BUNJEVACKE MATICE ~ LO ,.... I DVOMISICNIK ZA NAUKU, KULTURUISTVARALASTVO GODINA VI • BROJ 65-66 • SUBOTICA ·APRil- MAJ 2011. ;;;;; r hoan }ltttuno~it <PoJi...ric fit~ tmfimjn;i~!)m sf!oju naroJ'nost, omfa sitt E<tt<tjll sf!og olea i osrami SIIO}tt mater.. (citat 16. str.IJ3.) . . ~ __ z cuva e • v un evac • • ezz ~ N N z (/) ~ RIC RIC - .... . . . ................ . --BUN.IEVACKE MATICE ?vlCadi cu1Jaje 6unjevacki ;'ezi~ Foto: Marlja Horvat BUNJEVACKE MATICE RIC UREDNIKA SaCuvajmo naSu lipotu i mladost 1 ove godine su nasi mladi stvaraoc i putem pisane rici dali svoj doprinos u ocuvanju bunjevacke ikavice odazivajuc se naN smotru ,Bunjevaeka lipa ric", di su najbolj i ucesnici za svoje radove bili i nagradeni. Ova manifestacija, nadamo se, dace iz godine u godinu biti sve bolja i masovnija. Sarno tako mozemo ocuvat nas maternji jezik- prinoseCi ga na mlade narastaje kroz pisanu ric. Bez mladosti nam nema opstanka, ani ocuvanja nacionalnog indentiteta, koji cemo ostavit za sve one koji dolaze posli nas. Zato, u pridstojecem popisu stanovnisva koji nas slidi, ostanimo doslidni sebi i ne dajmo da nam oduzmu ono sto nam pripada. U OVOM BRO.JU: RIC BUNJEVACKE MATICE dvomisicnik za nauku, kulturu i stvaralastvo VISTIIZ MATICE Godina: VI Broj: 55 56 April Maj 20 II. Tiraz: 600 lzdavac: Bunjevacka matica Glavni i odgo,•orni ur~dnik: Tamara Babic str. 3 TRADICIJA POPISA I MISTA Dl BUNJEVCI ZIVE I KOLIKO JIIMA str. 6 i 7 Lektor: Ana Popov Priprema za stampu: Grgo Krii:anovic Fotograf: Marija Horvat PROS LOST PRID OCIMA JAVNOSTI str. 10-11 Redakcija: Mijo Mandie Ivan Sedlak Ana Popov Joso Poljakovic Rufica Parcetic Kata K1111tic Stipan Sar~evic IV SMOTRA " BUNJEVACKA LIPA RIC" Adresa Subotica, Korzo 8 Telefon: 024/557 213 SVOJIM SNAGAMA DO SLOBODE (IV) str. 12 i 13 str. 15 i 16 E-mail: ric [email protected] [email protected] web: www.bunjevacka matica.org ~tampa: "tiko§ ~tampa", Subotica 2 KAD PADAJU DOVE? str. 20-21 April - Maj 2.011 . RIC BUNJEVACKE MATICE Visti iz Matice Dana 05. 04. 2011. godi11e OdrZ:an j e konstitutivni sastanak Odbora za nauku Bunjevacke matice pod pridsidavanjem profdr Aleksandra Raica di je usvojen plan i progntm rada, ko i prav ilnik o radu. U Svecanoj sali Bunjevacke matice odi"Zana je promocija knjige pisama autora Jelisavete Buljovcic Vucetic , Draga sicanja " u izdanju Bunjevacke matice. U programu, koji je vodio pridsidnik Odbora za knjizevnost Stipan Sarcevic, ucestvovali sui drugi c lanovi knjizevnog odbora. Dana 14. 04. 2011. godi11e Tamara Babic, potpridsidnik Matice, u Novom Sadu je prisustvovala seminaru za izradu TPA projekata, koje je ra. . . s pi sala Evropska unija. Seminar je odrZ:an u zgradi Pokrajinske vlade. 0 znacaJU ovt proJekata za nase institucije govorili su pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisanje Milorad Durie, direktor Fonda evropskih poslova Predrag Novikov i Andrija Aleksic, sef odseka za evropske fondove. Dan a 15-16. 04. 2011. godi11e die, clan Glavnog odbora. . N a tribini kojaje odrlana narednog dana pod ra~mm n~~ zivom Istoricar u smutnom vremenu" predavac1 su bth akadeU:ik Vasilije Krestic, akademik Kosta Cavoski i dr Vasilije Kalezic. Isprid Matice bili su prisutni potpridsidnik Ivan Skenderovic i sekretar Zvonko Stantic Dana 12. 05. 2011. godine U okviru , Nedelje pravoslavlja" u organizaciji_ SKC Sveti Sava" na tribini , Tamo gde je dobro, tamo Je otadzbina" uvodnu ric imo je akademik Vladeta Jerotic . Isprid Matice prisustvovali su pridsidnik Ivan Sedlak i Mijo Man- Izaso iz stampe III zbornik diciji radova , Bunjevacka lipa ric" . Zbomik pridstavlja 26. po redu knj igu u izdanju Bu njevacke matice. Dana 12.05.2011. godin e ~iiiiiiiiiiiiii- U Bunjevackoj matici odrZ:an je sastanak komisije radi izbora najbolji diciji radova ucenika osnovni i sridnji simla koji su pristigli na raspisan TV konkurs projekta , Bunjevacka lipa ric". Komisija je radila u sastavu: prof. Ana Popov, mr Suzana KttiundZic Ostoj ic i Stipan Sarcevic, pridsidnik Odbora za knjizevnost. Da11a 2 1. 05. 2011. godi11e U Bunjevackoj matici, prid punom salom dice, u citelja i drugi gostiju, odrzana je zavrsna manifestacija povodom TV konkursa , Bunjevacka lipa ric". U okviru priredbe promovisanje i III zbornik, proglaseni su pobidnici u svim kategorijama i podiljene su nagrade. I van Sedlak April· Maj 2011. 3 RIC BUNJEVACKE MATICE ZNAMENITI BUNJEVCI Pere Tumbas Hajo (1891 - 1967) Proslo je 120 godina od rodenja ve1ikog umctnika i majstora tamburicc Pere Turnbas Haje, rodenog 26. juna 1891 . godine u Subotici. Rodenje u porodici koja se bavila muzikom. Nadimak , Hajo" Pere je naslidio od svog oca koji je, svirajuc, eesto znao podvikivati , Haj, haj", a bio j e samouki gajdas. Tako je ovaj ogranak drevne bunjevaeke familije Tumbas i dobio nadimak: , HAJO". Perin otac An tun, bio je profesionalni svirac. Sviro je bas u tamburaskom orkestru. Sa svojom suprugom Marijom imo je dva sina- Stipana i Peru, koji su vee ko mali derani pokazivali ocite znakove ljubavi prema muziki. Kad je Peri bilo sest godina, s njimje otac prvi put javno nastupio. Pere se vise zagrijo za muz iku , tako da kod njega ljubav prema njoj, nije hila samo prirodni dar, nego prava strast, ziva vatra i duboki nagon, koji gaje pratio kroz cili zivot i podstico na neprestano usavrsavanje. Upisan je u Muzicku skulu ko 13godisnjak, di je poCo ucit violinu i klarinet (a ne k.lavir, kako spominju neki biografi). Medutim, to je trajalo samo godinu dana. Dalje muzicko skulovanje nastavio je privatno svirajuc u raznirn tamburaskirn orkestrima. Zaradivo je tako kruv svagda.Snji i plaeo svog ucitelja. Njegova plodna muzicka karijera zapocinje 1910. godine. Dirigent je i kompozitor, svirac i organizatoru predratnirn kultumo-umetnickirn drustvima Subotice, ko sto su , KOLO MLADEZI", , MOMAC KO KOLO", , SOKOLSKO DRUSTVO" , "ZELJEZNICKO DRU STVO". Pere Tumbas Hajo sa velikim tamburaskim orkestrom U svojoj struki Hajo je bio perfekcionist, tj. covik koji je teZio savrsenstvu. Nije mu bilo svedno sta ee njegov orkestar izvodit, kako dugo ce uviZbavat i kako ce prid publikom nastupit. Novcana zarada nije mu hila iskljucivi cilj, vee samo cista muzicka lipota i odusevljenje oni koji su je slusali. U tome je tajna Perinog uspiha ko umetnika tamburice. On sebe nikad nije mogo zamislit u ulogi vulgarnog kafanskog tamburasa i zabavljaca, koji mora svirat po narudZbi kojekaki beeara, propalica i pijanica po gradskim i seoskim mijanama. On je uvik tezio neeem visem. Uvikje bio veseljak. Za njegaje svit bio, zapravo, svojevrsna sigracka uz tamburu s kojom se poigravo zivec veselo i spokojno, uprkos teskim zivotnim neprilikama koje su ga pokadgod zadesile. Bio je vatreni navijae naseg najstarijeg fudbalskog kluba , BACKA", sa kojim je slavio mnoge pobide. Godine 1930. Hajo se zaposlio ko sluZbenik Gradskog poglavarstva , al nije pristo svirat u tambura8kirn orkestrima grada. Ti god ina je dirigent tambura.Skog orkestra , Radio Beograda" Aleksandar Aranicki je otvoreno prizno da u ,klasi tamburasa nije bilo boljeg od Pere Tumbas Haje". Zafaljujuci njemu, 1938. godine Hajo je posto clanom i kapelnikom orkestra ,RADIO BEOGRADA", al se zbog ratni neprilika u prolice 1941. godine vraea u Suboticu i nastavlja svirat privatno u kafani , Beke" (kasnije ,S PARTAK" koje vise nema), sve do svrsetka rata. Posli rata prifatio je muzicko-pedagoski rad u kultumo-umetnickom drustvu,,Bratstvo-Jedinstvo" i u zboru , Ivan Goran Kovaeic", sa kojima je uspesno nastupio u mnogim gradovima Jugoslav ije, ko i u inostranstvu . Godine 1947. posto je nastavnik na odsiku narodne muzike pri Muz ickoj skuli u Subotici, a 1950. godine osnovo je tamburasku sekciju. Najveci uspih postigo je 1952. godine na medunarodnom festivalu fo lklora u Langolenu u Engleskoj di je odno prvu nagradu isprid ruske balalajke i 8panske gitare. Slavili su ga Englezi, velicali Amerikanci, samo je rodna Subotica, zacudo, umisto trijufalnog doceka i velikog slavlja, pokazivala neke zagonetne znakove odozgo dirigovane suzdrlanosti. No, on je nastavio svoj rad ko da se nista nije dogodilo. Poznataje hila njegova saradnja sa ameriCkim drustvom ,TAMBURlCA" (Duguesne University iz Pitsburga) Walterom Kolarom, kojem je godinama slao svoje kompozicije. Oco je u penziju 1958. godine. Umroje 5. marta 1967. godin e i pokopanje na Sencanskom groblju u Subotici, uz pratnju svi tambura.Sa Subotice grada Mijo Mandie, dip/. ini. arh. A pril· Mtlj 2011 . RIC BUNJEVACKE MATICE ZnaCaj i podruCja aktivnosti Odbora za nauku BunjevaCke matice Osnivanjem Odbora za nauku, na Skup!:tioi odr2anoj 11 . marta 20 l l. godine, Bunjevatka matica u Subotici otvara novo, vaino podrutje svoje aktivnosti. Bunjevci, kao autohtona etnicka grupa na tlu Bajskog trokuta, suoceni su sa neophodnoseu svog razvoja kao nacionalne zajednice sa statutamo-pravno regulisanim statusom nacionaJne manjine u Republici Srbiji AP Vojvodini Za ostv arivanje takvog razvoja neophodne su institucije sposoboe da artilruli~u egzistencijalne probleme i elemente nacionalnog identiteta Bunjevaca kao malog naroda bez drZ.ave. Taj zadatak mo2e da postigne organizovani naueno-istraiivaCk.i rad, koji sistematski nose timovi okupljeni oko istraiivackih projekata. Posmatrano u dugoroenijoj perspektivi, pred Odborom za nauku se postavljaju cetiri zadatka. I. Skupljanje onoga ~to se zna o postojeeim istra~ivanjima koja se ticu Bunjevaca, radi identifikovanja njihovih jakih strana i nedostataka, i stavljanje na raspolaganje, u sistematizovanom i kriticki procenjenom obliku, ueenicima, studentima i nastavnicima, politicarima, prakticarima i drugim korisnicima istra:Zivanja zainteresovanih za podrucje med'uetnickih odnosa, posebno, polo~aja i razvoja Bunjevaca. 2. Zasnivanje istraiivanja na j akoj teorijskoj i konceptualnoj analizi podrucja i politickog okru~enja u kojem se bunjevacka zajednica nalazi. Teorijska analiza podrucja polozaja i razvoja Bunjevaca nije razvijena, ukljueujuci i kontroverzno pitanje o njihovoj autohtonosti. Kriticno razwnevanje politickog okrWenj a je takod'e bitno, jer ono ut ice na zbivanja u bunjevaekoj zajednici. 3. Neophodnaje baza podatakao Bunjevcima koja je bitna za pouzdano sagledavanje problema bunjevacke zajednice. Ova baza zahteva koriscenje statistickih podataka i original nih primamih podataka dobijenih serijskim anketama radi stvaranja obuhvatne kvantitativne slike bunjevacke zajednice i problema njenog razvoja, putem longitudinalne analize. Stvaranjem ove haze dobijaju se onlajn obrazovni resursi o fivotu, napredovanju i preprekama koje doticu manjinske bunjevacke zaj ednice, kakve su one u Subotici, Somboru, Baji, Bajmoku, Conoplji, Tavankutu, Gari, i svim drugim mestima gde Bunjevci zive. Resursi treba da obuhvate bazu citata nacionalnih i lokalnih clanaka i pratel:ih materijala, analiza ugro:Zavanj a personalne i nacionalne ravnopravnosti i vremenski redosled dogadaja. Projekt ovakve haze podataka omogucuje kori§cenje elektronskih i §tampanih resursa. Elektronski resursi sadne, osim pretrailjive haze citata iz lokalne, nacionalne i etnicke stampe, takode knjige, izvestaje, pamflete, i seriju autorskih clanaka koji analiziraju glavne pojave i procese u zivotu i razvoju Bunjevaca. 