NOVI PRISTUPI U LEČENJU HIPERTENZIJE

MEDICINSKI REČNIK
NOVI PRISTUPI
U LEČENJU HIPERTENZIJE
Hipertenzija je vodeći uzrok za nastanak moždanog udara, doprinosi srčanim udarima
i ishemiji srčanog mišića, atrijalnoj fibrilaciji.
Tekst: Stanislava Lazić
HIPERTENZIJA –
KOLIKO DOBRO JE POZNAJEMO?
Identifikovane su štetne navike koje dovode do hipertenzije: pušenje, neaktivnost, prekomerna težina, loša ishrana, alkohol i stres. Niko nije savršen, i otuda prema podacima iz 2006.
u našoj zemlji 46.8% osoba boluje od hipertenzije.
Hipertenzija je vodeći uzrok za nastanak moždanog udara, doprinosi srčanim udarima i ishemiji srčanog mišića, atrijalnoj fibrilaciji. Veoma je bitno da krvni pritisak bude regulisan ispod 140/90 mmHg. Na žalost u svetu još uvek važi pravilo polovina: »Polovina osoba sa hipertenzijom su svesne da
imaju visok krvni pritisak, od njih polovina uzima terapiju, a
od onih koji su na terapiji svega polovina ima dobro regulisan pritisak«.
Sve ovo ukazuje da je potrebno postaviti blagovremenu dijagnozu arterijske hipertenzije utvrditi etiologiju hipertenzije i primeniti adekvatnu individualnu terapiju.
U terapiji se prvo primenjuju nefarmakološke mere, pa ako
se ne postigne rezultat uključuju se antihipertenzivi (ACE,
ARB, antagonisti kalcijuma, diuretici, beta blokatori). Svaki
od ovih lekova može koristiti kao prvi lek u terapiji hipertenzije, najvažniji je individualni pristup u izboru antihipertenziva.
Dr Vesna Stojanov, načelnica Centra za hipertenziju u KC
Srbije, klinički je specijalista za hipertenziju koja sa svojim timom pomaže da hipertenzija obolelima u Srbiji ne ukrade godine života. Njen tim je ove godine postao Evropski centar za
hipertenziju, jedan od 120 priznatih u Evropi. Tim povodom
razgovarali smo sa doc. dr sci. Vesnom Stojanov.
56
oktobar 2011.
Vaš centar ima multidiscipliran pristup lečenju hipertenzije. Koje analize sve prolazi pacijent kada dođe kod
Vas?
Ovaj centar je jedini u našoj zemlji koji je objedinio rad više specijalista (kardiologa, endokrinologa, nefrologa, neurologa, psihijatra, oftalmologa, vaskularnog hirurga i specijalistu ishrane) i posebnu pažnju posvećuje prevenciji, blagovremenoj i pravilnoj dijagnozi, individualnom izboru antihipertenzivne terapije, sprečavanju, ranom otkrivanju i lečenju komplikacija povišenog krvnog pritiska, kao i edukaciji lekara i stanovništva – objašnjava Vesna Stojanov za Doživeti 100 - U Centru svi pacijenti prolaze prvo kardiološki pregled, gde se pacijentu urade i biohemijske analize krvi, ambulatorni 24h monitoring arterijskog krvnog
pritiska, po potrebi i ehokardiografski pregled – nastavlja ona ističući - Specifičnost Centra je što pored ovih dijagnostičkih metoda jedini u zemlji primenjuje dijagnostičku metodu torakalne bioelektrične impedanse za neinvazivno hemodinamsko ispitivanja
pomoću koje se određuje količina cirkulišuće tečnosti, periferni otpor i kontraktilnost srčanog mišića tj. tri ključna parametra koji
učestvuju u formiranju arterijskog krvnog pritiska i na taj način
odredimo adekvatnu antihipertenzivnu terapiju za pacijenta poštujući individualni pristup u izboru terapije.
Na osnovu svih tih podataka donosi se odluka da li je potrebno dodatno ispitivanje etiologije hipertenzije, tj. da li je potreban endokrinološki ili nefrološki pregled. Pored ovih pregleda pacijent se može uputiti psihijatru, neurologu, vaskularnom hirurgu, oftalmologu ili specijalisti ishrane. Na ovaj način na jednom mestu pacijentu pruža mogućnost prevencije,
pravilne dijagnoze, adekvatne terapije i rano otkrivanje komplikacija hipertenzije.
