Sa zdravim pčelama u XXI vek - Savez pčelarskih organizacija Srbije

JOVO N. KANTAR
SA ZDRAVIM PČELAMA
U XXI VEK
III DOPUNJENO I PROŠIRENO IZDANJE
2013.
BEOGRAD
2
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
IZDAVAČ
Jovo N. Kantar, Beograd, Patrijarha Joanikija 16/28
Telefon 011/234-9-162, mobtel. 063/69-40-70
11508 Grabovac, Grabovačka 54 D
Telefon 011/41-28-234
e-mail: [email protected]
AUTOR I UREDNIK
Jovo N. Kantar
RECENZIJA
Akademik Prof. dr Tričković Kostadin, izumitelj
Dipl. ing. polj. Milun Mandić, pčelar
KOMPJUTERSKA OBRADA TEKSTA
Jovo Kantar
ISBN 978-86-902277-3-0
Beograd, 2013
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
3
DRAGI PČELARI I PČELARKE,
POŠTOVANE KOLEGE I KOLEGINICE,
Nakon 36 godina druženja sa pčelama i sa vama, posle preko 300 besplatno
održanih predavanja pčelarima u Srbiji i onima u državama iz okruženja, te posle dve
napisane knjige: „Matica misaona imenica“ 2004. godine, prevedene na Slovenski i
Bugarski jezik, i knjige „Sa zdravim pčelama u XXI vek 2001. godine “, prevedene na
Bugarski jezik u I izdanju i na Slovenski jezik u II izdanju, pripremio sam je i u III
proširenom i dopunjenom izdanju za pčelare srpsko-bosanskog, srpsko – hrvatskog,
srpsko – crnogorskog, srpsko - bunjevačkog jezičkog područja... i, poklanjam vam je
na korišćenje.
Tako je postupio i moj veliki uzor, velikan pčelarske nauke Aleksander PereMezonev, član Francuske akademije nauka, francuskog Entomološkog društva,
Društva za prirodne nauke, po struci pravnik, naučnik svetskog glasa i ugleda i pisac
rasprava i publikacija iz pčelarstva. Pere-Mezonev je žrtva pčelarske nauke, kojoj se
bio sav posvetio. Ispitujući pčelinje bolesti i gajeći kulture njihovih bacila, zarazio se
mikozom, jedinom pčelinjom bolešću uostalom, koja napada ljudske organe za
disanje. Dobio je mikozu dušnika, inficiravši se u svojoj mikološkoj laboratoriji i od
toga umro 1937. godine. Prirodno talentovan i pronicljiv, jedan je od retkih naučnika
koji je svoja dela pisao za pčelarsku nauku, da bi bila korisna svima i svakome. U
četvrtom izdanju svoga dela L’ Apiculture intensive et l’elevage des reines” daje svim
pčelarima na znanje, da je to svoje delo potpuno nepristrasno razradio i dopunio,
hvaleći i kritikujući teorije, metode ili naprave, pobuđen jedinom željom da bude
pravičan i svima koristan. I zato ovlašćuje svakog pčelara da načini i za svoju ličnu
korist upotrebi sve aparate i sprave koje je on izumeo, kao i da primeni sva uputstva
koja je u tom svom delu izneo.
Koristeći se ovom poklon - knjigom, čitalac će sam doneti sud o njenoj
korisnosti, vrednosti i ceni, pa će prema svom osećanju priložiti ili ne odgovarajući
prilog, na konto Eurobank EFG 421031754 Br. računa 250-1290009181200-87
Uz poštovanje čika Jovo N. Kantar
11508, Grabovac, Vidanski kraj 54D
Mail: [email protected]
Kontakt telefoni: 063/ 69-40-70; 011/412-8234
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
4
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
NJENO VELIČANSTVO PČELA postoji više od 160 miliona godina, a prema
podacima Šimuta, (2006) starost pčela i ostalih insekata procenjuje se na oko 500
miliona godina i da se održala do danas i nadalje. Ona je to uspela zahvaljujući
isključivo CVETNICAMA - BILJU, pošto je ona isključivo BILJOJED, a ne
SVAŠTOJED. Pčela u CVETNICAMA - BILJU nalazi svoju prirodnu zaštitu, lek i
hranu. Jer iz njega crpe nektar i polen, što je jedini uslov da stvori MLEČ bez koga
nema pčela! Pčela je tokom miliona godina svog postojanja i evolucije imala i razne
neprijatelje i havarije, ali je isključivo na cvetnicama - bilju, nalazila svoju prirodnu
zaštitu, lek, imunitet i hranu... To i danas ima kao najkorisniji insekt na planeti, bez
kojeg nema života na zemlji. Velika je zabluda i prevara pa i obmana, da razne, inače
hranljive materije za čoveka i životinje, mogu biti hrana i za pčele. Niko do danas u
svetu nije uspeo da pčela od tih materija napravi mleč. Prema tome ishrana i
dohrana pčela tim materijama je samo jedna obmana i prevara od koje pčele ne
mogu da žive i stvaraju potomstvo.
(akademik Kostadin Tričković, prof.dr. med. spec. med. rada, član S.A.I.N.
(Srpska Akademija Izumiteljskih Nauka), registrovani naučnik i inovator u
Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj Srbije).
„Sada imam 89 godina i još uvek sam uspravan, kaže čarl Mraz i, nastavlja:
Zaključio sam da izloženost hiljadama uboda u toku životnog veka nema za
posledicu dugoročne negativne učinke, pošto se postane imun i ne otiče se više od
uboda. Dosta je čudno da čak i kad neko i postane imun na pčelinje ubode, otrov će
još uvek delovati na autoimune bolesti“. Sa dvadeset godina počeo je raditi kod
profesionalnog pčelara sa 1.000 košnica, raspoređenih na deset lokacija sa po 100
pčelinjih društava, a posle dve godine iskustva, 1928. godine kupio je pčele i sa
1.000 košnica postao profesionalni pčlar u državi Vermont (Čarls Mraz „Lečenje
pčelinjim otrovom” , Health and the Honeybee)
Čarls Mraz, rodio se 1905. godine i Kvinsu, grad Njujork, pčelar-apiterapeut. Godine
1923. završio je višu školu, u vreme kada većuna dece iz grada nije išla na Koledž.
Slučajno je postao čuvar pčela. Sa četrnaest godina odlučio je da kupi svoje vlastite
košnice pčela i pretplatio se na pčelarske časopise da „nauči iz iskustva drugih
pčelara,” a sa dvadesed godina odlučio je da sezonu provede radeći sa
profesionalnim pčelarom na pčelinjaku od 1.000 košnica. Tada mu je postalo jasno
da postoji ogromna razlika od one tri pčelinje zajednice u dnu njegove bašte i ovih
1.000 raspoređenih na nekoliko desetaka pčelinjaka. „Bio je učitelj i podsticao u
apiterapeutskom radu stotinu lekara doktora medicine”, piše dr med. Beardford S.
Weeks, M.D. i pojašnjava: „Stoji rame uz rame sa drugim velikim lekarima koji su se
u prošlosti koristili apiterapijom. Doktori Bek, Keri, Brodmen i Teš u ovom ( 20., prim.
J.K.) veku. Hipokrat, Haneman i Paracelzus, najveći doktori medicine petnaestog
veka, voleli bi Čarlsa Mraza... Prvi put sam sreo Čarlsa Mraza 1981. kada je počelo
naše zanimljivo partnerstvo. Ali, on je i lekar. On je naučnik i pronalazač. On je pionir
i renesansni čovek. On čita više naučnih i medicinskih časopisa nego moje mnoge
profesionalne kolege. Njegovi pacijenti kažu da on leči artritis, multiple sklerozu i
druge hronične degenerativne bolesti. Čarls je 60 godina pozivao doktore medicine i
istraživačke naučnike da se pozabave njime. Sarađivao je sa Institutom Sloan
Katering, Inasitutom Dane Farber, vojnom bolnicom Valter Rid. INSERM (francuskim
ekvivalentom Nacionalnog instituta za zdravlje, koji proučava bolnice u Kini i širom
sveta). Bio je pozivan da predaje medicinskim i naučnim organizacijama širom sveta.
Ukratko, ovaj pčelar iz Vermonta dosegao je počasti koje su obično rezervisane za
najproduktivnije i najpoštovanije doktore medicine. Njegova slava u Americi
premašuje samo slava u inostranstvu. Najznačajnija kod ovog čoveka je neumorna
vera u ljudsku prirodu (dr med. Beardford S. Weeks, M.D.)
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
5
"...Već danas, sutra je kasno, treba informisati, edukovati i odgovornosti
privesti za promet i upotrebu ekološki neispravnog meda..."
(J. N. Kantar, 1996, „Pčelar” br.11/96, str. 303-305).
„Alal vera Jovo, na energiji koju poseduješ za ovako, po meni, težek i
mukotrpan rad na pretraživanju svetske literature. Iskreno govoreći, retki su ljudi kao
Jovo Kantar. Ovo kažem, jer znam iz ličnog iskustva, baveći se naučnim
istraživanjima…”,
U Zrenjaninu, – 16.06. 2009. godine.
Prim dr sci med Milan Radaković
Rezultati koje je dr med. S. Mladenov dobio pripremajući svoju doktorsku
disertaciju ukazuju da, „52 vrste meda starosti od jedne do šest godina sadrže
antimikrobne materije sa bakteriostatičnim dejstvom, tj. da sprečavaju daljnji razvitak
bakterija i baktericidnim dejstvom, ubijaju bakterije (Mladenov, S. «Lečenje pčelinjim
proizvodima – apiterapija», IKOM-INTELEKT, 1997.)
U medu je sadržan vodonik peroksid koji ima antibakterijsku aktivnost.
Nastaje u medu kao sporedan proizvod pri stvaranju glukozne kiseline.
Antibakterijska aktivnost meda potiče od visokog sadržaja šećera i kiselosti meda
(pH 3,5 – 5,0).
"U svojoj praksi sam se trudio i donekle
uspevao da proizvedem uistinu
kvalitetan med, o čemu imam i
određene certifikate. Međutim, kada
sam pročitao vašu knjigu, shvatio sam
da sam to mogao i bolje
U Beogradu, 17.02.2002. godine!
dipl. ing rudarstva Miroslav Ponjavić
Od kako je u službi čoveka tek
dvadesetak hljada godina, čovek je za
to vreme (a naročito poslednih nekoliko
decenija), „uspeo” da pčeli nanese više
štete nego što je sebi pribavio koristi
Čačak, 10. 12. 2003).
dipl. inž. polj. Milun Mandić.
Visoko postovani čika Jovo,
Po kozna koji put zadivljuje me Vaša pionirska upornost i istrajnost, da
pčelarima Srbije otvorite oči, unapredite razum i otvorite put u savremen svet
pčelarstva. Nažalost, bojim se da će Dunavom, Savom i Nišavom još mnogo voda
proteći, dok Srbijom zavlada zdrav razum, osećanje odgovornosti i duh međusobnog
poveranja. Verujem da Vas na tom putu neće ništa pokolebati, dok Vas zdravlje i
snaga drže, dok imate pristalice koji vas nesebično podržavaju. Srećan sam što i
sam pripadamm toj grupi. Verujem da je ovo pismo skroman doprinos vašm uspehu.
S poštovanjem.
U Nišu 15. januara 2007. godine
Pčelar, Vlastimir Spasić, ing.
Predsednik Regionalne asocijacije
pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
6
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Čika Jovo,
Pročitavši materijal „Obrazovanje pčelara za XXI vek – srpsko pčelarstvo
juče, danas, sutra”, ne mogu se oteti utisku da konstatujem, da je sasvim malo ljudipčelara (uključujući i eminentne naučne radnike), koji, kao čika Jovo bezrezervno
brinu o budućnosti SRPSKE nacije!
Da li će preovladati razum, da li će briga o potomstvu biti jača od
tvrdoglavosti i tumaranja u moru tame, nemara, neučenja, a iznad svega privlačnog
profita, da li će se pojaviti još neki čika Jovo Kantar, u mnogome zavisi od strategije
razvoja pčelarstva u Srbiji, a od strategije razvoja pčelarstva Srbije još nema ni slovo
„S”.
Žao mi je što su van Tvojih saznanja i neki protogonisti iliti nosioci naprednih
ideja u ovom materijalu (prema tvojem pisanju), odstupili od osnovne ideje i
protežiraju na svojim predavanjima i dalje amitraz, fluvalinat i dr.
Želim Ti dobro zdravlje i istrajnost u Tvom bezprofitnom opredeljenju uz želju
da nerazumni postanu razumni, da zaživi Tvoja ideja o izboru predavača SPOS-a, da
se na predavanjima neguje zdrav duh, znanje i opredeljenje za spoznaju svih
prirodnih zakonitosti koje opredeljuju zdravo pčelarenje.
Iako je minimalna, moja podrška zdravim idejama je uvek bezrezervna a kao
profesora, koji je u život ispratio mnogo generacija, i obavezna.
Na Zlataru,
01. 10. 2006. godine
Pčelar, dipl ecc. Đoko Zečević, prof.
Predsednik Zlatiborsko-moravičke Asocijacije pčelara
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
SADRŽAJ
Utisci i komentar na novo III dopunjeno i prošireno izdanje knjige
Jove N. Kantara „Sa zdravim pčelama u XXI vek“ ....................................... 13
Dobra lekcija i putokaz .......................................................................................... 14
Prethodno izrečene ocene .................................................................................... 15
Predgovor I izdanju ............................................................................................... 16
Predgovor bugarskom izdanju knjige “Здрави пчели в XXI век, 2001” ............... 17
Iz recenzije II izdanja knjige „Sa zdravim pčelama u XXI vek”,
koja je prevedena na slovenski jezik. ........................................................... 18
Molim pčelare da prime k’ znanju .......................................................................... 20
Lekovi uzrok bolesti pčela i ljudi ............................................................................ 22
Prirodom protiv bolesti pčela, pa je zabranio pristup hemiji u košnicu .................. 23
Kad bi ustao Car Dušan Silni ................................................................................ 24
OD AUTORA ............................................................................................................ 25
DEO PRVI ................................................................................................................ 27
PČELE I PČELAR .................................................................................................... 27
1.1. Izgubili svaku meru! ....................................................................................... 30
1.2. Rade naglavačke!? ........................................................................................ 30
1.3. Kako se mi – aktuelni pčelari odnosimo prema njenom veličanstvu PČELI? . 33
1.4. Štetna „Božina pogača“ i pogača ostalih „proizvođača u kućnoj radinosti“ ... 34
1.4.1. Štetni „zamenici” cvetnog praha ............................................................. 34
1.4.2. Uklupčavanje matice i njeno nestajanje iz košnice ................................. 34
1.5. Tri vrste mleči ................................................................................................. 37
1.6. Sojino brašno je štetno za pčele .................................................................... 37
1.7. Profesor Farar protiv sojinog brašna u košnici ............................................... 37
1.8. Ni svaki polen nije dobar ................................................................................ 38
1.9. Ne pogaču iz Volgine 7 na Zvezdari nego pogaču Tabera i Bilaša ................ 39
1.10. Prirodna pčelinja hrana je nezamenjiva ....................................................... 39
1.11. Glad za belančevinama i kanibalizam pčela ................................................ 40
1.12. Štetni zamenici meda ................................................................................... 41
1.13. Upotreba šećernog sirupa u kontinuitetu od 4-5 godina
dovodi do degradacije pčela. ....................................................................... 41
1.14. Suvi i „mokri” šećer se ne preporučuje za stimulativno prihranjivanje
ni u proleće ni u jesen .................................................................................. 42
1.15. U invertovanom šećeru spravljenom sa kiselinom, stvara se HMF hidroksilmetilfurfurol, koji skraćuje život pčelama ....................................... 43
1.16.Prirodna otpornost pčela na bolesti ............................................................... 44
1.16.1.Odbrambeni mehanizmi pčela na bolesti. ............................................. 44
DEO DRUGI ............................................................................................................. 77
ČOVEK-PČELAR UZROČNIK BOLESTI PČELA ..................................................... 77
2.1. Šećerom protiv zdravih pčela u pčelinjoj zajednici ......................................... 77
2.2. Gusti šećerni sirup i mlade pčele ................................................................... 79
2.3. Šećer je i čoveku štetan ................................................................................. 81
2.4. Pčelareva ludost ............................................................................................ 82
8
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
2.5. Uticaj geopatoloških i svemirskih zračenja na kvalitet pčelinjih društava ...... 83
2.6. Uticaj elektriciteta i magnetizma na kvalitet pčelinje zajednice ...................... 86
2.6.1. Fenomen elektriciteta i magnetizma ....................................................... 86
2.6.2. Biološki značaj uticaja elektriciteta i magnetizma
na medonosnu pčelu ............................................................................. 88
2.6.3. Akademik Jeskov o magnetnoj stimulaciji pčela ..................................... 89
2.6.4. Komforna zona u pčelarstvu – uzrok bolesti
pčela i zagađenja meda ......................................................................... 89
DEO TREĆI .............................................................................................................. 97
PČELARI I HEMIJA .................................................................................................. 97
3.1. U suzbijanju Varroze hemijom, ne biraju sredstva i ne znaju za meru .......... 97
3.2. Čovek-pčelar je glavni nosilac aktivnosti koje
pčelinju zajednicu dovodi u strasnu situaciju ............................................. 100
3.3. Nekvalitetan polen + šećerna zimnica + prekomerno nagomilavanje
košnica = virus = stres = nestajanje pčelinjih zajednica ............................. 101
3.4. Bumerang je u dejstvu ................................................................................. 103
3.5. Dok čovek-pčelar zagađuje med, dotle je čovek potrošač u stresu ............. 106
3.6. Perizin je doneo žalosno vreme da se od meda štitimo atropinom .............. 109
3.7. Fumagilin ..................................................................................................... 110
3.8. Potrošač je u stresu i kada malo posumnja u kvalitet meda.
A razloga za sumnju ima na pretek, i to velikih. ........................................ 111
3.9. Antibiotike u medu kod nas skrivaju od javnosti
kao najveću državnu tajnu, ........................................................................ 112
3.10. Lečenje pčela antibioticima u Evropi predstavlja ilegalnu praksu ............... 113
3.11. U nas samo izuzetno pojedini novinari i novinske redakcije
ponekad objave poluistinu o biomedicinskim vrednostima meda ............... 114
3.12. „Pojavljuje se svašta na tržištu“ .................................................................. 114
3.13. Nedoučen pčelar saće u košnici godinama ne menja ................................ 114
3.14. Degradacija saća i pčela ............................................................................ 115
3.15. Kumafos u vosku smetnja prihvatanju presađenih larvi ............................ 116
3.16. Pčele širom sveta su izložene stresovima pod dejstvom
parazita i hemijskih preparata za suzbijanje parazita ................................ 117
3.17. Hemijski preparati u košnici umanjuje razvoj pčelinje
zajednice i zagađuju med .......................................................................... 117
3.18. Svetlo saće smanjuje rizik od infekcije i trovanja ....................................... 119
3.19. Višestrani značaj pravovremene zamene saća .......................................... 120
3.20. Kako saće stari .......................................................................................... 121
3.21. Kako prepoznati kvalitetno saće ................................................................ 122
3.22. Slabe pčelinje zajednice kod nedoučenih pčelara ...................................... 123
3.23. Nedoučen pčelar ostavi pčelinje društvo bez meda ................................... 126
3.24. Zablude pčelara – bolest pčela .................................................................. 126
3.25. Nedoučen pčelar od slabića pravi „jake pčelinje zajednice” za zimu ......... 126
3.26. Robovanje zabludama – pregršt gluposti ................................................... 127
3.27. Pregled pčela zimi redovna aktivnost pčelara ............................................ 128
3.28. Surovi test za matice .................................................................................. 129
DEO ČETVRTI ....................................................................................................... 133
BIOLOŠKO-FIZIOLOŠKE POTREBE PČELA ........................................................ 133
4.1. Nedoučen pčelar ne pridaje važnost vodi za piće,
pa zanemaruje značaj higijenskog pojila .................................................... 133
4.2. Šareno leglo – činjenica ili zabluda .............................................................. 136
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
9
4.3. Šta su to diploidni trutovi? ............................................................................ 138
4.4. Bolest praznih sanduka ................................................................................ 139
DEO PETI ............................................................................................................... 143
KAKO POVRATITI PČELAMA PRIRODNU OTPORNOST NA BOLESTI .............. 143
5.1. Nemačka škola – prirodni pristup ................................................................. 143
5.2. Poučna iskustva Prof. dr Zorana Stanimirovića u uzgajanju pčela
otpornih na američku kugu i krečno leglo ................................................... 144
5.3. Koeficijent uništavanja varroe dr Alojza Walnera ......................................... 145
5.4. Poučna praksa Vladimira Hunjadija
sa ograničenim brojem otvaranja košnice .................................................. 146
5.5. Škola Alena Kaje .......................................................................................... 148
5.6. Poučna praksa Rajka Pejanovića ................................................................ 148
5.7. Pčelinje društvo u svako doba obezbediti s optimalnim
rezervama kvalitetnog meda i polena ........................................................ 149
5.8. Uticaj kvalitetne ishrane na jačinu pčelinjeg društva ................................... 152
5.9. Kvalitet zimovanja pčelinje zajednice ........................................................... 155
5.10. Uticaj klimatskih uslova na razvojni ciklus društva ..................................... 156
5.11. Matice niskog kvaliteta ............................................................................... 157
5.12. Uticaj matice .............................................................................................. 158
5.13. Uticaj količine meda i cvetnog praha (perge) na jačinu društva ................ 164
5.14. Višematična tehnika pčelarenja – maltretiranje pčela i kilavljenje pčelara . 166
5.15. Jako društvo sigurno prezimljava i zdravo izimljava ................................... 174
5.16. Koliko je stvarno jako pčelinje društvo? ..................................................... 175
5.17. Kada u pčelinje zajednice uvoditi mlade matice? ....................................... 178
5.18. Obezbediti pčelinjoj zajednici optimalnu mikroklimu u košnici .................... 181
5.19. Dopunska ventilacija košnice zimi .............................................................. 183
5.20. Skratiti ili ne skratiti gnezdo ........................................................................ 183
5.21. Prevenciju protiv bolesti pčelinjih zajednica vršiti kontinuirano i
istrajno tokom cele godine ......................................................................... 184
DEO ŠESTI ............................................................................................................ 189
VARROA DESTRUKTOR. ...................................................................................... 189
6.1. Uticaj klimatskih uslova na razvoj Varroe ..................................................... 190
6.2. Varrooza ...................................................................................................... 191
6.3. Reprodukciona „tehnologija” Varroe Destructor ........................................... 194
6.3.1.Kako ženka Varroe destructor bira trenutak u
kome će naseliti ćeliju pred poklapanje larve?..................................... 194
6.3.2. Pregled reprodukcione „tehnologije” Varroe destructor ........................ 196
6.4. Liebigovo pravilo .......................................................................................... 198
6.4.1. Način utvrđivanja broja Varroe u košnici
prema Živadinoviću i Raičeviću (2003) ................................................ 199
6.5. Kako se suprostaviti Varroi... i po 9 jaja KRPELJA
Varroe u pojedinim ćelijama... .................................................................... 200
6.6. Kako postupati sa krpeljima na larvama – na vatri ih spaljivati .................... 201
6.7. Nemoćna hemija – varroa je postala rezistentna na sintetičke preparate .... 202
6.8. Kako nastaje rezistencija? ........................................................................... 204
6.9. Kongresi (34. i 35.) Apimondije – kako dalje u borbu protiv varroe ............. 204
6.10. Čemu nas uči dr Klaus Walner? ................................................................. 207
DEO SEDMI ........................................................................................................... 211
SUZBIJANJE VARROOZE BEZ HEMIJE ............................................................... 211
7.1. Zabranjen ulaz hemiji u košnicu ................................................................... 212
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
10
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
7.2. Biotehničke metode uništavanja Varroe ....................................................... 212
7.2.1 Najpogodnije vreme za uništavanje Varroe biotehničkim postupkom ... 212
7.2.2. Postupci pčelara u prekidanju razvojnog procesa krpelja bez primene
hemijskih preparata ............................................................................. 213
7.2.3. Uništavanje Varroe ramom-građevnjakom,
ramom-lovcem i TIT-3 ramom ............................................................. 215
7.2.4. Redovno odstranjivanje stare matice i saća sa trutovskim leglom ....... 219
7.2.5. Formiranje veštačkih rojEva kao
biotehnička mera suzbijanja Varroe..................................................... 219
7.2.6. Formiranje rojeva prema Riharu ........................................................... 220
7.2.7. Veštački rojevi ekonomičniji od pčelinjih društava ................................ 221
7.2.8. Prolećni veštački rojevi ......................................................................... 221
7.2.9. Žrtvovanje radiličkog legla .................................................................... 222
7.2.10. Seoba pčelinjih zajednica kao biotehnička mera ................................ 222
7.2.11. Osunčavanje košnica – košnice na platformi ..................................... 223
7.2.12. Sunčana košnica ................................................................................ 223
7.2.13. Odvajanje plodišnog nastavka od podnjače ili izolacija pčela
od varroe – imperativ uspešne borbe sa Varroom ............................... 225
7.2.14. Kombinovano građevnjakom i apitehničkim ramom protiv varroe ...... 227
7.2.15. Uništavanje Varroe termičkim postupkom van košnice ...................... 229
7.2.16. Po sistemu prazne košnice ................................................................ 233
7.2.17. Dezinfekcija košnice plamenom ......................................................... 233
7.2.18. Štititi pčele – istrajno uništavati Varrou .............................................. 234
7.3. Zašto isparavajuća sredstva protiv Varroe u pčelinjem društvu ................... 235
7.4. Timol – u košnici zdravlje, u pčelinjoj zajednici radno raspoloženje ............ 236
7.4.1. Široka primena timola........................................................................... 238
7.4.2. Mišljenja i iskustva drugih sa Timolom ................................................. 246
7.4.3. Široka primena timola........................................................................... 248
7.4.4. Ostale odlike timola .............................................................................. 249
7.4.5. APIGARD ............................................................................................. 249
7.4.6. Timol i dezorjentisana varroa ............................................................... 251
7.4.7. Neprekidan oštar miris timola ............................................................... 253
7.5. Mravlja kiselina ............................................................................................ 253
7.5.1. Stimulativno dejstvo mravlje kiseline na
razmnožavanje pčelinje zajednice ....................................................... 255
7.5.2. Doza i tehnika tretiranja........................................................................ 256
7.5.3. Kako rade ............................................................................................. 262
7.5.4. Kratkoročni tretman .............................................................................. 262
7.5.5. Dugoročni tretman ................................................................................ 263
7.5.6. Mravlja kiselina u medicinskoj bočici .................................................... 264
7.5.7. Metoda isparivača ................................................................................ 264
7.5.8. Sanitarna košnica ................................................................................. 265
7.5.9. Mere opreza ......................................................................................... 266
7.6. Oksalna kiselina ........................................................................................... 267
7.6.1. Način pripremanja rastvora oksalne kiseline ........................................ 268
7.6.2 Metode primene oksalne kiseline u pčelarstvu ...................................... 271
7.6.3. Ograničenja u korišćenju oksalne kiseline............................................ 274
7.6.4. Shema suzbijanja varroe Destructor alternativnim načinom lečenja .... 275
5.6.5. Mere opreza pri korišćenju organskih kiselina ...................................... 275
7.6.6. Identifikacija zdravstvenog rizika o pružanje prve pomoći .................... 276
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
11
7.6.7. Protivpožarne mere .............................................................................. 276
7.6.8. Mere predostrožnosti prema uputstvu i odobrenju za upotrebu oksalne
kiseline ................................................................................................ 277
7.7. Mlečna kiselina ............................................................................................ 282
7.7.1. Mlečna kiselina – magljenje ................................................................. 285
DEO OSMI.............................................................................................................. 293
FITO – GVOZDENA PREVENTIVA NA PČELINJAKU ........................................... 293
8.1 Svojim mirisom izgone krpelje iz košnice ...................................................... 293
8.2. Ekološke metode sprečavanja bolesti pčela i lečenje obolelih pčelinjih
društava ..................................................................................................... 294
8.3. Ne boluju od Varroe, krečnog legla, niti od nozemoze apis i
nozema cerana ni evropske i američke truleži legla ................................... 296
8.4. Akaricidni čaj ljute paprike............................................................................ 298
8.5. KOMBIAM .................................................................................................... 298
8.6. Kupanje u prašini ......................................................................................... 299
8.7. Duvanski dim ubija Varrou ........................................................................... 301
8.8. Bez precizne doze........................................................................................ 302
8.9. Selekcija pčela na pčelinjaku ....................................................................... 303
8.10. Zašto je evropska pčela privlačna za Varrou? ........................................... 303
8.11. Atraktivnost evropske pčele na Varrou....................................................... 305
8.12. Selekcija evropske pčele u Izraelu na odbojnost ženke Varroe na leglo .... 306
8.13. Odgovorno sa hemijom u košnicu .............................................................. 306
8.14. Ko je Gospodin Apitol?............................................................................... 307
8.14.1. Apitol samo u golim rojevima – leti ..................................................... 309
8.14.2. Apitol u pčelinju zajednicu – zimi ........................................................ 309
8.15. Opšte stanje i tendencije suzbijanja Varroe u Evropi ................................. 311
8.16. Šematski prikaz strategije kontrole varroe bez hemije ............................... 312
8.17. Doktrina uništavanja Varroe u pčelarstvu Slovenije ................................... 312
8.18. Riharova šema (1999)................................................................................ 314
8.19. Šema mr Mire Jenko - Rogelj (2001)* ........................................................ 315
8.20. Šema alternativnog suzbijanja Varrooze na pčelinaku Poljoprivrednog
instituta u Ljubljani ..................................................................................... 316
8.21. Osnovna pravila lečenja na Poljoprivrednom institutu u Ljubljani ............... 316
8.22. Šema suzbijanja Varroe u Češkoj .............................................................. 317
8.23. Koncept nemačkih instituta ........................................................................ 318
8.24. Strategija kontrole Varroe bez hemije u Nemačkoj .................................... 318
8.25. Preporučeni postupci nemačkim pčelarima u suzbijanju varroe ................. 320
8.25.1.Biološki postupci ................................................................................. 320
8.25.2.Hemijski postupci ................................................................................ 321
8.26. Kontrola Varroe u Izraelu ........................................................................... 322
8.27. Poruka dr Ralpha Buchlera sa Međunarodnog stručnog seminara
održanog u Nišu 14.-15. decembra 2002. godine ...................................... 322
8.28. Oprezno sa antibioticima, ali bolje bez njih ................................................ 323
8.29. Podvala pčelarima...................................................................................... 324
8.30. Protiv krečnog legla bez opasnog Nistatina ............................................... 325
8.31. Beli luk kao univerzalno sredstvo za preventivu i
lečenje mnogih oboljenja pčela .................................................................. 326
8.32. Protiv nozemoze bez opasnog fumagilina .................................................. 327
8.33. Druga vrsta mikrosporidija pčela ................................................................ 328
8.34. Šta čini protivprirodno upravljanje pčelinjim zajednicama? ........................ 329
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
12
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
8.35. Protiv nozeme Apis .................................................................................... 331
8.36. KAS-81 i protiv Nozeme apis ..................................................................... 331
8.37. Po Bejlijevoj metodi .................................................................................... 334
8.38. Nezazimljavanje slabih zajednica............................................................... 335
8.38.1. Postupak Božidara Veskovića u produženju života pčela .................. 335
8.39. Problem nozemoze se ne rešava lekovima ................................................ 336
8.40. Selekcija pčela na američku trulež legla, po Bandžovu.............................. 336
8.41. Metode borbe protiv američke truleži u Danskoj ........................................ 337
8.42. Tretiranja “od 15. jula protiv Varroe“ u Belgij .............................................. 337
8.43. Preventivna metoda Žan-Pjer Šaploa ........................................................ 338
8.44. Kasipijskim rastvorom protiv američke truleži ............................................ 339
8.45. Pergom protiv bolesti pčela ........................................................................ 340
8.46. Medom protiv izazivača bolesti .................................................................. 340
8.47. Varrooa podstiče razvoj bolesti u košnici ................................................... 340
8.48. Ko je Gospodin Amitraz ............................................................................. 341
UMESTO POGOVORA .......................................................................................... 359
BIBLIOGRAFIJA ..................................................................................................... 363
BELEŠKE O AUTORU ........................................................................................... 383
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
UTISCI I KOMENTAR NA NOVO
III DOPUNJENO I PROŠIRENO IZDANJE KNJIGE
JOVE N. KANTARA „SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK“
Već na naslovnoj strani ove knjige, gospodin Jovo N.Kantar u kratkim crtama
je izneo najsažetije moguće utiske i komentar o sadržaju i značaju ove knjige.
Međutim, o njoj se može i treba mnogo više da kaže. Pokušaću to da učinim, opet u
što sažetijem obimu.
Sa velikim zadovoljstvom sam pročitao svih 350 stranica ove knjige. Zbog
obimnosti, nije mi bilo moguće da to učinim za kraće vreme, a bilo je i drugih razloga
da se to učini u kraćem roku.
Moram najpre da istaknem, da ova knjiga predstavlja svojevrsnu
ENCIKLOPEDIJU za probleme iz života populacije čitavog sveta, a posebno iz
oblasti pčelarstva. Gospodin Jovo N. Kantar, iako rezervni pukovnik, on je i
pčelarstvu posvetio više od 40 godina pčelarenja, nastavljajući i na tom poslu
porodičnu tradiciju svojih predaka.
Kratko rečeno, ovo genijalno delo je delo za divljenje na neizmernu upornost
i istrajnost, da se kroz skoro 400 stranica ove knjige, prikaže obilje podataka,
prikupljenih iz celog sveta, sa citatima, integralnim tekstovima i rezultatima na preko
650 referenci brojnih autora, koji su i obični ljudi i osobe sa visokim zvanjem i
obrazovanjem, uključujući i akademike iz sveta i Srbije.
Ova knjiga je obimnog sadržaja iz oblasti svakodnevnog života ljudi, a
posebno iz pčelarstva. U njoj će čitalac naći mnogobrojne preporuke i savete za bolji
život, ali i kritike za necelishodna ponašanja u životu, koja bivaju i sa tragičnim
ishodom. Dovoljno je navesti samo zvanično registrovanih 700 000 smrtno stradalih
od lekova u toku jedne godine, kao i preko 2 000 000 uginulih pčelinjih društava u
SAD 2007 godine. To su rezultati krajnje neodgovornih institucija i industrija, naročito
fabrika i koncerna lekova i raznih preparata, kao i brojnih i gramzivih pojedinaca i
pčelara u proizvodnji i prometu necelishodnih štetnih lekova i preparata u pčelarstvu,
a sve sa ciljem sticanja imetka. Iz toga proizilazi da je ČOVEK, u pčelarstvu kao
pčelar i najveći ubica svojih pčela. U jednom od brojnih napisa gospodina Jove
Kantara, napisano je :’’SVI ZNAJU SVE PA ZATO IMAMO EPIDEMIJU BOLESTI
PRAZNIH KOŠNICA’’
U knjizi je čitaocima dato obilje podataka i informacija o korisnim sredstvima
iz „prirodne apoteke” i načina za zdrav i dugovečan život, ali i suprotno za ubistva i
samoubistva mnogim i raznovrsnim sredstvima. Za žaljenje je što se to preporučuje i
od strane stručnih ljudi. Mnogo je dokaza u knjizi dato za nužnošću prekida primene
određenih oficijelnih lekova i tretmana prelaskom na lekove iz prirode, posebno
velike doze vitamina ’’C’’, naročito iz prirodnih izvora, posebno šipka. Bolest, čak i
malignog tipa se zaustavlja ili potpuno gubi. Iskustvo obolelih od malignih oboljenja,
to najbolje potvrđuju.
Značajno je što je gospodin Jovo Kantar prikupio i prikazao niz metoda i
rezultata ispitivanja i primene velikog broja sredstava za zaštitu i lečenje pčela od
strane niza autora iz naše zemlje i sveta. Čitalac ovih redova će biti u velikoj dilemi
šta da radi i šta da primeni i na koji način. Na njemu je da sam odluči šta da učini.
Nezavisno od svega toga što je u o ovoj knjizi navedeno, u cilju lakše orjentacije i
izbora, moja preporuka je da gospodin Jovo Kantar, autor ove knjige, posebno sačini
14
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
jedan PRAKTIKUM, koji bi u mnogome pomogao izbor, opredeljenje i primenu
određenih sredstava i postupaka, uključujući i onih čiji je autor i sam gospodin Jovo
Kantar, kao i svoja lična iskustva stečena u toku 40 – to godišnjeg pčelarenja.
Ovu knjigu, III prošitreno i dopunjeno izdanje ’’SA ZDRAVIM PČELAMA U
XXI VEK’’, iako je veoma obimna, preporučujem svima ljubiteljima pčelinjih
proizvoda, bez obzira na stepen obrazovanja, profesije i zvanja, a posebno
pčelarima, da nastoje da je imaju – kupe i strpljivo čitaju i prouče čak i više puta.
Neka budu zadovoljni i srećni što im se pruža prilika da prouče i dokuče šta im valja
raditi a šta ne, za dobro zdravlje svoje i pčelinjih zajednica. Pčelarima, posebno
preporučujem, da stečenim znanjem prezentovanim iz sadržaja ove publikacije budu
učesnici edukacije pčelara – kolega koji su zalutali u pčelarstvo i postali uzročnici u
pomoru pčela, da ih vrate prirodi i uzgajanju pčela isključivo osloncem na prirodnu
hranu.. Jer, kako je već rečeno, zahvaljujući PRIRODI – BILJU I CVETNICAMA IZ
BILJA, pčela postoji i održala se kroz čitavih 500 miliona godina - sve do današnjih
dana i nadalje dok je sveta i veka. Od njih ona crpe NEKTAR I POLEN da bi
napravila MLEČ, bez kojeg nema pčela i AMIN! A, ako njih ne bude, neće biti ni
čovečanstva!
Još jednom ističem HVALA autoru na strpljenju, istrajnosti i upornosti što je
smogao snage da napiše ovu svojevrsnu ENCIKLOPEDIJU. Hvala mu neizmerno sa
najboljim željama da pčelari na stranicama ove knjige prepoznaju nadmoć Prirode
nad hemijom u pčelinjoj zajednici, da dobro zdravlje pčelinjih zajednica i duži radni
vek pčela izletnica, makar to bilo duže i 2-3 dana, donosi blagodet gospodaru pčela pčelaru .
U Nišu, novembra 2012. godine.
Akademik, Prof. dr Tričkovič S. Kostadin, spec. med. rada
DOBRA LEKCIJA I PUTOKAZ
Knjiga „Sa zdravim pčelama u XXI vek” III dopunjeno i prošireno izdanje je
DOBRA LEKCIJA pčelarskoj nauci, i PUTOKAZ koji usmerava pčelarsku praksu da
odgaja zdrave pčele, da proizvodi zdravu hranu i sirovine za farmaceutsku industriju,
i da time snažno i efikasno utiče na poboljšanje telesnog i mentalnog zdravlja
savremenog čoveka – potrošača pčelinjih proizvoda
Čačak, 15. april 2012.
Milun Mandić, dipl. ing. poljop., pčelar
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
15
PRETHODNO IZREČENE OCENE
Časopis »Pčelar”, Organ Pčelarskih prganizacija Srbije, časopis za pčelarsku
nauku i praksu, iz pera glavnog i odgovornog urednika gospodina Slobodana
Lazovića u svom broju 11, za novembar 2001. godine, dao je ocenu za knjigu SA
ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK.
»Pod ovim naslovom upravo se pojavila veoma zanimljiva i specifična knjiga
Jove Kantara, poznatog predavača i saradnika časopisa »Pčelar«. Izbrušena
dubokim kritičkim promišljanjem života pčela i rada pčelara sa njima, knjiga sadrži
vrlo korisna iskustva koja su dosledno zastupljena u svakoj reči Jove Kantara. Pitkog
jezika i jasne logike knjiga prosto pleni. Kratko, uputno, svakom dostupno – pruža
obilje pouka. Bogato korišćena literatura i dostignuća drugih pčelara pokazuju koliko
se suvereno Jovo Kantar kreće i kroz oblast znanja u pčelarstvu i kroz oblast
neposrednog rada sa pčelama. A iznad svega, veseo duh koji vas zabavlja i bodri,
vije se njegova izuzetna kritičnost i dosetljivost, autorska i ljudska.
I po grafičkom rešenju ova atipična knjiga na oko sto pedeset stranica sadrži
oko sto jedinica – naslova. To pokazuje da su znalački birane teme obrađene sažeto,
predstavljaju »poeziju razuma i logike”, kako to u predgovoru, u saglasnosti sa
recenzentima prof.dr Bosiljkom Đuričić i prof. Dr Mićom Mladenovićem, kaže dr med.
Rodoljub Živadinović. Knjiga je ilustrovana na prigodan i dopadljiv način. I to ukazuje
na bogatstvo ove knjige.«.
Slobodan Lazović.
Ministarstvo kulture vlade Republike Srbije svojim aktom br.413-00-14352001-04 od 15. oktobra 2001. godine dalo je MIŠLJENJE DA publikkacija SA
ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK, Jovo N. Kantar JESTE proizvod OD POSEBNOG
INTERESA ZA UMETNOST I KULTURU na koji se ne plaća porez na promet.
U potpisu predsednik komisije Dr Aleksandra Jovićević, pomoćnik ministra.
Savez pčelarskih organizacija Srbije i Društvo pčelara Beograd, povodom
izložbe »PČELARSTVO 2001« održane u Beogradu na Tašmajdanu od 4.-7. oktobra
2001. godine dodelilo je I nagradu i zlatnu medalju SPOS-a Jovi Kantaru za knjigu
»SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK” kao najbolje autorsko delo.
(...). Samo izuzetno pošten i do krajnjih granica odgovoran čovek može da
napiše ovakvu knjigu, sa ovoliko činjenica, uputstava, rezultata ispitivanja čak na
stotine svetskih imena i instituta. Kad sam pročitao prvih desetak stranica, u sebi sam
rekao: „Gospodine Jovo, zaboga brate, gde ste bili do sada?” Da li je moguće da nas
niste mogli preko časopisa „Pčelar” da uputite kako da spasimo naše pčele od raznih
„LEKOVA"- OTROVA, i da proizvodimo čist med? Negde sam pročitao i čuo da
„Moćnici ne dadoše vašim udarnim tekstovima da dopru do javnosti". Zašto? Pa zar
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
16
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
je u redu da nas razni biznismeni, neodgovorni i pohlepni ljudi guraju da trujemo
svoje i druge?
U Beogradu, 17.02.2002. godine
Miroslav Ponjavić,dipl. inž. rud. u penziji
Knjigu sam dobio u zrelom dobu života čoveka od 75 godina, koji svom
zdravlju posvećuje izuzetnu pažnju. U tom cilju počeo sam da se bavim pčelarstvom
kako bih imao svoj čisti med koji ne pobuđuje sumnju u kvalitet i u biomedicinske
vrednosti.
Kao zagovornik i konzument zdrave hrane koja život čoveku čini zdravim i
starost kvalitetnom, u medu sam pronašao namirnicu koja svojim biomedicinskim
svojstvima odgovara mom načinu ishrane. A Jova Kantar je u svojoj knjizi „Sa
zdravim pčelama u XXI vek” otkrio istinu o medu kojeg potrošači žele da imaju na
svojoj trpezi ili u kućnoj apoteci, odnosno kao hranu ili kao lek. On argumentima
istine ukazuje potrošačima da je kristalisani med neoštećena namirnica sa svim
svojim nutritivnim i lekovitim svojstvima. Suprotno od toga – dekristalisani med sva ta
svojstva gubi i za organizam je štetan, jer zagrevanjem oslobađa jednu otrovnu
materiju sa kancerogenim dejstvom na organizam čoveka koja se zove
hidrokilmetilfurfurol (HMF).
Knjiga pčelarima ukazuje na štetnost unošenja hemije u košnicu radi lečenja
bolesti pčelinjeg društva, jer ne otlkanja bolest, a šteti pčelama i naročito matici i
leglu, te zagađuje med i vosak, što potrošačima ukazuje na opasnost od meda po
zdravlje ljudi. Knjiga daje instrukcije pčelarima kako preventivno otkloniti opasnost od
bolesti i kurativno izlečiti obolelo pčelinje društvo bez upotrebe hemijskih preparata i
trovanja meda. Najveća vrednost knjige je put koji autor pokazuje pčelarima da je
prirodni pristup jedino ispravan metod očuvanja zdravlja pčelama. Dovoljne količine
prirodnog meda i polena u košnici i novo saće je jedino prirodni lek za sve bolesti.
Knjiga na slikovit način ukazuje na alternativne lekove protiv Varroze, nozemoze,
krečnog legal i američke truleži.
Jovo Kantar je napisao atipičnu knjigu – priručnik, koja svojim sadržejem čini
jedinstveno štivo na ovim našim balkanskim prostorima.
Dipl. Inž. građev. Sveta Mitić
Beograd, 29. mart 2005. godine
PREDGOVOR I IZDANJU
ZALJUBLJENICI U PČELARSTVO,
Upravo pred sobom imate knjigu istine! Knjiga koja govori o najnovijoj bolesti
pčela – bolesti praznih košnica. Bolesti strašnoj, po posledicama užasnoj. A uzrok joj
je poznat. Ljudi. Pčelari? I da i ne. Lažni proroci i predvodnici? Svakako da. Elita
nezaustavljivih gramzivih beskrupuloznih ljudi. Uverljivih, ali netačnih poruka.
Katastrofalnih po pčele i pčelarstvo. Od stručnjaka otvoreno nedemantovanih, od
pčelara javno ne osuđenih.
Godinama vođeni interesima velikih hemijskih korporacija, pčelari sveta i
Srbije su obmanjivani zarad ličnih interesa pojedinaca. Ko zna šta sve nismo stavljali
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
17
u svoje košnice! Insekticide, antibiotike… A sve zbog hemizacije čitavog života. I tako
uništismo pčelinje, ali i svoje zdravlje!
Ova divna knjiga, poezija razuma i logike, nam je, čini se, stigla u poslednji
čas. Na prekretnici smo razvoja pčelarstva. Otvaraju se svetska tržišta, dugo
nedostupna. A mi, nažalost, nemamo pčelinje proizvode koji zadovoljavaju svetske
standarde utvrđene pre nekoliko godina. Sve zbog pogodnog tla za opstanak starih
tehnika lečenja pčela.
Srećom, ova divna knjiga će nam pomoći da promenimo način razmišljanja.
To je jedini put u budućnost. Demagogije nam je preko glave. Pogledajmo
činjenicama u oči. A njih, hvala čika Jovi Kantaru, ovde ima na pretek. Doduše, često
zastrašujućih, ali istinitih. Pretećih.
Himnu amitrazu, fluvalinatu, fumagilinu, i koječemu još, pokušao je da
prekine čika Jova pre više godina. Ali samo u krugu svojih prijatelja. Moćnici ne
dadoše njegovim udarnim tekstovima da dopru do javnosti. Iz ličnih interesa ili sujete,
ma zar je to važno!
Valjda je došlo vreme da konačno čujemo glas nauke i razuma, glas ljudi kojii
misle svojom glavom, a ne svojim buđelarom.
A možda… Možda u tome nećemo uspeti. Jer nam neće biti dozvoljeno. Ili
ćemo živeti u iluziji da smo uspeli, koristeći neka nova sredstva u pčelarstvu za koja
ćemo verovati da su bezopasna. Jer, kažu da hemijska industrija određenu
supstancu proglasi opasnom, tek kada pronađe drugu, na kojoj više zarađuje. Ipak,
ostaje nada da će se svet kakvim čudom nekad promeniti.
Zbog svega ovog, nećete žaliti novac kojim ste kupili knjigu Jove Kantara.
Naučićete mnogo, možda da drugačije radite, da se drugačije ophodite prema
pčelama, ali smatram da je najvažnije da svi naučimo da drugačije razmišljamo.
Knjiga obiluje činjenicama. Jasnim, izričitim, konkretnim. Često i bolnim,
razočaravajućim. Ali i opominjućim. Neka nam one budu zvezda vodilja u budućnosti,
kako bi tokom XXI veka zaista gajili samo zdrave pčele!
Ako bi trebalo autoru predložiti moguća poboljšanja narednog izdanja,
primetio bih da u knjizi ima premalo fotografija. Ali, da ne preterujemo. Ipak je
najveća mana ove knjige što se nije pojavila nekoliko godina ranije!
u Žitkovcu, 5, januara 2001.
dr med. Rodoljub Živadinović
PREDGOVOR BUGARSKOM IZDANJU KNJIGE
“ЗДРАВИ ПЧЕЛИ В XXI ВЕК, 2001”
U ovoj knjizi svako može da nađe nešto korisno – specijalisti za patologiju
pčela, selekcioneri pčelinjih matica, apiterapeuti i oni koji praktično rade biologično
pčelarstvo, pčelari profesionalci i zaljubljenici u pčelarstvo, koji cene med kao
univerzalan proizvod za zdravlje i dugovečnost. Sakupivši iskustva iz obimnue
stručne literature napisane od brojnih naučnika i, iz svog praktičnog opita, autor Jovo
Kantar u velikom procentu uspeva da prenese svoja iskustva. Kako ulazi dublje u
biologiju pčele i biologiju parazita Varroe destruktor, autor objašnjava mehanizme
delovanja određenih sredstava lečenja i ukazuje na greške pčelara.
Na stranicama ove knjige bugarski pčelar će se upoznati sa osnovnim
uzrokom za najnoviju bolest u pčelarstvu – bolest praznih košnica. Bolest od koje
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
18
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
nema spasa. To je stanje kad pčele napuste košnicu i na kraju ostaje samo prazan
sanduk. Uzroci su kompleksni i, sa žaljenjem prouzrokovani od pčelara, bilo zbog
halapljivosti za većom zaradom ili neumešnošću.
Sada kada su antbiotici zabranjeni za upotrebu u pčelarstvu kao i mnogo
hemijskih sredstava koji se akumuliraju u proizvode pčela i prave ih nepogodnim za
ljudsku upotrebu, ne ostaje nam ništa drugo osim da iskoristimo šansu - da vratimo
prirodnu zaštitu pčelinjim društvima od bolesti. To možemo da uradimo vrlo lako kao
što nam savetuje Jovo Kantar, „kad im vratimo prirodnu hranu, jer su med i cvetni
prah hrana i lek, lek i hrana za pčelinja društva”.
I treba da ga poslušamo i uradimo, dok ova šansa još postoji…
Sofija, 20. 01. 2007.
Dr Kalinka Gurgulova, spec vet.
IZ RECENZIJE II IZDANJA KNJIGE „SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI
VEK”, KOJA JE PREVEDENA NA SLOVENSKI JEZIK.
PROF. DR JURIJ SENEGAČNIK: NEKOLIKO MISLI O KNJIZI „Z ZDRAVIMI
ČEBELAMI V XXI STOLETJE”
Sadržaj knjige, sa veoma zahtevnim naslovom, je dobro izabran.
Pojedinačna poglavlja su takođe sa smislom povezana. Brojne tvrdnje na različitim
stranicama se dobro uklapaju i zbog toga ostaju čitaocu u dobrom sećanju. Repetitio
mater studiorum, tj ponavljanje je majka znanja su upotrebljavali još u starom veku
od trenutka od kada ta izreka postoji. .
Dobro poznate istine, šta pčelama treba za njihov normalan razvoj, su lepo i
razumljivo prikazane i više puta ponovljene što pomaže da lakše ostanu u sećanju.
Tekst se prilično jednostavno čita i, kad naletite na nekoj strani na neku
važnu činjenicu setite se da ste na nekoj od pređašnjih strana sreli nešto slično.Tada
malo prelistate i nađete sličnost kojoj se obradujete i kasnije vam koristi.
Pravilna prehrana pčelinjeg društva i njegovih članova tokom cele godine je
dobro predstavljena, i da neke zamene, kao na prim. sojino brašno, mleko u prahu i
šećer, za pčelinje prehranu nisu odgovarajući.