4. Analiza uticaja bunjevacke zajednice, April· Mnj 2011. posebno institucija i organizacija, radi utvrdivanja koliko njihova aktivnost zadovoljava stejkholdere (sve zainteresovane korisnike efekata pojedinih aktivnosti). Ovo se prvenstveno odnosi na istraiivanje ekonomskog razvoja na osnovu anketa preduzel:a, analize podataka koje oni vode, i pregleda inicijativa ekonomskog razvoja pripadnika bunjevacke zajednice u Bajskom trouglu. Kao kljutne smemice ovib istraiivanja mogu da se istaknu: Bunjevatka zajednica, posebno problem integracije putem prekogranicne saradnje u okviru projekta Srbija-Madarska. Institucije i sta one pru:Zaju bunjevackoj zajednici, posebno dovodenje ove zajednice na nivo kadrovske ek:ipiranosti i opremljenosti, ukljucujuCi finansijsku podrsku, koja tu zajednicu cini ravnopravnom sa drugim nacionalnim manjinama u Vojvodini (sistemski podr~ano obrazovanje i institucije koje obezbeduju reprodnkciju kvalifikovanih kadrova i stvaralaca u kulturi, umetnosti, nauci). Drustveno-ekooomska analiza zaposlenost i trendovi zaposlenosti u bunjevaCkoj zajednici. Volonterska aktivnost uzajamna pomoc i saradnja u bunjevackoj zajednici. Etoicki bunjevat ki sektor u privredivanju/preduzetni~tvu mapiranje i kvalitativna analiza radi utvrdivanja razmere do koje je to razliciti subsektor sa akcentom na politici i praksi. U okviru ovih dugoroenih smemica, dva istraZivacka podrucja su posebno aktuelna i kljuena: I. izueavanje egzistencijalnih problema sa kojima se bunjevacki narod danas suocava, i 2. izueavanje svib svojstvenih obel e~ja etno-kulturnog i nacionalnog identiteta Bunjevaca. Prvo podruCjeje od prioritetnog znaeaja, pa je, prilikom svog konstituisanja, Odbor za nauku utvrdio kao istrazivaCki projekt iz oveoblasti: , Polozaj zeneu bunjevackoj zajednici". Kroz sagledavanje uloge zene kao majke, vaspitacice svoje dice, al i kao nezaobilaznog faktora ekonomske stabilnosti porodice, mo~e se dobiti dublji uvid u uslove opstanka i sveukupnog buduceg razvoja Bunjevaca. Kad je rec o drugom istra:Zivaekom podrucju, tu se pred Odborom za nauku postavlja vaian problem dinamike etno-kultumog identiteta adolescenata (omladine 15 do 19 godina), paje takav projekt uvclten u njegov plan aktivnosti. Osim empirijskih is~ivackib projekata, Odbor za nauku predvida da razvije nautnu kriticku diskusiju o aktuelnim p itanjima polozaja i razvoja Bunjevaca, da posveti pa:Znju recenziji publicistike, koja se bavi temama vainim za Bunjevce, kao i da doprinosi usavr8avanju naueno teorijskog i metodoi<>Skog nivoa svoj ih clanova. Aktuelni polozaj i razvoj Bunjevaca kao nacionalne manj ine priznate Statutom Autonomne Pokrajine Vojvodine (usvojenom u Skupstini RepubHke Srbije 30. novembra 2009. godine) zasluZ\lje posebnu pa~nju imajuci u vidu nepovoljan ishod narodne inicijative Bunjevaca iz Baje za priznavanje Bunjevcima statusa nacionalne manjine pred Parlamentom ove susedne drzave. Neodrzivaje negacija statusa nacionalne manjine dela iste etnicke zajedoice, ciji drugi deo je, u susednoj ddavi, stekao status takve manjine. Ova anomalija povlaei niz pitanja od vitalnog znacaja za bunjevacku zajednicu: Koliko je ta zajednica integrisana i spremna da prevlada posledice podele svog etnickog korpusa nastale povlacenjem Srpsko (Jugoslovensko)-Madarske granice? Ko stiti interese bunjevacke nacionalne manjine u celini (u Srbiji i u Madarskoj) u medunarodnim odnosima? Kakav odgovor bunjevacke nacionalne zajedoice u Vojvodini i njenog dr~avnog pokrovitelja, treba da bude na nepriznavanje razlicitosti Bunjevaca u odnosu na nacionalnu manjinu Hrvata u Mad·arskoj? Bez odgovora na ova pitanja, statutarna garancija ravnopravnosti nacionalne manjine Bunjevaca u Vojvodini, ostaje deklarativna. Odbor ima vafan zadatak da okupi na svojim istra~vackim projektima Bunjevce i sve kompetentne stvaraoce zainteresovane za bunjevacke teme. Ovo nije lako ostvariv zadatak jer je bunjevacka zajednica poslednjih pola veka, pa i kroz citav protekli vek, bila bez institucija visoke kulture (naucni instituti, fakulteti, muzeji, pozorista, sHkarske galerije) iz kojih se regrutuju kompetentoi poznavaoci humanistickih i dru§tveno-naucnih teorija i istra~ivacke metodologije. Takve i stra~vacke kadrove moguce je izgradivati poslediplomskim skolovanjem, podr:Zavanjem sticanja doktorata relevantoih za naucno utemeljenje etnickog i nacionalnog identiteta Bunjevaca, putem stipendiranja na vodecim evropskim univerzitetima sa studijskim i istr:Uivackim programima iz oblasti etnickih odnosa i nacionalnih manjina, posebno malih naroda bez drZilve (na primer, Centre for Research in Ethnic Relations (CRER) University of Warwick, Ethnicity and Social Policy Research Centre (ESPR) University of Bradford, European Centre for Minority Issues (ECMT) Flensburg Germany, i sl.). Ova.Jrn predviden rad Odbora za nauku Bunjevaeke matice se od samog pocetka suoeava sa problemom materijalno-tehnickog i finansijskog obezbedenja cije re§avanje ce zahtevati veeu pa2nju, kako bunjevackih institucija, tako i institucija koje obezbed\J.ju ravnopravnost nacionalnih zajednica u opStinama Subotica i Sombor i u AP Vojvodini. Prof. dr A. Rail, predstJJnik Odbora Zfi/Uluku 5 RIC BUNJEVACKE MATICE Tradicija popisa i mista di stanuju Bunjevci i koliko ih ima U proslom broju naveden je popis Like i Krbave 1712. godine u odnosu na Bunjevce. Da bi bilajasnija slika o starim Bunjevcima u Lici i Krbavi, a i zbog jezi ka koj im je pisano, nave5eu kratak citat iz, NEVENA" broj 7 iz 1905. godine. Slidi citat sa naslovom : ,0 starim Bunjevcima u Lici i Krbavi - Izvadci iz knj ige , Ova hrvatska junaka" od R. Lopasiea Za vrime turske vlasti, a osobito za vojne g. 1685. bile su pokrajine ujuznoj Hravtskoj, Lika i Krabava, jako opustosene, brojilo se do 50 pustih gradova, i narodaje bilo tako malo, da nije bilo u nikih pridilih viditi na c itave milje zive duse. Bilo je, dakle, korisno i potribno, da ne ostanu svi Muhamedovci Liku i Krbavu , vee da se pokrste i ostanu u zemlji, pa da se nasele u sto skorije vrime i novi stanovnici u puste krajeve. Godine 1696. bilo je pokr5tenih odraslih Muharnedovaca 1700 dusa. Naseljavanje staroga naroda najprije po Lici i posli i po Krbavi, zapoeelo se je po naredbi generala Herbersteina, odmah prve godine kako su Turci izgonjenL Saeuvano je iz prvih godina iz izgona Turaka vise naselbenih listova, a vazda bijahu doseljenici primljeni samo pod uvit, da na Krajini prema potribi sl11Ze kao vojnici. Biskup senjski Martin Brajkovie, rodom Senjanin, koji je dobro poznavao prilike i odno8aje Like, izvistijo je u Musaluku boraveei 12. kolovoza g. 1702. tadasnjeg hrvatskog bana Adama Baeana, o narodu koji zivi u Lici, a on taj narod dili obzirom na poriklo, obicaje, j ezik i vim, na pet raznih plemena, naime: na pokrstene Turke, plerniee Hrvate, Bunjevce, Kranjce i V lahe sizmatike. Naseljenih Hrvata bilo je osim casnika god. 1697. samo u Lici, bili su Bunjevc i, koje kadsto spomenici zovu i katolicki Vlas i. Oni su stokavci i ikavci, a dosli su iz seveme Dalmac ije i iz zapadne Hercegov ine, gdi jos i danas narod pojeziku i obicajih saBunjevci istovitan zivi, a poznat je kod 6 Talijana pod imenom Morlaka. Vlaha je bilo i po srpskih i po hrvatskih zemljah, a i po Lici. Prava Vlaha oko Klise je potvrdio Knez Hanz Frankopan, ban Dalmacije i Hrvatske i knez Cetinski i Klicki g. 1436. i veli u toj povelji da: , ni nad Vlasima ni jedan Hrvatin Vojvoda, i da na njihova pitanja ne sudi ni jedan Hrvatin". Vee po ovom zakonu svakomu je jasno, da je bilo g. 1436. razlika medu Srbi, Hrvati i Vlasi ako ne plemenska i narodna, a ta svakako druStvena, koja se razlika tecajem vrimena dakako izgladila i poravnala . Pa ako se Vlasi u srpskih zemljah zovu sada i j esu Srbi, to se i hrvatski Vlasi, odnosno stari Bunjevc i, punim pravom mogu zvati i jesu Hrvati." (Budimo prije svega sa ovim nacisto . Radoslav Lopasie, pisac knjige , Ova hrvatska junaka" usporeduje ovde dva stara dokumenta. U prvom od g. 1702. spominje da su se stari Bunjevci nazvali i , katolicki Vlasi", u drugim dokumentima od god. 1436. iznosi da se tadasnji itamosnji Vlasi razlikovati imaju i od Hrvata i od Srba. AI da se ova razlika vrimenom izgladila, pa su se katolicki Valsi (Bunjevci) stopili u Hrvate, a pravoslavni Vlasi pale u Srbe. Ako ovo opstoji, onda ime nase, poriklo, stara na5a povist i domovina ima se sasvim u drugom pravcu traZiti, nego li dosad. Inace, Lopas ie priko cile knjige svoje razlikuje Bunjevce od Hrvata, Srba i drugih plemena). Podgorski i licki Bunjevci, po svoj prilici srodnici su onih Morlaka. iz okolice Sibenika i Trogira, koje je g. 1679. bio nakanio naseliti u hrvtaskom primorju nadvojvoda stajerski Karlo. Bunjevci dodo5e u Liku sa dvi strane: s juga ustaSarni dalmatinskimi kroz dolinu zrmanjsku, naselivsi Gracac, Lovinac, Ricicu, Stikadu, sv. Rok susidna mista, pa od zapada iz Podgorja, otkuda ponajvise iz Jablanca, sv. Jurja, Karlobaga i Krmpota provale kroz klance velebitske i posidnu vise Karlobaga pr ije turska mista: Smiljan, Buzim i Tmovac. Za ovimi dodose i drugi Bunjevci u Liku i Krbavu . U Lovinac dodose iz Karlobaga obitelji: Kovaceviei, Krpani i Brkiei. U opstojaloj lickoj pukovniji bile su kumpanije Pazarista i sveto-jurska cisto bunjevacke, a ima Bunjevaca kojekuda razasutih i sa pravoslavnimi Vlasi pomesenih i u stranah prema Senju i Otoecu, pa i na bivsem Kordunu u Borieevcu, pod gorom Pljesevicom. Bunjevce su ddali za izvrsne vojnike, vazda su oni bili smioni i hrabri, ali sui ponajvise smutnje cinili." Zavrsen je citat iz, NEVENA" di se vidi koliko je Bunjevaca bilo na tim podrucjima ida se oni jasno razlikuju od drugih i da se jos nazivaju ,STARJM BUNJEVCIMA" Di stanuj11 Btmjevci i koliko ill ima U knjizi pod naslovom ,POVUESNA ANTROPONIMIJA BUNJEVACKI HRVATA U MADZARSKOJ" autora Zivka Mandiea na strani 18 stoji da su godine 1715., 1720. i 1727. obavljeni popisi u naseljima bajskog trokuta di su Bunjevci popisani kao ILIRI i DALMATI, a ne kao Hrvati, na primer: Aljmas 1715. god. g bunjevackih porodica Baja 1715. god. 138 bunjevackih porodica Bikie 1727. god. 41 bunjevacka porodica Gara 1727. god. 36 bunjevackih porodica Kaemar 17 15. god. 14 bunjevackih porodica Sentivan 1715. god. 22 bunjevacke porodice Navode se i ostala mista, pa pise kako je Cavolj jos 1726.godine bio nenase ljena pustara, a godine 1733. se biljeze bunjevacke porodice, a nakon tri godine tu vee stanuje 51 1 bunjevackih porodica iii kako on pise "bunjevackih Hrvata". Izvor za popis je: Popis pucanstva 17 15., 1720. i 1727. godine BOROVSZKY, S. B. G. 36 RAPCSANYI, 1. N. D. 488. Dalje navodi urbane popise iz XVlll stoleea: ,O:L: Helytartotanacs