Svjetska banka Poboljšavamo živote ljudi u Bosni i Hercegovini

Svjetska banka
Poboljšavamo živote ljudi u Bosni i Hercegovini
Kratak pregled
juli 2010
SADRŽAJ
UVOD ........................................................................................................................................ 1
SAŽETAK AKTIVNIH PROJEKATA ............................................................................ 2
POLJOPRIVREDA
Projekt poljoprivrede i ruralnog razvoja ...................................................................................... 4
Projekt pripremljenosti za ptičju gripu ......................................................................................... 5
ENERGETIKA
ECSEE APL3 (Struja IV) .................................................................................................................. 6
OKOLIŠ
Projekt razvoja i zaštite šuma ....................................................................................................... 7
Projekt zaštićenih šumskih i planinskih područja ......................................................................... 8
Projekt upravljanja Neretvom i Trebišnjicom................................................................................ 9
Projekt zaštite kvaliteta vode ..................................................................................................... 10
SOCIJALNI SEKTOR
Projekt jačanja zdravstvenog sektora .......................................................................................... 11
Projekt podrške mrežama socijlane sigurnosti i zapošljavanju ................................................... 12
LOKALNA INFRASTRUKTURA I UPRAVLJANJE
Projekt otpadnih voda u Sarajevu .............................................................................................. 13
Drugi projekt upravljanja čvrstim otpadom ................................................................................ 14
Projekt urbane infrastrukture i usluga ........................................................................................ 15
RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA
Projekt olakšanja pristupa financiranju za mala i srednja preduzeća ........................................ 16
EKONOMSKO UPRAVLJANJE I JAVNI SEKTOR
Operacija za javnu politiku ........................................................................................................ 17
Projekt zemljišno-knjižne registracije ........................................................................................ 18
TRANSPORT
Projekt infrastrukture i sigurnosti na cestama ........................................................................... 19
SAŽETAK ZAVRŠENIH PROJEKATA .......................................................................21
POLJOPRIVREDA ........................................................................................................................ 24
ENERGETIKA .............................................................................................................................. 25
OKOLIŠ ........................................................................................................................................ 27
SOCIJALNI SEKTOR ..................................................................................................................... 28
LOKALNA INFRASTRUKTURA I UPRAVLJANJE ............................................................................ 32
RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA ................................................................................................... 35
EKONOMSKO UPRAVLJANJE I JAVNI SEKTOR ............................................................................ 37
TRANSPORT ................................................................................................................................ 38
OSTALO - MULTISEKTORSKI ....................................................................................................... 39
BANKA ZNANJA
Doing Business 2010 .................................................................................................................. 43
Izvještaj o siromaštvu 2009 ......................................................................................................... 44
Trgovina i integracije ................................................................................................................... 45
Socijalni transferi u Bosni i Hercegovini ..................................................................................... 46
Informacioni centar ..................................................................................................................... 47
IFC u Bosni i Hercegovini ............................................................................................................. 48
OSTALO
Fond za razvoj civilnog društva .................................................................................................. 49
Vraćanje zajednici ....................................................................................................................... 50
Poštovani čitaoče,
Pred Vama je priča o podršci koju je Svjetska banka pružala Bosni
i Hercegovini (BiH) tokom prethodnih četrnaest godina. To je priča
o uspješnoj post-konfliktnoj rekonstrukciji, napretku u procesu EU
integracija i naporima na ublažavanju uticaja sadašnje ekonomske
krize.
.
Svjetska banka se rano intenzivno uključila u poslijeratnu
rekonstrukciju u BiH. Period intenzivne post-konfliktne rekonstrukcije
u BiH (1996.-2002.) je period na koji smo mi u Svjetskoj banci
naročito ponosni. Uz našu podršku, popravljeno je preko 20,000
društvenih stanova u stambenim zgradama i oko 2,000 privatnih kuća.
Izvršena je rehabilitacija stotine kilometara dalekovoda i vodovodnih
cijevi, kao i brojnih trafo-stanica, hidro i termo-elektrana. Urađena je
rekonstrukcija oko 2,300 kilometara cesta, 41 mosta, 3 tunela i
Međunarodnog aerodroma Sarajevo. Obnovljene su 82 osnovne
škole, a 24 zdravstvene ustanove su opremljene. Zasađeno je 550
hektara novih šuma, a 210 km šumskih puteva je rekonstruirano.
Otvoreno je ili je pružena podrška za zadržavanje oko 200,000 radnih
Marco Mantovanelli, šef ureda
mjesta u okviru dva projekta mikro-finansiranja. Pregled koji je proveo
„Bili smo lideri u post-konfliktnoj rekonstrukciji, Odjel za nezavisnu evaluaciju operacija (OED) 1 u 2004. je istakao da je
uloga Svjetske banke u programu rekonstrukcije u BiH bila primjer
sada smo partneri u procesu pristupanja EU“
„Banke u njenom najboljem izdanju“.
.
Kako je sada BiH usmjerena na pridruživanje EU, podrška procesu integracije je postala glavna tema Bančine
Strategije partnerstva sa zemljom, uz otvaranje radnih mjesta i unaprjeđenje pružanja javnih usluga, posebno usluga
namijenjenih siromašnima i ugroženima. Iako su mnogi projekti od kojih se očekuje da doprinesu ovim ciljevima, još
uvijek u toku i tek trebaju ostvariti značajniji uticaj na razvoj, neki rezultati su već ostvareni. Završena je Državna
inventura šuma. Uvedenim modelom „porodične medicine“, koji pruža podršku za razvoj održive mreže primarne
zdravstvene zaštite, pokriveno je 75% stanovništva. Zaostaci vezani za registraciju transakcija nepokretne imovine
od 2007 do danas su smanjenji za 18,305 predmeta, pri čemu se sada 80% predmeta završava u roku od 5 radnih
dana. Kvalitet, raspoloživost i održivost usluga zbrinjavanja čvrstog otpada su poboljšani: uspostavljeno je 6
regionalnih deponija, a 144 divlja odlagališta su očišćena.
.
Konačno, Svjetska banka je brzo odgovorila na zahtjev vlasti BiH da prilagodi svoj program pozajmljivanja da
bi se omogućilo ublažavanje uticaja ekonomske krize. U skladu s tim, Bančin program pozajmljivanja u 2010.
je obuhvatio: podršku budžetima u zemlji koji su bili ugroženi padom prihoda uzrokovanim smanjenjem
privrednih aktivnosti; kreditnu liniju za mala i srednje velika preduzeća; te projekt za jačanje mreža socijalne
sigurnosti i zapošljavanja. Implementacija ranije odobrenih projekata je takođe ubrzana tokom prethodne
godine.
Sveukupno, tokom prethodnih 14 godina od završetka sukoba, Svjetska banka je odobrila 66 projekata
ukupne vrijednosti oko 1,54 milijardi US$ (beskamatni IDA krediti – 1,32 milijarde US$; IDA grantovi – 25
miliona US$; GEF grantovi – 18,3 miliona US$; IBRD zajmovi – 175 miliona US$).
.
Nadamo se da će Vam ova brošura biti interesantna i informativna. Takođe se nadamo da će Vas
potaknuti na razmišljanje o područjima kojima bi se Svjetska banka trebala baviti u budućnosti. Obzirom
da se pripremamo za konsultacije o novoj Bančinoj Strategiji partnerstva sa zemljom (2011. – 2015.),
pozivamo Vas da podijelite s nama svoja razmišljanja i pomognete nam u boljem pokrivanju potreba ljudi
u BiH. Ako želite postati dio tog procesa, molimo da nam pišete na: [email protected].
1
1 OED,
Bosna i Hercegovina: Post-konfliktna rekonstrukcija i tranzicija na tržišnu ekonomiju, Izvještaj br. 29824
AKTIVNI PROJEKTI
(u julu 2010.)
1.
POLJOPRIVREDA
Poljoprivreda i ruralni razvoj
21 milion US$ - IDA kredit
2.
Pripremljenost za ptičju gripu
5 miliona US$ - IDA kredit
3.
ENERGETIKA
ECSEE – APL3 (Struja 4)
36 miliona US$ - IDA kredit
4.
OKOLIŠ
Razvoj i zaštita šuma
7,1 milion US$ - IDA kredit
5.
Zaštićena šumska i planinska područja
6.
Upravljanje Neretvom I Trebišnjicom
7.
Zaštita kvaliteta voda
8,9 miliona US$ - GEF grant
8.
SOCIJALNI SEKTOR
Jačanje zdravstvenog sektora
17 miliona US$ - IDA kredit
9.
Podrška mrežama socijalne sigurnosti i zapošljavanju
15 miliona US$ - IDA kredit
3,4 miliona US$ - GEF grant
6 miliona US$ - GEF grant
10.
LOKALNA INFRASTRUKTURA I UPRAVLJANJE
Upravljanje otpadnim vodama u Sarajevu
35 miliona US$ - IBRD zajam
11.
Upravljanje čvrstim otpadom II
12.
Urbana infrastruktura i pružanje usluga
13.
RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA
Olakšanje financiranja za SME
15 miliona US$ - IDA kredit
25 miliona US$ - IBRD zajam
25 miliona US$ - IDA kredit
70 miliona US$ - IBRD zajam
14.
EKONOMSKO UPRAVLJANJE I JAVNI SEKTOR
Operacija za razvojnu politiku
66 miliona US$ - IDA kredit
45 miliona US$ - IBRD zajam
15.
Zemljišno-knjižna registracija
15 miliona US$ - IDA kredit
16.
TRANSPORT
Infrastruktura i sigurnost na cestama
25 miliona US$ - IDA kredit
UKUPNO:
2
440,4 miliona US$
Aktivni projekti po sektorima (US$ 440.4 miliona)
juli 2010.
Poljoprivreda (6%)
Energetika (8%)
25
26
Okoliš (6%)
36
25.4
Socijalni sektor (7%)
126
32
Lokalna infrastruktura i
upravljanje (23%)
Razvoj privatnog sektora (16%)
100
70
Ekonomsko upravljanje i javni
sektor (28%)
Transport (6%)
3
POLJOPRIVREDA
PROJEKT POLJOPRIVREDE I RURALNOG RAZVOJA
Finansiranje Svjetske banke:
21 milion US$ (IDA kredit)
Kredit efektivan:
27. februar 2008.
Datum zatvaranja:
30. juni 2012.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Mirjana Karahasanović
Tel: (387-33) 251-522
[email protected]
Vanjski kontakti:
G-din. Seid Uzunović
Ministarstvo vanjske trgovine i
ekonomskih odnosa BiH
Tel: (387-33) 209-809
[email protected]
G-đa. Amela Ibrahimović
Ministarstvo poljoprivrede,
vodoprivrede i šumarstva FBiH
Tel: (387-33) 552-452
[email protected]
G-đa. Renata Rakić
Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede RS
Tel: (387-51) 338-361
[email protected]
4
Cilj
Projekt će ojačati kapacitet institucija na državnom i
entitetskim nivoima za pružanje efikasnijih i efektivnijih
usluga poljoprivrednicima i proizvođačima hrane. Projekt će
takođe pomoći ubrzanju stvaranja uslova za ostvarivanje
pristupa podršci iz Instrumenta EU za pred - pristupnu pomoć
i ruralni razvoj (IPARD).
