravka-retuširanje
o r n a m e n t - e l e m e n a t a , oštećenih mesta,
ivica i venaca specijalnim kitom. U praksi
se pokazalo daje bolje popravke oštećenih
elemenata na fasadi vršiti specijalnim mal­
terom spravljenim na gradilištu od starog
ugašenog kreča, cementa, cementnog lcpka (cementno lepilo za keramičke pločice)
i peska ("dunavac"). Specijalni malter
sprema se u manjim posudama i manjim
količinama u razmeri cementni lepak: ce­
ment: gašeni krcč: sitan pesak 1:3:2:9.
Gašeni kreč se dodaje da bi se usporilo
vezivanje i poboljšala ugradivost, a cemen­
tno lepilo poboljšava viskozitet maltera.
P r c n a n o š e n j a spravljenog m a l t e r a ,
oštećena mesta nakvase se vodom, a kad
upiju vodu pačakiraju (premazu) razmu­
ćenim cementnim lepilom u vodi (razmerc
2
- za pripremanje - voda
0,850 l/m .
Stilske fasade boje se u više tonova (naj­
češće u dva, a može i u tri tona). Osnovna
površina boji sc u jednoj, a ornamenti i
venci u drugoj boji (radi lepšeg izgleda).
Za osam sali j e d a n radnik može obojiti
od 25 do 30 m , zavisno od komplikova­
nosti fasade i broja tonova kojima sc fasa­
da boji.
1:5). Malter se nanosi mistrijom i špahlom
na ornamentnim elementima, a na vcncima mistrijom i šablonom koji je prethodno
(prema profilu venca) izrađen od lima i
drveta.
Retuširanc elemente i oštećena mesta
na vencima dva do tri dana pokriti mokrom
jutom i zaštititi od jakog sunca, da ne bi
naglo izgubili vodu (pojavile se pukotine i
došlo do ljuštenja).
Ove radove izvode visokostručni maj­
stori, mogu i amateri ako su pedantni i
strpljivi pri radu. Utrošak materijala zavisi
od komplikovanosti i oštećcnosti (dotrajalosti) fasade i uglavnom je mali i ekonom­
ski zanemarljiv. Za ove radoveje potrebno
dosta vremena (vreme za 1 m ortogonalnc projekcije fasade može proceniti samo
stručnjak koji se godinama bavio ovim po­
slovima).
Bojenje d i s p e r z i v n o m bojom
o s t r u g a n e i pripremljene podloge
stilskih fasada
Pripremljene površine stilskih fasada
premazu sc sredstvom za impregnaciju disperzivnim vezivom. Imprcgnisane pov­
ršine premazu se pripremljenom disper­
zivnom bojom (jednom - osnovno bojenje)
- molerskom četkom. Kada se osnovni sloj
osuši vrši se pokrivno bojenje disperziv­
nom bojom.
Bojenje k r e č n o m bojom na
ostruganoj i pripremljenoj podlozi starim g a š e n i m krečom
Završno bojenje disperzivnom bojom
(treći sloj) vrši se četkom ili prskanjem
molerskom pumpom. Ako se završni sloj
izvodi prskanjem a fasada sc boji u više
tonova, neophodna je potpuna zaštita ra­
nije obojenih površina u drugom tonu
(drvenim ramovima ili šablonima i polivi­
nil folijom).
Stilske fasade se uglavnom boje četka­
ma raznih oblika i veličina.
Za bojenje stilskih fasada disperzivnom
bojom potreban jc sledeći materijal:
- sredstvo za impregnaciju - dispcrzivno
2
vezivo
0,040 kg/m .
- disperzivna boja
0.400 kg/m",
- za toniranje - disperzivna pasta
0,035 kg/m2.
- voda za pripremanje i pranje 0.300 l/m2.
- polivinil folija za zaštitu
0,080 kg/m2,
- letve i daske za šablone
0,005 m/in 2 .
Impregniraju se stare fasadne površine
krečnim mlekom uz dodatak lanenog firnajza. Impregnirane površine sc zatim bo­
je krečnom bojom - osnovni premaz. Kada
se prvi sloj osuši, vrši se takozvano pokrivno bojenje k r e č n o m bojom ( č e t k o m ) .
Završno bojenje izvodi sc dva puta kre­
čnom bojom (molerskom četkom). Drugi
sloj se može izvesti i prskanjem molerskom
pumpom. Posle svakog bojenja, osušena
površina se pomoću molerske pumpe po­
prska čistom vodom (malo ovlaži). Ovo
prskanje omogućava bolje vezivanje sledećeg sloja bojenja za prethodni.
Za bojenje stilskih fasada krečnom bo­
jom potreban je sledeći materijal:
- laneni firnajz
0,015 kg/m2.
- gašeni kreč
0,500 kg/m2,
- za toniranje-mineralne boje 0,035 kg/m2,
Za osam sa'ti jedan radnik može obojiti
od 20 do 25 m 2 .
34
Bojenje f a s a d n o m bojom sa
rastvaračima pripremljenih
(struganih) stilskih fasada
Stilske fasadne površine najpre se impregnišu sredstvom za impregnaciju (na
bazi organskih rastvarača). Impregnacionim rastvorima može se dodati fasadna
sintetička boja (oko 25%) da bi završno
bojenje bolje pokrilo površinu. Pre boje­
nja, stolariju, limariju, mermerne solbankc
i bravariju zaštititi polivinil folijom (boja sc
vrlo teško čisti ako se nezaštićeni delovi
prilikom rada zamažu a brzo i isparava).
Prvo sc boje osnovne površine stilske fasa­
de četkom dva puta. Posle prvog sloja mo­
že se odmah bojiti drugi put, jer dok sc
oboji cela površina prvi put, površine oda­
kle je početo bojenje već su suvc i mogu
primiti drugi sloj. Zatim se boje venci i
stubovi, i na kraju ornament-elementi. Po­
što se stilske fasade boje u više tonova,
obavezno treba zaštititi obojene površine
polivinil folijom (na drvenim ramovima i
šablonima). Boji se, uglavnom, četkama
raznih veličina i oblika, nije preporučljivo
špricanje pumpom, jer zbog raspršivanja
boja naglo isparava i može se zapaliti.
Boje su fabrički pripremljene, a tonovi
se biraju iz ton-kartc proizvođača, pa na
objektu nije potrebno posebno toniranje.
Boje različitih tonova po želji sc mogu
međusobno mešati.
Za bojenje stilskih fasada bojom na bazi
sintetičkih smola rastvorenih u organskim
rastvaračima (fasadeks, sintefos, fasakril
itd.) potreban je sledeći materijal:
- letve i daske za ramove i šablone
0,005 m 3 /m 2 ,
- polivinil folija za zaštitu
0,080 kg/m",
- sredstvo za impregnaciju
od 0,150 do 0,200 kg/m2,
- fasadna boja
od 0,600 do 0,800 kg/m2,
- specijalni razredivač za razredivanje i
pranje alata
od 0,070 do 0,090 kg/m2.
Potreban materijal je dat po m 2 ortogonalnc projekcije fasade, a količina materi­
jala zavisi od k o m p l i k o v a n o s t i stilske
fasade.
Za osam sali jedan radnik može obojili
oko 8 do 12 m 2 , u zavisnosti od kompliko­
vanosti stilske fasade.
SPREČAVANJE P R O D O R A
ATMOSFERSKIH UTICAJA
KROZ FASADNI ZID OD
FUGOVANE FASADNE OPEKE
Često prilikom jakih kiša praćenih vetrom dolazi do prodora vlage (vode) kroz
fasadni zid od fugovane opeke.
Da bi se ovo sprečilo, fuge (spojnice)
između o p e k e treba dobro isfugovati, zagladiti). Fuge moraju biti bez rupica, šu­
pljina i pukotina.
SI.
Dobro isfugovani zid ( p o t p u n o suv) pre­
mazuje se specijalnim sredstvom proizve­
d e n i m na bazi silikonskih smola
rastopljenih u rastvorima "fobus", karbosil
i dr. Tečnost je bezbojna, pa fasadne
površine ne menjaju boju i izgled, vodootp o r n e su (zanemarljiva je p o r o p r o p u s tljivost).
1.32 — Detalj bojenja fasadnog venea fasadnom bo­
jom "fasadeks"
35
Premazuju se samo vertikalne površine
i površine većeg nagiba od 70°, a nikada
horizontalne. U prvih 48 sati delovanja
vode smanjeno je upijanje za 90 do 9 5 % .
Premazuje sc dva do tri puta potpuno suva
i nesmrznuta površina. Vreme sušenja je­
dnog sloja je od dva do tri sata, a svaki novi
sloj nanosi se pre nego što sc prethodni
sloj p o t p u n o osušio. Površine premazane
sredstvom za hidrofobiranje ne mogu sc
naknadno malterisati.
Tcčnost se na zid od opeke nanosi uglav­
nom četkama (raznih veličina), a tuge se
pažljivo premazuju uzanim (malim) četka­
ma. R a d n a temperatura je od 0 do 30°C.
Dubina penetracije na zidu od fasadne
o p e k e je od 5 do 11 mm, u zavisnosti od
poroznosti opeke.
Utrošak materijala po m 2 za jedan sloj
je oko 0,30 kg, a za tri sloja oko 0,8 kg.
Materijal treba držati što dalje od vatre
i iskrenja. Za vreme rada na objektu se ne
smeju vršiti zavarivanja i lemljcnja.
Pored hidrofobiranja zidova od opeke,
na efikasan način se može sprečiti prodor
vode i kod fasadnih površina od kamena,
salonita, maltera i betona, uz uslov da su
čvrste (da se ne krune), suve i bez rupa,
šupljina i pukotina, jer ih premaz neće
moći premostili.
obradu enterijera (pojedini delovi, detalji
i si.). Na fasadama se nanose na omalterisane isperdašene površine, produžnim i
cementnim malterima, a mogu se uspešno
nanositi i na površinama od salonita i od
fino livenih betonskih elemenata.
Površine od salonita i betona neopho­
dno jc ncutralizovati fluatom i oprati
vodom.
Površina na koju sc nanosi plastični mal­
ter mora biti stabilna (čvrsta - "zdrava"),
suva i ravna, bez masnih mrlja i prašine stara najmanje 28 dana (završen proces
vezivanja).
Plastični malteri su fabrička mešavina
sintetičke smole, pigmenta i k a m e n o g
agregata različite granulacije.
Sintetička smola, kao nosilac osnovnog
svojstva plastičnog maltera, omogućuje:
- dobru prionljivost na fasadnu površinu,
- veliku elastičnost i
- brzo sušenje (na 20°C suši se 2 do 3
sata).
Razni organski i anorganski pigmenti
daju plastičnim malterima trajne tonove.
Kod gletovanog plastičnog maltera kame­
ni agregat (okrugla zrnca) je iste veličine,
a krupnoća zavisi od želje investitora (na­
ručioca, vlasnika objekta).
Materijal se pakuje u plastičnim kanta­
ma ili polivinilskim vrećama i limenim kan­
tama, da ne bi oksidirao.
Preporučuje se da se pojedine fasadne
površine obrade malterom iz iste šarže,
koje su na ambalaži obeležene brojevima.
S obzirom na veličinu zrna i granulometrijski sastav kamenog agregata, plasti­
čnost maltera (gustina) i postupak
nanošenja (raznim alatkama), proizvodi se
više tipova plastičnih maltera. Prema nači­
nu nanošenja postoje sledeći osnovni
tipovi:
- gletovani (zaglađeni) plastični malter,
- prskani (šoricani) plastični malter,
OBRAĐIVANJE PRESVLAČENJE NOVIH
RAVNIH FASADNIH POVRŠINA
PLASTIČNIM M A L T E R O M
(FASAPAOST, TERAPAOST,
K E R A - M I N E R A L I SL.)
Plastični malteri namenjeni su za za­
vršnu obradu, uglavnom, ravnih površina
na novosagrađenim objektima. Ukoliko se
žele postići određeni dekorativni efekti,
malteri se mogu uspešno primeniti za
36
- strugani (zaribani) plastični malteri imitacija travertina i
- valjani (rolovani) plastični malter.
Obrađivanje - presvlačenje fasade
gletovanim p l a s t i č n i m m a l t e r o m
Prc nanošenja maltera, polivinil folijom
zaštitili stolariju, bravariju, limariju i mermer i očistiti prašinu sa fasade molerskom
četkom. Očiščena površina premazuje sa
fabrički proizvedenim sredstvom za pene­
traciju i izolaciju (izolir-grund) molerskom
četkom. Već posle 8 h na grundiranu pov­
ršinu može se nanositi plastični malter naj­
kasnije u roku od 24 h.
Plastični malter se pre nanošenja mora
promešati bez razredivanja.
Plastični malter stavlja sc pomoću lopa­
tice ili veće špahle na metalnu gletaricu
kojom sc nanosi na zid. Malter sc razvlači
odozdo na gore u jednom sloju (debljine 2
do 3 mm, zavisno od granulacije kamenog
agregata) i zagladuje vertikalnim pokreti­
ma gletarice (glethobla). Fasada sc obra­
duje od vrha fasade prema skeli. Poželjno
je da na svakoj radnoj platformi skele radi
po jedan radnik, da se ne bi primećivali
nastavci. N e o p h o d n o jc da se u horizontal­
nom pravcu završi površina od ivice do
ivice (ugla). Ako je objekat visok, pa jc u
vertikalnom pravcu prekid rada neopho­
dan, na fasadnoj površini sc nalepi hori­
zontalno lcpljiva traka, da se prilikom
nastavljanja rada sledećeg dana nastavak
ne bi primetio. Rad sc obavlja po lepom
vremenu. Svcž, još nc stabilizovan malter,
ne bi smeo u toku sledećih 12 časova da
pokisne.
SI. l.JJ — Detalj nanošenja gfeiovanog plastičnog maltera
Utrošak plastičnog maltera zavisi od ve­
ličine kamenog zrna (krupnoća), a veličina
može biti 1,2 i 2,5 mm.
Za obradu fasade gletovanim plastičnim
malterom potreban je sledeći materijal:
- polivinil folija
0,30 kg/m2.
- izolir-grund za penetraciju
0,20 kg/m"
- plastični malter
3,5 - 4,50 kg/m^,
- voda za pranje alata
0.200 l/m".
Za osam sati jedan radnik može uraditi
od 10 do 12,5 m .
Obrada m a l t e r i s a n i h fasada
prskanim ( š p r i c a n i m ) p l a s t i č n i m
malterom
Prilikom rada na t e m p e r a t u r i iznad
25°C, n e o p h o d n o jc da se pri radu sveže
naneti malter zaštiti odgovarajućim fasadnim zavesama od sunca.
Prskani plastični malter je mešavina ve­
ziva, mineralnog agregata i pigmenata.
37
Kod fabrički mcsanog maltcra (gotov fa­
brički proizvod), vezivo može biti sintetič­
ka
smola
ili
vodena
disperzija
polivinilacetata. Ako se malter priprema
na gradilištu vezivo jc mineralnog porekla
ili na bazi silikata. Koje će sc vezivo upotrebiti za pripremu maltera zavisi od proi­
zvođača.
Bez obzira na vrstu veziva, dodaci za
proizvodnju maltera su mineralno punilo
(granulacije od 1 do 3 mm) i pigmenti
postojani na svctlost.
Postupak nanošenja plastičnog maltera
prskanjem jc sledeći:
P r e t h o d n o izvedene radove p o t p u n o
zaštititi polivinil folijom, a fasadne površi­
ne očistiti od nečistoće i prašine. Radi bo­
lje prionljivosti m a l t e r a za p o d l o g u ,
podloga se penetriše sredstvom za pene­
traciju i izolaciju (izolir-grund).
Plastični malter sc nanosi u dva sloja,
ukupne debljine od 2 do .3 mm, pomoću
ježa ili pištolja i kompresora. Prskanje je­
žom izvodi se ručnim okretanjem "ježa" u
kutiji u koju jc sipan malter. Prska se sa
odstojanja od 20 do 30 cm.
Prilikom prskanja kompresorom bitan
jc pravilan izbor mlaznice (dizne) i dobro
podešen pritisak. Pištolj za vreme rada
mora biti udaljen od zida od 50 do 70 cm
(ako proizvođač pištolja nije preporučio
drugačije).
Prskanje se izvodi u dva sloja, drugi sloj
se nanosi kad se prvi sloj prosušio - posle
24 h.
Plastični malter se šprica pod istim vre­
menskim uslovima kao i gletovani plastični
malter. P r e špricanja, malter dobro promešati - do p o t p u n e homogenizacije.
- gotov plastični malter (fabrički
2
spravljen)
3,0 - 3,5 kg/m i
2
- voda za pranje i čišćenje
0,250 l/m .
Za osam sati jedan radnik kompletno
2
može da uradi oko 20 m .
Obrada n o v o m a l t e r i s a n i h fasadnih
površina struganim ( z a r i b a n i m )
p l a s t i č n i m m a l t e r o m - imitacija
travertina
I strugani malter jc gotova fabrička mcšavina veziva (sintetička smola, vodena
disperzija poliakrilata) kamenog agregata
i pigmenata postojanih na svetlost. Kame­
ni agregat je mešavina kamenog zrna razli­
čitih veličina, krupnoće od 2 do 3 mm.
Kvalitet malterisane i isperdašene podlo­
ge jc isti kao i kod prethodnih vrsta plasti­
čnih m a l t c r a . Na isti način sc štite i
prethodno izvedeni radovi.
Pre nanošenja maltcra, fasada sc prema­
zuje sredstvom za penetraciju - moler­
skom č e t k o m . Penetraciono sredstvo,
fabrički proizvedeno, nanosi sc nerazredcno ili sc razreduje vodom u razmeri od 1 :
1 do 1 : 4, zavisno od proizvođača (na
ambalaži proizvođač daje upulstvo za pri­
premu). Osam sati posle izvršene penetra­
cije nanosi se malter. Malter se nanosi
metalnom nerđajućom gladilicom (gletho­
blom) - jedan sloj, debljine najvećeg zrna
agregata (3 mm). Plastični malter sc stavlja
molerskom lopaticom ili većom špahlom
na glethoblu, kojom sc nanosi na zid.
Strugani plastični malter se razvlači odo­
zdo na gore, ili horizontalno, može i kru­
žno, zavisno od toga kakve se šare žele.
Prilikom struganja odozdo prema gore,
najkrupnija zrna agregata (pomeranjem ili
kotiranjem) ostavljaju tragove u obliku ša­
ra - vertikalnih malih brazdica. Razvlače­
njem i struganjem u horizontalnom pravcu
Za obradu fasada plastičnim malterom
potreban jc sledeći materijal:
- polivinil folija
0,30 kg/m2
- sredstvo za penetraciju
(izolir-grund)
0,200 kg/m2
38
segregacije k a m e n o g agregata. Nancti
malter sc suši od 2 do 4 sata, zavisno od
temperature vazduha, a p o t p u n o očvršćava za 4 do 6 dana.
Može se raditi na temperaturi od 5°C do
30°C, a optimalna temperatura je 25°C,
bez direktnog udara sunčeve svetlosti.
Malter sc nc srne nanositi za vreme atmos­
ferskih nepogoda (kiša, grad, sneg).
Nakon upotrebe alat oprati vodom, a
ambalažu sa materijalom dobro zatvoriti.
Materijal nije zapaljiv. Kod rada na tem­
peraturi iznad 25°C i pod direktnim uda­
rom sunčeve svetlosti, n e o p h o d n o je da se
prilikom rada sveže nancti malter zaštiti
odgovarajućim fasadnim zavesama.
Za obradu fasade slruganim plastičnim
malterom potreban jc sledeći materijal:
- polivinil folija
0,300 kg/m",
- sredstvo za penetraciju
0,200 kg/m2,
- plastični malter
4,0 - 4,50 kg/m2,
- voda za pranje alala i čišćenje 0,250 l/m2.
Za osam sati jedan radnik može uradili
od 10 do 12 m 2
SI. 1.34 — Tehnika nanošenja SOVganog (zaribonog) jilaStičnog maltera sa horizontalnim brazdama
Obrada n o v o m a l t e r i s a n i h fasada
valjanim (rolovanim) p l a s t i č n i m
malterom
SI.
Plastični malter za valjanje je takode
fabrička mešavina veziva, kamenog agre­
gata i pigmenata postojanih na svetlost.
Kameni agregat je sitniji (do 1,5 mm). Po­
dloga na koju sc nanosi malter mora biti
stabilna, čvrsta, zdrava, suva i ravna, bez
masnih mrlja i prašine. Sveže (nove) po­
dloge izvedene od produžnog i cementnog
maltcra moraju biti stare najmanje 28 dana
(završen proces vezivanja).
Kod ponovljenih nabavki materijala
moguća su odstupanja u nijansama, a pre­
poručuje sc da sc nabavi dovoljna količina
za celu fasadu. Takode sc preporučuje po­
jedine fasadne površine obrađivati materi-
1.35 — Nanošenje struganogplastičnog maltera sa
kružnim brazdama
postiže sc šara sa horizontalnim brazdicama. Radi bržeg oticanja vode sa fasade
(kod jakih kiša) praktičnije jc da su brazdice vertikalne.
Kružnim pokretanjem glethoble postižu
se posebni efekti - kružne brazdice različi­
tih dužina i poluprečnika (vidi sliku). To­
kom rada glethoblu povremeno umakati u
vodu, a malter promešati da nc bi došlo do
39
jalom iz iste sarze (broj jc označen na
ambalaži). Fasadne površine sc obraduju
u dva radna postupka, i to penetracijom i
nanošenjem završnog sloja. Penetracija se
izvodi fabrički proizvedenim sredstvima za
penetraciju, po uputslvu proizvođača (razmera razredivanja vodom). Ugradnja se
vrši molerskom četkom, prvi sloj (penetra­
cija). Završni sloj plastičnog maltera nano­
si se metalnom nerdajućom glcthoblom
(jedan sloj) a nakon toga površina sc prede
sunderastim valjkom ili valjkom od jagnje­
če kože. Najbolje je ako plastični matici
nanosi jedan radnik glcthoblom, a drugi
radnik posle njega razvlači valjkom.
Debljina valjanog plastičnog maltera
kreće sc od 1,5 do 2 mm.
Rad jc jednostavan i brz, uz malo rasipa­
nje materijala.
Izvaljani malter suši sc od 2 do 4 sata, a
potpunu čvrstoću postiže za 4 do 6 dana.
Radni uslovi su isti kao i za ostale vrste
plastičnih maltera (vreme, temperatura,
ild.). Tokom rada materijal povremeno
promešati, a prilikom prekida rada, alat,
pribor i posude oprati vodom.
Za obradu fasade valjanim plastičnim
malterom potreban jc sledeći materijal:
.V/. 1.36— Tehnika nanošenja plastičnog maltera gletho
Mom i vunenim valjkom — valjani (rolovani) plastični
malter
2
- polivinil folija za zaStitu
0,300 kg/m ,
- sredstvo za impregnaciju
0,200 kg/m".
- plastični malter
2 - 2,200 kg/m" i
- voda za pranje alata i pribora 0,250 l/m2.
Za osam sati jedan radnik može uraditi
oko 20 m .
Kod svih vrsta plastičnih maltera ista­
knuto jc kakva mora biti površina fasadnog zida na koju sc malter nanosi. No, i
pored kvalitetne podloge, može doći do
neželjenih pojava, ljuštcnja i klobučenja
plastičnog maltera. Zbog loše termičke
izolacije, difuzna pora iz unutrašnjosti
zgrada na svom putu prema hladnim fasadnim zidovima prelazi zonu orošenja, gde
sc kondenzuje (zimi sc može smrznuti).
SI.
1.37 — Nanošenje plastičnog maltera perj'oriranim
sunderastim valjkom
(gmblja struktura)
Ovakve smrzlinc mogu izbaciti na fasadnim zidovima plastični malter, koji sc klo40
bući i ljusti. Ako su zidovi pravilno dimcnzionisani i termički izolovani da ovakvih
kondenzacija ne dolazi.
M E R E N J E I NAČIN OBRAČUNA
RADOVA
2
Izvršeni radovi se obračunavaju po 1 m
ili po komadu.
Za radove koji sc obračunavaju po ko­
madu sa naznačenim dimenzijama, odstu­
panje do ± 5 cm, od jedne mere'navedene
u opisu ne uzima sc u obzir.
Za veća odstupanja (makar i jedne di­
menzije) tolerancija se ne uzima u obzir;
mera sc menja procentualno u odnosu na
promenu određene površine.
Radovi u prostorijama sa stepenastim ili
kosim podom, sa neravnim kosim plafo­
nom ili svodom (prostori stepeništa, dvo­
rane i si.) i radovi u prostorijama višim od
4 m obračunavaju sc posebno. Takvi rado­
vi treba da su u opisu posebno navedeni.
N a č i n uzimanja mere i
obračunavanje
Bojenje krečnim emulzionim i posnim
bojama, kao i priprema površina (gletova­
nje svim materijalima, struganje, špahlovanje i si.) mere sc i obračunavaju na načine
kako sledi:
Vodoravni plafoni - po m . Bočne pov­
ršine podvlaka greda i površine zidnih po­
jasa ispada dodaju sc kvadraturi plafona,
ako su obrađeni u istoj tehnici.
Kosi plafoni, nodgledi stepenišnih kra­
kova i si. - po m prema stvarnoj površini.
bojenja, visini zidne površine iznad podno­
žja dodaje se 2 0 % visine podnožja (sokle).
Ukoliko jc visina podnožja koje jc izve­
deno od drugog materijala manja od 25
cm, ona se meri od poda do gornje granice
zida.
Svodovi - po m . Za visine temena svoda
jednake 1/10 raspona svoda meri se svetla
vodoravna površina između zidova, a za
visine temena svoda iznad 1/10 raspona
svoda, meri se kao prostorija sa ravnim
plafonom, s tim što sc za obračun zidova
uzima visina temena svoda.
Ispadi i udubljenja (špalete, niše i slično)
obračunavaju se posebno, iako su obrađe­
ni u istoj tehnici kao i plafon i zidovi.
Zidovi stepenišnih i sličnih prostorija
mere se u celoj visini od najnižeg nivoa
poda do najviše granice plafona (zida) ako
podnožje zida nije više od 25 cm. Ukoliko
se u takvom prostoru na zidovima nalazi
podnožje obrađeno od drugog materijala,
visine veće od 25 cm, od ukupne visine
zidova odbija se zbir visina podnožja, uma­
njen za 20%.
Plafoni, svodovi i zidovi od gipsanog
maltera (sadre - strukture) obojeni bojom
na bazi tutkala, celuloze ili emulzije, mere
se i obračunavaju u tri dela, ako nije u
opisu drugačije dato i to:
- gipsanje glatke površine (bez ukrasnih
elemenata) - po m ;
- gipsanje plastike (štukature) sa glatko
izvučenim i profilisanim vencima i pojasi­
ma po m 2 , s tim što se izračunatoj površini
doda 50%;
- gipsanje plastike (štukature) sa profili­
sanim vencima i ukrasnom ornamentikom
2
.
v
.
- po m , s tim sto se izračunatoj površini
doda 100%.
Dekorativna obrada ili ukrasno slikanje
plafona, svodova i zidova prostorija obra­
čunava sc paušalom, po komadu.
Zidovi - po m 2 . Visina sc meri od poda
ili gornjeg ruba podnožja do gornje grani­
ce zida.
Ako je podnožje sokla izrađeno od dru­
gog materijala ili izvedeno u drugoj tehnici
41
I z m e n e normiranih vrednosti za
Pri bojenju opisanom u prethodnim tac2
kama, ovori veličine do 3 m sa špaletnama
i bez nje odbijaju se od izmerene površine.
m o l e r s k e radove
Za veće otvore odbija sc razlika veća od
2
3 m . Kao otvori smatraju se prozori, vrata,
otvori za ugrađene i neugrađene ormane,
pregrade (gde ima đeo zida) i slično.
Kada se radi u prostorijama sa visinom
većom od 4 m, gde jc potrebna skela, utro­
šak radnog vremena se povećava:
- za visine od 4 do 6 m
- 10%
- za visine od 6 do 8 m
-15%
- za visine preko 8 m
- 20%
i obračunavaše na ukupnu površinu pla­
fona i zidova prostorije.
Pri bojenju disperzionim bojama, boja­
ma sa rastvaračima i obradi plastičnim malt e r i m a na s t a n d a r d n i m p o d l o g a m a u
unutrašnjosti zgrade meri sc i obračunava
obrađena površina po m 2 . Pri tom sc otvori
veličine do 1 m 2 nc odbijaju. Za veće otvo­
re odbija se razlika veća od 1 m 2 .
Kada se radi u istoj prostoriji ili na fasadi
u više boja ili tonova, ako to nije u opisu
posebno navedeno, utrošak radnog vre­
mena za svaki dalji ton se povećava za 10%
i obračunava na ukupnu površinu prosto­
rije ili fasade.