Levetara, Ur- April· Maj 2011. RIC beri tabellak, Bacs megye. C 2945, 4126. Da su se Bunjevci popisivali i kao ILIRI i DALMATI, sam autor naglasava pa kare: , Osobito je duboko bio ukorijenjen i dugo se zadclao etnicki naziv Dalmatinac: primjerice, pocetkom XVIII st. Kakonj se biljez i kao , colonia Dalmatica" , bajska zupa do 1722. god. biljeii se kao dalmatinska (ili kao ilirska)! Sudeci po prezimenima, ikavici i drugim dokazima, ILIRI, DALMATI su Bunjevci, medutim Zivko Mandie sve ove etnikume svrstava u bunjevacke Hrvate. U ,Nevenu" iz 1905. godine pod naslovom , Gdi stanuju Bunjevci i koliko ih ima" citiracu sledece: , Broj Bunjevaca nije lahko pouzdano naznac it. Mi cemo se u ovom pitanju dnati popisa. Ali cemo i na5e opazke primetiti. Dclava naredi: svaka opcina neka po5alje za to sposobne !jude ( ucitelje), koji ee popisati cio narod. Sad ako su uci telj i savistni, oni sve to tacno obave, ali naZalost, oni su najvise puta zaneseni cimgod, te ne biluze tacno. Tako su i kod nas prija dvi-tri godine, te su mnoge upisali medu Madare, koji tek - mozbit-j edva govore madarski. On te madarski pita, pa ako razumis, odgovoris mu, Madar si, osim ako sam zahtivas da te ne odbije u tude jato. Zato kad vidimo podatke iz najnovijeg zvanicnog iskaza ne tribamo pomisliti daje to sveta istina: mi eemo potraziti pogri sku, pa eemo tako dobiti dosta tacan broj. Po novoj statistici, dakle, ovako stojimo: Vise od polovine stanovnika Bunjevci su u sledeeim mistima: Monstor sa 3200 dusa (svega ima 5424), Sonta 3014 (svega 4972), Bereg 2009 (svega 2788), Vajska 909 (svega 1590), Kerestur 4841 (od 5038), Kucura 2207 (od 4074), Plavna 1195 (svega 1890), Kasad (u Baranji) 6 18 (od 718), Twjaci (u istoj zupanij i) 545 (od 709), Tekel 1225( od 2017) i Dusnok 2896 (od 3382)- ova dva u Pestanskoj :Zupaniji. Vise, neg rna kojih drugih, dakle prosta je veeina Bunjevaca u Santovi 1945 i u Bodanima 375. Bunjevci su u manjini, ali najmanje desetinama, sacinjava u ovim mistima: Aljmas 1498, Bajmak 1936, Kaemar 1730, Kumbaja 25 (svega ima uprav 2500), Mateovie 322, Bikie 948, Ca- A pril· Maj 2011. BUNJEVACKE MATICE volj 555, Gomji sv. Ivan 925, Gara 1283, Bae 1018, Lok 107, Conoplja 958, Sandor 188, Nemes-Miletie lir1l 8 0 if\OIICI. ~~...,. ~ 111111 Cod WI. 1350 (svega 3498), Baja 2606 (od 19.485), Subotica 29.344 (od 26.435), Petarda (Baranja) 307, Erd (Stolnobiogradskoj :Zupaniji) 1267 lW.IIII·NIOI llll':ill ll iNIEK! I Btl. (svega 3368), Sv. Ivan (Pestanska 11F Pridpla.ta.: :: ':t' =~ ~ :=. .... L.W.: 1:~11-*lt- ,llln'tra• '~*•'io.l,l-.'i zupanija) 894 i Rekas (u Tamiskoj =~!:".::..:. I t"f'hJ: Ito. '· ~nt I ·~=:.~;.::..:·~ fupaniji) 1139 (svega 3637)" Dalje navodijos mnogo mista, pa ~to i~ nn'" f.<> RlriA'. pise: gikelk.o a lAi i obtlttit ki raladi.1a. ll,{lfidaiai .. • n•'- • ....,..,.ll• \•f'lw"• ••t.a••·"• .ollbi d"-•~"•• I ,Vidimo dakle da su Bunjevci u uallf:e je.l.a pNOri.-...1 ,7A("&da.• od &· }o"raoje. Srrilul'v-14 utli* • • tl.tta. \' ,.,ua d.& eiil~ Cnro'i Wta prid.aja fait• koeoade. i u talt1,1j lipQ najveeim gomilama po Backoj rau'-'i •h•i• i vaptuj• i i ..,.,li z," DD' I.Ce lt1ula •u ._. t'rin.:. tU,JM'id O>suti, gdi ih ima svega 72.608 dusa, YGii pridM r• • •'jbeai-t.u Ud lift&&~ • (""amb) •pn.-e, rh }•., •• ..._ti(IH ... u-!)lo• pt,4ruu. • p".,.1;t-t koje prema cilom stanovnistvu odrfl.ti. j• po:u••te ud i p,..r.ntJ ... \1U'Qi\k• .-!tlo waii:ML dOOYltL thuta lltt•a.l kalrol'r ' "''" 111&!m koeedijalu ciA dfi.i pnillt•\e. N111 (71 6.488) iznosi I 0, 73 postotaka, t.j. toita upc:" a o•\lije wol t~~.. •• r.lude.fOII, da ~r~l• IIi IIMJitl: Yv.Joo W lu•• malo vise od jedne desetine .... tr&h dbwGolu h prid• •• 1'a H pri,.nteoa 11 , ....0'1\l. t<l!lt. No k•pU.o.n Ali, kako smo vee naprid kazali, -poin je .tHI!.d 11t'p)t6•B i " II <t;t ra.300l •1• .,.,);.tiie&lhk• aad )ti..U I •~•d a1le Jld~uu. s. •• auM d• w. -.oralll-.; Jrfed.iat.& n fan_. ll'Adici ovo nikak:o nije tacno, ne racunajuci tt tt.r•tt •• u~tJ •e.-.t i pot•o • M Mtll ia.o ro4jcli B"lifevlll» 'r..tPJ bitUo.ik Vu.lft one odrode, koji se sarni nazivaju MadZarima, mozerno opet reci da Bunjevac-a ima dobrim vise. Evo, kod nas u Subotici, u .,velikoj bunjevackoj varo8i" Madzare, sta su poradili tamo, gdi je upisa5e sarno 29.344, dakle jedva viSe od bunjevstina u manjini, gdi strani ucitejedne trecine cilog stanovnistva, a svako lji ne zanju i nece da znaju nas jezik! zna da nas ima vise od jedne polovine. Tamo su sigumo polak naroda otudili. Pogledaj mo samo - u varosi ima pet i po AI uzimamo samo svugdi jednu trehiljada kuenih brojeva, ana salasirna sest einu, pa opet dobijamo broj od siguri po. Vise od polovine stanovniStva stoj i, nih 130.000 ..... ... Ali ovo su pusti brojevi, koji nam dakle, na sala8u. Sad u varosi je III i IV okrug skoro cisto bunjevacki, a maine za buduenost vrlo malo govore. Ne tak:o stoji i II i IV. Pa posto i u prvom, a znamo: raste li taj broj, ili mozbit i u sestom okrugu irna podosta na5eg opada?- Svit se mnozi, te bi odgovor svita, vidimo daje dobrim vise od polak bio gotov, - ali ako pomislimo, u kolivaroskog stanovnistva Bunjevac (ta sam koj se miri otuduje na5 narod od svoje V okrug velik je kao VII i VIII zajedno). matere, kad vidimo, da su Bunjevci, Dakle, od 36 hiljada varosana bar je 19- nedavno jos u mnogo mista, sac inja20 hiljada Bunjevaca. A na sala8u jos vali veeinu stanovnistva, onda eemo drukcije stojimo. Luda5, Tompa i Kele- zastati, te necemo resiti pitanje, vee bija su madZarske, a sta ima po drugim cemo cekat (a nadamo se, da nece pustarama drugih naroda ili odrodenih dugo bit ), dok nam sinovi ne uvide da Bunjevaca, to bi lahko mogli smisliti jos je" kod kuce najbolje", dok izuceni nana 2, iii najvise 3 pustare. Po tom, dakle dalje majstori i trgovci ne budu svoje ima 12 pustara cisto bunjevackih na ko- ime i svoj jezik tako isto Jjubili, kako jima stoji priko 26 hiljada dusa. Sad, ako su sad zaludeni za tudinu, i kako im jos uz to dodamo ono 19-20 hiljada varo- i roditelji cuvaju i vole svoje. Onda scana, vidimo daje najjace smanjen broj cemo se moei pohvaliti , da napriduopet 45 hiljada, ne racunajuci-kako smo jemo i onda ce nam i drugi priznati: da rekJi-one, koj i su svojevoljno primili Bunjevac nije neizobrazen, paorski nase tude, nespretno odilo. (Zdrav razum svit, vee daje marljiv, ida te:Zi za svim govori da je i ovo advise malen broj, ali dobrim i lipim, kao sto i jest!" Zavr8enje citat iz " Nevena". s ovim bar smimo izici i prid najzeseeg Ovo je zato citirano da se vidi kriticara). Pa kad su kod nas u Subotici, gdi je koj im je jezikom pisano, ocigledno bupoglavarstvo bunjevacko, gdi se - njevackim, Ina koga se odnos i popis, vaU da,nade jos koj i rodoUu b uc itetj, pa vidi se, da se nigdi ne navode Hrgdi nam popisivaci bar nesto znaju vati, vee samo Bunjevci. Cak su i nika racki , kad su - velim- kod nas jednu sokacka mista tretirana ko bunjevacka. trecinu pravih Bunjevaca uvrstili med NEYEN l'llltPLAT.4 1J:, 11 lloh«t<J II, 1 trJttv~i lw~nai ~Uolia.i ~a ujt llll-ri rl~.eaJ~·~ \~ tU ~~.._ i6 ' ~· "•• Pt~,to \IPf'lr& ta~o 11 po~oriku 1JPjJtll tJ pfivalflhD •IMili&IUt.. vii~ 0~$ It l'f..ck~i Dj~r - JuooA: lllai~lu )H;.l. u.~ ~ (.df'f(&l ' ~ lo'tU. Ij~o~CC a.Hij ~j 7 RIc BUNJEVAtKE MATICE v RiCnici Ambrozija SarCeviCa okolnosti i znaCaj (IV) Pada u oci da se zdravo velik broj rici, znacajno razlikuje od onog oblika koji Bunjevci kolokvijalno danas upotribljavaju, j el koji smatraju daje onaj pravi, kadgodasnji oblik. Pogledajmo mali dio, koliko je sve to drukcije, koliko ima, nama gotovo nepoznati rici, jet nepoznatog oblika poznati rici, koje hi tribale bit skulovanoj bunjevackoj dici i kadgodasnjoj dici, poznati i usvojeni kao svoji. l. OPCE RIC! -skulska svidocba, skrnja za knjige, viroizpovidska sku la, pravacnik, pravcan papir, 2. JEZIKOSLOVLJE - glasica, slovka, samoglasica, spajanje glasovah, stivenje, stvarno ime, pridavnik. pridlog pridimenica, promine imenicah, sprega glagola, zapovidni nacin, tvrdenje, zaimenica, sadanje vrime, uzvika, uzklika, znak za pitanje, zatvor, pitajuca reeenica, potvrdujuca recenica, podmet, suglasica, 3. RACUNONAUKA -jednice, stotinice, hiljadice, pritvaranje deseticnih razlomakah u obicne, eetri vida radnje, razlomci jednog imena, cili brojevi, podjednako dilenje, pomisano racunanje 4. ZEMLJOPIS -izhod, iztok, brig, lapa, niza, prigoviti kraj , jezer, meduzemno more, prokop, put na vodi, srimska zupanija, rika, ostrov, poluostrov, kameniti put, zelezni put, 5. PRIRODOPTS - ZIVOTINSKO CARSTVO- sisavci, grab lj iva zvirad, pasjad, macjad, lasice, medvidski rod, glodjari, bubozderi, rukokrilci, krezubci, nogoplovci, kokosi, plovci, stakari, pivacice razcipljenog kljuna, tankokljunci, velikokljunci, vranovke, puzalice, grabilice, trkalice, vodozemci, dvozivci , ribe dili u golotrbe, trboperke, hrskavce, zatim slide bube - kokica, zlatna bubica, galebovalj , jelinak, trcac, grobar, odskacica, kresnica, zujaca, krlja, buvac, svilen lepur, sa5ka, uleza, svilena gusina, lastovac, smrtoglavac, kolubmacka muva, crvac, mokrica, od crva navodi pantlj ikaru, u grupi mekuse - spuZ, u grupi misinari - polip, 6. CARSTVO RASTLTNSKO vocno rasce-ko:Znog simena-oskorus, 8 musmulja, voce tvrdi spica, lupinjasto voce, jagodno voce, kalamljenje podkoru , rast, drva iglj enastog lisca, borovica, divija ruztca, drinovo drvo , jelda, rasce skoricama, kiseljak, tikv enjace, mirodijno rasce, safranika, kmit, gjumber, rasce za picu, graonica, plavetna ditelina, vrbovnik, civ it, suncanica, broc, kicica, majkina dusica, s lizovaca, lavendula, divizma, bengjeluk, tatulja, mlicka, varganja, krasotno rasce, gjurica, mirisni ljubimar, ljubica, bazura, sasa, jagorcina, tugjezemno ra8ce, neranca, drvo kruvasvetog Ivana, dzbuni, kozaste mahovine. 7. RUDSTVO CARSTVO solne rude, tipsa, vitriol, rude kamenjace iii zemljace, :list, stiva, granat, smaragd, alem, gorivace, petrolj, topilnica, saliveno gvoZde, salitra. gorka so, salamik, sadra, celibar, R. COVIKO NAUK.A -zivotno dilanje, oruda tilesna, misica, videnje, zivna :lila, covicja os icala, culo mirisanja, kus, cmekoze pleme, 9. PRIRODO NAUKA - stvor, nebeska tilesa, nepromicavost, raztezljivost, dilivost, stisljivost, svitlina, munjevost, kapljuca tilesa, odziv, 10. USTAVO SLOVLJE -tvorci dr:Zavnog zivlja, vlada povlascenika, velevlastnici po rodaju, zakonodavnost, imenik biracah, tvorenje zakona, vikoviciti clan, izimenovan clan, krunitba, kraljevo dostojanstvo i pravah, svet i nepovridljiv, posvecenje zakona, minister pridsidnik, minister nuz kraljevo lice, minister financie novacni poslovah, minister bogostovja i obuke, minister javni poslova i saopcaja, vice, vasarski sud , rudarski sud, ustmeni sud, porotni sud, drzavno gradanstvo, sloboda viroispovidi, sloboda zanata i radinosti, duznost skularenja, minica, zemljistnica, danak, poriz. 