Razlaganje o prehrani i njenom uticaju, je jasno i temeljito obrađeno, i
mnogima se trajno utisne u sećanje. Pčelaru postane jasno gde može napraviti
grešku i počne više poštovati potrebu pčele i za nju potrebne ugljene hidrate, takođe
za upotrebu pravih, za nju lakše probavljivih belančevina kroz zimski period. Priroda
pčele je da, ne dopušta podsmehivanje, takođe ne možete je prevariti, jer se u svom
razvoju unapređivala mnogo miliona godina.
U sledećem delu knjige autor nas upoznaje sa najvećim neprijateljom pčela –
Varroom. Francuzi je ponekad kratko nazivaju le fleau, ili božja napast, što ona zaista
i jeste. Veoma mnogo je već napisano o uništavanju tog krpelja. Bilo je na milione
pokušaja njenog uništenja, ali još uvek se učimo…
Različiti događaji, posebno u zadnjem desetleću, govore da je tu napast
moguće uspešno uništiti pre svega sa sistemicima. To su materije koje uz
posredovanje pčelara, prelaze u pčelinju krv, hemolimfu. Varroa se sa time hrani,
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
19
sisa hemolimfu iz pčele i njenih larvi u veoma brojnim dnevnim obrocima. Ako Varroa
pri sisanju hemolimfe dobije još dodatak nekog sistemika, njen će organizam propasti
za dva do tri dana. Dva takva sistemika su Apitol i Perizin, oni sadrže sistemike kao
aktivnu materiju. Da se usprkos svom efektu, još uvek svugde ne upotrebljava,
delimično je kriva visoka cena. Problematika lekovitih sredstava protiv Varroze je još
uvek veoma aktivna i raznolika, i u ovoj knjizi je prikazani obim dovoljan.
O ovoj knjizi se može reći da je značajan doprinos za današnje pčelarstvo, i
uz to da njen sadržaj shvatimo vrlo ozbiljno.
Sledi kritički komentar dr prof. J. Senegačnika na 22 strane, po pojedinim
odrednicama teksta, koji završava zaključkom: »Napisano predstavlja, moj mali prilog
ocenjivanju »bogato postavljenog stola«. Samo spisak korišćene literature na
stranicama 271 – 282 (ima ukupno 631 referencu) dovoljno govori da su ovi podaci
dovoljno ubedljivi, i da već pre čitanja (studije) osetimo, da je u knjizi nešto sasvim
kvalitetno. Naše osećanje i nade su sada stvarnost”.
U Ljubljani, 02. 10. 2007.
Prof. dr Jurij Senegačnik
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
20
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
MOLIM PČELARE DA PRIME K’ ZNANJU
»OKIDAKU« je knjiga bez koje se ništa ne počinje raditi u Japanu.
Štivo SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK
je knjiga bez koje se ništa ne bi trebalo da počinje raditi u pčelarstvu.
Jedan od najznamenitijih pčelara XIX veka koji je, uvođenjem rama sa
satonošom i tri letvice, dao nemerljiv doprinos modernom pčelarstvu bio je August
baron Berlepš (1815-1877). On je pčelarima govorio: „Učite teoriju, inače ostaćete
celog svog veka u praksi nadripčelara”, a njegov doprinos savremenom pčelarstvu je
okvir sa četiri letvice, čiji izum koristimo i danas, u XXI veku.
SIMA GROZDANIĆ, prvi na Balkanskim prostorima univerzitetski profesor i
doktor biologije pčela,1 nas uči: „U zimsko doba pčele mogu da troše samo tečnu
hranu – zapečaćeni med“!
JASNU PORUKU SRPSKIM PČELARIMA STARU 200 GODINA POSLAO
JE AVRAM MAKSIMOVIĆ, prota somborski, pisac knjige „Novi pčelar – Pčelar”
štampane 1810. u Budimu, u kojoj pčelarima XXI veka poručuje da se manu
„šećerizacizacije” i „mlekadžijanstva” u pčelarstvu, te da pčele prihranjuju prirodnom
pčelinjom hranom – medom i polen-prahom.
LUBENICKI, čuveni poljski pčelar u svom poznatom delu »Pčelarstvo”
(1859.) je zapisao: „Ko želi da bude dobar pčelar i da od pčelarstva dobije što veću
korist, taj mora poznavati pčele i njima upravljati tako savršeno da se može reći: „E... on s njima u košnici živi.”
Te su misli zapisane u prvom broju Srpskog časopisa »Pčelar”, još davne
1898. godine.
NAŠI PČELARI, i posle stotinu godina, opterećeni zabludama, neznanjem i
pohlepom od kojih se ne mogu osloboditi ni danas, nisu poslušali niti barona
Berlepša, a ni pčelara – autora pčelarskog udžbenika „Pčelarstva 1856” Lubenickog,
niti protu Somborskog Avrama Maksimovića, kao ni profesora dr Simu Grozdanića,
pa imaju zimske gubitke 2.000, 600, 232, 200, 200, 157, 96, 72, 43, 19, 13..., uginulih
pčelinjih zajednica. Ali gubitke skrivaju kao najveću državnu tajnu.
Uneli su bolesti u pčelinja društva i pčelinjake. U košnice su uneli hemiju i
zatrovali med, vosak i pčele.
Dr Zlatko Puškadija i sarad. (2004.), zapisali su:
„Iz legla u kojem je parazitiralo više ženki Varroe ne može se izleći potpuno
razvijena pčela. Kada se na pčelama počnu raspoznavati oštećenja, životni vek pčela
traje svega nekoliko dana. Ove pčele često pokazuju deformacije krila i zadka. Nije
retka pojava da u uslovima visoke zaraženosti, smrt pčele nastupi već u samoj ćeliji
saća. Tada se na leglu uočavaju klinički znaci koji odgovaraju evropskoj truleži
pčelinjeg legla.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
21
I primenjeni sintetički lekovi u pčelinjoj zajednici protiv varrooe skraćuju
životni vek pčelama, umanjuju volju za radom, umanjuju pojedine funkcije: lučenje
mleči, emitovanje feromona i lučenje voska“...
Kod Varroom napadnutih pčela radilica, primećeno je ubrzano starenje ćelija
a takođe je moguće pojavljivanje velikog broja nezrelih hemocita (Domackaja,
Grobov, l980). Prvi znaci promene hemocita kod lutaka su otkriveni tek na početku
tamnjenja hitinskog pokrivača. Ishrana krpelja hemolimfom pčele dovodi do
osiromašenja njenih belančevinastih komponenti. Kako samo deo belančevina ima
hranidbeni karakter, to se mnoge belančevine javljaju kao različiti hormoni i fermenti,
pa će kao jedna od posledica Varrootozne invazije biti narušavanje hormonalnog
balansa, što se naročito ispoljava u već poznatim narušavanjima metamorfoze i
obrazovanju nakaznih lutaka i imaga, kao i na pojavu neplodnih trutova nesposobnih
za sparivanje (Gaponova, Grobov).
Jedno istraživanje 2001. i 2002. godine nemačkog Instituta za pčelarstvo
(Oberursel) otkrilo je da Varroe koje se nalaze na odraslim pčelama mogu da utiču
na njihovo ponašanje, tj. zbog slabije orjentacije one se teško vraćaju u košnicu, a na
paši ostaju skoro dva puta duže nego nezaražene pčele. Kada su pčele testirali
postavljanjem lažnog lêta, oštećene pčele izletnice su udarale u njega dva puta
šešće od nezaraženih, što znači da imaju lošu orjentaciju, čulo se na 38. konresu
Apimondije u Ljubljani, 2003. godine (Mihajlovski, 2004).
A 2004. godine na Tašmajdanu, 8. oktobra, moj mladi prijatelj, tada mr spec.
veterinar, a danas doktor veterinarskih nauka, pčelar, mi izrazi duboko razočarenje
stanjem izloženog meda, rečima: „Čika Jovo, razočaran sam činjenicom da je
izloženo više falsifikovanog nego prirodnog pčelinjeg meda".
Zabluda je najbolji mogući sluga i najgori mogući gospodar (J. Jelinek)
Farmaceutska industrija je korumpirala Svetsku zdravstvenu organizaciju,
kaže dr Rima Lejbou, neuropsihijatar...2
Nije isključeno da je slično uradila i sa Svetskom pčelarskom organizacijom,
kada se amitraz (Mitak, Hemovar, Varamit, Amitraz-500...) u zadnje vreme, posle 45.
kongresa Apimondije bez zazora koristi u Srbiji za lečenje Varroze.
Britanska asocijacija za zaštitu pčela (BBKA) koja ima gotovo 20 000
članova, nalazi se u šaci proizvođača pesticida. Ovaj kontrakt je sklopljen iza leđa
pčelara, a potpisnici ekocidnog pakta između ’’zaštitnika pčela’’ i pčeloubica, bili su
ljudi u rukovodstvu BBKA, koji su prihvatili da za izvesnu sumu novca iznajme
kredibilitet udruženja i njihovim logom garantuju da pesticidi nisu štetni, i da pčelari
mogu mirno da spavaju.
BBKA je upravo uzela novac od ’’Bauera’’, BASF, ’’Sungenta’’, ’’Belhima’’ u
iznosu od 27 000 dolara godišnje, a za uzvrat je ove insekto – ubice proglasila za
’’bee – frendly’’ (za pčele prijateljski) i ’’bee – safe’’(za pčele bezbedni). Prema
pisanju ’’Indipendeta’’, ovi frendli otrovi spadaju među najtoksičnije moguće,
pogotovo za pčele.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
22
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Ukoliko neko ipak zaustavi trovanje pčela iz vazduha, na zemlji će ih dočekati
lucerka – genetski modifikovana i spremna za ’’akciju’’. USDA je na putu da prizna
’’Monsantovu’’ genetički modifikovanu lucerku, a ovi sofisticirani biljni frikovi imaju
moć da kontaminiraju ostala polja, uključujuči i organsku lucerku, koja se koristi na
organskim farmama. (Mara Knežević Kern, „PEČAT“)
Nixon i Ribbands su 1952. g. otkrili da je kod pčela razvijena tzv „socijalna
ishrana hranom". Mali broj grupa pčela privremeno su izdvojili iz pčelinje zajednice
snage 25.000 pčela i prihranjivali sa 20 ml radioaktivnog šećernog sirupa, ponovo je
vratili u matičnu košnicu. Nakon 5 sati našli su 62% pčela u medištu i 18% u plodištu
koje su pokazivale znake radioaktivnosti, a posle 29 časova broj radioaktivnih pčela
se povećao na 76% u medištu i 43% u plodištu, («Pčelar”, br. 11/80).
LEKOVI UZROK BOLESTI PČELA I LJUDI
Narušena je prirodna ravnoteža.– UGROŽEN OPSTANAK PČELE I...
ČOVEKA! „Na polenu kojeg je donela pčela iz okoline rudnika Zajača kod Loznice,
otkrivena je 1.500 puta veća koncentracija antimona u vazduhu od dozvoljene
(Krunić, 2000)3. A poznato je da, tamo gde nema uslova za opstanak pčela nema
života ni za čoveka
Postupci pčelara usmereni na neprirodna spajanja pčelinjih društava u
solitere, česti pregledi i seobe, učestalo lekovito dimljenje, držanje pčelinjih zajednica
na ivici gladi i bez vode te njihovo slabljenje nestručnim odvajanjem paketnih rojeva,
a sve u cilju da se što više iscedi iz košnice, kao Marko vodu iz suve drenovine sve je to uticalo da se stvori pogodno tlo za bolesti pčelinjih društava (virusne,
bakterijske i gljivične bolesti). A štiteći pčele od parazitskih bolesti (nozemoze i
Varrooze), pčelar je zloupotrebom antibiotika fumagilina, tetraciklina i nistatina,
akaricida amitraza, kao i insekticida fluvalinata, zagadio med i prouzrokovao,
odnosno otvorio vrata košnice krečnom leglu, i bolesti praznih sanduka. Na bolesti
kao što su trovanje pčela i majsku bolest, pčelar i ne obraća pažnju, mada su i one
bitne, jer ih čovekovo neznanje dovodi u košnicu.
Pčelarski žurnal LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPIKULTEUR - № 903/
2004.godine doneo je tekst koji upozorava na opasnu situaciju koja je zahvatila
francuske i belgijske pčelare s tendencijom da se proširi i na ostale zemlje Unije, pa i
na naše prostore. Reč je o opasnom trojnom dejstvu na pčelinja društva i pčelinjake.
Varrozu destruktor poznamo već više od dvadeset godina kao odapetu strelu koja
uništava pčelinja društva, a za njenog satelita viruse uzgred čujemo da su opasni, ali
bez komentara ili pouke kako im se suprotstaviti. Treća ubojita strela odapeta na
pčele koja dejstvuje zajedno ili paralelno sa već pomenutim strelama čine NOVI
insekticidi – SISTEMICI KOJI SE KORISTE ZA TRETIRANJE SEMENA !!! To su
FIPRONIL i IMIDAKLOPRID, koji su VEOMA OTROVNI ZA PČELE I ČOVEKA!!! Već
doze od 1,2 sa 67 pg (pikogram = milioniti od milionitog dela grama) dovodi do
nervnog poremećaja pčela. Za čoveka teškog 100 kg to bi odgovaralo dozi od 1,2 sa
67 mg (mikrograma – milioniti deo od grama) (LÀBEILLE DE FRANCE ET
LÀPIKULTEUR - № 903/ 2004.g)
Godine 2001. Savet Evropske unije doneo je Uredb br. 2001/110/EC od 20.
decembra 2001. godine,4 kojom uređuje kvalitet i biomedicinska svojstva meda.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
23
Uredba zabranjuje promet, marketing i prodaju meda koji ne zadovoljava kriterijume
iz aneksa I i II (R. Živadinović)
Pčelar je iz DVŌRA PČELE opljačkao PRIRODNI MED I DAO JOJ
NEPRIRODNI ŠEĆER, RAZARAČ ORGANIZMA. Opljačkao je i POLEN, A BEZ
POLENA NEMA ŽIVOTA - NEMA MLEČI ZA LARVE RADILICA, TRUTOVA I
MATICU.
Umesto polena, dao je sojino brašno, mleko u prahu, jaja u prahu, surutku,
obrano mleko, urdu...i pretvorio pčelu u tele i jagnje, a pčela je starija od teleta punih
stotinu miliona godina.
Zato Žan Pjer Šaplo, pčelar iz Kanade i bivši inspektor pčelarstva svake
jeseni menja novo saće i dodaje više od 25 kg meda u svojih 900 košnica i, nema
potrebe za veterinarom niti dr medicine jer nema bolesti ni zimskih gubitaka.
PRIRODOM PROTIV BOLESTI PČELA, PA JE ZABRANIO PRISTUP
HEMIJI U KOŠNICU
Inž. Ferid Velagić pčelar (220 pčelinjih zajednica) uzgajivač matica, iz Stare
Solane kraj Tuzle, je rat s Varroom dobio bez hemije, preparatrom KAS-81.
Pre 30 godina od 220 pčelinjih društava Varroa mu ostavila samo 12 slabića,
i ako je koristio sva hemijska sredstva koja su „lečila” Varrozu. „Ja kažem da se bez
hemije može pčelariti”, kaže g. Velagić-veliki pčelar: Vratio se Prirodi i u Prirodu.
Koristi KAS-81, kojeg je nazvao „Čarobni čaj” i to sa puno razloga: od kada koristi
KAS-81 ne zna šta je krečno leglo i nozemoza, a za Varrou, od kada koristi Čarobni
čaj, čuveni proizvođač matica kaže „neki napisi to povrđuju. Ja se tešim da je to
istina, jer već godinama Varroe je mali broj u periodu kada je ona trebala da napravi
masovnu invaziju“. Pelim uzgaja u svojoj bašti, a po borovoe pupoljke putuje 50
kilomtara dalje („Pčelar” br. 10/2011.).
Budite oprezni pri gajenju pelima, da leje te biljke ne budu blizu leja gde je
posejana šargarepa. Mutacijom od pelima sva će šargarepa izrasti kao pelim.
U SRBIJI DANAS ima oko 800.000 OSOBA SA INVALIDITETOM, (Izveštaj
Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Koliko su ovakvom stanju doprinele
needukovane majke i priučeni, a nedoučeni pčelari.
Takav med, u kojem se nalaze kancerogeni, mutageni i teratogeni
metaboliti, jele su devet meseci trudnice!
A šta mi imamo danas?
U strukturi saća imamo otrove, što pokazuje primer Antona Zora, pčelara iz
LESCE, u čijem je medu nađena stravična hemija?
- Ksilidina (metabolit amitraza)
0,003 mg/kg
- Formamidina (metabolit amitzraza) 0,002 mg/kg
- Kumafosa (bojni otrov iz perizina)
0,002mg/kg
- Fluvalinata (mavrik, klartan)
0,01 mg/kg
Formamidin, 2,4-dimethylanilin i ksilidin - metaboliti iz amitraza u medu se
zadržavaju 18 meseci.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
24
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
KAD BI USTAO CAR DUŠAN SILNI
A „u srednjevekovnoj Srbiji, zakonskim propisima bili su regulisani uslovi u
pogledu kvaliteta meda i voska u prodaji“5, što kod nas u modernoj Srbiji nikada nije
zaživelo, a nậlaze o zagađenosti meda antibioticima, Vrhuška SPOS-a čuva kao
najveću državnu tajnu. Ni Car ni vlastela, dakle, nisu dozvoljavali „hemiju” u
proizvodima pčela. Danas, hiljadu godina posle, u Srbiji postindustrijskog i
postinformativnog doba, mi Zakon (o medu) imamo, ali ga nažalost, čelnici SPOS-a i
mnogi pčelari ne poštuju, pa imamo pojave falsifikovanog meda, meda hemijom
zagađenog, meda antibioticima zasićenog, pa stoga, meda Božanskog dara koliko bi
caru trebalo i,... nemamo. Kad bi ustao car Dušan Silni, „prste bi nam skratio i brkove
osmudio“6. Za ovakav kodeks morali su da znaju čelnici SPOS-a i, da ga štafetno, u
interesu zdravlja nacije, prenose svojim naslednicima.
1
Dr Sima Grozdanić, "NAŠE PČELARSTVO”, Kolarčev narodni univerzitet, Beograd, 1947.
Ibid
3
Predavanje na Tašmajdanu, oktobar, 2000. godine.
4
Živadinović, R "Kako da izvučete profit iz pčelarstva – ekonomičnost i marketing u
pčelarstvu”, Žitkovac, 2002
5
Iz knjige inženjera Miluna Mandića, „Monografija društva pčelara Čačak”, 2006.
6
Iz Dušanovog zakonika,
2
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
OD AUTORA
Kada pčelar pročita naslov ove publikacije verovatno će se upitati: »A kakvog
li su zdravlja do sada bile naše pčele?«
Mi već dugi niz godina uzgajamo bolesne pčele čija je produktivnost u
(proseku po zazimljenoj matici) u poredjenju sa pčelinjim društavima u ostalim
zemljama sveta i do 80% manja (Tomažin, 1990), odnosno lageruje 12 do 14 kg
meda po društvu (Spasić, 2002). Samo svako peto društvo postiže petogodišnji
svetski prosek.
Dakle, pčele su čovekovim - pčelarevim neznanjem postale neotporne na
bolesti. Čovek-pčelar je nekontrolisanom hemizacijom košnice varrou učinio
otpornom na lekove, a vosak i med zatrovao. Hranjenjem pčela šećerom i
surogatima umesto medom i polenom oštetio je odbrambene mehanizme pčela na
bolesti i dobio kratkovečne pčele, a sa maticama slabog kvaliteta dobio je mali broj
zimskih pčela, i u zimu ulazio sa oslabljenim društvima koja se s proleća slabo
razvijaju.
U Srbiji postoji oko 380 hiljada košnica sa pčelinjim društvima (Mladenović,
1998), od kojih nije produktivno ni četiri petine. Razlog ovome je u velikim zimskim
gubicima, slabašnim pčelinjim društvima, maticama slabog kvaliteta, zapuštenom
saću, malim rezervama hrane sumnjivog kvaliteta, u neobučenosti pčelara u
upravljanju pčelinjim zajednicama i pčelinjacima.
Kada od prijatelja dobijete roj, ili ga skinete sa drveta, ili ga kupite od
komercijalnog pčelara, vi ne dobijate ni garanciju, niti uputstvo za njegovo
održavanje, ali će vas posavetovati da se upravljate po nekom od pčelarskih
priručnika. No, iz njih nažalost, nećete dobiti pravi odgovor.
Automobil ili traktor ne smete preopteretiti (piše u uputstvu), a u pčelarskim
priručnicima takve zabrane nema, već imperativ, ili kako se u narodu kaže zapovedni
način, kako maksimalno eksploatisati pčelinje društvo.
A značenje maksimalnog iskorišćavanja pčelinjeg društva, kako stoji u
pčelarskim priručnicima, pčelari tumače i praktikuju kao metodu »iscedi sve iz
košnice, kao Marko vodu iz suve drenovine«.
Knjiga koja vam je u rukama svojevrsno je UPUTSTVO O ODRŽAVANJU
PČELINJE ZAJEDNICE. Ona kritički ukazuje na stil dosadašnjeg pčelarenja i daje
uputstvo kako se osloboditi vekovnih zabluda, ali i na postupke humanog odnosa
prema pčelama onih pčelara koji nažalost čine manjinu i po biološkim zakonima
prirode nestaju sa pčelinjaka.
Zato pitanje zdravlja i dužeg života pčela interesuje sve pčelare. U želji da
upoznam pčelare sa svojom višegodišnjom praksom, odlučio sam da u proširenom i
dopunjenom izdanju napišem ovu publikaciju. Nadam se da će ona podstaći pčelare
na jedno drugo razmišljanje. Pokušao sam da prikupim i na jednom mestu izložim i
prezentujem znanja i iskustva velikana pčelarske nauke koji svojim radovima
korespondiraju sa praktičnim pčelarstvom. Pitanje zdravlja i dužeg života pčela čine
jedan lanac u kome je svaka karika činilac koji kumulativno deluje na produženje
života pčelinjeg društva. Nektar, med i cvetni prah, kao i čist pčelinji vosak te snažno
pčelinje društvo, pored drugih, najvažnije su karike u tom lancu.
26
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Publikacija obiluje brojnim podacima praktičnog značaja i ima podršku
stručnjaka humane i veterinarske medicine. Međutim, oni naravno podležu diskusiji,
jer će ih nauka i praksa u daljem svom toku ili potvrditi ili korigovati ili promeniti. Zato
molim cenjene čitaoce, da čitaju i beleže, da mi dostave svoje primedbe i predloge
na sadržaj knjige kao i iskustva iz primene postupaka sugerisanih u knjizi, kako bi ih
uključio u IV izdanje.
Raspoloživa pčelarska, i ne samo pčelarska, literatura omogućila mi je
ostvarenje zamisli, zbog čega autorima dugujem neizmernu zahvalnost.
Posebnu zahvalnost dugujem akademiku, prof.dr Kostadinu Tričkoviću, spec.
medicine rada iz Niša; prof. dr Zoranu Stanimiroviću, šefu katedre biologije Fakulteta
veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, dr sc. veter. Kalinki Gurgulovoj iz
Pčelarskog instituta u Sofiji; prof. dr Juriju Senegačniku sa Biološkog fakulteta
Univerziteta u Ljubljani, prof., pčelaru Milunu Mandiću, dipl. ing. poljopr. iz Čačka.
Posebnu zahvalnost izražavam mr hemije inž Jovanu Markoviću – hemičaru, iz
Beograda, koji je otklonio sve dileme o štetnosti saharoze - konzumnog šećera kao
razarača organizma pčela i, nedvosmisleno dao podršku autoru o zabrani unošenja u
košnice hemiskih preparata protiv bolesti pčela, a istrajnom profilaksom ne dozvoliti
da do bolesti na pčelinjaku dođe, te na nesebičnim stručnim i metodičkim
sugestujama primene kiselinâ (mravlje, oksalne, mlečne) i timola u košnici kao
alternative hemijskim preparatima koji kao rezidue kontaminiraju med i druge pčelinje
proizvode čime je doprineo da knjiga dobije na kvalitetu.
Izuzetnu zahvalnost izražavam mom cenjenom i poštovanom učitelju prof.
dr Jovanu Kulinčeviću na sugestijama i stručnoj nôti da knjiga dobije formu jedne
doterane dame - operske dive koja pleni pažnju publike u prepunoj operskoj areni.
Posebno mi čini čast što se prihvatio da knjizi posveti pažnju, izčitavši je pažljivo od
korice do korice.
Želja mi je, da umesto dimnih zavesa na pčelinjacima, sa kojih su zatrovane
pčelare hitnim postupkom evakuisali u zdravstvene stanice, vidimo ambijent u kojem
pčele u svojoj tkačnici tkaju saće, u svojoj laboratoriji, umom alhemičara spravljaju
eliksir koji u sebi sadrži više od 300 različitih, za organizam važnih supstancija–MED.
Miris cveća i igra leptira, i zanosne lepote raznovrsnog drveća, razvijaju u čoveku
bodro raspoloženje i prijatna osećanja, što sve doprinosi prilivu osećanja snage i
optimizma.
Beograd, 2. februar 2013. godine
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
DEO PRVI
PČELE I PČELAR
U nauci je poznato da je zemlja nastala pre oko 4,6 milijardi godina. 1 U
devonu , pre oko 400 miliona godina, već je bilo insekata. Neki od tih insekata su
izumrli*, a današnji insekti, kojih ima oko 750.000 vrsta razvili su se pre otprilike 160
miliona godina u periodu jura-kreda. Među ovima poznato je oko 12.000 vrsta pčela3,
odnosno, prema Kulinčeviću (2013)4, preko 30.000.
*) Pre oko 60 miliona godina dinosaurusi, koji su u to vreme bili dominantni
kičmenjaci, posebno na kopnu, odjednom nestali, zajedno sa velikim brojem
drugih vrsta i životinja, bljaka i insekata... Fizičari Avarez (senior) i Avarez
(junior) – otac i sin su pretpostavili da je asteroid, od nekih šest milja u
prečniku, udario u zemlju, praveći ogroman krater i, razbivši se u komade,
rasturio u materiju koja je dospela u atmosferu i bila raznesena vetrovima po
celoj Planeti. Ta je materija blokirala Sunčevu svetlost za više godina, sve dok
se na kraju najsitnije čestice prašine nisu slegle na tlo. Kao popsledica
prigušenja dnevne svetlodti, mnoge biljke i insekti su izumrle, posebno
fitoplankton u morima. Rezultat ovog masovnog gubitka u biljnom svetu jeste
da je lanac ishrane bio potpuno poremećen. To je bilo posebno smrtonosno za
veće životinje na vrhu lanca ishrane i, insekte. Znači, svi dinosaurusi su
izumrli, osim možda nekih predaka ptica. Svoju pretpostavku slavni fizičari su
bazirali na postojanju tankog sloja gline, nataložene otprilike u to vreme u
kome su našli da ima poseban sastav izotopa, koji sadrži neuobičajenu količinu
vanadijuma. Proučili su tri različite lokacije i na svima je nađen taj sloj gline,
što navodi na zaključak da je on nastao u jednom opštem svetskom procesu.
Sastav izotopa je ukazivao da je verovatno kompatibilan sa nekim materijalom
nezemaljskog porekla” (Krik, 2001).
Prema podacima Šimuta, (2006)5 da dok čovek pripada najmlađoj živoj vrsti
na Zemlji (120 hiljada godina), a sisari 200 miliona godina, dotle starost pčela i
ostalih insekata se procenjuje na oko 500
miliona godina.6
Preci današnjih pčela razvijali su se
uporedo sa nailaskom novih cvetnih biljaka u
periodu gornje krede. Geološki dokazi o
postojanju pčela potiču znatnim delom iz doba
tercijara, pre otprilike 70 miliona godina. Ovom
periodu pripada i okamenjena pčela pronađena
u Provansi, Francuska. Fosili pčela ostali su
sačuvani u raznim naslagama i na različitim
Slika 1. Fosil pčele sačuvane u
tačkama planete. Materijali u kojima su nađene
ćilibaru star 25 miliona godina
fosilirizirane pčele najčešće su bili ćilibar, glineni
nađen u Dominikanskoj republici
2
28
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
škriljac, bitumenozni škriljasti laporac i dr. Jedno od najznačajnijih nalazišta pčelinjih
fosila u ćilibaru iz doba tercijara je Samland u Istočnoj Pruskoj, zatim ona iz
Dominikanske republike (slika 1) i Meksika. U jednom rudniku u Mjanmaru
(nekadašnja Burma), u dolini Hukavng,
pronađen je fosil pčele star 100 miliona godina
(slika 2). Abas Haladin7 iz Jordana, na severu
provincije Aman pronašao je pčelu čija se
starost procenjuje na oko 135 miliona godina.
Fosil je potpuno očuvan u jednoj čauri smole
biljnog porekla.
Prvi podaci o ulozi pčela u životu
prvobitnih ljudi odnose se na mezolitsku epohu,
kameno doba, pre nekih 10.000 godina, što
potvrđuje crtež iz Aranske pećine, Španija, koji
prikazuje ženu koja iz vertikalne stene pčelama
uzima med (slika 3).
Baveći se lovom na divlje životinje i
Slika 2. 100 miliona godina star
sakupljajući razne plodove za svoju ishranu,
fosil
pčele pronađen u rudniku u
čovek je u šupljinama drveća, pukotinama u
dolini
Hukavng u Mjanmaru
stenama i pećinama slučajno otkrio pčele. Tu su
sačuvan u ćilibaru
one živele, rojile se i nastanjivale šuplja stabla
drveća i otvore u stenama. U tišini šume pune
čistog vazduha, izvora bistre vode i desetine
hiljada raznovrsnog medonosnog i polenskog
cveća, nekih 70 miliona godina pre čoveka, one
su u miru, upravljane prirodom nastavljale i
održale vrstu. U tom dugom periodu, a pod
uticajem pojave novih biljaka cvetonoša
prilagođavale su svoj usni aparat, adaptirale
probavni trakt i podešavale svoj odbrambeni
sistem. Antitela u hemolimfi pčele u sadejstvu
sa fitoncidima i mnogim baktericidnim
supstancama iz nektara, meda, cvetnog praha i
propolisa učinili su pčele otporne na virusne,
gljivične i bakterijske bolesti. Zahvaljujući tome,
i činjenici da je priroda pčeli odredila bitisanje u
socijalnoj zajednici, pružila joj je mogućnost da
se pčelinja porodica prirodno uvećava i do
mase od 5,5 kg. Kao takva, pčelinja porodicaSlika 3. Žena sakuplja med,
zajednica je postala neosvojiva tvrđava za
akvarel F. Benitez Mellado (prema
bolesti. Razvijajući se u slobodi, pčelinje
pećinskom crtežu mezolitske
periode (od 10.000-8.000 do 3.000
porodice - zajednice su se prirodnom selekcijom
izdiferencirale, i one najsnažnije su nastavile godina PNE) iz Cueva de la Arana,
Španija); Muzej praistorije,
vrstu. Na tom dugom i teškom putu savladale su
)
Valensija, Španija
bezbroj surovih zima,* žarkih i sušnih leta,
mnoge zemljotrese, oluje i poplave, i samo
snažne i zdrave zajednice su uspele da se održe.
*)„Poslednje ledeno doba na Zemljinoj kugli se javilo pre 10.000 godina, a
lednici su tada bili severno od Save i Dunava. U tako surovim uslovima pčela
je opstala povlačeći se na jug iz umerenog klimatskog pojasa u žarki pojas,
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
29
jureći za cvetnicama koje su na severu izmrzavale. U obrnutom smeru, kako se
lednik povlačio došlo je do ponovnog naseljavanja umerenog pojasa
cvetnicama i pčelama” (L. Plužnikov, 2003)
Znatiželja je prvog čoveka podstakla da zaviri u šupljinu drveta i stene iz koje
su izletale pčele, da opipa telo i oseti njegov miris i ukus. Kada mu se pronalazak
osladio, došao je na ideju da pčele u odsečenom stablu donese do svoga domakuće-zemunice-kolibe. Rojeve je naseljavao u šuplje panjeve i klade koje je sam
pravio, a u Siriji i Egiptu gradio je glinene ostave u kojima je čuvao rojeve.
Već samo preseljavanje pčelinjih rojeva iz njihovog prirodnog staništa u
veštačke ostave i ceđenje meda za interes čoveka, oslabilo je pčelinje zajednice. U
izboru košnice za vrcanje meda, čovek je odabirao one koje su se svojom težinom
izdvajale od ostalih (bile najteže) i iz njih vadio med, a slabije je ostavljao za
razmnožavanje i proširivanje pčelinjaka, jer u njima nije našao dovoljno meda.
Po masi najteže, što će reći najsnažnije pčelinje zajednice, čovek je
uništavao vrućim dimom i vodom da bi mogao da iscedi med, a ostavljajući slabiće
nesvesno je vršio negativnu selekciju pčela. Prazne košnice je naseljavao rojevima
koje su pustili slabići, što je bio prvi uzrok da u dom pčele dospe bolest.
Upravo mnoge bolesti sa kojima se u ovom i prethodnim milenijumima
susreću, snažne pčelinje zajednice donele su sobom iz pradomovine. Sa njima se još
i danas uspešno nose, jer u svojoj krvi, odnosno hemolimfi imaju antitela sposobna
da se odupru mikroorganizmima i otklone bolesti koje oni izazivaju. Aristotel je još
360. godine p.n.e u svom delu Istorija života u deset tomova, pisao o zloćudnim
bolestima pčelinjeg legla koju danas poznajemo kao američku kugu izazvanu
bakterijom Peni bacillus larvae, a nastaje u pčelinjacima pčelara koji imaju staro –
zapušteno saće.
Poznato je da odvajanje pčelinjih
zajednica iz njihove prirodne sredine i stavljanje
pod kontrolu čoveka s ciljem da ostvari visoku
proizvodnju, neminovno dovodi do raznih
poremećaja u košnici koji utiču na njihivo
zdravlje. Velika koncetracija modernih košnica
na malom prostoru, kakva se u prirodnim
uslovima nikada ne sreće, posebno pogoduje
širenju zaraznih i parazitskih bolesti. Virusi,
bakterije i gljivice, kao uzročnici zaraznih
bolesti, pod povoljnim uslovima koje stvara i
pčelar
svojim
postupcima,
brzo
se
razmnožavaju i zahvataju najpre slabe
Slika 4. Vrškare, delo čoveka.
zajednice, a potom i celi pčelinjak. Savrmeni
Pčele u težoj je ubijao, i iz nje med
pčelar na relativno malom prostoru drži i po
cedio, iz slabije je vršio negativnu
nekoliko stotina, u redovima, poređanih
selekciju (foto Jojriš, 1968)
košnica, što je uz pljačku meda i polena i,
hranjenja pčela šećerom, sojinim brašnom i mlekom u prahu jedan od osnovnih
razloga izbijanja bolesti.
U knjizi pesama pod nazivom Georgica (Zemlja), u njenom 4.delu, Publius
Vergolius Maro (70 pre n.e. do 19. n.e.) posvetio je pčelama 40 stranica:
prihranjivanju, seobi pčela, pčelarenju niz reku Nil, o neprijateljima pčela…, što
govori da su pčelinje zajednice i tada kao i danas stavljane i održavane u stresnoj
situaciji zatvaranjem lêta košnica, dimljenjem, utovarom na transportno sredstvo,
selidbom, istovarom, ceđenjem, i time dovođene do smanjenja otpornosti pčela i
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
30
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
pčelinjeg legla na bolesti. I danas, posle 2.000 godina ta se slika ponavlja, samo u
znatno drastičnijoj formi.
1.1. IZGUBILI SVAKU MERU!
Čovekovom rukom narušena je prirodna ravnoteža. Hemijski preparati su
negativno uticali na zagađenje okoline, a time i na pogoršanje uslova za život i
opstanak pčela. Postupci pčelara koji su izgubili svaku meru vrednosti pa, usmereni
na zaradu po svaku cenu, neprirodno spajaju zajednica u solitere, izgubili sve
vrednosne mere u učestalom lekovitom dimljenju, izgubili svaku meru u držanju
pčelinjih zajednica na ivici gladi i žeđi i njihovo slabljenje nestručnim odvajanjem
paketnih rojeva, a sve u cilju da se što više iscedi iz pčela – Dakle, izgubili su svaku
razumnu meru u eksploataciji pčele, što je uticalo da se stvori pogodno tlo za bolesti
pčelinjih zajednica (virusne, bakterijske i gljivične bolesti). A štiteći pčele od bolesti
(nozemoze, krečnog legla i Varrooze), pčelar je zloupotrebom antibiotika
oksitetraciklina, fumagilina i fungcida nistatina, akaricida amitraza, kao i insekticida
fluvalinata, prouzrokovao, odnosno otvorio vrata košnice krečnom leglu, i bolesti
praznih sanduka. Na bolesti kao što su trovanje pčela i majsku bolest, čovek i ne
obraća pažnju, mada su i one bitne, jer ih čovekovo neznanje dovodi u košnicu.
Čovek-pčelar je izgubio svaku meru u škrtosti, pa godinama ne menja saće u
plodištu košnice, niti košnice plamenom opaljuje, a ni pčelarski pribor ne dezinfikuje,
ali zato bez mere izdašno antibiotike, fluvalinate i amitraz u pčelinje gnezdo unosi, a
bez ikakve mere sav med i ceo cvetni prah od pčela oduzima, prodajom paketnih
rojeva od jakih društava pravi slabiće, i slabiće prodaje u nasleđe neupućenom
kupcu; nestručnim razrojavanjem produkuje nejake rojeve i od stârke nejako
društvance, te na taj način trasira put u košnicu bolestima pčelinjeg društva. Dakle,
pčelari su izgubili pojam mere, i ne znaju za meru kad je u pitanju eksploatacija
pčelinjih dvôra i briga da se očuva zdravlje pčele.
Svako umanjenje otpornosti pčelinje zajednice naglim smanjenjem broja
pčela radilica, nedostatkom prirodne hrane u košnici i higijenske vode na pojilu, što
sve predstavlja preventivu bolestima; nepravilnom primenom lekova i čestim
uznemiravanjem pčela, te nepotrebnim pregledima, dovodi pčele u stres - stalno
bolesno stanje koje se završava njihovim propadanjem. I veoma snažne pčelinje
zajednice koje su u stanju da se suprostave gotovo svim pčelinjim bolestima, nisu
nažalost, u stanju da se odupru Varroozi, gladovanju i pčelaru, pri čemu je čovekpčelar najopasnija bolest pčelinjeg društva.
1.2. RADE NAGLAVAČKE!?
A štiteći pčele od gladi pčelari su izgubili svaku meru u upotrebi jeftinog
konzumnog šećera, sojinog brašna i mleka u prahu i, zasnivajući uzgoj matica i
trutova na tim surogatima, pčelar je, lišavajući pčele meda i polena, prouzrokovao
razaranje metabolizma pčela, i osiromašenje hemolimfe i celokupnog organizma i
hitina belančevinama, kao i nerazvijenost mlečnih žlezda kod pčêla-hraniteljica. Sve
se ovo negativno odrazilo na razviće pčelinjeg i trutovskog legla i matičnih larvi, iz
kojih se rađaju nerazvijene pčele, trutovi smanjene polne sposobnosti, i nedovršene
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
31
matice. Bez belančevina iz perge organizam hraniteljica pàti, pa im se naglo skraćuje
životni vek, što izaziva bolest praznih sanduka.
A zamenom pčelinje prirodne hrane surogatima, čovek-pčelar je izmenio
prirodni tok ishrane larvi i postavio ga na glavačke: starije pčele-dadilje ne hrane
najmlađe larve, niti najmlađe pčele (u starosnoj dobi tri do šest dana) hrane starije
larve (kako je Priroda odredila), već se taj tôk menja u neprirodni proces, pa mlade
pčele hrane najmlađe larvice, a starije hraniteljica hrane starije larve, referisali su na
31. konkresu Apimondije 1987. japanski stručnjaci Zaitoon, Sasaki i Macuka (1988).
Čudimo se zašto su nam jesenji i zimski gubici od po nekoiko stotina uginulih
pčelinjih društava po pčelinjaku i dostignutom procentu u iznosu od 97% učestali.
Zato što smo izgubili svaku meru poštovanja Prirode pčele.
Na putu da se zdravlje pčelinjih zajednica ostvari stoje mnoge prepreke.
Među brojnim je i Priroda. To je otvorena knjiga životne istine, ali čovek još ne zna
azbuku da bi mogao da je čita8. Na ovo se nadovezuju čovekove gluposti, gluposti, i
naj gluposti! Na pitanje koje dve bezgraničnosti egzistiraju u pčelaskom svetu,
odgovor glasi: „to je Svemir i Čovekove gluposti“! A na potpitanje koja je od ovih
veličina veća, odgovor glasi: „ipak je to ČOVEKOVA GLUPOST”, kaže prof. dr
Vidosava Momčilović9
Masovni pomori pčelinjih zajednica nije nikakvo iznenađenje, 10 pa ni ono
koje se dogodilo u SAD s početkom 2007. godine kada je, zbog pčelareve
nemarnosti za sticanjem znanja, uginulo više od 2.000.00011 pčelinjih zajednica, jer
su pčele prihranjivali visoko fruktoznim šećernim sirupom koji je sadržavao hidroksil
metil furfurol (HMF), a čuvan i isporučivan u zagrejanom stanju, što je bila greška.
Potrebno je prikupiti informacije o proizvođačima sirupa na bazi kukuruznog skroba,
pri čemu proizvode na bazi kiselinske invertaze treba odbaciti, a prihvatiti one na bazi
enzimske invertaze, dok proizvodima sa kombinovano kiselinski-enzimskom
invertazom treba pristupiti sa potrebnom opreznošću (mr hemije, ing. J. Marković) 12,
kao što nisu iznenađenje ni sušna leta i surove zime. Pčelama smetaju nedoučeni
pčelari, sušna leta, ali ne i surove zime, jer pčela nije živela samo u prošlom
milenijuma. Živela je ona i, preživela sve surove zime i žarka leta u proteklih 160
miliona godina i zdrave pale na pčelinjake naših pra-predaka
Kako je to bilo, opisao je Sveti Jovan Zlatousti13 (IV vek n.e.) u besedi na
Usekovanje, govoreći:
"Sva je zemlja ispucala od suše;
- kad je nebo plamtelo kao oganj;
- vazduh bio vreo kao rastopljeni bakar, a oblaci zauzdani;
- kad nije bilo ni trave ni cveća, ni jutarnje rose,
- niti je drveće davalo mladice,
- niti klasje njihalo svoje vrhove;
- kad su reke presušile, a izvori se jedva hranili iz nedara zemlje –
- nije padala kiša". Ili...
Nije nam poznato kako su prošli pčelari, ali su pčelinje zajednice u dupljama
živog drveta preživele i, pale na naše pčelinjake zdrave.
...U Irskoj se u X veku (950. godine), zabeleženo je, dogodio veliki pomor
pčela,
- zatim, ponovo u Irskoj 992. i 1443. godine,
- a jedan od najpoznatiji događaja zbio se u proleće 1906. godine, kada je
većina pčelara sa ostrva Vajt (Velika Britanija) izgubila sva svoja društva.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
32
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
- Američki pčelari su, takođe, povremeno trpeli velike gubitka. U dolini Kače
(Cache) u državi Juta (SAD) 1903. godine uginulo je 2.000 pčelinjih društava usled
misteriozne „bolesti nestajanja” pčela, praćena ledenom zimom i hladnim prolećem14.
Kada sve do sada saopšteno kumulativno saberemo, dobijemo jadni rezultat:
= 2.000.000 uginulih pčelinjih zajednica samo u SAD15.
= 600 uginulih pčelinjih zajednica kod jednog pčelara iz Društva pčelara
„Beograd“16.
= 2.000 zazimljenih pčelinjih zajednica u jednom susednom mestu pored
Aleksandrova, kod Zrenjanina, zimu 2001/2002. godine preživelo 80 društava
(izvestio ing. agronomije M. Končar na savetovanju pčelara u Novom Sadu).
= 3.000 košnica pčela, koje nisu preživele napad čoveka imao je gospodin
Dave Hackenberg, pčelar iz Luiisburga (SAD)17.
Pčelama ne smetaju ni surove zime. Njima samo štetu nanosi nedoučen
pčelar.
Dr Sanferd, (SAD)18, tragajući za uzrocima visokih zimskih gubitaka i
masovni pomor pčela 1986-87 godine u južnim delovima SAD, dovodi u vezu sa
sušom izazvanim nedostatkom cvetnog praha, a stres izazvan ovim, stvorio je
povoljne uslove za razvoj bilo koje bolesti: akaroze, amebioze, nozemoze,
bakterijske i virusne infekcije, piše, ali ispušta iz vida suštinu – neprirodnu hranu za
pčele, neprirodan ambijent, i metodu uvezenu iz Srbije – „Marko cedi vodu iz suve
drenovine“.
U našoj „Srbijanskoj školi pčelarstva” u Volginoj 7 na Zvezdari, u Beogradu,
kojoj se izučava metoda – „Marko cedi vodu iz suve drenovine”, pčelari su naučili da
skrivaju gubitke kao najveću državnu tajnu. Nije tajna da svake godina, prema
informacijama iz druge ruke, pre predavanja koje sam držao u desetini gradova
Srbije i Vojvodine, Republike Srpske, Bugarske i Slovenije, slušao istu melodiju
pōjenja, kao na pr. onu u Leskovcu 25. decembra 2004. da su dva pčelara izgubili po
200 pčelinjih društava (kraj decembra!!!), ili sličnu priču u Šapcu, Nišu, Valjevu,
Kruševcu, Obrenovcu, Smederevskoj Palanci, Apatinu, Novom Sadu, Doboju, Banja
Luci, Novom Mestu (Slovenija), Novom Pazaru (Bugarska). Naravno, da ih nisam
tukao prutom po ušima da glasno pričaju. Ja sam primao k znanju žalopojke i izveo
zajednički zaljučak: - UZROK? ČOVEK, NEDOUČEN PČELAR!
A… ta mala „pčela, je najbolji mali prijatelj kakvog čovek samo može na
svetu imati”19, Kada te iznevere svi lekovi, koje ti pruža medicina, kada ti sve
zemaljske banje ne pomognu, pčela će ti pomoći svojim otrovom u najokorelijem
reumatizmu kad je već nastupio reumatični marazam...”, zabeležio je profesor Jovan
Živanović, otac srpskog pčelarstva, (1893).
Stečenim i nasleđenim odbranbenim mehanizmima i prirodnom hranom (med
i cvetni prah) kao lekom u funkciji podrške odbrani od bolesti, njeno veličanstvo pčela
daje nam sve blagodeti iz košnice.
Mirisi iz košnice i sakupljačko-oprašivačka igra pčela, te zanosne lepote
mnogobrojnog cveća i medonosnog drveća, razvijaju u čoveku bodro raspoloženje i
prijatna osećanja, što sve doprinosi prilivu osećanja snage, zdravlja i optimizma,
kakvo imaju 15 hiljada stanovnika plemena Hunza20, sa „svojom izvanrednom
čvrstinom i postojanošću, nervima jakim kao konopac a tankim i nežnim kao strune
na violini. Nikada se ne srde, ne ljute, niti se nerviraju, ne žale se i ne ispoljavaju
netrpeljivost, ne svađaju se i ne znaju za zavist. Sa potpunim duševnim spokojstvom
podnose fizički bol, neprijatnosti koju donosi sušno leto i surova zima, buku i tome
slično”, izvestio je Mak Karison, vojni lekar, (prema Malahovu, 2003).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
33
Dakle, pčela nam stvara bogatstvo, čuva zdravlje i bolesnima pomaže da do
zdravlja dođu. Zato smo joj dužni pokloniti brigu da je sačuvamo od umanjenja njene
snage, bolesti i gladi, štiteći njene prirodne odbranbene mehanizme.
1.3. KAKO SE MI – AKTUELNI PČELARI ODNOSIMO PREMA
NJENOM VELIČANSTVU PČELI?
Naši pčelarski priručnici i udžbenici iz pčelarstva, sa pohvalnim bombastim
recenzijama uglednih profesora univerziteta, te članci u raznim novinama, pa i u
našem časopisu »Pčelar” preplavljeni su receptima o pogačama u kojima glavninu
belančevinaste hrane čini sojino brašno i mleko u prahu, a o polenu u pogači nema ni
traga, dok se med mogao naći mikroskopom. Težište je nažalost, isključivo na
šećeru, sojinom brašnu i mleku u prahu uz dodatak pekarskog ili pivskog kvasca, pa
se pitamo zašto je Marku, Životi, Prvoslavu, Neši, Miši, Boži, Borivoju, Živadinu,
Milosavu, Stanislavu, Milanu, Jovanu... uginulo 13, 113, 130, 205, 600, 2.000...
pčelinjih društava, a proleće dočekalo svega 1, 3, 5, 13. „U Srbiji je, južno od Save i
Dunava, do sada (20. marta 2005. godine, prim J. K.) stradalo najmanje oko 50%
pčelinjih društava“21, odnosno u Srbiji je tokom zime 2004/2005 stradalo 120.000
pčelinjih društava22, a prema istraživanju akademika prof. dr Konstantina Tričkovića,
„u Srbiji je u vreme prezimljavanja godine 2007/2008. izgubljeno oko 160 hiljada
pčelinjih društava!“23 M. Vraštanović, (2009.)24, u svom Pismu pčelarima za avgust
2009. piše da je u zimskom periodu 2007/2008 godine u Srbiji uginulo preko 110.000
pčelinjih zajednica, a 2008/2009 više od 70.000, i pojašnjava: „Glavni uzroci
stradanja bili su neblagovremena zaštita od Varroe, trovanje na suncokretovoj paši
(paušalno, nije istraženo, prim. J.K), nedovoljna količina kvalitetne hrane i primena
loše tehnike pčelarenja usled neznanja i nedovoljne brige pčelara“. Dakle, čovek,
nedoučen pčelar je uzrok stradanja pčelinjih društava.
Moguće je da je poslednjih nekoliko godina kašmirski virus bio odgovoran za
neke gubitke društava koji su najčešće pripisivani Varroi25. Nije dokazano! Uzroci leže u
izgubljenom imunitetu pčelinjih zajednica, usled neprirodne hrane i niskg stepena
higijene u košnicama, te industrijakog načina pčelarenja. Još je pre dvesta godina
prota Somborski, Avram Maksimović kritički ukazivao i pčelare okrivljivao, da vosak
„što je stariji, to je tamniji od čestog rađanja legla, dok naposletku sasvim pocrni, pa
pčele u takvom saću bedno umiru“26.
Uzrok?
Zbog Božine pogače, usled Markove pogače, Jovine, Perine, Srboljubove,
Brankove, Jevremove, Miloševe... pogače27, NAČINJENE u školi ZABLUDA.
Božo, Marko, Jovo, Pero, Srboljube, Miroljube, Branko, Jevreme, Miloše.(ima
vrsta pogača koliko i broj pčelara). i svi vi ZNANI I NEZNANI PČELARI koji ste
prihvatili nauk od „stručnjaka” O POGAČI KAO O ODLIČNOJ ZAMENI ZA MED I
PERGU u teškoj ste zabludi. U cvetnom prahu, odnosno PERGI je sadržano više od
300 supstanci28 koje štite zdravlje i produžuju život pčele, matice i truta. Vaša
šećerno-mlečno-sojina pogača je bez svega toga. U svojoj evoluciji od 160 miliona
godina pčela nije pila ni mleko, niti je jela proizvode od soje.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
34
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
1.4. ŠTETNA „BOŽINA POGAČA“29 I POGAČA OSTALIH
„PROIZVOĐAČA U KUĆNOJ RADINOSTI“
Kao zamena medu i cvetnom prahu, odnosno pergi, pogača je više štetna
negoli i Varroa destructor, mala košničina buba, kao i propilela...
"Zato nikad nemojte u pogaču dodavati sojino brašno niti mleko u prahu,”
sugeriše Stiv Taber30, učenik profesora Farara.
1.4.1. ŠTETNI „ZAMENICI” CVETNOG PRAHA
"Zamenici” cvetnog praha, ne samo da ne mogu preuzeti ulogu hrane-leka
kakvu cvetni prah ima punih 160 miliona godina, već su pokazali svoje štetno i
opasno dejstvo koje ima za posledicu milionske gubitke u SAD i na hiljade
neizimljenih pčelinjih zajednica u Srbiji i zemljama u okruženju. Jer,...