Ispadi i udubljcnja obračunavaju sc po­
sebno, iako su obrađeni u istoj tehnici kao
zidovi i plafon.
42
ALATI, M A Š I N E I OSTALA P O M O Ć N A SREDSTVA ZA I Z V O Đ E N J E
M O L E R S K I H RADOVA
44
45
K O M P R E S O R S K I APARAT SA RAZNIM
PIŠTOLJIMA ZA P R S K A N J E
46
2
FARBARSKI RADOVI
Farbarski radovi se obavljaju na unutra­
šnjim mallerisanim zidovima, drvenim po­
dovima, stepenicama, unutrašnjoj i
spoljašnjoj stolariji, rolctnama, bravariji,
limariji, radijatorima, ccvima i uređajima
centralnog grejanja.
U zavisnosti od vrste podloge koja se
obraduje, farbarski radovi se izvode na:
a - malterisanim i betonskim površina­
ma,
b - stolariji i drugim podlogama od drvcta i drvenih prefabrikata,
c - drvenim podlogama i lamperijama od
drveta,
d - radijatorima, ccvima i uređajima cen­
tralnog grejanja,
e - bravariji i
f - limariji.
Radovi se mogu izvoditi:
a - osnovnim premazima fabričke proi­
zvodnje (bezuljna sredstva)
b - uljanim bojama,
c - specijalnim disperzivnim bojama,
d - sintetičkim bojama,
e - uljanim sintetičkim, nitro-lakovima,
v i š c k o m p o n c n l n i m i b i t u m e n s k i m lakovima.
U pogledu otpornosti fabrički radovi
moraju biti izvedeni tako da su ofarbane
površine o t p o r n e na:
a - pranje,
b - svctlost (postojanost na svctlost),
c - temperaturu.
d - razna hemijska i slabije mehaničke
uticaje,
e - atmosferske uticaje (kiša, sneg, mraz
itd.).
M A T E R I J A L I ZA F A R B A R S K E
RADOVE
Materijali koji sc koriste za farbarske
radove moraju odgovarati zahtevima JUS-a. Materijali sc mogu primenjivali samo
na onim površinama za koje su prema svo­
jim fizičko-mehaničkim i hemijskim osobi­
nama namenjeni.
Prema svojoj nameni i ređosledu izvođe­
nja materijali za farbarske radove dele sc
na:
1 - materijale za osnovne premaze,
2 - materijale za kitovanje i presvlačenje,
3 - materijale za farbanje,
4 - materijale za lakiranje (lakovi i lakboje) i
5 - sredstva za skidanje starih premaza.
MATERIJALI ZA O S N O V N E
PREMAZE DRVETA, MALTERA
I LESONITA
Firnajz od lanenog ulja
Firnajz od lanenog ulja služi za natapa­
nje (impregniranje) podloge spoljašnjc i
unutrašnje stolarije, podova od drveta,
lamperija i ostalih elemenata izrađenih od
drveta, kao i za razredivanjc uljanih boja
za masne premaze. Kao sredstvo za nata­
panje (impregniranje) podloge, firnajzu
od lanenog ulja može se, po potrebi, doda­
ti određena količina uljanog razredivača ili
terpentinskog ulja.
Firnajz mora biti fabrički proizveden od
lanenog ulja i ne srne sadržati primese mi­
neralnih ulja.
menjuju sc prema uputstvu proizvođača
koje sc nalazi na ambalaži ili prospektu. Za
osnovne premaze metala primenjuju se
olovni minijum, cinkhromat, oksid gvozda
i olovni-silikatni hromat.
O l o v n i minijum p o s t a n d a r d u J U S
H.Cl.023 mora biti pripremljen sa firnajzom od lanenog ulja ili drugim odgovara­
jućim vezivom fabričke proizvodnje.
I cinkov h r o m a t po s t a n d a r d u J U S
H.C1.034 mora biti pripremljen sa firnajzom od lanenog ulja ili drugim odgovara­
jućim vezivom fabričke proizvodnje.
Olovno-silikatni hromat koristi sc sa sin­
tetičkim vezivima.
Bezuljna sredstva za o s n o v n e
premaze
Bezuljna sredstva za osnovne premaze
su specijalni fabrički proizvodi, koji sc primenjuju po uputstvu proizvođača. Ova se
sredstva mogu primenjivati ako to dopušta
podloga i predmet koji sc obraduje, kao i
dalji radovi materijalima koje proizvođač
preporučuje za kompletan sistem obrade
(farbanja).
MATERIJALI ZA KITOVANJE I
PRESVLAČENJE
Materijali za kitovanje i presvlačenje
mogu sc nanositi samo na podlogu imprcgnisanu na odgovarajući način. U zavi­
snosti od vrste impregnacionog sredstva i
materijala za bojenje, kitovanjc i presvla­
čenje može sc izvoditi uljanim kitom i dis­
perzivnim kitom.
Uljani kit za podloge od drveta, lesonita,
metala i maltcra sastoji sc od punila pigme­
nata, veziva i razredivača. Uljani kit mora
biti standardne fabričke proizvodnje. On
mora stvarati čvrstu prevlaku koja ispunja­
va sva uđubljcnja i pukotine podloge, a
mora osigurati dobar osnov za pokrivne
premaze.
Emulzioni kit, kao podloga zidnih po­
vršina od maltcra, lesonita i betona, sastoji
se od punila pigmenata emulzionog veziva
i razredivača. Punila, pigmenti i uljana
emulzija za kit moraju odgovarati standar­
dnom kvalitetu i podlozi koja sc obraduje.
O s n o v n i premazi za drvo
Osnovni premazi za drvo imaju fungicidno, insekticidno i protivpožarno dejstvo,
sprečavaju stvaranje plesni, moraju biti
specijalno fabrički proizvedeni i ne smeju
štetno delovati na sledeći premaz (sloj).
MATERIJALI ZA O S N O V N E
PREMAZE METALA
Osim toga što služe za zaštitu metala od
korozije (rdc), osnovni premazi moraju
stvarati čvrstu i elastičnu podlogu. Oni mo­
raju dobro prianjati na podlogu i osigura­
vati trajnu osnovu pokrivnom premazu.
Osnovne boje s antikorozivnim pigmen­
tima standardne fabričke proizvodnje za
određene podloge i premazne sisteme pri-
Emulzioni kit mora dati čvrstu (podlo­
gu) presvlaku, koja ćc ispuniti sva uđubljc­
nja i pukotine na podlozi i osigurati dobar
50
osnov za pokrivnc premaze. Emulzioni kit
sa vodom ne srne sc upotrebljavati za kitovanje i presvlačenje pri temperaturi ispod
+ 5°C.
Disperzivni kit mora biti izrađen na bazi
alkalnog veziva. Upotrebljava se kada se
kasnija obrada vrši disperzivnim bojama za
podloge od maltcra, drveta i iverice.
Disperzivni kit se sastoji od: punila, pi­
gmenata, disperzivnog veziva i vode. Puni­
la, pigmenti i disperzivna emulzija za kit
moraju odgovarati standardnom kvalitetu
i podlozi koja se obraduje.
Disperzivni kit mora dati čvrstu prevla­
ku, koja će ispuniti udubljcnja i pukotine
podloge i osigurati dobar osnov za pokrivne premaze.
sana bezuljnim sredstvom za osnovni pre­
maz. Količina vezivnog sredstva određuje
sc prema upijanju podloge i potrebi pi­
gmenata za uljem.
Razredivač za uljane boje mora odgova­
rati vezivu i srne sc primenjivati samo u
utvrđenim količinama.
Sikativi za uljane boje su dodaci koji
ubrzavaju sušenje premaza.
Specijalna disperzivna boja
Specijalna disperzivna boja za bojenje
unutrašnje stolarije i sličnih unutrašnjih
podloga fabrički je proizvod i primenjuje
se samo u sklopu sistema premaza prema
uputstvu proizvođača.
Sastoji se od pigmenata, punila, specijal­
nog veziva i vode. Ukoliko nije drugačije
utvrđeno, specijalna disperzivna boja mo­
že se nanositi samo na odgovarajuću impregnisanu podlogu kao pokrivni
medupremaz na koji dolazi odgovarajući
završni premaz.
MATERIJALI ZA BOJENJE
RAZNIH VRSTA PODLOGE
Uljane bele i tonirane boje
Ove boje standardne fabričke proizvo­
dnje moraju biti u skladu sa jugoslovenskim standardima. Uljane boje se sastoje
od: pigmenata, punila, veziva, razredivača
i sikativa (sredstvo za sušenje).
Pigmenti za uljane boje moraju biti pos­
tojani na svetlost, moraju imati odgovara­
juća pokrivna svojstva i biti otporni na
atmosferske uticaje. Mešati sc mogu samo
oni pigmenti koji se međusobno podnose.
MATERIJALI ZA LAKIRANJE
( L A K O V I I LAK-BOJE)
Lakovi i lak-boje su fabrički proizvede­
na premazna sredstva (raznih vrsta i kvali­
teta) za završnu površinsku obradu drveta,
iverice, lesonita, gvozda, čelika i maltera.
Materijali za lakiranje sastoje se od:
a - rastvora raznih prirodnih i sintetičkih
smola, ugušćenih sušivih ulja i nitroceluloze,
b - isparivih organskih rastvora i razre­
divača (tcrpcnlinsko ulje, laki benzin, al­
kohol, esteri, ketoni i si.),
c - sredstava za ubrzavanje procesa su­
šenja (sikativi i dr.),
d - organskih i anogranskih pigmenata
(za lak-boje).
Punila za uljane boje moraju biti neu­
tralna prema vezivu i pigmentima, nesmeju m e n j a t i t o n i smanjivati p o k r i v n a
svojstva boje.
Vezivo za uljane boje mora posedovati
svojstva koja omogućuju vrlo dobru prionljivost boje za podlogu i trajnu povezanost
sa pigmentima i punilima, a mora biti i
postojano na atmosferske uticaje. Ne srne
sc upotrebiti na podlozi koja je impregni51
Lakovi i lak-bojc moraju stvarati film
koji čvrsto prianja na podlogu i koji jc
otporan na mehaničke, hemijske i atmos­
ferske uticaje.
Kao standardni fabrički proizvodi, lako­
vi i lak-bojc moraju sc primenjivali prema
uputstvu proizvođača. U zavisnosti od
vrste radova (spoljni i unutrašnji radovi)
treba primenjivati sledeće lakovc i lak-bo­
je:
- uljane bezbojne lakovc za spoljne i
unutrašnje radove, kad sc želi sačuvati pri­
r o d a n izgled p o d l o g e ( n p r . t e k s t u r a
drveta);
- uljane ili sintetičke lak-boje za unutra­
šnje radove (unutrašnja građevinska stola­
rija, plakari, nameštaj i si.);
-uljane ili sintetičke lak-boje za spoljašnje radove (fasadna stolarija);
- nitro lak-bojc za unutrašnje i spoljašnjc
radove (građevinska stolarija, nameštaj,
vrtni nameštaj, vozila i si.);
- dvokomponentne lakovc i lak-bojc za
unutrašnje i spoljne radove kad su potre­
bni posebno otporni premazi, i
- bitumenske lak-bojc (razne vrste) za
premaze na metalu, betonu, salonitu, gru­
bo obrađenom drvetu i si.
- fabrički proizvedena sredstva za skida­
nje starih premaza (primenjuje se prema
uputstvu proizvođača).
KVALITET P O D L O G E Z A
FARBARSKE RADOVE
Od kvaliteta podloge i njene pripremlje­
nosti zavisi kvalitet izvedenih farbarskih
radova i njihova trajnost. Za sve vrste far­
barskih radova podloga, po pravilu, mora
biti očiščena od prašine i drugih prljavština: smole, ulja, masti, rdc, čađi, gareži,
bitumena i si.
Ako sc nanose pokrivni premazi, čvoro­
vi u drvetu moraju sc pri nanošenju osnov­
nog premaza preći rastvorom še-laka.
Posle premazivanja osnovnim prema­
zom, rupice od eksera i zavrtnja moraju sc
zakitovati.
Prc nanošenja svakog sledećeg premaza
mora sc izvršiti brušenje.
Stare premaze koji nisu čvrsti i podesni
kao podloga treba skinuti na odgovarajući
način; struganjem, pranjem, brušenjem i
si.
Dozvoljeno jc farbati suvu i pripremlje­
nu podlogu bez nedostataka. Nedostaci
podloge su:
- cementni malter ili beton na koji dolazi
uljana boja ili bilo koja prevlaka sintetič­
kog materijala, a koji nije dovoljno suv i
pogodan za takve premaze;
SREDSTVA ZA SKIDANJE
STARIH PREMAZA
Sredstva za skidanje starih premaza
(sopstvene ili fabričke proizvodnje) treba
primenjivati u zavisnosti od vrste starog
premaza i podloge, kao i od stepena delovanja.
Sredstva za skidanje starih premaza su:
- baze: salmijak, soda, natrijum-hidroksid i kalijum-hidroksid, deterdženti, kalijev s a p u n , k r c č i dr. ( p o j e d i n a č n o ili
kombinovano),
- rastvori: razni acetoni, kctoni, aromati,
a l k o h o l i i dr. ( p o j e d i n a č n o i kombi­
novano);
- podloge zaprljane sodom, plastičnom
masom ili drugim prljavštinama koje sc
teško skidaju;
- drvo čija je vlažnost veća od 12% (mo­
reno aparatom za merenje vlage u drvetu);
- drvo natopljeno nesušivim uljem ili lo­
šim premazom;
- oštećena, loše obrađena, ispucana, ne­
dovoljno povezana (lcpljcna), kao i trula i
plesniva drva;
52
- metal zaštićen osnovnim premazom
nanesenim na neočišćenu i zarđalu po­
dlogu, i
- metali čiji sastavi elemenata (zavari)
nisu obrađeni (nebrušeni).
D v o s t r u k o bojenje m a s n o m uljanom
bojom
Radovi se izvode sledećim redosledom.
BOJENJE GRAĐEVINSKE
STOLARIJE ULJANIM BOJAMA
Prvo sc očiste štokovi (dovratnici), krila
prozora i vrata od maltera, prašine i druge
prljavštine brusnim papirom (staklasta
hartija) i skinu krila prozora i vrata.
BOJENJE N O V E STOLARIJE
ULJANIM BOJAMA
Očišćene površine impregnišu se ulja­
nim firnajzom (premazati jedan sloj). Do­
bro natopljena stolarija uljanim firnajzom
(slika 2.2.) ima duži vek trajanja. Kod ne­
dovoljno impregnisane stolarije (posne)
usled spoljnih uticaja divo, "radi" i dolazi
do pucanja i ljuštenja farbe. U praksi sc
pokazalo da se bolja impregnacija postiže
ako se natapanje razredenim firnajzom
vrši u dva sloja. Razređivanjc firnajza od
lanenog ulja vrši sc pomoću uljanog razre­
divača (razmera: tri dela firnajza i jedan
deo razredivača). Ovako pripremljen fir-
Drvo od kojeg se proizvode elementi
građevinske stolarije mora biti prvoklasno,
bez pukotina i ispadajućih čvorova. Lcpila
kojima sc lepc sklapajući elementi prozora
i vrata moraju biti otporna na atmosferske
uticaje. U fabrici sc vrši impregnacija na­
kon sklapanja elemenata prozora i vrata
impregnacionim premazom pomoću četke
ili kratkotrajnim utapanjem u korita u ko­
jima sc nalazi impregnaciono sredstvo.
Ovako zaštićena stolarija (od uticaja vlage
iz vazduha, od delovanja mikroorganiza­
ma, gljivica i insekata) isporučuje se kupcu
i skladišti u suvom prostoru - spremna jc
za ugradnju. Prilikom ugradnje stolarije na
štokovima koji sc pričvršćuju za zid priku­
ca se terpapir ili deblja folija da prilikom
malterisanja vlaga iz svežeg maltera ne bi
vlažila okvir ugrađenog elementa. Nakon
ugrađivanja stolarije, malterisanja zidova i
plafona ili gletovanja disperzivnim kitom,
postavljanjem p o d n e obloge (parketa),
moleraja i fasada, pristupa sc bojenju sto­
larije na objektu:
Bojenje sc može izvoditi (po
više ili manje operacija, i to:
- dvostruko bojenje masnom
bojom,
- dvostruko bojenje masnom
bojom i jednostruko emajliranje
nje) - prvorazredna izrada i
- bojenje drvene lamperije.
želji) sa
uljanom
uljanom
(lakira­
Sl. 2.1 —Brušenje brusnim papirom (staklenac) i čišćenje
četkom
pajalicom
53
uzduž i popreko dok se p o t p u n o ne razlije.
Četku optimalno umakati u posudu sa bo­
jom, jer ako se previše boje nanese na
štokove, boja može da curi. Krila prozora
i vrata (plotovi) prilikom nanošenja boje
postavljaju sc horizontalno na specijalne
stolove ili nogare i prvi put farbaju isto kao
i štokovi. Sveže ofarbani elementi slažu se
na držače ili vešaljke radi sušenja. Kada sc
.boja potpuno osuši (nc lepe se prsti prili­
kom dodira) ponovo sc brusi finim bru­
snim papirom i natkitujc uljanim kitom.
Nakon sušenja kita vrši se završno bojenje
uljanorn bojom (drugo bojenje) isto kao i
u prethodnom postupku).
Posle postupnog sušenja, krila prozora i
vrata se kače na svoja mesta. Neosušeni
elementi se ne smeju okačiti, jer prilikom
zatvaranja prozora i vrata može doći do
slepljivanja i do oštećenja boje.
SI 2.2 — Natapanje stolarije uljanim ftmajzom — impre­
gnacija i kitovanje rupa i pukotina uljanim kitom (pretkitovanje)
najz dublje prodire u podlogu i automatski
vrši bolju impregnaciju.
Impregnisane površine izbruse se bru­
snim papirom i očiste molerskom četkom
od sitnih otpadaka od drveta. Nakon bru­
šenja vrši se pretkitovanje uljanim kitom,
pomoću špahle, tako da se sve rupice i
mala udubljenja p o p u n e kitom.
Za dvostruko bojenje masnom uljanom
bojom potreban je sledeći materijal:
- brusni papir
0,025 tab/m2,
Ako je okov stolarije od gvozda, izvrši se
antikorozivna zaštita okova premazom je­
dnim od antikorozivnih sredstava (mini­
jum ili si.).
Ovako pripremljena stolarija boji se ma­
snom uljanom bojom, koja je fabrički pri­
premljena u raznim tonovima. Najčešće se
kao osnov koristi bela boja, koja se po želji
može tonirati dodavanjem različitih ulja­
nih tonova. Prilikom pripremanja boje
vrlo je važno ton sipati u malim količinama
i stalno mešati. Boju mešali sve dok cela
smeša ne dobije ujcciiiačer. r.eljeni ton i
dok ne dode do p o t p u n e homogenizacije.
Pripremljena boja nanosi (slika 2.3) se
iz posude farbarskom četkom i premazuje
SI. 2.3 — Bojenje stolarije uljanom bojom prvi i drugi put
54
- firnajz od lanenog ulja
0,100 kg/m",
2
- uljani razredivač
0,050 kg/m ,
- uljani minijum (zaštita okova)
2
0,015 kg/m ,
2
- uljani kit
0,050 kg/m ,
2
- uljana boja
0,330 kg/m .
Za osam sali jedan radnik može komple­
tno obojiti 6 do 6,5 m 2 .
dnim od antikorozivnih sredstava (mini­
jum ili si.).
Iskitovanc površine sc kompletno pre­
svlače uljanim kitom jednom (kit fabričke
proizvodnje), pomoću dve špahle, tako što
se većom špahlom zahvata kit iz posude, a
drugom sc (srednje veličine) sa veće špa­
hle nanosi na drvenu površinu. Razvlače­
njem kita p o p u n j a v a j u s c n a j m a n j a
udubljenja između godova na drvetu, lako
da sc dobija ravna i glatka površina sa
oštrim ivicama. Nakon sušenja prvog na­
nesenog sloja uljanog kita, vrši se brušenje
i na isti način nanosi drugi sloj (presvlače­
nje uljanim kitom drugi put - ibercigovanjc). Naneseni drugi sloj (ibercigovanje)
brusi sc najfinijim brusnim papirom i naj­
manje neravnine ponovo kituju, čime jc
stolarija potpuno pripremljena za bojenje
D v o s t r u k o bojenje m a s n o m uljanom
bojom i j e d n o s t r u k o lakiranje prvorazredna obrada.
Najprc sc brusnim papirom očiste štokovi prozora i vrata, krila prozora i vrata
(od maltera, prašine i druge prljavštine), a
zatim sc skinu.
Očišćene površine impregnišu sc ulja­
nim firnajzom (premaze se jedan sloj) ili
razredeni firnajz (dva sloja). Impregnisane
površine četkom sc očiste od brusnog ot­
pada i prašine.
Nakon brušenja vrši se pretkitovanje
uljanim kitom pomoću špahle, tako da se
sve r u p i c e i mala udubljenja p o p u n e
kitom.
Ako jc okov stolarije od gvozda, izvrši se
antikorozivna zaštita okova premazom je­
Uljana boja nanosi sc iz posude farbarskom četkom na površinu i razvlači uzduž
i popreko dok sc p o t p u n o ne razlije
Prilikom zahvatanja boje četku optimal­
no umakati u posudu sa bojom (ako se
previše boje nanese na štokovc, boja može
da curi). Krila prozora i vrata (plotovi)
prilikom nanošenja boje postavljaju se ho­
rizontalno na specijalne stolove ili nogarc
SI. 2.4— Vrata (plotovi) se ne lakiraju u jednom potezu, već površinu treba podeliti i raditi u etapama, a — lakbujase
obilno nanese u dva uzdužna poteza i grubo poprečno razvuće, b — po celoj površini trake lak boja se razvuče poprečnim
potezima (potezi četkom treba da se preklapaju za dva 2 cm ). c — po celoj površini trake lak boja se razvlači blagim uz­
dužnim potezima d — sledeća traka vrata lakira se na isti način, a pri razvlačenju lak boje prethodna traka preklapa se za
oko 2 cm
55
sa podmetačima na uglovima plota. Sveže
obojeni plotovi sa obe strane slažu se na
držače ili vešaljke radi sušenja. Kada se
boja p o t p u n o osuši (bojenje prvi put), vra­
ta se izbruse plovučcem (morska pena) i
boje se predlak-kitom (drugi sloj). Kada se
osuši drugi sloj plotovi se fino izbruse i
najmanje
neravnine
ispravljaju
cmajl-kitom.
Završna operacija je emajliranje (lakira­
nje), nanošenjem lak-boje farbarskom čet­
kom na obojenu površinu razvlačenjem
uzduž i popreko do potpunog razlivanja.
U prostoriji u kojoj sc vrši lakiranje ne
srne biti prašine i promaje, da prašina ne bi
padala na sveže lakirane površine.
Za kompletno dvostruko bojenje i laki­
ranje potreban jc sledeći materijal:
0,030 tab/m2,
- brusni papir
0,100 kg/m",
- firnajz od lanenog ulja
0,055 kg/m2,
- uljani razredivač
0,015 kg/m2,
- uljani minijum
0,330 kg/m2,
- uljani kit
0,040 kg/m2,
- plovučac (morska pena)
0,220 kg/m2,
- uljana boja
0,150 kg/m2
- lak-boja
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 4,5 m 2 .
.V/. 2.> —Dciulj bojenju ihveiie lamperije uljanom bojom
farbarskom četkom (završno bojenje). Za
kompletno bojenje, zavisno od vrste po­
dloge, potreban je sledeći materijal:
- brusni papir
0,010 tab/m",
- firnajz od lanenog ulja
0,070 do 0,100 kg/m2,
- uljani kil
0,070 do 0,080 kg/m2,
- uljana boja
0,250 kg/m2,
- razredivač
0,035 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može uraditi
oko 8,5 m 2 .
Bojenje uljanom bojom drvene
lamperije, iverice, lesonita i si.
B E Z B O J N O LAKIRANJE NOVE
STOLARIJE
Površine očistiti od maltera, prljavštine
i prašine pomoću špahle i brusnog papira
i natopiti (premazati) uljanim firnajzom.
Pukotine, udubljenja i neravnine iskitovati uljanim kitom. Iskitovana mesta izbrusiti
brusnim papirom i fino kitovati manja
udubljenja uljanim kitom. Ovako priprem­
ljene površine boje sc uljanom bojom tona
po izboru, farbarskom četkom (prvi put
istim postupkom kao i kod građevinske
stolarije). Kada se prvi sloj potpuno osuši,
površine se boje uljanom bojom drugi put,
LAKIRANJE BEZBOJNIM
LAKOM PRIRODNOG D R V E T A
HRASTOVINE, BOROVINE,
B R E S T O V I N E I SL.
Kod objekata za specifične n a m e n e (vi­
kendice, restorani, prodavnice, zanatske
radnje i si.), ukoliko se želi zadržati priro­
dna boja drveta vrši sc bezbojno lakiranje.
56
Bojenje drvenih podova, stepenica i
Postupak zaštite stolarije je sledeći:
- stolarija se izbrusi brusnim papirom i
očisti od prašine,
- natopi se razrcdenim lanenim firnajzom prvi put,
- izbrusi i natopi firnajzom drugi put i
- fino izbrusi i lakira bezbojnim lakom
(jedan sloj).
Drvo sc lakira farbarskom četkom u oba
pravca (po dužini i širini), tako da lak za­
tvori sve pore na površini drveta. Bezbojni
lak jc pogodan za individualne potrošače,
koji po sistemu "uradi sam" jednostavno i
lako postižu odgovarajuću zaštitu drveta i
estetske efekte.
Za bezbojno lakiranje stolarije potre­
ban jc sledeći materijal:
- brusni papir
0,010 tab/m2,
- firnajz od lanenog ulja
0,110 kg/m2,
razredivač uljani
0,050 kg/m,
lak bezbojni
0,180 kg/m2
Za osam sati jedan radnik može uraditi
oko 10 m 2 .
si.
Kod restauriranja starih objekata koji su
pod zaštitom, (npr. spomenici kulture, gde
sc želi sačuvati ambijent), izvode sc farbarski radovi koji su u današnje vreme vrlo
retki. Drveni podovi i stepeništa boje sc
specijalnim lak-bojama za podove, koje su
o t p o r n e na h a b a n j e , u d a r e i koje su
elastične.
Sam postupak bojenja sa svim predra­
dnjama je sledeći: podne površine sc izbru­
se brusnim papirom, očiste od prašine i
premazu (impregnišu) polufirnajzom. Na­
kon impregnacije kituju se spojevi dasaka,
pukotine i čvorovi brusnim kitom. Kada sc
kitovana mesta osuše, cela sc površina pre­
svlači brusnim kitom pomoću špahli (kao
kod ibercigovanja stolarije). Osušene po­
vršine presvučene kitom fino se izbruse
brusnim papirom i mala udubljenja nalkituju. Ovako pripremljene p o d n e površine
boje sc sprecijalnom lak-bojom za podove
u dva sloja. Drugi sloj nanosi se kada jc
prethodni p o t p u n o suv. Oba sloja sc nano­
se farbarskom četkom.
Impregniranje daščica eslinger
roletni
Za bojenje podnih površina od drveta
potreban jc sledeći materijal:
- brusni papir
0,025 tab = m 2 ,
2
- polufirnajz
0,080 kg/m ,
- specijalni kit
0,200 kg/m2
- lak-boja za podove
0,240 kg/m2,
- razredivač
0,030 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 7,5 m".
Da bi sc daščice eslinger roletni zaštitile
od atmosferskih uticaja (trulenja) vrši sc
impregnacija. Daščice sc izbruse brusnim
papirom da se odstrani prašina i nevezane
sitne čestice drveta (ostale na površini pri­
likom obrade).
Očišćene daščice natapaju se razrcde­
nim firnajzom radi što bolje penetracije.
Drugi put sc natapaju čistim firnajzom da
bi se izvršila potpuna impregnacija (dašči­
ce dobijaju potrebnu masnoću koja spre­
čava upijanje vode i trulenja drveta).
Za impregnaciju daščica eslinger roletni
potreban jc sledeći materijal:
- brusni papir
0,005 tab/m2,
- firnajz od lanenog ulja
0,260 kg/m",
- uljani razredivač
0,090 kg/m2.
BOJENJE ULJANOM BOJOM
STARE GRAĐEVINSKE
STOLARIJE
Skidanje stare boje otapanjem ili
paljenjem stare boje
Stara boja sa stolarije skida sc otapa­
njem tako što se stara boja premaze sred57
stvom za rastvaranje, a zatim se četkom ili
sunderom skida (obavezno jc korišćcnjc
gumenih rukavica). Sredstva za rastvor i
skidanje stare boje primenjuju se u zavi­
snosti od vrste raslvarača, a prema uput­
stvu p r o i z v o đ a č a . Pri r a d u s e t r e b a
pridržavati H T Z mera, jer su rastvarači
zapaljivi.