.
Očekivani rezultati
Projekt će povećati sposobnost entitetskih ministarstava
poljoprivrede i vodoprivrede za vršenje isplata i praćenje
korištenja subvencija i sredstava za ruralni razvoj. Do kraja
projekta, 80% strukturalnih plaćanja za ruralni razvoj će se
obavljati putem harmoniziranih institucija i sistema koji su u
skladu sa zahtjevima EU.
POLJOPRIVREDA
PROJEKT PRIPREMLJENOSTI ZA PTIČJU GRIPU
Cilj
Cilj projekta je smanjenje prijetnje koju po ljude i peradarsku
industriju nameće infekcija virusom visoko-patogene avijarne
influence (HPAI) i drugim virusima. Projekt će pomoći uvođenju
efektivne kontrole i odgovora na pojavu pandemijske influence i
drugih infektivnih bolesti kod ljudi.
Očekivani rezultati
Uspostavljeno sedam timova za brzi odgovor, spremnih da odgovore
na pojavu bolesti. Putem projekta nabavljeno 10,000 doza vakcine
protiv sezonske gripe. Do kraja projekta će biti uvedene promjene
ponašanja među ključnim veterinarskim i javno-zdravstvenim
osobljem u cilju jačanja pripravnosti u slučaju pojave virusa. Takođe
će se povećati svijesti javnosti o načinima sprječavanja širenja
infekcije.
Finansiranje Svjetske banke:
5 miliona US$ (IDA kredit)
Kredit efektivan:
27. mart 2008.
Datum zatvaranja:
30. juni 2011.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Mirjana Karahasanović
Tel: (387-33) 251-522
[email protected]
Vanjski kontakti:
G-din. Drago Nedić
Ministarstvo vanjske trgovine
i ekonomskih odnosa
Državni ured za veterinarstvo BiH
Tel: (387-33) 565-700
[email protected]
5
ENERGETIKA
Finansiranje Svjetske banke:
36 miliona US$ (IDA kredit)
Kredit efektivan:
13. april 2007.
Datum zatvaranja:
30. juni 2012.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Vesna Frančić
Tel: (387-33) 251-504
[email protected]
Vanjski kontakti:
G-đa. Sabaheta Sadiković
Elektroprivreda BH, Sarajevo
Tel: (387-33) 751-041
[email protected]
G-din. Božidar Jovanović
Elektroprivreda HZHB, Mostar
Tel: (387-36) 335-724
[email protected]
G-din. Milorad Živković
Elektroprivreda RS, Banja Luka
Tel: (387-51) 215-658
[email protected]
ECSEE APL 3 (STRUJA IV)
Cilj
Zemlje jugoistočne Evrope i EC sarađuju na razvoju regionalnog energetskog tržišta, Energetska
zajednica jugoistočne Evrope (ECSEE) i integracije u interno energetsko tržište Evropske Unije. Ovaj
projekt pomaže uključivanju BiH u ECSEE putem investicija u poboljšanje sigurnosti brana; smanjenje
negativnih uticaja termo-elektrana na okoliš; zamjene postojećih zastarjelih objekata i opreme u hidro
i termo-elektranama; i rehabilitaciju distributivnog sistema.
Očekivani rezultati
Projekt će održati proizvodnju električne energije u BiH na ili iznad bazičnih nivoa za odgovarajuće
hidrološke uslove uz pretpostavku da ne bude dolazilo do značajnijih prekida rada opreme koja
nije obuhvaćena projektom. Ekološki uslovi će se poboljšati u termo-elektranama Kakanj, Tuzla,
Ugljevik i Gacko. Sigurnost brana će se povećati kod hidro-elektrana Grabovica, Salakovac,
Jablanica, Rama, Trebinje II, Višegrad i Bočac.
6
OKOLIŠ
PROJEKT RAZVOJA I ZAŠTITE ŠUMA
Finansiranje Svjetske banke:
7.1 miliona US$ (IDA kredit)
Kredit efektivan:
3. oktobar 2003.
Datum zatvaranja:
30. novembar 2010.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Mirjana Karahasanović
Tel: (387-33) 251-522
[email protected]
Vanjski kontakti:
G-din. Alojz Dunđer
Ministarstvo poljoprivrede,
vodoprivrede i šumarstva FBiH
Tel: (387-33) 213-099
[email protected]
G-din. Željko Stojanović
Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede RS
Tel: (387-51) 338-363
[email protected]
Cilj
Projekt će pomoći provođenju reformi u organizaciji i
upravljanju šumama, uz očekivanje da se povećaju prihodi,
unaprijedi upravljanje šumama i pojača očuvanje
biodiverziteta putem participatornog pristupa planiranju
korištenja šumskog zemljišta.
Očekivani rezultati
Biće završena Državna inventura šuma uključujući
procjenu šumskih resursa uz prioritete zaštite eko-sistema.
Kreiraće se i uspostaviti Informacioni sistem za upravljanje
šumama i postati operativan u RS i u najmanje 5 kantona u
FBiH.
7
OKOLIŠ
PROJEKT ŠUMSKIH I PLANINSKIH ZAŠTIĆENIH PODRUČJA
Finansiranje Svjetske banke:
3.4 miliona US$ (GEF grant)
Grant efektivan:
17. april 2009.
Datum zatvaranja:
30. april 2013.
Cilj
Cilj projekta je pomoći bh. vlastima na očuvanju biodiverziteta
od globalnog značaja u kritičnim šumskim i planinskim eko sistemima. Projekt će takođe pomoći BiH na njenom putu ka
integraciji u Evropsku Uniju putem podrške bh. vlastima na
ispunjavanju zahtjeva EU politike o prirodi i biodiverzitetu
(Natura 2000).
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Mirjana Karahasanović
Tel: (387-33) 251-522
[email protected]
Vanjski kontakti:
G-din. Mate Bandur
Ministarstvo okoliša i
turizma FBiH
Tel: (387-33) 445-031
[email protected]
G-din. Ozren Laganin
Ministarstvo prostornog uređenja,
građevinarstva i ekologije RS
Tel: (387-51) 339-506
[email protected]
8
Očekivani rezultati
Projekt će se baviti prijetnjama po biodiverzitet promocijom
upravljanja eko-sistemom i povećanjem površina pod sistemom
zaštite do nivoa koji odražavaju lokalne potrebe i regionalne
prosjeke. To je posebno kritično za BiH, koja ima veći omjer
ugroženih biljnih vrsta od bilo koje evropske zemlje, a ipak je
trenutno manje od jednog procenta njene teritorije pod režimom
zaštite – zapanjujući kontrast u odnosu na regionalni prosjek od
7%.
.
OKOLIŠ
PROJEKT UPRAVLJANJA NERETVOM I TREBIŠNJICOM
Finansiranje Svjetske banke:
6 miliona US$ (GEF grant)
Grant efektivan:
3. juni 2009.
Datum zatvaranja:
31. decembar 2013.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Mirjana Karahasanović
Tel: (387-33) 251-522
[email protected]
Vanjski kontakti:
G-đa. Jovanka Aleksić
Ministarstvo vanjske trgovine
i ekonomskih odnosa
Tel: (387-33) 203-237
[email protected]
G-din. Goran Jelavić
Ministarstvo poljoprivrede,
vodoprivrede i šumarstva FBiH
Agencija za vode
Tel: (387-36) 397-881
[email protected]
G-din. Branislav Blagojević
Ministarstvo poljoprivrede,
šumarstva i vodoprivrede RS
Agencija za vode
Tel: (387-51) 201-784
[email protected]
Cilj
Cilj projekta je osigurati mehanizme za efikasnu i pravičnu
raspodjelu vode među korisnicima sliva Neretve i Trebišnjice na
prekograničnom nivou, te za unaprjeđenje eko-sistema i
biodiverziteta sliva putem boljeg upravljanja vodnim resursima.
Ovo je zajednički projekt Bosne i Hercegovine i Republike
Hrvatske.
Očekivani rezultati
Očekuje se da do završetka projekta bude pripremljen plan
upravljanja riječnim slivom i usvojen od obje zemlje, nutrijenti i
drugi zagađivači iz komunalnih i industrijskih izvora u izabranim
općinama iz područja sliva će biti smanjeni putem rehabilitacije
nekoliko postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda i poboljšaće
se zdravstveno stanje i biodiverzitet eko-sistema u slivu, a
prodiranje slane vode, kao rezultat provođenja pilot projekta u
delti Neretve, će biti smanjeno.
9
OKOLIŠ
PROJEKT ZAŠTITE KVALITETA VODE
Finansiranje Svjetske banke:
8.9 miliona US$ (GEF grant)
Grant efektivan:
18. novembar 2005.
Datum zatvaranja:
28. februar 2011.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Vesna Frančić
Tel: (387-33) 251-504
[email protected]
Vanjski kontakt:
G-din. Almir Prljača
Ministarstvo poljoprivrede,
vodoprivrede i šumarstva FBiH
Tel: (387-33) 565-413
[email protected]
10
Cilj
Projekt ima za cilj dalje jačanje kapaciteta lokalnih
komunalnih preduzeća i smanjenje zagađenja rijeke
Neretve i Bosne iz komunalnih izvora.
Očekivani rezultati
Projekt će olakšati razvoj regionalnog pristupa smanjenju
zagađenja, uz unaprjeđenje međunarodne saradnje na
međunarodnim vodotocima, te pomoći smanjenju
zagađenja rijeke Neretve i Bosne iz komunalnih izvora.
Kredit efektivan:
3. april 2006.
Datum zatvaranja:
15. decembar 2010.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Zorica Lešić
Tele: (387-33) 251-530
[email protected]
Vanjski kontakti:
G-đa. Vildana Doder
Ministarstvo zdravstva FBiH
Tele: (387-33) 551-181
[email protected]
G-din. Gordan Jelić
Ministarstvo zdravlja i
socijalne zaštite RS
Tel: (387-51) 339-439
[email protected]
Cilj
Sveukupni cilj projekta je poboljšanje sveukupnog uticaja na
nezarazne bolesti mjerenog indirektnim indikatorima i: (i)
jačanje efikasnosti zdravstvenog sistema putem restrukturiranja i jačanja primarne zdravstvene zaštite kroz model
porodične medicine; i (ii) jačanje procesa donošenja
sektorske politike putem razvoja i implementacije sistema
monitoringa i ocjenjivanja učinka zdravstvenog sistema.
Očekivani rezultati
Ključni rezultat projekta će biti širenje modela porodične
medicine u primarnoj zdravstvenoj zaštiti i poboljšanje
kvaliteta, efikasnosti i pristupa uslugama primarne zdravstvene
zaštite, što će dovesti do boljih zdravstvenih ishoda.
SOCIJALNI SEKTOR
Finansiranje Svjetske banke:
17 miliona US$ (IDA kredit)
PROJEKT JAČANJA ZDRAVSTVENOG SEKTORA
11
SOCIJALNI SEKTOR
Finansiranje Svjetske banke:
15 miliona US$ (IDA kredit)
Kredit efektivan:
očekuje se u julu 2010.