- Bez perge pčele se ne mogu dugo (u životu, prim. J.K.) održavati (Avram
Maksimović, 1810.)
- bez polena pčele ubrzano fiziološki stare (Taranov, 2001),
- skraćuje im se životni vek (Taranov, 2001),
- pčelinja zajednica tiho slabi i nestaje, jer nema legla usled nedostatka
polena, elementarne hrane za pčele dadilje, što ima za posledicu - prekid rada
mlečnih žlezda u pčela-dadilja (Lavrehin i Pankova 1984);
- manje su otporne na bolesti (Sanferd, 1978),
- teže preživljavaju na niskim tempraturama. Prema Bronsu (1958), prve su u
zimskom periodu uginule pčele koje u crevima nisu imale svarena zrnca polena.
- oboljenja od dizenterije, akaroze, amebioze, nozemoze, bakterijske i
virusne infekcije (Sanferd, 1978), a može se javiti i trulež legla.
- prekid razvoja legla, (Lavrehin i Pankova ,1984);
Lavrehin i Pankova, zapisali su da postoji tesna veza između količine
upotrebljenog cvetnog praha i otpornosti pčela na uzročnike bolesti. U slučaju
nedovoljnih količina polena u košnici rađaju se pčele radilice i matice nakaznih
oblika, sa nerazvijenim krilima.
- puzanje pčela (Dong Bingyi (2001)31,…
- samouništenje legla - kanibalizam (Kaškovski i Mašinskaja, prema Kantaru,
2001),
1.4.2. UKLUPČAVANJE MATICE I NJENO NESTAJANJE IZ KOŠNICE
Kada u pčelinjoj zajednici nema izletnica, što se dešava zbog trovanja pčela
usled prskanja insekticidima voćaka i vinove loze, kao i drugih cvetnica, protiv biljnih
bolesti ili, namernim trovanjem pčela na pojilu, tada nema ni polenarica, pa u
pčelinjem gnezdu nastaje deficit polena.
Kad u košnici nema cvetnog praha, nema ni hrane za pčele dadilje, pa nema
ni legla, niti mladih pčela. Zbog nedostatka polena u košnici nastaje kanibalizam, pa
pčele dadilje „pojedu” larve momentom njihovog ispiljenja. Usled nedostatka legla
pojavljuje se u košnici deficit mladih pčela, koje su po prirodi, zadužene da hrane
maticu, dok pčele iz svite – pratilje matice, u starosnoj dobi do 14 dana, gube
sposobnost lučenja mleča. Mladih naslednica nema, nisu rođene, pa je matica
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
35
neishranjena te prestaje da polaže jaja, naglo počinje da stari i gubi matičnu
susptancu. Sa preranom starošću, matica u početku blago smanjuje, pa naglo
prestaje sa lučenjem matične supstance, feromona odgovornog za koheziju pčelinjeg
društva, čime daje „povod” pčelama da tihom smenom izvedu drugu maticu, odnosno
da svoju uklupačaju i uguše. Kada društvo na ovaj način „izgubi” maticu, ostatak
„starih” kućnih pčela radilica ne prihvataju nikakvu zamenu, jer u takvim prilikama
pčele ne raspolažu dovoljnim količinama „sveže hrane - matične mleči” i nemaju
šanse da novouvedenu maticu, koju pčelar dodaje, hrane matičnom mleči. Zato
društvo umesto nje „prihranjuje” nekoliko desetina pčela čiji se zakržljali jajnici
aktiviraju, pa polažu neoplpđena jaja.
Bez polena kao
osnovnog izvora azota
(dušika) za radilice, hitin
pčele-dadilje
postaje
krht i lomljiv, usled
crpljenja
azota
iz
njihovog tela u cilju
ishrane mladog legla,
čime pčele-hraniteljice
Slika 5. A) Pčela sa bogatim masnim tkivom sigurno
postaju
fizički
prezimljava, B) Pčela bez masnog tkiva ne može prezimiti ni
do januara
nesposobne da obave
zadatke
u
košnici.
Inače, pčele negovateljice služe i kao žive rezerve azota neophodnog za normalan
razvoj legla, pošto larve samo jednu desetinu potrebnog im azota dobijaju iz polena,
dok ostali azot 90% nadoknađuju iz zaliha svog tela. A kada nema u košnici polena,
onda je naprezanje organizma negovateljica još više izraženo, a životni vek pčela
sveden na minimum od samo nekoliko dana.
Mlade pčele i radiličke larve koje se rode u kasno leto i u ranu jesen stiču
veliko masno tkivo potrošnjom velikih količina polena, koji osim belančevina (8-40%),
sadrži i 9-14,5% masti, 0,9-8,3% mineralnih materija, 24-48% ugljenih hidrata i
vitamine za rast tek izleglih pčela i razvoj njihovih ždrelnih žlezda. Larvama su
potrebni produkti polena za izgradnju svog masnog tkiva, a služi im kao hrana u
stadijumu lutke (Bandžov).
Kao građevinski materijal, belančevine iz polena obnavljaju ćelije organa i
sistema organizma pčele, ali su značajne i u metabolizmu, jer bez njih ne bi bilo
hemolimfe, niti fermenata, niti hormona, a u dobroj meri su zastupljene i u pčelinjem
otrovu (Klinar).
Belančevine iz cvetnog praha zajedno sa nekim mastima i drugim
elementima, izgrađuju kožni skelet i druga tkiva u pčela. Takvu funkciju belančevina
omogućavaju aminokiseline od kojih su belančevine i izgrađene. Neke od
aminokiselina (arginin, histidin, leucin, izoleucin, metionin, treonin, triptofan, valin i još
neki) utiču samo podsticajno, a drugi utiču direktno na rast i razvoj pčele od jajeta do
imago oblika (Aranđelović, Danijela).
Manjak perge (prerađenog polena) ima za posledicu slabo razvijene
hipofaringealne žlezde u pčela dadilja, što se negativno odražava na ishranu larvi, jer
oskudna ishrana larvi produkuje slabo razvijene i manje sposobne pčele. Takve
pčele nemaju sposobnost lučenja voska i prerade nektara u med.
Ako u društvu postoje stare pčele, koje su učestvovale u sakupljanju i preradi
nektara ili šećernog sirupa, a u gnezdu nema legla, prihranjivanje takvih pčela
belančevinastom hranom neće produžiti njihov životni vek.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
36
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Dakle, nauka je utvrdila posledice nedostatka perge, odnosno polena, i
pogubnost unošenja u košnicu zamena polenu, dok nedoučeni pčelar usled zablude,
to praktikuju. Praktikuje, iz neznanja, zamenu polena sojinim brašnom. Sojino brašno
u svom sastavu ima supstancu koja veoma otežava normalnu probavu. Naime, u
termički neobrađenoj soji se nalaze belančevine koje u suštini vezuju za sebe enzim
proteazu i tako sprečava da se aktivira tripsinogen iz soje. Blokadom proteaze u
duodenumu (dvanaestopalačnom crevu sisara) životinje, prestaje mogućnost varenja
proteina iz soje, pa životinja može da ugine zbog nedostatka proteina, neophodnog
gradivnog materijala za obnovu životinjskog organizma (dakako i ljudskog, i pčelinjeg
prim. J.K.)32.
Istraživanja Ying Shing Penga33 utvrdila su da je dodavanje mleka u prahu
šećernom sirupu i šećernim pogačama u količini od 5 do 15% laktoze i galaktoze
imalo za posledicu skraćenje života pčela. Zato Mr Vlado Hruška34 pčelarima
savetuje: „Pravilo, da dodavanje mleka u prahu u šećerne pogače i šećerni sirup za
prihranu pčela nema ekonomskog opravdanja, a može biti štetno, pa se ne
preporučuje“.
Kravlje mleko (makar se nalazilo i u obliku praška) sadrži sedam, puta veću
količinu kalcijuma i 10 puta više kazeina nego majčino mleko. Razumljivo, budućim
volovima treba da porastu rogovi, papci, dlaka35, a pčele svega toga nemaju...
Šta se onda dešava s viškom kalcijuma i kazeina kod čoveka i kod pčela?
Kod čoveka mogu da izazovu stvaranje kamena u bubrezima ili žučnoj kesi,
a mogu da se „talože” i na zglobovima, kičmi, krvnim sudovima. Kalcijum se skoro
dva puta više usvaja iz obranog mleka, a masnoća značajno otežava njegovo
iskorišćavanje.
Kod pčela se dešava proliv i smrt. Od kazeina se pravi lepak, koji pčelarima
služi u poslu pri izradi košnica, a pčelama donosi smrt. U mleku majke (žene-dojilje)
ga ima između 0,3 i 0,5 odsto, a u kravljem i do 5 odsto 36 ! Matična mleč, kao i mleč
trutova i pčelinja mleč nemaju kazeina, jer ni trutovi nemaju kopita ni rogove, a pčele
i matica nemaju ni krzno ni papke, a pčelari ih, dajući im mleko za prihranu
prisiljavaju da promene svoje „hranidbene navike". Mleč sa više od 300 supstancija
visoke biološke vrednosti sadržanih u sekretu koga luče pčele negovateljice iz
gornjoviličnih, ždrelnih i donjousnenih žlezda, pod uslovom da im pčelar ne uzme
prirodni med i polen i ne daje neprirodno kravlje mleko i šećer, predstavljaju osnovnu
hranu za uzgoj matičnih, radiličkih i trutovskih larvi, kao i elementarnu hranu za
maticu. Pošto naši pčelari više veruju učiteljima sa „spiska predavača SPOS-a„ pa
pčele umesto prirodnom hranom ishranjuju kravljim mlekom i proizvodima od soje
plus kuhinjski šećer, ostaju bez pčela. Jer, samo gornjovilične, ždrelne i pljuvačne
žlezde mladih pčela luče sekret zvani mleč kad u izobilju imaju cvetnog praha, a ne
Božinu pogaču, kad u izobilju imaju pergu, a ne „pogaču”, kad u izobilju imaju
poolena a ne mleka u prahu, kad u izobilju imaju perge a ne sojinog brašna...
Međutim, sve su češće godine sa žarkim letima i sa vrlo siromašnom
polenskom i nektarnom pašom, što nameće izuzetnu potrebu spašavanje od smrti
pčelinjih društava dodavanjem šećerno mednih pogača i prihranjivanje pčela
šećernim sirupom uz dodatak KAS-a 81.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
37
1.5. TRI VRSTE MLEČI
Mleč je sekret gornjoviličnih, ždrelnih i pljuvačnih žlezda, sa više od 300
supstanci visoke biološke vrednosti, koga luče pčele negovateljice. Mleč predstavlja
osnovnu, elementarnu harnu za uzgoj matičnih, radiličkih i trutovskih larvi,
prevashodno matičnih.
“Biohemijskim istraživanjima „otkrivena je razlika između mleči larvi pčela
radilica, mleči larvi trutova i matične mleči. U matičnoj mleči mladih matičih larvi ima
četiri puta više pantotenske kiseline i dva puta više folne kiseline u odnosu na
pčelinju mleč. Istraživanjima Šela i Diksona (1959) otkrivena je takođe razlika u
sastavu belančevina i ugljenih hidrata između hrane matičnih larvi i hane larvi pčela
radilica u uzrastu od 0 do 30 časova”37.
Na Gorkovskom državnom univerzitetu eksperimentisali su sa tri vrste mleči:
matičnim mlečom, mlečom za ishranu larvi trutova i mlečom za ishranu larvi radilica,
koje pčele hraniteljice luče iz tri para žlezda koje se nalaze u glavi medonosnih pčela
radilica, a to su: već pomenute gornjovilične, ždrelne i pljuvačne žlezde. Svoju
funkcionalnu zrelost ove žlezde dostižu između 5-tog i 14-naestog dana starosti
radilica.38 U suštini to je ista vrsta mleči, ali sa specifičnim dodacima sadržaja
hranidbenih dodataka.
1.6. SOJINO BRAŠNO JE ŠTETNO ZA PČELE
Pčele nerado uzimaju sojino brašno39 i pored toga što ono ima sličan
hemijski sastav polenu. Sojino brašno ima više belančevina nego mnoge vrste
polena, dok je količina masti i minerala približno ista kao i u cvetnom prahu.
Prema Stronovu,40 u sojinom brašnu su nađene materije što paralizuju
proteinske fermente41, koji doprinose njegovom iskorišćavanju od strane pčela, a
kada se hràne surogatima sa sojinim brašnom, pčele ne mogu dugo da neguju leglo,
zbog nedovoljnog sadržaja vitamina B1 (riboflavina), B3 (niacin, nikotinska kiselina)...
Ono sadrži više od 50% materija koje pčele ne mogu koristiti i svaki pčelar koji je
koristio sojino brašno u šećernim pogačama, odnosno u šećernom testu, veoma
dobro zna da je podnjača puna otpadaka od tog brašna koje pčele, konzumiranjem
čvrste šećerne hrane odbacuju.
Prema Dong Bingyi-u (2001)42, korišćenje zamene za cvetni prah, kao što je
sojino brašno, mleko u prahu i kvasac, u vreme intenzivnog razvoja legla, uzrok su
bolesti puzanja pčela.
Kada imaju meda i cvetnog praha u dovoljnim količinama, pčele dobijaju za
organizam potrebne hranjive materije na kojima se normalno razmnožavaju,
normalno žive i čine ih otpornim na spoljne nepovoljne faktore.
1.7. PROFESOR FARAR PROTIV SOJINOG BRAŠNA U KOŠNICI
Profesor dr Farar43 je sugerisao Taberu da ne upotrebljava sojino brašno u
mešavinama za prihranjivanje pčela.
Steve Taber, bivši student profesora Farara, a sada naučnik svetskog glasa,
poslušao je svog profesora da iz eksperimenata isključi sojino brašno. Hraneći ih
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
38
mešavinom koja se sastojala iz tri dela polena i jednog dela sojinog brašna primetio
sam čudne abnormalnosti na nepoklopljenom leglu društava koja su dobijala ove
pogače. Matičnjaci sa mladim larvama su dobijali velike količine hrane, ali su larve
često uginule. Svi problemi su nestali kada sam počeo da prihranjujem pčele
polenom bez sojinog brašna, što je indiciralo da u sojinom brašnu postoji neki
toksični sastojak za pčele, piše u »American Bee Journeal«-u Taber.44
1.8. NI SVAKI POLEN NIJE DOBAR
“A ni svaki polen nije dobar polen”, kaže Taber, što se vidi iz tabele 1. „Kada
bi bile ravnomerno zastupljene sve vrste polena, mešavina bi bila zadovoljavajuća”,
piše Taber i savetuje „da se u proleće koristi polen sakupljen tokom proleća na
vašem terenu, a u jesen sakupljen tokom jeseni“. Jer ako u proleće prihranjujemo
pčele polenom sakupljenim sa biljaka koje cvetaju u jesen, može se dogoditi da
društva, umesto da krenu u razvoj, da se pripremaju za zimu. Obrnut slučaj je u
jesen. Razlog je u saznanju što u polenu nekih biljaka postoje supstance koje
pčelama ukazuju na doba godine.
Tabela 1. Hemijski sastav cvetnog praha u biljaka (Preuzeto od Krivcova i sar., 1999)
Biljka
Proteini, %
Masti, %
Biljka
Proteini, %
Masti, %
Bagrem
24,2
12,1
Krastavac
22,9
-
Breza
24,1
3,3
Kukuruz
4,5
1,4
Jabuka
18
-
Maslačak
10,6
12,9
Leska
30
4,2
Trave
4,7
2,8
Bor
10,7
5,9
Detelina
21,1
14,14
Jelka
15,4
15,7
Facelija
29,5
-
Kesten
18,7
11,3
Heljda
14,4
2
Isto tako cenjeni stručnjak upozorava, da je polen kojeg pčele higijeničarke
zajedno sa otpacima izbacuju iz košnice, kontaminiran. Tu uključuje mrtvo i obolelo
leglo od bolesti kao što su krečno leglo, američka i evropska trulež".45
Kada bi bile ravnomerno zastupljene sve vrste polena, mešavina bi bila
zadovoljavajuća, piše Taber i savetuje: Sugerisao bih vam da nikada ne dajete sojino
brašno i mleko u prahu pčelinjoj prihrani.
Pekarski i pivski kvasac ima visok sadržaj belančevina 46 (39-58%) i vitamina
B-kompleksa47. Pošto pekarski kvasac pre upotrebe u šećernoj hrani moramo
prokuvati, vitamini u kvascu gube značaj jer na visokoj temperaturi uništavanjem
kvasnih gljivica uništavamo i vitamine, pa je stoga upotreba pekarskog kvasca kao
„zamenika” polena necelishodna. Zato treba koristiti pivarski kvasac koji je praškast.
Pivarski kvasac kao dehidritisan, ne ponaša se pri kuvanju kao pekarski, pa se može
kuvanjem mešati sa šećerom i pčelama dodavati kao punovredna pogača
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
39
1.9. NE POGAČU IZ VOLGINE 7 NA ZVEZDARI
NEGO POGAČU TABERA I BILAŠA
Stewe Taber preporučuje mešavinu od tri dela pivskog kvasca i jednog
dela polena sa medom. Inače pivski kvasac sam za sebe nije naročita blagodet za
pčele, ukazuje cenjeni stručnjak i sugeriše njegovu upotrebu sa polenom.48
Bez polena pčelinje zajednice prestaju da izvode trutove. Trutovi koji u prvih
6-7 dana svog života nisu hranjeni cvetnim prahom nesposobni su za osemenjavanje
matica jer u spermoteci nemaju dovoljne količine kvalitetnih spermatozoida.
Velike zalihe cvetnog praha imaju poseban značaj pri izvođenju matica.
Matična larva za vreme svog razvića ima potrebu za velikom količinom matičnog
mleča, za čiju je proizvodnju potrebna velika količina kvalitetnog polena. Zbog toga
nedostatak polena u toku dužeg vremena dovodi do neuhranjenosti matičnih larvi,
što ima za posledicu izvođenje matica nisokog kvaiteta, zapisao je Bilaš49.
Kada nemaju polena pčele ubrzano fiziološki stare, skraćuje im se životni
vek, manje su otporne na bolesti i teže preživljavaju na niskim tempraturama.
Nedostatak polena u jelovniku pčelinje zajednice s jeseni jedan je od uzroka
invazionih i pojave infektivnih bolesti. Kada pčelinje društvo oskudeva u polenu,
odnosno pergi, nozemoza nanosi veliku štetu pčelama (Bilaš). Zamena polena u
ishrani pčela nije mogla da se nadoknadi sirovinama sa kojima je eksperimentisao
Jojriš (1968). Pri prihranjivanju pčela konzervisanim polenom zalivenim medom,
pčelinje zajednice su, prema Jojrišu, odgajile prosečno po 175 larvi na dan, suvim
kvascem 84, suvom pavlakom 30, punomasnim mlekom 27, žumancetom jajeta 17,
celim jajetom 16, belancem jajeta dve i raženim brašnom nijednu larvu.
1.10. PRIRODNA PČELINJA HRANA JE NEZAMENJIVA
Nedostatak polena iz prirode i ishrana surogatima menja prirodno ponašanje
mladih pčela, što ima za posledicu neprirodnu ishranu larvi i rađanje zakržljalih i malo
produktivnih pčela.
Prirodna pčelinja hrana je nezamenjiva, ističe dr Klinar. Deo polena unetog u
košnicu, mlade pčele odmah koriste kao hranu pod čijim dejstvom se razvijaju
mlečne žlezde za proizvodnju mleča. Takvo hranjenje neophodno je radi formiranja
celog organizma pčele radilice, radi razvitka masnog tkiva, voštanih žlezda. Zato
mlade pčele radilice uskoro posle izlaska iz ćelije pojačano upotrebljavaju cvetni prah
i hrane se njime u vreme hranjenja legla i gradnje saća, zabeležili su Lavrehin i
Pankova, (1984).
Zato i najveću potrebu za polenom, kao gradivnim belančevinastim
materijalom, pčele imaju do sedmodnevnog uzrasta. U tom periodu u njima se
završava proces formiranja ždrelnih (hipofaringealnih) žlezda, ističe Bilaš. Hranjenje
polenom 9-11 dana njihovog života izaziva povećavanje voskovih žlezda, dok u
kasnijem uzrastu polen nema bitnog uticaja.
Dovoljna količina polena, odnosno perge u košnici od oko 4,4 kg, kako su
zapisali Bilaš i Rjamova, povećava dužinu života pčela dva puta. „Alfonzus je utvrdio
da je za izvođenje jedne pčele potrebno 0,145 grama polena sa sadržinom 20,2%
belančevina. Za izvođenje 10.000 pčela potreban je jedan normalan okvir (42×27 cm)
ispunjen ¾ cvetnim prahom. Ovo je podudarno s proračunom Vajpla koji je utvrdio da
je za jedno pčelinje društvo, koje godišnje izvede više od 200.000 pčela, potrebno
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
40
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
oko 25 kg cvetnog praha„50. Prema Boren-u (1961) u nedostatku belančevinaste
hrane broj ćelija sa leglom opada i do 15 puta51.
Bohuš V. je u čehoslovačkom časopisu Včelar zapisao da „uzimanje polena
utiče na dužinu života pčela i uopšte ima veliki fiziološki značaj. Pčele zatvorene u
termostatu i hranjene samo medom živele su prosečno 20-25 dana, a najviše 36-40
dana. Pčele hranjene polenom i medom živele su 40-50 dana, a najviše preko 100
dana. Uzimanjem polena može se obnoviti sekrecijska delatnost ždrelnih žleda i kod
starijih pčela. Ako nema dovoljno mladih pčela i starije pčele sa zakržljalim žlezdama
uzgajaju leglo ako imaju dovoljno polena52.
Neprimereno čuvan veštački cvetni prah (sa kojim često pokušavamo
nadomestiti belančevine iz prironog polena) veoma brzo ubuđavi i lako može da se
pokvari i postane leglo zaraznih bakterija, a preradom sirovina i šećera iz „Božine
pogače„ i šećera iz Jovanovog sirupa pčele troše svoje gornjovilične, ždrelne i
pljuvačne žlezde. Ovo ima za posledicu prekid lučenja sekreta tih žlezda i
pomanjkanje hrane za leglo, neotpornost pčela na oboljenja već prilikom izleganja, a
vezano s tim i osetna prijemčivost na bolesti.
1.11. GLAD ZA BELANČEVINAMA I KANIBALIZAM PČELA
Lavrehin i Pankova (1984) ističu da su belančevine koje sadrži polen,
apsolutno neophodne za razvoj hipofaringealnih žlezda, koje proizvode hranu (mleč)
za larve. Ove žlezde počinju funkcionisati obično 5-tog ili 6-tog dana života pčele.
Dok one ne počnu funkcionisati mlada pčela nije u stanju da snabdeva larvu
odgovarajućom hranom (mleči). Pčelinje društvo koje ne unosi polen, a ostalo je bez
zaliha perge nije u stanju da se razvija jer nedostatak belančevina ima za posledicu
gubljenje na telesnoj težini pčela, a vrlo brzo i uginuće. Ova pojava se naziva glad za
belančevinama, a uslovljava prekid rada žlezdanog sistema pčela, naročito voštanih i
mlečnih žlezda. Ovo ima za posledicu prekid izgradnje saća i prekid lučenja mleča,
kao i obustavljanje hranjenja larvi i matice. Ako pak matica u tom periodu polaže jaja,
iz njih se neće roditi nove pčele, jer će kućne pčele da pojedu larve čim se ove ispile
iz jaja, a društvo će da postne slabo i neotporno na bolesti, što potvrđuju nalazi sa
Poljoprivrednog i Pedagoškog instituta u Novosibirsku.
Naime, rezultati istraživanja Kaškovskog i Mašinskaje sa Poljoprivrednog i
Pedagoškog instituta u Novosibirsku, pokazali su da se bez perge, odnosno polena,
pčelinja društva ne samo nisu razvijala, već su sistematski slabila i uginula za 42
dana, jer nedostatak hrane koja sadrži belančevine i vitamine, prisiljava pčele da
pojedu svoje larve i predlutke. Društvo, koje i pored obilja meda, nije imalo polen,
uginulo je, jer je samo sebe pojelo. U društvima neobezbeđenim pergom, broj
pojedenih larvi iznosio je 80 do 90% od broja zaleženih jaja, jer su pčele usled
nedostatka belančevina prisiljene da pojedu i potpuno zdrave larve53. Boren (1961) je
utvrdio da nedostak belančevinaste hrane umanjuje broj ćelija sa leglom i do 15
puta54. Dakle, pčelinje zajednice koje pčelar zazimljava bez polena vrše
samoubistvo. Koliko je takvih bilo među onih 600 uginilih pčelinjih zajednica na
Božinom pčelinjaku 2010. godine?
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
41
1.12. ŠTETNI ZAMENICI MEDA
Šećerni sirup (načinjen u „školi ZABLUDA”, ne može zameniti med kao
zimnicu jer u sebi sadrži samo dve supstance – saharozu i vodu, a... Med kao hrana i
lek protiv bolesti pčela ima više od 300 supsatnci, koje štite zdravlje pčele.
Ljudskoj pohlepi za lakom i brzom zaradom nema premca, pa mnogi pčelari
ne biraju sredstva ni prilike da nečasno profitiraju. Bezgranično i bezdušno osuše
košnice od meda, a pčelama daju šećer u svim oblicima: šećerna otopina u vodi
popularno nazvana „šećerni sirup” – 1:1, 3:2, 2:1, 2,5:1, 3:1; „šećerna pogača”, šećer
u kristalu... Šećer je razarač organizma pčela u košnici.
„Neki šećeri koji su hrana za sisare mogu biti otrov za pčele. To su šećeri sa
niskim nivoom saharoze. Sirup koji sadrži galaktozu, arabinozu, ksilozu, melibiozu,
manozu, rafinozu, atahiozu i laktozu, toksičan je za pčele. S druge strane glukoza,
fruktoza, maltoza, saharoza, melecitoza i trehaloza su bezbedne za pčele“ 55.
ALI:
“Med od šećernog sirupa ne sadrži ni aminokiseline, ni fermente, ni vitamine,
ni minerale, a i energetska vrednost „meda” od šećernog sirupa je manja za oko 30%
od prirodnog meda”, kaže profesor Lebedev56.
Istražujući uzroke zimskih gubitaka pčelinjih zajednica mnogi naučni instituti i
samostalni istraživači došli su do zajedničkog zaključka da je šećer iz džaka, pored
Varroze i nozemoze jedan od uzroka milionskih brojeva smrti pčelinjih zajednica.
Naučna istina izrečena na javnom skupu, u govoru profesora dr Lebedeva
dana 20. marta 2004. godine na predavanju pčelarima društva «Beograd» koju su
gospoda, profesionalni pčelari i bivši glavni i odgovorni urednik «Pčelara», (čijom je
zaslugom, u časopisu, dominantno bila prisutna šećerna hrana i surogati kao zemna
za med i polen u ishrani pčelinjih društava) primili k znanju, da su na naučnim
osnovama izvedeni argumenti o štetnosti i pogibeljnosti šećerne hrane i surogata za
pčelinja društva, što su utvrđeni u Pčelarskom institutu Ribnoje.
1.13. UPOTREBA ŠEĆERNOG SIRUPA U KONTINUITETU OD 4-5
GODINA DOVODI DO DEGRADACIJE PČELA.
Bilaš, Krivcov i Lebedev u zajedničkoj knjizi «KALENDAR PČELARA” (2000),
su konstatovali da upotreba šećernog sirupa u kontinuitetu od 4-5 godina dovodi do
degradacije pčela u bukvalnom smislu.
Protivprirodno opterećenje pčelinjih društava šećerom imalo je za posledicu
uginuće društva. U Institutu Ribnoje uvrdili su da je pčelinje društvo koje je u julu
preradilo i u saće lagerovalo 54,1 kg hrane od šećernog sirupa, i za vreme glavne
paše sakupilo 48,3 kg meda 10. oktobra umrlo, iako je u avgustu imalo 8 punih ulica
pčela i uzgajilo dosta legla (Stanojčić, 1988). Dodavanjem kiselina u šećerni sirup,
postiže se invertovanje, ali su fruktoza i glikoza dobijene na taj način štetne za pčele
(dr Vlatko Petrić)57.
Bjorkman (1995) ističe da prehranu šećerom treba izbegavati, jer
produktivnost ne prati veliki broj dobijenih pčela, pošto su kratkog veka, nekvalitetne i
slabe fizičke konstitucije.
T.S.K. i M. P. Johanson (1977) posle dugogodišnjeg ispitivanja zaključili su
da mnogo manje legla imaju društva koja zimuju na medu od šećera, a da društva
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
42
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
koja su zimovala na medu mnogo manje troše hrane, imaju više pčela i odgoje veću
količinu legla u proleće.58
P.I. Cvetkov je utvrdio da su društva koja su zimovala na šećeru uzgojila za
12,7% manje legla i donela 24,6% manje meda u odnosu na zajednice koje su
zimovale na medu59.
Mirjanić i sarad. (2005) ističu da su u zimskom periodu najduže živele pčele
hranjene medom (45,9 dana), a najkraće pčele hranjene sa kiselinskim invert
sirupom (13,7 dana). Od prolećnih pčela najduže su živele pčele hranjene medom
(21,6 dana) i enzimskim invert sirupom (20,9 dana), a najkraće pčele hranjene sa
frudeksmalom (11,2 dana) i šećernim sirupom (14,4 dana).
1.14. SUVI I „MOKRI” ŠEĆER SE NE PREPORUČUJE ZA
STIMULATIVNO PRIHRANJIVANJE NI U PROLEĆE NI U JESEN
Ispitivanjima je utvrđeno da pčele ne rastvaraju ponuđeni suvi šećer vodom
iz medne voljke, nego sekretom pljuvačnih (ždrelnih, mlečnih) žlezda. U hrani koju su
pčele pripremile iz suvog šećera, nađeno je mnogo fermenata (invertaze i diastaze)
malo vode (15,8%), veoma visok invertni broj (663), mnogo saharoze (7%). Na taj
način, pri rastvaranju kristala šećera mnogostruko se napreže delatnost sluznih
žlezda pčela, što vodi njihovom prevremenom starenju i uginuću. Zato se šećer ne
preporučuje za stimulativno prihranjivanje ni u proleće niti u jesen60.
Jedan od utemeljivača pčelarstva u Crnoj Gori, češki đak Filip Koprivica je
još 1952. godine u svojoj knjizi Uvod u pčelarstvo upozoravao pčelare da najgore
rade oni koji med prodaju, a pčele prihranjiju šećerom jer dobar med ne mogu
zameniti nikakvi sirupi61.
Naučna istraživanja o štetnosti šećera na organizam pčela, potvrdila su
rezultate medicinskih stručnjaka da šećer nema poput meda zaštitna svojstva, već je
razarač metabolizma čoveka62 i pčelе.
Mahmašaripov (1994), sa Naučno istraživačke pčelarske stanice Grozni
utvrdio je da su pčele u pčelinjim zajednicama hranjene šećerom bile
-lakše
14%;
-imale manje masti
17,6%;
-posedovale manje azota u telu
9,6%;
-šestodnevna larva bila lakša
8%.
Glen Sanly piše da pčele hranjene šećerom kraće žive 10-16 dana; Haydak
(1930), Batler (1946), ističu da šećer nije punovredna hrana, kao i Taranov (1939),
koji je utvrdio da su u proleće pčele ranije umirale, imajući pri tom 30% manje legla.
Taranov je još utvrdio da su pčele koje su zimovale na medu i šećeru pokazale veliku
razliku u razvoju legla (tabela 2).
Tabela 2. Uticaj tipa hrane na brzinu prolećnog razvoja pčelinjeg društva
Za 36 dana posle iznošenja iz zimovnika
Zimovanje na
Šećer
Med
Leglo
23.800
34.460
Indeks
100
144,7
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
43
Tabela 3. Uticaj kvaliteta zimskih zaliha hrane na količinu odgajenog legla i unos
meda, (Preuzeto od Lebedeva, »Pčelar«5/2004)
Kvalitet zimskih zaliha hrane
Leglo
Šećerni med
Prinos
kg
%
100%
78
100
Med od šećera razblaženog saharozom i
obogaćenog vitaminima B grupe i slobodnim
aminokiselinama
115%
96
123
Prirodni med
117
103
132
U 188 pčelrskih gazdinstava Rusije, na 25.908 pčelinjih zajednica utvrđeno je
da kvalitet zimskih zaliha hrane ima značajnu ulogu u odgajivanju snage pčelinjeg
društva i povećanju unosa meda, na šta pčelari trebaju da obrate posebnu pažnju i,
ne povedu se za egoističnim nagonima, što pokazuje tabela 3.
1.15. U INVERTOVANOM ŠEĆERU SPRAVLJENOM SA KISELINOM,
STVARA SE HMF - HIDROKSILMETILFURFUROL, KOJI SKRAĆUJE
ŽIVOT PČELAMA63 (TABELA 4).
Tabela 4. Dužina života pčela u danima u zavisnosti od tipa hrane (Bealey, prema
Öröšiju)
Pčele hranjene u kavezu
Medom
čistim šećerom
kiselina u šećeru
Dužina života, (dana)
40,5
34,5
4-6,5
Sadržaj debelog creva, (mg)
20,9
34,5
50,6
Pčele mogu relativno dugo da žive hraneći se šećernim sirupom. Međutim,
one ne mogu uzgajati leglo, lučiti vosak, intenzivno sakupljati vosak i obavljati
mnoge druge poslove, jer je šećer – čisto ugljenohidratna hrana i ne sadrži druge
materije od životne važnosti za pčele, utvrdio je Taranov64.
Prihranjivanje pčela šećernim sirupom radi dopune zimskih rezervi dovodi do
deficita belančevina u njihovom organizmu, tj do iscrpljivanja pčela (mr hemije, ing J.
Marković)65.
U Institutu za pčelarstvo Ribnoje bio je izveden ogled radi upoređivanja
razvoja i produktivnosti pčelinjih zajednica koje su se hranile medom i, onih koje su
prihranjili šećerom. Za ogled je izdvojeno 20 pčelinjih zajednica, koje su podeljene u
dva grupe. Zajednice prve grupe imale su u proleće u gnezdima med, kojim su se
hranile celi period do medobranja. Srazmerno utrošku meda, u gnezda su postavljali
novo saće s medom. Zajednice druge grupe imale su s proleća iste količine guste
šećerne hrane, koja je takođe, prema potrebi, dodavana. Zajednice obe grupe
slobodno su unosile u košnice cvetni prah. U toku proleća 4 puta (posle svakih 12
dana) izračunavana je količina odnegovanog legla zajednica (tabela 5).
Do početka unosa nektara zajednice prihranjivane šećernim sirupom
odnegovale su za 12,7% manje legla, a u vreme glavne paše sakupile su za 24,6%
manje meda; ovo govori o činjenici, da šećer po svojoj hranjivoj vrednosti znatno
zaostaje za prirodnim medom66.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
44
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Tabela 5. Uzgajanje legla i sakupljanje meda u pčelinjim zajednicama (po podacima
I.P. Cvetkova), (preuzeto od Taranova (2001)
Grupa pčelinjih
zajednica
Količina zatvorenog legla - ćelija
21.05.
3.06.
15. 06.
27. 06.
Svega
Sakupljeno
meda, kg
Prihranjivana
medom
9.450
12.920
12.610
14.310
49.290
102,9
Prihranjivana
šećerom
9.570
11.820
10.300
10.350
42.040
77,8
Mirjanić i sarad. (2005) ističu da su u zimskom periodu najduže živele pčele
hranjene medom (45,9 dana), a najkraće pčele hranjene kiselinski invert sirupom
(13,7 dana). Od prolećnih pčela najduže su živele pčele hranjene medom (21,6
dana) i enzimskim invert sirupom (20,9 dana), a najkraće pčele hranjene
frudeksmalom (11,2 dana) i šećernim sirupom (14,4 dana).
Dosadašnja i sadašnja edukacija pčelara zasnovana na zabludama da je
šećerna hrana i surogati kao zamena za med i polen u ishrani pčelinjih
društava dobra i ekonomična, pčelari su je svesrdno prihvatili i bez zazora
primenjivali, nesvesni činjenice da su pčelama oštetili i totalno uništili prirodne
odbranbene mehanizma na bolesti.
Ako se ipak koristi saharoza u bilo kom obliku dodavanja, ona
prethodno mora biti invertovana sa kontrolisanim pH i bez sadržaja HMF
(5hidrxy-methyl-furfurol-dehidre). Neprihvatljiva je izrazito kiselinska invertaza
na visokoj temperaturi koju mnogi pčelari primenjuju, a upravo to su idealni
uslovi za nastanak HMF koji je vrlo otrovan za pčele, (mr hemije, ing J.
Marković)67.
1.16.PRIRODNA OTPORNOST PČELA NA BOLESTI
1.16.1.ODBRAMBENI MEHANIZMI PČELA NA BOLESTI.
Malo je tako ograničenog prostora u životu
ljudi na kome bi se okupila, živela i radila kolonija
od oko 50.000 duša, a da sve bude potaman – rad,
red i čistoća. U životu ljudi to biva nekoliko puta u
godini dana, ali za kratko vreme, kada se
organizuju sportske manifestacije, na primer, pa se
na stadionu Marakana u Brazilu okupi i do 110.000
ljudi. Da, ali oni su tu svega 120 minuta, za koje
vreme uživaju u lepoj i dopadljivoj igri svojih
ljubimaca, i uzgred nesvesno grickaju razne
semenke i piju osvežavajuća pića, pa kada napuste
stadion za sobom ostave brda limenki i gomile
smeća.
Slika 6. Savremena
standardna košnica
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
45
1.16.1.1. Vrhunska higijena u košnici
Pčelinjoj zajednici od 32.000 do 55.000 jedinki mali, suženi i ograničeni
prostor je sudbina. I one u tom skučenom prostoru, upravljane prirodom, sasvim
normalno rade, odgajaju mlade, uspešno se brane od neprijatelja i grade velike
rezerve hrane - meda i polena. Niko nikom ne smeta, i sve poslove u košnici
obavljaju u veseloj igri savršeno stručno i sa mikronskom preciznošću tačno. Ništa se
u košnici ne dešava slučajno, a najmanje je slučajna savršena čistoća i higijena u
pčelinjem domu. Kada se plodište odvoji od podnjače, pada u oči savršena čistoća
patosa i užurban rad mnogih pčela-čistačica na njenom održavanju. Kada otvorite
plodište, osetite najpre snažan prijatan miris, potom vidite ramove ispunjene leglom,
polenom i medom i, na samom kraju, primetite da su svi otvori manji od 3 mm
zapečaćeni propolisom, a praznine veće od 10 mm popunjene voskom. U mirisnom i
veoma čistom domu pčelinje zajednice nema mesta bolesti. ZAŠTO?
Njeno veličanstvo Priroda je pčeli podarila odbrambene mehanizme. To su:
1.16.1.2. Polen i nektar kao hrana i kao lek
Mehanizmi otpornosti pčelinje zajednice u celini zasnovani su na
antibakterijskoj aktivnosti meda, nektara, polena, propolisa, produktima lučenja
žlezda pčele i antimikrobnoj aktivnosti propolisa.
Antimikrobna aktivnost pčelinjih proizvoda sprečava razvoj mnogih
saprofitnih bakterija68 i gljivica u uskladištenoj hrani, a delotvorna je i protiv nekih
patogenih mikroorganizama69
Tokom svog dugog bitisanja na planeti Zemlji, pčele su ceo svoj život
sudbinski vezale za biljke cvetnice i adaptirale se na „jednostranu hranu” odnosno
usko specijalizovan jelovnik – na nektar i cvetni prah iz kojih obezbeđuju životno
važne sastojke-belančevine, masti, ugljene hidrate, mineralne soli, vitamine i vodu.70
Propolis, polen i nektar čine biološki aktivna lekovita sredstva, koja u
prirodnoj kombinaciji sa decenskom kiselinom i antibioticima na pčelama štite gnezdo
pčelinje zajednice od bolesti, stimulišu brzu reprodukciju i intenzivan razvoj jedinki
društva.
Cvetni prah (polen)71 je jedini produkt prirode u kome se nalaze sve
komponente bez kojih ne bi bilo MLEČI ni života pčelama. „Svako zrnce polena je
biološko jedinstvo koje sadrži sve što je neophodno za život – belančevine, vitamine,
aminokiseline, masti, ugljenohidrate (šećere), fermente, kofermente, hormone i
mnoge druge sastojke, od kojih neki nisu još proučeni. U jezgru svoje ćelije polen
sadrži tajnu života – molekule DNK i RNK koji određuju oblik i razvitak živih bića.
Nijedna naučna laboratorija nije u stanju da stvori takav kompleksan proizvod kakav
postoji u prirodi u vidu cvetnog praha“72.
Abadžić, (1982) u knjizi »Pčele i zdravlje« piše: „U životu pčela cvetni prah je
veoma značajan, ne samo kao hrana već kao biološki faktor za održavanje vrste.
To je osnovna sirovina iz koje mlade pčele, preradom u svom organizmu, stvaraju
mleč neophodnu za ishranu legla i matice. Akademik Kulagin ogledima je ustanovio
da pri odsustvu polena u nekoj košnici matica prestaje da odlaže jaja, a pčele
graditeljice prestaju da luče vosak i da grade voštane ćelije, čime je takvo društvo
osuđeno na propast“.
Za pčelinju zajednicu polenova zrnca su izvor belančevina, masti, minerala,
vitamina tj. delotvornih materija koje obezbeđuju razvoj pčelinjeg društva. Za
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
46
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
invertovanje šećera značajna je proizvodnja enzima invertaze, a to je po hemijskom
sastavu belančevinasta materija (mr hemije, ing J. Marković,73).
Tek rođene pčele radilice, (između prvih 42 i 52 sata) počinju da konzumiraju
veće količine polena po izleganju. Sadržaj polena u digestivnom traktu dostiže
maksimum kod radilica u dobu 8-9 dana starosti, a zatim se smanjuje na veoma
nizak nivo kod jedinki starijih od dvadesetak dana. Adekvatna zaliha polena je
nezamenljiva za razvoj nekih unutrašnjih organa radilica. Dovoljne količine proteina
su potrebne za povećanje sadržaja proteina u hipofaringealnim žlezdama i masnim
naslagama na početku odraslog stadijuma. Ukoliko se novoizležene pčele drže na
ishrani čistim šećerom u mešavini sa vodom, njihove hipofaringealne žlezde ostaju
nerazvijene. Polenska ishrana, s druge strane, podstiče rast ovih žlezda i masnih
naslaga. Veličina hipofaringealnih žlezda pokazuje sličnu zavisnost od uzrasta kao i
intenziteta konzumiranja polena, tj, dostiže svoj vrhunac kod pčela starih desetak
dana. Upravo pčele u ovom uzrastu su najaktivnije u obavljanju dužnosti uzgajanja,
odnosno hranjenja legla u društvu74.
Deo polena unetog u košnicu, mlade pčele odmah koriste kao hranu pod
čijim dejstvom se razvijaju mlečne žlezde za proizvodnju mleča, hrane za larve i
maticu. Stoga i najveću potrebu za polenom, kao gradivnim belančevinastim
materijalom, pčele imaju do sedmodnevnog, odnosno devetodnevnog uzrasta
(Kaller i s.). U tom periodu u njima se završava proces formiranja ždrelnih
(hipofaringealnih) žlezda (Bilaš). Hranjenje polenom 9-11 dana njihovog života
izaziva povećavanje voskovih žlezda, dok u kasnijem uzrastu polen nema bitnog
uticaja.
Keller i sarad. (2005) ističu da je za gajenje jedne pčele potrebno 3,4-4,3 mg
polena dnevno, dok Fararova istraživanja iz 1966. g. govore o 111, mg. I ruska nešto
kasnija istraživanja pokazuju da je za gajenje jedne pčele potrebno 89,4 -108,0 mg
polena. Jedino Ladislav Sevčik (1975) tvrdi da je za uzgajanje jedne pčele potrebno
čak 142,8 mg polena75.
Kvalitet zazimljenih pčela zavisi od količine cvetnog praha i veličine masnog
tkiva, kao rezervoara masti i belančevina, pa svaka takva kvalitetna pčela uzgaji s
proleća 3-4 nove mlade pčele76.
Mlade pčele koje se rode u kasno leto i u ranu jesen stiču veliko masno tkivo
potrošnjom velikih količina polena, koji osim belančevina (8-40%), sadrži i 9-14,5%
masti, 0,9-8,3% mineralnih materija, 24-48% ugljenih hidrata i vitamine za rast tek
izleglih pčela i razvoj njihovih ždrelnih žlezda77.
Belančevine iz cvetnog praha zajedno sa nekim mastima i drugim
elementima, izgrađuju kožni skelet i druga tkiva u pčela. Takvu funkciju belančevina
omogućavaju aminokiseline od kojih su belančevine i izgrađene. Neke od
aminokiselina (arginin, histidin, leucin, izoleucin, metionin, treonin, triptofan, valin i još
neki) utiču samo podsticajno, a druge utiču direktno na rast i razvoj pčele od jajeta
do imago oblika78.
Pored nezamenjivosti za razvoj legla, uzgoj i hranjenje matice, cvetni prah
koriste mlade pčele starosti 7-12 dana koje su veliki potrošači polena kao sirovine za
proizvodnju mleči – osnovne hrane mladih larvi starosti 1-3 dana. Kvalitet mleča
zavisan je od kvaliteta polena koji sakupljaju pčele polenarice i lageruju u zoni legla.
Znajući da je najkvalitetnija mleč ona koja pored sadržaja mnogobrojnih vitamina
(naročito onih iz grupe B i pantotenske kiseline) ima i radioaktivne osobine,
polenarice razlikuju radioaktivnost pojedinih vrsta polena i biraju onaj sa najvećom
radioaktivnošću, ističe Borda, i pojašnjava da biodinamičke i energetske osobine
polena i mleča ne treba da se svode samo na vitamine i hormone, nego i na njihove
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
47
radioaktivne osobine. Pored iznetog, najvažnija uloga polena je u stvaranju
otpornosti organizma pčele na bolesti, pri čemu najveću ulogu imaju vitamini,
fermenti, mikroelementi, fitoncidi, a takođe i materije koje imaju dejstvo slično
hormonima. U polenovim zrncima se nalaze vitamini A, C, B 1, B3, B5, B6, B12, PP, K,
folna kiselina, a najviše od njih ima vitamina A i B 1. Osim toga u cvetnom prahu se
nalaze gvožđe, kalaj, mangan, fosfor i više od dvadeset drugih elemenata79.
Folna kiselina ili vitamin M, sadržana u polenu potpomaže resorpciju vitamina
E, kompleksa vitamina B i to tiamina (B1), riboflavina (B2), piridoksina (B6, bez koga je
nemoguće uzgajanje legla) i cijankobalamina (B12) i naravno vitamina C. Na primer,
za uzgoj jedne larve do njenog poklapanja potrebno je u proseku 5,4g vitamina B6.
Osim što je uloga kompleksa vitamina B tako važna u uzgoju legla, ima indikacija da
su ovi vitamini od značaja i u funkcionisanju nervnog sistema pčele. U polenu su
sadržani i fosfolipidi, koji imaju funkciju strukturalnih elemenata na propustljivost
membrana, što je veoma značajno za ćelijsku razmenu materija80.
Prema profesoru dr. Zoranu Stanimiroviću (2000), perga izvornog kvaliteta,
odnosno ona koja nije oštećena unošenjem antibiotika u košnicu, je prirodno
sredstvo borbe protiv kuge, akaroze i nozemoze. Ako je pak perga nastala
preradom polena u uslovima dejstva antibiotika u košnici (koje je pčelar uneo kao lek
protiv kuge - hidrotetraciklin, krečnog legla - nistatin ili nozemoze - fumagilin), ta
perga će biti “mršavog sastava“ i nepunovredna belančevinasta hrana, jer su
antibiotici uništili 227 humanih mikroorganizama (107 vrsta gljivica, 81 vrstu kvasaca i
39 vrsta bakterija81. Upravo pčele, kao svoje pomoćnike, koriste pomenute
mikroorganizme za preradu polena u pergu. One znaju u kom momentu
prerađivačkog ciklusa treba da dodaju odgovarajući mikroorganizam. Verovatno
pretpostavljate šta se događa kad pčelama damo antibiotik. Većina mikroorganizama
ugine. Na taj način perga ima znatno umanjenu vrednost u odnosu na onu izvornu. A
poznato je da su Vorst i Jacobs (1980), prema Živadinoviću (2001) otkrili da pčele
duže žive ako se hrane pergom, nego čak i svežim polenom. Isti autori su takođe
potvrdili, kao i Butler (1949) da i pčele zaražene nozemozom duže žive pri ishrani
pergom, nego svežim polenom.
Lavrehin i Pankova (1975), zapisali su: da “postoji tesna veza između
količine upotrebljenog cvetnog praha i otpornosti pčela na uzročnike bolesti. U
slučaju nedovoljnih količina polena u košnici rađaju se pčele radilice i matice
nakaznih oblika, sa nerazvijenim krilima. I mnogobrojnim eksperimentima je utvrđeno
ogroman značaj cvetnog praha za životnu sposobnost društava medonosne pčele. U
sastavu praha otkrivene su sve materije koje se nalaze u mleču: belančevine, masti,
viamin A, vitamini kompleksa B... Sadržaj belančevina u cvetnom prahu raznih biljaka
kreće se od 8 do 80%“.
Joseph O. Halff, (1972). iznosi podatke o količini proteina u polenu kod nekih
biljaka: četinara 7-8%, maslačak 11%, vrba 22-23%, bela detelina 24%, voće 2629%. U vreme kada četinari obilato daju polen, prijem larvi u starterima je
neverovatno nizak, čak ispod 10%, jer pčele sakupljajući polen sa četinara ne
osećaju slab kvalitet, pošto u to vreme nema drugih polenarica – livada stiže kasnije,
a voćna paša je prošla82.
Ana Mauricio, u svetu poznati i priznati naučnik iz Švajcarske, izvršila je
klasiranje polena u tri kategorije: I kategorija – polen od kestena, II kategorija – polen
od maslačka, kukuruza, suncokreta, bukve, bresta, III kategorija – polen od lešnika,
bora, jele, smreke83.
Taranov (2001) ističe da kvalitet i vednost polena zavisi od njegovog
hemijskog sastava. Približno 30% polena čine ugljeni hidrati koje pčele u znatnoj
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
48
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
količini dodaju polenu, kako bi on postao lepljiv i sigurno se držao na nožicama za
vreme letenja.
Kao osnovno merilo vrednosti polena za pčele služi njegova sadržina
belančevinama i delimično mastima (tabela 6)
Količinski i kvalitetni sastav aminokiselina u smesi polena, kojima se hrane
pčele, blizak je količinskom i kvalitetnom sastavu aminokiselina matičnog mleča,
dobijenog iz te iste zajednice.
Nesumnjivo, svi najvažniji sastavni delovi mleča, belenčavine i vitamini,
prerađuju se u organizmu pčele radilice isključivo na račun cvetnog praha.
Pretpostavlja se da pčele radilice daju prednost smesi praha sa raznih biljaka,
zahvaljujući čemu se ujednačavaju oscilacije u hranljivim svojstvima različitog praha i
garantuje se izrada mleča po kvalitetu ujednačenog sastava84.
Tabela 6. Pregled hemijskog sastava polena s raznih biljaka (Preuzeto od Taranova,
2001)
Hemijski sastav polena (grudvica) s raznih vrsta biljaka u%
Belančevine
Masti*
Ugljeni
hidrati
Skrob*
Voda
Mineralne
materije
Ostale
materije
Maslačak
11,12
14,44
34,93
1,99
10,96
0,91
27,64
Vrba crna
22,33
4,15
32,18
1,44
12,30
2,61
26,43
Detelina
(prôsek)
20,68
3,22
30,21
7,80
13,44
5,49
26,96
Detelina
bela
23,71
3,40
26,89
1,32
11,56
3,14
31,30
Gorušica
crna
21,74
8,58
25,83
2,66
13,22
2,54
28,09
Breskva
26,48
2,71
32,44
1,63
8,47
2,81
27,09
Šljiva
28,66
3,15
28,29
0,74
9,79
2,62
27,49
Gospino
zelje
26,90
2,85
30,27
0
11,10
3,04
25,74
Maslina
16,71
4,69
35,78
1,06
10,12
1,90
30,80
Kalandrija
16,75
5,66
38,87
7,09
9,06
2,68
26,98
Pasja
trava
20,44
2,37
29,33
0,37
13,34
3,06
31,46
Eukaliptus
26,22
1,38
29,96
1,96
9,09
2,71
30,64
Biljka
*
Skrob i mast u polenu uzajamno se dopunjuju. U polenu koji sadrži mnogo masti, po pravilu je malo
skroba, i obratno, pri sadržaju veće količine skroba u njemu je manje masti.