0 ovom malom ricniku «Neven» pise: -Silno priznanje zasluittie ona iztrajna muzevnost, koja se jos i u skrajnjoj starosti usuduje uredivati jedan ricnik. Njegova ljubav prema rodu, i ovu zrtvu donela je na oltar rodu svome. Neugasivaje njegova zelja otvoriti oci suplemenicima svojima, da svojim sopstvenim ocima mogli budu gledati onu I ipotu, Stono se nalazi u bunjevackoj knjigi. 1894. godine, ko poslidnji u nizu, ~arcevic izdaje " Madarsko-srpsko-hrvatsko-bunjevacko-sokacki knjizevni recnik". Kako stoji na koricama (na madarskom), izdat je radi olaksanja citanja. Ricnik je Stampan u Subotici u stampariji Sekelj ~imuna, na 136. strana, dimenzija 15x22cm, sa prosecnih 53 pojma po strctni. Ko sto vidimo, svi ricn ici stamp ani su u malom formatu, kako bi bili pogodni za nosenje u skulu i prakticni za upotribu. 0 ovom ricniku autor u pridgovoru (privedeno sa madarskog) kaze slidece: "Ova knjiga je naminjena onima koj i zele da dodimu dusu i srce bunjevacko-sokackog naroda, u ricima i pismenima, odnosno imaju vodecu ulogu iii ulogu uc itelja u svakodnevnom zivotu ovog naroda. Na zalost jezik ovog naroda je iskljucen iz javnog zivota na veliku stetu javnih uprava i pravosuda , sa neApril· M11j 2JJ11. RIC BUNJEVACKE MATICE prornisljenom namirom i nadom da ce jezik ovog naroda koji je vee u prilicnoj rniri ima svoj istorijski identitet i svoj drustveni zivot, polako ugasiti, da ce zahoraviti na svojstvenost svog porikla i da ce se asimilovati , utopiti u masu drugih naroda. Uuzorna nada! To posto bunjevacko-sokacka aristokratija, vee se ni sa svojim rodacima ne sporazumiva i da nj ihov slucaj za primer bude svim intelektualcirna, svistenicima, pridodredenima, koji vode ovaj narod . Kao izvori, sluz ile su mi postojece ima znacaj puno veci od o noga koji smo mu pridavali. Izvor bi sve to, sto je napisao, tribao biti i stvaraocima nasega savrimenog bunjevackog knjizevnog jezika, koj i se sudaraju sa slicnim nedoumicama i problemirna kao sto je i sam Sarcevic. On niguj e stil bez skra- se danas ne moze dogoditi na ovoj s trucne knjige. Medu njima je od veli- civanj a rici na kolok-vija lni izgovorni strani svita , nakon otkrivanja stampa- kog znaeaja , Opsti Madarsko - srpski nja knjiga, svaki narod pa tako i bunje- recnik" , koj i su sastavili na zahtev vacko-sokacki ima svoju knjigu. madarske akademije nauka -Blagoje u osnovnim skulama ' uprkos pri- Brancic i Dr. Derca Derd, pro fesori marnih pedagoskih ocekivanja, na- novosadske srpske gimnazije. Knj izevne sam riCi tako slozio, da stava na maternjem jeziku je zabranjena sa namirom da zvanicni pomocu njih, doticni mogu izraz avati skulski jez ik cak i u famil ijarnom svoje misli, naci rici na madarskom, ognjistu, polako ugasi plamen mater- razumiti i Citati. Od kada na5a draga domovina ponjegjezika . Rezultat svega ovoga je da crkveni stoj i, onaje visejez icna (pol iglotska) i svitovni intelektualci bunjevacko-so- zemlja. kackog naroda, nisu imali mogucnost Kazao sam, napisao sam sve sto m i da po sku lama na svom narodnom je- lezi na srcu, za Sto me je bodrila moja z ik'll obogacuju znanje i fond rici, da rodoljubiva namira, sa cim sam duzan hi nesmetano napridovali u crkvenim mojim napustenim bunjevacko-sokai svitovnim naukama i u izraz avanju ckim rodacima. svojih misli, duhovnih inspiracija i osiUmirio sam svoju dusu. canja. Nek svemocni Bog blagoslovi proMada po vazecem ustavu , za mi- tektore mog dila. lione naroda- bez diferenciranja u poMoj Zivotni put je pri kraju . Traz im gledu na jezike, postulatumi zakona za izvinjenje od sviju !judi koje sam narodnosti u cilju opsteg mira u drlavi, mozda povridio u zanosu, dok sam izodreduju da su intelektualc i (svitovni lagao svoju bol za mojim bunjevackokao i u crkvama) dumi sa narodom u sokackim narodom. svim privatnim i javnim delatnostima I ja oprastam svima koji su me zbog mojih ubedenja napadali. govoriti na jez iku narodnom. Ja ostajem pri svom "vis·tuti meae Jezik, koji je pridmet moje knjige, prosiruje se i van Madarske prema involutus" i ostajem sto jesam. Istoku, gdi nas vode privatni, privredni Kao Bunjevac u srcu, gajim lj ubav i trgovinski interesi. i prema mojoj dragoj domovini, koju Kako se koristi nas narodni jezik, u c ini madarski narod, koji veoma postujugoi stocnom delu na5e drage domo- Jem. vine? u ustavnom zivotu kada se naVrime ce pokazati istinu, do tada gla5avaju prava naroda, s luzbenici koji ostajmo trpelj ivi jedni prema drugima. ne poznaju narodni j ez ik, traze pomoc Neka o sudbini svih naroda, odluod sluga koji stoje prid vratima kance- cuje svemoguci Bog. Ljudsko htenje (volja) ! -ovo do u larija da posriduj u radi sporazumivanja sa klijentima. Ni sa svistenicima nedogledno vrime, menjati nece moci. Madarska mora da bude j edinnije holje. I oni izhigavaju razgovore ispred crkve sa narodom na narodnom stvena narodna dr:Zava, u sastavu madarskog i svih drugih naroda i da se jeziku. Kuda sve ovo vodi? Stra:Zari pazite! kao takva razvija i prosperira" . Iz ovoga proiz laz i da visoka madarska Subotica 1. maj 1894 . g. vlada, nakon nagodbe sa Hrvatskom, U doha formiranja savrimeni nacija jedva nalaz i za tamosnje visoke cr- u 19.viku , posidovanje sopstvenog kvene polozaje, obrazovane !jude koji knj i:levnog jez ika, bila je stvar dokagovore hrvatski jezik. zivanja prava na bivanje. Rad AmbroOve cinjenice su me podstakle da zija Sarcevica bio je pionirski, kako on napisem ovu knjigu u svojim poodma- sam kaze, a ko prvi medu narodnoklim godinama, da hude od pomoci stima koje zive u Madarskoj, kako mom narodu u jez ickim nevoljama, istice madarski prof . Nyokormiy-i, oblik (oco, ic, om a, ko, al), a dosta ima slicnosti sa Antunovicom kad koristi imenice u dativu sa nastavkom h. Ovo je svakako za danasnje prilike arhaizam, al i trud da na5 jezik, poput jezika na.~ i stari autora, Kac ica, Pestalica, Antunovica, Katanc ica, Grabovca, Relkovica, Pavica, Divkovica, Kasica, Radnica, Vilova, Sarcevicevi ricnici sacuvaju od zaborava na5e jez icko blago, omoguce nam da ga iznova zaborav ljenog, upoznamo ne samo kao jezik narodni, vee i kao jez ik obrazovani, plemeniti i umni !judi, koji su na nasem lipom bunjevackom jeziku, pisali i objavljivali st ampane knjige, ko da su potekli iz kakvog mocnog i mnogobrojnog naroda. Mozda irna s obadvi strane oni koji bi spomenuto drugim imenom nazvali, a! jedno je sigurno, radi se o nesumnjivo na5im autorima, koji su izvor intelektualne bastine i onima koji sam svoj jezik drugacije imenuju. Citav Sarcevicev opus divani o davno nestalim i sadasnjim upotribnim pridmetima, pojmovima, obicaj ima, nasim ohavezama, drugacije i autenticnije, nego sto smo, bez svih ricnika na jednom mistu, komparativno mogli sagledat. Oni su na5e j ezicko i kultumo narodno hlago, koje moramo cuvat od nestanka, ne zadovoljavajuc se samo onim, sto dosize do pocetaka naseg sieanja, ne zadovoljavajuc i se konzerv iranjem jezika, ,\jer tako se kaze" kao sto ni Srbi ni Hrvati nisu priuzeli niciji lokalni govor za knjizevni jezik, vee su ga klesali od stine do lipote. Dica moraju imatjezik koji neee izg ledat ko da nj im je pismeni rad na bunjevackom, dida napiso. Kako bi prosirio broj oni kojima bi ova tematika hila dostupna, skenirao sam sva cetri ricnika, a skulski, koj i je manje poznat i manje koriscen, u ohadva postojeea primerka, ko i ,Zb irku mudrih i poucnih izrekah", sto bi bilo opravdano objavit na DVD-u, radi dalje obrade. Subotica 17. 09 . 201 0. godine Zvonko Stantic Ap ril · Maj 2011. 9 RIC BUNJEVACKE MATICE KUD ,BUNJEVKA" OTVORILA SVOJA VRATA 14. MAJA U ,NOCI MUZEJA" Blago proSlosti prid oCima javnosti KUD , Bunjevka 11 prva bunjevacka kulturna institucija koja je ucestvovala u svitskoj priredbi , Noc muzeja 11• Suboticani i drugi gosti te noci mogli su vidit puno tog iz nase proslosti, kulture i obicaja. Najveci broj positilaca odusevljen autenticnoscu izloi eni predmeta, odice, obuce i rukotvorina. Kad je ,Bunj evka" u sest sati posli podne, te subote, 14. maja, otvorila svoja vrata, a isprid nje se oglasile tamburice, niko nije ni mogo pomislit da ce to liko !judi doc vidit sta ovo drustvo ima da pokaze. Kako je vrime odmicalo, tako je i broj gostivi bio sve veCi. Bilo je to tako sve do dva sata ujtru kad su vrata zatvorena. - Nisam ni pomislila da ce doc to- IZ KNJ IGE UTISAKA Odusevljen sam svim sto sam vidio i mogu Vam cestitati i poieliti da budete jos uporniji da sacuvatevase kulturno blago i vase postojanje na ovim prostorima. Dr. Jankovic liko !judi - prizadovoljna je Kata Kuntic, pridsidnik KUD ,.Bunjevka". Obasko mi je drago sto je nj i puno bilo koji nemaje vezu s nasim drustvom. Bilo je ru puno mladi, al i stariji, ko i pripadnika drugi naroda.Svi su pa- zljivo gledali sve sto smo njim pokazli. Misl im da smo j i iznenadili tamburasima i posluzenjem koje su nudili nasi clanovi obuceni u bunjevacku narodnu nosnju. Oni koji su te veeeri svratili u , Bunjevku" imali su sta i vidit, a kako se ovo drustvo odlucilo pridstavit na ovakoj priredbi, koja se u na.Soj dr:Zavi odrzava vee osam god ina, au na.Soj varosi peti put, cueemo od Kate Kuntie. - Na ovu ideju sam doslajel vee nikoliko godina uces tvujemo na raznim etno izlozbama, a i mi ji sami cesto organizujemo i uvik smo dobijali lipe ocine - ka:le Kata Kuntie. IZ KNJIGE UTISAKA Etno postava polivaci 10 Drago nam je videti ovako /epo uret1en, ali mali prostor sa ovako autenticnim stvarima i motivima. Tot Istvan i Svetlana IZ KNJ IGE UTISAKA Svi komplimenti! lstoriju stvaraju i cuvaju /judi, a svaki pojedinac je samo mala, ali vaina karika. s. Lusin Porid tog, u nasim prostorijama vee nikoliko godina imamo ureden sa las s ambetusom i sobom u kojoj j e parasnicka pee, dolaf, preslica i jos puno pokucstva s pocetka pros log vika i divojackom so born sa stafirom. Tamo imamo namestaj star oko sto godina s krevetninom, posteljinom, odieom, obueom, maramama i kapicama, daklem, svim onim sto je divojka nosila ko staftr kad se udavala. Takode smo odlucili pridstavit kolekciju kriZova i ocenasa., stari molitvenika na ikavici i ru cni radova nasih clanova, ko i postavku , polivaca", obicaja na Vodeni ponediljak. April· Moj 2JJJJ . RIC BUNJEVACKE MATICE IZ KNJIGE UTISAKA Jest da nije za hvalu, ali ovo mi je, naialost, prvi put da sam posetio manifestaciju ,Not muzeja" i mogu rati da sam odusevljen. Retkost je da u danasnja ,Moderna vremena" neko i pokusa da odrii i ocuva tradiciju, a kamolio na ovakav nacin. Sve cestitke i nadam se da se vidimo i sledece godine. Nikola Sedlak Lipe rici i dobre ocine se nisu mogle cut samo od obicni pos itilaca, neg i od ljudi koji dobro poznaju bunjevacku proslost, kulturu, obicaje i vridnosti njevi rucni radova. - Prijatno sam sam iznenaden lipotom onog sto nam je ,Bunjevka" ponudila- kazo namje Alojzije Stantic. -Roden sam na salasu i od trideseti godina proslog vika sam prozivio sve OVO StO Se moz vidit j tako sam Se vratio u svoju mladost. Drago mi je sto ljudi mogu vidit taj bili sling i druge rucne radove u koje su nase majke, marne i sestre unosile puno ljubavi i truda. Posebno mi se svida izloZba stari molitvenikajelje nji zdravo malo ostalo. Kadgod su u Suboticu stizali u vagonima, jet je obicaj bio da svaki covik imasvoj molitvenik, a malojije ostalo jel su se sa pokojnikom u kovceg mecale njegove ocenase i molitvenik,pa jije malo sacuvano. Tako sam i ja prikr8io jedan zavit. Kad je moja mama umrla, nisam s njom metnio molitvenik, pa i ja imam jedan ovaki. Sve u svemu, mislim da su ovake priredbe dobre da mladi vide kako se kadgod Zivilo i da stogod nauce iz nase proslosti. Kad su se, u dva sata, vrata , Bunjevke" zatvorila, bili sling, rukotvorine, ,polivaci", sobe i sve sto je bilo prid ocima javnosri, ostalo je u mraku cekat novu , Noc muzeja", al mozda i nece bit tako jel su se jos iste veeeri javili ljudi iz drugi suboticki dru5tava, a i pojedinci koji su pitali kad ponovo mozedu doc sve ovo vidit pa i dovest svoje goste. A ljudima iz ,,Bunjevke" j e ostala zadaca smislit kako ce za godinu dana ponovo otvorit vrata za ovu priredbu jel sad se vise ne moz natrag. J Poljakovic April • Maj 2011. 