Skidanje stare boje paljenjem vrši se po­
moću let-lampc. Plamenom se zagreva i
sagoreva stara boja, koja sc skida špahlom.
Pri radu treba voditi računa da sc nc ošteti
drvo (sagori) a to se postiže pomeranjem
plamena lampe čim boja omekša i počne
da sagoreva.
Brzina skidanja stare boje zavisi od toga
koliko je boja ispucala i oljuštena, kao i od
profilacija ispuna stolarije, i kreće se 2,5 6 m 2 za osam sati rada.
SI. 2.6 — Zagrevanje (paljenje) nare boje i siniganje stare
boje špahlom
Bojenje uljanom bojom podloge sa
koje je s k i n u t a stara boja
kada se prethodni sloj p o t p u n o osuši. Pri­
prema boje i način slaganja plotova za su­
šenje su isti k a o i kod bojenja nove
stolarije.
Za bojenje uljanom bojom podloge sa
koje jc skinuta stara boja potreban je sle­
deći materijal:
- brusni papir
0,025 tab/mz,
- polumasna uljana boja
0,090 kg/m2,
- uljani kit
0,250 kg/m2,
2
0,025 kg/m ,
- plovučac za brušenje
0,300 kg/m2,
- uljana boja
0,050 kg/m2.
- razređivač
Podloga sc izbrusi brusnim papirom
(odstrane sc sitni ostaci stare boje i gareži
i očisti od otpadaka i prašine). Očišćena
površina sc premaze polumasnom ulja­
nom bojom (bojom sa dodatkom lanenog
firnajza i razredivača - osnovno bojenje).
Oštećena mesta, udubljenja i pukotine se
kituju uljanim kitom (pretkitovanje). Kitovane površine kompletno se presvlače
uljanim kitom (ibercigovanje). Kada sc kit
p o t p u n o osuši (veže za podlogu), vrši se
fino brušenje plovučcem i kitovanje ma­
njih neravnina (natkitovanjc). Ovako pri­
premljene površine boje se uljanom bojom
u tri sloja (prvi sloj je polumasna uljana
boja, a za dva sledeća sloja se koristi nor­
malna masna uljana boja - fabrički proi­
zvod). Boja sc nanosi farbarskom četkom
i razvlači uzduž i popreko, dok se potpuno
nc razlije. Svaki sledeći sloj boje se nanosi
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 5,5 m 2 površine.
Bojenje i emajliranje (lakiranje)
podloge sa koje je skinuta stara boja
Podloga se izbrusi grubljim brusnim pa­
pirom (odstrane sc sitni ostaci stare boje i
58
SI 2.7 — Brušenje brusnim papirom (a), zahvatanje kita špahlom (b), kitovanjc oštećenih mesta (c), presvlačenje kitom
— ibercigovanje (d), bojenje uljanom bojom prvi i drugi put i lakiranje (e)
gareži i očisti od otpadaka i sagorele pra­
šine). Očišćena površina se premaze polumasnom uljanom bojom (osnovna boja).
Oštećena mesta, udubljenja i pukotine se
kituju uljanim kitom (pretkitovanje). Kitovane površine kompletno sc presvlače
uljanim kitom (ibercigovanje). Kada sc kit
p o t p u n o osuši (veže za podlogu), vrši sc
Ono brušenje plovučcem (morska pena) i
kitovanje manjih udubljenja i neravnina
(natkitovanje). Ovako pripremljene po­
vršine boje se polumasnom uljanom bo­
jom u dva sloja - farbarskom četkom. Boja
se razvlači uzduž i popreko, dok se potpu­
no nc razlije.
postupkom kao i premazivanje uljane bo­
je. Slaganje plotova prilikom bojenja, lakiranja i sušenja je isto k a o kod n o v e
stolarije.
Za bojenje i lakiranje podloge sa koje jc
skinuta stara boja potreban jc sledeći ma­
terijal:
- brusni papir
0,025 kg/m,
0,280 kg/m2,
- uljani kit
0,040 kg/m2,
- plovučac za brušenje
0,310 kg/m2,
- polumasna uljana boja
2
0,020 kg/m ,
- lak-kit
2
0,130 kg/m ,
- lak-boja
0,050 kg/m2.
- razređivač
Za osam sati jedan radnik može lakirati
2
oko 5 m .
Drugi sloj sc nanosi kad sc prvi sloj pot­
puno osuši. Posle sušenja drugog sloja vrši
se fino brušenje plovučcem i ispravljanje
najmanjih neravnina lak-kitom (Sl.2.7).
Bojenje uljanom bojom preko
postojeće uljane boje
Kao završni sloj nanosi se lak-boja za
emajliranje (lakiranje) farbarskom čet­
kom. Premazivanje lak-boje vrši se istim
Obojena stolarija se izbrusi brusnim pa­
pirom i o p e r e blagim rastvorom deter­
dženta. R u p i c e od eksera, udara i
59
sloj - emajliranje. Nanošenjem farbarskom
četkom i razvlačenjem uzduž i popreko
lak-boja (lak) sc p o t p u n o razliva, čime se
dobija potpuno glatka i sjajna površina.
Za bojenje i emajliranje preko postoje­
će stare boje potreban je sledeći materijal:
pukotina kituju sc uljanim kitom (prelkitovanje) i kompletna površina sc presvlači
uljanim kitom (ibercigovanje). Ibereigovanc površine sc izbruse brusnim papirom, a
mala udubljenja ponovo kituju uljanim ki­
lom (nalkitovanje). Ovako pripremljene
površine boje se polumasnom uljanom bo­
jom farbarskom četkom u dva sloja (boja
se nanosi kao u prethodnom postupku).
Drugi sloj se nanosi kada je prvi sloj pot­
puno suv.
Za bojenje uljanom bojom preko posto­
jeće uljane boje potreban je sledeći ma­
terijal:
- brusni papir
- deterdžent
- voda oko
-uljani kit
- brusni papir
- uljani kit
- plovučac za brušenje
- polumasna uljana boja
- lak kit
- lak boja
- uljani razredivač
0,020 tab/m z ,
0,220 kg/m2,
0,040 kg/m2,
0,120 kg/m2,
0,030 kg/m2,
0,130 kg/m2,
0,050 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 5,5 m 2 .
2
0,010 tab/m,
0,020 kg/m2,
3 l/m 2 ,
BOJENJE GRAĐEVINSKE
STOLARIJE SPECIJALNIM
DISPERZIVNIM BOJAMA,
SINTETIČKIM BOJAMA I
LAK-BOJAMA
0,180 kg/m2,
- polumasna uljana boja
0,200 kg/m",
- uljani razredivač
0,025 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 9,5 I T T .
Bojenje i emajliranje (lakiranje)
preko postojeće stare boje
R e č e n o je da sc građevinska stolarija
može bojiti klasično masnim uljanim boja­
ma i disperzivnim i sintetičkim bojama.
Postojeća stara boja izbrusi se brusnim
papirom, a površine očiste četkom od ot­
padaka i prašine. Uljanim kitom, pomoću
špahli, zakituju sc oštećena mesta i puko­
tine i oboji polumasnom uljanom bojom
(osnovno bojenje). Kada se osnovni sloj
osuši, površine stolarije se boje uljanom
bojom, a nakon sušenja bruse plovučccm.
Lakirane površine (fino brušene) komple­
tno sc prevlače uljanim kitom (ibercigova­
nje), a zatim ponovo izbruse plovučccm i
kituju mala udubljenja uljanim kitom (natkitovanje). Ovako obrađene površine boje
sc uljanom bojom drugi put (pokrivno bo­
jenje). Nakon sušenja drugog sloja (po­
krivno bojenje) površine se fino brušc i
najmanje neravnine ispravljaju lak-kitom,
čime su površine pripremljene za završni
Disperzivne boje mogu se uspešno ko­
ristiti za bojenje unutrašnje slolarije, i to u
dva premaza (sa potrebnim predradnja­
ma) i za bojenje spoljne stolarije, u tri
p r e m a z a i zaštitni p r e m a z lak-bojom
(emajliranje). U našoj zemlji ima dosta
proizvođača boja na bazi sintetičkih smola
i disperzivnih boja koji na ambalaži daju
uputstva za rad.
O d s t u p i ć e m o od o s n o v n o g principa
nenavodenja komercijalnih naziva materi­
jala i njihovog proizvođača. Ovdc će biti
obrađeni sistemi bojenja građevinske sto­
larije proizvodima " K A R B O N " iz Zagre­
ba, iz razloga što proizvođač u svakom
svom uputstvu daje bojenje samo sintetič­
kim bojama i kombinaciju boja.
60
BOJENJE NOVE STOLARIJE
>
POLIKOLOROM D I LAKIRANJE
f
'-1
KARBOLIN E M A J L O M SISTEM
"A"
Suvu (novu) građevinsku stolariju, ele­
mente od drveta, iverice, šper-ploče, lcsonita i si. očistiti od maltera i prašine
špahlom, brusnim papirom i četkom.
Ciste površine natapaju se - impregnišu
P O L I E R U N D O M D-farbarskom četkom
ili valjkom. Polierund štiti drvo od fungicidnih i insekticidnih razaranja, ističe tek­
s t u r u d r v e t a , nije zapaljiv, s p r e č a v a
prodiranje vode u drvo i stvrdnjava površi­
nu drveta. Ako su okovi gvozdeni, vrši se
antikorozivna zaštita (minijum ili si.).
Impregnisane površine sc izbruse bru­
snim papirom i očiste, a pukotine, ošteće­
na mesta i udubljenja, kituju karbolin
brusnim kitom. Ako su neravnine veće,
bolje ih je kitovati u više tankih slojeva, i
to kada je prethodni sloj suv (pretkitovanjc). Iskitovane i suvc površine se boje
polikolorom D (disperzivna boja za boje­
nje građevinske stolarije) - prvi put farbar­
skom č e t k o m . Za veće površine sc
preporučuje upotreba kompresorskog
uređaja sa pištoljem za prskanje. Polikolor
D je bele boje, a može se tonirati obojenim
polikolorom D bojama ili ton-pastama.
SI. 2.8 — Detalj bojenja nove stolarije "polikolorom !)"
Polikolor D dobro pokriva bojenu po­
vršinu, brzo se suši. nc gori (niti podržava
gorenje), razreduje se vodom, lako se primenjuje i zato ga rado prihvataju profesi­
onalni farbari i amateri. Obojena stolarija
polikolorom D dva puta, emajlira sc kar­
bolin emajlom koji sc nanosi farbarskom
četkom. (SI. 2.8) Može da se nanosi u je­
dnom sloju ili u dva sloja, prvi tanak, a
drugi nešto deblji. Optimalna temperatura
za vreme bojenja je od 15 °C do 30 °C. Za
vreme rada i prekida rada ambalažu dobro
zatvoriti zbog isparavanja, alat oprati u
razredivaču "K". V r e m e sušenja na dodir
jc od 2 do 3 h, a p o t p u n o sušenje jc nakon
24 do 36 h.
Osušeni prvi (osnovni) sloj se brusi bru­
snim papirom, a preostale neravnine se
kituju kitom (natkitovanje) pomoću dve
špahle (jednom sc zahvata kit-masa iz po­
sude, a drugom se sa prve uzima manja
količina kita i nanosi na udubljenja i izrav­
nava). Nakon sušenja natkitovanih površi­
na boje sc prozori i vrata polikolorom D farbarskom četkom, drugi put (drugi sloj).
Kada sc drugi sloj osuši vrši se fino bruše­
nje najsitnijim brusnim papirom i čišćenje
prašine četkom (pajalicom).
Potreban materijal za bojenje stolarije
po sistemu "A" polikolorom D i karbolinom je sledeći:
- razredivač
- brusni papir
61
0,030 kg/m"
0,015 tab/m2
2
- polikolor D
0,250 kg/m ,
- minijum za miniziranje okova
2
0,010 kg/m ,
2
- brusni kit
0,040 kg/m ,
2
- poligrund D
0,085 kg/m ,
2
- karbolin - emajl
0,130 kg/m ,
Za osam sati jedan radnik može komple­
tno obojiti oko 8 m 2 .
BOJENJE N O V E STOLARIJE
KARBOLINOM
(OSNOVNA
BOJA) I LAKIRANJE
KARBOLIN-LAKOM
(SISTEM
"B")
Suvu ugrađenu (novu građevinsku) sto­
lariju, elemente od drveta i si., očistiti od
prašine špahlom, brusnim papirom i čet­
kom. P o t p u n o čiste i izbrušenc površine
stolarije natapaju se (grundiraju) karbolin
- impregnacijom, koja je izrađena na bazi
smeša organskih rastvarača biocidno-aktivnih i drugih specijalnih aditiva.
O p š t c osobine karbolin-impregnacije
su:
- štiti drvo od fungicidnih i insekticidnih
razaranja,
- dobro penetrira i tvrdo i meko drvo,
- j e d n o m e r n o boji drvo ž u ć k a s t o m
bojom,
- sprečava prodiranje vlage,
- brzo se suši,
- ističe teksturu drveta,
- oplemenjuje ga (nema vodenih mrlja)
Sl. 2.9 — Bojenje nove stolarije
rozivnih sredstava (olovni minijum i si.).
Impregnisanc površine izbruse sc brusnim
papirom i očiste od otpadaka, a pukotine,
oštećena mesta i udubljenja kituju bru-'
snim kitom u jednom sloju. Ako su puko­
tine i udubljenja veća, kitujc sc u dva sloja.
Sledeći sloj se nanosi kada je prethodni
potpuno suv. Ovo je pretkitovanje, u stva­
ri, kitovanjc pre prvog sloja bojenja.
i
- daje drvetu svilenkasti sjaj.
Karbolin-impregnacija se premazuje
farbarskom četkom, prskanjem pomoću
pumpe ili utapanjem u sud sa impregnaci­
jom u radionici na gradilištu. Pre natapa­
nja sadržaj impregnacije promešati radi
bolje homogenizacije.
Ako su okovi stolarije od gvozda, izvrši
sc antikorozivna zaštita jednim od antiko-
Posle p o t p u n o g sušenja natkitovanih
mesta pristupa sc osnovnom bojenju karbolinom KV prvi put (osnovno bojenje).
Karbolin ima sledeća svojstva:
- trajnu elastičnost,
- otpornost na atmosferske uticaje,
- suši sc na dodir 5-6 sati.
62
- p o t p u n o sušenje jc od 18-24 sata i
- pošto je otporan na atmosferske utica­
je može sc lakirati nakon godinu dana.
BOJENJE N O V E STOLARIJE
POLIKOLOROM D I LAKIRANJE
HIDROKARBOLIN-LAKOM
( S I S T E M O B R A D E "C")
Fino brušenje i kitovanjc drugi put (natkitovanje) vrši sc 24 h posle osnovnog bo­
jenja karbolinom KV (potpunog sušenja
prvog sloja). Drugi sloj karbolina KV na­
nosi sc kada jc prethodni sloj potpuno suv
i to farbarskom četkom, valjkom ili pišto­
ljem. Ako sc boja nanosi četkom ili valj­
kom, n a n o s i sc original boja bez
razredivanja, a ako se nanosi pištoljem za
špricanjc, onda se originalnoj boji dodaje
zapreminski 1/5 (20%) razredivača. Opti­
malna temperatura za bojenje jc 15 °C - 25
°C, i tada sc postiže najbolji kvalitet boje­
nja i najveći učinak u radu.
Ovaj sistem bojenja stolarije, poznat kao
"vodeni", sastoji sc od sledećih faza rada:
- priprema podloge,
- bojenje polikolorom D i
- lakiranje hidrokarbolinom.
Priprema podloge
Novu građevinsku stolariju, elemente
od drveta, iverice, špcr-ploče, lesonita i si.,
očistiti od maltera, prljavštinc i prašine
špahlom, brusnim papirom i četkom.
Očišćene površine natapaju sc - imprcgrišu P O L I G R U N D O M " D " ( n a n o š e -
Suve, dva puta obojene površine karbo­
l i n o m KV e m a j l i r a j u sc k a r b o l i n
cmajl-Iakom farbarskom četkom, razvla­
čenjem uzduž i popreko do potpunog razlivanja, rede se lak nanosi špricanjem
(kada sc razreduje razredivačem).
Prc početka rada i tokom rada materijal
za bojenje treba povremeno promešati.
Kada sc prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat oprati vodom
i deterdžentom. Optimalna temperatura
pri radu sa ovim materijalom jc od 15 °C
do 25 °C.
Za dvostruko bojenje karbolin osnov­
nom bojom i emajliranje karbolin
cmajl-lakom potreban jc sledeći materijal:
7
- brusni papir
0,020 tab/rn ,
- karbolin impregnacija
0,085 kg/m",
-antikorozivno sredstvo (minijum)
0,010 kg/m2,
2
- karbolin brusni kit
0,040 kg/m ,
- karbolin osnovna boja
0,220 kg/m",
0,130 kg/m%
- karbolin cmajl-lak
0,030 kg/m2,
- razrcdivač K
Jedan radnik za osam sali može obojili
oko 6,5 m .
SI
63
2.10 — Bojenje nove stolarije
njem premaza farbarskom četkom). Im­
pregnisane površine bruse se brusnim pa­
pirom i očiste od otpadaka, a pukotine,
oštećena mesta i udubljenja kituju karbolin kilom. Ako su pukotine i neravnine
veće, bolje je kitovanje (prelkitovanje)
vršiti u više tankih slojeva. Svako sledeće
kitovanje izvodi sc kada jc prethodno suvo, da nc bi došlo do pucanja kita. Sve
metalne delovc (okov) koji ćc sc bojiti, a
nalaze sc u sastavu građevinske stolarije i
drugog građevinskog elementa, treba za­
štititi antikorozivnim sredstvom ili olov­
nim minijumom. Građevinska stolarija
koja sc boji ne srne imati veći procenat
vlage od 15% (proveriti vlagomerom).
terdžentom. Prc početka rada, a povreme­
no i u toku rada, materijal promešali.
Za dvostruko bojenje nove stolarije po­
likolorom D i lakiranje hidrokarbolin la­
kom potreban jc sledeći materijal:
- brusni papir
0,020 tab/2,
- poligrund D - impregnacija 0,085 kg/m2,
-minijum
0,020 kg/m2,
- polikolor D
0,250 kg/m2,
- hidrokarbolin emajl
0,130 kg/m2.
Bojenje p o l i k o l o r o m D
Predloženi " D " sistem sastoji se od sledećih faza rada:
- priprema podloge,
- bojenje hidrokarbolinom "V" i
- lakiranje hidrokarbolinom.
BOJENJE N O V E STOLARIJE
H I D R O K A R B O L I N O M "V"
( O S N O V N A BOJA) I LAKIRANJE
HIDROKARBOLIN LAKOM
( S I S T E M O B R A D E "D")
Polikolor D nanosi se na pripremljenu
površinu četkom, za velike jednolične po­
vršine preporučuje se upotreba komprcsorskog uređaja sa pištoljem za prskanje.
Kada se prvi sloj (bojenje prvi put) potpu­
no osuši brusi se brusnim papirom i kiluje
drugi put. V r e m e sušenja boje (polikolora
D) zavisi od temperature i relativne vla­
žnosti vazduha, i traje od 2 do 3 sata. Poli­
kolor D sc jednostavno nanosi, brzo suši i
pogodan jc za rad po sistemu " U R A D I
SAM".
Priprema podloge
Novu građevinsku stolariju, elemente
od drveta, iverice, špcr-pločc, lesonita i si.,
očistiti od piijavštine, maltera i prašine
špahlom (strugalicom), brusnim papirom i
četkom.
Oštećene površine natopiti hidrokarbo­
lin impregnacijom, (premazati farbarskom
četkom). Impregnisane površine izbrusiti
papirom, a otpatke očistiti četkom. Puko­
tine, neravnine i oštećena mesta iskitovali
karbolin kitom. Ako su pukotine i nerav­
nine veće, kitovati u dva tanja sloja. Sve
metalne delovc (okov) koji ćc sc bojiti, a
ugrađeni su na građevinskoj stolariji, zašti­
titi antikorozivnim sredstvima ili olovnim
minijumom. Građevinska stolarija koja sc
boji nc srne imati veći procenat vlage od
15% (ispitati vlagomerom).
Lakiranje h i d r o k a r b o l i n o m
Hidrokarbolin emajl može sc nanositi u
dva sloja (prvi tanak, a drugi nešto deblji)
ili samo u jednom sloju. Preporučuje se da
se lakiranje vrši u dva sloja, zbog bolje
pokrivnosti, curenja laka (ako je jedan sloj
deblji i dr.).
Za vreme prekida rada ambalažu treba
dobro zatvoriti, a alat oprati vodom i de­
64
hidrokarbolinom potpuno osuše, emajli­
raju se (lakiraju) hidrokarbolin lakom.
Napomena: Boje hidrokarbolina i lakovi
ne mogu sc mešati sa drugim bojama i
lakovima, jer sc međusobno ne podnose.
Materijali hidrokarbolina su ne/apaljivi,
lako sc nanose na površinu, brzo se suše i
pogodni su za rad po sistemu " U R A D I
SAM".
Za dvostruko bojenje hidrokarbolinom
i lakiranje hidrokarbolin lakom potreban
je sledeći materijal:
- brusni papir
0,020 tab/m2,
-minijum
0,020 kg/m2,
- hidrokarbolin impregnacija 0,085 kg/m2,
- hidrokarbolin "V"
0,260 kg'm 2 ,
- hidrokarbolin lak
0,130 kg/m2,
Bojenje h i d r o k a r b o l i n o m "V" o s n o v n o m bojom
P r e upotrebe boju dobro promešati. Na
pripremljenu površinu boja se nanosi čet­
kom. Boju za prvo bojenje razrediti vo­
dom. Kad je prvi sloj p o t p u n o suv, izbrusiti
brusnim papirom i kitovati drugi put (natkitovanje). Nakon sušenja prvog sloja, sto­
larija se ponovo boji nerazredenom bojom
(bojenje hidrokarbolinom "V" drugi put).
Optimalna temperatura prilikom bojenja
treba da bude 15 °C do 30 °C. Kada se
prekine sa radom, ambalažu dobro zatvo­
riti, a alat i posude oprati vodom i deter­
džentom. Kada se površine obojene
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 6,5 m 2 .
BOJENJE GRAĐEVINSKE
STOLARIJE LAZURNIM BOJAMA
(IMITIRANJE PLEMENITIH
VRSTA DRVETA)
Premazivanjem nove građevinske stola­
rije i elemenata od drveta lazurnim bojama
može sc imitirati izgled bora, oraha, palisanđera, svetlog hrasta, tikovine, mahago­
nija, abonosa i druge vrste drveta.
Lazurna boja jc dekorativno i zaštitno
sredstvo za građevinsku stolariju i ostale
elemente od drveta. Proizvedena je na ba­
zi specijalnih sintetskih smola, postojanih
pigmenata i dodataka za fungicidnu i baktericidnu zaštitu. Prodire duboko u drvo i
štiti ga od truleži i vremenskih uticaja. Lazurr.e boje se proizvode u više različitih
tonova svetlijc nijanse postižu se meša­
njem osnovnih tonova sa bezbojnom lazurom. Lazurna boja jc namenjena za zaštitu
un jtrašnje i spoljašnjc stolarije, lasade od
drvela, zidne i plafonske lamperije i dr.
47. 2.11 — l i o j c n c nove stolarije
65
Boja se nanosi četkom u 2 do 3 sloja; za
unutrašnju zaštitu dovoljna su dva sloja.
Lazurna boja je fabrički pripremljena za
upotrebu i nije potrebno da sc razredujc.
Napomena: Pre upotrebe, a i u toku
rada, materijal obavezno promešati radi
bolje homogenizacije.
Alat, posude i ruke očistiti razredivačem
ili benzinom.
Kada se prekine sa radom ambalažu do­
b r o zatvoriti zbog isparljivosti, a alat
očistiti.
Materijal je zapaljiv i spada u 1/2 grupu.
Ne bojiti u blizini plamena ili mesta gde se
vrši zavarivanje.
P o s t u p a k rada
Novu građevinsku stolariju (masivno
drvo i furnir) treba kvalitetno izbrusiti po
dužini teksture drveta. Preporučljivo je
brušenje sledećom krupnoćom brusnih
papira:
I
brušenje brusnim papirom N°60 - 80,
II brušenje brusnim papirom N° 100- 120 i
III brušenje brusnim papirom N°15() - 220.
Nakon brušenja četkom odstraniti najsi­
tniju prašinu.
Drvo bogato smolom, pre prvog bojenja
oprati nitrorazredivačem. Kod drvenih
površina koje su ranije premazivane firnaj­
zom ili bezbojnim bikovima, površinski sloj
treba p o t p u n o ukloniti, izbrusili i očistiti
od prašine.
Kada su površine pripremljene (fino
izbrušenc sa tri vrste brusnog papira i oči­
šćene od prašine), boji se u tri sloja (prvi,
drugi i treći put) lazumom bojom. Lazurna
boja se nanosi četkom nakon 12 do 18 sati.
kada jc prethodni sloj p o t p u n o suv.
Za bojenje nove stolarije lazurnom bo­
jom u tri sloja potreban je sledeći ma­
terijal:
SL i.x2 — Pranje niirorazredivaćem drveta koje .\a<h:i
smolu (a), brušenje brusnim papirom i čišćenje prašine
(b), premaz lazumom bojom prvi put (c), premaz lazurnom bojom drugi put (d)
66
- brusni papir N° 60 -80
0,010 tab/m,
2
- brusni papir N° 100 - 120
0,005 tab/m ,
2
- brusni papir N° 150 - 220
0,005 tab/m ,
2
-razredivač - nitro
0,010 kg/m i
-Iazurna boja (za tri sloja)
0,600 kg/m".
Za osam sati jedan radnik (amater) mo­
že obojiti oko 10 do 12 m 2 .
R a d sa ovim materijalom je vrlo je­
dnostavan.
BOJENJE ULJANOM BOJOM NA
NOVOM K R E Č N O M MALTERU
Drugi sloj pripremljene (tonirane) boje
nanosi sc na osušeni prvi sloj (četkom fetraberom) unakrsno (u vertikalnom i
horizontalnom pravcu), sve dok se potpu­
no ne razlije i veže za prvi obojeni sloj. Za
bojenje uljanom bojom osnovna je bela
boja, koja se po želji tonira uljanim bojama
drugih tonova. Toniranjc sc izvodi tako što
se ton dodaje postepeno, uz stalno mešanjc osnovne boje mikserom ili pogodnom
drvenom lopaticom, sve dok nc dodc do
potpune homogenizacije.
Za bojenje zidova na novom krečnom
malteru potreban jc sledeći materijal:
- za osnovno krečenje - gašeni kreč
0,230 kg/m2,
- za gipsanje oštećenja - git
0,030 kg/m2,
- za gletovanje - gašeni kreč 0,720 kg/m ,
- za pripremanje - voda
0,550 kg/m2,
- za brušenje - brusni papir 0,040 tab/m2,
- za impregniranje - polufirnajz
0,095 kg/m2,
- za bojenje u dva sloja - uljana boja
BOJENJE ULJANOM BOJOM
Novomalterisanc zidove krečnim malte­
rom okrečiti gašenim krečom. Okrcčene
zidove izgletovati krečnim gletom ili disperzionim kitom. Kada se glet potpuno
osuši, izbrusiti sitnozrnim brusnim papi­
rom i suvom četkom (šajbnom) i dobro
očistiti od prašine. Suvi i čisti zidovi impre­
gniraju se (premazuju) polufirnajzom ili
razredenim firnajzom uljanim razredivačem u odnosu 50 : 50. Impregnirani zidovi
suše se 24 sata. Suvi zidovi sc provlače
pripremljenim kitom optimalne konzis­
tencije (gustinc). Nakon 24 sata kitovane
površine se bruse sitnozrnim brusnim pa­
pirom, čiste i mestimično kituju uljanim
kitom (natkitovanje). Ovako o b r a đ e n e
površine su spremne za bojenje priprem­
ljenom (toniranom) uljanom bojom. Boje
se u dva sloja (prvi i drugi put), u razmaku
od 24 sata. Za prvi premaz uljanu boju
malo razrediti smešom firnajza i uljanog
razredivača ( 7 0 % firnajza i 3 0 % uljanog
razredivača). Pripremljena boja, radi bo­
ljeg razredivanja, nanosi se specijalnom
četkom (fetraberom). Rastcrivanje boje
na zidu vrši se unakrsno, u vertikalnom i
horizontalnom pravcu, (da ne bi došlo do
curenja), sve dok se potpuno ne razlije i
prione za zid.
0,210 kg/m2,
- za razredivanje - razredivač 0,030 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 7m 2 .