Vrednost polena kao pčelinje hrane zavisi od količine probavljivih
belančevina. Polen leske i vrbe, na primer, sadrži i do 46% probavljivih belančevina,
oraha 22%, graba i jove 14%, breze 11%, borovnice 9% itd85.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
49
Potrebe za pergom su očigledno velike, a precizno ih predstavljaju utvrđene
norme istražene na 25.908 pčelinjih zajednica sa 188 pčelarskih gazdinstava u
Rusiji, date u tabeli 7.
Tabela 7. Pregled potreba pčelinje zajednice za pergom (izvor »Pčelar” br. 5/ 2004).
Faze u životu pčelinjeg društva
Količina perge po ulici pčela (grama)
Prolećni razvoj
500
Priprema za zimu i odgajanje zimskih pčela
400
Zimovanje
200
Iz Švedske, na savetovanju u Kanadi decembra 2002. godine, izvestili su da
ostavljanje u košnici velikih količina polena doprinosi zdravlju pčela i razvoju legla.
Posmatrana su društva sa mnogo polena, sa manje i ona sa vrlo malo
polena. Društva sa najviše polena imala su 4 puta više zatvorenog legla od onih sa
najmanje, a dva puta više od društava sa srednjom količinom polena u gnezdu. I
dužina života pčela u košnicama sa najviše polena iznosila je 36 dana, onih sa manje
polena bila je 27 dana, a sa najmanje polena u košnici, pčele su živele svega 21 dan.
Na kraju sezone prva grupa društava sakupila je dva puta više meda od grupe sa
najmanje polena u košnicama86.
Perga i polenova zrnca, koje pčele donose u korpicama, sakupljena sa raznih
biljaka ne utiču jednako na fiziologiju pčele, utvrdili su u Naučnoistraživačkom
institutu higijene u Viljnusu, Litvanija. Po njima u normalnim uslovima pčele ne
upotrebljavaju sveži polen. Larve četvrtog dana počinju jesti pergu, a u ishrani
svežim polenom razvoj se usporava. Međutim, bitne razlike u količini legla pri ishrani
pergom ili svežim polenom nisu ustanovljene. Neki autori dokazuju da se pri ishrani
pergom život pčela produžava…(Strauskene, Kadžjauskene).
Dakle, bilo kako bilo, cvetni prah pčelama život znači i produženje života čini.
1.16.1.3. Med
Med je produkt koji pčele proizvode preradom nektara i služi im kao hrana i
lek. U svakoj kapljici meda sadržano je više od 300 različitih materija 87, koje imaju
hranidbenu i zaštitnu ulogu od bolesti u pčelinjem društvu. Med i nektar imaju
antimikrobnu aktivnost zahvaljujući kiselosti, osmotskom pritisku i stvaranju vodonikperoksida88.
Nektar89 iz nektarija cvetonoša, sa aktivnim jedinjenjima šećera, takođe
životno vredan produkt prirode darovan pčelama, koji je obogaćen sa petim
antibiotikom i decenskom kiselinom iz sekreta gornjovilične žlezde pčele, štiti pčelinje
gnezdo od bolesti. Nektar biljke sadrži šećere90, organske kiseline91, vitamine92,
makro i mikro elemente93, fenolna i polifenolna jedinjenja, belančevinaste materije94 i
slobodne aminokiseline, fermente95 aromatske materije96 i još neke druge97. Mnoge
od njih, među kojima i organske kiseline, prelaze sa nektarom u med bez promene. U
velikim količinama u medu su prisutne benzoeva i fenilosirćetna kiselina, koja
poseduje baktericidno dejstvo, kao i fenolna i polifenolna jedinjenja. Na primer,
flavolnon pinocenbrin, koji poseduje baktericidno dejstvo, zastupljen je u 11 od 12
istraživanih uzoraka meda raznog porekla. Među fermentima, glikooksidaza oksidiše
glikogen do glukonske kiseline, i pri tome se izdvaja vodonikperoksid98 koji ubija
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
50
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
mikroorganizme. Dakle, samo prirodni med poseduje baktericidno svojstvo, i samo
njegovim korišćenjem u ishrani, pčele poseduju prirodni imunitet na bolesti99.
Benzeova kiselina nastala u pupoljcima breze, topole i jasike nađena je u
manjim količinama u medu (Kremer i Ridman), i oko 5% u propolisu 100. Našla je
primenu i u humanoj medicini, u svojstvu antigljivičnog i antimikrobnog sredstva.
Istraživanja Mladenova iz Bugarske, ukazuju na antigljivična, odnosno antimikotična,
kao i na protistocidna dejstva meda, tj. da ubija protozoe, amebe, infuzaruje
(jednoćelijske životinjske organizme).
Eksperimentalna proučavanja antimikrobnog dejstva meda Mladenova
pokazali su da su baktericidna i bakteristatična svojstva meda posledica
antimikrobnih materija biljnog porekla donetih sa medonosnog bilja. I čuveni ruski
naučnik Tokin je još 1928. godine utvrdio da su fitoncidi uništivači mikroba. A fitoncidi
su antimikrobne supstance koje pčele donose u nektaru i u cvetnom prahu.
Akademik Jovan Tucakov u svojoj knjizi Lečenje biljem – fitoterapija piše da su
antibiotici u višem bilju (fitoncidi) jedinjenja koja mogu da unište ili spreče razvoj
izvesnih vrsta mokroorganizama bez štete po čovečiji organizam.
Postoje dokazi da med sadrži izvesne supstance poznate pod imenom
terpeni za koje se veruje da pomažu pčelama u borbi protiv bolesti, ističe Glen
Sanley, stručnjak za pčelarstvo američke države Ajova.
Prema doktoru Stojmenu Mladenovu, mikroorganzme, među kojima su i
streptokoke što su izazivači bolesti, uspešno suzbija i ubija med. Rezultati koje je
Mladenov dobio pripremajući svoju doktorsku disertaciju, 52 vrste meda starosti od
jedne do šest godina pokazala su da pčelinji med sadrži antimikrobne materije sa
bakteriostatičnim dejstvom (sprečavaju daljnji razvitak bakterija) i baktericidnim
dejstvom (ubijaju bakterije)101. Streptokoke su preživele u surovim uslovima klime
Zemljinog satelita Meseca pune tri godine102, a nađene su kada je posada Apolo -11
skinula neke instrumente sa Sajvejera-3 i pri povratku ih donela na zemlju, ali su u
medu bile pokojne.
Kisela reakcija meda (pH iznosi 3,8 – 3,4103) sprečava razvoj spora gljivica,
bakterija truljenja, i prema tome doprinosi očuvanju meda i, sprečava neke od bolesti
pčela.
Možda su Hipokritu (460-377. godine p.n.e.) cvetni prah i nektar kao hrana i
lek pčelinje zajednice, poslužili da iskaže čuvenu maksimu da lek treba da bude
hrana, a hrana da bude lek!
Pčelinja zajednica, po procenama Gubina i Nolana potroši godišnje na leglo i
na životne potrebe preko leta i zime oko 90 kg meda, a po Hahlovu, čak 110 kg104.
NAJNOVIJE ANALIZE MEDA
Pčelinje belančevine, koje pčele izulučuju u svoje proizvode tj. u hranu za
larve, uopšte poznate kao pčelinja, trutovska i matična mleč105, te polen, med i
propolis po svojoj funkciji u društvu mogu se podeliti u nekoliko grupa:
1. Enzime, koji učestvuju u promeni nektara u med: α-glukozidaza, prilikom
promene saharoze na glukozu i fruktozu. Ovaj enzim se sintetiše u hipofaringalnim
žlezdama pčela radilica.
2. Belančevine za ishranu, koje se sintetišu u hipofaringalnim žlezdama pčela
za vreme „dojenja" larvi u uzurastu od 3 do 12 dana, izlučuju se u pčelinju, trutovsku
odnosno matičnu mleč kao glavni izvor belančevina za pčelinju larvu. Ove
belančevine se distribuiraju ne samo za ishranu matice, već profilaktički za svaku
pčelu ili truta ponaosob. Ovaj neposredni prenos belančevina izgrađuje unutar
društva ne samo sistem transfera ishrane belančevina, već je u istu ruku i nekom
vrstom vektara prenosa patogena između pojedinih pčela u društvu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
51
3. Defanzivne belančevine i peptide, koje izulučuju pčele u svoje proizvode.
One štite pčelinji plod u razvoju od raznih patogena. Fujiwara sa saradnicima
uspešno je izolovao i sekvencirno okarakterisao peptid rojalizin, koji ima izraziti
antimikrobni uticaj na grampozitivne bakterije Lactobacillus i Bifidobacterium. U našoj
laboratoriji smo iz MM belančevine uspešno izolovali peptide sa antimikrobnim i
antifungalnim učinkom.
4. Polifunkcionalne biološki aktivne belančevine.
Neke belančevine u matičnom mleču imaju raznovrsnu funkciju u društvu, a
pritom učestvuju u procesima, koji se dešavaju u tkivima životinjskih ćelija u
eksperimentalnim uslovima in vitro. Poslednjih nekoliko godina počeo je brži razvoj u
istraživanju molekulskih i opštih fizioloških osobina pojedinih belančevina, koje
izulučuju pčele u svoje proizvode, ponajviše u matičnu mleč. Nova saznanja o
fiziološkim osobinama belančevina u matičnom mleču smo stekli posmatranjem
njihovog uticaja na diferencijaciju razvoja pčelinje larve matice i radilice u
laboratorijskim uslovima in vitro (Šimut, 2006.-neoblikovani eksperimenti i rezultati).
1.16.1.4. Propolis
Propolis106 predstavlja mešavinu voskova, smola, ulja i male količine polena,
sadrži flavanone, flavone, kofeinsku kiselinu i njene estre, koji su nosioci njegove
antibakterijske aktivnosti107.
Priroda je podarila pčelama sposobnost da sakupljaju propolis kao lekovitu
materiju za zaštitu gnezda od bolesti. Propolis ispoljava raznovrsna biološka
svojstva. Deluje protiv mikroba, gljivica i virusa, te sprečava rastenje biljaka i klijanje
semena108. Mladenov ističe i antiprotozojno dejstvo propolisa109.
Propolis ima dezinfekciona svojstva i igra ulogu sredstva za dezinfekciju
voštane ćelije kao ostave za med i inkubatora za predlutke i lutke, te za dezinfekciju
unutrašnjosti košnici Evropska trulež ima sezonski karakter i pojavljuje se obično u
proleće i početkom leta, kad nema dovoljno propolisa. Pčele ga koriste za glačanje
voštanih ćelija..., i za sprečavanje truljenja sitnih životinja i insekata koji dospeju u
košnicu (Škenderov i Ivanov, 1986).
Propolis sadrži lako isparavajuća eterična ulja koja imaju jasno izraženu
antimikrobnu aktivnost, zaštićujući pčelinje društvo od patogene mikroflore. Ta
eterična ulja uveliko prelaze u atmosferu košnice kad sunce zagreje njene zidove. Na
zidovima košnice, pogotovu u njenom gornjem delu nalazi se tanak sloj propolisa koji
pčele stalno obnavljaju. Kada je površina unutrašnjih zidova veća, i količina
isparavajućih materija je znatna. Naftalin iz propolisa ima akaricidno dejstvo, a lako
isparljiva benzoeva kiselina antibakterijska svojstva.
1.16.1.5. Pčelinji vosak
Vosak110 od koga pčele izrađuju ćelije saća111 poseduje antibiotičko dejstvo zaustavlja i uništava mikroorganizme – izazivače bolesti. Po svojoj hemijskoj prirodi
vosak spada u složena jedinjenja u kojima učestvuju preko 300 različitih materija 112.
Vosak i nezasićene masne kiseline, u sastavu ili na površini kutikule, dejstvuju
antifungicidno113
Saće u košnici predstavlja jedan od temeljnih biogeneznih činilaca od koga
zavisi život, razvitak i rast pčelinje zajednice, te njeno zdravstveno stanje. Saće je
kolevka pčelinjoj larvi i inkubator njenoj lutki. Saće je i hiper higijenska ostava za med
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
52
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
i cvetni prah - pergu. S pravom se može reći da saće uz maticu, pčele radilice i
trutove čini biološki četverougao pčelinje zajednice.
I samo mlado-devičansko saće može odgovoriti funkciji koju mu je Priroda
odredila. Zato pčele radije neguju leglo u novom saću nego u starom.
Proučavajući ponašanje matice i pčela dadilja u korišćenju saća, Džon Fri je
utvrdio da pčele radije skladište med i nektar u korišćenom saću, a samo ponekad u
njemu gaje i leglo, ali manje nego na novom. Ovu pojavu je uočio i kod divljih
medonosnih pčela koje skladište rezerve hrane u starijem saću u kome je prethodno
gajeno leglo, a svake godine izgrađuju novo saće i u njemu formiraju leglo.
Ovakvo ponašanje pčela opisala je gospođa Bete još 1934. godine. Ona je
navela slučaj jednog pčelara koji je u 50 svojih košnica stavio ramove sa starim
(tamnim) saćem i okvire sa satnim osnovama. U svih 50 košnica pčele su, prirodno,
formirale svoje leglo na saću izgrađenom na satnim osnovama, a »ignorisale” su
staro saće.
Pčele mogu otpočeti gajenje legla i na tamnim satovima, obično krajem zime,
i to zbog činjenice što se na njima nalaze zalihe prošlogodišnjeg meda i perge
neophodnih za ishranu larvi.
Pčele u prirodi (šupljem živom drvetu) nikada ne lageruju med u tamnom i
starom (crnom) saću, već to saće prepuštaju moljcu-čistaču košnice i mravima koji
počiste otpatke od moljca, čiji je mravinjak u donjem nivou šupljine istog drveta –
ispod roja.
Iznad roja po pravilu je naseljen puh ili čvorak, čije gnezdo obezbeđuje
optimalnu mikroklimu pčelama, štiteći ih od hladnoće i, upijanjem vlage iz klubeta
zimi. I to je prirodni lanac u kome je Priroda podelila uloge svakoj od „karika” da bi se
kao rezultat dobile zdrave i krupne pčele. Ove činjenice nam sugerišu da svoje
aktivnosti uskladimo sa Prirodom pčela.
1.16.1.6. Sposobnost higijenskog i sanitetskog delovanja u košnici protiv
mikroorganizama
Ogledi sa pčelama to potvrđuju. Doktor Lavi, saradnik Remi Šovena, u
pokušaju da inficira pčele, platinskom žicom je izbrazdao kosmate delove tela pčela, i
nije imao uspeha – infekcije nije bilo. Ali su muve i drugi slični insekti, krećući se
preko hranjive podloge, iza sebe, iz svakog otiska stopala, ostavljali bujne kulture
bakterija. Zaključak je Lavia da je cela površina tela pčele medarice prekrivena
antibiotskim materijama koje ubijaju sve bakterije koje dođu u dodir sa pčelom.
Drugim antibiotikom pčele presvlače svoje saće, trećim mešaju polen, četvrtim
obogaćuju matičnu mleč, a petim med. Antibiotik sadržan u propolisu, osim što ubija
bakterije, sprečava rast gljivica i klijanje semena.
1.16.1.7. Decenska kiselina
Pčele decensku kiselinu precizno ugrađuju u polen (tovar na nožicama 114,
1%), u propolis (oko 15,8%), u med (0,1%) i u matični mleč (do 10%). Ovim je, kako
piše Vahonjina, stvorena jedinstvena celina biljno-životinjskog porekla sa kvalitativno
novim biološkim svojstvima. Ta jedinstvena celina pčelinje gnezdo štiti od bolesti,
pospešuje brzu reprodukciju sa intenzivnim rastom i razvojem jedinki u pčelinjem
društvu, zaključak je Vahonjine. Time se objašnjava da pčele svaku voštanu pločicu
natapaju decenskom kiselinom, a u svaku ćeliju nanose tanki sloj čistog i
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
53
baktericidnog propolisa pre nego što matica u nju položi jaje. To čini odbrambeni
bedem za zaštitu larvi od štetnih mikroba. Decenska kiselina se ne sreće u prirodi.
1.16.1.8. Hemociti
Hemociti sadržani u hemolimfi pčela imaju odbrambenu sposobnost. Oni
obrazuju tzv. fagocitarne organe ili proždirače. Hemociti, proždirući bakterije i druge
čvrste čestice, štite i čuvaju organizam pčele od infekcija. Progutane čestice i
bakterije se u ćelijama pčelinjeg organizma vare, odnosno one se raspadaju, čime se
u hemolimfi odvija pojačani proces uništavanja stranih čestica. U slučaju većih
parazita, grupe bakterija ili hifa115 gljivica, više hemocita obrazuje kapsule oko strane
materije i na taj način ih eliminišu (inkapsulacija). Funkciju hemocita omogućuje i
potpomaže više supstanci. Na primer, lektini u hemolimfi potpomažu prepoznavanje
strane materije i njenu fagocitozu, dakle učestvuju u odbrani, a pripisuje im se uloga
u ishrani i razviću. Oni se verovatno uključeni u reorganizaciju tkiva i prijanjanja
ćelija116.
Fagocitozom mogu da se uklone virusne čestice koje se nalaze u hemolimfi,
odnosno van ćelija. Hemociti mogu da uklone mali broj virusa ili viruse slabe
virulentnosti, dok je u suprotnom taj mehanizam odbrane neefikasan117.
Fagocitoza dominira kada je prisutan mali broj spora patogenih gljivica, a
inkapsulacija (obrazovanje kapsule oko strane materije) predstavlja najefikasniji
način u borbi protiv gljivica. Lizozim i apedicini i dr. ne deluju protiv gljivičnih
infekcija118. Pri prodoru spora Noseme u telesnu šupljinu hemociti se nakupljaju oko
parazita, vršeći fagocitozu ili inkapsuliranje.
Eksperimentalno je potvrđeno da su patogene bakterije (Pseudomonas)
unesene u hemolimfu pčele bile pojedene od strane fagocitnih krvnih ćelija
(granulociti) u hemolimfi119. Kod Varroozom napadnutih pčelinjih zajednica
primećeno je starenje ćelija u pčela, ali i moguće pojavljivanje velikog broja nezrelih
hemocita120. Nezreli hemociti ne mogu obavljati fagocitarnu funkciju, odnosno
nesposobni su da obavljaju zaštitnu funkciju organizma pčele od bolesti.
1.16.1.9. Hemokini
grupu malih sekretornih proteina, koji predstavljaju važne regulatore imunog
sistema izazivajući napadačke pokrete hemocita ka stranoj materiji
1.16.1.10. Lizozimi
– sekret pljuvačnih žlezda radilica koju pčele preciznom merom dodaju u
hranu za larve, u nektar, u polen, u vosak i propolis. Proteinske je prirode i razlaže
ćelijski zid bakterija. On predstavlja faktor humoralnog imuniteta (odnosi se na
telesne sokove koji pčelinje društvo čine imunim na mnoge bolesti pčelinje zajednice)
pa se može reći da ima veze sa mehanizmom otpornosti pčelinje zajednice na
bolesti. Koncetracija lizozima u hemolimfi larvi i odraslih pčela kreće se od 5 µg do 25
µg/ml. Prirodna ili veštačka infekcija saprofitskim bakterijama povećava koncetraciju
lizozima u hemolimfi na više od 1.300 µg/ml, dok kod pčela izletnica ne prelazi 40
µg/ml. Pretpostavlja se da to povećanje koncetracije lizozima smanjuje rizik od
nastanka infekcije saprofitnim bakterijama kod larvenog stadijuma.121
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
54
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
1.16.1.11. Apidecini
su antibakterijske supstance, koji se, kao biološki aktivni oblik javljaju u
hemolimfi odraslih pčela, dok se kod poslednjeg larvenog stadijuma nalaze neaktivni,
prekusorni molekuli. Određeni delovi ćelijskog zida bakterija razloženi pod dejstvom
lizozima privlače apidecine kao antibakterijske supstance. Najveća koncetracija
apidecina u hemolimfi pčele javlja se posle 36 sati od infekcije, a u toku naredna 3-4
dana postepeno opada. Apicedini imaju relativno širok spektar dejstva prema većem
broju bakterija, uglavnom sprečavajući njihovo razmnožavanje.
1.16.1.12. Abecini
je antibakterijski protein koji se nalazi u hemolimfi, i svojim dejstvom na
spoljnu menbranu ciljnih bakterija omogućava pristup i dejstvo lizozima i apidecina.
Abecin ima uzak spektar dejstva.
Apidecini i abecin predstavljaju najviši nivo adaptacije imunog sistema
medonosne pčele, koji omogućava uništavanje patogenih bakterija poreklom sa
biljaka i iz okruženja pčela.
1.16.1.13. Himenoptecin
u hemolimfi stvara se podražajem veće količine bakterija, a pojavljuje se
kasnije od početka infekcije i u nižoj koncetraciji od apidecina
1.16.1.14. Bakterije
koje se normalno nalaze u crevnom traktu pčele i čine mikrofloru, eliminišu
veliku količinu spora patogenih gljivica, koje tu dospevaju hranom. Međutim, plesni
koje proizvode enzim hitinazu, supstancu koja razlaže hitin kutikule mogu da prodru
kroz tu barijeru. Kutikula koja je oštećena mehanički (Varroa buši otvor radi
hranjenja) ili dejstvom enzima otvara vrata bakterijama i dolazi do fatalnog ishoda.
1.16.1.15. Himozin
enzim u želucu pčele pospešuje obnavljanje peritrofne membrane,
sprečavajući da spore noseme dođu u bliski kontakt sa ćelijama epitela creva.
1.16.1.16. Priroda je pčeli podarila peptide sa
konstantnom sekvencom od 18 aminokiselina
Iako pojedinačno članovi pčelinje zajednice (larve i odrasle pčele) uopšte
uzevši, nisu osobito otporne na patogene, Casteeles i sar. (1989) ispitivali su
imunitetne reakcije na individuama i otkrili formirana antitela u pčelinjem organizmu.
Kada su uneli strano telo u hemolimfu pčele, formirali su se peptidi sa konstantnom
sekvencom od 18 aminokiselina za koje je utvrđeno da ispoljavaju baktericidno
dejstvo.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
55
1.16.1.17. Zidovi creva medonosne pčele imaju grupu enzima
pod nazivom glutation S-transferaza (GST) aktivnost 122
Ova važna grupa enzima deluje kao detoksifikacioni sistem protiv
potencijalnih štetnih supstanci sa kojima pčele mogu doći u dodir. Smanjenje GST
aktivnosti može učiniti pčele mnogo ranjivijim na toksične supstance iz okruženja.
U eksperimentu izvedenom na dejstvo rastvora oksalne kiseline i šećernog
sirupa na GST aktivnost, nije otkriveno da rastvor korišćenjem normalnih doza
smanjuje GST aktivnost kod pčela. Valjalo bi istražiti delovanje na GST aktivnost
neprirodnih zamena i dodataka pčelinjoj hrani.
1.16.1.18. Izraženost higijenskog ponašanja
Higijensko ponašanje je naročito važno kada je u pitanju otpornost na
kameno i krečno leglo, gde radilice izbacuju uginule larve iz gnezda. Pčele koje ne
otklanjaju spore gljivica iz creva i sa dlačica na telu postepeno inficiraju larve kad ih
hrane ili kontaktom zaražavaju druge odrasle pčele u zajednici. Otpornost se zasniva
na sposobnosti nekih radilica da u proventrikulusu filtriraju spore ili delove micelijuma
gljivica koje su unele hranom.
Naučno je utvrđeno da jaka društva poseduju sposobnost higijenskog i
negovateljskog ponašanja kućnih pčela, pošto one u takvim društvima poseduju dva
genska lokusa123, koji se nezavisno jedan od drugoga razdvajaju i na posebnim
zadacima aktiviraju. Prvi aktivira pčele na otklapanje obolelog zatvorenog legla, a
drugi podstiče mlade radilice na čišćenje ćelija saća, izbacujući obolele larve i lutke
van košnice124. Pčele iz osrednjih i slabih društava ne poseduju navedene genetske
osobine, pa su stoga hronično slabe i neotporne na bolesti. Istraživanja brojnih
naučnika to su potvrdila, a i iskusni obrazovani pčelari to i iz prakse znaju.
Najnovija istraživanja Stanimirovića i saradnika (2001), Pejovića (2001) i
Ćirkovića (2002) su pokazala da super jaka125 društva imaju superhigijensko
ponašanje i sposobost da za vreme od 48 sati očiste mrtve lutke u procentu većem
od 95%. Društva srednje jačne za isto vreme očiste 90-95% oštećenih larvi i lutaka
zatvorenog legla, a slaba društva su pokazala nehigijenske sposobnosti, čija je
efikasnost eliminisanja žrtvovanog legla za 48 sati iznosila manje od 90% očišćenih
ćelija126. Istraživanjima su još utvrdili da su super jaka društva poticala od
jednogodišnjih matica, koje su genetski predisponirane na higijensko ponašanje.
“Sojevi pčela koji su osetljivi na kugu ovo ne uspevaju da urade, već delovi
zaražene materije ostaju u ćelijama, ili čak, i cele bolesne i zbog toga izobličene
larve” (Dustman 1993).
Generalno uzevši, prema Dustmanu, higijensko ponašanje se bazira na tri
faze: (1) pojedinačna pčela inficirana patogenom brzo reaguje na njega, te se razboli
i uskoro ugine; (2) soj pčela prepoznaje ovaj stadijum infekcije kao nenormalno
stanje; (3) soj pčela odstranjuje nenormalni stadijum legla, odnosno pčele ih izbacuju
napolje.
Ovim lancem se infekcija prekida. Pčelinja zajednica kao celina, a manje
pčele kao jedinke, pokazuje otpornost na napad patogena. Druge bolesti, kao što su
mešinasto leglo, krečno leglo, nozemoza, paraliza, septikemija... slični su primeri za
ovaj odbrambeni mehanizam.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
56
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
1.16.1.19. Priroda je pčeli podarila specijalni organ proventikulus,
međuventil (predželudac)
Pčele su tokom evolucije često stradale od kristalisanog meda, pa se kod njih
razvio specijalni organ, takozvani proventrikulus - međuventil (predželudac) koji prve
kapi nektara što dolaze u mednu voljku odvaja od zrnaca cvetnog praha. Nektar se
pročišćava od suvišnog polena za vreme njegovog nalaženja u mednom želucu
(voljci), u središnjem delu creva127 (ventila) koji spaja medni želudac sa srednjim
crevom. Čim se medni želudac napuni tečnošću, lopatice glavice 128 počinju
uzbudljive pokrete, otvarajući i zatvarajući otvore između njih. Pri stiskanju lopatica
tečni deo hrane, koji prolazi između bodlji, izliva se natrag u medni želudac, a tvrde
čestice (polenova zrnca) s manjom količinom tečnosti zadržavaju se u glavici i
pomeraju se zatim kroz rukav u srednje crevo. Takva uzbudljiva pokretanja i filtracija
tečnosti nastavlja se neprekidno dokle god je medni želudac napunjen nektarom ili
zrelim medom. Ovo dovodi do postepenog prečišćavanja nektara od viška polena, ali
neznatan deo polena ipak ostaje i dospeva u med.
Rukav međuprostora creva unutar srednjeg creva obrazuje tanku dugačku
cevčiocu s mekim elastičnim zidovima. Takva građa isključuje mogućnost
premeštanja hrane u suprotnom smeru – iz srednjeg creva u medni želudac.
Usled neprekidnog rada ventila pčela ne može potpuno da vrati sav nektar ili
med koji je dospeo u medni želudac, jer jedan deo (polenova crnca zajedno sa delom
tečnosti) uvek prolazi u srednje crevo i utroši se na ishranu pčele, tj. ventil obavlja još
i funkciju regulatora ishrane pčela129.
Ova uzana mišićna cev ima ulogu filtera koji odstranjuje i bakterijske spore iz
hrane. Ovo se vrši na četiri nezavisne i pokretne trouglaste usne koje love čvrste
materije svojim resama u vidu vlakana i spuštaju ih dole, u četiri mala udubljenja.
Kada se oni napune, sadržina se prenosi do želudca radi varenja ili oslobađanja130.
Ovim putem pčela može da odstrani uzročnike bolesti bez mogućnosti da ih prenese
drugoj pčeli putem socijalne razmene.
1.16.1.20. Priroda je pčeli podarila sposobnost konzervisanja mednopolenske hrane bez čega bi se med bez konzervanasa ukvario od gljivica
(kvasaca) i bakterija
“Kisela sredina meda sprečava razvoj bakterija truljenja i, prema tome
doprinosi očuvanju meda„131. U knjizi „Hrana i ishrana pčela” Taranov je napisao:
„Visoka koncetracija šećera u medu obezbeđuje njegovo dugotrajno čuvanje. Ali
pčele imaju još sposobnost da trajno zaštite ovaj produkt od kvarenja pri dugotrajnom
čuvanju: pčele menjaju vrednost meda povećavajući aktivnu kiselost, a u kiselim
sredinama ne mogu se razvijati spore, gljivice, bakterije truljenja i druge. Naučno je
utvrđeno da je visoka kiselost nektara nastala kao rezultat delatnosti pčela. Naime, u
sastavu sekreta ždrelnih žlezda stvara se ferment glikogenaza, koji deluje na
glukozu, pretvarajući je u glikonsku kiselinu. Kao rezultat reakcije glikozne kiseline
stvara se peroksid (superoksid) vodonika. Ova materija je otrovna za pčele, i ona se
odmah neutrališe pod dejstvom fermenta katalaza, koji je nađen u sekretu grudne
žlezde, koja ima izvodni kanal u osnovi jezička. Rezultati istraživanja su pokazali
ulogu katalaze, koja se uvek nalazi u mednom želucu, napunjenom nektarom.
Aktivnost fermenta glikogenaza smanjuje se pri povećanju aktivne kiselosti sredine.
Zbog toga se reakcija stvaranja glikozne kiseline prekida kada nektar koji dozreva
dostigne određeni stepen kiselosti. Povećanje kisele reakcije meda služi kao dopuna
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
57
i vrlo efikasno sredstvo za njegovu konzervaciju. Kisela reakcija meda ima značaja i
u sprečavanju nekih bolesti pčela. Kao potvrdu toga mogu se navesti rezultati
istraživanja N.P. Smaragdove, koja je prihranjivala jednu grupu pčela šećernim
sirupom s dodatkom alkalnih materija (pH 9), a drugu zakiseljenim sirupom (pH 5-6).
Zakiseljena hrana očevidno je sprečavala razvoj spora nozeme u epitalnim ćelijama
srednjeg creva, dok su u isto vreme kod pčela hranjenih alkalnom hranom ćelije
epitela bile ispunjene sporama i skoro sasvim razorene“.
1.16.1.21. Priroda je pčeli podarila sposobnost da može blokirati
Penibacillus larvae
Poznato je da vodonik-peroksid (H2O2) u medu kao antioksidant medu u
određenoj meri ublažava štetne efekte Penibacillus larvae.132
1.16.1.22. Priroda je pčeli podarila sposobnost alarmiranja
uzbune alarmnim signalom „OTROVI".
Pčele dižu na uzbunu celu svoju zajednicu kada zatrovane pčele-izletnice
uđu u košnicu. Posle nekoliko minuta počinje na više mesta u košnici alarmni ples,
pri čemu kućne pčele jure ili spiralno ili u cikcak nepravilnim smerom, i živahno
mašući abdomenom pozivaju u borbu. Na ovaj signal letačka aktivnost pčela izletnica
naglo se obustavlja, te i one usresređuju pažnju na igru, posle čega nastupa borba
na život i smrt protiv ubilački nastrojenih zatrovanih pčela, koje budu ubijene i
izbačene napolje iz košnice.
1.16.1.23. Priroda je pčeli podarila snažno pčelinje društvo
Naučno je utvrđeno da je intenzitet leženja jaja u visokoj međuzavisnosti sa
količinom sakupljenog polena i nektara. Što je pčelinja zajednica brojnija, time je i
veći unos polena i nektara kao hrane za leglo. Odsustvo rezervi meda, a pogotovo
nedostatak polena, pogubno se odražava na pčelinje društvo i njegovu otpornost
prema bolestima. Normalno razviće hipofaringalnih i mandibularnih žlezda, koje luče
sastavne delove mleča, moguće je samo pri hranjenju pčela hraniteljica pergom.
Takvo hranjenje neophodno je radi formiranja celog organizma pčele radilice, kao i
razvića masnog tkiva i voskovih žlezda. Zato mlade pčele radilice uskoro posle
izlaska iz ćelije pojačano upotrebljavaju cvetni prah i hrane se njim u vreme hranjenja
legla i gradnje saća.
Odavno je primećena tesna veza između inteziteta uzgajanja legla i količine
upotrebljenog cvetnog praha od strane pčelinjeg društva, što potvrđuju istraživanja u
Naučnoistraživačkom institutu za pčelarstvo Ribnoje. „Dokazano je da količina
unesenog polena zavisi od količine otvorenog legla, koje se nalazi u gnezdima raznih
društava, što se vidi iz pregleda koji sledi.
Količina larvi u gnezdu (broj)
610
1.000
3.300
4.100
6.300
Uneseno polena (grama)
7,6
15,0
37,1
66,1
70,0
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
58
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Što je veća potreba zajednice u belančevinastoj hrani za larve, tim više pčele
sakupljaju i donose polen u košnicu"133.
Utvrđeno je da nedostatak cvetnog praha izaziva umanjenje količine legla u
društvu. Pčelinja društva, koja se drže na belančevinastoj hrani iz cvetnog praha,
otpornija su na uzročnike bolesti, nego ispitivana društva koja nisu dobijala
belančevine iz polena. U poslednjem slučaju često se izvode pčele radilice i matice
nakaznih dimenzija, sa nerazvijenim krilima.
1.16.1.24. Priroda je pčeli podarila instikt razmnožavanja kao odbrambeni
mehanizam na bolesti
U proleće, u maju, malo ranije ili malo kasnije, već prema pašnim prilikama,
javlja se kod pčela nagon za rojenje. Karakteristično je po sve većem nagomilavanju
nezaposlenih mladih pčela u košnici, u čijem telu ima viška matične mleči. Određenu
ulogu u ovome ima i manjak matične supstance u košnci.
Rojenje je urođeno, prirodno svojstvo pčelinje zajednice. Rojenjem se
pčelinje društvo deli – razmnožava i nastavlja vrstu. Drugim rečima, rojenje je način
razmnožavanja koji je svojstven svakoj pčelinjoj zajednici. Pogrešno je verovanje i
teška je zabluda da postoje pčelinja društva koja se ne roje.
Na razobličavanju te zablude, Huber (1791)134 kaže: „Da bi se pčelinja vrsta
održala, potrebno je da stara matica povede prvi roj. Ako stara matica ne bi napustila
svoju košnicu pre nego se iz matičnjaka ispile mlade matice, ona bi ih poubijala pre
nego i dozru za život i rojenja ne bi bilo, ali time bi i pčelinja vrsta nestala. Čim
radilice zatvore prvi matičnjak, stara matica napušta košnicu vodeći sobom i roj. Da
ne bi u istoj košnici bilo više matica, Priroda im je usadila međusobnu netoleranciju
(mržnju); one se ne mogu susresti, a da se ne uhvate odmah u koštac: da jedna
drugu ubije. Ako bi bile istog uzrasta, skoro iste starosti, izgled na uspeh bio bi im isti,
i samo slučaj odlučuje koja će od njih biti pobednica: ona bi jednu za drugom, ubila
sve svoje suparnice, kako se koja bude izvela. Zato se Priroda postarala da od
trenutka kad je počelo polaganje trutovskih jaja (koje obično traje 30 dana), pčele
izviđačice kreću u potragu za novim staništem, a dvadesetog ili dvadeset i prvog
dana, kućne pčele počnu da grade osnove za više matičnjaka, kojih bude 16 do 20, a
viđali smo ih i do 27135.
Kako je to Priroda znalački uskladila da deobom, pčela već 160 miliona
godina, nepogrešivo nastavlja vrstu.
Instikt razmnožavanja zahvata celu pčelinju zajednicu i on postaje
dominantan samo u slučaju ako u njenom gnezdu ima više od 15 kg meda (u 12 okvirnoj košnici i pološki ili više od 20 kg meda u višekorpusnoj košnic) i obilje perge.
Pri takvim rezervama meda pčele se obilno hrane sâme, dobro hrane leglo i maticu.
Pri takvim i višim rezervama hrane, u pčelinjem društvu nema opasnosti da pčele
zahvati instikt ekonomije hranom. Sa takvim rezervama hrane dejstvo nepovoljnih
faktora se neprimećuje u tako jakim pčelinjim zajednicama, zapisali su rezultate
istraživanja Pčelarskog instituta Ribnoje u V.V. Rodionov i I.A. Šabaršov, u knjizi
„Jeslji vi imeete pčel”, str. 22.
Rojenje kao prirodna pojava i vegetativna podela jednog pčelinjeg organizma
je savršen lek za pčelinju zajednicu i rešen problem za pčelara. Rojenjem se
eliminišu negativni faktori iz starog gnezda, kao što su bolesti i paraziti. Ovo je
veoma važan prekid infektivnog lanca u slučajevima bakterijskih (američka kuga) i
parazitskih bolesti – nozemoza, Varrooza, akaroza i dr.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
59
Roj sam sebe odvaja od bivšeg bolesnog stanja u majčinoj porodici, pa
aktivira sve biološki bazirane impulse i navike u ponašanju (izbor zdravog staništa,
izgradnja saća u novom domu, sakupljanje nektara, vode i polena, uzgajanje legla na
novoizgrađenom zdravom saću) i u zdravom staništu i na prirodnoj hrani – cvetnom
prahu i medu sigurno produžava vrstu.
Kako ćemo otkriti pojavu rojevog nagona, i rojenjem upravljati kao jednom
biotehničkom merom u tehnologiji zdravog pčelarenja?
Još su pioniri pčelarske nauke i prakse, počev od Hubera do Rutnera, Wajsa
i Sime Grozdanića ukazivali na simptome koje pčele pokazuju da rojenjem
nastavljaju vrstu, odnosno da se spašavaju od bolesti koja ih je nemarom čoveka
dovela do kraja. To su:
- Pojava velikog broja matičnjaka na rubovima saća,
- Pojava „brade” na lêtu košnice,
- Pojavu velikog broja neaktivnih pčela u košnici ili na lêtu,
- Brze i uzbudljive begove pčela preko saća i drugih pčela na njemu,
- ili prestanak svake spoljne aktivnosi cele zajednice u košnici, što govori o
vrlo skorom izlasku roja,
Kod košnice pred rojenje, kad pogledamo u njenu unutrašnjost stičemo
utisak da su sve pčele zahvaćene tom igrom.
Pčela igračica podigne prednji deo tela, obuhvati jednom ili obema prednjim
nogama drugu pčelu, ili maticu, ili matičnjak, te zadkom načini 4-6 energičnih pokreta
gore-dole, zatim, kad umiri zadak spušta prednje noge sa pčele, nastavlja dalje
kratak put po saću obuhvatajući nogama sledeću pčelu i opet izvodi iste pokrete
zadkom, te tako nastavlja dalje na svom putu po saću. Pčela ili matica na kojoj
„uspaljena pčela” izvodi „igru”, obično za celo vreme nepomično stoje i čekaju da se
igra završi...136
Pri izboru potencijalnog staništa, u svojoj knjizi „Ekologija medonosne pčele”,
Silij (Seely, 1977), navodi da pčele za naseljavanje roja uzimaju u obzir najmanje
sedam elemenata: (1) zapreminu šupljine; (2) veličinu ulaza; (3) da je otvor leta
usmeren prema jugu; (4) udaljenost od mesta izrojavanja; (5) visina na kojoj se
šupljina nalazi; (6) ekspozicija terena i (7) prisustvo saća od prethodnog roja137.
Sve ove elemente pčele izvidnice, kojih može biti nekoliko stotina i letom po
grupama u više pravaca, na samo sebi svojstven način, nezavisno procenjuju kvalitet
staništa da bi se to na kraju sve uobličilo u informaciju koju će pokušati da „usvoje” i
povedu roj put staništa koga će uvesti unutar prostora.
„Roj se uvek naseljava u duplji živog drveta, pukotini stene, na spoju zida i
krova kuće... Propolisom pčele premažu zidove, kako kroz njih unutar drveta ne bi
ulazila vlaga, što u znatnoj meri štiti pčelinji stan od nagomilavanja suvišne vlažnosti
koja nastaje tokom metabolizma pčela u zimskom periodu (Taranov, 1983).138
Tavanicu ostavljaju nedirnutu, jer nju naseljava čvorak ili puh u prethodno
izgrađenom gnezdu što je prirodni upijač viška vlage.
Traženje novog staništa pčele otpočinju već u vreme prolećnog razvoja
društva i pojave nagona za rojenje u kome učestvuje nekoliko stotina pčela
izviđačica, koje svaka na svoj način „procenjuju” kvalitet elemenata, da bi na kraju
jednostavnim zaključkom došle do najboljeg rešenja, piše Silij (Seely).„Pravi trenutak
početka pretrage nastaje kad nekoliko starijih pčela prestaje da sakupljaju nektar i
polen, pa se preorjentišu na izvidnice u potrazi za novim stanom. Umesto potrage za
nektarom i polenom, one pretražuju mračna mesta u šupljinama drveća, pukotinama
stena, otvore dimnjaka, naprsline zidova, staru burad, sanduke, napuštene
košnice...“kaže on.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
60
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Ulaskom u zamračen prostor, one provode oko sat vremena ispitujući prostor
unutrašnjosti, naizmeničnim izletanjem ispred i okolo odabranog objekta u trajanju
oko jednog minuta, da bi potom nastavile sa pretragama duplje.
Ponovljene posete pčela-izvidnica kroz duži vremenski period ima za cilj da
se izvrši višestrana procena pogodnosti potencijalnog stana. Istraživanja sa
italijanskom pčelom su pokazala da roj najradija naseljava šupljine čija se zapremina
kreće između 15 i 80 litara sa ulazom (lêtom) prema jugu, površine manje od 7,5
cm2. Najpogodnijim se pokazalo lêto koje se nalazilo u podnožju duplje, udaljeno
nekoliko metara od zemlje. Najčešća udaljenost novog doma od starke iznosila je
između 100 i 400 metara i, objekti u kojima se nalazilo saće u izvedbi prethodnog
roja.
Po pronalaženju staništa, izvidnice se sa svih strana vraćaju i igrom na sàtu
prenose informaciju o svom otkriću, na druge pčele, „pokazijući” im razdaljinu i
pravac. Istovremeno i druge pčele izvidnice „prezentuju svoje „nalaze”, tako da je u
igri za izbor čak 13 do 34 potencijalna mesta za smeštaj roja (Lindauer, 1955).
Ovakva brojna ponuda pomaže da se donese najkvalitetnija odluka, ali i otvara
„probleme” konsenzusa oko najbolje „opcije“.
Nekoliko dana je potrebno da se izvidnice usaglase u proveri „informacija”
ponavljanjem izviđanja i da donesu odluku. Pri ovome, ispoljava se veliko
„razumevanje” izvidnica da pred jačim „argumentima” odustanu od svog „predloga“.
Pojavu naročite igre kod pčela možemo primetiti kad otvorimo košnicu i
pogledamo pčele na satonošama, u ulicama ili na okviru koji izvadimo. Ta se igra
može primetiti na samom početku rojevog nagona i pre izgradnje matičnjaka, ali će i
u tom slučaju matica vrlo brzo položiti jaja u matičnjake. U početku rojevog nagona
igra je prisutna kod malog broja pčela, da bi kako nagon jača, postojala sve
masovnija i, najzad roj izleće iz košnice i hvata se za granu na drvetu u blizini
pčelinjaka.
Kad se odluka donese „na grani”, roj poleće, a pčele izvidnice – njih oko pet
stotina, umesto da prenesu tu informaciju, one „igrom” proleću kroz roj i lete u pravcu
odredišta, na špici deset metara dugog roja.
U trenutku napuštanja roditeljskog doma – košnice, pčele vodiči roja znaju
gde će ga odvesti, ali ga iz košnice najpre odvode na granu drveta u neposrednoj
blizini pčelinjaka, gde se zadržava duže ili kraće vreme. Cilj zadržavanja roja na grani
je dvojak: Prvo, roj želi da se uveri da li je s njim matica, i drugo, provera kvaliteta već
odabranog i utvrđenog staništa. Već u vreme polaganja prvih jaja u matičnjake,
otpočinje pretraga bliže i dalje okoline za novim stanom. Iz roja na grani upućuje se
nekoliko stotina pčela izvidnica da istraži odabrano mesto i uvere u kvalitet. Po
sticanju uverenja, polovina njih se vraća po roj, a druga polovina ostaje na lêtu novog
doma, intenzivno lepezeći krilima i ispuštajući feromon mirisne žlezde, 139 kao
dobrodošlicu roju.
Ukoliko se desi da među izvidnicama ne dođe do potpunog sporazuma, roj
se može podeliti na dva ili više delova i da odleti u dva ili više različitih pravaca.
Dogodi se da, zbog izostanka „konsenzusa”, roj ostane na grani i tu ugine, ili ga u
najboljem slučaju prolaznik primeti i javi pčelaru, te ga ovaj spase.140
1.16.1.25. Rojna matica je najbolja matica
“Pčelari sveta kažu da su rojeve matice najboljeg kvaliteta, zato što se pčele
roje kad su jake. Kada društvo dolazi u rojni nagon, odnos pčela i legla je 10:1.
Takvo stanje normalno nikada ne biva u pčelinjem društvu, da postoji tako velika
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
61
rezerva besposlenih pčela. One se roje kada u prirodi postoji odgovarajuća paša, pa
je ishrana larvi na maksimalnom nivou. Rojeve matice pčele neguju od jajeta. Znači
matica jaje polaže u matičnjak. Masa tog jajeta je maksimalna, a upravo masa
položenog jajeta određuje kvalitet buduće matice. Zato ne sumnjajte u kvalitet te
matice. Pokazano je da su te matice zaista odličnog kvaliteta. Sem toga, činjenica je i
da same pčele tog društva mogu da ocene kvalitet matice. Ako se poštuje naučni
postupak veštačkog uzgajanja matica, njihov kvalitet može da se približi kvalitetu
rojevih matica”141.
Suzan Cobey (2002), poznata američka naučnica ističe da najkvalitetnije
matice nastaju iz matičnjaka iz nagona za rojenje. I Hastings (1980) ističe da su
matice rođene iz nagona rojidbe obično uzgojene pod boljim uslovima nego matice
uzgojene veštačkim putem. A akademik Marinković (2003) ističe da su upravo
„najkvalitetnje matice one koje su izvedene iz potrebe prirodnog rojenja. Takve
matice su visoke vrednosti, a naročita im je osobina da su veoma plodne i da duže
žive od svih matica proizvedenih na ma koji drugi način”.
Zoran Stanimirović i saradnici (2000) zastupaju gledište da su najbolje matice
one koje su uzgojene u optimalnim biološkim, vegetacionim i klimatskim uslovima.
„Po pravilu, to su matice iz rojnih matičnjaka i matice uzgojene u fazi tihe smene
matice. To su dobro razvijene krupne i veoma plodne matice.
Matice iz tihe smene su najbolje samo u izuzetnim slučajevima, kada pčelinja
zajednica vrši njenu zamenu u trenutku kada u košnici ima puno mladih pčela starosti
do 12 dana koje neguju matičnjake, kada je pčelinja zajednica dostigla maksimum u
svom razvoju i kada su se stvorili dobri pašni i drugi prirodni uslovi. To je floskula koja
se prepisuje metodom resavske škole već 150 godina, i postala zabluda.
A, šta je pravi razlog tihoj smeni matica u košnici? Nije ono »kada pčelinja
zajednica vrši njenu zamenu u trenutku kada u košnici ima puno mladih pčela starosti
do 12 dana koje neguju matičnjake, kada je pčelinja zajednica dostigla maksimum u
svom razvoju i kada su se stvorili dobri pašni i drugi prirodni uslovi«. Ta teza se
provlači i, metodom resavske škole prepisuje već 150 godina, kada je Dulittl, jedan
od pionira u proizvodnji matica veštačkim putem, napisao da su to najbolje matice,
ne znajući ono što je 150 godina posle otkrio dr Dušan Todorovića, docent na
Fakultetu veterinarske medicine Unuverziteta u Beogradu.
Docent dr Dušan Todorović, dipl. Vet. (1986), kao uzrok tihe smene matice,
ukazuje na postepeno slabljenje dva osnovna biološka mehanizma matice kojima
ona deluje na pčelinje društvo. To su istovremeno slabljenje njene nosivosti i
slabljenje funkcije njenih žlezda, pre svega podviličnih, koje luče feromone (matičnu
supstancu). On dalje navodi da je tiha smena matice u tesnoj vezi sa
degeneratrivnim promenama na tkivima matice, pre svega sa amiloidozom, pri kojoj
se taloži patološka belančevina AMILOID.
Već posle prvog prezimljavanja, u tkivima matice sakuplja se ova patološka
belančevina koja se sa starošću matice povećava. Prisustvo amiloida u većoj meri,
dokaz je smanjene funkcije zahvaćenih organa (centralni i periferni nervni sistem,
malpigijevi sudovi, semena kesica, mišići semenog kanala), i ne zavisi samo od
starosti matice, već je veoma individualno, tako da je kod matica iste starosti nekada
neznatno, a nekada veoma ispoljeno. Ovo rezultira u smanjenoj nosivosti jaja i
smanjenoj produkciji matične supstance, što sve utiče da pčele pripreme tihu smenu
matice.
Zdravko Ilijev, pčelar iz Niške Banje, Srbija, (2001), ukazuje na čestu pojavu
da dodatu maticu iz komercijalne proizvodnje, pčele u pčelinjem društvu prepoznaju
kao lošu. Po nalogu Prirode prisiljene su da je menjaju, »neznajući« da je i ta
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
62
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
zamena podvala pčelama i pčelaru, jer od loše majke rađa se loša ćerka u - ljudskoj
vrsti i, u pčelinjem društvu, takođe.
1
Spardžeon, 1991.
Vidi prilog I, kao i za druge periode razvoja Zemlje.
3
Gerlach, 1984.
4
Kulinčević, J .,primedba pri stručnom pregledu. .
5
Šimúth, J. «Novi pogledi na vrednovanje meda”, "XXIV savetovanje pčelara 2006”, Novi
Sad, 2006)
6
P. M. Stevanović & M.Ž. Anđelković, „Istorija geologije, paleozojske periode, 1980.
7
“Pčelar” br.1. 2001
8
prof. dr Vidosava Momčilović, hidrograđevinski inženjer, 2001.
9
prof. dr Vidosava Momčilović, hidrograđevinski inženjer, 2001.
10
U reviji –„ MOĆ PRIRODE“ br. 169 za jun 2007. godine, data je informaciju o „Pomoru
pčela u SAD“. I časopis „Pčlar“ br. 9, 10, 11/2007. doneo je sličnu vest, kao i „Pčelarski
žurnal“ br. 1 - oktobar/2008.
11
Kreculj, „Zašto nestaju pčele, „Pčlar“ br. 9/2007
12
Beogradski pčelar, br 134, 01-2012
13
Besede Svetih otaca, zbornik tekstova, Beograd, l997.
14
prof. dr Bendžamin Oldrojd, Univerzitet u Sidneju, Australija. „ŠTA UBIJA AMERIČKE
PČELE”, „Pčelarski žurnal“ br 1/oktobar 2008
15
Kreculj, D.“Pomor pčelinjih društava širom Amerike”, Beogradski pčelar
Br 75. mart 2007., str.82.