Datum zatvaranja:
31. oktobar 2014.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Boryana Gotcheva
Tel: (387-33) 251-509
[email protected]
Vanjski kontakti:
G-din. Marko Pejčinović
FBH PIU SESER
Tel: (387-33) 279-180
[email protected]
G-din. Ljubo Lepir
RS PIU SESER
Tel: (387-51) 339-468
[email protected]
PODRŠKA MREŽAMA SOCIJALNE SIGURNOSTI I ZAPOŠLJAVANJU
Cilj
Ciljevi projekta su: (i) pružiti podršku da gotovinski transferi koji nisu zasnovani na
osiguranju dopru do siromašnih i onesposobljenih; (ii) povećati efikasnost i
transparentnost administracije naknada; i (iii) pružiti podršku za usluge posredovanja pri
zapošljavanju za osobe koje aktivno traže posao, a izgube pravo na gotovinske transfere ili
za ugrožene (npr. siromašne, invalide sposobne za rad, osobe koje je teško zaposliti,
demobilizirane borce, itd.).
Očekivani rezultati
Projekt će povećati transparentnost i efektivnost dopiranja gotovinskih transfera
koji nisu zasnovani na osiguranju do siromašnih, onesposobljenih; i ugroženih putem
uvođenja boljih mehanizama ciljanja. Projekt će takođe povećati transparentnost i
efikasnost administracije naknada putem razvoja i unaprjeđenja funkcionalnih
registara, izgradnje kapaciteta, nadzora i kontrole, i praćenja naknada. Konačno,
projekt će pružiti efektivne usluge posredovanja pri zapošljavanju za 10.000
ugroženih osoba koje aktivno traže posao.
12
Finansiranje Svjetske banke:
35 miliona US$ (IBRD zajam)
Cilj projekta je poboljšanje životnih uslova stanovništva u
područjima koja pokriva Vodovod i kanalizacija Sarajevo i u
zajednicama nizvodno uz rijeku kroz: (a) smanjenje izloženosti
stanovništva i zavisnosti od dosta zagađene vode iz rijeka
Miljacke i Bosne; i (b) povećanjem efikasnosti mreže za
prikupljanje otpadnih voda u Kantonu Sarajevo.
Kredit efektivan:
očekuje se u julu 2010.
Datum zatvaranja:
30. novembar 2015.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Vesna Frančić
Tel: (387-33) 251-504
[email protected]
Očekivani rezultati
Do kraja projekta, količina prikupljene i primarno prečišćene
otpadne vode će dostići 200.000 m3 dnevno (trenutno 0 m3
dnevno). 48.000 priključaka na kanalizacionu mrežu će imati
koristi od ovih radova na rehabilitaciji.
Vanjski kontakt:
G-đa. Jovanka Aleksić
Ministarstvo vanjske trgovine
i ekonomskih odnosa BiH
Tel: (387-33) 203-237
[email protected]
PROJEKT OTPADNIH VODA U SARAJEVU
LOKALNA INFRASTRUKTURA I UPRAVLJANJE
Cilj
13
LOKALNA INFRASTRUKTURA I UPRAVLJANJE
14
Finansiranje Svjetske banke:
15 miliona US$ (IDA kredit)
25 miliona US$ (IBRD zajam)
Cilj
Nadovezujući se na pozitivna iskustva Prvog projekta
upravljanja čvrstim otpadom, ovaj će projekt nastaviti
raditi na unaprjeđenju dostupnosti, kvaliteta, okolišne
prihvatljivosti i finansijske održivosti usluga upravljanja
čvrstim otpadom u zemlji.
Očekivani rezultati
Do kraja projekta, biće uspostavljeno ukupno 16 među
-općinskih oblasti (sada ih ima 12), a 12 regionalnih
sanitarnih deponija će biti u funkciji (sada ih ima 6).
Sveukupno, udio otpada koji se ne odlaže na sanitarne
deponije će se smanjiti za 60%. Konačno, 25% od
procijenjenih 1.200 divljih odlagališta će biti zatvoreno.
Kredit efektivan:
23. oktobar 2009.
Datum zatvaranja:
28. februar 2014.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Vesna Frančić
Tel: (387-33) 251-504
[email protected]
Vanjski kontakti:
G-din. Anto Čović
Ministarstvo prostornog
uređenja i okoliša FBiH
Tel: (387-33) 212-833
[email protected]
G-din. Sveto Cvijić
Ministarstvo prostornog
uređenja, građevinarstva
i ekologije RS
Tel: (387-51) 339-504
[email protected]
DRUGI PROJEKT UPRAVLJANJA ČVRSTIM OTPADOM
Cilj
Cilj projekta je trostruk: (i) poboljšati dostupnost, kvalitet i
pouzdanost osnovnih komunalnih usluga, posebno
vodosnabdijevanja i kanalizacije; (ii) ojačati sposobnost
kantonalnih i općinskih vlasti da unaprijede upravljanje i
institucionalni kapacitet za razvoj infrastrukture putem izrade
urbanističkih planova, i (iii) osnažiti socijalnu koheziju putem
poboljšanja životnih uslova.
Očekivani rezultati
Projekt će poboljšati kvalitet vodosnabdijevanja i drugih
usluga u uključenim područjima i povećati financijsku snagu,
održivost, upravljanje i institucionalni kapacitet uključenih
komunalnih preduzeća.
Finansiranje Svjetske banke:
25 miliona US$ (IDA kredit)
Kredit efektivan:
23. februar 2005.
Datum zatvaranja:
15. decembar 2010.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Vesna Frančić
Tel: (387-33) 251-504
[email protected]
Vanjski kontakt:
G-đa. Jovanka Aleksić
Ministarstvo vanjske trgovine
i ekonomskih odnosa BiH
Tel: (387-33) 203-237
[email protected]
LOKALNA INFRASTRUKTURA I UPRAVLJANJE
PROJEKT URBANE INFRASTRUKTURE I PRUŽANJA USLUGA
15
RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA
PROJEKT OLAKŠANJA PRISTUPA SME FINANCIRANJU
Cilj
Projektni razvojni cilj je olakšanje pristupa finansiranju za
mala i srednje velika preduzeća u BiH u kontekstu globalne
financijske krize.
Očekivani rezultati
Ishodi projekta će se mjeriti putem tri grupe indikatora:
(i) broj zajmova i iznos srednjoročnih i dugoročnih
kredita datih malim i srednje velikim preduzećima u BiH,
uključujući izvoznike, (ii) učinak otplate pod-zajmoprimaca
u projektu – broj i obim pod-zajmova koji se ne otplaćuju,
i (iii) učinak investicija i izvoza pod-zajmoprimaca, i uticaj
na nivo zaposlenosti kod njih.
.
16
Finansiranje Svjetske banke:
70 miliona US$ (IBRD zajam)
Kredit efektivan:
očekuje se u julu 2010.
Datum zatvaranja:
31. juli 2014.
Kontakt:
Svjetska banka
G-din. Haris Mešinović
Tel: (387-33) 251-533
[email protected]
Vanjski kontakti:
G-din. Safet Daut
Fondacija za održivi
razvoj ODRAZ
Tel: (+387-33) 277-300
[email protected]
G-din. Milenko Pavlović
Investiciona i razvojna banka RS
Tel: (+387-51) 334-700
[email protected]
Kredit efektivan:
očekuje se u avgustu 2010.
Datum zatvaranja:
31. decembar 2010.
Kontakti:
Svjetska banka
G-din. Orhan Nikšić
Tel: (387-33) 251-526
[email protected]
Vanjski kontakti:
G-din. Samir Bakić
Ministartsvo finansija FBiH
Tel: (387-33) 253-463
G-đa. Dragana Aleksić
Ministarstvo finansija RS
Tel: (387-51) 339-136
G-din. Božidar Plavljanin
Ministarstvo finansija RS
Tel: (387-51) 339-224
Cilj
Ciljevi ove operacije budžetske podrške su: (i) povećati
socijalnu pomoć za siromašne, uz smanjenje fiskalnog
deficita i stvaranje fiskalnog prostora za rast koji će dovesti
do smanjenja siromaštva; (ii) poboljšati strukturu i efikasnost
javnih rashoda; i (iii) smanjiti stope socijalnih doprinosa i
pritisak na plate u privatnom sektoru koji se javlja zbog
većeg rasta plata u javnom sektoru, time jačajući
konkurentnost privatnog sektora.
Očekivani rezultati
Projekt će smanjiti opterećenja koja vlada predstavlja za
privredu i ojačati fiskalnu koordinaciju, te poboljšati ciljanje
socijalnih davanja, pri čemu su oba ta cilja dobila na važnosti
u kontekstu globalne ekonomske krize.
EKONOMSKO UPRAVLJANJE I JAVNI SEKTOR
Finansiranje Svjetske banke:
66 miliona US$ (IDA kredit)
45 miliona US$ (IBRD zajam)
OPERACIJA ZA RAZVOJNU POLITIKU
17
EKONOMSKO UPRAVLJANJE I JAVNI SEKTOR
18
Finansiranje Svjetske banke:
15 miliona (IDA kredit)
Kredit efektivan:
16. april 2007.
Datum zatvaranja:
31. mart 2011.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Mirjana Karahasanović
Tel: (387-33) 251-522
[email protected]
Vanjski kontakti:
G-din. Edib Mehmedović
Ministarstvo pravde FBiH
Tel: (387-33) 213-157
[email protected]
G-din. Nikola Panić
Ministarstvo pravde RS
Tel: (387-51) 339-349
[email protected]
Cilj
Svrha projekta je omogućiti pravilan razvoj transparentnih tržišta
zemljištem putem registracije prava na nekretnine i komplementarnih
politika koje omogućavaju sigurno i efikasno obavljanje transakcija.
Pomoći će uklanjanju postojećih prepreka za investicije u urbanim
područjima, kao i rješavanje imovinskih pitanja u ruralnim.
Očekivani rezultati
Kao rezultat projekta, smanjiće se vrijeme potrebno za registraciju
transakcija i povećati broj registriranih transakcija. Iznos za koji se
zadužuju hipotekarni dužnici se može povećati ako ostali faktori u
bankarskom sektoru i općoj privredi nastave napredovati. I
gruntovnica i katastar će biti dostupni on-line kako za poslovnu
zajednicu, tako i za generalne upite od strane javnosti. Za provjeru
da li sistem funkcionira transparentno i efikasno, koristiće se ankete
zadovoljstva klijenata.
PROJEKT ZEMLJIŠNO-KNJIŽNE REGISTRACIJE
Ciljevi projekta su smanjenje troškova korisnika na
prioritetnim dionicama magistralnih i regionalnih cesta,
unaprjeđenje sigurnosti na cestama i modernizacija
praksi održavanja cesta.
Kredit efektivan:
19. septembar 2008.
Datum zatvaranja:
31. decembar 2011.