BOJENJE ULJANOM BOJOM I
EMAJLIRANJE
Zidove malterisane krečnim malterom
najpre okrečiti (četkom-šajbnom) odležanim gašenim krečom. O š t e ć e n a mesta
(gnezda i udubljenja) zagipsovati gipsom.
Okrcčene zidove izgletovati krečnim gle­
tom (gašeni kreč sa dodatkom gita) ili dis­
perzivnim kitom, nerdajućim metalnim
glet-hoblom. Kada se glet p o t p u n o osuši,
površine izbrusiti sitnozrnim brusnim pa­
pirom, dobro očistiti suvom četkom (šaj­
bnom) od prašine.
Zatim se zidovi impregniraju (premazu­
ju polufirnajzom ili razredenim lanenim
firnajzom i uljanim razredivačem - 5 0 : 5 0 ) .
67
Imprcgnisani zidovi sc suše oko 24 sata.
Impregnisane površine presvući kitom.
Kada se kit dobro osuši, izbrusiti sitno-
zrnim papirom a male neravnine kitovati
uljanim kitom ( n a t k i t o v a n j e ) . O v a k o
obrađene površine spremne su za bojenje
pripremljenom (toniranom) uljanom bo­
jom. Boji se u dva sloja (bojenje prvi put i
bojenje drugi put), u vremenskom razma­
ku od 24 sata. Za prvi premaz boju malo
razrediti mešavinom firnajza i uljanog ra­
zredivača ( 7 0 % firnajza i 3 0 % razrediva­
ča). Pripremljena uljana boja nanosi sc na
zid specijalnom četkom (fetraberom).
57. .?. 13 — Gletovanje zidova krt Inim gletom ili dispenh ni "f kilom ia). brušenjegletovanih zidovasiutozrtiim brusnim
papirom Ih), impregi ,\ -ja obrušenih površina firnajzom (c), presvlačenje zidova kitom (d). fino bruienje zidova brusnim
papirom (ej\ mestunično kitovanje Ijj i b> >\- nje uljanom bojom prvi i drugi put (g)
68
BOJENJE ULJANOM BOJOM
Rasterivanje (razvlačenje) boje po zidu
vrši se unakrsno, u vertikalnom i horizon­
talnom pravcu ( da boja ne bi curila), sve
dok se p o t p u n o ravnomerno nc razlije i
prione na zid. Drugi sloj (bojenje drugi
put) sc nanosi na isti način kao i prvi sloj.
P o t p u n o suvi zidovi obojeni uljanom bo­
jom bruse se najfinijim brusnim papirom
(sitnozrni papir) i lakiraju. Prilikom nano­
šenja laka, važno je da lak nc curi, da je
proceden, a četka mora biti oštra i potpu­
no čisla. Prilikom lakiranja jc, takode, va­
žno da sc radi bez prekidanja dok se jedna
celina nc završi, jer sc lak brzo suši, pa se
poznaju spojevi (nastavci).
Prilikom nanošenja laka (četkom) na
zid, lak razvlačiti unakrsno (vertikalno i
horizontalno) po celoj površini, dok se
potpuno ravnomerno ne razlije i veže za
osnovni sloj (uljanu boju). Sloj laka ne srne
biti suviše tanak, jer sc u tom slučaju po­
vršina neujednačeno oboji.
STARIH ZIDOVA
SKIDANJE STARE BOJE
FABRIČKIM RASTVARAČIMA
Staroj stolariji (naročito spoljnoj) ko^ i
je više puta bojena, pa je boja ispucala i
Ijušlila sc, obavezno treba skinuti stare
slojeve boje. Ovo se postiže specijalnim
hemijskim sredstvima - omekšivačima i
rastvaračima. Od vrste starog premaza i
podloge zavisi i izbor sredstava za skidanje
stare boje.
Sredstva za skidanje starih premaza su:
- baze: salmijak, soda, natrijum-hidroksid i kalijum-hidroksid, deterdženti, kalijev
sapun i dr.
- rastvori: razni acetoni, alkoholi i dr.
Stara stolarija se najpre premazuje rastvaračem (omekšivačem boja) posle izvesnog vremena, kada stara boja omekša,
čisti se specijalnim rastvaračem i špahlom.
Posle skidanja stare omekšane boje, stola­
rija sc pere deterdžentom i ispira čistom
vodom.
Zidovi sc boje uljanim bojama i emajli­
raju u školama, zdravstvenim ustanovama,
obdaništima, kasarnama i si.
Za bojenje uljanom bojom i emajliranje
na novom krečnom malteru potreban je
sledeći materijal:
- za krečenje - gašeni kreč
0,230 kg/m".
- za gipsanje oštećenja i gletovanje - gips
0,110 kg/m2,
- za gletovanje - gašeni kreč 0,720 kg/m".
- za pripremanje - voda
0,550 kg/m2,
- za brušenje - brusni papir 0,045 tab/m".
- za impregniranje - polufirnajz
0,095 kg/m2,
za kitovanjc i presvlačenje - kit
0,200 kg/m2,
- za dvostruko bojenje - uljana boja
2
0,180 kg/m .
- za emajliranje - lak-boja
0,120 kg/m2,
- za razredivanje - uljani razrcdivač
0,030 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 5 do 6 m 2 .
SI. 2.14 — Skidanje siare boje rasivaratima
69
Za skidanje stare boje fabričkim rastvaračima, potreban je sledeći materijal:
drugi sloj (bojenje uljanom bojom drugi
put, po istom postupku).
Sveže obojeni elementi - plotovi (prozo­
ri i vrata) slažu se na držače (vešaljke) radi
sušenja.
Za bojenje masnom uljanom bojom po­
dloge sa koje je skinuta stara boja potre­
ban je sledeći materijal:
- grublji brusni papir
0,020 tab/m 2
- sitniji brusni papir
0,020 tab/iri ,
-gips
0,050 kg/m2,
- polul'irnajz
0,065 kg/m2,
- uljani kit
0,250 kg/m2,
- uljana boja
0,230 kg/m2,
- razredivač
0,025 kg/m",
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 6,5-7m 2 .
2
- rastvarač - omekšivač boja 0,600 kg/m ,
2
- specijalni rastvarač
0,100 kg/m ,
2
- deterdžent
0,050 kg/m ,
-voda
11/m".
Stara boja sc može skidati paljenjem letlampom (pomoću: plina, propana, butana
ili benzina), špahlom i brušenjem granitpapirom. Prilikom paljenja boje let-lampom, lampu treba držati na odstojanju od
15 do 20 cm, zavisno od jačine i dužine
plamena, da pri radu nc bi sagoreli površi­
nu drveta.
BOJENJE MASNOM U U A N O M
BOJOM P O D L O G E SA KOJE JE
SKINUTA STARA BOJA
BOJENJE I EMAJLIRANJE
PODLOGE SA KOJE JE
SKINUTA STARA BOJA
Stolariju sa koje se skinuta stara boja
raslvaračima ili paljenjem, dobro izbrusiti
grubljim brusnim papirom (radi skidanja
gareži ili mestimičnih ostataka stare boje).
Stolariju očistili od otpadaka i prašine čet­
kom pajalicom. Veća oštećenja i pukotine
zagipsati gipsom. Zatim, stolariju dobro
natopiti polufirnajzom ili razredenim fir­
najzom (impregnirati). Kada jc drvo upilo
firnajz, kilovati oštećena mesta uljanim ki­
tom pomoću špahle (pretkitovanjc). Kada
sc kit p o t p u n o osuši, preostale neravnine
kitovati i k o m p l e t n u površinu stolarije
presvući uljanim kitom (ibercigovanje).
Nakon 24 sata (kada sc kit potpuno osuši)
fino izbrusiti sitnozrnim papirom i preos­
tale n e r a v n i n e kitovati (natkilovanje).
Ovako o b r a đ e n e površine pripremljene su
za bojenje.
Građevinsku stolariju, plakarc i ostale
elemente od drveta, sa kojih je skinuta
stara boja (rastvaračima ili paljenjem) do­
bro izbrusiti grubljim brusnim papirom i
četkom pajalicom skinuli garež i ostatke
stare boje. Veća oštećenja i pukotine na
stolariji zagipsovati gipsom.
Zaštite radi, stolariju dobro natopili zagrejanim polufirnajzom ili razredenim fir­
najzom ( 7 0 % firnajza i 3 0 % uljanog
razredivača). Polufirnajz se nanosi iz po­
sude farbarskom četkom po celoj površini
stolarskog elementa. Poželjno je da se čelo
drveta premaze dva puta, jer sporije upija
polufirnajz. Kada jc drvo p o t p u n o upilo
firnajz, kitovati oštećena mesta uljanim ki­
lom pomoću špahli (pretkitovanjc). Kada
se naneti kit (pretkitovanje) osuši, preos­
tale neravnine kitovati i kompletnu površi­
nu stolarije presvući uljanim kitom
(ibercigovanje). Kitovanje i presvlačenje
kompletne podloge uljanim kitom obavlja
Pripremljena boja nanosi se iz posude
farbarskom četkom na površinu i razvlači
uzduž i popreko (unakrsno) sve dok se
ravnomerno ne razlije. Prvi sloj (bojenje
prvi put) sc suši 24 sata, zatim se nanosi
70
BOJENJE ZIDOVA ULJANOM
sc pomoću dve špahle, većom špahlom se
zahvata kit iz posude, a manjom se sa veće
uzima potrebna količina kita i nanosi na
podlogu. Nakon 24 sata, kada se kit potpu­
no osuši, fino izbrusiti sitno-zrnim papi­
rom i najmanje neravnine ponovo kitovati
(natkitovanjc). Ovako obrađene površine
pripremljene su za bojenje masnom ulja­
nom bojom.
Pripremljena boja se iz posude nanosi
farbarskom četkom na podlogu i razvlači
uzduž i popreko (unakrsno), sve dok sc
ravnomerno ne razlije. Prvi sloj (bojenje
prvi put) sc suši 24 sata, zatim se nanosi
drugi sloj - bojenje uljanom bojom drugi
put, po istom postupku.
Kada se obojena stolarija p o t p u n o osuši
(najmanje 24 sata na temperaturi iznad 20
°C) lakira sc. Temperatura prilikom laki­
ra nj a lak-bojama treba da bude iznad 20
°C; ako je niža lak se ne razliva, pa se
dobijaju deblji slojevi koji će sc prilikom
sušenja smežurati - naborati. Plotovi stola­
rije (prozori, vrata, žaluzine, kapci, vrata
plakara i si.) prilikom lakiranja moraju sta­
jati horizontalno na nogarama i specijal­
nim s t o l o v i m a . L a k s c p r e m a z u j e
lak-čclkom uzduž i p o p r e k o elementa
(unakrsno) više puta, dok sc ravnomerno
nc razlije. Lakirani plotovi slažu se hori­
zontalno na specijalne nogarc sa držačima
i suše se dva do tri dana.
BOJOM NA POSTOJEĆU
ULJANU
BOJU
Sa starih zidova obojenih uljanom bo­
jom odstrani sc potkorušena boja, a celi zid
spere 5% rastvorom deterdženta u vodi.
Kada se zid osuši, izbrusi se srednje-zrnim
brusnim papirom, a oštećena mesta i pu­
kotine iskituju uljanim kitom. Nakon 24
sata (kada sc kit osuši) iskitovana mesta se
ponovno bruse sitnozrnim brusnim papi­
rom i vrši predbojenje kitovanih površina
uljanom bojom pripremljenog tona. Posle
sušenja (od 24 sata) vrši sc natkitovanjc
najmanjih neravnina uljanim kitom. Ova­
ko pripremljena površina zida dva puta sc
boji pripremljenom uljanom bojom.
Drugi (završni) sloj sc nanosi na pretho­
dni kada se ovaj p o t p u n o osuši (posle 1 do
2 dana). Uljana boja nanosi se na zid far­
barskom četkom, premazivanje unakrsno
(vertikalno i horizontalno), sve dok se rav­
nomerno ne razlije. Boja se zahvata iz po­
sude farbarskom četkom u optimalnoj
količini, jer ako se zahvati previše boje i
nanese na zid, boja curi.
Opštc je pravilo da sc u jednom postup­
ku oboji cela površina od ugla do ugla ili
od otvora do otvora (da sc prilikom preki­
da kasnije nc poznaju nastavci). Prilikom
pripremanja boje, toniranja, koristi se sa­
mo boja na uljanoj bazi.
Za bojenje i emajliranje podloge sa koje
je skinuta stara boja potreban je sledeći
materijal:
0,020 tab/m2,
- grublji brusni papir
- sitniji brusni papir
0,020 tab/m",
2
- gips
0,050 kg/m .
- polul'irnajz
0,065 kg/m",
- uljani kit
0,280 kg/m2,
- uljana boja
0,200 kg/m2,
- lak-boja za emajliranje
0,120 kg/m2,
0,030 kg/m2,
- razrcdivač
Za osam sati jedan radnik može obojiti
5 - 5,5 m 2
Za predbojenje kitovanih površina boja
sc može malo razrediti uljanim kitom i
uljanim razredivačem.
Kada se prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat sprati uljanim
razredivačem.
Za bojenje zidova uljanom bojom na
postojeću uljanu boj'u potreban jc sledeći
materijal:
- brusni papir srednje krupnoće
(zrnavosti)
0,010 tab/m'
71
- brusni papir sitne krupnoće
2
(zrnavosti)
0,015 tab/m ,
2
- deterdžent
0,020 kg/m ,
2
-uljani kit
0,130 kg/m ,
- uljana boja za predbojenje i dvostruko
2
bojenje
0,270 kg/m .
Za osam sati jedan radnik može obojiti
od 10 do 12 m 2 .
mora biti čista, obično je od plastike ili
nerdajućeg lima. Optimalna radna tempe­
ratura za vreme lakiranja je od 18 do 24°C.
Ako je temperatura niža - lak se slabo
razliva, a pri visokim temperaturama - brzo
se suši. Ako sc radi pri niskim temperatu­
rama, lak treba mlako zagrejati da bi se
moglo normalno lakirati.
Kada se sa radom prekine ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat dobro očistiti
(oprati uljanim razredivačem).
Opštc jc pravilo da se kada sc radi sa
uljanim bojama i lak-bojama koristi uljani
razredivač, nikako nitro-razredivač.
Za bojenje i emajliranje zidova preko
stare emajlirane boje potreban je sledeći
materijal:
- brusni papir srednje krupnoće
(zrnavosti)
0,010 tab/m2,
- deterdžent za pranje
0,020 kg/m2,
- brusni papir sitne krupnoće
(zrnavosti)
0,025 tab/m2,
- uljani kit za pretkitovanjc
0,060 kg/m2,
- uljani kit za presvlačenje ibercigovanje
0,150 kg/m2,
- uljana boja za predbojenje i dvostruko
bojenje
0,290 kg/m2,
2
- lak-boja za emajliranje
0,120 kg/m ,
- razredivač za razredivanjc i pranje
2
alata
0,035 kg/m .
Za osam sati jedan radnik može obojiti
i emajlirati oko 5,5 do 6,5 m 2 .
BOJENJE I EMAJLIRANJE
ZIDOVA PREKO STARE
EMAJLIRANE BOJE
Staru podlogu obojenu uljanom bojom i
emajliranu oprati 5% rastvorom deter­
dženta u vodi. Odstraniti potkorušenu sta­
ru boju špahlom i očistiti zid od prašine.
Kompletnu zidnu površinu izbrusiti bru­
snim papirom. Oštećena mesta i pukotine
kitovati uljanim kitom (pretkitovanjc).
Kada se kit osuši, oboje se kitovana mesta
("flanovanjuju"). Posle 24 sata ponovo se
kituje. Ibercigovane površine suše sc 1-2
dana, a zatim se bruse brusnim papirom i
neravnine ponovo kituju (natkitovanjc)
uljanim kitom. Ibercigovane površine boje
se prvi put pripremljenom bojom farbar­
skom četkom, tako što se boja iz posude
nanosi na zidnu površinu namazom i ra­
zvlači unakrsno (vertikalno i horizontal­
no), sve dok se ravnomerno nc razlije.
Drugo bojenje izvodi se na isti način kao
i prvo bojenje. Drugo bojenje izvodi se
kada sc prvi sloj p o t p u n o osuši - posle 24
sata.
Završni sloj jc emajliranje - lakiranje
lak-bojom. Lak-boja nanosi sc pravougaonom, čistom i čvrstom lak-četkom. Lakboja se zahvala iz posude u optimalnim
količinama i nanosi na zid razvlačenjem
unakrsno (vertikalno i horizontalno), sve
dok se p o t p u n o ne razlije. Na zidu se ne
smeju pojavljivati mlaznice (boja ne srne
da curi). Posuda iz koje se zahvata lak
POVLAČENJE CRTA ULJANOM
B O J O M (ULJANA LINIJA) NA
OBOJENOJ POVRŠINI
Uljanom bojom sc boje delovi zidova
soklc u školama, zdravstvenim ustanova­
ma, dečjim vrtićima, kasarnama - visine
150 do 200 cm od poda. Preostali deo zi­
dova (do plafona) boji se drugim materija­
lima ( k r e č e n j e , p o s e b n o b o j e n j e ,
emulzivne boje i si.). Da bi sc odvojile boje
72
ovako obojenih zidova izvlače sc linije
uljanom bojom u nekom drugom tonu. Ši­
rina linije zavisi od visine sokle i od visine
prostorije.
Izvlačenje linije širine od 5 do 10 mm
Linije se izvlače ili crtaju uljanom bo­
jom, pomoču drvenog ili metalnog lenjira
uzanim (specijalnim) četkama za izvlače­
nje linija. Na zidu se prvo olovkom izmeri
visina i nacrta horizontalna linija, pored
koje se postavlja lenjir. Pored lenjira se
uzanom četkom pažljivo u istoj širini pov­
lači četka sa zahvaćenom bojom.
Za izvlačenje linije uljanom bojom širi­
ne od 5 do 10 mm potrebna je uljana boja,
i to 0,006 kg za 1 m linija.
Za osam sati jedan radnik može da izvu­
če oko 100 m linije.
57. 2/5 — Izvlačenje linija uljanom bojom
Ako su površine zamašćene (masti, ulja,
bitumen ili katran), obavezno ih treba
odmastiti pre antikorozivne zaštite.
Odmašćivanjc sc vrši raznim rastvarači­
ma ili benzinom. Bitumen je lako rastvorljiv u svinjskoj masti, a mast se lako
odmašćujc razredivačima.
Izvlačenje linije širine od 12 do 15
mm
Postupak izvlačenja linija uljanom bo­
jom širine 12-15 mm isti jc kao prethodni.
Razlika jc samo u tome što jc potrebno
nešto više materijala i radnog vremena.
Za izvlačenje linija uljanom bojom širi­
ne od 12 do 15 mm potrebna jc uljana boja,
i to 0,012 kg/m linije.
Za osam sati jedan radnik može izvući
oko 60 do 65 m linija.
BOJENJE NOVE GRAĐEVINSKE
BRAVARIJE I L I M A R I J E
Čelik, gvožđe i lim podložni su rdanju
(koroziji), pa jc n e o p h o d n o da se zaštite
od korozije. Površine koje su izložene
atmosferskim uticajima treba pripremiti za
bojenje. Treba ih očistiti od korozije (rde)
hemijskim ili mehaničkim putem.
57. 2.16 — Bojenje građevinske bravarije
73
Za osam sati jedan radnik moze obojiti
oko 7,0 do 7,5 m .
Postupak izvođenja pojedinih operacija
jc jednostavan, pa sc radovi mogu izvesti
po sistemu " U R A D I SAM"
B O J E N J E U L J A N O M ILI
ALKIDNOM BOJOM METALNIH
PROZORA, VRATA,
P R E G R A D N I H Z I D O V A I SL.
Metalne elemente detaljno očistiti bru­
snim papirom za metal od rdc, a po potrebi
i čeličnim četkama. Rda se mora skinuti do
površine metala. Iako jc ta operacija je­
dnostavna (obavlja jc nekvalifikovani ra­
dnik), vrlo jc važna, jer na mestimasa kojih
nije skinuta rda, posle zaštite i bojenja
dolazi do pucanja i ljuštenja boje, a koro­
zija se proširuje. Očišćene površine miniziraju se (premazuju) uljanim minijumom.
Minizirane površine bruse sc sitnozrnim
brusnim papirom za metal (treba voditi
računa da se minijum nc ošteti). Nakon
brušenja, neravnine na spojevima metal­
nih elemenata i oštećena mesta se kituju
(pretkilovanje) a cela površina kitujc ulja­
nim kitom. Kada sc kit osuši (24 sata) po­
novno sc brusi brusnim papirom i boji
uljanom lak-bojom (prvi put). Kada sc prvi
sloj p o t p u n o osušio (posle 24 sata), drugi
put se boji uljanom bojom ili alkidnom
bojom.
BOJENJE ULJANOM BOJOM
GVOZDENIH OGRADA,
R E Š E T K I I SL.
Gvozdena ograda sc detaljno očisti od
rdc brusnim papirom za metal i premaze
(minizira uljanim minijumom). Kad se mi­
nijum osuši, boji sc uljanom bojom (prvi
put).
Na kraju sc farbarskom četkom nanosi
specijalna lak-boja (bojenje treći put).
Boja sc nanosi pljosnatom farbarskom
četkom i razmazuje sc unakrsno (vertikal­
no i horizontalno), dok se p o t p u n o ne ra­
zlije (da nc curi lak-boja).
Kada sc prekine sa radom ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat oprali razre­
divačem.
Za bojenje uljanom bojom prozora, vra­
ta, metalnih pregrada i si. potreban jc sle­
deći materijal:
- brusni papir za metal
0,030 tabmr,
- uljani minijum
0,150 kg/m2,
- uljani kit
0,100 kg/m2,
- uljana boja
0,220 kg/m2,
- specijalna lak-boja
1,066 kg/m2 i
- razrcdivač
0,030 kg/m2.
SI. 2.17 — Bojenje ograde
74
Boja sc nanosi kao u prethodnom pos­
tupku. Kada jc prvi sloj potpuno suv (na­
kon 24 sata), boji sc uljanom ili alkidnom
bojom (drugi put). Završno bojenje speci­
jalnom lak-bojom (bojenje treći put) obav­
lja se kada je drugi sloj p o t p u n o suv. Boja
sc nanosi pljosnatom farbarskom četkom i
razvlači unakrsno (vertikalno i horizontal­
no), dok se specijalna lak-boja ravnomer­
no ne razlije.
Kada sc prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat oprati razre­
divačem.
Za bojenje gvozdenih ograda, rešetaka
i slično potreban je sledeći materijal:
- brusni papir za metal
- uljani minijum
- uljana lak-boja
- specijalna lak-boja
- razrcdivač za razred.
Reaktivna boja omogućuje bolje pri­
anjanje a n t i k o r o z i v n o boje za limenu
površinu.
Samo bojenje sastoji se iz osnovnog bo­
jenja i završnog bojenja. Osnovno bojenje
izvodi sc unakrsnim mazanjem antikorozivne boje pljosnatom farbarskom četkom
(FAUST-čctka) na površinu lima (razvla­
čenje u oba pravca), da bi sc boja p o t p u n o
razlila i nancti sloj boje bio iste debljine.
Osnovno bojenje sastoji se iz dva bojenja
(prvo i drugo bojenje).
Završno bojenje izvodi sc nanošenjem
alkidne boje u dva sloja (prvo i drugo bo­
jenje). Postupak bojenja isti je kao i kod
osnovnog bojenja. Kompletno bojenje za
potpunu antikorozivnu zaštitu sastoji se iz
pet premaza (pet slojeva). Osnovno pravi­
lo je da se svaki sledeći sloj nanosi na
prethodni kada je prethodni p o t p u n o suv.
0,015 tab/iri ,
0,150 kg/m2,
0,220 kg/m2,
0,836 kg/m2 i
0,020 kg/m2.
Za osam satijedan radnik može obojiti
oko 9 do 9,5 m .
Postupak jc vrlo jednostavan, a može se
raditi po sistemu " U R A D I SAM".
Postoji više načina antikorozivne zaštite
limenih krovova. Ovde je izložen najčešći
način zaštite (standardni), koji zadovolja­
va jugoslovcnskc standarde.
BOJENJE ANTIKOROZIVNOM
B O J O M LIMENE KROVNE
POVRŠINE
Bojenje jc jednostavno, može ga izvesti
amater po sistemu " U R A D I SAM".
Kada se prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvorili, a alat oprati razre­
divačem.
Priprema (čišćenje) krovnog lima zavisi
od toga da li je lim nabavljen iz fabrike
( p o t p u n o nov - zamašćen) ili sa skladišta
građevinskog materijala (gde jc dugo sta­
jao i počeo da korodira). Ako jc lim zama­
šćen, pre nego što se počne sa bojenjem
obavezno ga treba odmastiti benzinom
(benzinom sc premaze površina krovnog
lima). Ako je, pak, ugrađeni lim korodirao,
rda se skida brusnim papirom, a prašina
očisti četkom pajalicom. Kada sc lim očisti
površina lima sc premaze, penetrira pljo­
snatom farbarskom četkom reaktivnom
bojom (vaš prajmer).
Za bojenje limene krovne oplate (lime­
nih krovova) potreban jc sledeći materijal:
- brusni papir za metal
0,010 tab/m2,
2
- benzin za odmašćivanjc
0,050 kg/m ,
- reaktivna boja (vaš prajmer) 0,150 kg/m2,
- antikorozivna boja (osnovno
bojenje)
0,250 kg/m",
-alkidna boja (pokrivno bojenje)
2
0,280 kg/m i
- razrcdivač za pranje alata
0,015 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 6,0 do 6,5 m 2 .
75
titi prašinu. Nakon brušenja, celokupnu
površinu premazati benzinom (radi odmašćivanja).
BOJENJE ANTIKOROZIVNOM
BOJOM ŽLEBOVA (UVALA,
IKSNI, O L U K A , O L U Č N I H C E V I
I SL.) O P Š I V E N I H L I M O M
Očišćen nameštaj obojiti osnovnom bo­
jom za metal (farbarskom četkom). Kada
se osnovni premaz osuši, površinu presvu­
ći uljanim kitom za metal. Kad se kit osuši
(posle 24 sata) izbrusiti nameštaj vodootpornim brusnim papirom (fino brušenje).
Izbrušene površine obojiti lak-bojom za
nameštaj (prvi put). Veličina i oblik far­
barske četke zavise od oblika nameštaja.
Boja se razmazuje sve dok se ravnomerno
ne razlije (ne curi). Kada se prvi sloj osuši
(posle 1 - 2 dana), obojiti nameštaj lak-bo­
jom (drugi p u t ) , isto kao i kod prvog
bojenja.
Limeni delovi (elementi), bilo da su za­
hvaćeni korozijom ili zamašćeni, čiste se
istim sredstvima i istim postupkom kao i
limene korvne površine. Očišćene limene
površine boje se reaktivnom bojom (vaš
prajmer) - penetracija.
Osnovno bojenje antikorozivnom bo­
jom vrši se dva puta, kao i kod limenih
krovova.
Završno bojenje alkidnom bojom takode se vrši pljosnatom farbarskom četkom
( F A U S T - č e t k o m ) , razvlačenjem boje
unakrsno, sve dok se boja ravnomerno ne
razlije, da ne bi curila, naročito kod olučnih cevi. I ovo bojenje se obavlja dva puta.
Drugi put sc boji jedna celina (deo celine) bez prekida, da se ne bi poznavali
nastavci. Kada se prekine sa radom, amba­
lažu sa materijalom zatvoriti, a alat oprati
(očistiti) razredivačem.
Kada se prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat oprati razrcdivačem.
Za bojenje antikorozivnom bojom lime­
nih žlebova (uvala, iksni, oluka, olučnih
cevi i si.) potreban je sledeći materijal:
Za bojenje starog metalnog nameštaja
potreban je sledeći materijal:
2
- brusni papir za metal
0,012 tab/m ,
- benzin za odmašćivanje
0,050 kg/m2,
2
- reaktivna boja (vaš prajmer) 0,160 kg/m ,
- antikorozivna boja (osnovno
bojenje)
0,265 kg/m2,
-alkidna boja (pokrivno bojenje)
2
0,295 kg/m i
- razredivač za pranje alata
0,015 kg/m2.
- brusni papir za brušenje
0,015 tab/m2,
- benzin za odmašćivanje
0,050 kg/m2,
-osnovna boja za premaz metala
2
0,100 kg/m ,
- uljani kit za metal za presvlačenje
0,120 kg/m2,
- vodootporni brusni papir za fino
brušenje
0,020 tab/m2,
- lak-boja - za bojenje prvi put 0,150 kg/m2
- specijalna lak-boja za bojenje
drugi put
1,85 kg/m^i
- razredivač
0,150 kg/m".
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 3,5 do 4,0 m 2 limarskih elemenata.