11 RIC BUNJEVACKE MATICE v v IV SMOTRA,,BUNJEVACKALIPARIC'' Ovogodi~nja, IV smotra dice stvaraoca na matemjem jeziku ,Bunjevacka liparic" odrfanaje21. 05. 2011.g. u svecanoj sali Bunjevacke matice. Ponovo su se na sve strane culi razdragani diciji gla..c;;ovi dok su blistavi ociju zeljno isceki vali rezultate IV nagradnog konkursa. Ivan Sedlak, pridsidnik Bunjevacke matice otvara IV smotru "Bunjevacka lipa ric" Naslovna strana zbornika sa IV smotre "Bunjevacka lipa ric" AI , prija proglasenja pobednika IV konkursa, u 1. di lu programa, promovisan je lli zbomik dice stvaraoca. Na samom poeetku o va:Znosti ovake manifestacije divanio je pridsidnik Matice Ivan Sedlak. Nikoliko rici o radovimamali stvaraoca kazalaje irecenzent knjige mr Marica Stankic. Potom su ucenici skule , Sonja Marinkovic" kroz kolaz odabrani radova pridstavi li ovu novu, 3. diciju knjigu. Program su svojom muzikom ulipsali mladi tambura~i iz Sombora , Somborski becari" sa vokalnom solistkinjom, mladanom Ancicom Parcetic. U 2. dilu programa o rezultatima IV konkursa divanila je prof. Ana Popov, autor ovog toliko znacajnog projekta, dokje 0 radu zirija nikoliko rici kazala mr Suzana Kujundzic Ostojic, urednica Bunjevacki novina. Ovogodi~nj i konkurs, s ponosom mozemo istaknit, bio je najuspisniji. Na konkurs je pristiglo 68 radova, sto pismica, sto kratki prozni sastava. Ucestvovalo je na nj em 53 daka iz osnovni i sridnji skula. Od tog broja Subotica je hila zastupljena s 9 osnovni i I sridnjom ~ku lom, a Sombor s 2 osnovne i, takode, I sridnjom ~ku lom. Komisija je prid sobom imala oko 70-tak radova koji su, ko i prosli godina, razvrstani u 5 kategorija. Rezultati su sledeci: I - MLADI UZRAST - POEZIJA Gosti: Etela Jerinkic, Marko Marjanusic, Stipan Sarcevic, Nikola Babic i Blasko Gabric 12 I. misto - RASTANAK SA UCITELJICOM, DAJANA CRNKOVIC, 4a OS , DURO SALAJ", SUBOTICA April • Maj 2011. RIC BUNJEVACKE MATICE 2. misto- SEKA, NINAMILIC, 4a OS ,DURO SALAJ", SUBOTICA 3. misto- MOJA MAMA, EMINA MIHALJEVIC, 2-1 OS ,VUK KARADZIC", BAJMOK II - MLADI UZRAST - PROZA 1. misto - MIKULAS, ZVONIMIR RUDINSKI, 4a OS ,SONJA MARINKOVIC", SUBOTlCA 2. misto - BIZANJE OD KUCE, MILA MlLINKOVIC, 3.f OS ,SONJA MARINKOYIC", SUBOTICA 2. misto - STR.ASNO SAM SE POPLASIO, VELJKO STOJKOVIC, 4.c OS ,SONJA MARINKOVIC", SUBOTlCA 3. misto- POGLED S MOO PENDZERA, lSlDORA BOSNJAK, 3.r. OS ,AVRAM MRAZOVIC", SOMBOR Za dobro raspoloienje su se postarali "Samborski becari" i vokalni solista Ancica Parcetic III- STARIJI UZRAST- POEZlJA IV - STARIJI UZRAST - PROZA I. misto - CEKACU TE, VIKTORUA SUDAREVIC, 7.c OS ,IVAN MILUTINOVIC', SUBOTICA 2. misto - LJUBAV, ALEKSANDAR JONJIC, 8.r. OS ,AVRAM MRAZOVIC", SOMBOR 3. misto - PlSMA 0 SALASU , MARlO POKORNIC, 6-1 OS , VUK KARADZIC", BAJMOK I. misto - TRAGAM ZA SVOJlM GOLUBOM, MILJANA IVIC, 7.a OS , BOSA MILICEVIC", NOVI ZEDNIK 2. misto - IZ MOG PLAVOG DNEVNIKA, VLADIMIR PARCETIC, 8-4 OS , AVRAM MRAZOVIC", SOMBOR 3. misto - PAMTIM UCITELJI- CINE RlCI, MELISA SERENCE, 5.c OS ,,MATUA GUBEC",TAVANKUT V PROZA SRIDNJOSKULARCI - I. misto - GABRlC CUPRIJA, STEVO PROROClC, 2.r. HEMUSKO-TEHNOLOSKA SKOLA, SUBOTICA 2. misto -PUTZADIDIN SALAS, MILICA MASTILOVIC, 3.r. GIMNAZIJA .,VELJKO PETROVIC", SOMBOR 3. misto - DRAC U BILOM RUVU , DIJANA KLINEC, 4.r. HEMIJSKO-TEHNOLOSKA SKOLA, SUBOTICA SPECIJALNA NAGRADA NEPOSLATO PISMO, STEVO PROROCIC~ 2.r. HEMIJSKO-TEHNOLOSKA ~KOLA, SUBOTICA Brez njevog rada nema ni lipi rici: ucitelji i ucite/jice koji dici pridaju bunjevacki govor sa elementina nacionalne kulture April • Maj 2011. Program koj i je zapoco u 10 sati, uspiSno su vodile ucenice Viktorija Sudarevic i Kristina Kopilovic. Oko 11 ,20 uslidila je slatka zakuska s jos malo divana, upoznavanja i ukradeni pogleda. Na8a je zelja da V konkurs bude jos masovniji i da bunjevacka mladost bude cest gost ove nase kultume institucije. Ana Popov 13 RIC BUNJEVACKE MATICE CVATOVI BUDUCNOSTISTEVO PROROCIC Jedared smo vee pisali o Stevi Prorocicu. AI onda je bio jos ucenik osnovne slcule. Danas je on dak 2. razreda Hemijskotehnoloske skule ,Lazar Nesic". I to uspisan. Od samog pocetka postojanja nagradnog konkursa ,Bunjevacka lipa ric", dakle pune cctri godine, ncprcstano nam saljc svoje radove, sto u pocziji, sto u prozi. lzuzetan je knjizevni talenat, a ujedno je tu i kadgod triba stogod deklamovat na bunjevackom, bilo u Subotici, bilo u Somboru jal Novom Sadu. Skoro svake godine osvajo je kaku nagradu, al na ovogodi§njem, IV konkursu bio je najuspi~niji. Njegovi prozni radovi, pripuni mladalacki zelja i osieanja, osvojili su cak dvi nagrade. u kategoriji sridnjoskularaca ,Gabric cuprija" zaslu.Zeno je odnela I. misto. Drugi prozni rad ,Neposlato pismo" po odluki komisije-zirija zakitio se specijalnom nagradom. Mozete ga proeitat i cigurno cete se prisitit niki davni vrimena kad su i vasa srca drcala, a ruke se znojile od siline prve ljubavi. Bunjevacka matica, cineci toliku odanost jednog mladog bica, risila ga je nagradit clanskom kartom i uvest u Odbor za knjiievnost. Na ovogodisnjoj IV smotri nagradu i priznanje urucio mu je pridsidnik Matice Ivan Sedlak. lzmiSala su se u njemu tog momenta i srica, i zbunjenost, i znfalnost. Svi ga i dalje zeljno ocekujemo na nasirn priredbama i na ponikom sastanku s novim proznim radom. Cvatove triba nigovat, to necemo nikad zaboravit,je16e se iz nji kasnijc razlistat vcliko drvo. Nepos/ato pismo Prijatan miris poljskog cvica nezno se sirio sobom. Suncevi zraci prostirali su se po pisacem asralu, pokraj otvorenog pend.Zera. Viranga se njijala na litnjem povitarcu. Sve je bilo veselo, razdragano. C:ak se i veso lavez kerova cuo iz daljine. AI bilo jc u meni i ~ogod duboko, sakriveno u srcu. Tu je svoje misto nasla tija ljubav prema plavookoj divojki. Kad kod bije susrio, srce bi mi zdravo zalupalo. Stisnio bi sake samo da ona to ne Stevo Prorocic cita svoj rad na IV primeti. Promuklim glasom konkursu "Bunjevacka lipa ric" bi joj se javio i brzim korakom izgubio. Biiao sam od svoji poako na drveni stoc. U trenu sam odlucio osicanja. Bojao sam se njezinog odgovora. napisat joj pismo. lzvadio sam hartiju iz Posli bi satima lezo u postclji. RazmiSijo fiokc. Gledao u bili pergamcnt, smisljajuc o njoj. Plavooka divojka mi nije davala kako bi bilo najboljc zapocct Posli nikog mira srcu. Usto sam i priso astalu. Sio vrimena svudak po sobi su bili razbacani zguZ\'ani papiri. Na kraju sam ipak sastavio pismo za nju. Savio ga na pola, metnio u kovertu. Ubacio sam i jedan ispresovan crven cvetic. Na koverti polako ispiso dobro mi poznatu adresu. lzaso na ulicu i uputio se prema postanskom sanducetu. Bio sam uzbuden, razdragan, al u isto vrime i poplasen, i nervozan. Stao sam ko ukopan prid po~tom. Ruke su mi bile vla.Zne. Obuzimala me je blaga drhtavica. Resio sam se jos malo prosetat pre neg sto ga posaljem. Ubrzo sam se na5o isprid jczera. Posmatro sam svoj odraz u mirnoj vodi. Lice mi je bilo potisteno. Izvadio sam pismo iz dzepa. Dugo ga gledao. Neodlucno ga ispustio iz ladni prstiju. Poletilo je u vazduh. Ne2:no dotaklo povrsinu vode. Niki zmarci su mi prosli cilim tilom. Gledo sam kako nestaje u dubini vode. Jedna usamljena suza skliznula mije niz obraz. Zauvik je nestalo pismo koje ce jos dugo, dugo ostat samo moja tajna. Ivan Sedlak, pridsidnik Bunjevacke matice pridaje Stevi Prorocicu clansku kartu Bunjevacke matice Ana Pop ov April • Maj 2011. RIC BUNJEVACKE MATICE ULOGA I ZNACAJ BUNJEVACA NA VELIKOJ NARODNOJ SKUPSTINI U NOVOM SADU ODRZANOJ DANA 25. NOVEMBRA 1918. GODINE (IV) Svojim snagama do slobode Prva skup~tina pro~irenog senata (narodnog odbora) odrlanaje u Ve1ikoj veenici Gradske ku6e 17. aprila 1919. godine pod pridsidni~vom gradskog naeelnika sa zupanskim pravima, dr Stipanom Matijevicem. Ova skup~tina j e interesantna i znatajna zato ~to je zapisnik sa sidnice voden srpskohrvatski i madarski, 6iri1icom i latinicom, i ~to je doneta odluka da se od mirovne konferencije u Parizu zabteva da se Subotica dosudi Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Na pridlog velikog zupana dr Stipana Matijevi6a poslati su telegrami kralju Petru I i prestolonaslidniku Aleksandru, regentu, srpskoj kraljevskoj vladi u Beogradu i Konferenciji mira u Parizu. U ovim telegramima potvn1uje se opridiljenje Bunjevaca i Srba iz Subotice, iskazano naVeIikoj narodnoj skup~ini u Novom Sadu od 25. 1L 1918. is radoscu potvrduje lojalnost kralju i vladi Kraljevine Srbije, dok se od Mirovne konferencije traZi po8tovanje nacela samoopridiljenja za cilu BaCku zupaniju. Taj telegram u punom tekstu glasi: ''Narodni odbor grada Subotice sa svoje prve sednice zeli Mirovnoj konferenciji srecan rad i izjavljuje da Bunjevci, koj i cine ogrornnu veeinu subotickih stanovnika, kao jedan istovitan narod sa Srbima i Hrvatima, nepokolebivo stoje na rezoluciji novosadske skupsine koja je izrekla prikljucenje cile Backe fupanije, dakle i grada Subotice, Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, odlucno molila da ovo prikljucenje mirovna konferencija u smislu Wilsonovih naeela izvoli sankcionisati". Kolikojepitanje budueesevemegmnice i znacaj Bunjevaca u nasoj novoj drzavi bilo bitno, govori i posita pristolonaslidnika Aleksandra Karac1ordevica, regenta, Subotici dana 26. 07. 