Kontakti:
Svjetska banka
G-đa. Vesna Frančić
Tel: (387-33) 251-504
[email protected]
Očekivani rezultati
Tokom trajanja projekta izvršiće se rehabilitacija oko
240 km cesta. Od projekta se očekuje unaprjeđenje
sigurnosti na cestama povećanjem kvantitativnih i
kvalitativnih ishoda sigurnosti (npr. saobraćajni propisi,
promotivne aktivnosti, sistemsko održavanje cesta i
prikupljanje podataka).
TRANSPORT
Cilj
Finansiranje Svjetske banke:
25 miliona US$ (IDA kredit)
Vanjski kontakti:
G-din. Ljubo Pravdić
Direkcija za ceste FBiH
Tel: (387-33) 250-391
[email protected]
G-din. Mladen Lazendić
Direkcija za puteve RS
Tel: (387-51) 309-061
[email protected]
PROJEKT INFRASTRUKTURE I SIGURNOSTI NA CESTAMA
19
ZATVORENI PROJEKTI
(juli 2010.)
POLJOPRIVREDA
1.
Hitna rekonstrukcija farmi
20 miliona US$ - IDA kredit
2.
Mala komercijalna poljoprivreda
12 miliona US$ - IDA kredit
ENERGETIKA
17.
Hitna rekonstrukcija električne energije
18.
Hitna rekonstrukcija električne energije II
25 miliona US$ - IDA kredit
19.
Rekonstrukcija električne energije III
35 miliona US$ - IDA kredit
20.
Hitna rekonstrukcija gasnog sistema
10 miliona US$ - IDA kredit
21.
Hitna rekonstrukcija centralnog grijanja
20 miliona US$ - IDA kredit
35,6 miliona US$ - IDA kredit
OKOLIŠ
22.
Šumarstvo
7 miliona US$ - IDA kredit
SOCIJALNI SEKTOR
3.
Rehabilitacija žrtava rata
5 miliona US$ - IDA kredit
5 miliona US$ - IDA kredit
4.
Osnovne bolničke službe
15 miliona US$ - IDA kredit
5.
Osnovno zdravstvo
10 miliona US$ - IDA kredit
6.
Tehnička pomoć za socijalno osiguranje
7 miliona US$ - IDA kredit
7.
Hitna rekonstrukcija obrazovanja
5 miliona US$ - IDA kredit
5 miliona US$ - IDA grant
8.
Hitna rekonstrukcija obrazovanja II
9.
Razvoj obrazovanja
11 miliona US$ - IDA kredit
10,6 miliona US$ - IDA kredit
10.
Restrukturiranje obrazovanja
10 miliona US$ - IDA kredit
11.
Kredit za prilagođavanje socijalnog sektora
20 miliona US$ - IDA kredit
12.
Kredit za prilagođavanje socijalnog sektora II
13.
Kredit za tehničku pomoć za socijalni sektor
3,5 miliona US$ - IDA kredit
14.
Hitna demobilizacija i reintegracija
7,5 miliona US$ - IDA kredit
15.
Pilot projekt hitnog ponovnog zapošljavanja radne snage
15 miliona US$ – IDA kredit
16.
Projekt podrške zapošljavanju II
12 miliona US$ - IDA kredit
23.
LOKALNA INFRASTRUKTURA I UPRAVLJANJE
Hitna rekonstrukcija stambenog fonda
15 miliona US$ - IDA kredit
24.
Hitni radovi na vodosnabdijevanju, kanalizaciji i čvrstom otpadu
20 miliona US$ - IDA kredit
25.
Hitni javni radovi I zapošljavanje
10 miliona US$ - IDA kredit
26.
Pomoć za rekonstrukciju
17 miliona US$ - IDA kredit
27.
Vodosnabdijevanje i kanalizacija Mostar
12 miliona US$ - IDA kredit
28.
Pilot kulturno nasljeđe
29.
Pilot lokalni razvoj
15 miliona US$ - IDA kredit
30.
Razvoj zajednice
20 miliona US$ - IDA kredit
31.
Upravljanje čvrstim otpadom
26 miliona US$ - IDA kredit
51 milion US$ - IDA kredit
4 miliona US$ - IDA kredit
21
RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA
32.
Kredit za prilagođavanje poslovnog ambijenta
44 miliona US$ - IDA kredit
33.
Hitno ponovno pokretanje industrije
10 miliona US$ - IDA kredit
34.
Kredit za prilagođavanje privatizacije preduzeća i banaka
50 miliona US$ - IDA kredit
35.
Lokalne inicijative
36.
Lokalne inicijative II
37.
Hitni pilot kredit
38.
Olakšanje izvoza preduzećima
12 miliona US$ - IDA kredit
39.
Kredit za privatni sektor
10 miliona US$ - IDA kredit
40.
Tehnička pomoć za privatizaciju
41.
EKONOMSKO UPRAVLJANJE I JAVNI SEKTOR
Kredit za pomoć u tranziciji
90 miliona US$ - IDA kredit
42.
Kredit za strukturalno prilagođavanje javnih financija
63 miliona US$ - IDA kredit
43.
Kredit za strukturalno prilagođavanje javnih financija II
72 miliona US$ - IDA kredit
44.
Kredit za strukturalno prilagođavanje ekonomskog upravljanja
34 miliona US$ - IDA kredit
45.
TRANSPORT
Hitna rekonstrukcija transporta
35 miliona US$ - IDA kredit
46.
Hitna rekonstrukcija transporta II
39 miliona US$ - IDA kredit
47.
Upravljanje cestama I sigurnost
30 miliona US$ - IDA kredit
48.
Olakšanje trgovine i transporta u jugoistočnoj Evropi
11 miliona US$ - IDA kredit
7 miliona US$ - IDA kredit
20 miliona US$ - IDA kredit
5 miliona US$ - IDA kredit
19,8 miliona US$ - IDA kredit
DRUGO - MULTISEKTORSKI
49.
Hitni oporavak
30 miliona US$ - IDA kredit
15 miliona US$ - IDA grant
50.
Hitno deminiranje
7,5 miliona US$ - IDA kredit
UKUPNO:
22
1.100,55 miliona
Zatvoreni projekti po sektoru (US$ 1100.55 miliona)
juli 2010.
Poljoprivreda (3%)
Energetika (11%)
52.5 32
Okoliš (1%)
125.6
115
7
192.65
259
Socijalni sektor (17%)
Lokalna infrastruktura i
upravljanje (13%)
Razvoj privatnog sektora (16%)
139
177.8
Ekonomsko upravljanje i javni
sektor (24%)
Transport (10%)
Drugo - multisektorski (5%)
23
ZATVORENI PROJEKTI
POLJOPRIVREDA
Hitni projekt rekonstrukcije farmi (IDA kredit – 20 miliona US$) se fokusirao na pokretanje
poljoprivredne proizvodnje, povećanje obezbjeđenja hrane i otvaranje radnih mjesta i
ostvarivanje prihoda za ruralno stanovništvo pogođeno ratom. U periodu 1996. – 1998. kao
rezultat zajedničkih napora IFAD-a, Saudijske Arabije, Vlade Holandije, EC i Svjetske banke,
uvezeno je i podijeljeno farmerima 3.299 krava, 1.351 koza, oko 2.500 junica i 5.000 ovaca.
Pored toga, projekt je isporučio farmerima 4.212 poljoprivrednih traktora (uključujući 1.300 koje
je financirala EC) i 14 kombajna.
.
Projekt male komercijalne poljoprivrede (IDA kredit – 12 miliona US$) je implementiran u
periodu juli 2003. – mart 2010. Projekt je bio usmjeren na jugoistočni dio zemlje, uz
ostvarene značajne pozitivne rezultate. Viškovi mlijeka su udvostručeni. Površina pod
vinogradima je udvostručena. Površina pod usjevima je povećana za 25%, a stočni fond je
povećan za 30%.
24
ENERGETIKA
Hitni projekt rekonstrukcije električne energije (IDA kredit – 35,6 miliona US$) implementiran
u periodu 1996. - 1998. je pomogao obnavljanju usluga isporuke električne energije do
prihvatljivog nivoa za veće gradove i industriju od vitalnog značaja.
.
Drugi hitni projekt rekonstrukcije električne energije (IDA kredit – 25 miliona US$) je dalje
obnovio proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije u BiH, u cilju pokrivanja barem
dijela očekivanog povećanja potreba u zemlji. Projekt je pružio podršku za opsežnu rekonstrukciju
i rehabilitaciju termo i hidro elektrana u oba entiteta BiH.
.
Treći projekt rekonstrukcije električne energije (IDA kredit – 35 miliona US$) je nastavio s
rekonstrukcijom elektro-energetskog sektora u BiH u cilju osiguranja pristupa pouzdanoj,
jeftinijoj struji uz smanjene okolišne i sigurnosne rizike i veći povrat troškova isporučilaca. Projekt
je takođe smanjio nivo zagađenja okoliša od strane termo elektrana. Konačno, projekt je
pomogao uspostavljanju nezavisne regulatorne agencije, financirao razvoj energetske strategije
na nivou zemlje i pružio podršku za usvajanje zakonodavstva u skladu s Direktivama EU.
25
Hitni projekt rekonstrukcije gasnog sistema (IDA kredit – 10 miliona US$) je obnovio sigurno i
pouzdano snabdijevanje BiH, posebno Sarajeva, gasom, putem popravka i rekonstrukcije sistema
za transport i distribuciju gasa. Legalizirano je 48.000 ilegalnih priključaka, popravljeno 11.000
predratnih priključaka koji su bili u lošem stanju i instalirani su novi mjerači potrošnje.
Završetkom projekta u 1999. broj domaćinstava koja su priključena na gas je ostvario cilj od
58.000.
.
Hitni projekt rekonstrukcije centralnog grijanja (IDA kredit – 20 miliona US$) je pomogao
obnovi usluga centralnog grijanja u Sarajevu, koje je bilo uništeno tokom rata. Glavna fizička
rekonstrukcija je krenula početkom avgusta 1996. i ostvarilo se puno ponovno priključivanje
45.000 stanova na sistem centralnog grijanja. Projekt je takođe doprinio ponovnom
uspostavljanju centralnog grijanja u prioritetnim područjima Banja Luke.
26
OKOLIŠ
Projekt šumarstva (IDA kredit – 7 miliona US$) implementiran u period 1998. - 2003. je uveo
promjene politike upravljanja šumarstvom, pomogao obnavljanju održivog planiranja
upravljanja šumama i održive sječe šuma za osiguranje sirovine za drvnu industriju, te
osigurao održavanje šumskih puteva i opremu za upravljanje šumama u svrhu implementacije
i praćenja politike i unaprjeđenja upravljanja.
27
SOCIJALNI SEKTOR
(Zdravstvo, obrazovanje, socijalna zaštita, zapošljavanje)
Zdravstvo
Projekt rehabilitacije žrtava rata (IDA grant – US$ 5 miliona i IDA kredit – US$ 5 miliona) je
pružio podršku za ulaganje u 64 rehabilitaciona centra (32 za fizičku rehabilitaciju i 32 za mentalnu
rehabilitaciju). Šest protetičkih centara je popravljeno i opremljeno. Tri klinička centra (Sarajevo,
Tuzla i Mostar) i četiri kantonalne bolnice (Zenica, Travnik, Livno i Bihać) su takođe popravljeni i
opremljeni. Hirurška odjeljenja na svim lokacijama su renovirana i opremljena i njihovo korištenje
je počelo 1998.