B O J E N J E STAROG METALNOG
N A M E Š T A J A LAK-BOJAMA
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 4,50 m 2 starog metalnog nameštaja.
Korodirana mesta na starom nameštaju
izbrusiti brusnim papirom za metal i očis­
76
Za skidanje stare boje omekšivačem sa
čeličnih roletni, radijatora i cevi za radija­
tore potreban je sledeći materijal:
2
- omckšivač boje
0,800 kg/m oi
- specijalni rastvarač
0,100 kg/m".
Za osam sati jedan radnik (amater) na
ovaj način može skinuti oko 8 m 2 stare
boje.
Za skidanje stare boje na profilisanoj
bravariji omekšivačem potreban jc sledeći
materijal:
- omckšivač boje
0,950 kg/m" i
- specijalni rastvarač
0,120 kg/m2
Za osam sati jedan radnik (amater) mo­
že skinuti oko 6,5 m stare boje.
BOJENJE S T A R E BRAVARIJE I
LIMARIJE
SKIDANJE STARE BOJE
STRUGANJEM I BRUŠENJEM
Stara boja sa limarije i bravarije sc struže
i brusi specijalnim granat-papirom (do me­
talne površine).
Za struganje boje sa jednostranih, rav­
nih i glatkih površina potrebno jc 0,050
TAB/m 2 granat-brusnog papira.
Za osmočasovno radno vreme jedan ra­
dnik (amater) može skinuti oko 10 m 2 sta­
re boje.
Za skidanje stare boje sa čeličnih roletni
i radijatora potrebno je 0,080 lab/m 2 gra­
nat-brusnog papira, a za osmočasovno ra­
dno vreme može se skinuti oko 8 m stare
boje.
Za skidanje stare boje sa profilisane bra­
varije potrebno je 0,120 tab/m 2 granatbrusnog papira, a za osmočasovno radno
vreme jedan radnik može skinuti oko 6,5
m stare boje.
BOJENJE G V O Z D E N I H VRATA,
P R O Z O R A , P R E G R A D A I SL. S A
KOJIH J E S K I N U T A S T A R A
BOJA
Površine elemenata izbruse sc brusnim
papirom i očiste od prašine. Zatim sc za­
štite od korodiranja i premazu sc uljanim
minijumom (farbarskom četkom).
Kada sc minijum osuši, površine se kitu­
ju i presvlače kitom za metal. Posle 24 sata
izbruse se staklenim papirom (staklcnac).
Izbrušene i oči" :cnc površine se prvi put
boje uljanom bojom ili alkidnom bojom
(farbarskom četkom). Boja se razmazuje
unakrsno (uzduž i popreko) do potpunog
razlivanja. Razlivena boja je glatka, a na­
neti sloj boje ima istu debljinu. Kada se
P'-vi sloj osuši ( 1 - 2 dana), boji se drugi put
uljanom ili alkidnom bojom (postupak je
sličan kao i kod prvog bojenja).
Za bojenje gvozdenih vrata, prozora i
pregrada sa kojih je skinula stara boja po­
treban je sledeći materijal:
SKIDANJE STARE BOJE
RASTVARANJEM OBOJENE
METALNE POVRŠINE.
Obojeni metal se premaze hemijskim
sredstvom za omekšavanje s t a r e boje
(omckšivač boje). Kada stara boja omek­
ša skida se i čisti specijalnim rastvaračima.
Za skidamo stare boje omekšivačem s
jednostranih, ravnih i glatkih površina po­
treban jc sledeći materijal:
2
- omckšivač bojo 0,600 kg/m i
specijalni rastvarač 0,100 kg/m 2 .
Za osam sati jedan radnik (amater) na
ovaj način može skinuti oko 10 m 2 s'are
boje.
- brusni papir /.a brušenje
0 050 tab/m",
- uljani minijum za minizL anje
0,150
- ki: za metal za kitovanje i
presvlačenje
0,200
11
- staklasti papir (slaklcnac) za
2
brušenje
0,010 TAB/m ,
- uljana ili alkidna boja za bojenje
2
(I i 11 put)
0,250 kg/m i
- razrcdivač za razredivanje i pranje
2
alata
0,050 kg/m .
Za osam sati jedan radnik može obojiti
oko 6,5 do 7 m 2 . Kada sc prekine sa radom,
ambalažu sa materijalom zatvoriti, a alat
oprati razredivačem. Prilikom miniziranja
posudu sa minijumom povremeno promcšati radi homogenizacije.
Za osam sati jedan radnik može obojiti
2
oko 7,00 m .
BOJENJE STARE LIMARIJE SA
KOJE JE SKINUTA STARA BOJA
Korodirana limarija sc dobro izbrusi
brusnim papirom i očisti četkom od praši­
ne. Očišćena limarija se premaze uljanim
minijumom (farbarskom četkom).
P r e početka miniziranja i povremeno
tokom rada minijum promešati. Kada sc
minijum osuši, limarija se boji uljanom ili
alkidnom bojom (prvi put). Boja sc iz po­
sude farbarskom četkom (flah-četka) na­
nosi na lim i razmazuje unakrsno (uzduž i
popreko) radi boljeg razlivanja.
BOJENJE STARIH METALNIH
P R O Z O R A , V R A T A I SL. P R E K O
STARE BOJE
Staru boju izbrusiti staklcnccm (brusni
papir za metal) i očistiti od prašine. Olju­
štena mesta sa kojih jc otpala stara boja
minizirati uljanim minijumom. Oštećena
mesta koja su prethodno minizirana kitovati kitom za metal. Kada sc kit osuši izbru­
siti s t a k l e n c c m - brusnim papirom za
metal.
Ovako sređenu bravariju obojiti ulja­
nom ili alkidnom bojom dva puta. Drugi
put se boji kada je prvi sloj potpuno suv
(posle jedan do dva dana). Boja sc iz po­
sude zahvata farbarskom četkom (flahč e t k o m ) i razmazuje u n a k r s n o na
bravarski element (uzduž i popreko) do
potpunog razlivanja.
Za bojenje starih metalnih prozora, vra­
ta, pregrada i si. uljanom ili alkidnom bo­
jom potreban jc sledeći materijal:
- staklenasti papir (staklcnac) za
2
brušenje
0,030 tab/m ,
- uljani minijum za popravke 0,040 kg/m2,
- kit za metal - za kitovanjc oštećenih
mesta
0,060 kg/m2,
uljana ili alkidna boja za bojenje
0,220 kg/m2 i
- razredivač - za razredivanje i pranje
alata
0,030 kg/m2.
Drugi put se boji uljanom ili alkalnom
bojom kada sc prvi sloj osušio (nakon je­
dnog do dva dana).
Drugi sloj se nanosi isto kao i prvi sloj.
Kada se prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat oprati uljanim
razredivačem.
Za bojenje stare limarije sa koje je ski­
nuta stara boja potreban je sledeći ma­
terijal:
2
- brusni papir - za brušenje 0,020 tab/m ,
uljani minijum - za miniziranje
0,200 kg/m2,
- uljana ili alkidna boja za bojenje
(dva puta)
0,250 kg/m2 i
- razredivač - razredivanje i pranje
2
alata
0,030 kg/m .
Za osam satijedan radnik može obojiti
oko 8 do 8.5 m .
BOJENJE STARE LIMARIJE
PREKO STARE BOJE
Stara limarija se izbrusi staklastim papi­
rom ( s t a k l c n a c ) i očistiti č e t k o m od
prašine.
78
Mesta sa kojih jc otpala stara boja miniziraju sc uljanim minijumom.
Pokrivno bojenje (prvi put) vrši se ulja­
nom ili alkidnom bojom. Boja sc nanosi
pljosnatom farbarskom četkom (flax-četka) iz posude na limenu površinu i razma­
zuje. Kada se prvi sloj osušio (posle jednog
do dva dana) vrši se bojenje uljanom ili
alkidnom bojom istim postupkom.
Za bojenje stare limarije preko stare
boje potreban je sledeći materijal:
- staklasti papir (staklcnac) 0,020 tab/m2,
- uljani minijum
0,040 kg/m2,
- uljana ili alkidna boja
0,220 kg/m2 i
- uljani razredivač
0,030 kg/m2.
Za osam sati j e d a n radnik može obojiti
oko 10 do 11 m" stare limarije preko stare
boje.
Radijatori sc od korozije mogu čistiti
mehaničkim putem (korund-papirom i če­
ličnim četkama) i hemijskim putem (kise­
linama)
BOJENJE RADIJATORA OD
LIVENOG G V O Z D A I
ČELIČNOG LIMA
Posle izvedenih radova instalacije cen­
tralnog grejanja i izvršene hladne probe,
ispusti sc voda iz instalacije i radijatori
(grejna tela) demontiraju.
Radijatori sc boje u zagrejanoj prostori­
ji, posle izvedenih molerskih i tapetarskih
radova, da bi se mogla obraditi površina
zida iza radijatora.
Radijatori se istružu čeličnim četkama
(ako je potrebno) i bruse staklenim bru­
snim papirom (staklenac). Korodivni ot­
paci
i
prašina
odstranjuju
sc
četkom-pajalicom. Očišćeni radijatori
premazuju se osnovnom (temeljnom) bo­
jom - osnovno bojenje pomoću specijalnih
četki za bojenje radijatora (četke sa povi­
jenom krivom drškom). Kada se osnovna
boja osuši (obično posle 24 sata) radijatori
sc boje lak-bojom (prvi put). Radijator sc
B O J E N J E N O V I H RADIJATORA,
CEVI I U R E Đ A J A C E N T R A L N O G
GREJANJA
Radijatori se proizvode od livenog gvo­
zda i od čeličnog lima. Kupljeni radijatori
mogu bili zamašćeni od ulja ili zaprljani
bitumenom ili drugim materijalom. Pre
ugradnje, radijatore treba odmastiti odgo­
varajućim razredivačem ili benzinom.
SI. ZJ8 — Bojenje radijatora, a — brušenje radijatora staklenim brusnim papirom (staklenac), b — čišćenje radijatoru od
prljavštine čeličnom četkom i krpom ili četkom pajalicom, c — osnovno bojenje radijatora lak bojom prvi i drugi put čet­
kom sa povijenom drškom
79
postavi na dva podmetača (daščice) tako
da gornja strana radijatora ("glava radija­
tora") stoji na podmetačima. Četkom za
bojenje nanosi se lak boja na donju stranu
(donja sirana namonliranog radijatora) i
razmazuje po celoj površini (donja strana,
bočne strane, lice i naličje radijatora). Za­
tim se radijator okrene, postavi na daščice
i boji gornja strana ("glava radijatora").
Ovakav način postavljanja radijatora je
neophodan da radijator lak-boja ne bi cu­
rila i stvarala kapljice na donjoj strani ra­
dijatora.
BOJENJE G V O Z D E N I H CEVI
CENTRALNOG GREJANJA I
DRŽAČA RADIJATORA
Gvozdene cevi izbrusiti staklastim bru­
snim papirom (odstraniti idu, malter, kreč,
kit i boju) i četkom očistiti od prašine.
Očišćene cevi premazati osnovnom (te­
meljnom) bojom (koristiti manje pljosnate
radijalor-čclkc). Kada sc osnovni sloj, bo­
ja osuši, cevi obojiti radijator lak bojom po
istom postupku kao i radijatore. Kada sc
prvi sloj potpuno osuši (posle jedan do dva
dana) cevi sc boje drugi put radijator lak bojom.
Kada sc radijator lak-boja osuši (posle
jedan do dva dana) radijator se drugi put
boji radijator-lak bojom (završno bojenje).
Radijator lak-boja jc bela, a možemo je
po želji tonirati radijator lak-bojom za toniranjc ("tecopal lak" istog je sastava kao
radijator-lak, a može se nabaviti u pakovanjima od 250 g). Radijalor-lak-boja se raz r e d u j e s p e c i j a l n i m r a z r e d i v a č e m ili
terpentinom.
Radijator lak-boja može izdržati tempe­
raturu do 1S0°C a da nc promeni boju.
Kada se prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom dobro zatvoriti, a alat oprati
•razredivačem.
Za bojenje novih radijatora od livenog
gvozda i čeličnog lima potreban je sledeći
materijal:
Za bojenje gvozdenih cevi centralnog
grejanja i držača radijatora potreban jc
sledeći materijal:
-staklasti brusni papir (staklenacj
0,020 tab/m2,
- osnovna boja
0,130 kg/m",
- radijator lak boja - dvost. bojenje
0,220 kg/m2 i
- razrcdivač
0,050 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik (amater) mo­
že obojiti oko 5 do 5,50 m .
BOJENJE IZOLIRANE
POVRŠINE NA CEVIMA
2
- staklasti papir (slaklcnac) 0,020 tab/m ,
2
- osnovna boja
0,130 kg/m ,
- radijator lak-boja za dvostruko
bojenje
0,200 kg/m2 i
- specijalni razrcdivač
0,060 kg/m .
Za osam sati jedan radnik (amater) mo­
že obojiti o k o 12 do 15 m .
Izolirane površine na cevima centralnog
grejanja izbruse se staklastim brusnim pa­
pirom (staklenac) i očiste od prašine. Oči­
šćene površine impregnišu sc premazom polufirnajzom. Kada sc impregnacija osuši
i penetrira za podlogu, obojiti cevi (prvi
put) specijalnom izolacionom bojom. Izola« iona boja nanosi sc farbarskom četkom.
Pu. počelka rada. a povremeno i tokom
i ada izolacionu boju promešati. Kada se
prvi sloj osuši cevi se boje izolacionom
bojom (bojenje drugi put;. Boja se farbar-
N a p o m e n a : Radijatori sc na velikim
gradilištima mogu bojiti špricanjem pomo­
ću kompresora, utapanjem radijatora u li­
mena korita napunjena radijator
lak-bojom i specijalnim vunenim valjcima
sa kiivom ručicom.
80
skom četkom razmazuje uzduž i popreko
da bi se razlila i dobro pokrila površinu.
Kada se prekine sa radom, ambalažu sa
materijalom zatvoriti, a alat oprati razredivačem.
Za bojenje površine izolacije na ccvima
centralnog grejanja potreban je sledeći
materijal:
-staklasti brusni papir (staklenac)
0,010 tab/m2,
- polul'irnajz za impregnaciju 0,095 kg/m".
- izolaciona boja - za bojenje I i II put
0,200 kg/m2 i
- razredivač za razredivanje i pranje
alata
0,050 kg/m2.
Za osam sati jedan radnik (amater) mo­
že obojiti oko 9,50 do 10 m 2 .
SI.
219 —Detalj lakiranja klasičnog parketa dvokompo­
nentnim parket-lakom
u bocama od 1 litra ili limenim pocinkovanim kantama (veća pakovanja).
Lak se na parket premazuje ravnim pravougaonim gustim četkama, a počinje sc
lakirati od najudaljenije tačke od ulaznih
vrata u prostoriju prema vratima. U lakira­
nu prostoriju se ne srne ulaziti 24 sata, dok
sc lak potpuno ne osuši. Prostorija koja sc
lakira mora biti prazna.
Sledeći sloj laka nanosi sc na prethodni
kada jc on p o t p u n o suv (posle 24 sata).
Kada se prekine sa radom ambalažu sa
materijalom dobro zatvoriti. Tokom laki­
ranja prostorije obavezno provetravati jer
lak brzo isparava, pa može doći do eksplo­
zije i trovanja radnika, pogotovu ako se
lakira velika površina.
R A Z N I F A R B A R S K I RADOVI
LAKIRANJE PARKETA
BEZBOJNIM
DVOKOMPONENTNIM LAKOM
Prc lakiranja, novopostavljcni parket
(klasični, lamclni, ornament-parket i spe­
cijalni parket) se obavezno hobluje (stru­
že) mašinom za hoblovanjc parketa dva
puta. Prvo hoblovanjc parketa vrši se krupno-zrnim korund papirom oznake br. 40
- 60, a drugo hoblovanjc sitnozrnim ko­
rund papirom oznake br. 80 - 120. Ostrug a n a p o v r š i n a d e t a l j n o s e očisti o d
najsitnije prašine četkom za parket, još
bolje usisivačem. Očišćeni parket se lakira
tri puta dvokomponentnim lakom (kom­
p o n e n t a "A" - lak, k o m p o n e n t a "B"
očvršćivač).
Za 8 sati jedan radnik može izlakirali
(jedan sloj) oko 60 do 75 m .
Za struganje parketa mašinom i lakira­
nje bezbojnim dvokomponentnim lakom
potreban je sledeći materijal i energija:
K o m p o n e n t e "A" i "B" mešaju sc u razmeri 1:1, a priprema sc količina kojaćc sc
utrošiti u roku od 4 do 8 sati.
K o m p o n e n t e se mogu nabaviti u prodavnicama boja i bikova samo kao garnitu­
ra (jedan dco laka i jedan deo očvršćivača).
- brusni papir N° 40 - 60
- brusni papir N° 80 - 12- električna energija
- lak-komponcnta "A"
- očvršćivač komponenta "B"
81
2
2
0,02 m /m ,
0,02 m 2 /m 2
0,33 kw/m ,
0,150 l/m2,
0,150 l/m2 i
- razrcdivač za pranje alata
0,030 kg/m 2.
Jedan radnik može kompletno izlakirati
2
(tri puta) od 20 do 25 m .
a) Dvostruki prozori i prozori krilo na
krilo se mere sa unutrašnje strane zgrade,
od maltera do maltera: širina x visina x
koeficijent 2,90; u izračunatoj površini
uračunat jc doprozornik dubine do 15 cm
i prozorska daska dubine do 15 cm.
b) Jednostruki prozori - se mere sa unu­
trašnje strane, kao i dvostruki, s tim što sc
širina x visina množi koeficijentom 1,60; u
ovu površinu uračunat jc doprozornik du­
bine do 8 cm i prozorska daska dubine do
8 cm.
c) Razlika površine iznad 15 cm dubine
doprozornika i prozorske daske dvostru­
kih prozora, kao i razlika površine iznad 8
cm dubine doprozornika i prozorske daske
jednostrukih prozora, obračunava se pre­
ma obojenoj površini.
d) Jednostruki prozori bez doprozorni­
ka mere sc tako što sc širina pomnoži visi­
nom i koeficijentom 1,45.
e) Prozori građeni sa polukružnim gor­
njim đclom i kružni prozori obračunavaju
se prema stvarnoj vertikalnoj površini.
M E R E N J E I NAČIN OBRAČUNA
RADOVA
Merenje i obračun se vrši po m ili ko­
madu. Za novogradnju, adaptacije i održa­
vanje uzima se mera na licu mesta.
Za radove koji se obračunavaju po ko­
madu sa naznačenim dimenzijama, odstu­
panje ±5 cm od jedne merc navedene u
tehničkom opisu ne uzima se u obzir. Za
veća odstupanja, makar ijedne dimenzije,
tolerancija se ne uzima u obzir i obračun
se menja procentualno u odnosu na pra­
menu obrađene površine.
Radovi u prostorijama sa stepenastim ili
kosim podom, sa neravnim kosim plafo­
nom ili svodom (prostori stepeništa, dvo­
rana i si.) i radovi u prostorijama višim od
4 m obračunavaju se posebno. Takvi rado­
vi treba da budu u tehničkom opisu pose­
bno navedeni.
Za merenje otvora (vrata, prozori, plakari i si.) uzima se arhitektonska svetla
mera (od maltera do maltera).
Prečke na k r i l i m a p r o z o r a i prečke na
d o p r o z o r n i k u (stupci i srednjaci), ako se
nalaze u jednom pravcu, bilo vodoravnom
ili uspravnom na celoj širini ili visini pro­
zora, obračunavaju se na sledeći način:
- za dvostruke prozore sa prečkama na
spoljnim i unutarnjim krilima dodaje se za
svaku prečku na spoljnim i unutrašnjim
krilima po 5% na već izračunatu vertikal­
nu površinu, bez uvećanja koeficijenta;
NAČIN UZIMANJA MERA I
OBRAČUNAVANJE
Bojenje građevinske stolarije
- za dvostruke prozore sa prečkama sa­
mo na spoljnim ili samo na unutrašnjim
krilima dodaje se za svaku prečku 5% na
izračunatu površinu, bez koeficijenta;
Građevinska stolarija (kao što su: pro­
zori, vrata, pregradni zidovi, obložena po­
dnožja, ugrađeni ormari i drugi elementi
2
standardne izrade) obračunava se po m ili
po komadu prema, tehničkom opisu i pla­
novima.
P r o z o r i sastavljenih ili rastavljenih
- za jednostruke prozore dodaje se za
svaku prečku 5% na izračunatu površinu,
bez koeficijenta;
k r i l a , bez obzira na gradu, broj i sistem
krila:
- stupci i srednjaci na jednostrukim i
dvostrukim prozorima obračunavaju se ta82
ko što se dodaje 5% na izračunatu površi­
nu, bez koeficijenta;
- za široke prozore u kojima sc nalaze
uspravni nepokretni stupci na razmaku od
120 cm i više, ne dodaje sc za takve stupce
nikakav procenat, jer se oni nalaze u obra­
čunatoj površini sa koeficijentom;
- ako se prečka nalazi samo u jednom
delu prozora, procenat sc obračunava sa­
mo za taj deo, i
- oplate, opšavi, parapeti i kutije za roletne obračunavaju se prema obojenoj
površini.
V r a t a puna, glatka i sa do dve i s p u n e :
a) Jednostruka puna vrata mere se i
obračunavaju od maltcra do maltera sa
obe strane - širina x visina x 2, i toj površini
sc dodaje unutrašnja površina dovratnika
ili postave.
b) Dvostruka puna vrata mere se i obra­
čunavaju od maltera do maltera, posebno
spoljna, a posebno unutrašnja strana i zbir
tih površina dovratnika ili postave.
c) Puna vrata sa više od dve ispune ili sa
rebrastom oplatom merc se kao i u pret­
hodnim slučajevima, s tim što se dodaje
procenat za povećanu površinu, i to:
- za vrata sa jednostavnim ispunama za
svaku dalju ispunu (iznad dve ispune) na
izračunatu površinu dodaje se 5%;
- za vrata sa rebrastom oplatom ili re­
brastom ispunom na izračunatu površinu
dodaje se 2 5 % od rebraste površine.
Izračunatoj površini vrata dodaje se
površina debljine vrata.
Z a s t a k l j e n a v r a t a čije p u n o podnožje
ne p r e l a z i v i s i n u od 25 em:
a) Jednostruka zastakljena vrata merc
se od kraja do kraja obojene površine i
obračunavaju sc množenjem jedne verti­
kalne površine sa koeficijentom 1,5 (širina
x visina x 1,5). Dobijenoj površini se doda­
je u n u t r a š n j a površina d o v r a t n i k a ili
postave.
b) Dvostruka zastakljena vrata merc se
od kraja do kraja obojene površine i obra­
čunavaju sc množenjem jedne vertikalne
površine koeficijentom 3,0 (širina x visina
x 3,00). T o m e se dodaje unutrašnja površi­
na dovratnika ili postave.
c) Vrata delom zastakljena a delom pu­
na, mere se tako da se zastakljeni deo
obračunava kao zastakljena vrata, a puni
deo kao puna vrata. Puni deo meri se do
prvog ruba stakla.
d) Vrata koje imaju zastakljeni deo po­
vršine stakla manje od 0,1 m 2 po obojenoj
strani, obračunavaju se kao puna vrata.
e) Vrata sa polukružnim gornjim delom
merc se i obračunavaju kao i u prethodnim
slučajevima
f) Prečke na zastakljenim vratima obra­
čunavaju sc na isti način kao i kod prozora,
s tim što sc odnosni procenat za prečku
dodaje samo na površinu zastakljenog dela.
P r e g r a d n i z i d o v i mere se i obračunava­
ju na sledeći način:
a) Pregradni zidovi sa punom glatkom
oplatom ili sa jednostavnim ispunama kao
puna vrata.
b) Zastakljeni pregradni zidovi na isti
način kao zastakljena vrata.
c) Prečke na zastakljenim pregradnim
zidovima na isti način kao i kod prozora, s
tim što se odnosni procenat za prečku do­
daje samo na površinu zastakljenog dela.
D r v e n i kapei mere se i o b r a č u n a v a j u na
sledeći način:
a) Puni i glatko obrađeni drveni kapci,
od kraja do kraja obojene površine - širina
x visina x 2, osnosno za svaku obojenu
siranu x 1.
b) Drveni kapci sa ugrađenim - pomo­
ćnim ili ukrućenim daščicama (lamelama)
- žaluzijc i zavojni kapci (eslinger roletne),
od kraja do kraja obojene strane - širina x
visina x 3 - za obc strane, odnosno za svaku
obojenu stranu x 1,5.
veličine preko 0,1 m obračunavaju sa ko­
eficijentom 0,75 za svaku obojenu stranu.
D r v e n e oplate, obloge ( l a m p e r i j a ) , podgledi, podovi i s i . mere se i obračunavaju
Bojenje građevinske bravarije
na sledeći način:
- Oplate i obloge zidova, plafona i si. u
projekciji po m .
- Za sve glatko obrađene površine uzima
sc širina x visina x 1 ili širina x dužina x 1.
- Za rebraste ili grubo obrađene površi­
ne primenjuje se koeficijent 1,25.
- Kosi plafoni, podgledi, oplate, krovni
ispusti (strehe), zabatne oplate i si. - prema
položaju kao glatke ili rebraste površine.
- Plafonske grede, zidne i podne letve,
ograde, rešetke, plotovi od letava i razma­
knutih dasaka, stubovi i si. - prema oboje­
noj površini po m 2 , s tim da se na površinu
dodaje 2 5 % .
- Drveni podovi ( b r o d s k i p o d , pod od
običnih dasaka i si.) - po m , s tim da se
površina ispod peći i si. do 0,75 m ne
odbija, a površina pragova, podnožnih le­
tvica i si. dodaje se površini poda.
- Parket (hrastov, bukov, jasenov i si.) po
m 2 , s tim što se površina ispod peći i slično
do 0,45 m 2 ne odbija, a površina pragova,
podnožnih letvica i slično dodaje se po­
vršini poda.
Metalna vrata, prozori, pregradni zidovi
i drugi e l e m e n t i građevinske bravarije
standardne izrade obračunavaju sc po m 2
ili po komadu prema tehničkom opisu i
planovima.
M e t a l n a vrata
a) Metalna jednostruka puna vrata glat­
ke oplate mere se od kraja do kraja oboje­
n e površine (od m a l t e r a d o m a l t e r a )
unutar zgrade, (širina x visina x 1) za svaku
obojenu stranu. T o m e se dodaje unutra­
šnja obojena površina dovralnika i spoljna
površina okvira vrata.
b) Metalna jednostruka puna vrata sa
rebrastom oplatom ili rebrastim ispunama
mere sc kao i puna glatko obrađena vrata,
s tim što se za rebrastu površinu dodaje
2 5 % od rebraste površine za svaku oboje­
nu stranu.
c) Metalna jednostruka zastakljena vra­
ta, čije puno podnožje nc prelazi visinu od
25 cm, mere sc od kraja obojene površine
i obračunavaju sa koeficijentom 1,5 za obe
obojene strane (ili 0,75 za svaku obojenu
stranu). Tome se dodaje unutrašnja obo­
jena površina dovratnika i spoljna površi­
na okvira vrata.
D r v e n i nameštaj standardne izrade
m e r i se i obračunava na sledeći način:
- Nameštaj punih i glatko obrađenih
površina, prema obrađenoj površini - po
m 2 ili komadu.
- Nameštaj punih i jednostavno profilisanih površina, po komadu ili po m 2 , za
površine koje se razvijanjem povećavaju
za više od 10% primenjuje se koeficijent
1,5.
d) Metalna jednostruka vrata, delom
zastakljena, a delom puna, sa ispunom ili
oplatom, obračunavaju se tako što se zas­
takljeni deo meri i obračunava kao zasta­
kljena vrata, a puni deo kao puna vrata,
Puni deo vrata meri se od prvog ruba
stakla.
- Nameštaj sa zastakljenim delovima ta­
ko što se zastakhcni delovi sa staklom ve­
ličine do 0,1 m obračunavaju kao pune
površine, a zastakljeni delovi sa staklom
84
uspravnih i vodoravnih prečki - fabrički
prozori, mere se od kraja do kraja obojene
površine i obračunavaju sc koeficijentom
1,25 za svaku obojenu stranu ili se uzima
širina x visina x 2,5 za obe obojene strane.
Prečke sc nc obračunavaju posebno.
c) Metalni prozori dvostruki, standar­
dne izrade, mere se i obračunavaju kao
drveni dvostruki prozori.
d) Metalni prozori građeni sa polukru­
žnim gornjim delom i kružni metalni pro­
zori mere sc i obračunavaju kao drveni
polukružni i kružni prozori.
c) Metalni kružni prozori merc se i obra­
čunavaj u kao drveni kružni prozori.
e) Metalna vrata na kojima zastakljena
2
površina nc prelazi 0,10 m po obojenoj
strani, obračunavaju sc kao puna vrata.