1919. godine. Ona je bila znacajna i za Bunjevce i za Srbe, zbog razni spekulac ija i glasina porafe ni snaga da ee ovi krajevi pripast Madars koj, sto je dovodilo do vidnog uznemiravanja na8eg naroda. Posita je trajala nepuna tri dana i protekla je u neopisivom odusevljenju bunjevackog i srpskog naroda, koje je izrareno lipim ricima i pridajo m mnogobrojni poklona. U svojim obracanjima pridstavnicima vlasti, prisustvovanjem Bozjoj sluzbi u katolickoj i srps koj pravoslavnoj crkvi i u susretu sa narodom, pristolonaslidnik, regent Aleksandar, April· Maj 2011. umirio je Subaticane ricima da je Subotica definitivno prikljucena dr:lavi SHS. Koliko je bila znacajna uloga Bunjevaca u stvaranju nove dr:lave moz se vidit ina osnovu obracanja pristolonaslidnika, regenta Aleksandra, na banketu povodom njegove posite, koji je priredio veliki z upan dr Stipan Matijevic, gdije izmedu ostalog rekao: "Dragi Bunjevci i Srbi! Vi ste ovde na sevemoj g ranici na8ih prirodnih nacionalnib aspiracija sa velikim pozrtvovanjem branili lepi jezik i dostojanstvo naseg plemena... Prvi ta lasi tudinskog nasrtaja u zivotu ovih krajeva nailazili su kod Vas, dicni moji Bunjevci i Srbi, junackog otpora i ja smatram za moju du:lnost, na ovom nasem prvom sastanku, da Vam na tome dr:lanju izjavim moju i sve ostale brace toplu zahvalnost. Ujedinjenje na8e ne bi bilo potpuno ako u krugu ostale bra6e ne bi bilo dienih Bunjevaca sa lepom Suboticom na celu. Ja sam srecan ~to u novoj otadZbini vidim uz ostalu bracu i Vas Bunjevce, znam da 6ete vi vaSim odanim radom i va§om vredno6om znatno doprineti da nam otadZbina bude napridna i cuvena ... Ja sam uveren, moji dragi Bunjevci, da cete dostojno i kurafno odbiti svaki udar tog neprijatelja u ropcu .. . Ja vam relim, braco Bunjevci i Srbi, svaku srecu i svaki napredak koji ste vi potpuno zasluzili". Na osnovu u govora regenta Aleksandra i rada Mirovne konferencije u Parizu, dalo se nazriti da je pitanje razgranicenja na sevemim granicama s Madarskom pri laaju i da ee Backa ostat bez Bajskog trokuta. To je bilo vee jasno u martu 1919. godine, da bi bilo potvn1eno Trijanonskim ugovorom 04. juna 1920. godine, jel na poeetku mirovni prigovora od strane na8e delegacije nije bio postavljen zabtev da nam se dodili i Bajski trokut. Nije vridilo sto su Bunjevci i Sokci blagovrimeno traZili pomoe od Narodne uprave u Novom Sadu, jel se Vlada Kraljevine kasno angafovala i dala instrukcije svojoj delegaciji u Parizu. Na osnovu ti instrnkcija, koje je dobila na~a delegac ija u cilju sto bolji priprema, u septembru misecu Suboticu je positio dr Jovan Cviji6, profesor Univerziteta, i clan srpskog ekspertskog tima na Mirovnoj konferenciji u Parizu. Positio je ove krajeve da bi prostu- dr Franjo Sudarevic, veliki iupan diro ovdaSnje prilike, a narocito ga je interesovalo stanje u Bajskom trokutu. Izmed ostalog, u Subotici se susrio s velikim zupanom, dr Stipanom Matijevicem, dr Jovanom Manojlovicem, Josom Prc icem, Bla§kom Raji6em i Mijo m Mandicem. Kad se upozno s Mijom Mandicem, profesor Cvijic je pofalio njegovu raspravu o Bunjevcima, koja je po njegovim ricima doprinela da j e Subotica pripala Kraljevini Srbiji. Tom prilikom je dr Jovan Cvijic obaso sva bunjevacka i sokacka naselja u Baranji i Bajskom trokutu i ostio prisutnujaku nac ionalnu svist tamosnjeg naroda. U Baji mu je Ljudevit Budanovic prido memorandum bunj evacko-~okackog naroda. Tom prilikom je ustanovio da u Bajskom trokutu Zivi 26.000 Bunjevaca. Nakon nikoliko dana od navedene pos ite, tacnije 22. septembra 1919. godine oclo je nikoliko vodeci pridstavnika Bajskog trokuta iz Subotice u Pariz, da se licno zaloze da se ovi laajevi pripoje Jugoslaviji. U ime Bajskog trokuta oco je veliki zupan Vasa Dolinka, dok je u ime c ile Bunjevstine i Subotice oco Blasko Rajic. Kad je vidio da sam ne moz postic rezultat, pozvo je u pomoe dr Martina Matica,jednog od najkompletniji bunjevacki intelektualaca. 15 RIC BUNJEVACKE MATICE 3. oktobra 1919. godine je iz Bajskog nieenja s Rumunijom, ko i pritiskom vetrokuta po~la velika delegacija, ne samo liki sila u razgranieavnju Jugoslavije sa Bunjevaca neg i Nemaca, ponet sa sobom novonastalom ma<1arskom drZavom. I pored odre<1enog razumivanja cinjememorandum da se Bajski trokut ne razdvaja od ostalog dila Ba~ke zupanije, i da nica, zbog cegje izgubljen Bajski trokut, se i Baranja sa Mob~em pripoji Kraljevini. nastalaje tuga i nezadovoljstvo med BuU sluatju razmimoilaienja, traiili su plebi- njevcima,jel su prvi put u novijoj istoriji scite, jel su hili sigurni da ce se pored Bu- razdvojeni granicom, a nisu hili ubi<1eni njevaca, Nemci i mnogi Madari izjasnit za da je to tako moralo bit. Novo razocarenje su doZivili kad su pripajanje Jugoslaviji. U delegaciji su pored Vase Dolinke, Bla~ka Rajica, dr Martina posli poipisivanja Trijanonskog ugovora, Matica, hili jos Franjo Pijukovic, Sime s kojim je potvrdena pripadnost Subotice Rudie. Dido Josip Vukovic, Pavao I~ano Jugoslaviji, da najistaknutiji pridstavnici vic, Petar Pekic, Josip Vel in i dr Ivan Abra- Bunjevaca u vlasti Subotice i zupanije mo vic. budu sminjeni. Tom prilikom je sminjen Delegacija je u Parizu positila na5eg mi- ve1iki zupan dr Franja Sudarevic, podgranistra Milenka Vesniea zamoliv~i gada je donaeelnik dr Josip Prcic, policijski kapridstavi velikim silama. Velike sile su pri- petan Andrija Mazic, gradski mile delegaciju i ~uli njeve argumente, nakon nadodvjetnik dr Mirko lvkovi6-Ivandecega su i obecali da 6e njeva molba bit na kic, §kulski nadzomici Mijo Mandie i dnevnom redu, ko i da ce se zauzet da se ona Matija I~panovic, te direktor girnnazije povoljno ri ~i. Delegacija se 15. oktobra 1919. Ivan Vojnic Tunic, ana njeva mista pogodine vratila iz Pariza s nadom da 6e Bajski stavljeni su srpski i ma<1arski kadrovi. trokut bit pripojen Jugoslaviji. Za tu stvar Na taj nacin je ~ narod izgubio utinajvi~ se zalofio dr Martin Matic, koji je u caj na administrativnom i prosvitnom novembru 1919. godine izabran za velikog polju. Nije bio problem ~to su njeva bmca fupana i povirenika vlade za Baju i Bajski tro- Srbi s njirna podilili vlast, vee cinjenica kut. Pripremao je teren za plebiscite jet je vi- da su tom prilikom sminjeni najveei rorovo da 6e na~a vlada na Mirovnoj doljubi. Uzrok ti nepravdi je politicka borba. konferenciji to uspit izdejstvovat Dok je radio za spas svojeg naroda u Bajskom tro- Da bi se oduprli daljem ataku na svoje kutu ,na~ je vi ada 16. jula obecala Antanti da nacionalne i politicke interese formirana ce do 20. avgusta 1921. godine evakuisati voj- je Bunjevacko-~okacka stranka, koja je sku iz Baranje i Bajskog trokuta. I ako zvani- na izborima odrlanim 28 . novembra tno niko nije obilodanio tu odluku, pojavili 1920. godine pobidila, pa su za narodne su se taki g1asovi koji su uznemirivali narod. poslanike iz Subotice izabrani Bla§ko To je od nadleini bilo demantovano, ~to je da- Rajic, dr Franjo Sudarevic i dr Stjepan valo mogucnost nov om fupanu dr Maticu da Vojnic Tunic, dok je Ivan Evetovic izaradi na spasu Bajskog trokuta i na5eg naroda. bran u Somboru. Taj uspib je izazvo reakPo~toAntanta nije odredila plebiscite, a vrime ciju politiCki protivnika, koji se nisu za povlaeenje na5e vojske se priblifavalo, samo ustrimili na stranku i njezine prmarta 1921. godine bilaje izvr~ena smena dr vake, vee i na bunjevacke cinovnike koji Matiea, ana njegovo misto je postavljenVoji- su sminjeni u vecem broju. slav Durdevic. Novi vladin povirenik se nije S ovirn postupcima vlasti hili su o~te mnogo zauzimo za spas Bajskog trokuta, jo~ ceni svi stanovnici grada i zupanije jel je jedino zelja postojala kod bunjevacki ro- su na ta mista postavljeni !judi bez dodoljuba, pa su pridlagali na5oj Vladi da se pri- voljno cinovnickog znanja i prakse. dlozi razmena teritorija, tako da se za Bajski Stranka je sve do 1924. godine odolitrokut da Potisje. Inicijator te akcije bio je vala raznim politickim pritiscima, me<1uDido Josip Vukovic, koji je bio optuien radi tim tad je nastupio razdor i podile na veleizdaje. fiakcije. Jaeanjem nacionalni opcija i razPosto su svi pokusaji za spas propali, licitim vi<1enjima daljeg opstanka Jugosrpska vojska se 20. avgusta 1921. go- slavije, s jedne strane prisutnog dine povukla iz Bajskog trokuta. Posli centralizma i apsolutizma olicenog u rapriuzimanja vlasti od strane Madara, na- dikalnoj stranci, a s druge strane u jacastala je i pritpostav1jena golgota Bunje- nju Hrvatske seljacke stranke pod vaca, koji su hili za Jugoslaviju, a nisu vodstvom dr Vlatka Maeeka, koji su zanapu~tili svoj zavicaj. Jedan od razloga govarali vecu nadlemost Banovina, ma~to je Bajski trokut osto u Ma<1arskoj lezi nifestovalo se i najedinstvu Bunjevaca. u nedovoljnoj i neblagovrimenoj anga- V~io se intezivan pritisak sa velikohrvatzovanosti Beograda. Pri tom se moralo skih pozicija potenciranjem vecinskog vodit racuna i o drugim interesima sr- katolickog oprideljenja Bunjevaca, ko i pskog naroda u Banatu prilikom razgra- dolazak u poslidnjirn velikim seobama sa 16 Mijo Mandie, sku/ski nadzornik podrucja koja su hila pod uticajem Hrvatske. Bilo je i velikostpsk:i pritisaka sapozicija da smo istovetan narod, al katolicke vere. Sve je to ukazivalo da u Jugoslaviji nije postojalo ni volje, ni zelje da se bunjevacko pitanje pravedno ri§i, kako je na~ narod relio stvaranjem juinoslovenske drZave. Pritisci od te dvi opcije su hili zdravo veliki, a o~kivanja izneverena, da sui pojedini na~i velikani, poput Blaska Rajica, videci da u dr?avi troimenog naroda nema mista za manja juinoslovenska plemena, prihvatili IXJrid bWljev~kog i hrvatski nacionalni identitet, jel je i jednom i drugom imanentna katolicka vera. Sva srica §to se bunjevacka autohtona nacionalna svist nije ugasila pored ti permanentni pritisaka, pa je krozjezik tradiciju, obi~je, muziku i folklor sacuvana. Na kraju, jasno se da zakljucit da Subotica ne hi hila tu di je danas, da nije bilo pobedonosne srpske vojske, principa samoopridiljenja naroda i na bazi te cinjenice nepokolebivo iskazane volje vecinskog bunjevackog naroda da se Subotica, ko dio Vojvodine otcipi odAustro-Ugarske i prikljuci Kraljevini Srbiji, a potom stvori K.raljevinu SHS, odnosno K.raljevinu Jugoslaviju. Ovo je krucijalni razlog za~to u dana~njoj savrimenoj i demokratskoj Srbiji bunjevacka nacionalna manjina 25. novembar 1918. godine, kadje odrZana Velika narodna skupstina u Novom Sadu, slavi ko svoj nacionalni praznik. Ivan Sedlak April· Mtlj 2011 . RIC BUNJEVACKE MATICE Zagadenje zemljiSta i biljaka gasovima, teSkim metalima i otpacima organskog porikla Zemljiste pridstavlja osnovu poljoprivredne proizvodnje i uslov ostanka zivog svita na zemlji. Nastalo je uticajem klime i organskog svita na maticni supstrat tokom milion godina. Ovako formirano zemlji~te izlozeno je nizu zngadivaea ~ spricava poljoprivredne proizvoc1ace da proizvedu dovoljne kolicine kvalitetne i zdrave rane. Uticaj gasova U regionima sa razvijenom industrijom u procesu proizvodnje oslobadaje se ogromne kolicine gas ova i prasine koji padavinama dospivaju na zemljiste. U regionima di je razvijena hemijska industrija u zemljiste mogu dospit znacajne kolicine sulfatne kiseline koje smanjuju ph vridnost zemlj~ta, sto dovodi do odumiranja k:orisni mikroorganizama, a ukoliko dospe na biljke moz doc do su~enja listova, pa i cile biljke. Padavinama mol: da dospije u zemlj~te do 90 kg sumpura, pa je ph je iznad praga stetnosti i to izaziva propadanje biljaka. Mi smo imali primere propadanja povrtarski i ratarski kultura u okolini HI , Zorlca" dok je radila punim lcapacitetom. Sagorivanjem nafte i uglja raste u vazduhu znacajna kolicina ugljeni jedinjenja us lid ceg dolazi do formiranja tz. staklene basce, koja znacajno utice na prominu k:lime - neravnomeran raspored padavina - pojacan intenzitet vitrova i oluja nagle promine temperature,sto izaziva sokove kod biljaka ina kraju dovodi do umanjenja prinosa. Uticaji teski meta/a Teski metali zagaduju zemljiSte i biljke iz vazduha. Blizu autoputova na zemljistu i biljkama gomilaje se znacajne kolicine olova iz goriva prilikom voznje, ko i kadijuma koji se oslobadaja prilikom trosenja gum a. Mirenjima je utvrdeno da se na udaljenosti 50 m od autoputeva, di dnevno prolazi 10.000 vozila, koncentracija olova u zemlji~tu povecava godisnje za 3mg u kg. Znaci za 50 godina l 00 do 200 mg u kg zemljista, Sto znatno primasuje dozvoljeni sadrfaj od 100 mg u kg zemljiSta. Na piskovitim zemljistima biljke lako usvajaje te5ke metale, dok se na humusnim zemljistima dubrenim organiskim dubrivima April· Muj 2011. umanjuje usvajanje teski metala. Najozbiljniji zagadivaCi zemlj ista teSkim metalima su rafmerije i topionice di zagadenje moz da dospije i do 60 km od izvora.Na sncu, vojvodanska zemljista nisu zagadena teskim metalima Sadrfaj teski metala u zemljiStu Vojvodine ( Ubavic-Bogdanovic) u ljudski organizam izazivajuc razne tegobe i oboljenja Uticaj organske materije Poseban problem kod zagadenja zemljista pridstavljaju otpaci organskog porikla podlozni razlaganju. Poticu uglavnom iz prehrambene industrije, Nojoao i oojoa. £'--' Sftolm.lu Sob. o.....l,jooi klanica, mlikara, prirade voea i povrta, 1«10-.b ""'"....... .