.
Projekt osnovnih bolničkih službi (IDA kredit – US$ 15 miliona) je pružio podršku za rehabilitaciju
bolničkih službi u BiH. Klinički centar u Tuzli, pedijatrijska klinika i centralna jedinica za sterilizaciju
u Kliničkom centru Sarajevu, Klinički centar Mostar i kantonalne bolnice Bihać, Jajce, Goražde,
Livno, Travnik, Orašje i Zenica su obnovljene. Uredi Zavoda zdravstvenog osiguranja u Trebinju,
Doboju, Rogatici i Banja Luci su popravljeni.
.
Projekt osnovnog zdravstva (IDA kredit – 10 miliona US$) implementiran u periodu 1999. - 2004.
je bio treći projekt Banke u zdravstvenom sektoru u FBiH i drugi u RS. Projekt je uspostavio sistem
primarne zdravstvene zaštite zasnovan na ekonomičnim intervencijama. U zemlji je poboljšan
kapacitet za upravljanje zdravstvenim sektorom.
.
Projekt tehničke pomoći za socijalno osiguranje (IDA kredit – 7 miliona US$) je dao značajan
doprinos za unaprjeđenje mehanizama plaćanja davalaca zdravstvenih usluga u ustanovama
primarne zdravstvene zaštite; proveo reformu osnovnog paketa zdravstvenih usluga; i
racionalizaciju zdravstvenih ustanova.
28
Obrazovanje
Hitni projekt rekonstrukcije obrazovanja (IDA grant – 5 miliona US$; i IDA kredit – 5 miliona US$)
je pomogao rekonstrukciji 65 osnovnih škola, uz isporuku 78 raznih udžbenika i drugog nastavnog
materijala za osnovne škole u zemlji.
.
Drugi hitni projekt rekonstrukcije obrazovanja (IDA kredit – 11 miliona US$) je dalje poboljšao
dostupnost i kvalitet osnovnog obrazovanja. Projekt je pomogao rekonstrukciju i osigurao
opremu za 44 osnovne škole.
.
Nakon ove početne faze post-konfliktne rekonstrukcije, Projekt razvoja obrazovanja (IDA kredit
– 10,6 miliona US$) se usmjerio na kvalitet obrazovanja. Grantovi za škole i grantovi za ustanove
za obuku nastavnika su poboljšali nastavni proces i proces učenja. Uspostavljena je Agencija za
standarde i ocjenjivanje i uveden je Informacioni sistem za upravljanje obrazovanjem.
Cilj Projekta restrukturiranja obrazovanja (IDA kredit – 10 miliona US$) je bio povećanje
pohađanja srednjeg obrazovanja i poboljšanje efikasnosti pružanja usluga obrazovanja. Ovaj
projekt nije implementiran i IDA kredit za ovaj projekt je otkazan u 2008., nakon što se vlasti u
BiH nisu mogle postići sporazum sa Svjetskom bankom o aranžmanima implementacije ovog
projekta.
29
Socijalna zaštita i zapošljavanje
Kredit za prilagođavanje socijalnog sektora (IDA kredit – 20 miliona US$) je pružio podršku za
sveobuhvatnu reformu osnovnog Zakona o radu u oba entiteta. Projekt je pružio podršku za
uspostavljanje, po prvi put u svakom entitetu, komisije za socijalnu zaštitu koja je uradila polazne
osnove za Dokument okvirnog budžeta i nacrt strategija socijalne zaštite. Provedena je prva
Anketa mjerenja životnog standarda reprezentativna za cijelu zemlju.
.
Drugi kredit za prilagođavanje socijalnog sektora (IDA kredit – 51 milion US$) je dizajniran za
pružanje podrške za reformu gotovinskih transfera, programa tržišta rada i socijalne zaštite u
pravcu programa koji pružaju zaštitu najsiromašnijima i najteže onesposobljenima, na fiskalnog
održiv način. Iako ciljevi projekta nisu ostvareni, i kredit je otkazan u 2006., projekt je pokrenuo
značajan dijalog o politici ciljanja socijalnih davanja.
.
Kredit za tehničku pomoć za socijalni sektor – SOTAC (IDA kredit – 3,55 miliona US$) je pružio
tehničku pomoć relevantnim institucijama u BiH na dizajniranju održivog sistema socijalne zaštite
uz efektivnije usmjeravanje potrošnje na najsiromašnije. SOTAC je uspješno pružio podršku za
reforme u socijalnom sektoru osiguranjem bitnih ulaznih informacija za pripremu reforme mreže
socijalne sigurnosti i gotovinskih transfera.
.
30
U periodu 1996. – 1999., Projekt hitne demobilizacije i reintegracije (IDA kredit – 7,5 miliona
US$) je pomogao dugoročnu ekonomsku reintegraciju demobiliziranih vojnika i raseljenih radnika
u civilni život. Projekt je bio naročito uspješan na pružanju savjetodavnih usluga i usluga
zapošljavanja za preko 3.000 demobiliziranih vojnika. Podršku u smislu edukacije i prekvalifikacije
je dobilo 20.000 korisnika.
.
Osnovni cilj Hitnog pilot projekta ponovnog zapošljavanja radne snage (IDA kredit – 15 miliona
US$) implementiranog u periodu 2000. – 2004. je bio osiguranje sredstava, bivšim
profesionalnim vojnicima, otpuštenim tokom smanjenja brojnosti vojnih snaga, za samostalnu
egzistenciju. Zahvaljujući projektnim aktivnostima, zaposleno je 7.278 bivših vojnika.
Drugi projekt podrške zapošljavanju (IDA kredit – 12 miliona US$) se nadovezivao na iskustva
stečena ranijim projektima na pružanju efikasnih usluga zapošljavanja osobama koje aktivno traže
posao a spadaju u kategorije radnika koje je teško zaposliti. Usluge pružene u okviru projekta su
olakšale zapošljavanje 10.836 pojedinaca (u dobi od 45 godina i više).
31
LOKALNA INFRSTRUKTURA I UPRAVLJANJE
Hitni projekt obnove stambenog fonda (IDA kredit – 15 miliona US$) implementiran u periodu
1996. -1998. je predstavljao zajednički napor nekoliko donatora. Obnovljeno je preko 650
zgrada s oko 17.500 društvenih stanova u Sarajevu, Mostaru, Goraždu, Olovu, Kupresu i Novom
Travniku. Iz sredstava Holandskog fonda obnovljeno je oko 216 privatnih kuća, a iz Saudijskog
fonda 1.650. Preostalim sredstvima iz Saudijskog fonda, kao i sredstvima koje su obezbijedili
Italija i UNHCR, jedinica za implementaciju projekta je popravila dodatnih 790 privatnih kuća.
Tokom perioda 1996. – 1998. Projekt hitnih radova u oblasti vodosanbdijevanja, kanalizacije
i čvrstog otpada (IDA kredit – 20 miliona US$) se usmjerio na brzo poboljšanje usluga
vodosnabdijevanja, kanalizacije i čvrstog otpada. Ovaj hitni projekt je poboljšao usluge
vodosnabdijevanja, kanalizacije i čvrstog otpada u 26 uključenih općina.
.
Hitni projekt javnih radova i zapošljavanja (IDA kredit – 10 miliona US$) je implementiran
putem ukupno 595 pod-projekata, uz osiguranje zapošljavanja reda veličine od 36.000 čovjek/
mjeseci. Financiranje u okviru ovog projekta je dobilo ukupno 135 općina. Prioritet je dat
područjima najviše pogođenim ratom i područjima u koja se vraćaju izbjeglice. Na povratak
izbjeglica su se odnosila 384 projekta. Tipovi financiranih projekata su se kretali od raščišćavanja
ratnih šteta do popravke ruralnih cesta i popravke vodovodnog sistema i dalekovoda.
Projekt pomoći za rekonstrukciju (IDA kredit – 17 miliona US$) je predstavljao koordinirani
napor donatora na rješavanju nekih od najhitnijih potreba post-konfliktne rekonstrukcije u RS.
Popravljeno je ukupno 180 stambenih zgrada (4.000 stanova) u 14 općina u RS.
Poljoprivrednicima je podijeljeno 55 traktora i 336 moto-kultivatora. U 1998. i 1999. je u
okviru IFAD-ovog financiranja uvezeno i podijeljeno 3,876 junica i 7,218 koza. Distributivna
mreža telekomunikacionog sistema je obnovljena i instaliran je novi informacioni sistem.
32
Projekt vodosnabdijevanja i kanalizacije Mostar (IDA kredit – 12 miliona US$) je pomogao
ponovnom ujedinjenju Vodovoda Mostar. Ostvarenja projekta uključuju: izgradnja rezervoara i
distributivnog sistema Hum I i Gradina; poboljšanje vodovodne mreže u mjestima Orlac i Hum II;
rekonstrukcija vodovodnih sistema Radeš i Radobolja; rehabilitacija kanalizacione i vodovodne
mreže u Starom gradu unutar rekonstrukcije Starog mosta; instalacija softvera za hidrauličko
modeliranje; i instalacija novog softvera za poslovni informacioni sistem u svrhu harmonizacije
dva različita računovodstvena sistema.
.
Pilot projekt kulturnog nasljeđa (IDA kredit – 4 miliona US$) je doprinio stvaranju povoljnije
klime za pomirenje među narodima u BiH putem priznavanja i rehabilitacije zajedničkog
kulturnog nasljeđa u Mostaru. Projekt je ostvario ovaj cilj putem jedinstvenog partnerstva za
podršku kulturi koje je uključilo lokalnu zajednicu, državnu i regionalne vlade, UNESCO, Fond za
svjetske spomenike (WMF) i Fondaciju za kulturu Aga Khan (AKTC). Pored obnove veličanstvenog
luka mosta i njegovih kula, projekt je obnovi i druge oštećene spomenke pomažući očuvanju
karakteristika istorijskog mostarskog kamenog Starog mosta. Došlo je do povećanja turizma što
je potaklo novu izgradnju, otvaranje novih hotela, restorana i kafana, te ostalih poslovnih
djelatnosti u Mostaru i okolini. U julu 2005. Stari most i okolni Stari grad u Mostaru su uvršteni
na UNESCO-vu listu kulturne baštine.
33
Projekt lokalnog razvoja (IDA kredit – 15 miliona US$) je pokrenuo, na pilot osnovi, razvoj tržišta
za zaduživanje općina u BiH. Ključno dostignuće projekta je bilo povećanje sposobnosti uključenih
lokalnih vlasti da identificiraju i pripreme prioritetne projekte i naprave dobre projekte kapitalnih
investicija. Uključene komercijalne banke su dale općinama 28 zajmova za kapitalne investicije.