16
Informaciju sam dobio od akademika dr prof. Konstantina Tričkovića, iz Niša 29.XII 1008.
godine
17
Kreculj, D.“Pomor pčelinjih društava širom Amerike”, Beogradski pčelar
Br 75. mart 2007., str.82.
18
Kulinčević, J., »Uzroci jesenjih i zimsko-prolećnih gubitaka pčelinjih društava«, »Pčelar«,
Beograd, 6/87
2
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
19
63
Mor, prema Jojrišu, 1968.
Među istraživačima koji su otkrili to pleme, nalazio se i mladi talentovani vojni lekar Mak
Karison. On je 14 godina služio u okolini severne granice Kašmira i tamo se sreo sa
narodom Hunza. Pleme Hunza živi na četveromeđu između Tibeta, Kine, Avganistana i
Pakistana, na planonskom zemljištu, skoro potpuno lišeno plodnog tla. Umesto šuma
imaju male parcele sa plodnim drvećem, a svaki komadić zemlje zasađuju sa povrćem i
krompirom. Voda je zlata vredna: slabe kiše padaju samo u zimskim mesecima. Prinuđeni
su da koriste sistem kanala, pomoću kojih dovode vodu iz daleka. Male krave, mršave
koze i ovce pasu planinskim padinama prepunim kamenja. U takvim uslovima životinje
daju vrlo malo mleka i još manje masti (loja). Krave ne daju više od dve litre mleka
dnevno. Ovce uopšte ne daju mleko, a koze sasvim malo. Meso tih životinja je žilavo i bez
ikakve masnoće.
U tim uslovima ljudi jedva opstaju od gladi, naročito zimi. Od hladnoće se sklanjaju u svojim
sićušnim kamenim kućama, na kojima nema prozora i postoji samo jedan otvor koji služi
kao dimnjak.Taj otvor obezbeđuje cirkulaciju vazduha. Nikakvog nameštaja, nema, čitava
porodica nalazi se u jednoj prostoriji: spavaju, jedu i začinju potomstvo na kamenim
klupama uklesanim duž stena. Domaća stoka `razmeštena` je u `predsobljima`.
Pošto u okolini nema šume, nema ni drveta za ogrev, pa se vatra na ognjištima održava
pomoću suvih grančica i lišća – to je dovoljno da se skuva hrana, ali nedovoljno za pranje
i kupanje.Zato se ljudi umivaju (i peru odeću) samo hladnom vodom. Štaviše, oni ne prave
sapun. Nema životinjskih masti, nema maslina za spravljanje ulja. Taj narod živi bez
kupatila, bez tople vode i bez sapuna.
Njegovu pažnju privukla je divna telesna građa tih ljudi i njihova velika radna sposobnost. U
to vreme lekare nisu zanimali zdravi ljudi – samo bolesni, njihove bolesti i bolešljivosti (ni
kod nas u Srbiji lekare ne zanimaju zdravi, već samo oboleli. Od brojnih primera je i
primer jednog kardiologa sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu koji se žestoko
naljutio kada je posle pregleda morao da mi napiše dijagnozu "BO”, i uputio oštru zamerku
ambulantnom lekaru koji mi je dao uput za kontrolu, prim. J.K.). Među Hunzama nije bilo
obolelih, ako se izuzme nekoliko slučajeva preloma kostiju i upale očiju. Za vreme druge
ekspedicije Hunzama Mak Karison je živeo zajedno sa njima u njihovim kućama i
izučavao njihov način života (Malahov, 2003)...
21
Miljko Šljivić, na predavanju Šabačkim pčelarima 20. marta 2005. godine.
22
Živadinović, R. “Reč urednika”, “Pčelar”br.5 za maj 2007, str. 195.
23
Privatna pošta iz Niša, pismo od 4.12. 2008. godine.
24
„Pčelar“ br.8, avgust, 2009.
25
Harman, 2005.
26
Avram Maksimović, “Novi Pčelar”, Budim, 1810, reprint izdanje, Sombor, 2010.
27
Mahmašaripov tvrdi, na osnovu rezultata istraživanja na Naučno istraživačkom institutu za
pčelarstvo u Frunzeu, Rusija, da "pčele ne koriste dodatu im vodu za razređivanje
pogače, već to rade uz pomoć sekreta koji luče ždrelne žlezde, usled čega se iscrpe,
malaksaju i prerano umru" (“Pčelar”, 7/79, str. 209)
28
(1) Vitamini: Folna kiselina ili vitamin M, sadržana u polenu, potpomaže resorpciju vitamina
E, kompleksa vitamina B i to tiamin–B1, riboflavin–B2, piridoksin–B6 (bez koga je
nemoguće odgajanje legla) i cijankobalamin–B12 i, naravno, vitamina C. Na primer, za
odgoj jedne larve do njenog poklapanja potrebno je u proseku 5,4g vitamina B6. Osim
što je uloga kompleksa vitamina B tako važna u odgoju legla, ima indikacija da su ovi
vitamini od značaja i u funkcionisanju nervnog sistema pčele. U polenu su sadržani i
fosfolipidi, koji imaju funkciju strukturalnih elemenata na propustljivost membrana, što je
veoma značajno za ćelijsku razmenu materija.U polenovim zrncima se nalaze vitamini A,
C, B1, B3, B5, B6, B12, PP, K, folna kiselina, a najviše od njih ima vitamina A i B1. Osim toga
u cvetnom prahu se nalaze gvožđe, kalaj, mangan, fosfor i više od dvadeset drugih
elemenata (Vračar); (2) Belančevine: Kao građevinski materijal, belančevine. iz polena
obnavljaju ćelije organa i sistema organizma pčela, ali su značajne i u metabolizmu, jer
bez njih ne bi bilo hemolimfe, niti fermenata, niti hormona, a u dobroj meri su zastupljene i
20
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
64
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
u pčelinjem otrovu (Klinar). Sadržaj belančevina u cvetnom prahu raznih biljaka kreće se
od 8 do 80%. (Lavrehin i Pankova 1975) Belančevine iz cvetnog praha zajedno sa nekim
mastima i drugim elementima, izgrađuju kožni skelet i druga tkiva u pčela; (3)
Aminokiseline: Neke od aminokiselina (arginin, histidin, leucin, izoleucin, metionin, treonin,
triptofan, valin i još neki) utiču samo podsticajno, a drugi utiču direktno na rast i razvoj
pčele od jajeta do imago oblika. Aminokiseline omogućavaju funkciju belančevina od kojih
su belančevine i izgrađene; (4) Enzimi: više od 50 enzima koji vrše funkciju katalizatora,
odnosno ubrzavaju hemijske reakcije u mnogim životnim procesima pčela. Važniji od njih
su invertaza, katalaza, amilaza, peroksidaza; (5) Masti: 9 - 14,5% masti, i vitamina za rast
tek izleglih pčela i razvoj njihovih ždrelnih žlezda; (6) Šećeri: 24 - 48% ugljenih hidrata, (7)
hormoni; (8) Mineralne materije: 0,9 - 8,3% mineralnih materija),
29
U Beogradu, na Zvezdari, u Volginoj br. 7 održava se "Škola" za pčelare početnike gde se
"izučava" zanat uzgoja matica, "tehnologija" dvomatičnim pčelarenjem po sistemu
"ISCEDI SVE IZ KOŠNICE KAO MARKO KRALJEVIĆ VODU IZ SUVE DRENOVINE" i
tehnologija izrade "Božine pogače".
30
Stewe Taber, "Veštačka ishrana medonosnih pčela”, SAVREMENI PRINCIPI
PČELARENJA, 2000., str.11, 12. (uredio dr med. R. Živadinović)
31
Dong Bingyi « Bolezni in dejavniki ki povzročajo plazenje pčel”, prevod s francuskog,
«Slovenski čebelar» br. 1, Ljubljana 2001;
32
Mladenović, dr Draginja i dr D., 2001.
33
“Pčela” br. 9/85, str. 289.
34
Hruška,V. »Laktoza u probavi pčele”, »Pčelar« 1/85, u prevodu sa slovačkog V.Hruške,
»Pčela« 9/85.
35
Nazarov, 2000.
36
Nazarov, 2000.
37
Lavrehin i Pankova,1975.
38
Stanojčić , 2001
39
Naši pčelari treba da razlikuju lekovite učinke soje na ljude, od štetnih dejstava soje na
pčele. U soji se nalaze izoflavoni. Soja sadrži fitoestrogene. Otkriveno je da se kod žena u
predmenopauzi, koje imaju visoki nivo estrogena, izoflavoni iz soje vežu za receptore
estrogena, tako sprečavajući njegovo delovanje. Međutim, kad žene u postmenopauzi
izgube svoj estrogen, izoflavoni mogu dejstvovati kao njegova slabija verzija. To je
zapanjujuće otkrić, kaže Rost Walker( 2003), čuveni kardiolog.
Upotreba proizvoda od soje može sniziti verovatnoću za razvoj karcinoma povezanih sa
hormonima, kao što su karcinom dojke i prostate. Pokazalo se da redovno uzimanje soje
takođe snižava simptome u premenopauzi i smanjuje osteoporozu. Proizvodi od soje
takođe imaju blagotvorno dejstvo na ljude s nepravilnostima holesterola. Mnoga
istraživanja pokazala su smanjenje ukupnog nivoa holesterola kod onih osoba koje su
uzimale sojine belančevine. (Walker, 2003).
Inozitol iz soje ima ogroman značaj za čovekovo zdravlje jer reguliše metabolizam kalcijuma i
magnezijuma ..(Mladenović, Draginja i D., 2001)..
40
»Jugoslovensko pčelarstvo« br.5/86, str. 71.
41.
U termički neobrađenoj soji se nalaze belančevine koje u suštini vezuju za sebe enzim
proteazu i tako sprečava da se aktivira tripsinogen. Blokadom proteaze u duodenumu
sisara (dvanaestopalačnom crevu) prestaje mogućnost varenja proteina, pa životinja
može da ugine zbog nedostatka proteina, neophodnog gradivnog materijala za obnovu
životinjskog organizma (dakako i ljudskog, prim. J.K.) ... Blokatori (inhibitori) proteaze u
soji pod uticajem vlage (vode) i toplote (kuvanjem) se raspadaju, ali imaju osobinu da
ponovno vraćaju svoju aktivnost kad se zrno ohladi. Naučno je dokazano da ova osobina
reverzibilnosti nestaje ako se sojino zrno pre kuvanja samelje nekoliko puta na mlin za
meso da bi čestice (granule) bile što manje (Mladenović, Draginja i D., 2001).
42
Dong Bingyi « Bolezni in dejavniki ki povzročajo plazenje pčel”, prevod s francuskog,
«Slovenski čebelar» br. 1, Ljubljana 2001;
43
»American Bee Journeal«-u (Taber, prema Živadinoviću, 2000).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
44
65
R. Živanović, “Savremeni principi pčelarenja”, Žitkovac, 2000.
American Bee Journal, 7/1998.
46
Proteini ili belančevine su visokokmolekulska organska jedinjenja koji se u organima za
varenje životinja razlažu do aminokiselina i usvajaju. Imaju važnu i nezamenjivu gradivnu
ulogu. Jedan molekul proteina može da sadrži 20 do 30.000 pa i više aminokiselina. U
prirodi je identifikovano oko 100 različitih aminokiselina koje su podeljene na esencijalne i
neesencijalne, odnosno nezamenljive (koje se moraju uneti u organizam sa hranom) i
zamneljive, (koje se mogu sintetizovati u organizmu). Esencijalne aminokiseline za pčele
su treonin, valin, metionin, leucin, izoleucin, fenilalanin, lizin, histidin, arginin, i triptofan
(De Groot, 1953, prema Đorđeviću i sar., 2005). Najveću količinu proteina pčele
obezbeđuju iz polena medonosnih i drugih biljaka. Na planeti Zemlji živi oko 25.000 vrsta
pčela (O`Toole i Rav, 1991) koje su zajedno sa biljkama cvetnicama koevoluirale, i razvile
uzajamne prilagođenosti u cilju efikasnog oprašivanja (sa aspekta biljke) ali i obezbeđenja
hrane za sebe i potomstvo (sa aspekta pčela). Polen različitog porekla sadrži 4 do 42%
sirovih proteina, dok perga u ćelijama saća sadrži oko 20% (Krivcov i sarad.1999,
tabelaY). U poelnu biljaka koje se oprašuju vetrom uvek je manje proteina nego u špolenu
biljnih vrstakoje oprašuju pčele (Đorđević i sar.2005).
47
Kvasac (pivarski i pekarski) ima visok sadržaj belančevina (39-58%) i vitamina Bkompleksa (Kompleks B vitamina sadrži: B1 (tiamin), B2 (riboflovin), B3 (niacin,
niacinamid), B4, B5 (pantotenska kiselina), B6 (piridoksin), B7, B8, (adenilna kiselina), Bx ili
PABA (para-amino-benzoeva kiselina) B10, B11 (faktori rasta), B12 (kobalamin), B13
(orotička kiselina), Bc (folna kiselina), B15 (pangamska kiselina), holin , B17 (amigdalin),
Inozitol, Bt (karnitin). Svi su rastvorljivi u vodi , višak se izulučuje i zato ne mogu da se
gomilaju niti sa se skladište u organizmu. Najbolje deluju kada su svi zajedno prisutni u
organizmu. U prirodi ih stvaraju gljivice pekarskog ili pivarskog kvasca (Mladenović,
Draginja i Dušan, 2001). Riboflovin (vitamin B2), pantotenska kiselina B5), piridoksin
(vitamin B6), nikotinska kiselina (niacin ili vitamin B3) nužni su za očuvanje dobrog zdravlja
krava, svinja, pilića i drugih životinja (Pauling, 1989), pa je pretpostaviti slično delovanje i
na organizam pčele.
48
»American Bee Journeal«-u (Taber, prema Živadinoviću, 2000).
49
“Pčelovodstvo” br.5/90, str. 6-7.
50
Jevtić, »Život i gajenje pčela, 1950, str.64.
51
Živadinović, 2004
52
Abadžić 1982
53
“Pčelar”br.12/95
54
Živadinović, 2004.
55
Roy J. Barker.
56
»Beogradski pčelar« br. 40, april 2004. godine.
57
„Pčelar”, 3/90.
58
“Pčelar” br. 8 (avgust) 2006.
59
IBID
60
Taranov, 2001.
61
Tasić, 1996
62
Hilman, 1975.
63
(V. Petrić, „Pčelar”, 3/90).
64
Taranov, 2001
65
Beogradski pčelar, br 134, 01-2012
66
Taranov, 2001
67
Beogradski pčelar, br 134, 01-2012.
68
Bakterije su mikroorganizmi široko rasprostranjeni u prirodi. Nalaze se u vodi, zemljištu i u
vazduhu, u pčelinjoj hrani, na površini biljaka i na telu drugih živih bića. Najveći broj vrsta
nije patogen (ne izaziva oboljenja), neke su uslovno patogene ili saprofitne (mogu da
dovedu do oboljenja u uslovima pada otpornosti organizma, obično se nalaze kao redovni
stanovnici crevnog trakta), a mali broj je isključivo patogen. Neke vrste mogu dac obrazuju
45
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
66
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
spore, oblike koji su veoma otporni na nepovoljne uslove spoljne sredine (visoke
temperature, nedostatak vlage itd.) i koji mogu da prežive više dsetina godina u lošim
uslovima, a nakon toga ponovo da pređu u aktivnu formu i da nasatve da se
razmnožavaju (R.Relić, 2004)
69
Bergett, 1978, prema Renati Relić, 2004.
70
"Za normalan život i razmnožavanje pčela potrebna je hrana koja sadrži belančevine,
masti, ugljene hidrate, mineralne soli, vitamine i vodu.. Sve ove meterije su složene,
visokomolekularne i poseduju veliku zalihu energije. U organizmu pčele se razlažu na
prosta jedinjenja, formirajući na kraju prostije niskomolekularne materije koje se disanjem i
sistemom za izlučivanje odstranjuju iz organizma.
U crevima se prerada hrane ostvaruje pod dejstvom fermenata (bioloških katalizatora). Za
dejstvo fermenata neophpdna je optimalna temperatura i odgovarajuća kiselost ili
alkalnost sredine. Kod pčela su fermenti najaktivnioji pri temperaturi 34-350C; takvu
temperaturu pčele održavaju u svom gnezdu u prolećno-letnjem periodu, kada one
uzgajaju leglo i mnogo koriste polen (pergu). U zimsko vreme kada je temperatura gnezda
znatno niža, pčele se hrane gotovim medom, a on sadrži uglavnom šećere, koji su u toku
leta već razloženi fermentima pčela.
Belančevine su materije, karakteristične po sadržini azota, zbog čega ih nazivaju još i
azotnim materijama. One sadrže 15-18% azota, 50-55% ugljendioksida, 6-7% vode, 0,32,5% sumpora i u manjoj količini – fosgor, gvožđe, magnezijum i neke druge materije.
Belančevine imaju veoma složen hemijski sastav, ali u organizmu prilikom varenja, one se
razlažu na konačne proizvode – aminokiseline. Postoji do 30 različitih aminokiselina.
One se mogu smatrati "ciglama" od kojih se u raznim jedinjenjima "zidaju" belančevine.
Belančevine su veoma raznovrsne po svome sastavu: one se razlikuju jedna od druge
količinom i kvalitetom kiselina koje sadrže i njihovim rasporedom u belančevinama.
Fiziološki se aminokiseline dele na dve grupe: nezamenjive, koje životinje ne mogu
sintetizovati i obe moraju doći u organizam u gotovom obliku, i zamenljive, koje pri nuždi
mogu da se sintetizuju u ćelijama tela iz prostijih materija. U nezamenljive aminokiseline
spadaju: lizin, triptofan, histidin, leucin, izoleucin, fanilalanin, treonin, metionin, valin,
arginin.
Pored belančevina u sastav hrane moraju ući azotna jedinjenja koja se nazivaju amidima, a
u kojima su aminokiseline sjedinjene s drugim materijama. Od belančevina i amida
izgrađeni su glavni sastavni delovi ćelija. Pri razlaganju belančevina u ćelijama tela
obrazuju se ugljendioksid, voda i materije koje sadrže azote (mokraća, mokraćna
kiselina), a takođe organske i neorganske soli. Ove materije izbacuju se iz organizma
preko organa za lučenje - kod viših životinja – bubrega, a kod insekata (i pčela) –
malpigijevih sudova.
Od belančevina se sastoji osnovna masa ćelija tela. Životni procesi su stalne promene u
sastavu belančevina. Ove promene (disimilacija i asimilacija) i čine razmenu materija –
osnovno svojstvo živog organizma. Pri ovom nastaje oslobađanje energije tj. hemijska
energija hranjivih materija pretvara se u toplotnu, u kretanje, u energiju elektromagnetskih
polja itd. Razorene čestice belančevina životinje nadoknađuju uzimanjem hrane. Naročito
je velika potreba za belančevinama kod organizama koji rastu. Belančevinaste materije
pčele dobijaju iz polena raznih biljaka, koji one mešaju u košnici, čime dobijaju pun
komplet aminokiselina i amida. Naročito mnogo polena pčele troše u periodu intenzivnog
uzgajanja legla.
Masti ulaze u sastav citoplazme i izuzetno su neophodne za razmenu materije unutar ćelija.
U crevnom kanalu masti se razlažu na krajnje produkte: glicerin i masne kiseline, koje se
spajaju s molekulom metala i pretvaraju se u materije rastvorljive u vodi. Oni se krvlju
prenose u ćelije i tkiva tela, gde se ponovo sintetizuju. U fiziološkom popgledu masti su
najkoncetrovaniji izvori toplote. Spojene s kiseonikom iz vazduha, masti se razlažu na
molekul kiseonika i ugljen-dioksida, proizvodeći pri tome veliku količinu toplote: i gram
masti = kalorija toplote. Masti se talože u organizmu kao rezerva i troše se pri
nedovoljnom unosu hrane. Pčele dobijaju masti iz polena (perge).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
67
Ugljeni hidrati su materije, koje se sastoje iz kiseonika, vodonika i ugljenika, i troši se u
organizmu kao tekući energrtski materijal za proizvodnju toplote i rad mišića. Ugljeni
hidrati sastoje se od šećera, skroba, glikogena, celuloze i drugih bezazotnih materija.
Osnovni značaj za pčele ima šećer koji čini osnovnu masu nektara i meda. Obični šećr,
skrob i glikogen u crevima pčele razlažu se na proste šećere – glukozu i fruktozu, koji
zatim dospevaju u krv i raznose se po celom organizmu. Višak prostih šećera pretvara se
u masti ili glikogen i u takvom obliku taloži se u masnom tkivu pčele. Pri smanjenju
sadržine šećera u krvi nastaje obrnuti proces – glikogen se pretvara u šećer. Na taj način
održava se postojanost šećera u krvi viših životinja. Taj proces dešava se isto i kod pčele,
ali sadržina šećera u krvi (hemolimfi) nije tako postojan, kao kod viših životinja, i koleba se
zavisno od njenog stanja i rada. Jedan gram ugljenih hidrata, razložen u organizmu daje
4,1 kaloriju toplote. Celulozu iz koje se sastoji omotač polenovih zrnaca, pčele ne
asimiliraju.
Mineralne soli ulaze u sastav ćelija organizma u čistom obliku ili sjedinjene s
belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. One igraju važnu ulogu u razmeni materije i
energije. Telo životinje sadrži od 6 do 7% mineralnih materija, u čiji sastav ulaze kalcijum,
magnezijum, gvožđe, sumpor, fosfor, hlor i td. Sve ove i druge mineralne materije pčele
dobijaju iz polena (perge), ali ponekad pčele lete i skupljaju tečnost po pomijarama,
đubrišnim lokvama i drugim mestima radi uzimanja vode u kojoj su rastvorene soli. Ako se
pčele hrane hranom spremljenom ujesen od šećera, koji uopšte ne sadrži soli, onda se u
njihovim telu količina nekih mineralnih materija smanjuje; dodavanje u hranu soli koja im
je neophodna poboljšava uslove zimovanja.
Vitamini imaju značajnu ulogu u razmeni materije i dele se na rastvorljive u vodi (vitamin C i
B) i rastvorljive u mastima (vitamini A, D, E, K). Tako vitamin C (askrbinska kiselina)
reguliše proces razmene u ćelijama organizma. Vitamin A – nazivaju vitaminom rasta, jer
njegov nedostatak u hrani izaziva obustavu rasta. Vitamin D – antirahitični vitamin, uzima
učešća u regulaciji razmene fosfora i kalcijuma. Vitamin E – sudeluje u ragulaciji procesa
razmnožavanja; njegov nedostatak izaziva izumiranje polnih ćelija u semenjači i
nesposobnost ženki da odlažu jaja. Vitamini su neophodni za normalan rast, razvoj i
životnu aktivnost pčela. Osnovni izvor svih vitamina, neophodnih pčelama, je polen i
perga. Kao izvori vitamina služe neki mikroorganizmi, koji se nalaze u cevima pčele.
Voda je neophodan sastavni deo tela pčele i ima važnu ulogu u procesu razmene materija.
U tkivu pčele nalazi se 75-80% vode. Vodu pčele takođe koriste za regulaciju režima
vlažnosti u gnezdu. Pri nedostatku vlage one isparavaju vodu, a pri suvišku – udaljavaju je
iz košnice putem aktivne ventilacije.(mahanjem krilcima). Potrebe za vodom pčele
zadovoljavaju na račun vode koje ima u nektaru, što ga unose u košnicu (nektar u
proseku sadrži 50% vode). Kada u prirodi nema nektara, onda pčele unose vodu,
uzimajući je u medni želudac (voljku) iz različitih izvora: sa jutarnje rose, iz bara, ustava ili
pojilišta specijalno postavljenih na pčelinjaku. Naročito je velika potreba pčela za vodom u
proleće, kada se hrane gustim medom i uzgajaju mnogo legla" (Taranov, 2001).
71
Cvetni prah i polen su jedno te isto, a to je ono što pčele skupljaju u prirodi. Čim uđe u
košnicu cvetni prah postaje perga, zbog fermenata i enzima kojim ga pčele obogaćuju pre
skladištenja (Plužnikov, 2002).
"Polen je zapravo muški polni elemenat cveta biljke. To je sićušno zrnce obavijeno čvrstom
ljuskom za koje naučnici kažu da je najsuštinskije i najličnije svojstvo biljke, odnosno
cveta" (Abadžić, 1982).
"Cvetni prah (polen), čine sitna zrnca koja ispunjavaju prašne kesice cvetova. To su u stvari,
muške polne ćelije, čija je uloga oplođivanje cvetova... Biljke proizvode vrlo mnogo
cvetnog praha. Jedan cvet jabnuke ima oko 100.000 zrnaca, jedna resa graba - 1,2
miliona, jedna resa leske - 4 miliona, jedna resa breze - 6 miliona, perjanica kukuruza - 50
miliona zrnaca i td. Naročito mnogo cvetnog praha daju: leske, jove, topole, vrbe,
maslačak, hrastovi, brestovi, četinari, naročito jele i drugo drveće...Prilikom sakupljanja,
pčele cvetni prah obično navlaže nektarom i medom.To je dovoljno da se, pod uticajem
fermenata, u nabijenom cvetnom prahu izvrše znatne biohemijske promene, a šećer iz
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
68
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
meda kojim je cvetni prah zalivan pretvara se u mlečnu kiselinu, koja konzerviše cvetni
prah. Tako, dok je svež cvetni prah, tek unet u košnicu, sadržavao: 18% šećera, 3,33%
masti, 24,6% belančevina, 2,55% mineralnih soli i 0,55% mlečne kiseline, u cvetnom
prahu konzerviranom u saću ima: 34,8% šećera, 1,58% masti, 21,74% belančevina,
2,43% mineralnih materija i 3,06% mlečne kiseline" (Jašmak, 1980). Za formiranje jedne
porcije, kuglice cvetnog praha (u dvema korpicama) pčela posećuje od 7 do 20 cvetova
(Lebedeva i sar. 2003)..
72
Abadžić, 1982.
73
Beogradski pčelar, br 134, 01-2012
74
Irene Keller i sarad., 2005
75
Primedba na podatke Keller i s. u tekstu u »Pčelaru« br.9/2005, str.406).
76
Lebedev.
77
Bandžov
78
Aranđelović, Danijela
79
Vračar N.
80
Aranđelović, Danijela.
81
R.Živadinović, 2001
82
Mladenović, Stevanović, 2003
83
Miloradović, D, 2003
84
Lavrehin, Pankova, 1975
85
Abadžić, 1982
86
Cvetković, 2003.
87
Mladenov, S. «Lečenje pčelinjim proizvodima – apiterapija», prevod s bugarskog, IKOM –
INTELEKT, 1997;
88
White i Subers, 1963., prema R.Relić, 2004
89
Nektar je sladak aromatični sok, koji se luči iz mednica cvetova. "Sadrži određeni procenat
šećera i to od 3% do 76%. Nektar koji pčele donose u košnicu obično sadrži od 20% do
66% šećera. Ako nektar sadrži manje od 4,2% šećera, pčele ga ne unose" (Lebedev,
2004). "Hemijska analiza, prema Oržovskom, 1954), pokazuje sledeće: voda – 78,78%,
unvertni šećer – 5,57%, azotne materije i belančevine – 0,21%, trsčani šećer – 11,42%,
organske kiseline – 0,10%, dekstrini – 1,62%, mineralne soli – 0,19%, neorganske
materije – 0,11% i dr. " (Mladenov, 1997). "Za ispunjavanje nektarom mednog želuca
(voljke) pčela ostvaruje 250 – 1.446 poseta cvetovima Kod pčela opredeljenih za funkciju
sakupljanja nektara smanjuje se živa masa (prosečno za 36%), povećava se specifični
značaj mišića i rasta `nosivosti, naglo se smanjuje zapremina srednjeg creva (prosečno
za 63%) i pojavljuje se mesto neophodno za razmeštanje mednog želucauvećanog pri
punjanju naktarom". (Lebedeva i sar. 2003).
90
Pretežna komponenta nektara je saharoza. To je složeni šećer , koji se ne upija kroz
zidove creva u krv čoveka niti u hemolimfu pčele.Ali za vreme varenja saharoza se
razlaže na dva prosta šećera: glukozu (grožđani šećer) i fruktozu (voćni šećer).
Razlaganje saharoze u probavnom sistemu pčele i čoveka nastaje pod dejstvom fermenta
invertaze, a sam proces naziva se invertovanje šećera (Taranov, 2001)..
91
Organske kiseline u nektaru biljke (do 0,43%): glikozna, mlečna, vinska, oksalna, jabučna,
limunska, sirćetna, mravlja, glutaminska i asparaginska kiselina (poslednju smatraju
antikristalizatorom šećera). Od neorganskih kiselina u medu se nalaze fosforna i sona
kiselina (Taranov, 2001).
92
Vitamina u medu nema mngo, ali se oni nalaze u kombinaciji s drugim, za organizam
važnim materijama i ovo povećava njihovu vrednost. U jednom gramu meda sadrži se 30
µg vitamina C (limunske kiseline), 10 – vitamina E (tokoferola), 4 – vitamina B3
(pantotenske kiseline), 3,8 – biotina, 3,1 – niacina, 3,0 µg B2 (piridoksina i dr (Taranov,
2001). Prema Jojrišu (1968), med sadrži vitamine B2, B6, B1, B3, B5, Bg, E, K, C i karoten.
U jednom kg meda ima B2 (riboflovina) 1,5 mg, vitamina B1 (aneurina) do 0,1 ng, vitamina
B3 (pantonenske kiseline) do 2 mg, vitamina B5 ili PP (nikotinske kiseline) do 1 mg,
vitamina B6 (piridiksina) do 5 mg, vitamina C (askorbinske kiseline) do 30-54 mg.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
93
69
Otkriveno je 37 elemenata: mnogo kalijuma, natrijuma, kalcijuma, magneziojuma, gvožđa,
fosfora, mada čine samo 1,27% suve materije. Od osnovnih mikroelemenata jedan gram
meda sadrži 9,7 µg gvožđa, 4,2 mangana, 0,8 bakra, 0,15 µg, kobalta. Količina ovih
materija jako se koleba u zavisnosti od vrste biljaka, s koji je nektar sakupljen.
Interesantno je da je mineralni sastav meda veoma blizak mineralnom sastavu čovečje
krvi (Taranov, 2001).
94
Belančevinastih materija koje sadrže azot u medu je malo, od 0,1 do 1,5%% (u proseku
0,4 – 0,6%), ali sve one spadaju u belančevine lako rastvorljive u vodi i lako se upijaju u
crevima. Njihov postanak je dvojak: deo dospeva iz nektara i spada u biljne belančevine,
drugi deo dospeva zajedno sa sekretom žlezda prednjeg dela creva i spada u životinjske
belančevine. Pored toga med sadrži i azotne nebelančevinaste materije (amide) i neke
aminokiseline (Taranov, 2001).
95
Med je bogat fermentima. Najaktivniji od njih su invertaza, diastaza, katalaza.Invertaza se
proizvodi u ždrelnim žlezdama pčele, koje se nalaze na prednjem delu glave . Žlezde
imaju dva izrazita otvora, koji se nalaze na đdrelnoj ploči - u šupljini, kroz koju prolati
nektarkoji dolazi iz rilice. Ždrelna žlezda mlade pčele posle njenog rođenja brzo se razvija
i u prve dve nedelje života luči sekret, koji čini osnovnu masu mleča za ishranu larvi. U to
vreme invertaza se izlučuje, ali u neznatnoj količini. U drugoj polovini života, kada pčela
prekida ishranu larvi i prelazi na izuletničke poslove, žlezda se emnja i pojačava njeno
lučenje invertaze. Najveću intenzivnost ona dostiže od 20-og do 30-og dana života pčele.
Zatim se aktivnost invertaze smanjuje, pa je stare pčele već uopšte ne izlučuju (Taranov,
2001).
U sastavu sekreta ždrelnih žlezda stvara se ferment glikogenaza, koji deluje na glukozu,
pretvarajući je u glukoznu kiselinu i tako obezbeđuje visoku kiselost meda. Aktivnost ovog
fermenta smanjuje se pri povećanju aktivne kiselosti sredine. Zbog toga se reakcija
stvaranja glukozne kiseline prekida kada nektar koji dozreva dostigne određeni stepen
kiselosti. Povećanje kisele reakcije meda služi kao dopuna i vrlo efikasno sredstvo za
njegovu konzervaciju (Taranov, 2001)..
Diastaza razlaže skrob. Njena aktivnost se određuje po diastaznom broju, tj. po količini
mililitara 1%-ograstvora skroba, razloženog za 1 sat (čas )diastazom, koja se sadržiu
jednom gramu meda. Veličina diastaznog broja zavisi od sastava i vrste biljke iz čijeg
nektara je dobijen med, zemljišnih i klimatskih uslova, vremena, intenzivnosti lučenja
ektara, snage pčelinje zajednice i dr. (Taranov, 2001).
Katalaza neutrališe peroksid vodonika (superoksid), koji je otrovan za pčele. Nastaje kao
rezultat reakcije obrazovanja glukozna kiseline. Ferment katalaza nađen je u sekretu
grudne žlezde, koja ima izvodni kanal u osnovi jezička. Ovaj ferment uvek se nalazi u
menom želucu , napunjenom nektarom (Taranov, 2001).
96
Miris cvetova biljaka sa kojih se sakuplja nektar prenosi se u med. U sasdtavu raznih vrsta
meda otkriveno je do 120 materija koje stvaraju njegovu aromu (Taranov, 2001).
97
Bojene materije daju medu ovu ili onu boju: od zlatno-ćilibarne do mrke ili tamne
(Taranov, 2001).
98
Mladenov, 1997
99
Čepurnoj, 1985
100
Janeš, Bumba, Šemjakin, 1975.
101
»Pčelar»11/97, str. 339.
102
«Vreme radoznalosti» na dan 02. septembra 1998. u 08,88 časova u radio-emisiji I
programa Radio-Beograda.
103
Lebedev, 2004
104
Peradin, 1979
105
) Na Gorkovskom državnom univerzitetu eksperimentisali su sa tri vrste mleča, koje pčele
hraniteljice luče iz tri para žlezda koje se nalaze u glavama medonosnih pčela radilica, a
to su: gornjovilične, ždrelne i donjousnene. Svoju funkcionalnu zrelost ove žlezde dostižu
između petog i četrnaestog dana starosti radilica. U tom periodu pčele hraniteljice luče
mleč i njime hrane trutovske i radiličke larve do trodnevne starosti, a matičnu larvu za sve
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
70
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
vreme larvenog stadijuma (5-5,5 dana), i maticu za sve vreme njenog reproduktivnog
ciklusa, koji može trajati i nekoliko godina (Stanojčić (2001).
Po čemu se razlikuju pomenuta tri tipa mleča? Kod sisara majka luči mleko istog sastava bez
obzira na pol potomaka. Kod pčela je to drugačije. Po jednoj hipotezi, u matičnoj mleči
verovatno postoje neke supstance koje vrše fagostimulativnu ulogu: podstiču ishranu,
ubrzavaju metabolizam i razvoj endokrinog sistema, što utiče na potpuni razvoj polnih
žlezda. Ako pak ovo nije tačno, onda, verovatno, u radiličkoj mleči postoje neke
inhibitorne supstance koje usporavaju ishranu radiličkih larvi, pa se one ne mogu da
razviju u punovredne ženke. Za ovu hipotezu postoji i neka potvrda: radilička larva prvog
dana starosti ima oko sebe 4-5 puta više mleča nego što je sama teška, a pojede svega
oko 20%.
Laboratorijska ispitivanja su pokazala da se u matičnom mleču nalaze gonadotropin hormon i
tokoferol (vitamin E), koji utiču na aktivnost polnih žlezda. Dalje, pacovi hranjeni radiličkim
mlečom nisu donosili potomstvo (Jojriš, 1968).
“Da se radi o tri tipa mleča potvrđuju opiti na Gorkovskom državnom univerzitetu koji su imali
cilj da se utvrdi uticaj matične mleči na promene polnih svojstava kod medonosnih pčela.
U tu svrhu presađeno je u tri navrata 2.689 trutovskih larvi i jaja, 2.965 jaja od matica
trutuša, 625 od pčela lažnih matica i 99 neoplođenih jaja na ishranu matičnim mlečom.
Pčele hraniteljice su odmah prepoznale prevaru, i većinu larvica su izbacile iz matičnjaka,
ali su ipak primile na negovanje i ishranu 710 larvica od matica trutuša, 191 od lažnih
matica i dve larvice izležene iz neoplođenih jaja, što iznosi ukupno 903 larvice ili 14,15%
od broja presađenih”.
Na kraju ogleda dobijeno je 0,95% izleženih jedinki koje su promenile pol pod uticajem
drugačijeg mleča. Među izleženim jedinkama bilo je matica i pčela radilica različite
veličine, od patuljastih do izuzetno krupnih, ali i teratogenih (nakaznih).
U drugom ogledu presađeno je u dva navrata 4.777 radiličkih i 107 matičnih larvi na ishranu
trutovskom mleču. Prijem je u ovom slučaju bio bolji. Od 4.777 radiličkih larvi, stadijum
odraslog insekta doživelo je 768 jedinki, što iznosi 16,07% od broja presađenih radiličkih
larvi, a od toga je bilo 439 trutova, što opet čini 9,18% od broja presađenih larvi. Od
ukupnog broja presađenih radiličkih larvi 329 nije promenilo pol, što izraženo u
procentima, iznosi 6,88%.
Od 107 matičnih larvi presađenih u trutovske ćelije, na trutovsku mleč, izležene su 43
odrasle jedinke (40,18%). Među izleženim jedinkama bilo je 26 pčela radilica (24,29%) i
17 trutova, što znači da je promenilo pol njih 15,88% jedinki. Među izleženim jedinkama
nije bilo ni jedne matice
Iz navedenog istraživanja i analitičkih podataka se vidi, i to ubedljivo, da pčele hraniteljice
luče tri tipa mleča koji se suštinski među sobom razlikuju i da su u stanju da izmene
morfogenetske osobine koje idu sve do promene pola (Kantar, 2004)
106
Reč propolis prema nekim autorima potiče od dve grčke reči : pro – pred, i polis – grad, tj
pred grad (postavljena odbrana za zaštitu grada, tj košnice). Ima i drugo tumačenje da je
reč nastala od reči propoliso, koja na grčkom ili na latinskom znači zamazivati, zaglađivati.
Propolis je smolasta materija žućkastozelene do mrke ili tamnocrvene boje. Sadrži do
30% pčelinjeg voska, oko 20% mehaničkih primesa, 40-60% smola i balzama, 5-10%
eteričnih ulja, 5-15% tanina, polena i dr. Ustanovljeno je da su osnovne komponente
propolisa flavonoidi, niz organskih kiselina, terpena, aldehida, estera,alkohola, etera,
mineralnih materija, aminoliselina i dr. Pčele ga sakupljaju sa pupoljaka biljaka. Svojim
usnim organima pčela zahvata smolu sa pupoljaka i izvlači je u dugačku nit, dok se ne
otkine. Zatim odvojeno parče smole obrađuju nožicama i meće u korpicu u kojoj se
prenosi polen. Za vreme sakupljanja pčela meša propolis sa sekrecijom mandibularnih
žlezda, koja joj pomaže u obrađivanju lepljivih smola pupoljaka biljaka (topole i vrbe, ali ih
nema u polenu, Popravko, Lavi, Čizmarik i Matel, prema Šlenderovu i Ivanovu, 1986).
Sakupljanje propolisa traje duže vreme, i pčela ga često prekida da bi se vratila u košnicu.
i nahranila. Pčela se ne oslobađa propolisa sama, nego obično čeka na zidu košnice
(ponekad od jednog časa do 2 dana), dok je druge pčele, koje koriste propolis, ne
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
71
oslobode. Neposredna merenja pokazuju da jedna pčela jednokratno donese oko 10 mg
propolisa, a dnevno po propolis izleće 3-4 puta. Prema Popravku (1976, koga citiraju
Škenderov i Ivanov, 1986), «ako se prihvati da je prosečna godišnja količina propolisa za
jednu porodicu pčela 50 gram”, i da godišnje ima 50 dana povoljnih za sakupljanje
propolisa, onda se dnevno prikupi jedan gram. U jednom pčelinjem društvu sakupljačkom
aktivnošću propolisa bavi se istovremeno najviše oko 30 pčela». Pčele koje sakupljaju
propolis stare se više od 15 dana. Posle sakupljanja propolisa, pčele učestvuju u radu u
košnici, i retko se uključuju u sakupljanju nektara.Najveća količina propolisa sakuplja se
krajem leta i u jesen (kad nema nektara) i vrlo retko u proleće.Sklonost raznih rasa pčela
da sakupljaju propolis nije ista. Kavkaska rasa pčela koristi relativno velike količine,
italijanska i ukrajinska – manje. Godišnje jedno društvo sakupi 100-150 grama propolisa.
Lepljive materije koje izlučuju pupoljci biljaka sadrže lakoisparljive aromatične
komponente, tzv terpene, koje izazivački deluju na hemoreceptore antena pčela i izazivaju
nastajanje i funkcionisanje refleksa za traženje izvora i sakupljanja propolisa (Škenderov i
Ivanov, 1986).Doktor Stojimir Mladenov (1996) navodi da je Popravko našao u propolisu
flavonoide, koji čine 1-4% njegovog sastava: hrizin, tektohrizin, galangin, izalpinin,
ramnocitrin, kepferid, pinocenbrin, acetat oksialfabetulenol, izovalin. U raznim vrstama
propolisa flavoloidni sastav se razlikuje i zavisi od biljnih vrsta od kojih je dobijen. Neđene
su sledeće aminokiseline: asparginska, arginin, alanin, valin, glikokol, glutaminsdka, serin,
triptofan, fenilalanin, leucin, liyin, histidin, prolin, treonin, metionin. Sadrži i sledeće
vitamine: B1 (4-4,5 mg/g), E, B2, C. Nađene su sledeće mineralne materije: barijum,
aluminijum, gvožđe, kalcijum, silicijum, fosfor, mangan, olovo, cirkonijum, bakar, cink,
srebro, kobalt, titan, magnezijum i kalijum.
107
Greenewy i sar. 1990., prema Renati Relić, 2004
108
Škenderov i Ivanov, 1986.
109
Dr S.Mladenov i inž. M. Radosavović «Lečenje pčelinjim proizvodima APITERAPIJA i
Osnovi pčelarstva”, IKOM-INTELEKT, 1996.
110
Kroz mnogobrojne pore "osam voštanih ogledalaca" pčela izlučuje voštane listiće. Kada
su razvijene, ove žlezde svojim otvorima ispuštaju vosak u vidu lučevina koje se u dodiru
sa vazduhom stvrdnjavaju u obliku sitnih, prozračnih pločica. Kućne pčele već od
petodnevnog uzrasta izlučuju tanak sloj voska kroz voštana ogledalca, ali najzrelije
razviće voskovih žlezda pčele dostižu između 12. i 18. dana starosti, naroćito kada u
košnici ima polena i meda (Jojriš, 1977). "Ako se hrane šećernim sirupom, a u njihovom
meniju nedostaje cvetni prah, one ne luče vosak" (Mladenov,1996), što je saglasno
Škenderovu i Ivanovu (1986) da ishrana pčela samo šećernim sirupom usporava lučenje
voska.
111
Godine 1684. Džon Martin, vrhom igle sa trbuha pčele – graditeljke saća skinuo je
voštane ljuspice . On se opravdano smatra prvim čovekom koji je zapazio da je vosak
proizvod životne aktivnosti pčele radilice.
Međutim, trebalo je da prođe još sto godina dok je Džon Hanter dokazao da pčele radilice
izlučuju vosak iz voštanih žlezda. Jedna takva pločica teži obično 0,18 – 0,25 mg. Sto
voštanih ljuspica- listića teži 25 mg, a u jednom kilogramu voska ima ih 4 mioiona.
Za jednu radiličku ćeliju pčele ugrade 13 mg voska ili 50 voštanih pločica-listića, dok za
trutovsku utroše 30 mg voska ili 120 voštanih pločica-listića. Svako saće sastoji se od dva
niza šestougaonih voštanih ćelija koje imaju opštu pregradu što služi kao dno ovih ćelija.
Takvo saće je teško 150 g i ima 9.100 šestougaonih ćelija za uskladištenje i čuvanje do 4
kg meda. Saće običnog standardnog rama površine 435 x 300 mm sastoji se od 8.250
ćelija i sadrži oko 140 grama voska. Za jedan gram voska potrebno je oko 4,2 miliona
pločica.
112
Mladenov, 1997.
113
R. Relić, 2004.
114
Pčelinji prah koji se sakuplja na ručni način ne poseduje anti-mikrobna svojstva
(Vahonjina, 1989)
115
Hife – tanke, bezbojne, razgranate niti koje sačinjavaju steljku gljive (Krleža, 1974)
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
72
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
116
Relić, Renata, 2004
Glinski i Ratozs, 2001, prema R. Relić, 2004.
118
R.Relić, 2004.
119
Dustman, 1993.
120
Domackaja, Grobov.
121
Glinski i Jarosz, 1993, prema R.Relić, 2004.
122
Naneti, 2004
123
LOKUS – mesto u hromozomu, odnosno u lancu DNK, koje odgovara položaju određenog
gena.
124
Higijensko ponašanje pčela uslovljeno je sa dva genska lokusa, koji se nezavisno
nasleđuju. Jedan od njih kontroliše otklapanje obolelog zatvorenog legla (U - uncapp).
Drugi lokus (R - remove) odstranjuje obolele larve i lutke.
Jedinke-pčele koje su recesivni homozigoti (UURR) čiste gnezdo, izbacjući iz njega larve i
lutke zaražene patogenim bakterijama. Jedinke-pčele koje u svom genotipu sadrže
dominantne alele U i R, bez obzira na tip kombinacija, nemaju izraženo higijensko
ponašanje (Stanimirović i sar. 2003). “Znači”, nastavlja Stanimirović, “higijensko
ponašanje pčele radilice kod evropske pčele nasleđuju kao recesivnu osobinu, dok je ovo
ponašanje kod Apis mellifera cerana postalo dominantna osobina”. Otpornost na varrou
utvrđena je genetičkom uslovljenošću četiri specifične karakteristike pčela, od kojih zavisi
stepen zaraženosti društva varroom. To su (1) supresija (usporavanje) reprodukcije
krpelja, (2) proporcija krpelja u ćelijama, (3) higijensko-negovateljsko ponašanje, (4)
trajanje zatvorenog perioda tokom razvoja legla. Identifikacija gena matice (nazvanog
SMR – Suppression of Mite Reproduction, odnosno gen za sprečavanje reprodukcije
krpelja) bilo je preduslov za kreiranje transgenih (genetički modifikovanih) matica koje
nose izmenjeni gen i daju potomstvo koje u hemolimfi nosi izmenjeni protein (SMR), koji
uslovljava prekid reprodukcionog ciklusa ženke varroe, što vodi ukupnom smanjenju
varroe u košnici (Stanimirović i sar. 2003).
125
Procenu jačine pčelinjih društava za testiranje na sposobnost higijenskog i
negovateljskog ponašanja, Graham i saradnici (1993, prema Ćirkoviću, 2002) vršili su
metodom procene posednute površine rama sa pčelama neposredno posle glavne
pčelinje paše. Jačinu društva procenjivali su rano ujutru ili kasno uveče, kada su pčele
zbijene u košnici, uz zaključak da jako jednomatično društvo treba da pokriva u proseku 910 ramova sa leglom u DB, odnosno 10-12 ramova sa leglom u LR košnici; srednje jako
jednomatično društvo treba da pokriva u proseku 6-7 ramova sa leglom u DB, odnosno 79 ramova u LR košnici; slabo jednomatično društvo pokriva u proseku 4-5 ramova sa
leglom (Ćirković, 2002).
126
Na standardni ram LR ili DB sistema košnice, tačnim razmeravanjem i zatezanjem tanke
čelične žičane mreže formirali su romboid dimenzija 5×5-6 cm, za određivanje površine na
šablonu rama iz košnice u kojoj je obavljeno žrtvovanje lutki. Iz svake košnice u kojoj je
praćeno higijensko ponašanje uziman je samo jedan ram sa zatvorenim radiličkim leglom i
na njega centrirali definisani romboid – šablon rama, pa su tankom iglom sa po jednim
ubodom ubijali lutke. Uzorkovani ramovi sa žrtvovanim delom legla ponovo su vraćeni na
svoje mesto u košnici i posle 48 sati su snimili reagovanje pčela. Po isteku vremena od 48
časova procenjivali su efekat efikasnosti eliminacije žrtvovanog legla i donosili sud koja su
društva sa pčelama izbacila više od 95%, koja imeđu 95 i 90%, a koja ispod 90%
(Ćirković, 2002).
127
Središnji deo creva (ventil- proventrikulus) sastoji se od glavice, koji se nalazi unutar
mednog želuca i prodire u unutrašnjost prednjeg kraja srednjeg creva (Taranov, 2001). .
128
Glavica ventila – to je mišićna šuplja tvorevina, koja se sastoji od četiri lopatice. Sa
unutrašnje strane svake lopatice nalaze se hitinske bodljice s oštrim krajevima, okrenutim
unutra (Taranov, 2001).
129
Taranov, 2001.
130
Morse i Cooper, 1985.
131
Taranov, 2001.
117
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
132
73
Stanimirović, 2012.
Taranov, 2001.
134
Fransoa Huber (1750-1831), je švajcarski stručnjak u pčelarstvu. Makar i slep, uz pomoć
svog saradnika i supruge, on je godinama, zajedno istraživao život i razvoj pčelinjeg
društva i kao razultat dobio niz interesantnih otkrića. Dokazao je da pčele, kad izgube
maticu, mogu da proizvedu novu i od mnogo mlađih larva, nego što je Širah tvrdio, čak i
od onih samo nekliko sati starih (Dimitrijević, 1936). Utvrdio je i niz do data nepoznatih
činjenica: (1) pčele radilice, pod određenim uslovima, mogu da polože jaja iz kojih se
izlegu trutovi. (2) jaja se oplođuju u polnom sistemu matice, (3) matica se oplođuje u
vazduhu, (4) neoplođena od truta matica polaže trutovska jaja. Mnoge druge podatke je
opisao u knjizi »Najnovija posmatranja pčela« (Staletić, 2001).
Kada je košnici koja je izgubila maticu i ostala bez jaja i legla, dodao maticu vanredne
plodnosti i kada je zalegla pedesetak jaja, i u košnici je ostavio manje od tri dana, a potom
je odstranio, sutradan, tj. četvrtog dana Birnens134 je izbrojao pedeset malih larvi, od kojih
je najstarija imala jedva 24 sata. «Već od tog doba više larvi je bilo "određeno" da postanu
matice, a dokaz je u tome što su im pčele dale mnogo veću količinu mleča nego što daju
običnim pčelinjim larvama. On je potvrdio da se matica sparuje sa trutovima u vazduhu, i
to samo jednom u životu (najnovijim otkrićem je utvrđeno da se sparuje i po drugi put,
kada posle dugog leženja isprazni spermateku, prim. J.K., ). Iber je svojim opitima tačno
ispitao sve osobine matica i sve slučajeve koji kod njih mogu da nastupe. Ispitao je tačno
red kojim one polažu pčelija, a kojim trutovska jaja (on tačno upotrebljava izraze: "pčelija
jaja" i "trutovska jaja"). Tačno je izneo prirodu mática i njihove međusobne odnose.
Utvrdio je da i sparene matice čiji je organizam kakvim slučajem pretrpeo kakvu izmenu, ili
one čije je osemenjavanje izvršeno nepotpuno, ili je izvršeno kasno, takođe polažu samo
trutovska jaja. Znao je da i "device”, nesparene matice polažu jaja, ali iz kojih se izvode
samo trutovi. Da bi to i proverio, četiri nedelje je držao mlade matice zatvorene u svojoj
košnici i kad ih je posle toga pustio na slobodu, konstatovao je da one nisu više
pokazivale nagon za parenjem, da parenja posle toga uopšte nije ni bilo, ali da su ipak
polagale jaja i u pčelije i u trutovske ćelije; da su se sva ta jaja ispilila, ali da su se iz njih
uvek rađali samo trutovi (Dimitrijević, 1934)
Huber (prema Dimitrijeviću, 1934) je utvrdio da matica već posle dvadest do dvadeset i četiri
sata nakon sparivanja polaže jaja
Fransoa Huber sa svojim saradnikom Birnensom 8. septembra 1788. godine je utvrdio da u
košnicama ponekad zaista ima plodnih pčela radilica. "Rasekosmo je i nađosmo da su
njeni jajnici manji, manje otporni i sa manje jajnih kanala, nego što su jajnici kod matica.