-a; ,...t'e di se razlaganjem otpadaka oslobadaje ~ razni gasovi, minerali koji stetno diluju 14,11 IA,Jl IS,t! 100 J,U7,S 0na razvoj biljaka. Sa ekoloskog aspekta 0,011 2 ~~ 2M liPII t,0\2 najveci problem pridstavljaje ostaci I,JG-U 2.19 1.15 1.11 111 kofe, gume, tekstila i hartije jel se te~o 1,14 100 J,lS 2,50 0;40 -:JS.~ razlafu i nikoliko godina ostaju u UU-Zil.IO lo.G 11.'14 IOJIO 100 zemlj~tu spricavajuc izvodenje opti)00 Ca.t 11.19 10.0 us.1n 50 malni agrotehnjcki mira ·~ ).4& Bor J$3 J,JO IIJIO·UJIO Komunalni otpaci i komunalni mulj nakon priciscavanja otpadni voda cesto lz gornje tabele vidimo da je sadrfaj sadrze teske metale. U Subotici su bakra samo kod tri uzorka iznad dozvol- utvtdeni hrom i kadijum, i ukoliko se kojenog nivoa, a utvrden je u vinogradima di riste za dubrenje izazivaju zagadivanje se bakami priparat dugo koristio u zastiti zemljiSta vinove loze. Sto se tice sadrZaja ostali t~ki Plastika pridstavlja najozbiljniji probmetala u vojvodanskom zemljiStu, iako je lem u zagadjvanju zemljista jel se najvi8e varijabilan , krece se ispod dozvoljene koristi ko ambalafa za pesticide, a posli granice. upotribe se ostavlja u zemlji§tu il baca u U okolini cementarn dolazi do kanale. Mikroorganizrni je ne razlafu pa poveeanog sadrzaja kalcijuma i magnezi- zemljiSte ostaje kontaminirano pestiddima juma u zemljistu, sto znacajno utice na i godinama otefano za obradu. umanjenje ranljivi materija od strane bilSve tehnologije koje daju veliku j aka. U okolini fabrika fosfomi mineralni kolicinu otpada, pridstavljaje potencijalne dubriva, u zemljistuje poveean sadr:fuj ar- zagadivaee zemljista jel se znaeajan dio otsena, kadijuma i fluora. Uvecane kolicine pada nade i rasturi po zemljistu. teski metala iz zemljista usvajaje se od tlr A n tlrija PeiC strane biljaka, te u lancu israne dospivaje ...,. ·--- .... - .... ~ 17 RIC BUNJEVACKE MATICE POZNATE BUNJEVACKE FAMILIJE Somborski BoSnjaci Kada je 1748/49 . g. prikupljan novae za elibenaciju Sombora Durad Bosnjakovic (zapisan kao Franjetin) prilozio je iznos od 1.000 forinti. Kadaje 24. aprila 1749. g. Sombor i zvanieno progla5en za slobodan i kraljevski grad, Durad Bosnjakovic, zabelezen kao Vranjesic, izabran je (kao prvi na listi medu somborskim Bunjevcima) u Spoljasnji senat slobodnog i kraljevskog grada Sombora i tako je postao ~Ian prvog somborskog Magistrata (Magistrat se sastojao od 13 ~lanova Unutrasnjeg i 25 clanova Spolja5njeg senata, a mesta su ravnopravno hila podeljena izmedu ovda5njih Bunjevaca i Srba). Shodno visokom iznosu koji je uplatio za elibertaciju grada, Durad Bosnjakovic je postao i vlasnik zemlje (kasnije i salasa), u ataru lvanovog Sela (danas Lenije), na domaku sela Kmaje (dan as Klajicevo). On je rodonaeelnik grane somborskih Bosnjaka kojaje po njemu ponela nadimak Vranjesi (1749. godine na popisu vlasnikajaganjaca u ataru lvanovog Sela on je zapisan kao Vranjes Bosnjakovic, ana popisu vlasnika kosnica peela iste godine zabelezen je kao Durad Franetin koji je posedovao 56 ko5nica). Kada je 1755. g. vrsena restauracija (izbor) somborskog Magistrata, Durad Vranjesic Bosnjak izabran je za , kasa perceptora" (blagajnika) somborskog Magistrata (taj posao pre njega obavljao je Vasilije Lalosevic), sto je hila jedna od kljucnih funkcija u gradu, za koju je, besumnje, morala postajati predispozicija u vidu valjane pismenosti i dobrog poznavanja racuna i aritmetike. Na popisu Sombora iz 1755. g. kao kucni domacini zabelei.eni s u Durad i Mato Vranjesic, inace Bosnjak. Jedna grana somborskih Bosnjaka (Josip Bosnjak) dobila je plemstvo u Backoj zupaniji 1770. godine; Pocetkom osamdesetih godina XVIII veka, kada je tacno popisana zemlja u ataru Sombora, Bosnjaci su hili vlasnici sledecih povrs ina: Andrija Bosnjak (78 jutara i 1.888 hvati na jednoj parceli, koju je dao u zakup stanovnicima Bukovca), Jakov Bosnjak (24 jutra i 610 hvati na sest parcela u ataru Lenije i Gradine), Ivo Bosnjak (70 jutara i 697 hvati na osam parcela u ataru kasnijih Lugumeraca), Stipo Bosnjak ( 15 jutara i 1.209 hvati najednoj parceli u ataru lasnijib Lugumeraca), Luka Bosnjak (28 jutara i 379 hvati na pet parcela, od kojih se jedna nalazila u ataru sala5a Bukovca) 18 Atari Lenije i Gradine sa sa/asima Bosnjaka i Marijan Bosnjak (75 jutara i 978 bvati na osam parcela u ataru Lugumeraca). Svoje sala5e Bosnjaci su imali u ataru Lenije (pored Dzina, na samom ulazu u Kmaju, danas Klajieevo) i u Lugumercima (danas Lugovo ). Porodica se vremenom sirila, paje 1828 . g . napopis u Sombora zabeleren veei broj vlasnika zemlje i kuea sa ovim prezimenom: Antun Bosnjak (70 jutara oranice i 18 jutara senokosa u ataru Lenije i Gradine); Antun Bosnjak, drugi istog imena i prezimena (16 jutara oranice i osam jutara senokosa u ataru Lenije i Gradine); Antun Bo5njak, treci istog imena i prezimena (24 jutra i 500 hvati oranice i eetiri jutra i 1.500 hvati senokosa u ataru Lenije); Paula Bosnjak (sest j utara oranice i dva jutra i 1.000 hvati senokosa u ataru Lenije); Stipan Bosnjak (nije zabelezena povrsina); Ivan Bosnjak (deset jutara oranice i jedno jutro i 1.000 bvati senokosa u ataru Lugumeraca); Josip Boonjak (25 jutara oranice i cetiri jutra senokosa u ataru Lugumeraca); udova Marija Bosnjak (16 jutara i 1.000 hvati oranice, 5.600 kv. bvati vinograda i posed u gradu) ; Marijan Bosnjak (osam jutara i 1.000 hvati oranice i tri jutra senokosa); Mihailo Boonjak (20 jutara oranice i petjutara senokosa u ataru Lugumeraca); Josip Bosnjak (dvajutra oranice i l.SOO hvati iii 3/4 jutra senokosa u ataru Lenije i Gradine); Marijan Bosnjak (dvajutra i 500 hvati oranice i jedno jutro senokosa u ataru Lenije i Gradine); Martin Boonjak (35 jutara oranice u ataru Bukovca, 4.900 kv. hvati vinograda i posed u gradu); udova Marija Bosnjak, druga istog imena (dva jutra i 500 hvati oranice i jedno jutro senokosa u ataru Lenije i Gradine). U Lugumercima je pocetkom XX veka sala8ar Filip Bo§njak imao pamu vrsa1icu (sacuvana je fotografija vr§idbe na njegovom salaSu iz 1915. godine, na kojoj se, sem c1anova porodice, vide i ruski zarobljenici koji su radili na vr~lici) . Pocetkom XX veka u Dzinama, u Leniji, bilo je cetiri salasa Bosnjaka (Tobijas Bosnjak 50 jutara, Mato Bo§njak 40, David Bosnjak 30, Deno Bosnjak 30). Po oslobodenju, 1920. godine, u salaskom naselju Lugumerci nalazila su se 52 salasa (12 salasa je pripadalo domacinima iz porodice Lugumersk~ po sedam sala8a porodicama Jelacic i Bosnjak) Pred Drugi svetski rat u Leniji su najimucniji sa1asari bili Tobijas Bo§njak zvani Conka sa 300 jutara zemlje, Ivan Bosnjak (200 jutara) i Josip Bo§njak (180 jutara). Nadimci Bosnjaka prema Konstantinu Kosticu 1934. g. su .,Vranjes" i ,Mali Bosnjaci". Iz ove somborske porodice poreklo vodi i Ernest Bosnjak (Sombor, 1876 - Sombor, 1963), jedan od zaeetnika kinematografije u juZ:nih Slovena, koji je 1906. g. u Somboru otvorio prvi bioskop, a 1909. g. snimio prvu igranu filmsku storiju, poznatu ,.Igru devojaka u somborskom parku". Od ovdaSnjih Bosnjaka potice i AntunTonika Bosnjak (Sombor 1882- Sombor, 1930), bunjevacki prvak, potpredsednik Mesnog narodnog veca Srba i Bunjevaca osnovanog poeetkom novembra 1918. g. i delegat Somboraca na zasedanju Velike narodne skupstine odrzane 25. novembra 191 8. g. u Novom Sadu, kasnije predstavnik Bunjevacko-sokacke stranke u Skupstini Kraljevine SHS. Bio je medu osnivacima i prvi predsednik somborskog , Bunjevackog kola" 1921 . godine. Milan Stepanovic April· Jfnj 2iJ11. RIC BUNJEVACKE MATICE Pisnici "BunjevaCke matice" KOD BUNARA Kad sam po~la u hili svit, majka mi dala pravi savit Siti se na korene nMe, ne zaboravljaj prela i salak Na ladnu vodu s bunara podsitila me majka stara, u a vlij i skripi deram, tamo me poljubio deran. Na ledini lad od oraja, oko sala5a nebo i zemlj a se spaja Majko, umiric u du~ na5e, pismama slikacu sala5e. MARIJA HORVAT PRELO KOD DIDA PAJE Obicaj je od davnina da se pravi prelo od Marina Jedne zime nikad talco davno na. sala5u moga dide Pa.je Divanila Mara daje Peru zarad Z:mara zva.la. Pere kazo mesa voli, pa mu Mara pamet soli. do ~la celjad s okolni sala~a znate va.ljda one obicaje. Pa u cistu sobu dos le baee pored one stare peci kru~ne, Kod Joce je i~o Graca paje tusta bilo poljubaca. Pod kocinu kvoCku mucak Krista racunica da im bude cista. pa divanit oma zapoeele od navike te na5e na.susne. Pripovitku poeo je hac Bela, ta tako je varo! feldrebela, Tu se ilo, a bogme i pilo, baS se lipo tada i ca.stilo. Biloj zmara, biloj bundevara, pa kokica hili od kukuruza zrili. SVRATI U TAVANKUT pa podjastuk crveni od pli~a. ko posilni metnio mu mi~. A hac Loko ijo divenice ko Mandine duge pletenice. Corbe, paCa, paprika5a i fanalca. hili pla.Sa, na tepciji krumpiraea da brkove ma.sti baea. Kad te u Baeku na.nese put Ne zobidi Tavankut. lma da se divis Sta ces sve da vidiS. Pa mu tada kazo Mijo Ti si Loko, slabo divenice ijo. Jer Manda je baS tirala kera pa u varo~ ocla kod frizera, vratila se ko varoska prava bubi frizur, nikako culava. Lakumica, uzlivance ispekle su nase majke, pa pogace s orom, malcom doteklo je svakom. U proliee zeleno Svalco drvo procvatano, Okicene vocke i curice Pa pomecale perlice. A rakiju dudovacu popile su prvo baee, pa su ondalc nazdravili svi na ilo nava.lili. A lead lito dode no ti nadode Za. tri~njama crvenim, Jabukama rumenim. l vino se onda pilo ono cmo, roza a i