Projekt razvoja zajednice (IDA kredit – 20 miliona US$) je poboljšao kvalitet i dostupnost osnovnih
usluga u manje razvijenim lokalnim zajednicama, kao i kapacitet lokalnih vlasti da pružaju te
usluge. Financirana su ukupno 502 pod-projekta u 80 manje razvijenih općina, obuhvatajući širok
niz malih investicioni potreba u oblastima komunalne i socijalne infrastrukture i usluga. Svi podprojekti su identificirani, pripremljeni i implementirani primjenom punog participatornog pristupa,
u koji je bilo uključeno preko 60.000 građana u konsultacije održavane u raznim stadijima ciklusa
pod-projekata. To je dovelo do značajnog povećanja socijalnog kapitala i stabilnosti na nivou
.
zajednice, kao i povećanja svijesti građana o njihovim pravima i obavezama.
Projekt upravljanja čvrstim otpadom (IDA kredit – 26 miliona US$) je unaprijedio odlaganje
čvrstog otpada uspostavljanjem među-općinskih oblasti za upravljanje otpadom, regionalnih
deponija i pretovarnih stanica. Do kraja projekta u junu 2010., uspostavljeno je 8 međuopćinskih oblasti za upravljanje otpadom, a šest regionalnih deponija je u punoj funkciji. Očišćena
su i zatvorena 32 divlja odlagališta u regiji Banja Luke i 112 u regiji Sarajeva. Sveukupno poslovanje
i održivost regionalnih deponija su takođe značajno unaprijeđeni.
34
RAZVOJ PRIVATNOG SEKTORA
Kredit za prilagođavanje poslovnog ambijenta (IDA kredit – 44 miliona US$) je pružio direktnu
budžetsku podršku u zamjenu za reforme koje su unaprijedile poslovni ambijent. Uspostavljen je
elektronski sistem poslovne registracije, smanjujući ukupno potrebno vrijeme za registraciju
početka poslovanja sa 80 dana u 2002. na 29 dana u 2007. Pojednostavljene entitetske
inspekcije su smanjile prosječan broj dana inspekcije po poslovnom subjektu na 9,94 u FBiH i
7,46 u RS (maj 2007.).
.
Hitni projekt ponovnog pokretanja industrije (IDA kredit – 10 miliona US$) je pomogao
ponovnom pokretanju industrije i proizvodnje u BiH privlačenjem stranog privatnog financiranja
za ponovno pokretanje održivih dijelova industrijskog i komercijalnog sektora u BiH, time
pomažući obnovi zapošljavanja i proizvodnje u periodu kada je BiH ulagala napore za osiguranje
određene mjere političke stabilnosti u neposrednom poslijeratnom periodu.
.
Kredit za prilagođavanje privatizacije preduzeća i banaka (IDA kredit – 50 miliona US$) je
pomogao pokretanju procesa privatizacije preduzeća i banaka u BiH. Ovaj kredit za budžetsku
podršku je olakšao donošenje osnovnog zakonodavstva za privatizaciju banaka i preduzeća i do
kraja 2002. sve državne banke u RS i FBiH su privatizirane. Mala privatizacija je takođe, u osnovi,
završena u oba entiteta i uspostavljena je Komisija za vrijednosne papire. Berze su počele
funkcionirati u oba entiteta. Agencija za osiguranje depozita na državnom nivou je počela s
radom u oktobru 2002.
35
Projekt lokalnih inicijativa (IDA kredit – 7 miliona US$) je omogućio pristup kreditu za mikropoduzetnike s niskim prihodima i olakšao razvoj nezavisnih, finansijski održivih mikro-financijskih
institucija. Mikro-preduzećima iz cijele zemlje je isplaćeno 129,807 zajmova, što je pomoglo
otvaranju ili zadržavanju preko 180,000 radnih mjesta. Ukupan broj aktivnih klijenata je bio 29,486.
Rizični portfelj (kašnjenje otplate više od 30 dana) je bio 0,71% u junu 2002. Polovina
zajmoprimaca su bile žene, a raseljeni i povratnici su činili 26%.
.
Nadovezujući se na postignuća prvog projekta, Drugi projekt lokalnih inicijativa (Mikro finansiranje) (IDA kredit – 20 miliona US$) je povećao obim, finansijsku održivost i socijalni uticaj
mikro-kreditnih usluga. Projekt je imao pozitivan uticaj na poslovanje i zapošljavanje klijenata
(procjena uticaja je pokazala da su mikro-kreditne usluge pomogle otvaranju i/ili zadržavanju više
od 200.000 radnih mjesta).
Hitni pilot projekt kredita (IDA kredit – 5 miliona US$) je pomogao ponovnom pokretanju i
širenju poslovanja privatnih preduzeća u RS putem finansiranja srednjoročnih zajmova putem
komercijalnih banaka. Finansiranje dato u okviru projekta je obuhvatilo ekonomski najznačajnije
sektore u RS. Oko polovine odobrenih projekta je bilo izvozno-orijentirano. Pod-projekti su
značajno povećali proizvodnju i profitabilnost krajnjih korisnika za 80% u prosjeku. Otvoreno je
oko 500 stalnih novih radnih mjesta.
.
Primarni cilj Projekta olakšanja izvoza (IDA kredit – 12 miliona US$) implemetiranog u periodu
1999. -2004. je bilo pružanje podrške za održiv ekonomski rast olakšanjem i širenjem održivih
izvoznih djelatnosti time smanjujući zavisnost privrede od međunarodne pomoći. Procjenjuje se
da je projekt pružio pomoć za ostvarivanje izvoza u vrijednosti 275 miliona EUR.
.
Projekt kredita za privatni sektor (IDA kredit – 10 miliona US$) je povećao dostupnost
dugoročnijih kredita za finansiranje investicija i obrtnog kapitala za privatni sektor u RS.
Investicije koje je projekt finansirao su povećale zaradu i profitabilnost privatnih preduzeća, kao
i njihov kapacitet za zapošljavanje i ostvarivanje prihoda. Komercijalne banke su ohrabrivane da
se usmjere na manje razvijena područja.
.
36
Cilj Projekta tehničke pomoći za privatizaciju (IDA kredit – 19,8 miliona US$) je bio pružanje
pomoći za ubrzanje velike privatizacije putem tenderske prodaje državnih preduzeća. Projektni
ciljevi su samo dijelom ostvareni, a značajan dio kredita je otkazan u 2006. Ipak, institucije i
znanje za nastavak privatizacije su ojačani i mogle bi voditi transparentan proces da ima
političke volje.
EKONOMSKO UPRAVLJANJE I JAVNI SEKTOR
Kredit za pomoć u tranziciji (IDA kredit – 90 miliona US$) je osigurao brzu isplatu sredstava u
1996. za pružanje fiskalne pomoći i uravnoteženje platnog bilansa. Cilj mu je bio pružanje
podrške za uspostavljanje funkcionalne FBiH. Uspostavljeni su Carinska uprava i Poreska uprava
.
FBiH, Agencija za privatizaciju i Agencija za bankarstvo.
Kredit za strukturalno prilagođavanje javnih finansija (PFSAC) (IDA kredit – 63 miliona US$) je
označio, kako početke dijaloga o politici između države i entiteta, tako i između samih entiteta i
koordiniranu implementaciju reformi politike od strane državne i entitetskih vlada. Ta su
dostignuća omogućila vlastima produbljivanje i širenje reformi pokrenutih u okviru PFSAC-a
.
putem naredne operacije PFSAC II.
Drugi kredit za strukturalno prilagođavanje javnih finansija (IDA kredit – 72 miliona US$) se
smatrao vitalnim za uspostavljanje kredibiliteta politika potrebnih za uspješno provođenje
tranzicije na tržišnu ekonomiju. Provedena je harmonizacija poreskih politika i sistema među
entitetima, što je donijelo veće prihode, veću efikasnost i smanjilo poremećaje u javnom sektoru.
Reforme finansiranja nižih nivoa vlasti su bolje uredile raspodjelu javnih prihoda i došlo je do
poboljšanja pružanja javnih usluga. Penzioni fondovi su postali finansijski stabilni s efikasnijom
administracijom. Konačno, entiteti su usvojili poboljšan sistem upravljanja vanjskim dugom što je
rezultiralo osiguranjem bolje budžetske kontrole I nadzora.
.
Cilj Kredita za strukturalno prilagođavanje ekonomskog upravljanja (IDA kredit – 34 miliona US$)
je bio pružanje podrške programu reforme fiskalne politike za prelazak s post-konfliktne zavisnosti
od strane pomoći na samoodrživ rast. Projektni ciljevi su samo dijelom ostvareni i isplaćena je
samo prva tranša kredita u iznosu od 10.6 miliona US$, dok je druga tranša od 23,4 miliona
otkazana u 2006. Ipak, projekt je pomogao intenziviranju političkog dijaloga o efikasnosti javne
potrošnje i mnoge od aktivnosti predviđenih u okviru projekta su implementirane u kasnijem
stadiju.
37
TRANSPORT
Hitni projekt rekonstrukcije transporta (IDA kredit – 35 miliona US$) je pomogao rekonstrukciji
i popravku urgentnih visoko-prioritetnih komunikacija i usluga u sistemu transporta u periodu
1996. – 1999. Sredstva kojima je upravljala Svjetska banka su omogućila rehabilitaciju 19
dionica cesta, 13 mostova, 2 tunela i 2 elektro-lokomotive. Pored toga, 3 mosta i 8 dionica cesta
su urađeni u okviru EBRD-ovog dijela projekta. Konačno, USAID je pružio podršku za 20 dionica
na lokalnim cestama. Sveukupno, obnovljeno je oko 1.300 km magistralne i regionalne putne
mreže i oko 40 mostova. Uspostavljena je Komisija za željeznice i pokrenut je putnički saobraćaj.
Obnovljen je asfalt na pisti Aerodroma Sarajevo, kao i kontrolni toranj. Isporučeno je oko 150
autobusa i mini-buseva, kao i rezervni dijelovi i oprema za rad.
.
Drugi hitni projekt rekonstrukcije transporta (IDA kredit – 39 miliona US$) je izvršio
rehabilitaciju dvanaest dionica cesta i šest mostova u FBiH i deset dionica cesta i 2 mosta u RS.
RS je takođe isporučeno petnaest kiper kamiona.
Projekt upravljanja i sigurnosti na cestama (IDA kredit – 30 miliona US$), implementiran u
periodu 2002. – 2007. je poboljšao odvijanje prometa i smanjio stopu nesreća na cestama u
zemlji. Izvršena je rehabilitacija preko 500 km cesta. U FBiH broj nesreća s fatalnim ishodom i
povredama je smanjen sa 6,216 u 2002. na 4,914 u 2006. Ukupna stopa nesreća na 10.000
vozila je smanjena s 5,11 na 4,43 u istom periodu. U RS, broj nesreća s fatalnim ishodom i
povredama je smanjen s 2,381 na 2,139 u 2006. Ukupna stopa nesreća na 10.000 vozila je
smanjena sa 6,4 na 5,6 u istom periodu.
.