Tkiva u kojima su jaja, mnogo su manja i imala su malu nabubrenost na jednaka
odstojanja. Izbrojismo jedanaest jaja osetne veličine, od kojih su neka izgledala zrela da
budu snesena. Jajnici su bili dupli kao i kod matice.
Devetog septembra uhvatismo drugu pčelu u trenutku kad je nosila. Njeni su jajnici bili manje
razvijeni nego u one prve, te kod nje nađosmo samo četiri sazrela jaja. Jedno od tih jaja
Birnens odvoji iz jajnog kanala i uspeo je da ga jednim svojim vrhom drži na staklenom
štapiću, čime se, uzgred da kažem, pokazalo da se jaja u samom jajnom kanalu oblažu
lepljivom tečnošću, a ne u prolazu iznad kesice, kao što je Svarmerdam mislio".
"Poslednjih dana tog meseca nađosmo u istim košnicama još deset plodnih pčela, koje smo
takođe, sekcirali. Kod većine njih smo takođe našli jajnike, ali je bilo i nekoliko kod kojih
nije bilo ni traga od toga. Jajni su kanali kod njih po svome izgledu bili vrlo nepravilno
razvijeni, da bi ih otkrili, trebalo je imati više umešnosti koju mi u sekciranju još nismo
mogli steći.
Plodne radilice (lažne matice, prim. J.K.) nikada ne nose radilička jaja, nego samo trutovska.
One nisu indiferentne u izboru ćelija u koje polažu svoja jaja. Plodne radilice uvek radije
nosu u trutovske ćelije, a u radiličke samo kad trutovskih više nemaju. Slične su maticama
koje su kasno oplođene u tome što i one ponekad nose jaja u matičnjake. Radilice u
početku ukazuju potpunu negu jajima i larvama koje su snele plodne pčele, na vreme
poklapaju te ćelije, ali ih posle tri dana pošto ih zatvore, uvek ponište.
133
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
74
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
“Sva su me moja ispitivanja uverila, da se pčele koje su sposobne da nose jaja, rađaju samo
u košnicama koje su izgubile maticu”, piše Iber Boneu, i nastavlja : “Kad pčele izgube
svoju maticu, pripremaju veliku količinu mleča da njome hrane one larve kojima će je da
zamene. I ako se pčele koje su sposobne da polažu jaja rađaju samo u tom jednom
slučaju, očigledno je da se one rađaju samo u košnicama čije pčele spravljaju matičnu
mleč.
Pčele (hraniteljice matičnih larvi, prim. J.K.) koje se gomilaju oko matičnjaka, prelaze preko
običnih ćelija i zadržavaju se na njima, pri čemu im padaju delići mleča koji su namenjeni
larvama matičnjaka... Često sam ponavljao opit koji vam opisah, motreći brižljivo sve
okolnosti”, piše dalje Iber, i pojašnjava: “uspevao sam da mi se u košnici rađaju plodne
pčele uvek kad god sam to hteo. Sredstvo je za to prosto: oduzmem košnici maticu i pčele
odmah preduzimaju da je drugom zamene, proširivajući više ćelija u kojima je pčelinje
leglo i hraneći matičnom mlečju larve koje su u njima. Ali tom prilikom ispuštaju neznatne
količine mleči koji pada na mlade larve koje su u susednim ćelijama, i ta im hrana u
nekoliko razvija jajnike. Uvek se dakle, rađaju plodne radilice u košnicama u kojima se
pčele bave zamenom nestale matice". Dakle, pčele – lažne matice su izležene iz jaja čije
su se larve razvijale u neposrednoj blizini matičnjaka, jer hraniteljice unoseći mleč na
matičnu larvu, «namerno» ili «slučajno» «prosipju» manje količine matičine hrane po
radiličkim crvićima u ćelijama blizu matičnjaka.
Po izlasku iz matičnjaka, mlada matica se svom žestinom ustremljuje na zatvoreno leglo tih
pčela-budućih lažnih matica i svom snagom svojih čeljusti ih otvara i ubija. «Tako
hranenje sa malo više mlečom, ima uticaja na ratzvitak jajnika”, zaključuje profesor J.
Živanović (1893).
Ali se one mnogo retko mogu pronaći, jer se mlade matice koje se iz matičnjaka izlegu
odmah bacaju na njih i ubijaju ih”. Da bi im u svom eksperimentu sačuvao život, Iber je
uklanjao njihove neprijatelje: iz košnice je uklanjao matičnjake pre nego što larve u
matičnjacima dostignu svoj poslednji peobražaj. “Plodne radilice ne nailazeći u trenutku
svog rođenja na rivale u košnici, rado ih pčele primaju, a ako se i vidno obeleže, mogu se
posle nekoliko dana videti da nose trutovska jaja”. U fusnoti pisma Boneu, Iber napominje:
“Često sam viđao da mlade matice, odmah čim se rode, napadaju matičnjake i da se
zatim bacaju na pčelinje ćelije koje ih takođe uzbuđuju. Kad sam to prvi put video, još
nisam ispitivao plodne radilice, te nisam mogao razumeti iz kog se razloga matica
ustremljuje i na pčelinje ćelije. Ali sada shvaćam da one raspoznaju vrstu pčela koje su u
tim ćelijama poklopljene i da prema njima imaju isti instinkt ljubomore, isti osećaj mržnje
kao i prema lutkama pravih matica”.
Fransoa Huber ( 1935) je još u 18. veku utvrdio da mlade matice koje se ne spare sa
trutovima u vremenu od 3 do 4 sedmice, izgube polni nagon, prestaju da izleću iz košnice,
i posle 6-7 nedelja počinju da polažu neoplođena jaja iz kojih se rađaju trutovi. Takvu
maticu nazivamo matica trutuša.
Govoreći o tim maticama koje nose samo trutovska jaja, Iber ističe da je iznenađen negom i
pažnjom koju pčele ukazuju ovima koje zaležu u matičnjake, brižljivošću kojom hrane
larve koje se u njima nalegu, i poklopcem kojim ih zatvaraju kad za to dospeju. Pošto
zatvore matičnjake, ukrašavaju ih vijugavim linijama i na njima lèže (greju ih) do
poslednjeg preobražaja trutova koji su u njima. Iber je primetio da trutuše nikada ne
uništavaju zatvorene matičnjake, “I otuda sam zaključio da prisustvo matičnjaka u
njihovim košnicama kod njih uopšte ne izaziva onaj osećaj mržnje kao kod matica čije
parenje nije bilo odocnjelo”. On je 4. septembra 1791. godine u jednu od svojih košnica
kojoj je pre izvesnog vremena bila oduzeta njena prirodna matica, a pčele nisu propustile
da izgrade više matičnjaka, dodao maticu čije je parenje odocnelo do dvadeset i osmog
dana i koja je nosila samo trutovska jaja. U isto vreme je oduzeo sve matičnjake, sem
jednog, koji je zatvoren pre pet dana. “Dovoljno mi je bilo da u košnici ostavim samo taj
jedan, da bih video kakav će utisak on učiniti na dodatu maticu, koju pustih među
pčelama”, piše Iber i, pojašnjava: “prvog dana i sutradan, ta matica pređe više puta preko
matičnjaka, ne razlikujući ga, izgleda, od drugih ćelija. Sasvim je mirno polagala jaja u
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
75
ćelije koje ga okružuju i, mimo nege koju su pčele ukazivale matičnjaku, izgledalo mi je da
ni za trenutak nije predosećala opasnost koja joj je pretila od matičine nimfe koja je u
njemu. Pčele su se prema njoj ponašale tako dobro kao što bi se ponašale i kao
prema svakoj drugoj matici: izdašno su je hranile, ukazivale poštovanje i oko nje
činile pravilne krugove, koje neki tumače kao izraz njihove potčinjenosti... Odocnjelo
parenje čini da matica izgubi i izvesan deo svog instinkta. One više ne osećaju nagon za
neprijateljstvo, prema maticama u stanju nimfe i ne teže da ih u njihovoj 'kolevci' unište”,
nastavlja Iber i dodaje: “Moje će čitaoce iznenaditi, da su matice, čije je parenje odocnelo i
čija je plodnost tako nekorisna pčelama, ipak tako dobro primljene i da su pčelama isto
tako drage kao matice koje nose i pčelinja i trutovska jaja. Isto tako video sam da
pčele neguju svoju maticu i ako je bila jalova, a kad je umrla ponašale su se prema
njenom lešu kao i dok je bila živa, i da im je ona mrtva za dugo bila milija i od
najplodnijih matica koje sam im davao”. Iber je primetio da trutuše nikada ne
uništavaju zatvorene matičnjake, “I otuda sam zaključio da prisustvo matičnjaka u
njihovim košnicama kod njih uopšte ne izaziva onaj osećaj mržnje, kao kod matica čije
parenje nije bilo odocnelo”.
135
prema Dimitrijeviću, 1935.
136
Miloš Opačić, „Pčelar“ br. 2/90.
137
J: Kulinčević.Kako pčele vrše izbor prirodnog staništa?, „Pčelar“ br. 8/95.
138
„Pčelovodstvo“ br. 1/83.
139
V.P. „Pčelar“br. 10/92, str. 268.
140
„Pčelar“ br. 8/95, str.201-203.
141
Lebedev, 2001.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
DEO DRUGI
ČOVEK-PČELAR UZROČNIK BOLESTI PČELA
Jost H. Dustman, u »American Bee Journeal«-u za jun 1993. godine, piše
da među štetne faktore protiv kojih pčele moraju da se bore, na prvo mesto stavlja
veliku armiju patogena, parazita, prenosilaca bolesti kao i grabljivica i štetočina. Na
poslednje mesto pored još dva (za koje krivicu opet svakako snosi čovek), on
smatra čoveka-pčelara. Pčelar, kako ističe, direktno uznemirava pčele,
pojašnjavajući da pogrešno upravlja pčelama, pogrešno interveniše u košnicama,
pogrešno upotrebljava lekove sa štetnim umesto korisnim posledicama.
Uz uvažavanje mišljenja i argumentaciju cenjenog naučnika, moja
malenkost se usuđuje da izmeni red činilaca štete koje trpe pčelinje zajednice, i na
prvo mesto štetočina pčelinjeg društva ističe čoveka-pčelara. Pčele su kroz
proteklih 160 miliona godina svog postojanja na planeti svojim odbrambenim
mehanizmima preovladale veliku armiju patogena i parazita, ali protiv čovekapčelara (u kratkom vremenu od nekih 20.000 godina kako ih je stavio u
robovlasnički odnos) nisu uspele da izgrade uspešan odbrambeni mehanizam.
2.1. ŠEĆEROM PROTIV ZDRAVIH PČELA U PČELINJOJ ZAJEDNICI
Kada svom detetu iz jelovnika odstranite meso, mleko, ribu, sir, jaja, voće i
povrće, a u zamenu za to mu svakodnevno servirate tri puta komad belog hleba
premazanog belom mašću i naprašite debljim slojem belog šećera, i kada to činite
stalno, dete će slabiti, pa će se razboleti i na kraju… JAO!
Lakomislen o vrednostima jeftinog šećera, a pohlepan na laku zaradu, pčelar
bezdušno pčelama oduzima njihovu hranu-lek, med i cvetni prah. U zamenu im daje
saharozu u obliku šećera u kristalu, šećernog testa, šećernih pogača ili šećernog
rastvora u vodi, a cvetni prah zamenjuje sojinim brašnom, pekarskim ili pivskim
kvascem, mlekom u prahu, kiselinama…, usled čega pčelinje zajednice fiziološki
slabe, i kao takve gube sposobnost samoodbrane od bolesti. Po nagonu
samoodržanja, pčele konzumiraju šećerne prerađevine i surogate, ali po visokoj ceni
zdravlja. U jelovniku nemaju više hranu-lek već hranu-razarač organizma, koja nema
zaštitna svojstva poput meda i polena, pa su stoga pčelinje zajednice postale slabe i
neotporne na bolesti. U odnosu na pčele uzgajane na medu, pčele hranjene
saharozom utroše više energije na varenje surogata, a iz legla koga uzgajaju, rađaju
se pčele za 14% lakše, sa 17,6% manje masti (lipida) i 9,6% manje azotnih materija
u telu. Šestodnevna larva u društvu koja za hranu ima saharozu u obliku šećernog
sirupa, šećerne pogače ili šećernog testa lakša je za 8% od svoje vršnjakinje
78
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
negovane u pčelinjem društvu koja živi na medu1. Na novom jelovniku pčele kraće
žive 10-15 dana, kaže Glen Sanley. Hajdak (1930) i Butler (1946), na osnovu
svestranih istraživanja utvrdili su da saharoza nije punovredna hrana, a Taranov
(1938) je ustanovio da su pčele na saharozi s proleća ranije uginule i imale 30%
manje legla od pčela koje su zimovale na medu. Istraživanja koja su vršena u
Naučno-istraživačkom institutu za pčelarstvo Ribnoje, pokazala su da su za 36 dana
pčelinje zajednice koje su zimovale na šećeru, odnegovale oko 23.800 legla (pčela),
a društva koja su zimovala na kvalitetnom medu odnegovala su 34.460 legla (pčela),
odnosno za 44,7% više.
I u kvalitetu matica dobijenih u društvima koja su prihranjivana šećernim
sirupom 1:1 i u društvima koja nisu prihranjivana nije bilo razlike. Ogledna društva
koja su prihranjivana dnevno sa po 1 litrom sirupa 1:1 primila su 10-40% manje larvi2
dok Morze kaže da pčele koje se ne hrane kvalitetnom hranom (medom), ne mogu ni
uzgojiti dobre matičnjake3. Hastings kaže da šećerni sirup nikada neće uzgajiti
kvalitetne matice4. Jedno istraživanje u bivšem SSSR o uticaju vrste hrane na kvalitet
matice u vreme bespašnog perioda, kada su pčelinje zajednice koje su negovale
matice podelili u četiri grupe: 1. grupi košnica davali razblaženi med, 2. grupu hranili
medom koji su prethodno razblažili šećernim sirupom, 3. grupu šečernim sirupom i 4.
grupa košnica koje su proizvodile isti broj matica kao i prethodne tri, ali u vreme
procesa uzgajanja matica nisu ničim hranjene, pokazalo je da su najbolje matice
dobijene u košnicama koje su hranjene medom i mešavinom meda i šećernog sirupa.
Odmah iza njih po kvalitetu bile su matice iz košnica koje nisu ničim hranjene.
Najslabijeg kvaliteta bile su matice iz košnice u kojima su pčele hranjene šećernim
sirupom.
Pčele su tokom duge evolucije stekle sposobnost da se racionalno ponašaju.
One intenzivno rade onoliko koliko im je potrebno, a potom, kada skupe dovoljne
zalihe hrane, ne više od 50 kg, usporavaju sakupljačku aktivnost. Tada prelaze na
svojevrsne individualne fiziološke pripreme – stvaranje individualnih rezervi hrane za
naredni nepovoljni vremenski period. Snabdevaju svoje vitalne organe, žlezde,
jajnike i masno tkivo dragocenim biološki aktivnim materijama.
Neadekvatnim postupcima čoveka pčele su prinuđene da menjaju
dugotrajnom evolucijom stečene navike i sposobnosti, pa moraju da rade
protivprirodno, mnogo više nego što im je potrebno da održe vrstu. Čovek im često i
preko svake mere oduzima med, a u zamenu daje velike količine šećernog sirupa,
što ima za posledicu sve veće iscrpljivanje generacije pčela koje neposredno
učestvuju u preradi veštačke hrane. Budući da su ove generacije iscrpljene, one kao
takve uzgajaju sledeće generacije sa smanjenim vitalnim organima, pa zato u kasnu
jesen društva uđu oslabljena, te u toku zime uginu, ne dočekavši proleće. Istraživanja
provedena u Pčelarskom institutu Ribnoje pokazala su da je pčelinja zajednica koja
je u julu preradila i lagerovala u saće 54,1 kg hrane od šećernog sirupa, a za vreme
glavne paše skupila 48,3 kg meda, uginula je 10. oktobra iako je tokom avgusta
imala 8 punih ulica pčela i uzgajila dosta legla. Na osnovu objavljenih rezultata
istraživanja, u Institutu su izveli zaključak da prerada velikih količina šećernog sirupa
negativno utiče ne samo na pčele koje učestvuju u njegovoj preradi, već i na sledeća
pokolenja pčela, uz objašnjenje, da preveliko angažovanje pčela na preradi šećernog
sirupa dovodi do smanjenja invertovanih šećera u medu, smanjenja aktivnosti
invertaze ždrelnih žlezda kod pčela koje su učestvovale u preradi enormnih količina
saharoze, ali i kod potonjih generacija pčela. Zato se i dešava, neglašavaju u
Institutu, da i najsnažnije zajednice preko zime propadnu, a ponekad i ne dožive
zimu 5 (6).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
79
Pčelar hrani pčele štetnim sirupom i pogačama. Koristeći se sopstvenom
metodom i praksom starijih pčelara koja se nažalost i danas preporučuje u mnogim
stručnim pčelarskim priručnicima, mnogi pčelari spravljaju šećerni sirup i pogače od
saharoze sa dodatkom vinske ili sirćetne kiseline, nesvesno truju pčele i skraćuju im
životni vek. To isto čine i sa starim, nekoliko godina čuvanim medom (koji nisu uspeli
da prodaju), pa ga umesto šećera dodaju pčelama za ishranu i dohranu, ne znajući
da je štetan za pčele (Beyli). Ovo upućuje na zaključak da je nedovoljno poznato ili
nedovoljno naglašeno da:
a. pri spravljanju šećernog sirupa ne treba dodavati nikakve kiseline, jer one
neće izvršiti invertovanje saharoze, a sprečiće pčele da one dodaju svoj enzim
invertazu. Ako kiseline dodamo sirupu koji kuvamo, postižemo invertovanje, ali
fruktoza i glukoza koje se dobijaju su štetne za pčele7,
b. u invertovanom šećeru spravljenom kiselinom stvara se materija HMF–
hidroksilmetilfurfurol koja značajno skraćuje život pčela8,
c. sadržaj debelog creva pčela hranjenih (u kavezu) medom iznosio je 20,9
mg, čistim šećerom 24,1 mg, a kiselinom invertovanim šećerom 50,6 mg.
Polovina pčela (u kavezu) hranjenih šećerom živela je 34,5 dana, a hranjenih
kiselinom invertovanim šećerom uginulo je već za 4-6,5 dana (Baley, prema
Orošiju),
d. pogače spravljene invertovanom matreijom u uzgoju matica se ne mogu
koristiti, jer ta materija, kako je opšte poznato, skraćuje životni vek pčela
(Barnabaša, prema Pastu),
e. toksini iz šećernih pogača, kada je ona jedini izvor ugljenih hidrata,
skraćuje život odraslih pčela za 50% i više9,
f. prihranjivanje pčela mednošećernim ili šećernim pogačama u toku zime,
može pčelama da spasi život, ali je fatalan za brzi prolećni razvoj legla.
Dodavanje pčelama mednošećernih ili šećernih pogača treba napustiti, a od
njihove upotrebe u proleće treba pčelare odvraćati10.
g. nerafinisani ili polurafinisani šećer je štetan za pčele,
h. invertni šećeri proizvedeni kiselinskom hidrolizom mogu biti smrtonosni za
pčele ako se njime prihranjuju11.
i. Za pčelare koji prihranjuju pčele tokom zime prof Lebedev kaže da su
bezgramotni, što znači da su nepismeni.12
2.2. GUSTI ŠEĆERNI SIRUP I MLADE PČELE
Pčelar koji tokom prihranjivanja pčelama daje šećerni sirup sa visokom
koncentracijom saharoze osakaćuje pčelinju zajednicu. Mišljenje i želja pčelara da s
jeseni iskoriste stare pčele sabiračice za preradu velikih količina gustog šećernog
sirupa u med je bez osnova i u suštini je opasno. Šećerni sirup ne prerađuju pčele
izletnice, nego mlade kućne pčele. Jer u pčela izletnica, preme Komarovu, pljuvačne
žlezde su malo aktivne i slabo luče ferment invertazu, pa praktično i ne pokazuju bilo
kakav uticaj na invertovanje saharoze iz šećernog sirupa, odnosno nektara. Nasuprot
ovim, kućne pčele, čije pljuvačne žlezde dostižu maksimalan razvoj, zadužene su da
učestvuju u preredi šećernog sirupa i nektara, dodajući im ferment invertazu koji
ubrzava reakciju razlaganja saharoze u proste šećere glukozu i fruktozu. Zato kućne
pčele znatno istroše svoje fiziološke rezerve ako u jesen prerađuju i invertuju
saharozu (Šabaršov). I čuveni ruski naučnik Komarov izričito upozorava da je
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
80
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
prihranjivanje pčela gustim šećernim sirupom nepravilno i štetno jer gust šećerni
sirup najčešće ostane neprerađen u med, pa u njemu ostane mnogo saharoze i
nema belančevina, što uzrokuje da se kasnije teško prerađuje, da je nedovoljno
kaloričan, a po hemijskom i biološkom sastavu i svojstvima daleko je od prirodne
hrane – meda. Zbog toga hrana koja je obezbeđena od sirupa sa visokom
koncentracijom šećera, usled loše fermentacije i nedovoljnog cepanja invertovanja,
sklona je kristalizaciji i opasna za pčele u zimskom periodu. Zato je za pčele
najprihvatljivija i najzdravija šećerna hrana sa niskom koncentracijom šećera, poput
nektara najvećeg broja cvetova koji sadrže između 70 i 80% vode (Kabulkov), što
nam potvrđuju i same pčele kada najaktivnije izleću ujutro i u hladnije doba dana,
kada je nektar najređi. U prilog ovome idu i rezultati istraživanja japanskih naučnika,
koja potvrđuju da u toplije letnje dane pčele radije skupljaju vodnjikavi nektar nego
onaj sa većom koncentracijom šećera.
U časopisu »Gleanings in bee culture” piše da cvetni nektar sadrži različite
količine vode, i da verovatno u proseku ima 35 i 40% čvrstih hranjivih materija, od
čega najviše šećera… Malo je cvetova čiji nektar sadrži više od 50% čvrstih materija,
pa je ovakav nektar zbog visokog viskoziteta pčelama težak za preradu. Tokom
miliona godina svog razvoja, organizam pčele se prilagođavao cvetnom nektaru kao
osnovnoj hrani. Husnija Ćerimagić tvrdi da se kasnijim prihranjivanjem pčelinja
društva iscrpljuju, jer je potrebna velika energija za pripremu meda od saharoze za
zimu. Ovome u prilog ide i zaključak Šefilda (1936) da nije isključeno da veće količine
preostale saharoze u šećernom rastvoru, pčelama iziskuje više truda prilikom varenja
u zimskom periodu. Zato preko zime i nastupa veće iscrpljivanje organizma što će
uticati na veću smrtnost preko zime i na kraći prolećni život pčela. Po Šenfildu, suviše
koncentrovane šećerne rastvore (2:1) pčele ne stižu da invertuju, dok retke rastvore
sa malim procentom saharoze pčele invertuju u vremenu potrebnom da sirup dobije
gustinu poput meda.
Prevedeno na jezik pčelara praktičara, odnos vode i šećera u šećernom
rastvoru može da se kreće od 4:1 do 1:1. Naučni saradnik instituta za pčelarstvo
Ribnoje Žerebkin ističe da cepanje saharoze najbrže nastupa ako se daje sirup u
koncentraciji od 50% šećera, odnosno 1:1. O ovome Ćerimagić navodi da: Kod nas
pčelari obično greše prihranjujući pčele za zimu sirupom u odnosu (šećer : voda) 2:1
i 3:1. Poslednja ispitivanja su pokazala da je za zimsko prihranjivanje najbolji odnos
1:1 pod uslovom da se izvrši rano u jesen.
Niko od autora pčelarskih priručnika koji sugerišu koncentraciju šećera u
sirupu 1,5:1, 3:2, 2:1, 5:3, 3:1 nije potvrdio naučnu opravdanost ovog ili onog saveta,
što je pčelare dovodilo do zabune i stvorilo zablude.
Prema istraživanjima švajcarskih autora, vršenih krajem sedamdesetih
godina, pčelinje zajednice koje su dohranjivane krajem leta imale su u proseku 40%
više pčela nego kontrolna društva koja nisu prihranjivana. Ali krajem zime situacija je
bila sasvim izmenjena. Naime, kontrolna društva bez stimulativne prihrane iz
predhodnog avgusta imala su 10% više pčela nego pčelinje zajednice čija je jačina
bila uvećana stimulativnim prihranjivanjem u avgustu prethodne godine 13. Jesenje
dohranjivanje šećerom stimuliše maticu na leženje, pa se mlade pčele iscrpljuju
negovanjem legla. Mlade pčele koje hrane larve, iscrpljuju rezerve svoga tela, brže
ostare i kraće žive utvrdila je Mauermayer, a Ana Mauricio je u svojim istraživanjima
otkrila da su pčele u pčelinjim zajednicama bez legla živele 167-188 dana, i da mlade
pčele u svom telu skupljane rezervne materije ne iscrpljuju, pa stoga žive duže
vreme.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
81
Ana Mauricio (1955) je utvrdila tačnu zavisnost u formulaciji da se dužina
života pčela uvek naglo skraćuje kada su one zauzete intenzivnim odgojem larvi i,
vezano sa tim, produkcijom mleči, a raste kad tih radova nema i, pre svega, pod
uslovom obilne snabdevenosti cvetnim prahom. U situaciji kada dođe do Varroozne
invazije pčelinjih zajednica, kada se opadanjem brojnosti legla i smanjenjem jačine
pčelinjeg društva u mesecima jul-septembar, menja brojčani odnos legla i varroe, kao
i varroe i pčela, na štetu pčelinje zajednice, štetno je vršiti prihranivanje. Produžena
aktivnost matice u mesecima septembar-oktobar, usled dohranjivanja šećernom
hranom, kada je leglo puno krpelja i preko 1,5:1 (varroa : leglo), ukazuje da praksa
prihranjivanja pčelinjih zajednica u mesecima avgust-oktobar donosi košnice pune
hrane, ali bez pčela. U takvoj situaciji dolazi da društva sa veoma malim brojem
pčela, koje iscrpljene negovanjem legla, istrošene preradom saharoze i iznurene
aktivnošću varroe, ne mogu prezimiti niti dočekati proleće.
Bilaš o posledicama zimske hrane sastavljene od kuhinjskog šećera piše:
Obezbeđenje zimnice velikim količinama šećera (više od 5 do 6 kg) štetno je,
posebno u uslovima varroozne invazije. Kako su pokazala nedavna istraživanja
Naučnoistraživačkog instituta za pčelarstvo Ribnoje, pogoršava se ne samo rezultat
zimovanja, već i kvalitet pčela koje se izvode na početku sledeće sezone. Pri takvim
prihranama, naročito ako se vrše kasno (u septembru i kasnije), kada se kod pčela (u
vezi sa sniženjem temperature vazduha), naročito snižava nivo fermenta invertaze,
pčele se jako iscrpljuju, a šećerna hrana ostaje nedovoljno invertovana. Stanje se još
više pogoršava time što se krpelj varroa hrani hemolimfom pčela, koja provodi
belančevinaste materije u žlezde za sintezu invertaze. Dosta su česti slučajevi da
nedovoljno invertovana šećerna hrana brzo kristališe u saću, postajući na taj način
malo prikladna ili sasvim neprikladna za pčele. Zakasnela prihrana pčela šećernim
sirupom ima za posledicu da matica ponovo počinje polaganje jaja, pa se javlja leglo
u kojem se izvodi još jedna generacija, (naknadna generacija) varroe, što još više
pojačava zaraženost pčelinjih zajednica koje se spremaju za zimovanje.
Na osnovu izloženog, nameće se nekoliko zaključaka: da je septembarskooktobarsko prihranjivanje nepotreban trošak koji produkuje veliku količinu kratkovekih
pčela, koje su se pokazale nesposobne za prezimljavanje pčelinjih zajednica, a za
njihovu produkciju su utrošene velike količine dragocenih rezervi cvetnog praha.
2.3. ŠEĆER JE I ČOVEKU ŠTETAN
U svetu nauke o ishrani stanovništva šećer važi kao neprijatelj broj jedan
današnjeg, civilizovanog čovečanstva, ističe Kendel. Beli rafinisani šećer je najbolja
hrana za kancerogene ćelije čoveka. Sto grama belog šećera unetog u organizam
čoveka sprečava rad odbrambenog sistema belih krvnih zrnaca narednih 5 časova
piše Rika Zarai u svojoj knjizi »Tajna moje prirodne medicine«. U vezi sa šećerom
postoje dve neoborive činjenice, piše engleski naučnik Džon Jutkin, i pojašnjava:
Prva, nema nikakve fiziološke potrebe za šećerom iz fabrika, i druga, kada bi samo
mali deo onoga što se zna o štetnosti šećera na organizam čoveka bio otkriven,
šećer bi bio zabranjen. Zato, umesto šećera, Džervis, trudnicama preporučuje po dve
kašičice meda uz svaki obrok…, jer se šećer »preobratio” u hranu koja nanosi štetu
ljudskom organizmu… upozoravaju Stanković i Konstantinović u svojoj knjizi »Med –
ishrana – zdravlje – radna sposobnost«. Beli šećer koji se na nesreću obično troši…
(pišu Karabeg i Šibalić, a nastavlja Dimitrijević) …u kolačima, bombonama, keksu,
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
82
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
čokoladi, zaslađenim sokovima, makaronima daje prazne kalorije bez hranjivih
efekata… Tvrdim čak, da stanovništvu beli šećer više škodi od recimo, alkohola, piše
u svojoj knjizi »Podmlađivanje« Voker. Jer, čim šećer dospe u krvotok, on u njemu
počinje da stvara haos…pogađa organizam u njegovom središtu, isto onako kako to
čini droga, piše Ginter u svojoj knjizi »Živeti bez bolesti«. Zato je poznati američki
lekar Kvingli tražio da se fabrikacija i uvoz belog šećera zabrani, kao što je slučaj sa
drogom heroin. Jer, neprekidna i preterana upotreba belog šećera u nekim
prehrambenim namirnicama, napcima i slatkišima postepeno dovodi do istog
raspadanja kao i uživanje droge, upozorava Voker. Šećer je veliki krivac i razbojnik
kome je teško naći para«, tvrdi Hajnc Hilman u svojoj knjizi »Domaći lekar”, i
zaključuje: Šećer je razarač metabolizma.
Mladenov u svojoj knjizi »Lečenje pčelinjim proizvodima–apiterapija” navodi
ocene mnogih stručnjaka o štetnom dejstvu šećera na organizam čoveka. Nemački
hemičar Brail tvrdi da industrijski šećer draži želudačnu sluzokožu oglednih pasa i
izaziva upalu sluzokože. Rukovodilac Katedre za ishranu u Londonu, već pomenutu
Džon Jutkin, piše da je upotreba većih količina šećera štetna jer povećava sadržaj
holesterola u krvi i oštećuje koronarne sudove srca. Pomenuti američki fiziolog
Kendel u svom izveštaju za Svetsku zdravstvenu organizaciju 1965. godine, analizira
smrtnost u 22 zemlje sa visokim životnim standardom i podvlači da su osnovni razlozi
za to srčana oboljenja i arterioskleroza.
Istraživanja su pokazala da su arterio-skleroza i infarkt miokarda češći u
zemljama gde se više upotrebljava šećer. Zato Kendel preporučuje zamenu šećera
medom, koji ne povećava holesterol u krvi...
Katasrofalnije dejstvo belog šećera na organizam još je vidljivije kod pčela,
kada i onako njihov kratak životni vek, šećer skraćuje još više, što ima teške
posledice i na potonje generacije pčela koje kraće žive i donose malo koristi pčelaru.
2.4. PČELAREVA LUDOST
Poznati i čuveni američki pčelar Rut je izgovorio zlatne reči: Ako je med koji
se krajem leta nalazi u košnici kvalitetan, bila bi prava ludost da pčelar taj med
oduzme iz košnice i proda ga, da bi potom za taj novac kupio šećer i svoje pčele
hranio šećernim sirupom. Svako ko misli da bi tim načinom mogao da ostvari neku
korist, vara se i greši, pa makar med prodao i po najvišoj, a šećer kupio po najnižoj
ceni (Šabaršov). Svaki put kada bismo odstupili od našeg zdravog pristupa
pčelarstvu i primenili plan o zameni prirodne hrane raznim zamenama, nismo našli da
ovakav postupak ima ekonomsko opravdanje (Glen Sanley, stručnjak za pčelarstvo u
državi Ajova).
Žak Mitler (2007) je u svojoj knizi „Osnovne makrobiotičke namirnice”
zapisao „...u cilju bolje eksploatacije, pčelama zimi daju šećer, i tako dolazi do
degeneracije pčela, još jedne u nizu drugih...“
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
83
2.5. UTICAJ GEOPATOLOŠKIH I SVEMIRSKIH ZRAČENJA
NA KVALITET PČELINJIH DRUŠTAVA14
Izboru lokacije pčelinjaka
i, mikrolokacije svake košnice na
pčelinjaku mora, se posvetiti
posebna
briga.
Istraživanja
Zdravka Ilijeva, jedinstvena ove
vrste u našoj pčelarskoj praksi,
izazovno deluju, da im nauka o
pčelarstvu i pobočne naučne
discipline posvete dužnu pažnju.
On je pčelar nemirnog radoznalog duha, sa više od 50
godina pčelarskog staža pomno
pratio i isčitavao savremena
dostignuća u svetu pčelarstva i
sve to na svojim pčelama
isprobao, i izveo interesantan
eksperiment. Znajući da je
celokupni biljni i životinjski svet na
planeti, pa logično i čovek i pčele,
izložen uticaju zračenja, on je
izveo eksperiment o štetnom
Slika 7. Hartmanova i Kerijeva mreža zračenja
uticaju
zračenja
podzemnih
(Hasanpašić, 1987)
vodotokova i raselina15, kao i
svemirskih zračenja na život
pčelinjih društava. Pošao od saznanja da štetna zračenja iz zemlje dolaze od tekućih
podzemnih voda i da njihov intenzitet zavisi od dubine vodenog toka, njegovog
kapaciteta, brzine toka i sastava zemljišta, i da štetno deluju na zdravlje čoveka.
Spoznao je štetna svemirska zračenja, koja su otkrili dr Ernest Hartman i dr Manferd
Keri (Curry)16. Iako ima osporavanja jednog i drugog i trećeg zračenja, i negiranja
uloge radiestezije u pčelarstvu kao vrlo stare veštine, poznate još u preistorijskim
vremenima17, činjenica je da rezultati Ilijeva i drugih pčelara nedvosmisleno potvrđuju
štetan uticaj podzemnih i svemirskih zračenja na pčele, pčelinje zajednice i na
uzgajanje matica.
Uz pomoć trojice radiestezista18 odredio je vodeni tok i u njemu negativne
svemirske čvorove (slika 7). U prostoru gde zrači vodeni tok uneo je četiri košnice:
dve (br. 7 i 8) su bile u vodenom toku bez čvorova, a dve (br. 5 i 6) u vodenom toku,
gde su bila dva negativna19 Hartmanova čvora. Izvan vodenog toka postavio je još
četiri košnice: dve (br. 1 i 2) u pozitivnim Hartmanovim čvorovima, a dve (br. 3 i 4) na
neutralnom mestu. Dakle, za posmatranje je imao četiri košnice izvan vodenog toka
po dve u pozitivnom svemirskom čvoru i neutralnom mestu. Za četiri godine (19901994), koliko je eksperimenat trajao, beležio je sve manifestacije koje su pčele
ispoljavale i utvrdio sledeće:
a) Pčele veoma loše podnose zračenja podzemnih vodenih tokova i
zračenja u negativnim svemirskim čvorovima, dok se, naprotiv, veoma dobro
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
84
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
razvijaju, zimuju i aktivno rade u
staništima koja se nalaze u
pozitivnom
Hartmanovom
i
Kerijevom
čvoru.
Pčelinje
zajednice izvan vodenog toka na
neutralnom mestu imale su
normalan razvoj, bez ikakvih
neželjenih posledica u sve četiri
pčelarske sezone;
b) Pčelinje zajednice u
„pozitivnim” čvorovima (izvan
vodenog toka) imale su brži razvoj
i veći prinos za sve četiri godine;
Slika 8. Košnice 2,3,4,5 i polovina košnice 6
c)
Pčelinje zajednice u
zahvaćene podvodnim zračenjem
vodenom toku su ispoljile vidno
loše ponašanje. Naime, košnice locirane
u „negativnim” čvorovima su uginule u
toku zime ili u proleće. Košnice locirane
u vodenom toku izvan svemirskih
čvorova teško su podnosile zimu, i u
proleće su imale veoma usporen razvoj.
Krajem leta, u slučaju da se matica ne
zameni novom mlađom, pčele su
jednostavno nestajale, a košnice su bile
pune meda. Zbog toga je, da bi
eliminisao svaku sumnju da se radi o
nekoj zaraznoj bolesti, na saću u istu
košnicu naselio novo društvo i košnicu
Slika 9. Klube pčelinjeg društva na
izmestio iz zone zračenja vodenog toka.
mladom saću, van uticaja podvodnog
Pčele naseljene na nedezinfikovano
zračenja
staro saće košnice, iznete iz vodenog
toka, su se normalno
razvijale i nisu pokazivale
ni jedan simptom bolesti,
čime
je
eliminisana
mogućnost da je u toj
košnici
prethodna
zajednica umrla od neke
bolesti.
Raseline
nisu
Slika 10. Zahvaćene podvodnim zračenjem pčele u
imale negativan uticaj na
košnicama 2, 3, 4 i 5 su uginule
pčelinju zajednicu, ako je
košnica
locirana
u
raselini
izvan
„svemirskog” čvora na
neutralnom
mestu.
Međutim, pčele locirane
u
„negativnom”
svemirskom čvoru u
raselini ponašale su se
Slika 11. Košnice izmeštene van zone zračenja
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
85
slično kao i u vodenom toku.
Matice izvan vodenog toka su dobre u slučaju da je pčelar vičan da
proizvede maticu po postupku primenjivanom u pčelarskoj praksi. Matice
proizvedene u vodenom toku bile su veoma loše. Od njih 10 proizvedenih u vodenom
toku, sa sparivanja se vraćalo 60%, a kada se „usade” u društva izvan vodenog toka
pčele ih 100% zamene. Ako se matica proizvedena u vodenom toku ostavi u košnici,
koja se inače nalazi u vodenom toku, pčele takve matice nisu menjale. Ovaj
postupak je proveren u osam slučajeva.
Deset godina kasnije, Ilijev je konstatovao kod pčelara Dragana Markovića iz
Niša katastrofalan uticaj podvodnih zračenja na pčele. Pčelar je u proleće 2000.
godine doselio sedam košnica u Rautovo, selo pored Niša, na lokalitet u kome je
podzemni vodeni tok ispoljavao zračenje. Zračenju su bile izložene košnice br. 2, 3, 4
i 5 u kojima su sva društva uginula (slika 8). Šesta po redu košnica našla se
delimično zahvaćena zračenjem, što je imalo za posledicu da su pčele napustile
ozračeni deo košnice, ostavivši njihovo „omiljeno” staro saće i formirale klube na
mladom saću (slika 9). Kada su ujesen košnicu br. 6 odmaknuli u stranu, pčele su se
vratile na staro saće i „sada (2002. godine, prim. J.K.) normalno rade, (slika 11)”, stoji
u pismu Ilijeva.
Godine 2002. na saće uginulih košnica naselili su nove rojeve, iako
dezinfekciju košnica i saća nisu vršili, ali su sve košnice izmestili iz „vodenog toka” i
pomerili košnice br. 2, 3, 4 i 5 u stranu, van zone zračenja (slika 11). Konstatovali su
da je razvoj rojeva u košnicama bio odličan.
Kako se teško nalaze stručni radiestezisti, koji nepogrešivo određuju vodene
tokove i svemirske čvorove, Ilijev sugeriše pčelarima da na pčelinjaku, gde bez
naročite intervencije imaju dobra društva, koja uvek ostvaruju visoke prinose, treba
proizvoditi matice, jer je košnica locirana na zdravom mestu, bez negativnih zračenja.
Ali, ako na nekom mestu, uz veliki trud i napor, ne uspeva da se godinama razvije
pčelinja zajednica, jer (ako nema simptoma bolesti), reč je o nekom štetnom zračenju
koje smeta pčelama.
Jedan pčelar, prema Lukaču (1996), u Mađarskoj koji ima stacionarni
pčelinjak paviljonskog sistema, primetio je da su se u jednom vertikalnom nizu
košnica, iz godine u godinu pčele slabo razvijale, nisu htele da oforme klube gde je
on želeo, nego su radije napuštale košnice i tako mu stvarale probleme. Posle
mnogo godina došao je u vezu sa radiestezistima, te su utvrdili da se na poziciji u
vertikali paviljona gde pčele nisu htele da žive, nalazi Hartmanov čvor. I gospodin
Lukač je imao slično iskustvo kao i njegov klega iz Mađarske. Tek kada je izmestio
paviljon na lokaciju bez uticaja podvodnih i svemirskih zračenja, pčele su se
normalno razvijale.
I pored očiglednog uticaja podzemnih zračenja na medonosnu pčelu, ostaje
nerazjašnjen biološki značaj toga. Nastavljanje istraživanja u ovom pravcu su
potrebna, ne samo radi potvrđivanja dosadašnjih rezultata, već i zbog prednosti koje
će biti posledica boljeg upoznavanja ovih fenomena.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
86
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
2.6. UTICAJ ELEKTRICITETA I MAGNETIZMA NA KVALITET
PČELINJE ZAJEDNICE
2.6.1. FENOMEN ELEKTRICITETA20 I MAGNETIZMA
Ti fenomeni očarali su čoveka još od najstarijih vremena. Uprkos našoj
modernoj tehnologiji, koja se zasniva na vrednostima magnetnog i električnog polja,
iznenađujuće malo poznajemo uticaj takvih sila na biološki materijal, odnosno na živa
bića, posebno na pčele, konstatuje Pickard (1996). Život na zemlji odvija se u
uslovima neprekidnog delovanja elektromagnetnog zračenja: sunca, zvezda,
elektromagnetnih vibratora, živino-kvarcnih cevi, raspadanja radioaktivnih materijala,
rentgenskih uređaja, uređaja za indukovano zagrevanja, radara, radio i televizijskih
predajnika, dalekovoda visokog napona i dr. Od svih izvora zračenja, poseban
problem nametnula nam je sve šira primena elektronskih sredstava u području
visokih (VF) i vrlo visokih frekfencija (VVF od 0,3 do 300 GHz). Polje
elektromagnetnog zračenja sastoji se od električne i magnetne komponente, koje
istovremeno postoje i međusobno se podržavaju.
Mobilna telefonija je jedno od novijih sredstava savremene civilizacije u
tehnologiji komunikacije, koje se mogu naći u blizini pčelinjaka i ostvariti veći uticaj
na pčele, s obzirom na rasprostranjenost i mesto lociranja, zapisao je Spasić, (2002).
“Sistem mobilne telefonije”, piše Spasić (2002), „sastoji se iz mreže baznih
radio-stanica, od kojih svaka pokriva određenu geografsku oblast (i naziva se ćelija),
pri čemu sve ćelije zajedno obezbeđuju pokrivanje većih prostora. Antene baznih
stanica postavljaju se na određenim mestima, radi obezbeđivanja veze na
predviđenoj teritoriji. Postavljaju se na metalnim stubovima, visine 12-14 m i rade u
frekfentnom opsegu od 880 do 915 MHz (veza od mobilnog telefona ka čvorištu) i od
935 do 960 MHz (veza od čvorišta ka mobilnom telefonu). Izlazna snaga baznih
radio-stanica kreće se u rasponu od 1 W pa do 100 W. Da bi se povećao domet,
većina antena je strogo usmerena, što znači da je intenzitet radio signala jači u
orjentisanom smeru. Antena montirana na stubu zrači u horizontalnoj ravni u sektoru
od 60 do 120°”.
Dalekovodi visokog napona stvaraju električna i magnetna polja velikog
intenziteta, štetna za živi svet, kada se nađe u njihovoj blizini. U nas su u upotrebi
dalekovodi visokog napona 110, 220 i 400 kV (kilovolti). Vrednosti električnog polja
ispod dalekovoda na zemljištu su velike, i kreću se od 1.000 do 6.000 volti na metar
(V/m), a za magnetno polje iznosi 10 do 50 mikrotesla (mT). Drveće, okolni objekti i
zidovi zgrada u velikoj meri neutrališu električno polje, tako da je ono u samoj zgradi
nekoliko hiljada puta manje od onog na otvorenom prostoru. Međutim, magnetno
polje veoma dobro prodire kroz zidove zgrada sa malo gubitaka, tako da je ono dosta
značajnije. Na udaljenosti od 100 do 150 m od dalekovoda, magnetno polje pada na
niske vrednosti, a na daljini od 300 m gotovo da se vraća na prirodne vrednosti.
Ukoliko se neki objekat nalazi u električnom polju drugog objekta, to takođe
može izazvati naelektrisanje. Kada je naelektrisanje u kretanju dolazi do strujnog
toka, koji se može ostvariti u rastvoru, u spoljnom okruženju ili u samoj pčeli.
Pčele izletnice izložene su dejstvu i promenljivog i nepromenljivog električnog
polja. Warnke je 1976. godine, prema Pickardu (1996), ukazivao da pčele poseduju
naelektrisanje; njihove žlezdane (glandularne) i druge membranozne površine
pokazuju velike promenjivost u elektro-potencijalu. Na kratkim udaljenostima, jačina
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
87
električnog polja dostiže i 25 volti na svakih 0,2 cm. Ovakva naelektrisanja se
akumuliraju sporo, ali brzo nestaju. I pipci pčele ne poseduju stalan, nepromenljiv
nivo naelektrisanja. Naprotiv, on se može promeniti za manje od jedne sekunde.
Usled toga između antena pčele postoji polaritet. Elektricitet pčele, ili njeno
naelektrisanje, zavisiće od atmosferskog naelektrisanja, naelektrisanja cvetova i
vode, sa kojima se susreće, i naelektrisanja sàmih pčela sa kojima dolazi u kontakt.
Warnke je ukazao da matica koja polaže jaja ima dva puta veći potencijal na
antenama od radilice. Ovo se pripisuje povećanom elektrolitičkom kapacitetu jajnika
matice.
Hojšman (Heuschmann, 1929), prema Pickardu (1996), utvrdio je da dlačice
kojima je prekriveno telo pčele, poseduju sopstveni elektricitet. Kao što i mi, možemo
osetiti elektrostatičke promene kretanjem dlaka na ruci, skoro je sigurno da i
medonosna pčela zahvaljujući ogromnom broju senzornih ćelija, može da oseti to
isto. S tim, što su u ovom slučaju mehano-receptori odigrali ulogu detektora
elektriciteta.
Altman i Wernke (1971), prema Pickardu (1996),) su obavili brojne
eksperimente o uticaju elektro-magnetnog polja na pčele. Niske frekfencije, koje se
kreću od 1 do 10 kV/ po metru, ubrzavaju nivo metabolizma. Visoke frekfencije utiču
da pčele isčeznu iz svojih košnica, ili se zatvore propolisom unutar nje. Pčele
izletnice izbegavaju izletanje pri elektro-magnetnim oscilacijama između 10 i 30 kHZ
(800 V po metru). Zbog toga je rizično da se košnice postavljaju ispod ili u blizini
dalekovoda. Neke vrste pčele uopšte ne mogu da se razvijaju u njihovom prisustvu.
U zoni zračenja dalekovoda i antena mobilne telefonije nikada se ne mogu
odnegovati jaka pčelinja društva, jer njihova zračenja smetaju pčelama
Spasić i Šumonja (2002) sproveli su merenja jačine elektromagnetnog polja
na pčelinjaku u selu Supovac, udaljenom oko 20 km od Niša, koji je bio izložen
zračenju baznih radio-stanica mobilne telefomije, od kojih je jedna udaljena oko 50, a
druga oko 300 metara vazdušne linije od pčelinjaka. Na pčelinjaku je tokom jeseni i
zime 2001/2002 godine uginulo 20 pčelinjih društava, sa argumentovano odbačenom
sumnjom na varrou i druge uzroke. Merenja su izvršena 8. aprila 2002. godine u
vremenu od 14,00 do 15,00 časova. Upotrebljen je merni instrumant Narda
elektromagnetic, leakage monitor, model 8211.
Očitane su vrednosti na više tačaka na pčelinjaku. U svim mernim tačkama
vrednost jačine elektromagnetnog zračenja prelazile su granične, odnosno propisane
vrednosti,
za
maksimalno
dozvoljeno
izlaganje
stanovništva
zračenju
elektromagnetnog polja.
U poziciji iznad košnice, na jedan metar visine iznad zemlje izmerili su
vrednost 0,4 mW/cm2 (milivata po centimetru kvadratnom površine). Na udaljenosti
15 do 20 m od košnice izmerili su i veće vrednosti, koje se nisu mogle očitati, jer su
izvan mernog opsega navedenog instrumenta! „Sasvim je razumljivo da su dobijeni
rezultati informativnog karaktera i da se ne mogu izvesti pouzdani zaključci u vezi
uginuća 20 pčelinjih društava tokom jeseni i zime, sa argumentovano odbačenom
sumnjom na varrou i druge uzroke. Radi ustanovljenja uzročno-posledičnih veza,
jačine elektromagnetnog polja i funkcije orijentacije pčela, autori smatraju da bi za
ovakve ‘slučajeve’ trebalo sprovesti niz eksperimenata, u različitim okolnostima, u
organizaciji naučno-državne institucije...”.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
88
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
2.6.2. BIOLOŠKI ZNAČAJ UTICAJA ELEKTRICITETA I MAGNETIZMA
NA MEDONOSNU PČELU
I pored očiglednog uticaja elektriciteta i magnetizma na medonosnu pčelu,
ostaje nerazjašnjen biološki značaj toga. Akademik Jeskov izveo je niz
eksperimenata i ukazao na biološke posledice.
Jeskov (1996) je pčele u embrionalnom razvoju i u obliku odrasle pčele
podvrgao dejstvu UVF-polja (frekfencija 40,68 Hz, napon 100 V/cm). Zagrevanje tela
odraslih pčela, larvi i lutki kontrolisao je mikrotermo-davačem elektro-termometra.
Mikrotermo elektro-davač kontaktirao je s telom pčele, ili je bio uveden u telo. Ovaj
drugi način se koristio za zagrevanja glave, grudi i zadka pčele.
“Pod dejstvom UVF-polja odrasle pčele su umirale za 1,5-39,0 minuta
(prosečno za 6,1 minut). Za četiri minute temperatura glave povećala se za 30°C,
grudi za 90°C, a zadka za 60°C. Kod larvi šestodnevne starosti temperatura tela sa
40°C podigla se na 42°C.
Kod lutki koje su se nalazile zatvorene u ćelijama, temperatura je polako
rasla s produženjem dejstva UVF-polja.
Za:
5 min.
30 min.
60 min.
40,6ºC
45,0ºC
51,0ºC
Smrtnost pčela u embrionalnom razvoju rasla je s uvećanjem dejstva na njih
UVF-polja. Neznatnu smrtnost izazvalo je 5-minutno dejstvo UVF-polja u stadijumu
lutki (svega 2%). U slučaju trostrukog dejstva polja iste vremenske dužine (koje
nepobitno povišava temperaturu tela), smrtnost pčele na kraju postembrionalnog
razvoja izunosila je 81%. Sve larve i lutke su stradale pod uticjem 40-minutnog
dejstva UVF-polja.
UVF-polje može da izazove izmenu morfogeneze. Pod uticajem 15-minutnog
dejstva polja u stadijumu predlutke u 76% pčela bila su nerazvijena krila.