bilo, pa red doso na tambure, zapivale pismu cure. Jesen lipa rujna Puna voca rumena. Veso je baeo na5 Prid njim je mutni ramp aS. Pi vale se pisme od davnina, slusati i je bilo je milina. Gorio je lampa.S rio, a narod se ves elio. Zimi je svalco oran Za imendan spreman, Vesel it se svako oce Cestitat materice el oce. Ta manite, kazo i bae Vranje, a moja se ce~lja prid spavanje, trnoda joj ondak puna glava pa se c udi ~to joj covik spa.va,. Au kujni didinog sala5a pripovitke biloj i od sna5a, divan bio da je Jasa odvo niku s a sala5a Pa je ondak nije tio jer se zdravo zasitio. Sna5a se na poso dala pendZere mu polupala_ A pril · J1uj 2011. Osulo se neba sa zvizdama tnbalo je iCi vee kueama. VaSke laju, sonca se sprernaju, prastaju se i kuci hitaju. Dida Pajo odavna pociva, drugi fivot sad se ode zbiva. Kad snig padne i kad zvizda sjaje ja se sitim mojeg dide Paje. Pa ispijam vina punu caSu i nazdravim prelu na salasu. GEZA BABIJANOVIC STIPAN BABIC 19 RIC BUNJEVACKE MATICE Bunjevacki prosvetitelj biskup Ivan Antunovic- u pridgovoru ,Siavjana" kaie: ,Do/azim evo i tom namjerom k'milom rodu momu, da mu nazocnom knjigom koliko mogu koristim, ieleci, da ga ona o nasim svetkovina i blagdanih crkvenih pouci" - " od/ucih , Siavjana" izdati, te ga rodu u s/ici knjige tom top/om ieljom uruciti, e da bi mu ovaj sto vise koristio, te njemu i meni, spasenje duse pribavio". ( N dio) April · Maj IDll . RIC BUNJEVACKE MATICE najspasonosnije. On nedvoji atom, da kao sto potriebno vise putah prieko, god ine kucu popravljati i cistiti, isto tako je jos rnnogo potribnije, dusu ocistiti i ozsn<lZiti, buduc da se tudje rnisli i cuti kroz oci i usi u nas useljav<Yu, te nam dusu zarnrljaju. Roditelji i gospodari o tom brigu brigu, da se djetca i slu2incad na vrieme ispoviede i prieeste, Slavjan bo sve one ukorava, koji se o Spasovu, kao zadnjemu danu uzkrSnje ispoviedi, okolo ispoviedaonice pokazuju, od kojega ukora veci dio svakako na same roditelje i gospodare pravedno spada. Slavenu neprestano zvuci u usirna sto je rekao sv. Pavao apostol: , Koji vrhu svojuh i ukucana svojih nevodi brigu, gorjije i od istogpoganina". D UHO VJ Jedno od najvecih svetkovina, koja irnaju ne sarno svoj u osrninu, t.j., da se rnolitva i sveta rnisa prieko cie le nedjelje (sedrnice, tjedna) na slavu stanovitoga svetca kojega se uspornena slavi vr-Si, i svoj predvecemji post irnadu, jesu takodjer i Duhovi (Trojaci), u oci kojih se u subotu, krstna voda, uz one svete obrede, koj i se na veliku subotu obavljaju- sveti. Na ovorn danu klanjaju se Slavjani osobito Duhu svetornu, da rnolec isprose one svete darove, koje jedino Duh sveti svoj irn vjernirn podjeljuje. Necu da ih ovdje nabrajarn, kada ih i onaka svaki Slaven u , Katekizrnu" uci, vee cu samo da napornenern rnudrost, i u svacernu uztrpljivost. Pamecu va lja svasto primati i rzsudjivati, i to svaki cas, svaki covjek siroma i bogat, mlad i star. Srdcem cutimo, a voljorn odlucuj emo - da bude govor i cin koristan d usi i tielu, - a sva snaga pam eti i srdca crpi se iz nadahnuca Duha svetoga. Kao sto se o Jvanju (dan svetog Ivana krstitelja) zaddao obicaj (adet), da se vatra preskakiva, i potorn tielo toboz od ognjustine sacuva, isto taka je i na Duhove od predkrscanskih vd emena zaostao kod Slovena ob ic~j , da se ,,kraljice" vode; pa jerbo ovi narodni obicaji u sebi necudorednost nesakrivaju, te i sveta rnati crkva nit i neosudjuje, niti s'njirni skopeane igre i pjes me nezabranuje. Dakako da je sveta duznost roditelja - paziti, da se Jvanjskorn preskakivanju vatre, kaApril· Muj 2011. Kraljice iz prve polovine 20. vika kova nesrieca ne dogodi, a o Duhovih bdiju, da se one nevine taka nazvane ,ljeljinske pjesrnice" po zlocestih ljudih neizopace, i nevina srdca nasih mladjan ih neotruju. Djevojcice Iiepa obucene i nakicene, izabrav jednu izrnedju sebe za kralj icu, vade je u poznate i nepoznate kuce, svagdeje veselo pjevajuc, stare i rn lade razveselj ivaj uc. Torn prigodom dobijaju u urnucnijih kuca i pokoji novCic. Bilo je vrieme, kada su se i Duhovi tri dana svetkovali, nu sada srno obavezni samo dva dana Duhova Bogu sluzec svetkovati i nista ne raditi. Ne rietko pokazalo se je u slovenskarn narodu, kod muskog i zenskog spola sl u~j , da se najgorji i najopakij i blazenoj djevici Marij i obrate, te njezinirn rnaterinskim posriedovanjem zadobiju milost, koja ih taka na pravi put obrati, da iz lava i vukova, krotki i mimi jaganjci postanu. S v. A nttm Padova11ski p 0stovaoci sv. Antun a , dobro razlikuju liturgijski obred od narodni obicaja. Svecevo liturgij- sko stovanje odredio je Papa Grgur IX. svim biskupima svita da sveca slave 13.juna - ida pripravljaju svetkovanje na taj dan. Na cast sveceve smrti, 13. }una, nalazimo u pravilima bratovstine propis da ga triba stovati kroz 9. utoraka. Pohoznost kroz 9. utoraka pripisuje se dokazanom dogadaju (u Bolonji je 1616. godine zivijo bracni par koji za 22 godine brako. nije imao dice. Zena se iarkom molitvom obratila sv. Antunu za pomoc. U snu joj se uka.Ze sv. Antun i rece da 9 utoraka posecuje njegovu sliku da cejoj molitva bit uslisana. Vrlo brzo posli, uistinu rodilaje, al izopaceno dite. Zena se opel, s pouzdanjem, poslala dite prid svecev oltar i cim je novorodenee polozeno do nogu cudotvorca, poprimilo je diciju milinu i lip izgled). Glas o tom se brzo prosirijo i s njim i poboinost 9 utoraka. Sveti Antunje omiljeni svetac cilog svita, kome se mnogi klanjaju, posebno na dan sv.Antuna crkve su pune vimika, posebno dice. U puno mista na ova} svetac blagoslove se ljiljani i dile se onima koji ji oee. Niki ove ljiljane osuse i euvaju il nose na sebi u odiCi. Ljiljan podsica na cistocu kojuje imo sv. Antun i potrebu da se molimo za dar Cistote, posebno u iskusenjima, U molitvi blagoslova trai imo milost da zadriimo krepost, zadobijemo mir i za.Stitu od zla. Pripremila: Kata Kuutic 21 RIC BUNJEVACKE MAT ICE .......................................................................... ...... ...... ............ ............ ....................................................................................................................................................................1 ~ i I MISLI IVANA ANTUNOVICA I~ I~ RODOLJUB j l No mi sirote Eve sinci, Bunjevci i Sokci, potucamo se poput sirocadi odjednog do drugog i pluta, lt:: n~ i Hrvat i Srbin svujim imt::num nadarujt:: .. Pa t::vu, i rni sami, mal st:: nt:: zastiuismu j starih na5ih imena Jer koji je od nas frak, habit iii reverendu navukao, taj bi u istinu vrtio, j kada bi ga tko o imenu njegova plemena zapitao, te pod niposto ne bi hteo priznati, da je j Bunjevac il Sokac . (lb.str.40- 41 .) j j 1 ~ ~ l Sve se one obitelji dusevno i tvamo gube, koje se od rodenja svog stable odcepljuje. - (lb. l str. 346.) 1 1 I! Ii Bezjezika nema naroda. Nesmisaoje smisliti i zajedan cas ziva roda bez naroda, a ziva naroda bezjezika.- (Ib.str.l 57.) l l Kao sto svaki covjek ima pravo da zivi, tako isto pravo posjeduje svaki jezik da se razvija.- (lb. str. 246) Odabro: l va11 Sedlak l ~uon·o non·onon·onon·noon·onoo-oououu•·u•u•u••u•••u•u•u••••u•u•u•uoeuuou•uouu.u ou.o.uuo.o.uou.o.uuo.ouuo.ouuo.uouo.uou•.u•u•.uou.,.u ou•.u ou.,.u ou.o.ueu.o.uoou.u•••••••••••••••••••••••••••- •••••-••••••-••••u-••••u~ . .• ••• • -..• •• ••-..• ••• • -.. RiCi iz RiCnika baCkih Bunjevaca Jajav-a - o I . koji rnnogo laje (o psu). - Ne znam cij i je taj lajav ker, po c io dan se euje? 2. Koji ruzno govori o drugima, olajava (pogrd.). - ,Dobro bi bilo dane dode ona !ajava Roza i njezin pijani Bruno". Jand arat - am nesvr. 1. razmahivati necim, mlatarati. Ona je igrala kolo, a suknje su joj sve landarale. 2. brbljati, blebedati. - , Svi se skupe kod babe, ponda samo landaraje" . 3. ici tamo - amo bez cilja, tumarati, motati se - , Poslala sam i da tresu sljive, a oni landaraje oko guvna". landra z l. mrena na oku. 2. opna, tanka kozica (na jajetu). lanski - a-o proslogodisnji.-, Jos nisarn zaboravila !anski Bozic, tako je veso bio". Izr. dobar ko - snig, prosao i zaboravljen, briga ga ko zna - snig , ba.~ nista ne mari, lanskorn snigu ne tribaje opanke. lastar - ara rn izdanak, mladica (mladi izra5taj na vocki, lozi). - , Malo je privise lastara izraslo na lozi, moracerno kacat". lenija z linija, crta. - , Tvoji kuruzi ba8 nisu sadeni u leniju". lepa nja z lepinja - Kad se naidem lepanje s mascorn namazane i popaprene sitnom paprikom, onda nema zime. Izr. Napravit lepanju (od koga) premlatiti, pretuci (koga). leveska z v. leveS. - , Iznesi mi onu cicanu levesku". lincarit lincarim nesvr. Leskarit, lenstvovati." Kako da ne bidne s irorna kad po cili boziji dan lincari". listici m mn. vrsta kolaca (testo od jaja i brasna, tanko razvijeno, uglasto seceno, rnoze i pleteno, pece se na vreloj masti i pre jela posipa secerom u prahu). logos m a) vinova loza koja se gaji planta.Zno, b) nekoliko cokota loze, obicno u dvoristu, koji se podizu na stuhove da hi se napravila hladovina . odabro Mijo Mandie las tin - a - o koji pripada Jasti: gnizdo - ,Stigle su taste vidio sam iz gnizda da viri lastin rep" . ledina z travnati deo dvorista oko sala5a -,Pusti svinje na ledinu nek pasu travu". lemd m 1. piernie, bogatas - On to rnoz sebi dozvolit kad je lemes. 2. Raonik. - ,,Skini lernes i odnesi ga naootrit". lemozija z milodar (sakuplja se u crkvi od vemika za vreme mise), rnilostinja.- ,Da sam na tvom mistu, ne bi mu dao ni dinar u zajam jel njemu kad Stogod das, to ti je ko da si u lemoziju dao, nikad ne vraca". 22 April • Maj :Nlll. 81 e BUNJEVACKE MATICE ------~ ---~-~ NAJNOVIJA IZDANJA ''BUNJEVACKE MATICE'' v , ... _.."~•••"' ._,,., n•lllll- " ISTOIII.L\ AoKAc.\, ~· BOSANSKIH FRAI'IJEYACA 1.000 dinara 500 dinara ' ~ 500 dinara 400 dinara MadoPc:it BECARCI 200 dinara 200 dinara 250 dinara OSTALA IZDANJA "Put nade" - Ivan Basic Palkovic Didan - 150 dinara "Istinu tra.Zim" - Ivan Basic palkovic Didan - 150 dinara "Dida pripovidaj mi"- Ivan Ba8ic Palkovic Didan- 300 dinara "Is pod starog bagremara" - Geza Babijanovic - 250 dinara "Horske kornpozicije" - Bela Tikvicki - 150 dinara April • Maj 2011. 200 dinara PEnY6.fllt1KA CP6lt1JA MY1HV1CTAPCTBO >KV1B01HE CPE,l].l.1HE, PY,DAPCTBA V1 nPOCrOPHOr fUIAHV1P.Af-bt\ REPUBLIC OF SERBIA MINISTRY OF ENviRONMENT, MINING AND SPATIAL PLANNING YAKU~JH 04~CTHMO CPoHJY HEMA HABHJA4A. CBH CMO HrPA4~ . H~rPAMO CAMO HA n06EJlY. ,llA nOoEJlH 4~CTHJA, nEnWA ~ 60JbA CP6~JA. AKO CBAKO O.ll HAC YPAJlH no MA/10, 3AJE,llHO nEMO YPA,llHH1 MHOrD! 04~CTHMO CP6HJY! • Reklamni materijali, brosure, katalozi, • Prospekti, casopisi, novine, knjige, • Kompjuterski beskonacni obrasci, • Skolski pribor sveske, meld i tvrdi povez, • Obrasci za platni promet, blokovska roba, • Kutije, ambalaZa., vizit karte, pozivnice, • Fax rolne, ading rolne, registrator~ • Koricenje diplomskih, master radova, • Digitalna stampa malog i velikog formata CikoS STAM PA 24000 Subotica, Bokeljska 54 Tel/fax: +381 24 547 150, 546-883
© Copyright 2024 Paperzz