Olakšanje trgovine i transporta u
jugoistočnoj Evropi (IDA kredit – 11
miliona US$) je objedinilo napore EC,
Inicijative za saradnju u jugoistočnoj
Evropi (SECI) i Svjetske banke na
poboljšanju uslova na graničnim
prelazima u regiji. U BiH je ukupno
vrijeme obrade na graničnom prelazu
Orašje smanjeno s 92 minute u februaru
2003. na 15 minuta u aprilu 2005., a
na Rači, sa 73 minute na 16. Na
carinarnici u Grudama u aprilu 2005.,
30% kamiona je bilo ocarinjeno za manje
od 15 minuta. Projekt je uspostavio kurs
učenja na daljinu za operatore u
cestovnom transportu, u partnerstvu s
Komorom i Međunarodnom federacijom
cestovnog prevoza.
38
DRUGO - MULTISEKTORSKI
Projekt hitnog oporavka (IDA grant – 15 miliona US$ i IDA kredit – 30 miliona US$) je bio prvi
projekt Svjetske banke odobren u BiH. Osigurao je tehničku pomoć i opremu za ključne vladine
institucije. Dodaci na plaću za osoblje na nivou države i FBiH su pomogli uspostavljanju
administracije u periodu februar 1996. – februar 1997. Popravak objekata vladinih institucija
je završen, uključujući zgradu Vrhovnog suda, Zavoda za statistiku, Ministarstva vanjskih poslova,
Predsjedništva, Palatu pravde, Parlament, zgradu Poreske i Carinske uprave, i druge objekte.
Odobreno je 276 zajmova za preduzeća. Kritičan uvoz u sektoru energetike je završen,
uključujući i popravke hidro-elektrane Salakovac. Izvršeno je 5 kvartalnih isplata novčane
pomoći za 130,000 najsiromašnijih domaćinstava. Udomitelji koji su prihvatili oko 2.000 djece
bez roditeljskog staranja su primali novčanu pomoć 12 mjeseci. Urađeni su hitni popravci
sirotišta i socijalnih ustanova. Konačno, završena su četiri kruga ugovora za projekte za invalide,
koji su finansirali hitnu pomoć, liječenje i rehabilitaciju, poboljšanje stambenih uslova, obuku i
druge programe za invalide.
.
Hitni projekt deminiranja (IDA kredit – 7,5 miliona US$) se smatrao prvom fazom šireg
Programa deminiranja, čiji je cilj bio smanjenje neizvjesnosti u vezi s prisustvom mina.
Sveukupno, u okviru projekta je pregledano i očišćeno područje od 6,5 kvadratnih km (oko 60%
ukupne pregledane površine je očišćeno od mina u BiH u periodu 1996. – 1998.), pri čemu je
ovaj projekt kojeg je finansirala Svjetska banka predstavljao samo 30% ukupnih sredstava
potrošenih na deminiranje u zemlji (oko 22 miliona US$).
39
BANKA ZNANJA
VIŠE OD SAMOG NOVCA
Pored finansijske podrške za razvoj, Svjetska banka pruža i analitičke i
savjetodavne usluge koje naši partneri jednako cijene.
Na narednim stranicama su opisani najrelevantniji analitički radovi
u Bosni i Hercegovini
41
Doing
Business
2010
Zemlja: Bosna i Hercegovina
Regija: Istočna Evropa i Centralna Azija
Kategorija prihoda: Gornji - srednji prihod
Populacija: 3,8 miliona
GNI per capita (US$): 4.506,00
Bosnia and Herzegovina
www.doingbusiness.org
Serija Doing Business godišnjih izvještaja ispituje propise koji utiču na poslovanje. Vrši se rangiranje propisa koji
utiču na 10 aspekata poslovanja (vidjeti Tabelu ispod) u cilju analiziranja ekonomskih ishoda, identifikacije potreba za
reformama i utvrđivanja koje su učinkovite, gdje i zašto. Koriste se indikatori vremena, troškova i napora za
ispunjavanje vladinih zahtjeva za pokretanje poslovne djelatnosti, obavljanje djelatnosti, trgovinu, oporezivanje i
prestanak poslovanja za utvrđivanje rangiranja koje omogućava poređenje regulatornog ambijenta u raznim državama.
Posljednje izdanje Doing Business 2010 rangira 183 države po lakoći poslovanja na osnovu tih 10 indikatora
regulacije poslovanja.
.
Doing Business Index je rangiranje prostog prosjeka rangiranja zemlje po 10 tema obuhvaćenih u Doing Business
2010. Sve teme imaju jednaku težinu. Rangiranje po svakoj temi je prosti prosjek rangiranja po indikatorima
njenih komponenti.
Podaci za Doing Business se prikupljaju na standardan način. Za početak, Doing Business tim dizajnira anketu koja je
zasnovana na standardiziranim i osnovnim poslovnim slučajevima za osiguranje uporedivosti među zemljama i tokom
vremena. Konkretno za 2010., ankete su provedene među više od 8.000 lokalnih stručnjaka, uključujući pravnike,
poslovne konsultante, računovođe, vladine zvaničnike i drugo profesionalno osoblje koje se rutinski bavi
administracijom ili pruža savjete o zakonskim ili regulatornim zahtjevima, tokom nekoliko (obično 4) kruga interakcije
s Doing Business timom i uz odgovarajuće provjere pouzdanosti i robusnosti podataka.
U 12 mjeseci prije izrade Doing Business 2010 izvještaja, zabilježeno je 287 reformi u 131 zemlji u svijetu.
Rezultati BiH u Doing Business 2010
Lakoća...
Poslovanja
Pokretanja posla
Dobivanja dozvola
Zapošljavanja radnika
Uknjižbe imovine
Dobivanja kredita
Zaštite investitora
Plaćanja poreza
Prekogranične trgovine
Izvršenja ugovora
Prestanka poslovanja
Doing Business 2010
rang
Doing Business 2009
rang
Promjena
ranga
116
160
136
111
139
61
93
128
63
124
63
119
161
137
117
144
59
88
154
55
123
60
-3
-1
-1
-6
-5
+2
-5
-26
+8
+1
+3
43
IZVJEŠTAJ O SIROMAŠTVU 2009
44
ZAŠTITA SIROMAŠNIH TOKOM
GLOBALNE KRIZE
U decembru 2009. Svjetska banka je zajedno s Direkcijom za ekonomsko planiranje BiH
objavila izvještaj pod nazivom: „Zaštita siromašnih tokom globalne ekonomske krize: Izvještaj
o siromaštvu u Bosni i Hercegovini u 2009.“ Izvještaj daje najnovije informacije o kretanju
siromaštva između 2004. i 2007., a zasnovan je na podacima Ankete budžeta
domaćinstava. Izvještaj je pokazao da je došlo do značajnog smanjenja siromaštva tokom tog
perioda snažnog ekonomskog rasta. Siromaštvo je opalo sa 17,7% u 2004. na 14% u
2007., što predstavlja smanjenje od 20%. U Federaciji BiH, siromaštvo je opalo s 18,7% na
13,4%, a u Republici Srpskoj sa 16,5% na 15%.
Stope siromaštva su se smanjile u približno istom redu veličine u ruralnim i urbanim
područjima, siromaštvo je i dalje ostalo u velikoj mjeri ruralna pojava: u 2007. stopa
siromaštva je bila do 17,8 procenata u ruralnim područjima i 8,2% u urbanim. Pored toga,
siromaštvo je takođe u velikoj korelaciji s nivoom obrazovanja, iznoseći oko 20% za osobe
bez diplome, 17% za osobe samo s osnovnom školom, i manje od 2% za osobe s
fakultetskom diplomom i više. Iako je smanjenje siromaštva prije pojave svjetske ekonomske
krize bilo dosta impresivno, Svjetska banka procjenjuje da je približno polovina ostvarenog
smanjenja siromaštva između 2004. i 2007. anulirana kao posljedica pada BDP-a od
-3,4% u 2009.
U kontekstu serije bilježaka o politici iz oblasti „Trgovine i integracija“, Svjetska banka je
uradila bilješku o politici o vještinama, koja je dostavljena bh. vlastima u maju 2010. Nalazi
prikazani u toj bilješci o politici su dosta alarmantni. Nedostatak vještina koje su potrebne
ključnim bh. izvozno-orijentiranim industrijama i industrijama koje predstavljaju konkurenciju
uvozu je značajan i ako ostane neriješen, prijeti da postane ograničenje budućem ekonomskom
rastu zemlje. Ovaj izvještaj istražuje koje vrste vještina su potrebne firmama, a ne mogu ih
naći na tržištu. Izvještaj navodi da se problem nedostatka vještina može u širem smislu
kategorizirati u dvije oblasti: 1) nedovoljan broj osoba obučenih za specifične profesije na
svim nivoima obrazovne ljestvice, uključujući na primjer, deficit mašinskih inženjera,
administrativnih asistenata i varilaca; i 2) generalni nedostatak tzv. „lakih vještina“ koje traže
kompanije koje posluju kao dio globalnog lanca vrijednosti i koje se takmiče na međunarodnom
tržištu. To uključuje vještine prodaje i komunikacije, poznavanje rada na kompjuteru, stranih
jezika, upravljačke i liderske vještine na svim nivoima kvalifikacija, ali posebno među onima s
visokom stručnom spremom.
TRGOVINA I INTEGRACIJE
DA LI NEDOSTATAK VJEŠTINA OGRANIČAVA
RAST U BOSNI I HERCEGOVINI
U širem smislu, nepodudarnost između potražnje i ponude vještina je rezultat procesa
tranzicije, nerazvijenog privatnog tržišta za razvoj vještina i nepostojanja adekvatnih vladinih
politika i strategija. Velikim dijelom kao rezultat tranzicije zemlje od republike u socijalističkoj
Jugoslaviji na nezavisnu tržišnu ekonomiju i sukoba u periodu 1992.-1995., sada se javlja
nepodudaranje između vještina kojima raspolaže radna snaga i onih koje se traže na tržištu.
Drugo, javlja se nesposobnost privatnog tržišta da osigura potrebne vještine. Privatno tržište
za razvoj vještina kod odraslih je dosta nerazvijeno i vrlo mali broj zaposlenih i nezaposlenih
je voljno da učestvuje u tome i plati iz svog džepa takvu obuku. Treće, vladine institucije
odgovorne za pružanje podrške za zapošljavanje i obuku (zavodi za zapošljavanje i javne
obrazovne ustanove) trenutno nemaju jasne strategije i politike rješavanja problema
nedostatka vještina.
45
SOCIJALNI TRANSFERI U
BOSNI I HERCEGOVINI:
KRETANJE U PRAVCU ODRŽIVIJE
I BOLJE CILJANE MREŽE
SOCIJALNE SIGURNOSTI
Nalazi studije Svjetske banke ukazuju da gotovinski transferi za finansiranje socijalne pomoći u
BiH ne uspijevaju doprijeti do većine siromašnih i najugroženijih. Istraživanje je otkrilo da BiH
troši oko 4% svog BDP-a na gotovinske transfere koji nisu zasnovani na osiguranju, poput
boračkih naknada, naknada za neratne invalide, naknada za civilne žrtve rata, dječji doplatak,
itd. Iako je taj nivo potrošnje među najvišima u istočnoj Evropi, veći dio ovih naknada ide
bogatijim segmentima stanovništva, dok najsiromašnija petina dobiva tek 18% tih naknada.