Kod 8% pčela koje su u stadijumu predlutke bile izložene 20-minutnom
dejstvu UVF-polja, dužina rilice bila je svega 4,6-4,7 mm (u pčela kontrolnih društava,
njena minimalna vrednost bila je 6,0 mm). Te promene su bile izazvane pri
naizmeničnom dejstvu polja (po 5 minuta s prekidima iste vremenske dužine)”.
Na štetno delovanje električne energije visokog napona ukazuje i iskustvo
čačanskog pčelara Miluna Mandića, ing. agronomije.
Ing. Mandić je juna 2002. godine formirao četiri roja i preneo ih na novu
lokaciju udaljenu desetak kilometara od baznog pčelinjaka. Rojevi su postavljeni na
postolja desetak metara udaljena od dalekovoda visokog napona od 110.000 volti,
lềtom okrenutim prema dalekovodu. Na toj lokaciji rojevi ne samo da nisu
napredovali, već su na očigled vlasnika neprekidno nazadovali.
Tokom zime 2002/03. dva roja su uginula, a preostala dva imala su veoma
spor prolećni razvoj. Za lipovu pašu (od koje se očekivao značajan prinos na novoj
lokaciji) jedva da su dostigla snagu koju su posedovali u momentu formiranja, tako
da o berbi lipovog meda nije bilo ni govora.
Zabrinut za sudbinu preostala dva roja vlasnik je zatražio pomoć od dvojice
uglednih čačanskih pčelara, Dobrivoja Dragovića i Rista Popare, elektro-inženjera po
struci i dobrih poznavalaca ove problematike.
Dragović je na licu mesta zapazio da se ni jedna jedina pčela izletnica ne
usmerava na prostor ispod dalekovodnih žica, iako je tu bila prostrana livada u fazi
najintenzivnijeg cvetanja. Sve su se one bez izuzetka posle samo nekoliko metara
horizontalnog leta usmeravale u pravcu neba, a zatim opet posle samo dva-tri metra
menjale smer kretanja i odletale na stranu suprotnu od dalekovoda iako je kompletan
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
89
prostor na toj strani predstavljao urbanu gradsku sredinu bez gotovo ikakvog
medonosnog rastinja. Komentarišući ovaj fenomen Popara ističe: „...Kao i svi živi
organizmi tako su i medonosne pčele izložene mnogobrojnim zračenjima i to iz
Zemlje, iz Kosmosa i iz mnogobrojnih savremenih tehničkih sredstava. Međutim nisu
sva zračenja štetna ni za ljude ni za životinje... U tehnička štetna zračenja spadaju
ona zračenja koja emituju dalekovodna i druga elektro postrojenja visokog napona
(35-400.000 volti), zatim emisione radio i TV antene, i antene mobilne telefonije. U
blizini tih objekata ne treba postavljati pčelinjake jer njihova zračenja očigledno
smetaju pčelama.
Potom su pomenuti rojevi vraćeni na bazni pčelinjak i za nepuna tri meseca
veoma solidno pripremljeni za predstojeće zimovanje.
Uzgoj jakih društava u ovakvom ambijentalnom okruženju ne treba ni
pokušavati.
2.6.3. AKADEMIK JESKOV O MAGNETNOJ STIMULACIJI PČELA
U želji da podignu životnu aktivnost i shodno tome povećaju produktivnost
pčela na veći stepen, neki pčelari koriste „uređaje za magnetnu stimulaciju pčela” –
magnet postavljen u zoni leta, ispod poletaljke, ali nisu postigli željeni cilj. Zašto?
Akademik Jeskov (1996) je pojasnio: „Razvoj pčela u uslovima smanjenja 4-8
puta ili povećanja 500-700 puta gustine magnetnog fluksa21, u odnosu na normalnu
(0,4-0,5 Gs) ne odražava se na njihovu životnu snagu. Smrtnost pčela u navedenim
normalnim uslovima i poremećenim uslovima je neznatna. Poremećaji magnetnog
polja ne utiču na morfogenezu pčela. Kod dimenzija raznih organa tela u pčela i
nema bitne razlike između pčela koje su se razvijale u uslovima znatnog sniženja ili
povećanja magnetnog fluksa.
Kod pčela koje su se razvijale u uslovima veoma visoke gustine magnetnog
fluksa (200-300 Gs) primećeno je neznatno smanjenje mase tela (samo 7,3%). Pri
tom masa glave smanjila se prosečno za 4,1%, a rektum za 57%. U slučaju 4-8
kratkog sniženja gustine magnetnog fluksa, masa tela umanjila se za 2,00%, a
rektum za 21%. Sniženje gustine fluksa magnetne indukcije 4-8 puta u odnosu na
normu, uticalo je veoma malo (oko 1,0%) na povećanje sadržaja vode samo u nekim
delovima glave. U drugim delovima tela (u grudima, voljci, u srednjem i zadnjem
crevu) ni smanjenje ni povećanje fluksa magnetne indukcije nije uticalo na sadržaj
vode.
Prema tome, znatni poremećaji indukcije magnetnog fluksa, u periodu
postembrionalnog razvoja pčela, imaju neznatni uticaj na njihovo fiziološko stanje.
Što se tiče magnêta, oni praktično ne pokazuju nikakvo dejstvo na razvoj
pčela. Neki poremećaji prirodne indukcije magnetnog polja, izazvani uticajem tih
magneta, ne utiču na lêtnu aktivnost pčela”.
2.6.4. KOMFORNA ZONA U PČELARSTVU – UZROK BOLESTI
PČELA I ZAGAĐENJA MEDA
Komforna zona u pčelarstvu podrazumeva rad s pčelama uz minimum živog
rada pčelara na štetu zdravlja pčelinjih zajednica i uzrok je velikim gubicima u
pčelarstvu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
90
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Komfornu zonu ustanovili su veliki pčelari-profesionalci i, pod njihovim
uticajem, nažalost i mnogi mali pčelari-amateri (ne oni čija je ljubav pčelarstvo).
Suština komfora sastoji se u nabavci i korišćenju hemijskih akaricida, koji uz
najmanje živog rada daju „maksimalne efekte” u suzbijanju Varrooze. To su (1)
papirne trake natopljene amitrazom, koje su nosile razne komercijalne nazive: Mitak,
Taktik, DAAM, Triatix, Triazid, Azaform, Verescens, Hemovar, Varamit, Varrocidprolećni, Dikofol, Antivar, Varaostan. Neke trake su bile već fabrički natopljene, a
neke su sami pčelari natapali sa nekoliko kapi aktivne materije. Po dužoj osi povijene
u obliku krova kuće, i šibicom ili upaljačem upaljene, trake su ubacivane kroz lêto
košnice ili na zadnji otvor podnjače, gde se sagorevanjem oslobađala aktivna
materija koja je obarala krpelja sa pčela. Postupak se ponavljao 2-3 puta nedeljno, i
(2) drvene letvice ili papirne trake natopljene Klartanom u vlastitoj priručnoj radionici,
i po uputstvu proizvođača stavljane u pâru po dve, na periferiju gnezda u plodište
pčelinjeg društva, i ostavljane u košnici 28 dana. Međutim, mnogi pčelari, navodno
zbog ekonomisanja vremenom, a u stvari lagodnija je konforna zona, ove su letvice
ostavljali u pčelinjim društvima i do 228 dana, dakle, mnogo duže vremena nego što
je propisano.
Ovi preparati – zagađivači meda, kontiminatori voska i trovači pčela pogodni
za jednostavnu primenu i uz minimalan utrošak živog rada, bili su pravo otkriće za
pčelare, pa su ih ovi sa zadovoljstvom prihvatili i teško se od njih odvikavaju (puni
komfor). Pošto su po ceni višestruko jeftiniji od apitola, apistana, perizina, folbeksa
VA, mravlje kiseline, timola – lekova koji su zadovoljavali ekološke i biomedicinske
regule, fluvalinati i amitraz su zauzeli dominantno mesto u tretiranju pčelinjih
društava protiv Varrooze.
U konfornoj zoni našao se i fumagilin i drugi antibiotici dodani s jeseni u
šećerni sirup kao lek za suzbijanje nozemoze i lekovi za suzbijanje američke truleži
legla. To su antibiotici oksitetraciklini (teramicin) koje pčelari (ne svi, čast izuzecima)
u vidu praška mešaju sa šećerom u prahu kao preventivu protiv američke kuge. Tu
spada i nistatin, lek protiv krečniog legla.
Ali, primenom prakse lečenja pčelinjih društava iz konforne zone dobija se i
med i vosak koji „nisu za ljudsku upotrebu"22 (Rutner,1989), M. Sokolović, (1989)23,
B. Relić, (1988)24, J.Kulinčević, 1991), J. Walner, (1991)25 i još se pri tom zagađuje
okolina. Izbacivanjem iz košnice po nekoliko stotina hiljada komada godišnje
iskorišćenih letvica, koje na sebi sadrže ostatke fluvalinata, one ostaju Varrocidne i
opasne za okolinu još najamnje jednu godinu. Postoji velika verovatnoća, da
odbačene iz košnice i nošene vetrom, „Varrotom letvice” i „Matisan trake”, kao i
letvice izrađene u „kućnoj radinosti” dospeju u ruke deci koja će ih prihvatiti kao
igračke, dospeti u vodotokove, u bašte i parkove, na tržnice gradova..., jer njihovo
spaljivanje je opasno i za pčelara i za okolinu, a pčelari nikakvim propisom nisu
obavezni da ih, po odstranjivanju iz košnice, vrate proizvođaču da ih „pod
kontrolisanim uslovima uništi”, kako to po zakonu rade pčelari u SAD. Takvo stanje
bez obaveza pčelaru pogoduje, jer je oslobođen rada na očuvanju prirodne okoline.
U komfornoj zoni pčelarska etika je ozbiljno dovedena u pitanje, ne samo
proizvodnjom meda sumnjivih organileptičkih svojstava i biomedicinskih vrednosti,
već i s činjenice da se pčelari odlučuju na zimnicu pčelinjih društava isključivo od
kuhinjskog šećera. A ovaj predstavlja jalovu hranu oslobođenu od belančevina,
vitamina, enzima, minerala, hormona, kiselina... na kojoj pčele i mogu nekako
prezimeti, ali po visokoj ceni prolećnih gubitaka, jer „s proleća su ranije uginule i
imale 30% gubitaka“26.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
91
Izaći iz konforne zone, znači uložiti mnogo živog rada po svakom društvu, što
ima za rezultat dobro zdravlje pčelinjih zajednica i čisti pčelinji proizvodi. To zahteva
postupak koji predlaže Voronkov (1979) da se ranoprolećno i kasnojesenje leglo
odstrani iz košnice, a na mesto njega stave ramovi iz rezerve sa najmanje 2 kg
zatvorenog meda po okviru27. (2) korišćenje okvira građevnjaka i modifikovanih
okvira28, (3) termički postupak u kontrolisanju Varroe; (4) formiranje veštačkih
rojeva29; (5) tretiranje timolom po preporuci O.F. Grobova i saradnika, da se svaka
ulica u pčelinjem društvu zapraši sa po 0,25 grama leka30:ili drugi postupci sa
timolom, (6) tretiranje Apitolom31, (7) tretiranje mravljom kiselinom iziskuje duže
pripreme paketića32 (8) tretiranje oksalnom kiselinom - nakapavanjem i mlečnom
kiselinom, (9) sprovođenje tehnoloških i zoohigijenskih mera po predlogu dr A.
Draginčića (1985),33 (10) zazimljavanje pčelinjih društava na nektarnom medu (ne
manje od 25 kg), uz puno perge (ne manje od 4 kg), sa mladim maticama iz rojenja i
jakim pčelinjim zajednicama. Umesto fumagilina protiv nozemoze primeniti KAS-a-81
i jedan nastavak bagremovog meda, dok nistatin vratiti veterinarima za lečenje pilića,
a pojavu krečnog legla suzbijati gajenjem jakih pčelinjih društava, ostavljanjem u
košnici pčelama ne manje od 12 kg bagremovog meda plus 3-4 kg perge, lociranjem
pčelinjaka na mesto bez vlage i bez vetra, držanjem u košnici nagnječenih čenova
belog luka, zamenom matica...
Ovim putem išlo je relativno malo pčelara, i to onih zaljubljenika u pčele i
prirodu koji su želeli da medu sačuvaju Božanska svojstva.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
92
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
1
Mahmašaripov
Borodčeva,»Pčelar”, 8/80, str. 235.
3
»Pčelar«, 4/94, str. 85.
4
»Pčelar«, 3/80, str. 17.
5
Stanojčić, Đ., »Optimalne mogućnosti pčela u preradi ugljenovodonične hrane”, »Pčelar”,
Beograd, 11/88
6
Jakovljev, Šagun
7
dr Vlatko Petrić., „Pčelar“ br. 3/9.
8
Öröši, 1989.
9
Bailey
10
Wedmore, prema Vujnoviću, 2003.
11
Kulinčević
12
Prof. dr M. Ćirović, “Poseta Lebedeva pčelarima Srbije”, “Pčelar” br. 11 za novembar 2007.
13
Kulinčević“Pčelar“ br. 7,8,9/1993.
14
Pod ovim naslovom gospodin Zdravko Ilijev je posle saznanja stečenih u eksperimentu “o
uticaju zračenja na pčelinje zajednice”, održao predavanje pčelarima Niša 1994. u dva
navrata kao i pčelarima Bele Palanke 1998. Eksperiment je trajao četiri godine (19901994), a postavio ga je posle dvadesetgodišnjeg istraživanja. Sa dozvolom gospodina
Ilijeva, prenosimo siže njegovih rezultata na tom polju, uz veliko hvala na ljubaznosti
cenjenog gospodina.
“Geopatogena zona nastaje kao dinamičan energetski poremećaj na određenom mestu i
u određeno vreme, a uzrokuje je podzemni tok vôda, gasa, nafte, zatim prisustvo
minerala, radioaktivnih elemenata, tektonskih pukotina, te snažno delovanje magme iz
utrobe Zemlje, imajući stalno u vidu njenu stalnu rotaciju i erupcije (lava). Tu su, isto tako
veoma štetni Hartmanovi i Kerijevi čvorovi, kojih ima posvuda, te pretstavljaju snažan
energetski snop koji i te kako remeti energetski sistem elektromagnetskog polja čovečjeg
tela. Tu su, dalje, i sve raznovrsnija, sve mnogobrojnija i pogubnija tehnička zračenja koja
nâs i pčele okružuju i negativno utiču na zdravlje i ljudi i pčelinjih zajednica, nastala
razvojem civilizacije (trafo-stanice, radio-odašiljači, TV odašiljači, dalekovodi, antene
mobilne telefonije, radioaktivna zračenja)” (Hasanpašić, 1987).
Žak La Maja (1987) u svojoj knjizi »Medicina stanovanja« (1987) piše: »Doktor Rajnos Peré
(1947) sa Instituta za radiesteziju, u svojoj knjizi »Kosmo telurska zračenja”, u podnaslvu
»Pereovi zraci, njihova planetarna topografij, njihov mogući odnos prema bolestima ljudi i
životinja, biljaka, a naročito prema raku«, piše da je zemljina kugla i u smislu sever – jug i
u smislu istok - zapad opasana kosmo-telurskim zračenjima. I švajcarski, a onda i
nemački radovi orkrili su ogromnu geomagnetnu mrežu silnica koje uspravno izlaze iz tla,
a doktor Hartmanova mreža predstavlja napredak i poboljšanje, te je preciznija od
Pereove. Oblika je pravougaonika sa osnovom 2 m sa 2,5 metra, i debljine 21 cm..
Pereovi prezraci u stvarnosti predstavljaju ne samo trodimenzionalnu rešetku samo na tlu,
nego isto tako redovno predstavljaju trodimenzionalno pregrađivanje atmosfere. A doktor
Anri Kvikvandon iz Centra za geobioligiju – Pitove, kao veterinar, koristeći otkrića doktora
Hartmana, utvrdio je opasno dejstvo štetnih talasa na veliki broj životinja i biljaka (naročito
u stočarstvu i ratarstvu). U tom smislu Žak La Maja (1987) navodi da štetna zračenja
dolaze od vodenih tokova (nadzemnih, a naročito podzemnih), suvih geoloških raselina,
nalazišta minerala (naročito radioaktivnih), nekadašnjih močvara, od lokalnih magnetskih
poremećaji (perturbacija ili nestanak zemljinog magnetizma), od balvana stabala koji trunu
u zemlji (i koje obori oluja), suptilne telurske struje, iz prirodnih kaverni – više ili manje
zatrpanih izvora žive vode na vertikali njihovog izviranja, stena koje zrače, žila metalne
rude. Dakle, sve što se kreće, a i sve što miruje (mirne vode). Dakle, i sve što čini šupljine,
jame, razlike u potencijalu "materijalnog prisustva". Dakle, sve što potiče od trenja (tok
podzemne vode), sve što stvara nejednakost, asimatriju, disjunkciju i zračenje ovog ili
onog tipa: zatrpane kanalizacije i septičke jame (izvor snažnih patogenih zračenja),
podzemnih prokopa, nekadašnjih gljivišta, pruge podzemne železnice i kolektori
kanalizacije u upotrebi, nekadašnji bunari (zatrpani i nezatrpani, panjevi posečenog
2
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
93
drveća koji trunu u zemlji, nekadašnji dnevni kopovi pretvoreni u suterene, zemljišta na
kojima su nekad bila groblja, pa su promenila namenu, neki bazeni za filtriranje,
aglomeracije otpadnih voda. Zatvorene šupljine u kojima se ne kreće vazduh stvaraju
snažne izvore jonizacije. Treba navesti i sve tečnosti koje se kreću (cevovodi za odvod
mokraće u modernim štalama), kanalizacioni sistemi u stanu i u velikim blokovima,
rezervoari i vodovodna postrojenja, i sve što se kreće i proizvodi trenje. Električne
železnice, tramvaji i trolejbusi, električni provodnici pod lajsnama ili ispod plastike,
otvorene utikačke kutije, defektna uzemljenja, električne instalacije automobila, aparati sa
rentgenskim zracima, deo električnih aparata u domaćinstvu (naročito pećnice sa
miktotalasima) električna pisaća mašina, lutajuća struja. Sve što stvara elektromagnetno
polje. Televizijski prijemnik. Motke televizijske antene, vojni radarski uređaji, registarske
kase, računarski terminali; uopšte uzev, svi aparati sa elektronskim kolima, alarmni
uređaiji, itd. Nuklearna postrojenja«...
15
Raseline (geol.) su podzemne pukotine ispunjene vodom u obliku podzemnih jezera,
pećine i bazeni sa naftom.
16
To su mreže štetnog zračenja iz svemira (pogrešno iz kosmosa, jer je “Kosmos” šifra,
naziv za Sovjetski program lansiranja veštačkih satelita Zemlje, Krleža, 1974), koje
pokrivaju celu planetu Zemlju. Hartmanova mreža zračenja se prostire pravcem severjug i istok-zapad, i na našem području pravi pravougaonike, čije strane sever-jug iznosi
250 cm, a istok-zapad 190 cm. Širina svake stranice je 20-25 cm. Ukrštanja upravnih i
paralelnih stranica obrazuje čvorove nazvane po Hartmanu – Hartmanovi čvorovi. Neki od
tih čvorova su veoma štetni, i to oni koji se podudaraju s nekim drugim štetnim zračenjem.
Kerijeva mreža zračenja iz svemira prostire se u smeru severoistok-jugozapad i drugi
pravac je severozapad-jugoistok, i čini kvadrat stranica 350 cm. Širina stranice Kerijeve
mreže iznosi 50 cm. Ukrštanja stranica čini čvorove, koji po Keriju nose njegovo ime –
Kerijevi čvorovi. Ovi čvorovi u sadejstvu sa nekim drugim štetnim zračenjem postaju
veoma patogeni, čak štetniji od Hartmanovih čvorova. I kod ove mreže nije svaki čvor
štetan.
Hartmanovi i Kerijevi čvorovi su negativni po ljudski organizam na lokacijama vertikalno
iznad podzemnih vodotokova i raselina. Izvan vodenih tokova i raselina oni su pozitivni, u
njima se čovek prijatno oseća. Podzemni vodeni tokovi uzrokuju zračenja iz zemlje koja
su štetna za ljudski organizam i pčele. Prilikom proticanja vode dolazi do trenja između
vode i korita kroz koji teče, te stvara štetan pritisak koji zrači vertikalno na površinu
zemlje.
Neutralne zone su mesta na tlu gde nema štetnih zračenja, i pretstavljaju površinu gde se ne
seku svemirski čvorovi sa podzemnim vodotokovima i mesta gde se ne preklapaju
Hartmanovi i Kerijevi čvorovi.
Za štetnost svemirskih i geopatoloških zračenja znali su još stari Rimljani (a pedesetih
godina XX veka doktor Ernst Hartman obnovio je znanja o toj vrsti zračenja), i razmeštaj
prostorija i nameštaja u kućama pravili su tek nakon provere tog zračenja. Proveru su
vršili pomoću pasa i mačaka. Danima posmatrajući u prostorijama ponašanje psa,
označavali su kao zdrava “mesta” one lokalitete gde je pas spavao i gde se rado
odmarao. Na mestima gde je pas ležao stavljali su krevete i stolice, jer pas je tražio u
prostoriji zdravo mesto za ležanje. Posle toga u prostoriju su unosili mačku. Ali mesto na
kojem je mačka ležala nisu stavljali niti stolicu niti krevet, jer mesto koje pogoduje mački
štetno je za ljudski organizam. Pored mačke, i sova, zmija, osa i mrav prave svoja staništa
na mestima gde su pojačana zračenja.
Pozitivan i negativan uticaj zračenja, pored pasa i mačaka, osećaju i pčele (Hasanpašić,
1987). Lutowsky (2002), osporava postojanje Hartmanove i Kerijeve mreže. “Kad je reč o
radiestezijskom radu na problemu štetnih zračenja”, Lutowsky ukazuje na činjenicu da
“postoje tekstovi u kojima stoje odavno prevaziđene i neistinite teorije, kao što su na
primer hipoteza o postojanju Hartmanove i Kerijeve mreže štetnih zračenja, iako se već
decenijama gomilaju samo podaci koji negiraju te hipoteze... Teško je iznaći bilo kakav
prihvatljiv argument, koji bi išao u prilog teoriji postojanja Hartmanove i Kerijeve mreže, ali
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
94
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
je vrlo lako naći sijaset argumenata kojima se pobija ta teorija”, piše Lutowsky i
pojašnjava: “Naime, utvrđeno je da štetna zračenja postoje i niko razuman i ne pokušava
da u to sumnja... Hartmanova i Kerijeva mreža, (kao što se na slici 15 vidi) imaju potpuno
pravilnu geometrijsku strukturu, što implicira da su zone štetnih zračenja potpuno
regularno raspoređene, po zemljinoj površini... Ako su zone štetnih zračenja regularno
raspoređene”, nastavlja Lutowsky, “onda sledi da su tako raspoređeni i izvori štetnih
zračenja. Ali to nije tačno”, kategoričan je Lutovsky, “jer izvori štetnih zračenja su
praktično haotično raspoređeni, a i ta njihova raspodela se iz dana u dan menja... Naime,
poznato je da je u velikim gradovima najveća koncetracija tih izvora i stalno niču novi
(centrale, fabrike, dalekovodi i dr.). Kako onda prihvatiti da mnoštvo neravnomerno,
praktično haotično raspoređenih izvora štetnih zračenja u Zemlji, na njenoj površini i u
Svemiru, mogu stvoriti tako regularne mreže štetnih zona, kao što su Hartmanova i
Kerijeva”, sa čuđejem zaključuje Lutovsky.
Prof. dr Lazar Milin (1995, u Apologetici I) na jednom mestu je načinio uporedni pregled
naučnika svetskog formata od antike do danas, koji veruju da Bog postoji i onih koji u to
ne veruju. I svi imaju argumente za svoje uverenje. Dozvolimo da i dr Hartman i dr Keri
imaju argumente za svoje postavke.
Đordano Bruno (1548-1600) izgoreo je na lomači u Rimu, na trgu Campo di Fiori 17.
februara 1600. godine, zbog odbacivanja Aristotelove nauke o kristalnim sferama, oko
nepomične zemlje i prihvatanja Kopernikove nauke o heliocentričnom sistemu, koja su
bila suprotna vladajućoj dogmi katoličke crkve. Nikola Kopernik (1473-1543), koji je bio
sveštenik (Milin, 1985) bio je bolje sreće kada mu je ostala glava na ramenu zbog naučne
misli, koja je presudila Đordanu Brunu. I Galilej Galileo (1564-1642), koji je prvi u svetu
izumeo teleskop i usmerio ga ka Nebu, a 1610. godine objavio prva svoja astronomska
otkrića, i. prihvatajući Kopernikov heliocentrični sistem kao jedini tačan i istinit, došao je u
sukob sa crkvenim učenjem, pa mu je odlukom Inkvizicije 1616. bilo zabranjeno
propovedanje da se Zemlja okreće oko Sunca i da je Ono središte sveta. Ne mogavši
odustati od svog učenja, Inkvizicija ga je 1633, u sedamdesetoj godini života osudila kao
jeretika na progonstvo, ali i tamo pod prismotrom. Posle smrti 1642 crkvene vlasti nisu
dopustile da mu se podigne nadgrobni spomenik. Tek posle 125 godina, 1757. skinuta je
zabrana s Galilejevih dela.
Možda sve one zvezde, u kojima je Đordano Bruno video sunca sa svojim planetama, i ovo
naše Sunce sa svojim planetarnim sistemom, koje je bilo u fokusu Kopernikovog i
Galilejevog istraživanja, ispoljavaju nadmoćno jača zračenja od svih zračenja veštački
stvorenih objekata na našoj planeti, što su Hartman i Keri spoznali daleko pre nas. Ako se
ovome dodaju savremana naučna saznanja “da je Univerzum ogroman i da sadrži
nebrojeno mnogo zvezda, od kojih su mnoge sasvim različite od našeg Sunca, i da
samo naša galaksija ima verovatno 1011 zvezda, a postoji najmanje 10 galaksija i da oko
ovih zvezda verovatno kruže planete” (Krik, 2001), i da sve te Zvezde emituje zračenja
koja prekrivaju i našu planetu, govori u prilog teorije Hartmana i Kerija. Naša današnja
saznanja o osnovnim česticama materije i zračenja potvrđuju činjenicu da “kosmičko
pozadinsko zračenje koje danas prožima celokupni svemir pretstavlja nerazgovetni šapat
koji se može jedva oslušnuti radio-teleskopom. I prisustvo ogromne količine
elektromagnetnog zračenja (fotona) u poređenju sa česticama materije (bariona) pri
odnosu 109 – milijarda prema jedan” (Krik, 2001), upućuje na zaključak da se ne može
tek-tako jednostavno odbaciti teorija Hartmana i Kerija.
17
Koristili su je starosedeoci severne i južne Amerike, Eskimi, Kelti, Jevreji, zatim narodi
nastanjeni u Sibiru, Tibetu, Kini, Australiji, Africi, itd. Neki su radiesteziju okrivljivali i
optuživali kao neku vrstu crne magije, vražje rabote, jer je često korišćena za
komunikaciju sa onostranim silama, sa svetom mrtvih, za predviđenje i sprečavanje
nesreća. Tek zadnjih par decenija je počela da nalazi svoje pravo mesto, iako vrlo teško i
sporo. “O njoj se danas raspravlja u renomiranim naučnim krugovima, vrše se i ozbiljna
istraživanja, koja su snažno pospešena rezultatima istraživanja posvećenih ispitivanju
uticaja spoljnih električnih i magnetnih zračenja na ljudski organizam” (Lutowsky, 2002).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
18
95
Radiestezisti su osobe koje imaju sposobnost da rašljama ili sličnim mehaničkim spravama
pronlaze izvore zračenja pod zemljom (Krleža, 1969.).
Prema Lutowskom (2002), radiestezista za indikaciju detektovanog zračenja koristi rašlje,
visak, radiestezijski štap... za razliku od običnog radiopate, kod koga su indikacioni znaci
određene zdravstvene tegobe, neugodnost, uznemirenost i sl.
Lutowsky (2002), za radisteziju ima dve definicije: opštu, za koju kaže da je “skup
postupoaka koji omogućavaju detekciju zračenja (energija) živih i neživih sistema , koji su
zasnovani na delovanju tih zračenja na ljudski organizam” i potpuniju definiciju da je
“radiestezija radiopatski zasnovana metoda detekcije različitih vrsta zračenja, dostupna
samo osobama sa specifično naglašenom radiopatskom osetljivošću. Reč radiestezije je
složenica latinske reči radius, što znači zrak, i grčke reči esthesia čije je značenje
osetljivost”.
19
Izraz “negativan” Hartmanov ili “negativan” Kerijev čvor podrazumeva zračenje koje se
štetno ili negativno odražava na ljudski organizam, odnosno na pčelinje društvo. Suprotno
štetnom, negativnom zračenju (u Hartmanovom ili Kerijevom čvoru nad vodenim tokovima
ili raselinama), odomaćio se izraz “pozitivan” Hartmanov ili “pozitivan” Kerijev čvor, koji
podrazumeva da na tom mestu nema štetnih zračenja, te da je taj lokalitet podoban,
pozitivan, blagotvoran za prebivanje ljudi i pčela, pa se u šematskom prikazu ispitivanog
lokaliteta sva štetna zračenja označavaju sa “–”, a ona koja nisu štetna sa “+”.
20
Naše poznavanje elektriciteta zasniva se na postojanju naelektrisanja koje je prisutno na
površni većine objekata i organskih i neorganskih, i to naročito onih koji su urađeni od
materijala koji su slabi provodnici. Postoje dve vrste naelektrisanja: pozitivno i negativno, i
ona se međusobno privlače. Prostor između ta dva naelektrisanja nazvan je električno
polje. U cilju razumevanja načina na koji objekti postaju naelektrisani, podsetimo se
osnovnih osobina atoma. Atomi su sastavljeni od neutralnih čestica (neutrona), i
naelektrisanih čestica (protona i elektrona). Neutroni i protoni se nalaze u jezgru atoma,
oko koga kruže elektroni, po približno kružnim orbitama različitih poluprečnika. Dakle,
svaki atom ima pozitivno naelektrisano jezgro (nukleus) oko koga kruži negativno
naelektrisan elektron. Elektroni ne ostaju uvek na istim orbitama, nego mogu prelaziti i
prelaze sa jedne orbite na drugu. Kada prelaze sa veće na manju orbitu oni emituju
energiju, zračeći elektromagnetne talase, a da bi prešli sa manje na veću orbitu, moraju
apsorbovati energiju iz okoline. Znači, sve što postoji oko i pored nas, svi predmeti i svi
živi i neživi sistemi, zrače elektromagnetne talase (Lutovsky, 2002). Pozitivno
naelektrisanje jezgra potiče od protona, od kojih svaki ima masu koja je 1.840 puta veća
od mase elektrona. Atom se nalazi u stabilnom stanju kada je pozitivno naelektrisanje
jednako negativnom, i on tada nema naelektrisanje. Međutim, prilikom poremećaja
ravnoteže između pozitivnog i negativnog naelektrisanja u atomu, zbog gubljenja ili
primanja elektrona (koji su tada označeni kao joni) dolazi do poremećaja u naelektrisanju
tela. Što je veći broj atoma sa poremećenom ravnotežom, to će naelektrisanje tela biti
veće. Na primer, ako protrljamo stakleni štapić komadom svile, on će postati pozitivno
naelektrisan. Trenjem će elektroni iz miliona atoma staklenog štapića preći na komad
svile, koji će postati negativan. Naravno direktni kontakt dva objekta, kao u navedenom
primeru, nisu jedini način promene naelektrisanja. Ukoliko se neki objekat nalazi u
električnom polju drugog objekta, to takođe može izazvati naelektrisanje. Kada je
naelektrisanje u “kretanju” dolazi do strujnog toka, koji se može ostvariti u rastvoru, u
spoljnom okruženju ili u samoj pčeli.
Kvantitet protoka u električnom kolu određen je količinom naelektrisanja koje protekne u
jedinici vremena, što se meri amperima.
Hans Oersted je primetio još 1820. godine uticaj magnetnog polja na iglu kompasa.
Ustanovljeno je da električno polje uzrokuje postojanje magnetnog polja. Linije
magnetne sile izazivaju određenu orjentaciju magnetnih objekata unutar magnetnog polja
(Pickard, 1996).
21
Fluks – tok, brzina prenošenja energije (na prim. svetlosti) ili materije (na prim. tečnosti)
kroz određenu površinu (prečnik) (Krleža, 1974).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
96
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
22
«Pčelar» br. 2/89, str. 44.
«Pčelar» br.9/89.
24
«Pčelar» br.8/88.
25
«Pčelar» br. 9/96, str. 272).
26
Taranov, 1938.
27
Ibid
28
«Pčelar», br. 6/81, str.181; br. 5/82, str.137; br 7/84, str.216; br. 8/86, str.235.
29
«Pčelar» br.9/79. ; br. 6/80.
30
«Pčelar» br. 12/81, str. 371.
31
«Pčelar» br. 8/90, str.246 i 247; «Pčela, Zagreb, br. 9/90, str. 254 i unutrašnja strana
zadnje korice; br. 6/91 – spoljna strana korice.
32
«Pčelar» br.5/83; br. 2,3,7/84, br. 1/86, br. 9,12/87; 3,6/88; br. 12/94; br. 7/95; 7,8/96:
«Slovenski čebelar» br 3,4,5/88; br. 5/89;
«Pčela, Zagreb, br. 6/85,; 9/87; 5/88
«Pčelovodstvo», Moskva, br.10/83; br. 2,9/84; br.8/86; br.4/88; br. 11/90.
33
«Priručnik o bolestima i štetočinama pčela i pčelinjeg legla» SPOS, Beograd, 1985.
23
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
DEO TREĆI
PČELARI I HEMIJA
3.1. U SUZBIJANJU VARROZE HEMIJOM,
NE BIRAJU SREDSTVA I NE ZNAJU ZA MERU
Kada je prisustvo Varroe prvi put utvrđeno u Jugoslaviji (Lolin, 1977), shvatili
smo da još ne znamo šta treba preduzeti za njeno suzbijanje, piše 11 godina posle dr
Sulimanović.
Tih godina (1976-78), kada je veterinarska nauka lutala ne znajući šta treba
preduzeti, pčelari šokirani iznenadnim velikim gubicima pčelinjih društava (i do 90%),
prihvatali su sve šta su videli od drugog i za šta su čuli da spasava pčele. Među
prvima na jugoslovenskom tržištu se pojavio lek na bazi fenotijazina nazvan Varatin,
proizvod farmaceutske kuće »Krka” iz Novog Mesta. U obliku tableta stavljan je u
dobro užarenu dimilicu i kroz leto unošen je dimom u košnicu, pa bi se dimilo na sve
strane. Pčele, pobelele od dima izletale su napolje, a mnoge su od suvišne doze leka
ostajale u košnici nepokretne. Preteranim dimljenjem, varroa je postajala sve
otpornija na lek, da bi početkom osamdesetih godina (1982-83. godine) krpelj stekao
potpunu rezistenciju, tako da ko god ga je primenjivao ostao je bez pola pčelinjih
društava na pčelinjaku, pisao je jedan od poznatih velepčelara koji nije znao da su u
Japanu 1981. godine utvrdili rezistenciju krpelja na fenotijazin. Nije se znalo ni za
fenomen rezistencije varroe na hemijska sredstva akaricide, pa su povećavajući dozu
pčelari imali velike gubitke matica i uginulih pčela, a pune ćelije zatvorenog legla bile
bi ispunjene krpeljom. Nastala je prava trka u susedne zemlje, pa čak i u Japan, da
se nabavi pravi lek. Imamo tada sineaker i vaaroastan, a već 1981.godine gospodin
Ratomir Ignjatović prezentuje svih 18 do tada korišćenih preparata u lečenju
Varrooze, i daje instrukcije i pojašnjenje u 11 tačaka kako koristi fenotijazin,
varroatin-tablete, naftalin-dim, varroatin-aerosol, keltan, tedion, efiri sulfat, folbex
(hlorbenzilat), bilbex (prašak i listići), danikoroper, Varrostan-tablete, hlorfenol-listiće,
sumpor u prahu, mentol–krupni prah, timol u prahu, K-79 (hlordimeform), mravlja
kiselina, malation-prašak protiv vašiju i varitan.
Nasuprot trendu korišćenja lekova visoke ekološke i kurativne vrednosti u
zemljama Evropske unije, bivšem SSSR-u, Kini i Japanu, naši pčelari, nažalost
neinformisani, opredelili su se za prljavu hemiju, za lekove koji istina ubijaju krpelje,
ali i zagađuju med, vosak, polen i propolis. To su u početku hlorodimeform i naftalin,
a potom cela paleta preparata na bazi amitraza (mitaka), kao što su papirne trake
natopljene amitrazom, koje su nosile razne komercijalne nazive: Mitak, Taktik,
DAAM, Triatix, Triazid, Azaform, Verescens, Hemovar, Varamit, Varrocid-prolećni,
Dikofol, Antivar, Varaostan.
98
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
I sintetički piretroid (fluvalinat) u obliku klartana i mavrika, bez informacija šta
drugi o njima misle. Naši pčelari odbacivali su svaki ekološki čist i kurativno efikasan
lek, a koriste lekove zagađivače voska i meda, opasne po zdravlje ljudi. Najpre su
zbog visoke cene odbacili ekološki čist folbeks VA, pa apitol i perizin, i ako su ovi
lekovi dobili upotrebnu dozvolu od Svetske zdravstvene organizacije (WHO) i
Svetske organizacije za ishranu i poljoprivredu (FAO). Iz istog razloga, naši su se
pčelari odrekli i apistan traka, za čiji je način upotrebe Ruttner rekao da metod
Apistan traka važi kao najčistiji među svim postupcima. A pod utiskom efikasnog
amitraza, čiji su metaboliti, kancerogeni, mutageni i teratogeni, naši pčelari, pod
uticajem autoriteta nedoučenih predavača koji su afirmativno o amitrazu pesme
pevali, odbacili su ispravne i kurativno efikasne lekove timol i mravlju kiselinu. Jer dr
med Kolarović i drugi su govorili i pisali: Timol i mravlja kiselina u terapiji, sada su od
drugorazrednog značaja, jer su manje efikasni (L. Kolarović,. 1987).
Pčelari su postali zavisni bolesnici u potrazi za novim lekom. Nastala je i
održala se trka za spasonosnim dimom, ne vodeći brigu o pobočnom dejstvu tih
lekova na pčele, pčelare i na potrošače pčelinjih proizvoda. U borbi sa Varroom,
uspeh se merio brojem tretiranja u razmaku 3-4 dana. Najboljom se pokazao tretman
od pet uzastopnih tretiranja u razmaku od tri dana… pisao je jedan od velikih pčelara.
Da bi tretiranje bilo efikasnije i da bi celokupna doza dima ušla u košnicu,
dimilica je dobila produženu i spljoštenu cevku koja je duboko prodirala kroz leto
košnice i usmeravala dim sagorevajućeg varitana, danikoropera i apiakaridima.
Varamit, varescens, mitak, DAAM, triazid, azaform, Varrocid–prolećni, antivar,
varroastan, takođe su oslobađali pčele od krpelja, fumigacijom ali…
Zdravko Milković, dipl. vet. spec. ovu kampanju je nazvao maltretiranjem
pčela, a za dimljenje je utvrđeno da sigurno oštećuje pčelinje leglo, tvrde dr
Maksimović i dr Petričević.
U proleće 1989. godine zapažena je nedelotvornost preparata na bazi
amitraza, ali pčelari ne znajući ili ne hajući za fenomen rezistencije varroe na lek,
udvostručuju, utrostručuju i na „n"-ti stepen povećavaju dozu, i uvećavaju nedeljni
broj tretmana, i naravno ostaju bez pčela. Kada celi snopovi listića varamita nisu
obarali krpelja sa pčela, pčelari su prihvatili klartan i mavrik, (komercijalni nazivi za
fluvalinat). U njegov su rastvor stavljali drvene letvice, štapiće i daščice, određeno
vreme natapali, sušili i metodom štapa i kanapa odmeravali dozu leka i unosili u
košnicu gde su letvice zadržavane od 30 do 180 dana. Nestručna priprema i
upotreba tih sredstava je ubrzala pojavu rezistencije svuda u svetu1. Varroa je stekla
rezistenciju, a pčelari na sva zvona ružili proizvođača letvica, nabavljajući druge od
proverenog producenta i povećavali im broj u pčelinjem gnezdu, uz produžavanje
vremena njihovog zadržavnja u košnici. A, dokazano je da se efikasnost ne može
uvećavati ni sa povećavanjem doze niti sa povećanjem broja tretmana 2. I naravno
bukne američka kuga, krečno leglo, nozemoza… Trka za novim lekovima koji dobro
leče se nastavljala. I nove teme za savetovanja pčelara se otvaraju. Sa govornice
slušaju da uvećaju dozu fumagilina na duplo, i ako je dokazano, tvrde Maksimović i
Petričević da povećana doza fumagilina stimuliše tazvoj krečnog legla. Terapija
fumagilinom u stvari dovodi samo do kratkoročnog poboljšanja stanja pčela obolelih
od nozemoze, a zatim dolazi do ponovnog napretka infektivnog procesa, možda čak i
bržim tempom. Primenom fumagilina produžava se život pčela, ali i infektivni proces
napreduje ponovo nakon završetka primene fumagilina uz nagli porast broja spora u
srednjem crevu3.
Protiv krečnog legla uspešnim se pokazao nistatin (PODVALA), za koji je
dokazano da umanjuje zdravlje matice, i krug se zatvorio. Antibiotici se namenski
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
99
troše, farmaceutska industrija trlja ruke, u košnicama bolesno stanje nepromenjeno,
jer je nekontrolisana upotreba antibiotika dovela do poremećaja crevne mikroflore u
pčela.
Fungicid NISTATIN, kažu drugi naučnici, oštećuje trutovsku spermu u
spermoteci matice i njenu hemolimfu, o čemu nas upozorenjem informišu iz Rusije.
Naime, „Pčelovodstvo” (4/2001), je donelo informaciju da upotrebom fungicida
nistatina u lečenju krečnog legla (askosferoze) u znatnom broju stradaju matice, jer
dolazi do oštećenja njihove hemolimfe, kao i oštećenja trutovske sperme u njenoj
spermoteci, što sve ima za posledicu da se narušava proces leženja jaja. Ovo
umanjenje rasplodne moći matice dovodi do slabljenja snage društva.
Rezultati Rada i saradnika su pokazali da fluvalinat, fumagilin i nistatin
značajno povećavaju smrtnost pčela. Pčele koje su tretirane navedenim
supstancama iz dimnih topova imale su više gljivica nego kontrolna društva, a pčelinji
proizvodi više ostataka hemije u svom sastavu.
Slika 12. Unešene hemijske materije u košnice: sedmično 2-3 puta. Koliko je sedmica
sadržano u vremenu od 1981. do 1990. godine!? Taj se trend u nas nije smanjivao ni do
2004. godine, dok je u EU u upotrebi samo pet lekova
U suštini tretman lekovima kosi se sa prirodnim odbrambenim mehanizmom
pčelinje zajednice, ističe Bailey (1981) i nastavlja, osobito korišćenje antibiotika,
kojima odstranjuju infekciju, i koji dozvoljavaju patogenima da se šire neotkriveni,
vode u zavisnost od čestih i široko rasprostranjenih tretiranja (citat po Dustmanu sa
pčelarskog instituta, Celle, Nemačka). Dustman nastavlja: Korišćenje antibiotika kod
američke kuge je najbolji primer za konstantno maskiranje zaraženih pčelinjih
zajednica. Korišćenjem lekova patološki simptomi mogu da isčeznu, opasnost od
pojave infekcije se smanjuje, ali milioni spora su još uvek u pčelinjoj zajednici, u
saću, u rezervama hrane, čekajući pogodan trenutak za razmnožavanje i to
MASOVNO. Ovakav trenutak će nastati recimo kada se lekovi ne koriste neprestano.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
100
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
I pčelinje zajednice u susedstvu su takođe u opasnosti. Upotreba lekova omogućuje
zaraženoj larvi da živi. Ovo je suprostavljeno prirodnoj strategiji pčelinje zajednice da
eliminiše patogene klice u larvi što je moguće pre. Prihrana lekovima maskira
prirodne principe selekcije. Uvek postoje neke pčelinje zajednice ili pojedinačne larve
koje su osetljive na patogen. U prirodnim uslovima one se iskorenjuju, druge
preživljavaju zbog nenarušenog odbrmbenog mehanizma 4.
U medu antibiotici, u vosku nataložena hemija amitraza i piretroida… Pčelinja
društva na očigled slabe i nestaju. A pčelari u poplavi brojnih lekova protiv Varrooze
(18–1981, 146–1987, 149–1990, 200–1999), prepušteni sami sebi, sve su na svojim
pčelama isprobali, a pravi lek nisu našli. Ali su pčelama oduzeli prirodnu otpornost na
bolesti! Svaki tretman – stres! svaki dim – stres! hranjenje sirupom – stres!!! Svaki
stres = oslabljen imunitet = bolest!
3.2. ČOVEK-PČELAR JE GLAVNI NOSILAC AKTIVNOSTI KOJE
PČELINJU ZAJEDNICU DOVODI U STRASNU SITUACIJU
Stres, štetan uticaj ili nadražaj koji dejstvujući duže vreme, uzrokuje u
napadnutom organizmu opšti sindrom na oboljenje, kao što je hronično oslabljeno
pčelinje društvo.
Često dimljenje i zadimljavanje u cilju lečenja Varrooze, i aplikacija lekova u
košnici dovodi pčelinju zajednicu u stresnu situaciju, koja otvara put bolestima u
košnicu. Razume se da se ovde ne radi samo o fizičkom uznemiravanju pčelinje
zajednice, već o stalno prisutnom hemijskom ataku i opterećenju pčelinjeg društva 5.
Stres izazaiva i odsustvo pojila sa vodom na pčelinjaku u periodu sušnog vremena i
visokih temperatura koje dovode do pregrejanosti legla, pa do 90% pčela nektaruša i
polenarica dižu uzbunu – prekidaju sakupljačku aktivnost i daju se u potragu za
vodom u cilju spasavanja legla od uginuća. Pravljenje slabića na pčelinjaku, kao
posledica cepanja snažnih zajednica na veštačke i paketne rojeve, kada pčelar
naruši ravnotežu u pčelinjem društvu između potrebe odgajanja legla i mogućnosti
pružanja nege larvama zbog malobrojnosti pčela negovateljica, izaziva stres u
pčelinjem društvu. Stres izaziva nedovoljno priticanje nektara i polena u košnicu
usled nedovoljnog broja pčela sakupljačica, kao posledica nestručnog formiranja
rojeva.
Oduzimanje celokupnih količina meda i polena iz košnice izaziva stres,
jednako kao i davanje pčelama velikih porcija veštačke hrane kasno u jesen. I
prehlađeno leglo s proleća, kao posledica zazimljavanja slabih pčelinjih zajednica
dovodi do stresa. Stresnu situaciju izaziva zatvaranje leta košnica i držanje
zatvorenih pčela duže vremena zbog seobe na pašu, ili radi zaštite od prskanja
insekticidima. Stresnu situaciju pčele doživljavaju usled sušom izazvanog nedostatka
cvetnog praha. Stres izazvan ovim, mogao je stvoriti povoljne uslove za razvoj bilo
koje bolesti: akaroze, amebioze, nozemoze, bakterijske i virusne infekcije, piše
Sanferd, SAD, tragajući za uzrocima visokih zimskih gubitaka 1986-87 godine u
južnim delovima SAD. Napadom varroe, pčelinja zajednica je u jednoj stresnoj
situaciji, a čestom primenom lekova protiv Varrooze, ova se još više povećava 6.
I često otvaranje košnica dovodi pčelinju zajednicu u stresnu situaciju, što se
manifestuje smanjenjem prinosa meda. Ovome u prilog idu rezultati istraživanja
gospodina Radomira Simića. U dvogodišnjem ogledu sa dve, po svim relevantnim
pokazateljima, identične pčelinje zajednice, Simić je utvrdio da je društvo koje nije
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
101
otvarao u sezoni 1992-93.godine dalo 5,5 kg više meda od košnice koju je samo pet
puta otvarao i detaljno pregledao. Ova mu je dala 14 kg meda iz medišta, a košnica
koju je ostavio na miru imala je u medištu 19,5 kg meda. U sezoni 1993-94. godine
pravilo se potvrdilo: košnica koju prethodne sezone nije otvarao, u ovom periodu je
pregledao pet puta i imao 5,9 kg meda manje nego u medištu zajednice koju nije
otvarao i uznemiravao. U zaključku Simić konstatuje da je svako otvaranje košnice
štetno, i da ga treba izbegavati kad god je to moguće.
I istraživanja Branka Relića, koja je izveo 1991. godine potvrdila su uverenja
istraživača da ne treba slabiti snagu ni najjačih pčelinjih zajednica. Njemu su najjača
pčelinja društva poslužila za formiranje paketnih rojeva, koja su po umanjenju za oko
jedan kilogram pčela obolela od krečnog legla. Uzrok bolesti je našao u zajedničkom
dejstvu stresa pčelinje zajednice i njenog slabljenja za paketni roj.
Napred izloženi činioci, kao i drugi neracionalni postupci pčelara, čine
organizam pčelinje zajednice (kao jedeinstvene biološke celine) veoma osetljivim na
svaku neprirodnu delatnost. Stoga bi pčelar i nauka o pčelarstvu trebalo da istražuju
tehniku upravljanja pčelinjim zajednicama koja će isključiti, ili na namanju moguću
meru smanjiti aktivnosti koje će izazvati stresnu situaciju u pčelinjim društvima. U
suprotnom, pčele reaguju prekidom razvoja legla i fiziološkim slabljenjem pčelinje
zajednice, što ima za posledicu slabu medoproduktivnost.
3.3. NEKVALITETAN POLEN + ŠEĆERNA ZIMNICA + PREKOMERNO
NAGOMILAVANJE KOŠNICA = VIRUS = STRES = NESTAJANJE
PČELINJIH ZAJEDNICA
Loša ishrana, patogeni virusi i, kao posledica toga, smanjen intenzitet
izvođenja legla, uzima velikli danak kada se radi o gubljenju pčelinjih društava, ističe
Nuchbauer, i piše »da se pčele toliko istroše da u jednom momentu u košnici ima
mnogo meda, a sasvim malo pčela. Ovakvo stanje može brzo dovesti do uginuća
pčelinje zajednice«. Ovome u prilog idu i rezultati istraživanja Instituta za pčelarstvo
Ribnoje. Pčelinja zajednica koja je u julu preradila i u saće lagerovala 54,1 kg hrane
od šećernog sirupa, a za vreme glavne paše sakupila 48,3 kg meda, 10. oktobra je
uginula, iako je tokom avgusta imala osam punih ulica gusto posednutih pčelama i
odgojila dosta legla. Zajednica se jednostavno istrošila. On uzroke za brzo
propadanje pčelinjih zajednica i nedostatak imuniteta pčela vidi u stresu kojem su
pčelinja društva izložena bilo prirodnim ili neprirodnim uticajima, ali takođe i u načinu
rada sa pčelama i u prisustvu virusa u većini pčelinjih zajednica. On povezuje virusne
infekcije sa stresom pčelinjeg društva i uzroke vidi u:
(1) prevelikom nagomilavanju pčelinjih zajednica i pčelinjaka u vreme
oprašivanja, i
(2) nekvalitetnom cvetnom prahu kao izvoru hrane za ishranu legla. Pčele
odgajene na polenu lošeg kvaliteta, mogu kratko vreme izgledati normalno i biti u
velikom broju, ali u isto vreme da nemaju sposobnosti da kvalitetno neguju leglo, ili
mogu odgajiti pčele kratkog veka. Loše vrste polena (tabela 1 na strani 42) ističe
Nachbauer dolaze od pirinča, kukuruza i prosa. Istraživanja u SAD, koja su
poslednjih godina vršena na poljima pod suncokretom, pokazala su gubitke pčela u
pčelinjim zajednicama pri kraju i posle suncokretove paše, jer polen suncokreta
predstavlja nekvalitetnu belančevinastu hranu koju pčele dadilje odbijaju da
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
102
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
uzmu, čime prestaje negovanje legla i deficitarnost zimskih pčela, pa na kraju jeseni i
početkom zime pčele nestanu, a hrana u košnici ostane
U pčelinjim zajednicama može biti prisutna velika količina polena od
kukuruza i suncokreta, a da u potpunosti dođe do prestanka legla iako postoje
optimalni uslovi za njegov razvoj. Društvima pod jačim stresom ne pomaže ni
dodavanje šećernog sirupa. Međutim ako se ovakva društva prihrane neposredno
po povratku sa letnje paše, može im se pomoći. Neka pčelinja društva nakon
intenzivne paše mogu izgledati vrlo jaka i imati mnogo legla za duži period
vremena, ali ta ista društva mogu izgubiti vrlo brzo sve pčele, tako da košnice
ostanu pune meda, ali bez pčela (Nuchbauer).