1) Metalna vrata sa polukružnim gor­
njim delom obračunavaju se kao i vrata
opisana u prethodnim stavkama, s tim što
se visina vrata meri do najviše gornje gra­
nice polukruga.
g) Prečke na metalnim zastakljenim vra­
tima obračunavaju sc kao i kod drvenih
zastakljenih vrata.
Metalni pregradni zidovi
a) Metalni pregradni zidovi sa punom
oplatom ili ispunama mere se kao puna
metalna vrata.
b) Metalni pregradni zidovi, čije puno
podnožje nc prelazi visinu od 25 cm, merc
se i obračunavaju kao metalna zastakljena
vrata.
c) Metalni pregradni zidovi, delom zas­
takljeni, a delom puni, sa oplatom ili ispu­
nama, mere se i obračunavaju kao metalna
vrata.
d) Metalni pregradni zidovi na kojima
zastakljena površina ne prelazi 0,10 m po
obojenoj strani obračunavaju sc kao puna
vrata.
c) Metalni pregradni zidovi sa polukru­
žnim gornjim delom obračunavaju se kao
odgovarajuća metalna vrata.
M e t a l n e ograde, rešetke i čelične
roletne
a) Metalne rešetke i ograde, kao što su
ograde stepenica, balkona, terasa, zemlji­
šta i dr. mere se po m 2 ili se obračunavaju
po komadu - prema tehničkom opisu i pla­
novima.
b) Metalne rešetke i ograde jednostavne
izrade, sa vodoravnim ili uspravnim šipkama, mere se kao jednostruka površina (ši­
rina x visina x 1 ili dužina x visina x 1) za
obe obojene strane (do 10 cm rastojanja
sipki x 1,5 a preko 10 cm x 1).
c) Metalne rešetke i ograde jednostavne
izrade, sa vodoravnim ili uspravnim šipkama i mestimičnim ukrasnim elementima,
merc se kao i prethodne, a obračunavaju
se sa koeficijentom 3 za o b e o b o j e n e
strane.
f) Prečke na metalnim pregradnim zido­
vima obračunavaju sc kao i kod drvenih
pregradnih zidova.
Metalni prozori
d) Metalne rešetke i ograde bogatije
izrade, sa stilizovanim ukrasnim elementi­
ma, mere se kao i p r e t h o d n e i obračunava­
ju sa koeficijentom 3 (širina x visina x 3).
e) Ograde od pletene žice sa okancima
veličine do 4 cm mere se i obračunavaju
kao trostruka površina (širina x visina x 3).
a) Metalni prozori jednostruki, standar­
dne izrade, mere se i obračunavaju kao i
drveni jednostruki prozori.
b) Metalni prozori jednostruki, izrađeni
od prozorskog profilisanog lima, sa više
85
f) Ograde od pletene žice sa okancima
većim od 4 cm mere se i obračunavaju kao
dvostruka površina (širina x visina x 2).
primenjuje obračunski kochcijent 1,25 za
svaku obojenu siranu.
b) Krovni žlebovi, odvodne cevi i opšavni limovi, prema obojenoj površini - po m
ili po m, uz naznaku razvijene širine cevi ili
žleba. Metalni delovi držača žleba, kuka i
si. obračunavaju se po komadu uz naznaku
dimenzije.
g) Rešetke sklopive (škaraste rešetke),
zavojite čelične rešetke, ventilacione re­
šetke i sitni rešetkasti elementi mere se i
obračunavaju kao trostruka površina (širi­
na x visina x 3).
h) Čelične roletne (puni zavojiti kapci)
mere sc prema veličini metalnog okvira
(vodilice) i obračunavaju koeficijentom
1,5 (širina x visina x 1,5) za svaku obojenu
stranu, odnosno koeficijentom 3 (širina x
visina x 3) za obe obojene strane.
Bojenje radijatora i uređaja za
centralno grejanje
Radijatori i uređaji centralnog grejanja
mere se i obračunavaju na sledeći način:
a) Radijatori od čeličnog lima ili livenog
gvozda, prema zagrevnoj površini na osno­
vu podataka proizvođača za odnosnu kon­
strukciju ( t i p ) . Za konzole (nosače) i
pričvrsnice dodaje se 5% na zagrevnu po­
vršinu radijatora.
b) A k o nema p o d a t a k a o zagrevnoj
površini (koeficijentu zagrevne površine),
kao što jc kod starih radijatora, površina sc
obračunava tako što se širina i visina član­
ka pomnoži sa 2 i sa brojem članaka, pa se
dobijenoj površini dodaje 2 5 % za profilaciju (širina x visina članka x 2 x broj članka
+ 25%). Ventili, konzole i priključnice
obračunavaju se posebno po komadu.
c) Cevi za centralno grejanje, izolacije
cevovoda, peći, kotlovi, ekspanzione po­
sude, ventilacioni i klimatizacioni uređaj,
pogonski uređaj, bojleri i si. obračunavaju
se prema obojenoj površini, s tim što se za
prirubnice i zakovice dodaje 5%.
Čelični cevovodi, vodilice i sitni
predmeti
a) Čelični cevovodi, rukohvati, ugaonici
i si. m e r e se i obračunavaju prema površini
(dužina x razvijena širina). Obračunavaju
sc po m .
b) Metalne vodilice i izbočnice eslingerroletni i metalne poluge otvarača-zatvarača p r o z o r a (sistem v e n t u s i dr)
obračunavaju se po m ili po m 2 , s tim da se
cd 1 m računa 0,1 m 2 .
c) Za obiačun po komadu (za jedan
otvor) u tehničkom opisu treba da bude
navedena dimenzija vodilice, izbočine i
poluge.
d) Spoljne površine sanitarnih uređaja,
kao što su: kade, šolje, bojleri, vodokotlići
i dr. obračunavaju se prema obojenoj pov­
ršini ili po komadu.
Bojenje betonskih prozora i drugih
betonskih i m a l t e r i s a n i h površina
Bojenje limarije
Delovi od lima mere se i obračunavaju
na sledeći način:
a) Krovni pokrivač od ravnog lima - pre­
ma obojenoj površini - po m 2 s tim što se
Betonski prozori standardne izrade me­
re se od kraja do kraja obojene površine i
obračunavaju po m 2 i to na sledeći način:
86
a) Betonski prozori veličine stakla do
2
0,10 m , obračunavaju se za površinu: širi­
na x visina x koeficijent 2,5.
b) Otvori na ovim površinama veličine
2
do 1 m ne odbijaju se, a za veće otvore
2
odbija se razlika veća od 1 m . Obojena
površina ispada i udubina dodaje sc uku­
pnoj površini.
b) Betonski prozori veličine stakla do
2
0,33 m , obračunavaju se za površinu: širi­
na x visina x 2.
Bojenje u više boja ili tonova
c) Betonski prozori veličine stakla iznad
0,33 m 2 , obračunavaju se za površinu: širi­
na x visina x 1,5.
Kada se stolarija, bravarija, iverica, be­
ton, malter i si. boji u više boja ili tonova,
utrošak radnog vremena, bez obzira na
razlike u vrsti premaza ili tehniku obrade
- ako to nije u tehničkom opisu posebno
navedeno, povećava za svaki dalji ton ili
boju za 10%.
Bojenje glatko malterisanih, betonskih i
drugih gletovanih površina obračunava se
po m 2 , i to na sledeći način:
a) Bojenje na grubom malleru, nerav­
nom betonu i drugim neravnim površina­
ma obračunava sc po m 2 uz dodatak 2 5 % .
87
POSUDA SA T E R P E N T I N O M
Č E T K E ZA IZVLAČENJE LINIJA I RAD SA ŠABLONOM
88
SANDUK ZA Č E T K E
89
ČETKE I ALATKE ZA IMITIRANJE ŠARA PRIRODNOG DRVETA I MERMERA
90
91
3
TAPETARSKI RADOVI
strah da se nc postigne željeni ton), je u
tome što sc uzorak tapete može odmah
uporediti sa bojom podnih obloga, pre­
svlakama na nameštaju, zavesama i nameštajem, a mogu se postavljali u bilo koje
godišnje doba, ne mora se kupovati pose­
ban alat i materijal za zaštitu poda i
nameštaja.
PREDNOSTI KORIŠĆENJA
GOTOVIH PROIZVODA ZA
OBLAGANJE ZIDNIH I
PLAFONSKIH POVRŠINA
Pod tapctarskim radovima podrazumcva se oblaganje zidnih i plafonskih površi­
na dekorativnim proizvodima, u vidu traka
ili ploča - lepljenjem za podlogu, ili tkani­
nama - zatezanjem ("španovanjem"), bez
lepljenja.
Ovi radovi su jednostavni, pa ih možete
sami obavljati. Primcnom ovih materijala
možete postići iste ili bolje efekte nego
bojenjem površina.
Da bi se stan održavao uredno, potre­
bno je obnoviti zidove i plafone svake če­
tvrte godine. Naravno, i promena
nameštaja, podnih obloga ili zavesa u sta­
nu su dovoljan razlog da se odlučite za
kupovinu novih tapeta i uz malo truda i
spretnosti jednostavno obnovite stan. Ta­
pete može postaviti svaki amater.
Samostalno izvođenje ovih radova po­
red zadovoljstva doneće i veliku uštedu
novca!
IZBOR TAPETA P R E M A
N A M E N I I VELIČINI
PROSTORIJE I NAMEŠTAJA
U zavisnosti od oblika i veličine prosto­
rije pravilnim izborom tapela mogu se pos­
tići u s p e š n e o p t i č k e p r o m e n e , k r o z
odgovarajuću boju, oblik, veličinu i pravac
pružanja dekorativne obrade na tapeti.
Na primer, prostoriju m o ž e m o optički
smanjiti ili povećati, učiniti je užom ili ši­
rom, (si. 3.1a, b, c).
Utisak toplog ili hladnog prostora posti­
že se pravilnim izborom boja tapeta. Pros­
torije više osvetljene zahtevaju tamnije
tonove tapeta, i obrnuto.
Prilikom izbora tapeta treba voditi raču­
na da dekorativnost i bogatstvo boja na
malom uzorku tapete izgleda dobro, a na
velikoj površini ne m o r a da ima iste
Prednost tapeta u odnosu na boju (boja
zahteva dobro poznavanje materijala, do­
bru pripremu podloge, posebne tehnolo­
ške p o s t u p k e nanošenja, odgovarajuću
pripremu prostorije u kojoj se radi, kao i
Može se nazvati šarom, mustrom, dezenom.
93
manjim prostorijama lepiti t a p e t e sa ma­
lim šarama da bi izgledale veće.
MATERIJALI ZA TAPETARSKE
RADOVE
Materijali koji se koriste za izvođenje
tapetarskih radova mogu biti:
- materijali za pripremu podloge,
- za oblaganje i
- završnu obradu.
MATERIJALI Z A P O D L O G U
Materijali koji sc koriste za obradu po­
dloge na koje se stavljaju tapete ne smeju
biti podložni raspadanju, trulenju, nc sme­
ju menjati osobine ni podloge niti tapeta i
ne smeju odavati bilo kakav miris. Moraju
biti dovoljno čvrsti, otporni prema insektima i gljivama, posedovati dobru prionljivost za lepilo i nc smeju na njega delovati
štetno.
Materijali za pripremu zidnih i platon­
skih površina pre postavljanja tapeta su:
- Mase za izravnanje, materijali koji se
industrijski proizvode od odgovarajućih
veziva i punila (emulzivni i disperzivni kit).
- Papir za podlogu, koji mora biti lcpljiv
i upijajući. Štampani papir se ne srne upo­
trebljavati!
- Izolacioni materijal, sintetičkog pore­
kla, u vidu traka ili ploča, penaste struktu­
re, ujednačene debljine (tolerancija ± 0,2"
mm), kasiran na podlogu ili ne. Predviđa
se kao termo-zvučni izolator.
SI. 3.1 — Različiii načini primate tapeta za optičku korek­
ciju prostora: a — tamniji plafon čini prostoriju nižom ne­
go što jeste, b — horizontalan pravac linije čini prostoriju
širom, ali i nižom, c — vertikalne linije, čine prostoriju
višom, ali manjom
cfektc.U prostoriji sa nameštajem jednos­
tavnih linija i svctlih tonova, površine zi­
dova mogu biti sa izraženijim šarama.
Izraženije šare na tapetama mogu biti i u
velikim prostorijama i u prostorijama sa
dosta slobodnog prostora.
Ako u sobi ima puno nameštaja i slika ili
su zavese i tepisi sa velikim šarama, moraju
se odabrati tapete sa manjim šarama, dis­
kretnih tonova, a ponekad i jednobojne. U
PODELA TAPETA PREMA
VRSTI MATERIJALA
Za oblaganje zidnih i plafonskih površi­
na mogu se koristiti tapete od materijala
različitog porekla. Podela se može izvršiti
94
prema sastavu gornje površine tapete, i to
na nekoliko osnovnih grupa:
- papirnate,
- od sintetičkih materijala (PVC),
- tekstila,
- na bazi drveta (pluta, furniri),
- od metalnih folija,
- foto-tapete (zidna slika).
Ove grupe tapeta se mogu deliti na podgrupe, u zavisnosti od osnovnog mate­
rijala.
Papirnate tapete
Papirnate tapete se izrađuju isključivo u
vidu traka, širine od 40 do 70 cm, dužina
od 7 do 12 m. Uobičajene dimenzije papir­
nate trake su: širina 53 ili 56 cm (sa obe
sirane po 1,5 cm za preklop ili odsecanje),
dužina 10,05 m.
T a p e t e mogu biti:
- jednoslojnc i
- dvoslojne.
T a p e t e mogu imati dekorativnu obradu
ili imitaciju nekog prirodnog materijala.
Papir od koga se tapete prave može bili
impregniran, tako da sc mogu čistiti vla­
žnim sunderom ili krpom.
Dvoslojne papirnate tapete sc proizvo­
de sa plitkim ili visokim reljefom, obrada
može biti ornamentalna ili kao rustikalno
malterska imitacija. T a p e t e sa plitkim re­
ljefom ("raufasa") se mogu naknadno bo­
jiti, nekoliko puta. (si. 3-2)
Sintetičke tapete
57. 3.2 — Papirnate tapete
Sintetičke tapete se dobijaju nanoše­
njem P V C plastisola na papirnatu podlogu
(širine 0.45-0.86 cm) ili ekspandiranjem*
samog sintetičkog materijala na određenoj
temperaturi uz dodavanje određenih sas­
tojaka, stvarajući penastu strukturu mate­
rijala po ćelom preseku (debljine od 2.5-3
mm, širine 1.0 m).
* ekspandiranje - širenje materijala.
95
Obrada vidne površine postiže se:
- Sa plitkim reljefom, utiskivanjem me­
talnog graviranog valjka u topli P V C na­
nos, koji se nalazi na papirnatoj podlozi sa
gumenim protivvaljkom. Prednost ovih ta­
peta jc u tome što sc gornji sloj može
skinuti, papirnata podloga ostaje na zidu
preko koje sc može postaviti nova tapeta
(si. 3.3a).
- Sa izraženim visokim reljefom (visine
nekoliko milimetara), zbog čega ih čestu
nazivaju i trodimenzionalnim tapetama.
To su tapete penaste strukture od ekspan­
diranog PVC-a. Izrazito visok reljef daje
tapeti prirodan izgled (si. 3.3b).
- Sa slojem ekspandiranog PVC-a na
određenim mestima, čime se postiže uspe
šna imitacija određenih materijala, npr..
SI. 3.3 — Sintetičke trake, a — na papirnatoj podlozi, b —
96
znaste strukture po celoj površini, c — imitacija mozaika
Tekstilne tapete
keramičkih pločica. O n e sc mogu koristiti
za oblaganje zidova kuhinja i kupatila
(sl.3.3c).
Ova vrsta tapeta je trajno otporna na
kidanje, postavlja se jednostavno i lako.
Prednost ovih tapeta je što mogu pokriti i
manje neravnine na podlozi. Tapeta ne
puca ako lepak popusti ili se pojave prsline
u malterskoj podlozi, jer jc dovoljno čvrsta
i istegljiva. Cisti sc vodom i deterdžentom,
100% su perivc. Mogu delovati hladno, ali
zadovoljavaju u funkcionalnom smislu.
Tekstilne tapete se prave na sledeći
način:
- Lepljenjcm tekstilnih niti, od priro­
dnog i veštačkog vlakna na papirnu podlo­
gu. Niti mogu biti raspoređene tako da sc
postignu vrlo različiti efekti, različitih su
boja i nijansi (od cvetnih dezena do imita­
cije određene vrste tkanja). Ove tapete se
mogu postavljati na grublju podlogu i
predstavljaju najprirodniju zidnu oblogu,
i p p
w
i
i
RT
f
i
f
i
41
f
i
i
»
i i
k
f\
l\
i
Km
f
V«
T »
57. 3.-*—- Tekstilne tapete: na podlozi (gore), dekorativni
97
materijali (dole)
a služe i kao dobra zvučna i toplotna izo­
lacija. Održavaju se teže, prašina se izvlači
usisivačem, a peru se penom za tepihe.
Skuplje su. (sl.3.4a).
- Od platna, svile ili specijalnih vrsta
šlofova, različitih dimenzija, bez podloge.
Ovi se uglavnom materijali postavljaju bez
lepljenja zatezanjem, p r e k o specijalnih
traka, tako da je lako zameniti materijal
bez oštećenja podloge. Uglavnom sc ko­
riste za reprezentativne objekte, ali i u
domaćinstvu. Dimenzije su znatno veće od
uobičajenih tapetnih traka (si. 3.4.b).
- furniri od plemenite vrste drveta i
- pluta.
Ove tapete su lepe zbog raznovrsnosti
prirodne strukture i boje, zrače toplinom,
stvaraju prijatan ambijent. Dobar su zvu­
čni i toplotni izolator, o t p o r n e na udare,
truljenje i veoma su praktične za održa­
vanje.
Proizvode se od:
- drvenih furnira, dvoslojnc su; gornji
sloj jc od tankih furnirskih listova drveta,
nalcpljcn na podlogu od platna ili hartije
(si. 3.5a).
Tapete na bazi drveta
- presovane plute, koja je specijalno
izrađena za ovu namenu; mogu sc koristiti
iste ili različite veličine granulata plute sa
odgovarajućim vezivnim sredstvom.
Prirodni materijali koji se koriste za izra­
du tapeta su:
SI. 3.5 — Tapete na bazi drveta: od furnira (gore.
, tapetne trake (dole), e — tapetne ploče (gore, desno)
98
T a p e t e mogu biti od najtamnijih (crna
auto-ekspandirana pluta
do najsvetlijih
tonova. I vezivni materijal može biti razli­
čite boje (si. 3.5b).
Postoje dve vrste plulanih tapeta:
- u vidu traka i
- ploča.
Plutane tapetne trake sc sastoje od pa­
pirnate podloge na koju jc nalepljcn sloj
plute fine granulacije, dimenzija papirnate
tapete.
Pored plutanih tapeta u vidu traka, sve
više se koriste proizvodi od p l u t a n i h plo­
ča. Dimenzije ploča su 30 x 30 cm ili 48 x
48 cm, debljine 3 - 5 mm ili 100 x 50 cm,
debljine od 2-10 mm, pakovanjc jc l m 2 .
Ivice ploča su ravne i glatke.
Metalizirane tapete
T a p e t e sa metaliziranom površinom dcluju vrlo svečano i reprezentativno, ali os-
SI. 3.7 — Foto - tapete
tavljaju hladan utisak. Ove tapete su dvoslojne, sa podlogom od papira na koju je
kasirana metalna folija-aluminijumska.
Teško su zapaljive i 100% perive (si. 3.6).
Foto-tapete
Ovo su samoiepljivc tapete sa veoma
različitim motivima i velikim izborom di­
menzija. Osim za zidne površine mogu se
koristiti za oblaganje vrata ili delova name­
štaja (si. 3.7).
Sve vrste tapeta moraju biti o t p o r n e na
svetlost, postojanih boja, ujednačenih dezena i tonova.
Ekspandirani granulaj plute se dobija prženjem granulata plute na povišenoj temperaturi.
57. 3.6 — Metalizirane tapete
99
PODELA TAPETA PREMA
OBRADI
VRSTE LEPKA
GORNJE POVRŠINE
Obrada gornjih površina tapc-la, bez ob­
zira od kog su materijala, može biti:
- glatka, obrada koja jc primcnljiva za
sve vrste materijala,
- r e l j e f n a , tapete koje mogu imati plitak
ili visok reljef, sa imitacijom neke vrste
materijala (keramičke pločice) ili tehnolo­
škog postupka (grubo malterisan zid).
- mat, završna obrada tapetnih površina
koja je i najčešća,
- s j a j n a obrada je karakteristična za sin­
tetičke, metalne i foto-tapete.
P O D E L A T A P E T A P R E M A BOJI
Jednobojne tapete se proizvode bez
izražene mustre, sa ili bez reljefa.
- V i š e b o j n e tapete su svetlih ili tamnih
tonova i različitih boja.
- T a p e t e čiji izgled podražava s t r u k t u r u
p r i r o d n i h m a t e r i j a l a (drveta, opeke,
kamena).
PODELA TAPETA PREMA
UZORKU
- C v e t n i s t i l i z o v a n i uzorci su veoma čes­
ti na tapetama. Postoje mali i veliki uzorci
ili u kombinaciji jednih i drugih.
- G e o m e t r i j s k i uzorci mogu biti, takode
mali i veliki, r a z l i č i t o g i n s p i r a t i v n o g
porekla.
- Tapeti sa užim i širim l i n i j a m a , na
manjem ili većem razmaku.
- S t i l s k i dezen iz prethodnih epoha.
Uzorci mogu biti nepravilno ili pravilno
raspoređeni u jednom ili oba pravca (si.
3.2, 3.3,3.4, 3.5, 3.6 i 3.7).
Lepak mora da obezbedi trajnu i čvrstu
vezu između tapete i podloge. Ne srne da
deluje štetno na podlogu i oblogu, mora
biti bez neprijatnog mirisa.
U zavisnosti od vrste tapete primenjuju
se odgovarajuća lepila (za papirnate tape­
te, sintetske, tekstilne itd.). Vrsta lepila jc
direktno vezana sa težinom tapete, i mestom gde sc te t a p e t e postavljaju (zid,
plafon).
Lepila sc, uglavnom, proizvode:
- od celuloznih derivata, pa pripadaju
prirodnim sirovinama, već pripremljena ili
se rastvaraju u vodi prc upotrebe,
- za postavljanje tapeta od plute koriste
se hladna neoprenska (sintetičkog pore­
kla), lepila koja se razređuju nitro-razredivačem.
Prilikom rada sa lepkom na bazi organ­
skih rastvarača zbog zapaljivosti lepila tre­
ba strogo poštovati uputstvo proizvođača
i propise o zaštitnim merama.
Proizvođač uz lepilo prilaže deklaraciju
kojom potvrđuje da je lepilo pogodno za
odgovarajuću n a m e n u , a deklaracija
sadrži:
- tip lepka,
- vrstu podloge na koju se lepi,
- vrstu obloge koja se lepi,
- čvrstoću na odlepljivanje,
- otpornost na vodu i sredstva za čišće­
nje,
- vremensku postojanost,
- utrošak lepka po m 2 ,
- "otvoreno vreme"*.
* Vremenski period (za koji tapet premazan lepkom
treba da odstoji) od momenta nanošenja lepka na tapet d
momenta postavljanja tapete.
ZAVRŠNI ELEMENTI
Završni dekorativni elementi (si. 3-8)
su:
papirnate trake, sa utisnutim reljefom,
jednobojne ili višebojne, nc smeju se ras­
tezati, širine 2.5 cm, dužine 20 m, postav­
ljaju se lcpljenjem.
- upletene, u vidu konopca, na bazi pri­
rodnih i veštačkih vlakana, ukucavaju sc ili
lepc.
- lajsne od drveta, različitih profilacija i
širina od 1-2 cm, dužine od 1-3 m, ukuca­
vaju sc malim ekscrima bez glave.
U P U T S T V O ZA K U P O V I N U
TAPETA
Za izbor tapeta, možete koristiti knjige,
sa uzorcima tapeta velikog formata, jer se
na osnovu malog uzorka nc može pouzda­
no izabrati tapeta.
Bolji izbor možete izvršiti ako je izložen
veči deo rolne (si. 3.9), a najbolje jc ako
možete kod kuće isprobati i videti kako se
tapete uklapaju u predviđen prostor.
OZNAČAVANJE
TAPETA
SI. 3.9 — Veta površina — lakši izbor tapete
Kada kupujete određenu vrstu tapeta, u
katalogu potražite proizvodne brojeve ta­
peta za koju ste se odlučili. Moraju se
poklapati sve oznake, osim internih kon­
trolnih, koje su uvek označene slovima
(npr. B,H na si. 3.10). Na rolnama koje
odaberete sve se oznake međusobno mo­
raju poklapati, čak i interne kontrolne
oznake.
Svaka rolna pored označenog broja za
identifikaciju ima i druge oznake, pravac
pružanja dezena, način nastavljanja, ozna­
ku za otpornost na pranje, dodatnu ozna101
I
H
5B44?2> =
3
4
5
SI. 3.10— Kontrolne oznake tapeta. 1 — i n t e r n e oznake, 2
— oznake tapeta, 3 — nastavljanje uzorka, 4 — perive ta­
pete, 5 — siner uzorka
ku koja obeležava nijansu boje itd. (si.
3.10).
Ova oznaka znači da se lepak
nanosi samo na tapet, ne na
podlogu.
Kvalitet vidne površine tapete
T a p e t e prema otpornosti na vodu mogu
da se peru ili se ne smeju prati.
Evropske standardizovane oznake za
kvalitet su date sledećim simbolima:
T a p e t e sa ovom oznakom su otp o r n e na vodu, ali ne na pranje,
možete mokrim sunderom skidati još vla­
žan lepak, koji se zadržao na tapeti, bez
straha da ćete je oštetiti.
T a p e t e sa ovom oznakom se mo­
gu prati, ne samo kada sc skida
lepak, već se mogu prati manje zaprljane
tapete. Peru se vlažnim sunderom ili vla­
žnom mekom krpom.
T a p e t e sa ovom oznakom se mo­
gu prati sve dok su na zidu, bez
obzira koliko su puta prane i koliko je
godina prošlo od njihovog postavljanja na
zid.
Ovim simbolom su označene ta­
p e t e koje su o t p o r n e na trljanje
četkom pa jc moguće i otklanjanje masnih
fleka.
Najnovije dostignuće u industriji tapeta
su tapete koje se mogu suvim postupkom
skidati, nije potrebno vlaženje. Razlikuju
se dva načina skidanja:
Simbol kojim je označen tapet
1 1 0 čije s e skidanje obavlja bez os^
tatka na zidu.
T a p e t e kod kojih se skida samo
gornji deo, a donji deo ostaje na
zidu i čini podlogu za nove tape­
te. To su najčešće tapete na bazi sintetič­
kih materijala, tekstila ili metalnih folija.
Sve vrste tapeta moraju biti o t p o r n e na
svetlost, ali se i po tome razlikuju.
Simbol označava da ove tapete
neće požuteti pri normalnoj sunčevoj svetlosti.
T a p e t e ove kategorije su sa do­
brom otpornošću na svetlost.
O
•-
•
Suvi sloj lepka na tapeti. Pre
y f\\-t
postavljanja tapete na zid trc\
*
ba prevući površinu lepka vla­
žnom krpom ili cele tapete provući kroz
vodu. a potom ih direktno postavljati na
zid.
Na poleđini tapete nalazi se
simbol koji određuje pravac
postavljanja, o d n o s n o smer
uzorka. Strelica treba da bude usmerena
prema plafonu.
• >|t
Oznaka kod jednobojnih ta­
peta ili tapeta sa uzorkom ko^ I
ji ne zahteva određen pravac
postavljanja. Mogu se postavljati alter­
nativno.
T
Na tapetama se često nalaze crteži razli­
čitih dužina. Oni se moraju poklapati kada
se postave dve trake jedna pored druge.
Crtež koji se ponavlja na tapeti nazivamo
"raport" i prilikom kupovine morate voditi
računa o njegovoj dužini. Prilikom kroje­
nja tapete biće gubitaka.
Postoji više simbola kojima se označava
nastavljanje uzorka.
Nastavak uzorka je ravan. Svi
uzorci su simetrično otisnuti
i prilikom krojenja treba vo­
diti računa da se poklapaju.
0
I
Nastavak uzorka sa pomica­
la
njem. Prilikom krojenja ima
I ™
mnogo otpadaka, pa je potre­
bna veća količina tapeta od površine zida.