Zaključak izvještaja je da je sistem socijalne zaštite u BiH fiskalno neodrživ i nepravedan, i daje
preporuke kreatorima politike na koji način poboljšati ciljanje socijalnih naknada. Ova studija
je potakla debatu o politici u BiH i postala temelj tekućih reformi u oblasti mreže socijalne
sigurnosti u BiH, za koje se podrška pruža i u okviru Operacije za razvojnu politiku javnih
rashoda koju finansira Svjetska banka.
46
Adresa:
Ekonomski fakultet
Trg Oslobođenja 1/III (E-net Center)
71 000 Sarajevo
Kontakt:
Tel: (387-33) 251-886
E-mail: [email protected]
http://www.worldbank.ba/pic
Ovdje možete naći:
- Besplatan pristup online i štampanim publikacijama i operativnim dokumentima
Grupacije Svjetske banke, međunarodnih institucija, vlada i NVO;
- Besplatan pristup posebnoj zbirci CD-ROM-ova;
- Besplatan pristup online informacijama i podacima o razvojnom istraživanju;
- Besplatan pristup online bazi podataka Svjetske banke:
INFORMACIONI CENTAR
Radno vrijeme:
ponedjeljak - petak
9:00 - 17:00
*Indikatori svjetskog razvoja, s više od 600 indikatora razvoja, s vremenskim nizom za 208 zemalja;
*Finansiranje globalnog razvoja, s više od 200 indikatora duga I finansijskih tokova za 135 zemlje
koje izvještavaju Svjetsku banku o svom dugu.
*E-biblioteka, koja daje pristup udžbenicima;
- Učestvovanje na okruglim stolovima i sličnim događajima, gdje se možete uključiti u diskusiju o
pitanjima i temama koje vas zanimaju.
Ne naplaćuje se nikakva naknada za korištenje usluga PIC-a.
e-PIC
e-PIC je virtualna biblioteka Svjetske banke. Tu možete naći informacije o
razvojnim podacima, izvještajima, aktivnostima Svjetske banke u Bosni i
Hercegovini i širom svijeta.
47
IFC U BOSNI I HERCEGOVINI
Ukupan IFC investicioni portfolio u BiH = 158,4 miliona US$
IFC investicije u vidu zajmova = 91%
Bosna i Hercegovina je postala članica Međunarodne finansijske korporacije (IFC) 1996., a
aktivnosti IFC-a su se odvijale kako u oblasti investicija, tako i savjetodavnog rada.
.
Savjetodavni programi IFC-a su formalno pokrenuti u julu 2005.g. i uspostavljeni su u početnom
periodu od pet godina. Savjetodavne usluge u BiH su se usmjeravale na nekoliko poslovnih linija /
područja i odnosne projekte u svakom od njih: (i) Korporativno savjetovanje, s programima za
korporativno upravljanje, međunarodne standarde i tehničke propise; (ii) Investiciona klima, s
programima za alternativno rješavanje sporova i konkurentnost na nižim nivoima vlasti; (iii) Pristup
financiranju, s programima za financiranje stambene izgradnje, mikro-financiranje i održivo
financiranje; i (iv) Infrastruktura, s programima za integrirano upravljanje čvrstim otpadom i
promociju učestvovanja privatnog sektora (PSP) u svim infrastrukturnim pod-sektorima.
Investicije IFC-a u BiH su bile primarno u poslovne djelatnosti vezane za poljoprivredu, zdravstvo i
obrazovanje, industrijsku proizvodnju i financijski sektor.
.
U financijskom sektoru IFC se fokusirao na traženje strateških partnera za pružanje podrške za mala i
srednje velika preduzeća (SME). Pored toga, obzirom na svjetsku ekonomsku krizu, fokus IFC-a je na
pružanju podrške za banke svojih postojećih klijenata da ostanu solventne, iako se suočavaju s
privremenim problemima likvidnosti zbog nedostatka novca u cijelom svijetu. IFC takođe nudi
kratkoročno financiranje, uključujući financiranje trgovine, lokalnim bankama kao sredstvo za održavanje
tokova trgovine i selektivno sagledava potrebe za dokapitalizacijom banaka koje bi mogle predstavljati
sistemski rizik za financijski sektor. Da bi mogao doprijeti do malih firmi u manje razvijen područjima,
uključujući mikro-poduzetnike u ruralnim krajevima, IFC će se nastaviti fokusirati na pružanje podrške
mikro-financijskim klijentima i razvoj novih mikro-financijskih institucija.
.
U sektoru infrastrukture, IFC kontinuirano prati potencijal za financiranje mini-hidro elektrana i
distribucije plina u koordinaciji sa Svjetskom bankom.
.
U ostalim realnim sektorima, IFC se bavi pružanjem podrške za sektor građevinarstva i maloprodaje
prehrambenih proizvoda. Pruža podršku za strateške direktne strane investicije u BiH s fokusom na
poticanje regionalne saradnje. IFC je pružio podršku svom dugogodišnjem klijentu iz Turske (Sisecam)
koji ne nedavno kupio fabriku sode u BiH. Pored toga, jedna od najskorijih investicija u realnom sektoru
je bio Cimos, slovenačka firma za proizvodnju automobilskih dijelova, za razvoj novih proizvodnih
kapaciteta u 4 grada u BiH uz ulaganje od oko 34,5 miliona US$.
.
U sektoru zdravstva, IFC je pružio podršku za privatnu zdravstvenu ustanovu u Tuzli, prvu privatnu
bolnicu u zemlji. Pored osiguranja kardio-hirurških, kardioloških i vaskularnih usluga za djecu i odrasle,
centar u Tuzli će koristiti i pogodnosti tele-medicine, kao i edukacioni centar. Taj projekt je pionir u
pružanju visoko-kvalitetnih i priuštivih kardio-vaskularnih zdravstvenih usluga putem PPP
(privatno-javno partnerstvo) s Federalnim zavodom zdravstvenog osiguranja i reosiguranja.
Promocija financiranja projekata energetske efikasnosti i obnovljive energije ostaje jedan od ciljnih
prioriteta IFC-a u BiH.
48
Fond civilnog društva nadopunjava i olakšava Bančin program socijalnog razvoja pružanjem grantova za
organizacije civilnog društva putem Ureda Banke u zemlji. Svrha Fonda civilnog društva je pružanje
podrške za aktivnosti čiji je primarni cilj angažman organizacija civilnog društva – za jačanje glasa
najugroženijih grupa i promociju uključivanja u šire tokove civilnih inicijativa u razvojne politike i
procese. Kao i u svim drugim zemljama, Fond civilnog društva u BiH se organizira jednom godišnje.
Pokreće se u februaru/martu i poziv za aplikacije ostaje otvoren najmanje tri sedmice. Proces izbora i
podjela sredstava se završavaju do početka maja.
Šta i ko se može finansirati iz Fonda civilnog društva?
Samo registrirane nevladine organizacije mogu dobiti sredstva putem Fonda civilnog društva. Jedna
organizacija može prijaviti nekoliko projekata. Svaki će se procjenjivati odvojeno. Aktivnost se treba
završiti u roku od jedne godine od momenta dodjele granta. Izabrani projekti mogu promovirati javni
koncenzus i lokalno vlasništvo nad reformama, smanjenje siromaštva u zemlji i razvojne strategije
stvaranjem mreža za razmjenu znanja, stvaranje zajedničkih osnova za razumijevanje i poticanje javno
-privatne saradnje, a u nekim slučajevima čak i smanjenje tenzija.
Šta se ne može finansirati iz Fonda civilnog društva?
Fond civilnog društva ne može finansirati: privatne ili državne firme, organizacije ili ustanove,
istraživačke programe, formalne programe akademskog obrazovanja, operativne projekte, tekuću
institucionalnu osnovu podršku, stipendije, školarine, studijske programe, pojedince koji se prijavljuju
u njihovo ime, te subjekte koji nisu formalno registrirani.
Koliko se novca dijeli?
Grantovi Fonda civilnog društva se obično dodjeljuju u iznosu između 3.000 i 5.000 US$ po organizaciji.
Rijetko prelaze 10.000 US$ po pojedinom grantu i rijetko finansiraju više od pola predviđenog budžeta
aktivnosti, obzirom da ovaj program preferira projekte koji se finansiraju dodatnim doprinosom iz drugih
izvora.
O procesu izbora
Grantovi Fonda civilnog društva se dodjeljuju putem strogo konkurentskog procesa, koji je neophodan
obzirom da se obično dobije veliki broj prijava, a raspoloživa sredstva su ograničena. Dobitnike bira
mješovita komisija koju čine predstavnici Svjetske banke, kao i nevladinih organizacija i mladih.
FOND ZA RAZVOJ CIVILNOG DRUŠTVA
Opće informacije o programu
49
VRAĆANJE ZAJEDNICI
OSOBLJE UREDA SVJETSKE BANKE U BOSNI I HERCEGOVINI U AKCIJI
Uposlenici Ureda Svjetske banke u Bosni i Hercegovini, njih 24, su 8. septembra, 2009.
organizirali društveno koristan rad i dali svoj doprinos bh. zajednici skupljanjem smeća sa
izletišta na olimpijskog planini Bjelašnici. Nažalost, zbog niske svijesti posjetilaca o okolišu,
dijelovi Bjelašnice koji se koriste kao izletišta su izuzetno prljavi. Veoma entuzijastičan tim od
24 uposlenika Ureda Svjetske banke u BiH uspio je skupiti preko 800 kg razbacanog smeća, koje
je potom odvezeno na sarajevsku sanitarnu deponiju koja je dio „Projekta upravljanja čvrstim
otpadom“ kojeg je finansirala Svjetska banka.
.
Uposlenici Ureda Svjetske banke u Bosni i Hercegovini će nastaviti sa sličnim akcijama i
pokušati svojim primjerom podići svijest.
OSOBLJE GRUPACIJE SVJETSKE BANKE SADI DRVEĆE U BOSNI I HERCEGOVINI
Obilježavajući 40. godišnjicu Dana planete Zemlje, 30 uposlenika Ureda Grupacije Svjetske
banke u Bosni i Hercegovini je 22. aprila 2010. učestvovalo u zajedničkoj akciji društveno
korisnog rada – pošumljavanje goleti na južnim padinama olimpijske planine Bjelašnice. .
Ovoj akciji, koju je organiziralo lokalno šumarsko preduzeće u cilju podizanja svijesti o
okolišu na planeti Zemlji, porodica Grupacije Svjetske banke je dala svoj doprinos sadnjom
preko 200 sadnica crnog i bijelog bora.
.
Pored aktivnog učestvovanja u društveno korisnom radu i unaprjeđenju lokalnog okoliša,
Grupacija Svjetske banke u BiH je takođe iskoristila priliku da sazna nešto više o ispuštanju
ugljika i stakleničkih plinova i ublažavanju uticaja ispuštenog ugljika.
50
Ured Svjetske banke u Bosni i Hercegovini
Fra Anđela Zvizdovića 1/B/17
71 000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina
Tel: (387-33) 251 500 Fax: (387-33) 440 108
http://www.worldbank.ba