Engleski doktori su još u 17.
veku otkrili da je »čovek star
koliko i njegove arterije«. Koliko i u kom životnom dobu
nam je važno da znamo koliko
imamo vaskularnih godina?
Kako se to preciznije određuje,
i kome se sve preporučuje ta
dijagnostika?
Primenom arteriografa pomoću koga se
određuje »stiffness« tj. krutost krvnih
sudova, u mogućnosti smo da utvrdimo postojanje individualnog kardiovaskularnog (KV) rizika – objašnjava
naša dr Stojanov – Imajući u vidu da
su klasični faktori rizika nosioci samo
posrednih informacija o aterosklerotičnim procesima koji izazivaju KV bolesti, sve je veća potreba za neinvazivnim metodama kojima će se vršiti neposredni pregled svojstva arterija, a kojim ćemo poboljšati procenu KV rizika, kako bismo aterosklerozu mogli otkriti još u njenoj ranoj, subkliničkoj fazi.
Augmentacijski indeks (Aix) predstavlja razliku između
amplituda vrha dva sistolna talasa tj. direktnog (ranog sistolnog) talasa izazvanog ejekcijom i reflektiranog (kasnog sistolnog) talasa izraženu u procentima pulsnog pritiska, određuje se neinvazivnom metodom aplanacijske tonometrije. Vrednost Aix-a, osim elastičnosti arterija, prvenstveno određuje aktuelni periferni vaskularni otpor (rezistenciju) rezistentnih sudova
(male arterije, arteriole) – objašnjava dr Stojanov i ističe da augmentacijski indeks poseduje prognostičku snagu čak i bez postojanja klasičnih faktora rizika, i da je Čirinoza u svojim ispitivanjima na pacijentima koji boluju od koronarne bolesti utvrdio da 10%-tni porast Aix-a povećava rizik od KV mortaliteta za 28%. Ona je dalje objasnila da je vrednost pulsnog talasa (PWV) u ljudskoj aorti u direktnoj zavisnosti od životnog doba tj. od struktornog oštećenja zida aorte i kreće se između 4-16 m/s i on je, kao i Aix, nezavisan prediktor KV mortaliteta.
Najveća prednost nove metode leži u činjenici da se pomoću nje,
određivanje Aix-a, PWV, pulsa, sistolnog i dijastolnog pritiska i
ostalih hemodinamskih parametara sprovodi jednostavno i brzo
– ističe naša sagovornica i dalje objašnjava - Aix indeks otkriva povećanje vaskularnog tonusa prouzrokovanog endotelnom disfunkcijom. Kako endotelnu, tako i vaskularnu disfunkciju karakteriše povećanje perifernog vaskularnog otpora, koji se pomoću merenja Aix-a može dijagnostifikovati na vreme.
Dr Vesna Stojanov,
načelnica Centra za
hipertenziju u KC Srbije
Pomoću arteriografa može detektovati početni stadijum ateroskleroze, kada većina pacijenata još
nema simptome ili tegobe. Značaj
subkliničke detekcije ateroskleroze
leži u činjenici što se u tom stadijumu promenom načina života, ili sa
minimalnom terapijom može sprečiti dalji razvoj procesa.
Otkrivanje povišenog Aix-a upućuje na verovatnu endotelnu disfunkciju i važno je kod žena u perimenopauzi.
Merenjem brzine širenja pulsnog
talasa dobijamo informacije o svojstvima zida aorte – dodaje dr
Stojanov i objašnjava da arteriograf, osim Aix indeksa i brzine širenja pulsnog talasa, meri i dužinu trajanja vremena ejekcije leve komore, indeks dijastolne refleksije koji pruža informaciju o kvalitetu punjenja koronarnih arterija u dijastoli (što
je viša vrednost indeksa dijastolne refleksije to je perfuzija koronarnih arterija bolja). Takođe arteriografom se meri i sistolni i dijastolni pritisak, srednji arterijski pritisak, pulsni pritisak.