^ I
J e d n o s t a v n o nastavljanje
I
uzorka. Ove t a p e t e su najekonomičnije. Prilikom krojenja nc morate
paziti na poklapanje uzorka, već samo na
dužinu.
102
Od dobijene površine treba odbiti po­
vršinu prozora, vrata ili plakara. Međutim,
potrebna količina se uvećava za 10%-15%
radi ukrajanja za deo zida iznad vrata, is­
pod prozora ili za eventualne zamene ili
popravke tapeta. Kako se ova dva računa
(potebna za odbijanje i dodavanje) često
izjednačavaju, može sc zadržati ukupna
količina tapete bez korekcije.
OBRAČUN TAPETA
Kada sc odlučite za kupovinu tapeta
morate znati koju vrstu tapeta želite, boju,
dezen i potrebnu količinu. Količina se
izračunava prema dimenzijama prostorije
i dimenzijama tapeta. Širine rolni su od
0.53 do 0.56 m, usvaja sc za obračun širina
tapete približno 0.50 m, dužina rolni jc
ista, bez obzira na širinu iznosi 10.05 m. Na
svaki metar dužine zida, uključujući niše i
ispuste u zidu, potrebne su dve trake širine
0.50 m.
Za obračun možete uzeti ukupnu kva­
draturu svih površina za oblaganje, pode­
liti na pet, koliko iznosi približno površina
jedne rolne, uvećano za 10%, što daje
ukupan broj rolni!
Na primer, za prostoriju dimenzija 3.00
x 3.60, bez promena na zidu, obim jc 2 x
3.00 + 2 x 3.60 = 13.20 m. Broj potrebnih
rolni traka za ovaj obim jc 13.20 x 2 =
26.40.
Ovaj broj treba pomnožiti sa visinom
prostorije, npr. 26.402 x 2.60 m = 68.64 m
i podeliti sa dužinom rolne 10.05 m, što
daje ukupno 68.64 m : 10.05 = 6.8. Dobijeni broj predstavlja broj potrebnih rolni
(može se kupiti 7 rolni).
Ako su površine rolne dimenzija 0.56 x
10.05 = 5.628 m 2 , za predviđenu prostori­
2
ju bilo bi potrebno 5.628 m x 6.8 = 38.27
2
m tapeta. Za t a p e t e dimenzija 0.53 x
10.05 ukupna površina rolne jc 5.326 m 2 .
U tabeli jc dat približan broj rolni širine
0.53 m i dužine 10.05 m za različite dimen­
zije prostorije; otvori nisu odbijeni.
Naravno, ovaj račun je dovoljan samo za
jednobojne tapete prugaste ili sa sitnim
dezenom. Ako jc dezen krupniji, prilikom
rezanja otpada više materijala, jer tapete
moraju biti zalcpljcnc tako da se dezeni
nalaze na istoj visini. U tom slučaju se ne
srne jednostavno šeći iz rolne, već se mora
voditi računa o dužini uzorka-"raporta",
tada sc mora odbaciti manji ili veći deo
tapeta.
Potreban broj rolni
Broj rolni za prostorije visine od
Obim prostorije u m
2.10-2.35
2.40-3.05
310-4.00
6
3
4
5
10
5
7
9
12
6
8
11
15
8
10
14
18
9
12
17
20
10
14
19
24
12
16
23
103
Sl.j.ll —Alat za pripremu podloge,
gladilica
u — lopatica, b —
ALAT I P R I B O R ZA IZVOĐENJE
T A P E T A R S K I H RADOVA
Ukoliko ne poscdujete tapctarski pri­
bor, možete koristiti dva sastavljena stola,
makaze za krojenje, molcrsku četku i staru
četku za odclo za pritiskivanjc tapeta. Na­
ravno, sa takvom opremom nećete moći
lako da obavite posao. Odgovarajući alat
će, u mnogome, olakšati posao.
U neophodan alat i pribor za izvođenje
tapetarskih radova spadaju:
L o p a t i c a ( š p a h l a ) za skidanje starih
p r e m a z a i ispunjavanje neravnina (si.
3.11a).
G l a d i l i c a (glethobla) za izravnavanje zi­
dova za: nanošenje mase za izravnanjc na
veće površine (si. 3.11b).
P o s u d a od plastične mase za r a s t v a r a ­
nje lepka od sintetičke mase, da jc nc bi
lepak nagrizao, nc srne da ima metalnu
dršku (si. 3.12a).
S i t o može biti različite konstrukcije i
oblika. Mrežasti deo obuhvata celo sito ili
samo dno (si. 3.12b).
Četke za nanošenje lepka ("šajbne") su
pravougaonog oblika. Najbolje su o n e ko­
je su napravljene od sintetičke dlake. Do­
bro je da četka na dršci ima pričvršćen
komad lima, radi lakšeg oslanjanja o ivicu
kofe (si. 3.12c).
S t o služi za sečenje tapeta i nanošenje
lepka. Sastoji sc od nogara i radne ploče
(dužine oko 3 m). Širina stola - ploče je do
80 cm, ali mora biti najmanje za nekoliko
sanlimetara veća od širine tapeta sa kojima
sc radi. Visine je od 75 do 90 cm. Sto mora
biti stabilan, radna površina sc nc srne ugi­
bati pod pritiskom. Stolovi na rasklapanje
su veoma pogodni za prenos. Gornja po­
vršina ploče jc iz delova povezanih šarkama (si. 3.13a). Donji deo (nogare), su od
tankih aluminijumskih cevi koje se mogu
veoma lako sklopiti.
Pored gotovih tapetarskih stolova radne
ploče se mogu izraditi od pancl-ploča de­
bljine 30 mm, dužine veće bar za 5 cm od
visine prostorije.
Mogu poslužiti i ravna sobna vrata.
M e t a r koji se koristi može biti različitog
oblika; od drveta koji se sklapa - stolarski
ili od nerdajućeg čelika koji sc mehani­
z m o m vraća u p r e d v i đ e n u kutiju (si.
3.13b).
Za sečenje tapeta koristi se nož, dužine
oko 50 cm, sa širokom oštricom sa obe
strane, ili nož "skalpel" koji se sastoji od
čelične šine vodice i dela za sečenje.
M a k a z e su pogodne za lakše i pravilno
sečenje i izrezivanje tapeta.
Specijalan alat za sečenje je sa kružnim
sečivom "radlom" ili zupčastim lenjirom
(si. 3.13c).
Č e t k a za tapete je pljosnata, dužine oko
30 cm, širine 10 cm, nc previše tvrde i
svetle dlake. Služi za pritiskivanjc tapeta.
Umcsto četke i valjka možete upotrebiti
čistu kuhinjsku krpu (si. 3.14a).
(•iimcni v a l j a k za potiskivanje lepka i
vazduha ispod tapeta, koristi sc naročito
pri lepljcnju plastičnih tapeta. Obično jc
SI. 3.12 — Za pripremu i nanošenje lepka. a — kofa, b — silo, c — četke
SI. 3.13 — Pribor i alat za pripremu tapeta, a — sto, b — metar, c — alat za sećenje
od pune elastične gume, ne tako tvrde. Valjak za ivice je malog prečnika, manje
pričvršćen p r e k o viljuške na dršci (si.
ili veće širine a služi za pritiskanje preklo3.14b).
pa ili spoja dve trake (si. 3.14c).
105
SI. 3.14 — A l a t za postavljanje tapeta, a -
Dvokrake lestve služe za stajanje prili­
kom lepljenja tapeta na zid ili tavanicu.
Mogu sc koristiti sa nižim nogarama preko
kojih se postavlja daska (min 3 cm).
Mogu sc koristiti i kućne merdevine!
Olovka za označavanje potrebne dužine
tapeta i elektro - odvijač ("glimerica") za
skidanje prekidača i utičnica spadaju u po­
moćni pribor. U pomoćni pribor spadaju i
visak i kanap.
Visak sc koristi za određivanje vcrtikalnosti i sastoji se od kanapa dužine oko 2.60
m, na čijem kraju je zavezan konusni me­
talni elemenat ili neki drugi teži predmet.
K a n a p (sa malom količinom zemljane
boje - obično oker) koristi sc za obelcžavanje horizontalnog i vertikalnog pravca.
Od alata za teško skidanje tapeta, koristi
se ručna bušilica sa dodacima (si. 3.24 i
3.25).
četke, b —širi valjak, C — valjak za ii'ice
SAVETI Z A P R I P R E M U P O D L O G E
Da li će tapete biti dobro postavljene
zavisi isključivo od pripremljene podloge.
Bez obzira na kvalitet tapeta i lepotu
dezena, loša podloga se ne može pokriti!
Ako su stare papirnate tapete čvrsto ve­
zane za podlogu, očuvane i glatke, na njih
se mogu lepiti nove tapete. Spojevi ili pre­
klopi se moraju izbrusiti (si. 3.15).
Pre početka postavljanja tapeta treba
proveriti da li na zidu ima neravnina koje
bi sc kasnije jako isticale. To možete pro­
veriti prinošenjem džepne svetiljke, ako
ima neravnina pojaviće se senke na zidu
(si. 3.16).
Poželjno je da dve osobe postavljaju ta­
pete, jedna kroji i sečc dok druga priprema
zid. Prvo treba skinuti parketne lajsne i
svaku obcicžiti brojevima kako bi ih po
SL 3.15 — Priprema podloge za po­
stavljanje novih tapeta
57. 3.16 — Džepnom svcnljkom lako
scproveravaju neravnine na zidu
završetku lcpljenja lako vratili na svoje
mesto.
NOVE
5/.
3.17 — Postavljanjem palidrvca tt
otvor lakše nalazite položaj
PODLOGE
Nove podloge (si. 3.18a, b, c, d) su:
Treba skinuti i sve utične prekidače.
Na mestima gde bi ponovo trebalo uku­
cati ekser ili postaviti vijak, u otvor se stavi
palidrvce koje će probiti (si. 3.17) tapet.
Ne treba koristiti eksere, jer mogu ostaviti
mrlje od rđe.
Pre nego što se počne sa postavljanjem
tapeta, treba izravnati sva oštećenja na
zidu, rupe i pukotine.
Podloga mora biti suva, čvrsta, čista i
ravna. Podloga na koju se postavljaju ta­
pete može biti nova i stara.
- malter,
- beton,
- gipsane ploče i
- lake ploče na bazi drveta (iverice).
Malterske površine u svome sastavu
imaju peščana zrna, koja su veoma oštra,
lako da sveže omalterisani zidovi nisu do­
bra podloga za lepljenje tapeta. Ovakvu
podlogu treba dobro izbrusiti brusnim pa­
pirom sitnog zrna, a po mogućnosti i izgla­
diti smesom za gletovanje.
Savremena sredstva za premazivanje
podloge omogućuju da se kasnije tapete
skidaju lako.
SI. 3.18 — Različite \rste novih podloga, a — malter, b — beton, c — gipsana, d — na bazi drveta
107
Betonske površine, za razliku od omaltcrisanih zidova, imaju veći broj rupica i
neravnina koje treba popuniti gipsom. Ne­
o p h o d n o je izravnati zidove kad su grubi,
masom za izravnanje (polifiksom, plastofilom) (si. 3.21).
Gipsane ploče su veoma glatkih površi­
na, samo ih treba obraditi na meslu spoja
i na uglovima.
Iverica se lako ošteti na ivicama, pa ta­
kva mesta, kao i spoj dve ploče, treba izrav­
nati masom za izravnanje.
PODLOGA SA STARIM
PREMAZIMA
Ako su zidovi bili jednom ili više puta
bojeni posnim bojama, boju treba ukloniti
ili pranjem ili struganjem, jer neće primiti
lepilo. Kreda je vodoneotporan materijal,
pa ne podnosi tapetno lepilo, u kontaktu
sa njim počinje da bubri i odlepljuje se od
zida.
Za skidanje starih premaza zid treba
navlažiti vodom i zidarskom lopaticom
ostrugati sve slojeve (si. 3.19).
Kada sc uklone stari premazi, zid se suvom četkom očisti, staklastim papirom
izbrusi (si. 3.20) i mešavinom gipsa i kreča
ili posebnom masom za izravnanje zatvore
sve eventualne pukotine i rupice (si. 3.21)
Ako je zid prethodno obrađen "polikolor" ili masnom bojom, treba utvrditi da li
se sloj boje dobro vezao za malter, da li sc
ljušti boja ili otpada. Sve pukotine iseći i
popuniti. Posle ovih provera zidnu površi­
nu dobro oprati sapunicom, kako bi se
uklonila prljavština i masnoća, ili staklas­
tom hartijom (N°000) celu površinu izbru­
siti (si. 3.22).
Pomoću lepljive trake ("selotejpa") na
jednostavan način se može proveriti čisto­
ća podloge. Ako na traci nakon odvajanja
108
SI. J. 20 — brušenje podloge
SI. J.21 —Nanošenje sloja za izravnanje
od zida ostanu sitne čestice, podloga nije
dovoljno čista.
kom za kosu i stvoriti izolacioni sloj, da bi
se postavile nove tapete.
SAVETI ZA S K I D A N J E TAPETA
SI.
O š t e ć e n e t a p e t e ili t a p e t e koje nisu
čvrsto zalcpljcne mogu se skidati različitim
postupcima.
Skidanje tapeta samo pomoću vode i
lopatice (špahle) jc težak posao, posebno
ako sc skida više slojeva tapeta.
3.22 — Popravka podloge
Savršeno glatka podloga nije apsolutni
zahtcv, posebno ne za plastične tapete.
Sposobnost podloge da upije lepilo je
takode značajna, jer slaboupijajuća podlo­
ga ne veže dobro lepilo pa sc tapete mogu
odlepiti.
Ako podloga previše upija ili je slabije
čvrstoće, dan prc lcpljcnja tapeta zid treba
premazati razredenim lepkom, što olakša­
va postavljanje, jer se tapete lakše pomcraju p o zidu t o k o m lepljenja. T a k o
pripremljena podloga će obezbediti da sc
ne odlcpljuju rubovi tapete.
Za pretpremaz (prvo premazivanje lep­
kom) potrebno jc da se količina od 200 g
lepka rastvori u 8-10 1 vode.
Danas se mogu kupiti dodaci za brže
rastvaranje lepka koji sc dodaju vodi.
Da bi se tapete lakše skidale p r e t h o d n o
ih treba orapaviti žičanom četkom a zatim
premazati otapalom. Sredstvo se nanosi
sunderom ili četkom. Posle 10-20 minuta,
u zavisnosti od vrste tapete, mogu se bez
muke strugali lopaticom za struganje (si.
3.23).
Ako su prethodno bile postavljene vodootpornc tapete, skidanje je teže. Površi­
nu morate orapaviti i izgrepsti pomoću
brusne ploče ili kružne četke (si. 3.24). Za
hrapavljenje debelih tapeta koristi se brusna ploča: laki:.', pritiskom brusiti odozdo
nagore (si. 3.25), a zatim premazati otapa­
lom. Ako se na pojedinim mestima traka
ne može odlepiti, to mesto treba namočiti
još jednom, a zatim strugati lopaticom.
UKLANJANJE MRLJA
Na betonskim površinama često ostaju
tragovi od premaza koji se koriste za pre­
mazivanje velikih površina.
Sa podloge sve masne mrlje treba otklo­
niti ili impregnisati jer se tapete mogu
odlepiti ili masne mrlje mogu probiti kroz
tapet. Da ne bi izbijala rda sa cevi u zidu,
cevi treba izolovati lakom za izolaciju. Je­
dnostavno, površinu mrlje poprskati la-
109
Ako sc tapete ne mogu orapaviti potre­
bno je odvojiti jedan deo gornjeg ruba i
pumpicom za ulje prskati između tapete i
maltera.
Takozvani suvi postupak skidanja starih
tapeta jeste mogućnost odvajanja gornjeg
sloja od podloge, bez obzira na to kad je
tapet zalcpljen.
PRIPREMA
vreme (od 20 minuta do nekoliko sati, 6-8
h).
Količina vode u kojoj se rastvara lepak
zavisi od vrste i debljine tapeta. Ukoliko je
potrebno, lepak procediti kroz sito, mešajući četkom po situ.
Lepak koji ostane posle tapetiranja mo­
že se čuvati ograničeno vreme u zatvore­
noj posudi, najbolje u staklenom sudu.
LEPKA
PRIPREMA
Lepilo za postavljanje zidnih tapeta pri­
prema se neposredno pre upotrebe, na­
ravno to ponekada zavisi i od vrste lepka,
pa je poželjno da se lepak pripremi dan
ranije.
Uputstvo proizvođača za pripremu lep­
ka morate poštovati!
Lepak se priprema u emajliranoj posudi
ili posudi od sintetičke mase, nikako u
posudi od pocinkovanog lima. Celulozna
lepila rastvaraju se u hladnoj vodi. Ujedna­
čeno dodavati lepak u vodu i polako i stal­
no mešati. Kod spravljanja lepka mora se
voditi računa da rastvaranje u vodi bude
što ravnomernije, sa što manje grudvica
(nerastvorenog lepka). Prema uputstvu
proizvođača ostavimo da stoji potrebno
110
TAPETA
Prilikom oblaganja zidnih površina u je­
dnoj prostoriji, mogu se upotrebiti samo
one rolne na kojima su iste oznake (si.
3.27). Pre krojenja tapeta n e o p h o d n o jc
uporediti nijanse na rolnama, i tek kada se
SI. 3.27 — Provera
oznaka
utvrdi da nema odstupanja može sc otpo­
četi sa radom.
Visinu prostorije treba proveriti na više
mesta, da se ustanovi najveća dužina (si.
3.28). Treba vodili računa da metar bude
uspravno postavljen u odnosu na pod.
X m
Y/
MERENJE
Tapeta mora biti nekoliko santimetara
duža (5-10 cm) od visine između poda i
tavanice. D u ž i n a svake sledeće t r a k e
određuje sc prema prvoj traci. Posebno se
mora voditi računa ako jc veliki dezen
("mustra"), da se uklopi (si. 3.29).
SI. 3.26 —l'rovera visine prostorije
SEČENJE
Na naznačenom mestu presaviti tapetu
upravno na ivice, (poklopiti ivice), priti­
snuti snažno prcvoj, a zatim preseći nožem
(si. 3.30a, b), makazama ili specijalnim tapetarskim nožem.
Kada sc trake iz rolne seku, treba obelcžiti svaki svitak rednim brojem, kako bi
sc tim redosledom tapete polagale na zid
(si. 3.31).
SI. 3.29 — Meri se na razvijenoj rolni
SI. 3.30 — Priprema i sečenje tapeta a — prethodnu savijanje, h —sečenje nožem
111
SI.
3.31
— Obeležavanje—numcrisanje Iraka
SI. 3.32 •— Nanošenje lepka na traku
N A N O Š E N J E LEPILA
Kada su sve trake iskrojene i poredane
u blizini stola, lepak se nanosi na poleđinu
trake tapeta (jedna za drugom). Lepak sc
nanosi ravnomerno, u tankom sloju, na
celu površinu m o l e r s k o m č e t k o m (si.
3.32). Pažljivo premazati rubove tapeta.
što se vrh jednog ugla tapete presavije; ako
se vrh vrati u prvobitan položaj znači d a j e
hartija još uvek "žilava" i da je još rano da
se tapeta stavlja na zid. Mora se sačekati
da vrh t a p e t e (koji smo savili) o s t a n e
savijen.
PREKLAPANJE
Traku sa lepkom presavite tako da se
lice tapete nade i sa jedne i sa druge strane,
i to 2/3 gornjeg dela trake i 1/3 donjeg dela
(si. 3.33).
OMEKŠAVANJE
Da bi se tapete dobro zalepile lepak
treba dovoljno da "odleži", odnosno da ta­
peta dobro upije lepilo i postane elastična.
Teško je precizno odrediti koje jc vreme
(5-10 min) potrebno da lepkom namazana
tapeta odstoji. To se može proveriti tako
112
A7.
3.33 — Preklapanje premazane trake
POSTAVLJANJE TAPETA NA ZID
T a p e t e treba postavljati pri normalnoj,
sobnoj temperaturi (18-20 °C) sa povolj­
nom vlažnoću vazduha. Promaja i visoke
temperature nisu povoljne. Ako tapete lcpile zimi, prostorija ne treba da bude pre­
više zagrejana.
Pre nego se počne sa postavljanjem ta­
peta, mora sc proveriti da li jc zidna pov­
ršina d o v o l j n o suva, t a k o što se na
pogodno mesto povuče linija masliljavom
olovkom, ukoliko se ova crta u roku od 30
minuta nc raširi, znači da je zid dovoljno
suv.
Da nc bi traku odlcpljivali prc polaganja
treba precizno odrediti vcrlikalnost za
prvu traku (si. 3.34).
ODREĐIVANJE
VERTIKALNOSTI
Zidovi nikada nisu p o t p u n o pravilni, pa
treba odrediti i obeležiti početak lepjjenja
tapete. Sa lcpljcnjcm trake treba početi na
udaljenju od ugla bar za polovinu širine
trake.
Pomoću viska i kanapa provučenog kroz
oker u prahu određujemo početak lepljcnja prve tapete, ravnajući se prema us­
pravnoj liniji, a ostale prema prvoj traci.
Polaganje tapeta uvek počinjemo od zi­
da koji sc nalazi levo od prozora (si. 3.34)
ili levo od zida na kome je prozorski otvor.
SI.
SI. 3.35 — Određivanje vertikalnosti za pivu Iraku
Ako sc upotrebi tapeta sa "širokim" dczenom, mora se voditi računa o otvorima.
Naime, u ovom slučaju, oblaganje zida na
kojem sc nalazi otvor mora početi od oso­
vine otvora (si. 3.35).
LEPLJENJE TAPETA
Navlaženu traku, pažljivo prihvatiti i po­
peti sc na merdevine. Namcstiti gornju
ivicu uz tavanicu, a bočnu ivicu prema obeležcnoj liniji. Kada se obe ivice tapeta po­
ravnaju i p o č n e sa p o l a g a n j e m (dve
trećine) tapeta, pritisnuti gornju ivicu tra­
ke (si. 3.36), a zatim sredinu trake blago
lupkati četkom odozgo nadole i od sredine
prema krajevima (si. 3.38). Zatim, otpusti­
ti donji deo trake i ponoviti operaciju sa
ostatkom tapetne trake (si. 3.37).
Kada jc traka po celoj visini pričvršćena,
ponovo je treba lupkati četkom (nikako
zatezati). Može se blagim trljanjem mekim
sunderom ili pamučnom krpom, od sredi­
ne prema krajevima, istiskivati suvišan le-
3.34 — l'učauk postavljanja tapeta
113
pak ili zaostao vazduh (si. 3.38). Kad se na
ovaj način polože dve, najviše tri trake,
moraju se odmah oprati vodom (ako su
pcrive) svi sastavi i ukloniti sav lepak koji
se eventualno pojavio na vidnoj površini
tapeta).
O B R A D A IVICA
Kada se postavi tapetna traka, ivica sc
obraduje gumenim ili sintetičkim valjkom.
Nc srne sc jako pritiskati, da još neosušeno
lepilo ne bi iscurilo (si. 3.39).
Reljefne tapete ne treba pritiskati valj­
kom na ivicama, da se ne bi oštetile!
Ako su podne lajsne skinute, t a p e t e sc
lepc do p o d n e obloge. Ako nisu sklonjene
letvice, tapeta treba d a j e pokrije za neko­
liko santimetara. Utisnuti tapetu između
zida i lajsne, vodeći računa da se tapeta ne
ošteti, i tako odrediti pravac po kome tre­
ba šeći. Obično treba šeći na 5-8 mm dalje
od označene linije (si. 3.40 i si. 3.41).
114
SI.
SI. 3.41 — Sečenje donje ivice
3.40— Utiskivanje tapete
ne otvaraju, a mogu se naći kucanjem na
zid (si. 3.42).
OBRADA OTVORA I
R A Z V O D N I H KUTIJA
Tapctna traka sc između tavanice i zida
ukraja tako što se blagim pritiskivanjem
prstima obeleži ovaj spoj, pa skalpelom
odseče višak tapete. Odlepljeni deo se za­
tim vrati na svoje mesto.
Ako su poklopci razvodnih kutija u ravni
zida, mogu se pokriti tapetom, jer se nikad
Cesto poklopci razvodnih kutija nisu u
ravni sa zidom, pa ih treba skinuti, prekriti
tapetom, pa ponovo vratiti na mesta (si.
3.43a, b).
Za preciznu obradu ivica na delu otvora
može se koristiti poseban pribor za ukrajanje tapete (si. 3.44).
5 7 . 3.43 — Preklopa razvodnih kutija nisu u istoj ravni, a — zasecanje ivica,
b — obaranje ivica
SI 3.42 —Razvodne kutije u istoj ravni
115
ili veća količina lepka. Tapetu treba raseci
u obliku kista i krajeve ponovo zalepiti, ili
probušiti iglom, ako je vazduh ispod tapete
(si. 3.47).
ZAVRŠNI ELEMENTI
Zbog smanjene visine prostorije deko­
rativni elementi se rede koriste (trake i
lajsne). Trake i lajsne su različite širine što
zavisi od vrste materijala. Mogu se postav­
ljati neposredno ispod plafona ili u prosto­
rijama većih visina (si. 3.48).
POSTAVLJANJE TAPETA NA
PLAFON
Ukoliko se odlučite da ne bojite plafon,
možete ga jednostavno obložiti tapetama.
Za ovaj način oblaganja morate tražiti po­
moć ukućana i obezbediti nešto širu i sta­
bilniju podlogu sa koje biste lepili tapete.
SI. 3.44 — Pribor za obradu ivica tapeta
POPRAVKA OŠTEĆENIH MESTA
POSTAVLJANJE
Vlažne tapete su osetljive na oštećenja.
Ukoliko ih treba popraviti; preko ošteće­
nog mesta postaviti komad tapete (ako su
sa velikim u z o r k o m poklopiti ivice) i
oštrim nožem iseći veći deo nego što je
onaj koji treba zameniti. Oba sloja odvojiti
od zida, donji deo tapete odbaciti, a gornji
zalepiti na oštećeno mesto (si. 3.45a, b, c).
Z a m e n u treba izvršiti dok su tapete nove,
da ne bi bilo razlike u boji.
Kod reljefnih tapeta je lako popraviti
oštećenja. Tapeta je dvoslojna i posle premazivanja lepkom slojevi se lako odvajaju.
Tanji gornji sloj se posle lepljenja ne primećuje (si. 3.46a, b).
Prilikom postavljanja tapeta između ta­
peta i zida, često ostaje "zarobljen" vazduh
TRAKA
Tapetne trake se postavljaju od obeleženog pravca linije na plafonu (si. 3.34).
T a p e t e se pripremaju za oblaganje plafo­
na na isti način kao i za oblaganje zida,
samo što tapetno lepilo mora da bude gu­
šće, zbog položaja tapeta. Ukoliko nemate
pomoćnika, može poslužiti četka sa dugač­
kom drškom za pridržavanje tapeta. Ivice
se puštaju preko zidova i treba ih obraditi
pažljivo (si. 3.49a, b).
Problem postavljanja tapeta sa uzorkom
na plafon jc isti kao i kod zidova. Treba
izvršiti probu položaja tapete, pa ako osta­
je mala širina trake izvršiti korekciju polo­
žaja (si. 3.50). U zavisnosti od uzorka,
116
SI. 3.46 — Popravka dvostojne lapeic. a — odvajanje tapete, b — postavljanje
gornjeg sloja
s l
3
4
7
_
0 l k l a l l j a n j e
neravnine
117
o i o i o i o i o i o i o
i
SI.
3.48— Postavljanje ukrasnih lajsni
Si 3.50 — Proba prema uzorku tapete
osa zida ili plafona
ostatak
tapete
— ) •
SI 3.49 — Postavljanje tapetnih traka na plafon, a —
pridržavanje, ukoliko nema pomoćnika, h — isecanje ivica
po obodu prostorije
4
/
—
\
|^
pravilan raspored
korekcija može da bude u dva pravca (po
dužini i po Širini prostorije).
$L 3.51 —Proverapoložaja tapete, a — nepravilan, b pravilan
118
Ako ostane manja širina tapete, pomcranje tapete u odnosu na osu prostorije
treba izvršiti tako da imamo dva ostatka
tapete sa ujednačenom širinom (si. 3.51a,
b).
POSTAVLJANJE TAPETNIH
PLOČA
Postavljanje tapetnih, a i drugih platon­
skih dekorativnih ploča, može se vršiti na
dva načina:
- paralelno sa zidom i
- pod uglom od 45°.
57.
3.52 — Mogući naCini postavljanja ploča, a —paraki
no sa zidom, b — pod uglom od 45°
SI. 3.53 — Određivanje središta prostorije tankim konop
cem. a — središte na mestu svetiljke, b — početak posta­
vljanja
Za početak radova mora se odrediti sre­
dište prostorije sa neophodnim probama
položaja tapetnih ploča u oba pravca (si.