Hipertenziju često prate anksioznost i konfuzija i sa
takvim pitanjima često se javljaju farmaceutu. Kako pomoći pacijentu koji uveče dolazi u apoteku, žaleći se da
mu danima tokom popodneva raste pritisak?
Pre svega pacijenta treba uputiti lekaru, da se otkrije uzrok tim
popodnevnim skokovima – odgovara dr Stojanov i napominje
da farmaceut treba da pita pacijenta da li mu je dijagnostifikovana hipertenzija, da li uzima nešto od antihipertenziva i
šta uzima? Davanje antihipertenziva bez lekarskog pregleda nije
preporučljivo – dodaje ona – Farmaceut može da mu da nešto od
anksiolitika i da ga uputi lekaru da mu se uradi ambulatorni 24h
monitoring arterijskog krvnog pritiska i da se utvrdi da li zaista dolazi do tih skokova, jer oni mogu biti uzrokovani i neadekvatnom jutarnjom antihipertenzivnom terapijom, tj. pacijent je
uzeo veću dozu antihipertenziva i ima reaktivne popodnevne skokove pritiska, ili je doza mala ili lek nema 24h efekat, pa je potrebno uvesti i još jedan lek u popodnevnim satima – objašnjava naša sagovornica.
oktobar 2011.
57
MEDICINSKI REČNIK/NOVI PRISTUPI U LEČENJU HIPERTENZIJE
Kakve su najnovije smernice za izbor linije antihipertenziva?
Ako je zaista dijagnostifikovana hipertenzija najbolje je preporučiti antihipertenzive sa 24h efektom, tj. pacijent uzima jednom
dnevno lek – mišljenja je dr Stojanov koja svoje mišljenje obrazlaže time da su prema poslednjim dopunjenim evropskim preporukama iz 2009. godine svi antihipertenzivi podjednako zastupljeni u terapiji tj. nema leka prvog izbora. Ranije su bili diuretici i beta blokatori (BB), međutim BB su bili malo potisnuti i
u igri su bili ostali ACE (inhibitori angiotenzin konvertujućeg enzima), ARB (blokatori angiotenzin I receptora), antagonisti kalcijuma, diuretici, ali ponovo se vraćaju i beta blokatori – objašnjava naša sagovornica, ali napominje da svaki od ovih lekova može
biti lek prve linije, uz maksimalno poštovanje individualnog
pristupa u izboru antihipertenzivne terapije, drugim rečima,
svaki pacijent ima svoj lek ili svoju kombinaciju lekova.
Kao lekove prve linije evropsko društvo za hipertenziju
(ESH) ne preporučuje BB bolesnicima sa metaboličkim
sindromom ili sa visokim rizikom za dijabetes. Stavovi unutar organizacija WHO/ISH, ESH i ASH još uvek nisu usaglašeni po ovom pitanju.
58
oktobar 2011.
Prema rečima dr Stojanov kriterijumi koji pri individulanom izboru terapije preporučuju BB jesu: mlađe osobe, tahikardija, supraventrikularne aritmije, ishemijska bolest srca, preležani infarkt srca, disfunkcija leve komore, insuficijencija srca,
migrena, senilni tumor. Beta-blokatori se ne preporučuju starijima od 60 god, te ako imaju opstruktivnu bolest pluća, bolest perifernih arterija, dijabetes i hiperlipoproteinemiju – dodaje ona,
ali i ističe – Kod bolesnika sa insuficijencijom bubrega treba propisati metoprolol (lipofilni beta blokator) koji se skoro u celosti metaboliše u jetri.
U monoterapiji efikasnost BB je oko 50%, u kombinaciji sa diuretikom do 85% i u trojnoj kombinaciji sa diuretikom
i vazodilatatorom do 95%.
Terapijska korist lečenja bolesnika od hipertenzije jeste:
poboljšanje hipertenzivne insuficijencije srca, zaustavljanje oštećenja bubrega i smanjenje broja cerebrovaskularnih incidenata, ali nema pouzdanih podataka o smanjenju incidence infarka miokarda. Oni mogu da smanje i razvoj hipertrofije leve
komore i zida krvnih sudova.
Nastavak u sledećem broju....

Download Report