3.52a, b).
Središte jc najčešće, kod starijih objeka­
ta, na mestu planiranom za električni vod
ili kuka na koju se kači svetiljka (si. 3.53a,
b).
Ploče treba ukrajati uz zid. Z a t o je ne­
o p h o d n o ploču postaviti preko poslednjeg
119
reda. Preko ploče koju pomeramo pored
zida obeležavamo dužinu ukrajanja. Isečcmo tapetu preko metalnog lenjira na tačno
obeleženom mestu i premažemo lepkom.
D e o koji smo iskrojili odgovara nepokri­
venom mestu (si. 3.54a, b, c).
120
4
SKELE
Skele su pomoćna konstrukcija koja slu­
ži za izvođenje radova u građevinarstvu na
visinama većim ođ 2,5 m od poda ili tla.
Koriste sc uglavnom za fasade i javne
objekte (gde se nc može raditi sa molcrskih merdevina).
VRSTE FASADNIII SKELA
- S k e l e od d r v e n i h s t u b o v a o b l o g
preseka.
- Skele od drvenih lestvica.
2 0 0 / 2 * mm
SI 4.1 — Skele ud drvenih stubova. a — presek, b — izgled
121
- Skele od čeličnih cevi kružnog preseka
- cevaste skele.
- Etažne konzolne skele.
- Zaštitne skele.
- V i s e ć e s k e l e ( k o r p e na čeličnim
sajlama).
- N e p o k r e t n e plafonske skele od čeli­
čnih cevi i drveta.
- P o k r e t n e plafonske skele od čeličnih
cevi.
- Skele na nogarima.
M A T E R I J A L I ZA S K E L E I
IZVOĐENJE
LAKE F A S A D N E SKELE OD
DRVENIH
STUBOVA
Ove skele se prave od kvalitetne oble
grade maksimalne visine do 30 m. Srednji
prečnik stubova za ovakve skele mora biti
18 cm. Najmanji prečnik na tanjem kraju
mora biti veći od 15 cm. Stubovi sc postav­
ljaju na razmaku od 2,5 - 3 m, zavisno od
visine skele i opterećenja.
Spoljni stubovi nosioci ukopavaju se u
zemlju od 0,8 do 1 m (si. 4.1) Stubovi se
postavljaju tako da imaju blagi nagib pre­
ma objektu. Širina radne platforme nc sme
biti manja od 70 cm, a mora biti izrađena
od zravih dasaka debljine 48 mm, širine
250 - 300 mm.
Radi stabilnosti skele, moraju se posta­
viti košnici od skelskih dasaka debljine 24
mm, (upravno na fasadu) od gredica pre­
seka 11/13 cm. Drveni elementi (stubova i
kosnika i dr.) se vezuju ekscrima. klanfama i karikama.
S obzirom na vreme koje je potrebno za
montažu ovakve skele i cenu gradnje, ove
skele su vrlo skupe i retko se upotre­
bljavaju.
Za izvođenje lake fasadne skele od oblih
stubova potreban je sledeći materijal:
- tesana i obla grada 0,04 nr /m ,
3
2
- strugana grada i daske 0,04 m /m ,
2
-ekseri 0,10 kg/m ,
2
- karbolinijum kg 0,10 kg/m .
Za osam sati jedan radnik može namontirati 10,5 m 2 skele m e r e n o ortogonalno
po površini fasade. Materijal se odnosi na
SKELE OD DRVENIH LESTVICA
Drvene lestvice su širine 80 cm. Najveća
dužina skele je od 12do 18m. Prcsckstuba
lestvica mora biti veći od 80 cm , a prečnik
ne sme bili manji od 10 cm. Lestvice se
izrađuju od drveta prve klase. Skele od
drvenih lestvica grade sc do visine od 18 m.
Kod nastavljanja lestvica preklop mora bi­
ti veći od 1,5 m, a nastavci se vezuju na
najmanje dva mesta čeličnim sponama po­
trebnog preseka. Najveći razmak kod les­
tvica je 3 m.
Pošto su skele vrlo uske, moraju se osi­
gurati od preturanja, tako što sc skele u
vertikalnom i horizontalnom pravcu na
svakih 4,5 m pričvršćuju za fasadni zid, a
pri vrhu za krovnu konstrukciju. Prilikom
montaže skele lestvice se postavljaju na
podmetače od dasaka debljine 48 mm. Ho­
rizontalne prečage postavljaju se na ra­
zmaku od 2 m po visini, i to od gredica
preseka 8x10 cm.
Na sredini visine između prečaga lestve
se utežu čeličnim zategama od čelika 0 14
mm, koje sc zatežu maticama sa podmeta­
čima (šajbnama). R a d n e platforme prave
se od dasaka debljine 48 mm sa preklopom
od 0,50 m, a zaštitne ograde od dasaka su
debljine 24 mm. U podužnom smislu lest­
vice sc osiguravaju letvama postavljenim
na razmaku od 3 m. Lestve ne dodiruju zid
i postavljaju se na 20 cm od zida da bi
omogućile nesmetan rad.
122
\
i
/A
A
\
\
300
300
%
SL 4.2 — Skele od drvenih lcsivica. a —presek, b — izgled
Spoljni prečnik cevi je 48,30 mm, a deblji­
na zida cevi 3,65 mm ili 3,50 mm.
Na lestvama sc postavlja jedna ili dve
radne platforme, koje se po obavljenom
poslu premeštaju odozgo nadole.
Potreban materijal za montažu skele od
gotovih drvenih lestvica jc:
- lestve 0,04 m 3 /m 2 ,
3 2
- strugana grada 0.04 m Im ,
- ekscri 0,02 kg/m i
2
- klanfe 0,20 kg/m .
Za osam časova jedan radnik može namontirati 10 m 2 skele, mereno ortogonalno na fasadi.
Č e l i č n e cevi s e
C.B.5021.
prave
po JUS-u
Čelične cevi i konstrukcija skele se po­
vezuju nastavcima (umecima) i spojnica­
ma. Nastavci, spojnice i ostali elementi za
vezu izrađuju se od vrućih valjanih profila,
a kvalitet čelika mora da odgovara JUS-u
C.B.3021.
SKELE OD ČELIČNIH CEVI CEVNE SKELE
Savremenc fasadne skele prave se od
čeličnih elemenata (čeličnih cevi kružnog
preseka). Dužina cevi je od 1,2 do 5 m.
Skele se na podlogu oslanjaju preko po­
dložnih ploča (papuča-stopa) kružnog ili
kvadratnog preseka, debljine lima od 5 do
10 mm. a naležna površina mora biti veća
od 250 cm 2 . Za izradu radnog poda (plat­
forme) upotrebljavaju sc daske najmanjeg
preseka 250 x 48 mm, ako su daske manje
širine mora se povećati debljina daske, ta-
123
ko da jc otporni momcnat preseka veći od
67 c m .
Podloga na koju sc montira skela mora
biti čvrsta i stabilna. Na podlogu se prvo
postave talpe (drveni podmetači) debljine
4,8 cm, najmanje dužine 130 cm, preko
kojih sc postavljaju podložne ploče. Na
podložne ploče se montiraju stubovi na
rastojanju od 2 do 3 m, što zavisi od visine
skele i opterećenja.
Razmak stubova može biti i manji ako
to statički uslovi zahtevaju. Posle postav­
ljanja stubova postavljaju sc podužni nosa­
či na razmaku od 2 m. Prvi red podužnih
nosača postavlja se odmah iznad podlo­
žnih ploča, na visini od 30 cm od podloge.
Poprečni nosači postavljaju se na razmaku
od 2 m, oni nose radnu platformu i održa­
vaju širinu skele. U podužnom smeru oba­
vezna su ukrućenja dijagonalnim
košnicama od podnožja do vrha skele, pod
uglom od 45°. Na krajevima skele moraju
se montirati dijagonale radi bočnog ukručenja. Ako je dužina skele veća, ukrućenja
se na određenom razmaku postavljaju u
polje. U krajevima gdc duvaju jaki vetrovi
SL 4.3 — Izgled ipreseci cevne fasadne skele sa razmakom stubova 3 rn, lipa B i površine 500 m2
124
Specifikacija potrebnog materijala za skelu sa razmakom stubova 3 m, površine 500 m~, visine 22 m i dužine 22,80 m.
Oznaka dela elementa
Skela površine 500 m
Oznaka
elementa
2
Potreban broj
elemenata
Dužina komada
Ukupna dužina
(m)
(m)
Dijagonala ukrućenja (duža)
"1"
10
5,20
52,00
Dijagonala ukrućenja (kraća)
"2"
4
3,30
13,20
Bočno ukrućenje
"3"
14
3,30
46,20
Nosači (kraći)
"4"
99
1,20
118.80
Nosači
"5"
9
2,50
22,50
Košnici
"6"
9
3,00
27,00
Horizontale
"10"
96
5,00
480.00
Horizontale (kraće)
"10a"
24
3,30
79,20
Stubovi
"11"
90
4,00
360,00
Slubovi (kraći)
"11a"
18
2,00
36,00
Ukupno šavnih cevi 0 48,3 mm, debljine zida cevi 3,65 mm
1234,90
"7"
10
Kuke za vezivanje skele za zgradu
"12"
36
Spojnice fiksne
"13"
449
Spojnice obrtne
"14"
76
Stope - postolja
"15"
18
Umetak za nastavak cevi
"16"
176
Lestve za penjanje
1,85
Ukupna težina svih metalnih elemenata (cevi. spojnica, postolja, umetaka i kuka) iznosi 6162,90 kg.
moraju se uraditi i horizontalna ukrućenja
ispod radnih platformi.
Da ne bi došlo do proturanja, fasadne
skele se moraju ankerovati za objekat. Ra­
zmak između ankera u horizontalnom i
vertikalnom pravcu mora biti manji od 6
m. Iznad najvišeg ankera slobodna visina
skele ne srne biti veća od 3 m.
Kada se montiraju fasadne cevaste skele
visine do 25 m nije potreban statički pro­
račun, treba sc samo pridržavati uputstva
proizvođača skele u pogledu rasporeda i
razmaka elemenata. Za montažu cevastih
skela većih visina od 25 m n e o p h o d n o je
uraditi projekat skele koji mora da sadrži
statički proračun nosećih elemenata, vrste
materijala, njihov kvalitet, dopušteno op­
terećenje, način ankerovanja skele za
objekt, način oslanjanja skele na tlo, di­
menzije skele, raspored nosećih elemena­
ta i ostale potrebne detalje.
Za siguran i nesmetan rad fasadna skela
mora da ispunjava i sledeće n e o p h o d n e
uslove:
1. Širina fasadne skele ne sme biti manja
od 80 cm.
125
2. Razmak između fasadnog zida i ivice
radne platforme ne sme biti veći od 20 cm.
PRESEK
A -A
SI. 4.4 — Izgled i preseei cevne fasadne skele sa razmakom stubova 2,5 m, lipa A i površine 100 m2
Ako je ovaj razmak veći onda se mora
praviti ograda i sa unutrašnje strane skele.
spoljne strane po celoj površini prekrivene
prekrivačima (trska, juta i dr.).
3. Visina zaštitne ograde ne sme biti niža
od 100 cm.
8. Svaka čelična skela mora biti uzcmljcna, osigurana od udara groma.
4. Razmak elementa zaštitne ograde ne
sme biti veći od 35 cm.
9. Pre predaje na upotrebu, ovlašćeno
stručno lice mora izvršiti pregled i prijem
skele. Preklop dasaka d = 4 8 mm nc sme
biti manji od 0,5 m.
5. U podnožju zaštitne ograde mora se
postaviti zaštitna daska visine 20 cm.
6. Pod skele (radna platforma) mora biti
postavljen po celoj širini skele i izrađen od
zdravih dasaka.
7. Fasadne skele na objektima pored
prometnih saobraćajnica moraju biti sa
Cevne fasadne skele nabavljaju se od
proizvođača (isporučioca) u kompletu, sa
svim potrebnim metalnim elementima. Je­
dan komplet iznosi 500 m 2 fasadne skele,
mereno od donje ivice stope do vrha skele
(visina 22 m) i od osovine krajnjih vertikala
Specifikacija materijala za cevnu fasadnu skelu lipa "A" sa razmakom stubova od 2,50m,površine 100 m', visine 10,00 m
i (lužine 10,00m.
Skela površine 500 m 2
Oznaka dola elementa
Oznaka
elementa
Potreban broj
elemenata
(komada)
Dužina
komada ( m )
Ukupna dužina
(m)
Vertikalne noseće cevi (kraće)
"1"
10
2,00
20,00
Vertikalne noseće cevi (duže)
"2"
20
4,00
80,00
I Iorizontalne podužne cevi i cevi ograde
"3"
32
5,00
160,01)
1 Iorizontalnc poprečne cevi i cevi ograde
"4"
33
1,20
39.60
Cevi prednje dijagonale
"5"
5
3,00
15,00
I'oprcč.poduž.kosnici i košnici galerije
"6"
7
4,00
28,00
Poprečne dijagonale (košnici za ukrućenje)
"7"
6
3,20
19,20
Košnici na čeonim stranama
"8"
8
2,20
17,60
Ukupno cevi 0 48,3 x 3,5 mm
379,40
Lestvice
"8"
Kuke za vezivanje skele
"9"
6
Oslonci - stope (postolje)
"10"
10
Krute spojnice (fiksne)
"12"
180
Obrtne spojnice
"13"
32
Umeci - nastavci
"14"
36
Ključ za montažu 19-22
"15"
2
4
l Ikupna težina cevi i vezujućih elemenata iznosi 1960 kg.
(nosećih stubova - dužine 22,80 m). U pri­
logu je dat crtež univerzalne čelične cevne
skele tipa "B" sa razmakom stubova (verti­
kalnih cevi) od 3 m površine 500 m 2 . Sa
2
jednim kompletom od 500 m može sc
kompletno zaskeliti porodična stambena
zgrada osnove 10 x 10 m visine; prizemlje
+ sprat i potkrovlje sa nadzitkom do 0,80
m (si. 4.3).
Za fasadnu cevnu skelu površine 500 m
potrebno je drvene grade daska (fosne)
oko 10-12 m 2 sledećih dimenzija: debljine
48 mm, širine 25()mm i dužine 4000 mm.
127
Za vikend kuću osnove 7,00 x 6,50 m,
prizemlje i potkrovlje (sa nadzitkom do
0,80 m), sa kalkanima i soklom visine od
0,30 do 0,90 m. zavisno od nagiba terena,
potrebno je oko 200 m 2 skele da se zaskeli
ceo objekat. Iz praktičnih i ekonomskih
razloga obično se zaskele dve susedne
strane fasade za koje jc p o t r e b n o oko 100
m 2 fasadne skele. Tehnološki jc izvodljivo,
bez obzira kojim sc materijalom fasada
obraduje, da se sa prvo završene strane
fasade skela prenese na treću fasadnu stra­
nu, a druga na četvrtu. Na ovaj način se sa
D E T A L J
„ A "
manje kvadrata fasadne skele uspešno i
kvalitetno završi ceo objekat. Ovakav na­
čin montiranja, demontiranja i prenošenja
skele, uglavnom se praklikujc.
2
Za fasadnu cevnu skelu površine 100 m
potrebno je drvene grade - daske (fosne)
oko 2 do 2,50 m", sledećih dimenzija: de­
bljine 48 mm, širine 250 mm i dužine 4000
mm.
ETAŽNE -KONZOLNE SKELE
SI. 4.5— Detalj "A" skele. 1 — vertikalne miseče cevi, 3 horizontalne cevi, 4 — horizontalne poprečne cevi i cevi
ograde, 5 — prednja dijagonala — kosnik, 7—poprečna
dijagonala, 12
knila spojnica, 13
okretna spojnica
Koriste se za lake fasaderske radove.
Nosači ovih skela moraju biti izrađeni od
prvoklasnog, neoštećenog drveta ili meta­
la. Za izradu ovih skela mora se uraditi
statički proračun sa potrebnim detaljima
veze elemenata i načinom pričvršćivanja
konstrukcije skele za objekat. Radna plat­
forma i zaštitne ograde, kao i kod drugih
tipova skela, moraju o d g o v a r a t i pro­
pisima.
Potreban materijal za 1 m popatosanc
skele jc sledeći:
- tesane grade 0,135 m 3 /m 2 ,
- strugane erađe, dasaka debljine 48 i 24
mm 0,075 m /m 2 ,
- eksera 0,25 kg/m i
- klanfi 1,50 kg/m 2 .
Za osam časova jedan radnik može ura­
diti 8 m 2
m
m
, 3.00^,3.00
m
•
rn
m
3.00 T3.00
m
m
5-8
D E T A L J
m
„ B
SI. 4.6—Detalj "II" skele (vezivanje skele za fasadu). 1 —
vertikalne noseće cevi, 9 — laike za vezivanje skele za fasa­
du, 12 — kruta spojnica
•
m
m
SI. 4.7 — Detalj etažne — konzvlne skele
128
ZAŠTITNE SKELE
Zaštitna nadstrešnica i zaštitne prihva­
tne skele štite ljude ispod skele od pada
materijala i alata, a štite i radnike u slučaju
pada.
Kod fasadnih skela sa spoljne strane
površine skele, na visini od 4,5 m mora se
uraditi zaštitni deo - nadstrešnica minimal­
ne širine 2 m.
VISEĆE
SKELE
Viseće skele se najčešće koriste za špricanje i bojenje fasada, popravku kao i za
druge lakše radove. Nosači (konzole) za
viseću skelu moraju bili izrađeni od kvali­
tetnog materijala, a postavljaju se pod pri­
bližno pravim uglom na zid fasade.
Pričvršćivanje nosača (konzole) za kon­
strukciju objekta mora se izvršiti konstruk­
tivno. Zabranjeno je koristiti materijal kao
kontra-teg za ravnotežu sa skelom.
Radna platforma i zaštitna ograda mo­
raju odgovarati propisima. Korpa viseće
skele se veša pomoću dva nosača i dva
sigurnosna čelična užeta istih preseka.
Skela se spušta i diže pomoću čeličnih uža­
di i čekrka. Kočnice čekfka moraju biti
takve, da omoguće držanje viseće skele
o p t e r e ć e n e radnicima, materijalom i ala­
tom, a koeficijenat sigurnosti ne sme biti
manji od 1,5.
NEPOKRETNE
SKELE
uz drugu bez razmaka. Razmak nosećih
stubova ne sme biti veći od 3 m u oba
pravca.
Ukrućivanje stubova vrši se pomoću ko­
sih dijagonala. Za veće visine skela i veća
opterećenja n e o p h o d n o je uraditi statički
proračun skele sa potrebnim detaljima.
Specifikacija potrebnog materijala i po­
trebna radna snaga za n e p o k r e t n e skele za
različite visine je:
Platonska skela visine do 4 m (površina
platforme je 36 m 2 :
- tesana erađa 0,04 m /m ,
3 2
- rezana građa i daske 0,072 irf/m ,
- ekseri 0,01 kg/m 2 ,
- klanfe 0,50 kg/m 2 i
- za osam sati jedan radnik može namontirati 15 m 2 skele.
Plafonska skela visine do 8 ni:
3 2
- tesana grada 0,11 m'/m ,
H
.
jj
1
i
i
\
i
i
13
PLAFONSKE
Ove skele se prave od drvene grade ili
čeličnih cevi. Platforma skela mora se na­
praviti od zdravih dasaka položenih jedna
129
SI.
4.8 — Nepokretne plafonske skele različitih visina
3
2
- rezana grada i daske 0,079 m~ /m ,
2
-ekseri 0,011 kg/m ,
2
- klanfe 1,00 kg/m , i
- za osam sati jedan radnik može namon2
tirati 7 m skele.
Platonska skela visine do 12 m:
3
2
- tesana građa 0,23 m /m ,
3
2
- rezana grada i daske 0,093 m /m",
- ekseri 0,03 kg/m 2 ,
- klanfe 1,75 kg/m 2 i
- za osam sati jedan radnik može namontirati 3,5 m 2 skele.
Platonska skela visine do 20 m:
3
Specifikacija materijala i radne snage
2
odnosi se na 1 m urađene n e p o k r e t n e
plafonske skele.
2
- tesana grada 0,17 m Im ,
- rezana grada i daske 0,086 m 3 /m 2 ,
- ekseri 0,02 kg/m 2
- klanfe 1,50 kg/m 2 i
- za osam sati jedan radnik može namontirati 5 m 2 skele.
Platonska skela visine do 16 m:
3
- za osam sati jedan radnik može namon2
tirati 3 m skele.
2
- tesana grada 0,29 m Im ,
3
2
- rezana grada i daske 0,100 m Im ,
- ekseri 0,035 kg/m 2 ,
2
- klanfe 2,00 kg/m i
POKRETNE
PLAFONSKE
SKELE
Pokretne plafonske skele se prave od
čeličnih cevi, a radna platforma od dasaka.
Skela se pokreće pomoću točkova koji sc
kreću preko ravne čvrste podloge ili preko
šina (koloseka).
SKELE NA N O G A R A M A
Ove skele prave se od drvenih nogara i
dasaka. Osovinski razmak nogara ne sme
biti veći od 2 m, a debljina dasaka ne sme
biti manja od 4,8 cm. Nogare moraju biti
postavljene na čvrstu i ravnu podlogu.
LITERATURA
1. Tehnički uslovi "ZAVRAJ" Beograd, 1983.
2. Završni grad. i instalaterski radovi, Gnipa autora, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd, 1988.
3. Opis Verlag fiir Publizstik Gmbb, Gutersl-h Genehraigte Sonderavsgabe, 1987.
4 Prospekti proizvođača materijala: "Dinara" - Beograd, KGK Karlovac. J U B - Ljubljana i Karbon - Zagreb.
130
SADRŽAJ
PREDGOVOR
5
1. MOLERSKI RADOVI
Kvalitet podloge
Otpornost premaza obrađenih površina
Fizička svojstva boja
Razlaganje i slaganje boja
Kontrasti boja
Slaganje boja
Boje u unutrašnjem prostoru
Izbor odgovarajuće boje za prostoriju
Izvođenje molerskih radova
Krečenje površina
Priprema - gletovanje površina
Bojenje posnom bojom
Bojenje disperzivnim bojama
Rustično (reljefno) kitovanje gletovanih površina disperzivnim kitom
Radovi u enterijeru - renoviranje starih zidova
Razni molerski radovi
Obrada unutrašnjih zidova plastičnim malterom (reljefni malter)
Molcrsko-farbarski radovi na spoljnim površinama (fasadama)
Radovi na spoljnim površinama (fasade)-renoviranje
Sprečavanje prodora atmosferskih uticaja kroz fasadni zid
od fugovane fasadne opeke
Obradivanje-presvlačenje novih ravnih fasadnih površina plastičnim malterom
(fasapaost, terapaost, kera-mineral i si.)
Mcrenje i način obračuna radova
Alati, mašine i ostala pomoćna sredstva za izvođenje molerskih radova
7
7
8
8
8
10
10
11
13
14
14
17
19
21
24
24
26
28
30
33
2. FARBARSKI RADOVI
Materijali za farbarske radove
Materijali za osnovne premaze drveta, maltera i lesonita
Materijali za osnovne premaze metala
Materijali za kitovanje i presvlačenje
Materijali za bojenje raznih vrsta podloge
Materijali za lakiranje (lakovi i lak-boje)
Sredstva za skidanje starih premaza
49
49
49
50
50
51
51
52
131
35
36
41
43
Kvalitet podloge za farbarske radove
Bojenje građevinske stolarije uljanim bojama
Bojenje nove stolarije uljanim bojama
Bezbojno lakiranje nove stolarije
Lakiranje bezbojnim lakom prirodnog drveta hrastovine, borovine,
brestovine i si
Bojenje uljanom bojom stare građevinske stolarije
Bojenje građevinske stolarije specijalnim disperzivnim bojama,
sintetičkim bojama i lak-bojama
Bojenje nove stolarije polikolornom D i lakiranje karbolin emajlom sistem "A" ....
Bojenje nove stolarije karbolinom (osnovna boja) i lakiranje
karbolin-lakom (sistem "B")
Bojenje nove stolarije polikolorom D i lakiranje
hidrokarbolin-lakom (sistem obrade "C")
Bojenje nove stolarije hidrokarbolinom "V" (osnovna boja) i lakiranje
hidrokarbolin lakom (sistem obrade "D")
Bojenje građevinske stolarije lazurnim bojama (imitiranje plemenitih vrsta drveta) ....
Bojenje uljanom bojom na novom krečnom malteru
Bojenje uljanom bojom
Bojenje uljanom bojom i emajliranje
Bojenje uljanom bojom starih zidiva
Skidanje stare boje fabričkim rastvaračima
Bojenje masnom uljanom bojom podloge sa koje je skinuta stara boja
Bojenje i emajliranje podloge sa koje je skinuta stara boja
Bojenje zidova uljanom bojom na postojeću uljanu boju
Bojenje i emajliranje zidova preko stare emajlirane boje
Povlačenje crta uljanom bojom (uljana linija) na obojenoj površini
Bojenje nove građevinske bravarije i limarije
Bojenje uljanom ili alkidnom bojom metalnih prozora, vrata,
pregradnih zidova i si
Bojenje uljanom bojom gvozdenih ograda, rešetki i si
Bojenje antikorozivnom bojom limene krovne površine
Bojenje antikorozivnom bojom žlebova (uvala, iksni, oluka, olučnih cevi i si.)
opšivenih limom
Bojenje starog metalnog nameštaja lak-bojama
Bojcnej stare bravarije i limarije
Skidanje stare boje rastvaranjem obojene metalne površine
Bojenje gvozdenuh vrata, prozora, pregrada i si. sa kojih je skinuta stara boja
Bojenje starih metalnih prozora, vrata i si. preko stare boje
Bojenje stare limarije sa koje je skinuta stara boja
Bojenje stare limarije preko stare boje
Bojenje novih radijatora, cevi i uređaja centralnog grejanja
Bojenje radijatora od livenog gvozda i čeličnog lima
Bojenje gvozdenih cevi centralnog grejanja i držača radijatora
Bojenje izolirane površine na cevima
Razni farbarski radovi
Lakiranje parketa bezbojnim dvokomponentnim lakom
Mcrenje i način obračuna radova
132
52
53
53
56
56
57
60
61
62
63
64
65
67
67
67
69
69
70
70
71
72
72
73
74
74
75
76
76
77
77
77
78
78
78
79
79
80
80
81
81
82
Način uzimanja mera i obračunavanje
Alati, pribor i mašine za larbarske radove
82
88
3, TAPETARSKI RADOVI
93
Prednost korišćenja gotovih proizvoda za oblaganje zidnih i plafonskih površina ... 93
Izbor tapeta prema namcni i veličini prostorije i namcštaja
93
Materijali za tapetarske radove
94
Materijali za podlogu
94
Podela tapeta prema vrsti materijala
94
Podela tapeta prema obradi gornje površine
100
Podela tapeta prema boji
100
Podela tapeta prema uzorku
100
Vrste lepka
100
Završni elementi
101
Uputstvo za kupovinu tapeta
101
Označavanje tapeta
101
Obračun tapeta
103
Alat i pribor za izvođenje tapetarskih radova
104
Saveti za pripremu podloge
106
Nove podloge
107
Podloga sa starim premazima
108
Uklanjanje mrlja
109
Saveti za skidanje tapeta
109
Priprema lepka
110
Priprema tapeta
110
Merenje
111
Sečenje
111
. Nanošenje lepila
112
Preklapanje
112
Omekšavanje
112
Postavljanje tapeta na zid
113
Određivanje vertikalnosti
113
Lepljenje tapeta
113
Obrada ivica
114
Obrada otvora i razvodnih kutija
115
Popravka oštećenih mesta
116
Završni elementi
116
Postavljanje tapeta na plafon
116
Postavljanje traka
116
Postavljanje tapetnih ploča
119
4. SKELE
Vrste fasadnih skela
Materijali za skele i izvođenje
Lake fasadne skele od drvenih stubova
Skele od drvenih lestvica
Skele od Čeličnih cevi-cevne skele
Etažne-konzolne skele
121
121
122
122
122
123
128
133
Zaštitne skele
Viseće skele
Nepokretne plafonske skele
Pokretne plafonske skele
Skele na nogarima
Literatura
129
129
129
130
130
130
i
134
•

Magnetna boja TEHNIČKI LIST

Liflet_CR 65 - CR 166

Predmer radova

Mikrobiologija s epidemiologijom

MS Word-vjezba 6 (PDF)

CERESIT CT 127 – tehnički list

„gorivo za poljoprivredu i ribarstvo“ od osobe na koju

popis tema za završni ispit - Srednja strukovna škola, Makarska

Boja.pdf - Your.org