I profesor Kulinčević podseća već više puta pčelare da shvate da se
fenomen o kome govori gospodin Nuchbauer i kod nas dosta često javlja, i doprinosi
izuzetno visokim gubicima na pčelinjacima. U našim uslovima, piše profesor, i varroa
ima značajnu ulogu u potenciranju i održavanju stresne situacije u pčelinjim
društvima, kako kroz direktno parazitiranje i još više kao prenosilac i aktivator
nekoliko virusa.
Gavrilović (1988) iznosi problem nestanka pčela u Slavoniji i Baranji s jeseni i
zime 1987/88. godine, kada je košnice napustilo 100, 200 pa i više pčelinjih
zajednica, ostavivši košnice pune meda. Optužili su varrou i zamerili pčelarima što
nisu savesno obavili i poslednje dimljenje u oktobru. Leto i jesen 1987. godine bili su
sušni, a jesen dugo potrajala. Ambijent u kome su pčele radile činili su veliki
kompleksi suncokreta i kukuruza.
O problemu nestajanja pčela iz košnice, Klinar (1987) piše da je poslednjih
nekoliko godina kritično razdoblje kada pčelinje zajednice formiraju društvo za
zimovanje, postalo jesenje doba. Ono se ogleda u naglom smanjivanju broja pčela
u zajednicama, tako da ih za zimsko klube preostaje suviše mali broj pa, pre ili
kasnije pčelinje zajednice propadnu.
Sličnu pojavu opisao je Gnedinger (1986) gde je konstatovano područje bilo
dolina reke Rajne i područje Švarcvalda. Takođe su isti gubici registrovani i u
Francuskoj, u području Alzasa, a uzroci su bili nepoznati.
Godina 2000. bila je godina elementarne nepogode, i jedna od najsušnijih u
poslednjih 144 godine, slična onoj koju je Sveti Jovan Zlatousti (IV vek n.e.) opisao u
besedi na Usekovanje, govoreći: „Kad je sva zemlja ispucala od suše; kad je nebo
plamtelo kao oganj; vazduh bio vreo kao rastopljeni bakar, a oblaci zauzdani; kad
nije bilo ni trave ni cveća, ni jutarnje rose, niti je drveće davalo mladice, niti klasje
njihalo svoje vrhove; kad su reke presušile, a izvori se jedva hranili iz nedara zemlje
– nije padala kiša".
U sličnom ambijentu, leta 2000. godine, već julska generacija radiličkih larvi
je oskudevala u polenu, što je imalo za posledicu da je generacija pčela izleženih iz
tih larvi bila telesno oštećena. I, kao takva negovala je avgustovske larve takođe bez
polena, pa su tokom avgusta i septembra rođene generacije zimskih pčela kratkog
veka.
Produženim leglom u oktobru i novembru već oštećena generacija zimskih
pčela negujući kasno leglo, još više se iscrpela i, tako iznurene pčelinje zajednice
ušle su u zimu. Iako zima 2000/2001. godinu nije bila surova, oštećena generacija
zimskih pčela nije mogla preživeti, što je potvrdila analiza uzorkovanih uginulih pčela
na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu, da u uzorcima nije bilo nozeme niti
tragova Varrooe.
Malobrojna prezimela društva najverovatnije pripadaju soju pčela, koje su
zahvaljujući posedovanju genskih alela pln 1 i pln 2 imala sposobnost da pronađu
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
103
POLEN. Naime, naučno su identifikovana dva genska lokusa koji utiču na traženje i
donošenje polena. Nivo rezervi polena u leglu je karakterističan, i određen je upravo
lokusima pln 1 i pln 27.
Upravo leto i jesen 2000. godine bili su izrazito sušni i bez polena. Jedino uz
obale reka i duž kanala pčelinja društva su mogla naći nešto više polena, pa su stoga
mogla i pripremiti i uzgojiti zimske pčele, koje su spremno dočekale proleće. To su
mogla i ona retka, koja su posedovala genske alele pln 1 i pln 2.
U sezoni 2002/2003 u Nemačkoj je izgubljena čak trećina pčelinjih društava,
verovatno zahvaljujući visokoj inficiranosti virusom akutne paralize pčela i kašmirskim
virusom, što je prvi nalaz ovog virusa u Evropi. I tokom sezone 2003/2004. g. takođe
je u Nemačkoj stradao velik broj pčelinjih društava.8
Sličan pomor pčela bio je karakterističan u jednom mestu u blizini
Aleksandrova (kod Zrenjanina) kada je od 2.000 zazimljenih pčelinjih društava
prezimelo samo njih 80,9 ili primer pčelinjaka u Vukićevici kod Obrenovca, kada je od
70 pčelinjih društava samo jedno društvo dočekalo jesen 2003. godine i ušlo u zimu i
proleće 2004. godine.
U rano proleće 2004. godine na komercijalnom pčelinjaku u Frejzer dolini u
Britanskoj Kolumbiji prijavljeno je propadanje društava i to u velikim razmerama, koje
je rezultiralo gubicima od 80% do 90%. Utvrđeno je da je razlog za ovo uginuće
kašmirski virus. Istraživači u Evropi i SAD su utvrdili da je kašmirski virus visoko
zarazan patogeni mikroorganizam medonosnih pčela u prisustvu Varroe destructor.
3.4. BUMERANG JE U DEJSTVU
U zimskom periodu 2007/2008 godine u Srbiji je uginulo preko 110.000
pčelinjih zajednica, a 2008/2009 više od 70.000, piše M. Vraštanović 2009 10: „Glavni
uzroci stradanja bili su neblagovremena zaštita od Varroe, trovanje na suncokretovoj
paši (nije dokazano) nedovoljna količina kvalitetne hrane i primena loše tehnike
pčelarenja usled neznanja i nedovoljne brige pčelara“. Dakle, čovek pčelar je uzrok
stradanja pčelinjih društava.
Početkom 2007. godine, došlo je do masovnog pomora pčelinjih zajednica u
SAD. Ovom pojavom zahvaćeno je više od 30 saveznih država, a gubici se
procenjuju na preko dva miliona pčelinjih zajednica. (NIŠTA NOVO!!!. SVE U
GRANICAMA NORMALE. BUMERANG JE U DEJSTVU.) Samo je gospodin Dave
Hackenberg iz Luiisburga (SAD) izgubio preko 3.000 košnica pčela, koje nisu
preživele napad čoveka - pčelara. USLED ČEGA? USLED PROTIVPRIRODNOG
UPRAVLJANJA PČELINHJIM DRUŠTVIMA.
Gospodin Denis van Engelsdorp, specijalista državnog Departmanta za
poljoprivredu (USDA) je to nazvao poremećajem nestajanja pčelinjih društava
(CCD)11, A gospodin Majkl Embri12 stao je na stanovište da su se svi slučajevi CCD-a
javili na velikim komercijalnim pčelinjacima, a uzrok vidi, pored stresa i Varroe, u
ishrani jednoličnom hranom. Ali nije ukazao da je razlog VIŠE - veštačka neprirodna
hrana u vidu šećerno-sojinih pogača i lošeg sastava meda od konzumnog šećera na
kome su pčele zimovale, pa je jasno da su teško iscrpene neprirodnom hranom
tokom zime ušle u prolećno-letnju kampanju nespremne.
Bach Kim Ngyen (Univerzitet Liege, Belgija) na seminaru TAIEX13 5.
decembra 2011 u Beogradu, u predavanju učesnicima, istakao da je kod svih
uginuća u SAD, samo 7% zapravo CCD, tj sindrom nestanka pčela sa precizno
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
104
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
definisanim simptomima. U 97% pčelinjaka nađen je najmanje samo jedan virus.
Statistički značajna veza sa uginućima pčela nađena je samo kod infekcije pčela
jednim virusom akutne paralize (ABPV) i da pčelinja društva inficirana ovim virusom
ugibaju 14 puta češće od nezaraženih pčelinjih društva. Posebno je izražen efekat na
uginuća pčela prisustvo dva ili više virusa istovremeno. Ipak nezaobilazan problem
su zimski gubici i Varroa, te izbor termina tretmana pčela.
Utvrđena je čvrsta statistički značajna veza između datuma tretmana protiv
Varroe i zimskih uginuća pčela. Najmanje uginuća pčela zimi je ako pčelar krene sa
tretmanom sredinom jula. Tretman početkom avgusta već duplira procenat zimskih
uginuća u odnosu na sredinu jula, sredinom avgusta veći za tri puta, a početkom
septembra je taj procenat četiri puta veći14. Preporuka Bach Kim Ngyen-a je da se
koristi kontinuirani tretman od sredine jula do sredine avgusta i onda
kratkoročni tretman početkom novembra. Posebno je naglasio problem
pogrešnog verovanja efikasnosti sredstva protiv Varroe od strane pčelara koji
situaciju ne prate detaljno. Naime, ako se koristi nedovoljno efikasno sredstvo,
pčelinja društva ne ugibaju iste zime, već nakon 3 ili čak 5 godina. Tako pčelar koristi
jedno sredstvo više godina i veruje u njegovu efikasnost, a onda jedne godine doživi
šok iznenađenje – pustoš na pčelinjaku.
Gospodin Denis van Engelsdorp nije pokušao da CCD dovede ni u vezu sa
neonikotinoidima, insekticidima koji retko ubijaju pčele leti, zbog male doze u kojoj se
nalaze u polenu i kratkog života pčela, ali zato na proleće košnice ostaju bez pčela,
jer su dugovečne zimske pčele cele jeseni i zime konzumirale taj polen, i verovatno
tako u organizam unele preveliku dozu i uginule. Cenjeni gospodin Denis van
Engelsdorp nije doveo u vezu CCD ni sa genetski modifikovanim biljkama koje su
otporne na štetne insekte, a sadrže gene bakterije Bacillus thuringiensis, koji svojim
delovanjem stvaraju proteine sa insekticidnim svojstvima.
Gospodin Denis van Engelsdorp ostao je neinformisan da su Bilaš, Krivcov i
Lebedev u zajedničkoj knjizi «KALENDAR PČELARA” (2000) objavili istraživanja
Pčelarskog instituta Ribnoje da upotreba šećernog sirupa u kontinuitetu od 4-5
godina dovodi do degradacije pčela u bukvalnom smislu. Dakle, pomenuti američki
stručnjaci nisu želeli da analiziraju uticaj razornog dejstva konzumnog šećera na
organizam pčela, (koji američki komercijalni pčelari isključivo koriste za prehranu
pčelinjih zajednica), niti ostatke hemije u vosku od kojeg se prave satne osnove, niti
negativno pogubno dejstvo oduzimanja polena pčelama i davanja pčelinjim
zajednicama zamena za cvetni prah (sojino brašno, mleko u prahu, jaja u prahu,
meso u prahu...), niti neprirodno upravljanje pčelinjacima i pčelinjim društvima.
„Nedostatan i nekvalitetan polen + šećerna zimnica + prekomerno nagomilavanje
košnica = stres = virus = nestajanje pčelinjih zajednica”, pa je pčelinjake zahvatila
„Bolest praznih sanduka“.15 Svega toga, pčele u PRIRODI NEMAJU.
Pomenuti američki stručnjaci ne žele istinu o CCD-deo, jer to nije u interesu
proizvođača pčelinjih matica i uzgajivača paketnih rojeva, kao ni kompanija koje
proizvode konzumni šećer, te farmera koji uzgajaju šećernu repu.
Moguće je da je poslednjih nekoliko godina kašmirski virus bio odgovoran za
neke gubitke društava koji su najčešće pripisivani Varroi16. Nije dokazano! Uzroci
leže u izgubljenom imunitetu pčelinjih zajednica, usled neprirodne hrane i niskog
stepena higijene u košnicama, te industrijakog načina pčelarenja.
Gospodin Denis van Engelsdorp, ostao je neinformisan o rezultatima ruskih
stručnjaka za uzroke nestajanja pčela. Na primer, sa rezultatima istraživanja dr A.N.
Sotnjikova. Naime, Sotnjikov sa Veterinarskg instituta u Moskvi17 tvrdi da je „jedan od
uzroka masovnog uginuća pčela, nedostatak belančevina u hemolimfi pčelinjeg legla,
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
105
larvi radilica i trutovskih larvi, nastao zaraženošću Varroom,” jer je naučno potvrđeno
da varroa, „sisanjem” hemolimfe, odnosno belančevina iz hemolimfe larvi radilica i
trutovskih larvi podstiče masovna uginuća pčelinjih zajednica. Pored toga dr
Sotnjikov kaže da se „sadržaj ukupnih belančevina u hemolimfi bolesnih pčela
snižava, pod uticajem Varroe, za 39,2–57,1%, a količina preostalog azota poraste
3,2–3,5 puta u odnosu na neobolele insekte18, dok telesna masa obolelih,
šestodnevnih larvi radilica i sedmodnevnih larvi trutova je za 3 i 7 mg manja od mase
tela larvi iste starosti bez Varroe. Belančevine namenjene larvama, dostavljaju pčele
hraniteljice. Pri odsustvu belančevinaste hrane u društvu, pčele koriste rezerve iz
svog organizma. U tom slučaju količina azota za odgajanje jedne pčele iznosi
3,1mg19. Ishrana larvi na račun telesnih rezervi pčele dovodi do gubitka njihove
sposobnosti da kasnije neguju leglo. Pri deficitu belančevina, odneguje se malo pčela
i za kratko vreme ograničava se razvitak društva; leglo se gaji na račun trošenja
rezervi belančevina iz tela pčela hraniteljica, što dovodi do smanjenja mase i
sadržaja azota u njihovom organizmu za 19%, a znatno im se skraćuje dužina
života20 Takva pojava primećuje se u proleće, sve do pojave svežeg polena, pri
odsustvu rezervi perge u gnezdu. Rađaju se pčele sa nakaznim krilima ili bez njih.
Zimske pčele brzo odumiru, a mlade često ne uspevaju da se pojave. Društvo slabi i
ugiba. Poslednjih godina, u vezi sa globalnim zagrevanjem, sve više se oseća
nedostatak belančevinaste hrane u pčelinjim društvima. U sušno vreme ona ne mogu
da sakupe dovoljnu količinu hrane. U njima se zaustavlja razvoj. Pokušaji
stimulisanja leženja matice putem prihrane ugljenohidratnom hranom, ne daju
željene rezultate. Pčele prekidaju negu legla ranije, već krajem jula ili početkom
avgusta. U takvim društvima pčele su nedovoljno pripremljene za dug život tokom 7–
8 meseci i često ugibaju u decembru ili januaru.
Doktor Sotnjikov nastavlja: „Narušava se mehanizam biosinteze niza
belančevina21. Smanjuje se količina lizocima, belančevine odgovorne za stanje
otpornosti pčela prema infekcijskim agensima22. Obolele pčele, koje izlaze iz ćelija,
znatno su manjih dimenzija. Gubici u masi (težini) kreću se od 6,3 do 25%. Tako, pri
prisustvu jednog krpelja ona se smanjuje za 6,5%; pri dva za 10,6; pri tri za 11 do
14,5%; pri sedam osam za 23,9 do 25,423. Deficit belančevina u organizmu bolesnih
pčela utiče na razvitak životno važnih organa. Hipofaringealne žlezde, koje su
odgovorne za invertovanje tršćanog šećera i stvaranje komponenata matičnog
mleča, pri oboljenju odrasle pčele smanjuju se za 14,6%, a u stadijumu lutke za
13,5–31,5%24. Masno telo smanjuje se kod obolelih pčela za 1,2–2,2 puta25.
Produkcija sperme truta napadnutog od tri Varroe smanjuje se za 50% 26. Na taj način
Varroa, hraneći se hemolimfom pčela, dovodi do deficita belančevina u njihovom
organizmu i pri tome skraćuje njihov život.”
„Prema podacima A. V. Sadova (1976, 1978), pri oboljenju u proleće i jesen
jedne pčele starosti do 12 dana sa tri Varroe, dužina njenog života smanjuje se dva
puta. Pri istom broju parazita, pčele stare od 13-20 dana živele su kraće u proleće
1,4, leti 1,6 i u jesen 1,8 puta nego zdrave. Parazitiranje Varroe u leglu dovodi do
pojave nakaznih pčela i trutova. Pri zaraženosti manjoj od 1%, defekti se ne
primećuju; pri 5% nalazi se 0,8%; pri 20% 2,2%; pri 30% 10,3% nakaznih insekata 27.
Broj pčela u društvu primetno se smanjuje, a sastav stari. Pri niskoj temperaturi pčele
ugibaju i ostaju u košnici. U normalnim uslovima, za razvitak jedne pčele od larve do
imaga potrebno je 25– 27 mg proteina, ili 4–6 mg azota28. U jako zaraženim
zajednicama, u kojima se primećuje deficit belančevina, čak i odstranjivanje Varroe
ne omogućava očuvanje društva tokom zime, jer su pčele nekvalitetne. Prihranjivanje
pčela šećernim sirupom radi dopunjavanja zimskih rezervi hrane, kaže Sotnjikov,
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
106
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
takođe dovodi do iscrpljivanja pčela i deficita belančevina u njihovom organizmu.
Nagomilavanje belančevina nastaje stvaranjem masnog tkiva. Po podacima Hajdaka
iz 1934. godine, pod uticajem korišćenja polena, tokom 5 dana, sadržaj azota
povećava se za 93% u glavi, za 76% u trbuhu i za 37% u grudima pčele. Uzimanjem
belančevinaste hrane kod mladih pčela ždrelne žlezde se razvijaju do normalnih
dimenzija, zapisao je Soudek, (1927).
Dr Zlatko Puškadija sa Agronomskog fakulteta u Osijeku (Hrvatska) ističe.
„Naučno je potvrđeno da varroa podstiče, olakšava i pomaže razvoj pčelinjih bolesti u
košnici. Kod svakog sisanja parazit probije pelikulu (inersegmentalnu membranu)
između prstenova zadka, i pošto može apsorbovati samo malu količinu dragocene
hemolimfe, on mora probiti membranu više puta u relativno malom vremenskom
razmaku. Ovo kod pčela uzrokuje invaziju gljivica, bakterija i virusa i kao posledicu propadanje zajednice zbog iscrpljenosti i sekundarnih infekcija29.
Ove činjenice, što ih je prezentovao dr Sotnikov i dr Zlatko Puškadija, kao i
sve u ovoj knjizi činjenice koje slede, trebao je da uvaži gosopodin Denis van
Engelsdorp pre nego što je dao paušalnu ocenu pomora pčela koja je „hrana” za tzv
naučna istraživanja na temu poremećaj nestajanja pčelinjih društava (CCD).
Cenjeni gospodin, namerno ili nenamerno ispustio je iz vida „nacionalnu
praksu američkih pčelara”, da ceo jedan vek upravljanje pčelinjim zajednicama i
pčelinjacima praktikuju - zasnivaju:
(1) na preventivi sa antibioticima.30 Od pojave uverenja u efikasnost pojedinih
antibiotika na Bacilus larve, nastala je praksa koja se široko rasprostranila u Severnoj
Americi, da se preventivno - antibioticima tretiraju sve zajednice na pčelinjaku. Tako,
u Severnoj Americi čitavih 70 godina antibioticima je davana glavna prednost u
kontrolisanju američke kuge, piše Žan-Pjer Šaplo u LÀBEILLE DE FRANCE ET
LÀPIKULTEUR – (№ 849, jun 1999). Ta se škola, nažalost praktikuje i danas i,
prenela kod nas u Srbiju, pa na pčelarskim tribinama slušamo profesore doktore i
uspešne pčelare koji „naučno dokazuju” tu jalovu praksu, servirajući nam „masnu
pogaču” filovanu antibioticima.
(2) na hemiji koja je Varrou učinila rezistentnom na lekove, a med i vosak
učinili neuporebjlivim za potrošače.
(3) na zimskoj prehrani korištenjem šećera i šećernih pogača, te
(4) na zapuštenom saću, i na
(5) oduzimaju pčelama i poslednjeg atoma meda i zadnjeg zrnca polena.
Usprkos svemu izloženom, gospodin Denis van Engelsdorp ostaje pri svom
zaključku da je to poremećaj nestajanja pčelinjih društava (CCD), što je „HRANA”
NAUCI I PODVALA PČELARIMA!. NIJE DAO OBJAŠNJENJE ŠTO JE UZROK
„POREMEĆAJU NESTAJANJA PČELA“.
Nameće se zaključak da su pčelinje zajednice osuđene na slabljenje i
nestajanje pčela, ako čovek-pčelar ne izmeni svoj odnos prema prirodi pčele.
3.5. DOK ČOVEK-PČELAR ZAGAĐUJE MED,
DOTLE JE ČOVEK POTROŠAČ U STRESU
U našem narodu još živi kult o medu kao kristalno-prirodno čistom i
biohemijski ispravnom pčelinjem proizvodu, najzdravijoj i najblagotvornijoj hrani za
trudnice i decu starosti od 2 godine do dobi pubertet. Međutim, već više od 20
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
107
godina, med (čast izuzecima) i vosak bez izuzetka, izneverili su narodno verovanje.
Med i vosak više ne poseduju božanska svojstva prirodne čistote i zdravstveno
hranidbene vrednosti, već u sebi sadrže ostatke opasne hemije, a med i prekomerne
doze veštački unesenih antibiotika.
Saznanje da med nije ispravan i da je postao opasan, izaziva stres
potrošača, koji kao i u pčelinjoj zajednici neprekidno traje. Jer, saznanje da:
1. naftalin izaziva raznovrsne mutagane, embriotoksične i kancerogene
efekte, koje imaju za posledicu patološke pojave i anomalije razvića ploda, mrtvorođenje i spontani pobačaj. A naftalin se koristio i još se može naći u praksi nekih
pčelara kao lek protiv varroe. U SAD i SSSR-u njegova je upotreba zabranjena još
1987.godine.
2. AMITRAZ zagađuje med i vosak, i ispoljava kancerogeno dejstvo,
saopšteno je na III međunarodnom sinpozijumu o Varroozi održanom 1984.godine u
Splitu. Dve godine kasnije (1986), na internacionalnom savetovanju o zdravstvenoj
zaštiti pčele održanom u Zagrebu, dr Taplay, direktor Instituta za pčelarski razvoj i
izučavanje meda u Bremenu (Nemačka), potvrdio je sumnje iz Splita i referisao o
mutagenim i teratogenim svojstvima amitraza. Kao supstanca, amitraz nije
kancerogen, ali metaboliti amitraza – foramidin, 2,4-dimethylanilin i ksilidin su
kancerogeni, mutageni i teratogeni.
Teratogeno dejstvo metabolita 2,4-dimethylaniline.
Urađena je jedna ozbiljna studija 2001. godine tako što je proučavan uticaj
amitraza i njegovog metabolita (2,4-dimethylaniline) na preživljavanje, rast, razvoj i
teratogeni efekat kod žabe Xenopus laevis kojoj je prirodno stanište jezero Viktorija31.
Ovaj projekat je rezultat saradnje naučnika iz Holandije, Kenije i Zimbabvea. Edem
začetog ploda je najčešća posledica amitraza. Kod 100% preživelih embriona dolazi
do edema pri koncentraciji od 5 mg/l. Teratogeni indeks amitraza je 2,7, a njegovog
metabolita (2,4-dimethylaniline) veći od 5. Kod svih embriona pri koncentraciji od 25
mg/l je zapažen gubitak pigmentacije (boje) i encefalomegalija (nenormalno uvećanje
mozga). Tako je prema svim naučnim pokazateljima, metabolit amitraza 2,4dimethylaniline okarakterisan kao teratogen.
U istraživanju koje je urađeno na miševima da bi se utvrdio uticaj amitraza na
reproduktivnu funkciju, a koje je nadzirala Dr Fiona Young, 200332, utvrđeno je da su
ženke miševa kojima je tokom 5 dana davan amitraz kroz hranu (50 mg/kg) pre
parenja, gubile veliki broj fetusa (plodova) prevremenim koćenjem, za razliku od
ženki kojima nije davan amitraz. Kada je ista doza davana tokom 5 dana pre parenja
miševima mužjacima, plodovi u uterusu ženki su bili statistički značajno manji nego
kod miševa koji nisu dobijali amitraz. Isti efekat amitraza na plodnost je utvrđen i kod
pacova i zečeva, ali se ne raspolaže podacima za ljude.
Palermo-Neto J, Sakate M i Florio JC. (1997)33 utvrdili su da je izlaganje
ženki pacova (dojilja) odmah nakon koćenja hrani koja je sadržala dnevnu dozu od
10 mg/kg amitraza, dovelo do tranzitornih promena u razvoju i ponašanju mladunaca
(kasniji razvoj dlake, kasnije otvaranje očiju, kasnije spuštanje testisa…).
Zbog načina primene amitraza, oni (foramidin i ksilidin) nalaze se svuda u
košnici, pa i u medu i u vosku.
Tom prilikom dr Talpay je upozorio da je problematična strana voska
zagađenog amitrazom u njegovoj primeni u medicini, a posebno u kozmetici, budući
da je amitraz liposolubilan i, kao takav, nalazi se i stalno ostaje u strukturi voska.
Koeniger i Fuš izrazili su sumnju u ispravnost amitraza i ukazali na njegovo
kancerogeno delovanje. A Ruttner je upozorio da med iz košnica tretiranih amitrazom
nije za upotrebu u ishrani ljudi zbog rezidua. Jurij Senegačnik, pčelar i biohemičar po
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
108
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
struci, profesor sa Univerziteta u Ljubljani, piše da je ksilidin, u dozi od 400 mg/kg
telesne težine, kod ženki miševa izazvao narastanja tumora limfnih čvorova. Pišući o
opasnom akaricidu u pčelarstvu, doc. dr Dušan Todorović sa Fakulteta veterinarske
medicine Unuverziteta Beograd ističe da se, posle dva meseca, amitraz potpuno
razgradi u medu dok njegovi metaboliti formamidin i ksilidin ostaju u medu još celih
18 meseci aktivni.
Ljubo Maver i Janez Poklukar iz Slovenije34 utvrđivali su ostatke amitraza u
slovenačkom medu, uz to napominjući da je upotreba ovog preparata ilegalna u
Sloveniji od kraja 2002. godine. Napominju da je amitraz nestabilan u medu i da se
potpuno raspadne na nekoliko svojih metabolita nakon 3 do 4 nedelje. Citiran je i
Klaus Wallner (1999) koji tvrdi da višegodišnja upotreba amitraza ne dovodi do
gomilanja amitraza u vosku, što je suprotno rezultatima Inastiuta za pčelarstvo u
Bremenu, o kojima je izvestio u Zagrebu, 1986. g. na Simpozijumu o Varroi, dr
Talpay, šef pomenutog instituta.
Petzold (1977) navodi sledeće metabolite amitraza: N-(2,4-dimethylphenyl)N'-methylformamidine (U-40,481); 2,4-dimethylformanilide (U-36,893); 2,4dimethylaniline (U-54,915A); 4-amino-3-methylbenoxic acid (U-54,914).
U subhroničnom ispitivanju toksičnosti na miševima, amitraz je izazvao
usporeni rast telesne težine i toksičnost jetre pri većim dozama. Ispitivanje na bigl
psima je dovelo do promena na jetri, bubrezima i centralnom nervnom sistemu.
Ispitivanje na zečevima je dovelo do promena na koži, anoreksije, povećanja glukoze
u krvi, degeneracije testisa i promena na limfnim čvorovima i raznim organima.
Ispitivanje hronične toksičnosti na psima je rezultiralo depresijom centralnog nervnog
sistema, povećanim nivoom glukoze u krvi i padom telesne temperature.
U ispitivanjima na karcinogenost hranjenjem miševa, amitraz je pri najvećim
dozama izazvao limforetikularne tumore kod ženki. U jednoj drugoj studiji sa
miševima, amitraz je pri proučavanju najviših nivoa izazvao tumore na jetri i plućima.
Na osnovu ovih ispitivanja, EPA (Agencija za zaštitu životne sredine) je klasifikovala
amitraz kao moguće i po ljude karcinogenu materiju grupe C. Karcinogeni efekti nisu
zabeleženi u ispitivanju na pacovima. U razvojnim studijama kod zečeva, amitraz je
pri najvećim dozama izazvao promene i kod ženki u razvoju.
Podaci iz ispitivanja akutne neurotoksičnosti i ispitivanja metabolizma na
ljudskom dobrovoljcu su korišćeni za određivanje NOEL-a i LOEL-a. Neurotoksični
znaci su primećeni u studijama hronične oralne toksičnosti kod glodara, kao i u
ispitivanjima subhronične i hronične oralne toksičnosti kod pasa. Srodni akutni znaci
su primećeni i kod ljudskih dobrovoljaca.
Amitraz se ubrzano metaboliše (uslovno rečeno razgrađuje) u organizmu
nekoliko vrsta, uključujući ljude, i formira šest metabolita koji se izlučuju uglavnom
putem mokraće. EPA je odredila referentnu dozu (RfD za amitraz od 0,0025
mg/kg/dan na osnovu rezultata ispitivanja hronične oralne toksičnosti kod pasa.
Tolerancije ili maksimalne granice rezidua su određene za rezidue amitraza u
ili na jabukama, kruškama, semenu pamuka, medu i saću, jajima, mleku i mesu,
slanini i mesnim prerađevinama govedine, svinjskog, konjskog i živinskog mesa. Ove
tolerancije su ponovo procenjene i najveći broj njih se pokazao odgovarajućim.
Tolerancija od 3 ppm (delova na milion) za kruške je smanjena na 2 ppm.
Svetska zdravstvena organizacija–WHO–proglasila je amitraz za najopasniju
hemikaliju u pčelarstvu (dr K. Walner, „Pčelar” br. 11/ 92, prevod iz „Die Bieene” br.
2, 1992), a u nas ga masovno pakuju, reklamiraju i nekontolisano unose u košnice u
formi biVarrola, mitaca, Varrolika, hemovara i amitraza-500 (sa dozvolom
Ministarstva za poljoprivredu). Upozorenja Ruttnera, Relića, i Sokolovića, da med iz
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
109
pčelinjih zajednica lečenih amitrazom, zbog rezidua, nije upotrebljiv za ljudsku
ishranu, nisu naišla na zabrinutost ni kod pčelara, ni kod Predsedništva Pčelarskog
saveza Srbije, ni kod državnih institucija (Ministarstva za poljoprivredu i Ministarstva
zdravlja).
“Nemačke vlasti ne dopuštaju nikakve ostatke zabranjenih lekova u medu i
drugim pčelinjim proizvodima i najstrože zabranjuju uvoz meda u kojem utvrde
sporne ostatke”, istakao je visoki vladin funkcioner, i naglasio: „Nikom se neće
dopustiti da smanji renome medu kao visokovrednom zdravstvenom i prirodnom
proizvodu“.35)
Da se Nemci ne šale ukazuje informacija iz 2002. godine36. Oni su neku
godinu pre (2002. godine) jednom pčelaru iz Mađarske koji pčelari sa oko 400
košnica i u Nemačku izvozi godišnje oko 20 tona meda u saću, vratili izvesnu količinu
tog meda, jer su otkrili da je vosak zagađen amitrazom. Posle tog nemilog događaja,
gospodin Čerenji je bio prinuđen da iz Novog Zelanda uveze tri tone čistog pčelinjeg
voska od koga sâm proizvodi satne osnove.
PIRETROIDI, kao što su fluvalinat, odnosno klartan i mavrik, predstavlja
neposrednu opasnost po pčelara koji rukuje ovom supstancom, uzrokujući
glavobolju, povraćanje, kašljanje, kijavicu, suzenje očiju, svrab i druge reakcije na
koži. Rukovanje fluvalinatom, odnosno klartanom i mavrikom veoma je opasno po
zdravlje pčelara, upozorava Kulinčević, i opominje da med iz plodišta pčelinjeg
društva nije za ljudsku ishranu, da se medišni nastavci iz kojih se vrca med ne smeju
nalaziti na košnici za vreme dok su trake ili letevice u plodištu pčelinje zajednice.
Fluvalinat u medu ostaje stabilan preko cele godine (Walner), što potvrđuje i
Borneck, aktuelni predsednik Apimodije svojim upozorenjima da u upotrebi
fluvalinata nema kraja problemima. Naši pčelari ne znajući šta letvice u sebi i na sebi
nose, a radi veće sigurnosti, stavljaju u plodište više komada od propisanih regula, i
drže ih u košnici i po nekoliko meseci pre zime, a odstranjuju neposredno pred
bagremovu pašu. Med iz plodišta vrcaju, i na pijaci ga prodaju kao bagremov.
Upozorenja iz Instituta Hohenhajm ukazuju na rizik korišćenja propolisa i meda iz
saća iz košnica u kojima su varrou suzbijali fluvalinatom odnosno klartanom, na
način kako to rade naši pčelari.
3.6. PERIZIN JE DONEO ŽALOSNO VREME DA SE OD MEDA
ŠTITIMO ATROPINOM
Perizin je lek napravljen na bazi kumafosa, sa ADI vrednošću od 0,004 pm,
zamišljen je kao EKO lek u borbi protiv varroe. Pri korektnoj primeni, odnosno
upotrebi po recepturi i u terminu kako je propisao proizvođač, perizin se pokazao
EKO ispravnim i kurativno veoma efikasnim lekom protiv parazita. Međutim,
dugotrajnom i od pčelara nepropisnom upotrebom perizina, probijena je tolerantna
doza iznad ADI vrednosti, što je dovelo do nedozvoljeno visoke koncentracije
ostartaka kumafosa u vosku. Trogodišnjim istraživanjima (1993-1995), u institutu u
Hokenhajmu utvrđena je 0,5-60 mg/kg koncentracija otrova u vosku, čija je vrednost
125 do 15.000% veća od dozvoljene. Kada koncentracija kumafosa u vosku dostigne
vrednost od oko 1mg/kg, otrov se preliva u med. A med zagađen perizinom nije za
ljudsku upotrebu, upozorava Prof. dr J. Senegačnik, sa Ljubljanskog univerziteta, jer
blokira enzim acetilholinesterazu, na čemu se i temelji njegovo akaricidno delovanje.
Ovaj enzim se nalazi u nervnim strukturama i crvenim krvnim zrncima čoveka, a
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
110
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
njegova je uloga da razlaže/neutrališe acetilholin. Acetilholin je neurotransmiter
zadužen za prenošenje nadražaja sa jednog neurona (nervne ćelije) na drugi.
Blokiranjem enzima acetilholinesteraze od strane perizina u telu, dovodi do
nagomilavanja acetilholina, što kod čoveka ima za posledicu: nesanicu, znojenje,
poremećaj vida, nesposobnost koordinacije voljnih pokreta, grčenje i trzanje mišića,
skupljanje i sužavanje bronhija, depresiju disanja, crevnu koliku, cirkulatorni kolaps i
smrt. U slučaju akutnog trovanja perizinom, kao antidot treba dati atropin u dozi od 2
do 4 mg svakih 5-10 minuta dok se stanje ne stabilizuje.
Zar je došlo žalosno vreme da se od meda štitimo atropinom? Negativna
iskustva u primeni Perizina protiv varroe u Nemačkoj, ukazuju nam da sličnu grešku
ne bi smeli učiniti naši pčelari nekorektnom primenom kumafosa.
3.7. FUMAGILIN
Pčelari više od decenije i po preventivno upotrebljavaju antibiotik fumagilin
protiv nozemoze, pa se nekontrolisanom primenom može naći u medu i u njemu se
zadržati do 12 meseci. Naučno je utvrđeno da pri lečenju pčela od nozemoze dolazi
samo do kratkotrajnog poboljšanja. A upotrebom fumagilina u dozama 0,8 mg/ml, 0,4
mg/ml i 0.08 mg/ml sprečava deobu i rast ćelija mladog legla. Isto se dešava i sa
ćelijama dece i osoba koje uzimaju med sa fumagilinom ili njegovim reziduama. Ako
se daje u većim koncentracijama, ovaj antibiotik izaziva povećanje broja aneuploidnih
ćelija (sa smanjenim ili povećanim brojem hromozoma). To dovodi do poremećaja u
reprodukciji pčela ali i u ljudskoj populaciji. Ovi poremećaji imaju za posledicu
smrtnost, pobačaj, defekte novorođenčadi...37
Dejan Kreculj38 podseća na rezultate istraživanja sa Fakulteta veterinarske
medicine u Beogradu na temu „Opravdanosti primene fumagilina u terapiji
nozemoze„ u kojima mr Jevrosima Stevanović, dr Zoran Stanimirović i dr Mića
Mladenović iznose da:
-"fumagilin narušava prirodnu ravnotežu u crevima pčela, što dovodi do
intenzivnog razvoja gljivica sa krajnjim ishodom povećanog uginuća pčela;
-fumagilin ima potencijalni genotoksični efekat na čoveka ukoliko je prisutan
u medu i u drugim pčelinjim proizvodima sa posledicama poremećaja u reprodukciji
ljudi (učestali pobačaji, slabost organizma...);celioinhibitorno dejstvo (sprečava rast i
deobu ćelija) i oštećuje respiratorni epital ljudi (oštećuje ćelije pluća);
-inhibira anfiogenezu kod ljudi (izaziva umnožavanje ćelija krvnih sudova)
-indukuje apoprozu (ubrzava starenje ćelija, organa i organizma u celini)".
Neki naši vajni stručnjaci u svojim predavanjim „naivnim pčelarima” i
tekstovima u „Pčelaru” afirmativno govore i pišu o ovom opasnom antibiotiku, „iako
su Mađari zatvorili fabriku i obustavili proizvodnju fumagilina”, kaže u svom
predavanju beogradskim pčelarima dr Luganski (2003).
Nastojanje pčelara da spase pčelinje zajednice od Varrooze i nozemoze,
uzrokovao je primenu cele palete od preko 200 raznih lekova, među kojima i ova
četiri najopasnija, ozbiljno su zapretili čistoći meda, dovodeći u sumnju njegov
kvalitet i biomedicinske vrednosti sa negativnim predznakom po zdravlje čoveka.
Saznanje da se u zagađenom medu mogu naći opasne materije koje,
delujući na gene čoveka, izazivaju rak, mutiraju gene na karcinom i teratogenošću
donose na svet decu nakaze sa zastrašujućim izopačenostima, dovodi čovekapotrošača meda u stresnu situaciju, koja ne prestaje.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
111
3.8. POTROŠAČ JE U STRESU I KADA MALO POSUMNJA U
KVALITET MEDA. A RAZLOGA ZA SUMNJU IMA NA PRETEK,
I TO VELIKIH.
Malo je poznato potrošačkoj javnosti da je med priozvod koji se lako
falsifikuje. A falsifikat teško utvrđuju i najveći stručnjaci. Jer, kao proizvod kuhinjskog
šećera, naročito kada je pomešan sa nektarom u periodu kampanje pčelinje paše, u
falsifikatu dolazi do istih procesa kao i pri čuvanju prirodnog pčelinjeg meda. Ovo
znaju i mnogi pčelari, pa šećer kroz košnicu koriste oni za koje se odomaćio naziv
medari mućkaroši. Oni u enormnim količinama proizvode šećerni med i plasiraju ga
na zelenim pijacama i vašarima kao bagremov, ne štedeći pri tome ni svoje prijatelje,
niti članove najuže porodice.
Med kao produkt kuhinjskog šećera teže se prepoznaje od prirodnog
pčelinjeg meda, naročito kada je pomešan sa nektarom. Za vreme čuvanja ovog
falsifikata dolazi do istih procesa kao i pri čuvanju prirodnog pčelinjeg meda, pošto
neki pokazatelji kao količina redukovanih šećera i saharoze ponekad se poklapaju sa
odgovarajućim vrednostima pčelinjeg meda. „Po nekim pokazateljima, kao što su
procenat vode, količina pH, ukupna količina šećera, falsifikat se gotovo ne razlikuje
od prirodnog meda”, zapisali su dr S.Škenderov i mr C. Ivanov, (1983) 39.
Profesionalni pčelari znaju za ovu osobinu falsifikata, pa za vreme kampanje paše
dodaju pčelama pune pojilice šećernog sirupa.
Malo je poznato da je teže utvrditi falsifikovani med dobijen od kukuruznog
skroba, jer je enzimatskim procesom kontrole utvrđena srazmera fruktoze i
glukoze slična pravom medu. Naučni radnici utvrdili su da ugljeni izotopi u
prirodnom medu imaju atomsku težinu 12, dok ugljeni izotopi kod kukuruznog
šećera imaju atomsku težinu 13.
Za ova svojstva falsifikata meda znaju i pčelari i trgovci i industrijski
proizvođeči meda, što je otkrila državna inspekcija 2009. godine, a o čemu je
izvestila „Politika” broj 34 od 1. i 2. maja 2009. godine na stranama 1 i 11, imenujući
drske prevarante kao što su firme „Domaći med” iz Torde, „AZA” iz Novog Sada,
„Hani med” iz Smedereva, „Prikom”, „Maja promet” i „Meplis” iz Beograda, firma iz
Zrenjanina koja svake nedelje kupuje invertovani sirup od kukuruza, drsko pokazuje
kako se na veliko urušava ugled srpskom medu kao brendu i podcenjuju čestiti
pčelari.
Analize su rađene u Naučnom institutu za veterinarstvo iz Novog Sada 40. U
uzorcima meda s proizvodnih linija i u trgovinama pronađene su povećane količine
saharoze i povišene vrednosti HMF (hidroksilmetilfurfurola), za koji je dokazano da je
kancerogen. U prirodnom medu je dozvoljeno maksimalnih 40 miligrama HMF po
kilogramu, a u falsifikatima je nađeno i deset puta više. Ovo ukazuje da se radi o
veštačkom medu. U malim fabrikama u kućnoj radinosti opremljenim mašinama za
mešanje „šećerne vodice„ načinjene od 70% kuhinjskog šećera, 18,5% vode, 0,3%
sirćetne kiselune (koja najuspešnije razgrađuje saharozu na fruktozu i glukozu) i
7,5% svežeg prirodnog meda, dobije se savršen falsifikat, koji je našao istaknuto
mesto u rafovima mnogih trgovačkih lanaca, na zelenim pijacama, na pčelarskim
izložbama, čak i na onoj nacionalnoj „Tašmajdanskoj“. Zašto? Zbog nemarnosti,
korupcije i neodgovornosti državnih organa.
Zbog toga odmah sledi pitanje: Od koga kupiti med, pčelinji med, koji pored
drugih lekovitih sastojaka ima benzoevu i fenilnosirćetnu kiselinu?
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
112
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Pčelinji prirodni med, pored mnogih blagotvornih svojstava, poseduje i
baktericidno svojstvo, i njegovim korišćenjem u ishrani pčela i ljudi, pčelinje društvo
i čovek poseduju prirodni imunitet na bolesti.
Čovek ili dete koji ima na jelovniku pčelinji med, stiče imunitet na mnoge
bolesti, jer pored drugih dragocenih sastojaka pčelinji med sadrži i benzoevu i
fenilnosirćetnu kiselinu koje ubijaju bakterije, uzročnike mnogih infektivnih
oboljenja. Mnoga fenolna i polifenolna jedenjenja koja u med prelaze s nektarom
poseduju baktericidna svojstva.
Jedan kilogram meda pčele su sakupile sa oko 10 miliona raznovrsnih
cvetova. Taj i takav med je lek i hrana pčelama i čoveku, i brzo kristališe, što upućuje
na zaključak da je kristalizacija prirodno svojstvo meda.
Ali pošto potrošači hoće MED SAMO U TEČNOM STANJU, onda često u
tegli kupe žuto-smeđu zaslađenu tečnost, a ne med, i još prîde opasan otrov – HMF
(hidroksimetilfurfurol) sa kancerogenim dejstvom. Naime, na zahtev potrošača, pčelar
postupkom zagrevanja dekristališe i otapa med, pa tako i pri najpažljivijem radu, ako
zagrevanjem prekorači temperaturu od 37oC dolazi do isparavanja antimikrobnih
supstanci u pčelinjem medu41. Pošto pčelari ne poseduju termokomore za
dekristalizaciju sa mernim instrumentima-senzorima, to pomoću prstiju mere
temperaturu otapanja meda, iz kanti ga presipaju u tegle i prodaju potrošačima u
tečnom stanju, jer tako oni žele.
Kada se prilikom topljenja meda prekorači temperatura iznad 37oC nastaje
uništenje svih lekovitih materija u medu. A pri temperaturi višoj od 80 oC oslobađa se
materije koja se zove hidroksimetilfurfurol (HMF) koja ima toksično i kancerogeno
dejstvo na organizam korisnika. Bez instrumenata i sa oskudnim znanjem
elementarnih reakcija meda na visoke temperature, pčelari nestručnom
dekristalizacijom dovedu med do stepena ključanja i prodaju ga kao bagremov. Jer
tako žele potrošači?!!!
Potrošači bi trebalo da znaju da je najkvalitetniji upravo ušećereni med. Ne
terajte pčelara da radi neprirodnu radnju na vašu štetu. A ni pčelar od toga nema
koristi već višestuki gubitak, koji na kraju opet plaćaju potrošači.
U Skandinavskim zemljama, Švedskoj, Finskoj i Norveškoj, u Kanadi i
mnogim drugim državama potrošači med kupuju samo u kristalisanom stanju
pakovanog u masnu hartiju, a ne u tegli.
3.9. ANTIBIOTIKE U MEDU KOD NAS SKRIVAJU OD JAVNOSTI
KAO NAJVEĆU DRŽAVNU TAJNU,
dok se u kulturnom svetu to javno publikuje, javnost upozorava, a vinovnike
sankcionišu. Na primer, na internet sajtu www.apiservices.com dati su rezultati
ispitivanja antibiotika u medu iz zemalja Evropske Unije u Laboratoriji u Bremenu.
U uzorcima meda otkriveni su antibiotici kako sledi (tabela 8)
U statistiku su ušli uzorci meda sa manje od 0,01 mg/kg, dok je za
streptomicin kriterijum manje od 0,02 mg/kg. U grupi od 108 uzoraka iz 1999. godine
koji po količini ostataka nisu u skladu sa zakonima EU, ubedljivo najviše ostataka
antibiotika i brojem i procentualno otkriveno je u medovima iz Španije. Od 29
uzoraka, 28 je bilo pozitivno, a najčešće prisutan je bio tetraciklin u 21 uzorku. Od 26
uzoraka iz Italije, u sedam su otkriveni ostaci antibiotika, od toga 4 sulfonamid.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
113
Tabela 8. Ostaci antibiotika u medu u nekom zemljama Evropske Unije (EU)
Ostaci antibiotika u medu u zemljama EU
Naziv antibiotika
1999. godine
2000. godine
%
%
Streptomicin
43,2
26,0
Sulfatiazol
28,0
16,2
Sulfametazin
11,4
6,7
Oksatetraciklin
11,4
5,6
U toj grupi uzoraka, ostataka antibiotika nisu bile vrste meda iz Grčke,
Švedske, Austrije, Finske i Belgije42.
Da se tamo ne šale sa zdravljem ljudi, pokazuje primer suspenzije uvoza
kineskog meda. Veterinarski komitet EU 25. januara 2002. g,. izglasao je suspenziju
uvoza proizvoda životinjskog porekla iz Kine u EU. To se odnosi kako na proizvode
namenjene humanoj upotrebi tako i one za ishranu životinja, a jedan od glavnih
proizvoda na koje se suspenzija odnosi je med. Proizvodi koji su već upućeni u
Evropu biće primljeni, ali i podvrgnuti detaljnom ispitivanju. Na osnovu te odluke,
Evropska agencija za standarde hrane naručila je tokom februara dodatne testove
kineskog i mešanog meda koji se prodaju u Velikoj Britaniji. Od 16 uzoraka, u 10 su
otkriveni ostaci antibiotika hloramfenikola, a u šest ostaci streptomicina. Ista agencije
je javila o povlačenju kineskog meda iz prodaje43.
3.10. LEČENJE PČELA ANTIBIOTICIMA U EVROPI PREDSTAVLJA
ILEGALNU PRAKSU
Lečenje pčela antibioticima u Evropi predstavlja ilegalnu praksu44,dok kod
nas, po Pravilniku, lečenje i preventiva antibioticima nije dozvoljena kod Američke
kuge pčelinjeg legla, kao i druge bolesti bez stručnih lica. Posledice nekontrolisanog
korišćenja lekova u pčelarstvu je češći nalaz rezidua antibiotika i sulfonamida u
medu.
Dr sc. vet. Nada Dugalić-Vrndić (2005), naučni saradnik, NIVS, utvrdila je u
60 uzoraka meda uzetih sa beogradskih pijaca i 40 uzetih iz velikih marketa, čak 18
sadrži ostatke antibiotika i sulfonamida U referatu na XIII naučnom savetovanju u
Beogradu-Zemunu posvećeno KVALITETU I PROMETU MEDA I PČELA je saopštila
da je naknadno utvrđeno da skoro 2/3 uzoraka predstavlja falsifikat meda. U 43
uzorka meda za koje su vlasnici tvrdili da nije bilo upotrebe lekova u toku
proizvodnje, ustanovljken je pozitivan nalaz rezidua antibiotika i sulfonamida kod 31
uzorka (72%) meda.
Nada Plavša i sarad.(2005) su utvrdili prisustvo antibiotika u različitim
vrstama meda. Od ukupno pregledanih 193 uzorka, rezidue antibiotika su nađene u
43 uzorka ili 22,28% i da se oksitetraciklin zadržava u uskladištenom medu, čak do
315 dana.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
114
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
3.11. U NAS SAMO IZUZETNO POJEDINI NOVINARI I NOVINSKE
REDAKCIJE PONEKAD OBJAVE POLUISTINU O BIOMEDICINSKIM
VREDNOSTIMA MEDA
Tako su „VEČERNJE NOVOSTI” od 6. decembra 1996. godine sa
konferencije za novinare Pokreta potrošača Beograda, izvestile da je na izložbi meda
na Tašmajdanu „analizom 36 uzoraka meda, u 10 pronađeni antibiotici". Ali, to je
samo pola koraka što ga je Pokret potrošača Beograda tada učinio, a trebao je
napraviti ceo iskorak: podvrći med analizi i, na ostatke pesticida kako to zahteva
Svetska zdravstvena organizacija (WHO), i da ocêni njegovu EKO-BIOMEDICINSKU vrednost, kako to rade u državama Evropske Unije i Izraelu. Tamo se
kontrola na biomedicinsku ispravnost vrši hromatografskom metodom, sa tačnošću
od jednog nanograma, odnosno 0,000.000.0001 gram/kg ostataka pesticida. Tek
tada med ispunjava EKO-BIO-MEDICINSKE USLOVE. Bez takve karakteristike med
nema upotrebnu dozvolu ni za Tašmajdan ni za Novi Sad ni za zelenu pijacu i na
tržište Evropske Unije!
3.12. „POJAVLJUJE SE SVAŠTA NA TRŽIŠTU“
Veterinarska inspekcija bi ozbiljnije morala da se pozabavi ovim problemom i
zbog proizvođača i zbog potrošača. Uzimanjem uzoraka od proizvođača ispitao bi se
njegov kvalitet i tako se izbegao med sa antibioticima na primer, kaže Radomir
Babić, diplomirani inženjer agronomije. Prema njegovim rečima jedino se kontrolom
uvoza meda i ekstrakata koji se ubacuju u med i redovnim inspekcijama ovaj problem
može rešiti. Zakonski propisi postoje ali se nedovoljno poštuju – smatra ovaj pčelar...
a Lokman Beširi kaže da „iznenadnom kontrolom meda kod prodavaca na pijaci i kod
onih koji ga ne iznose na pijacu, jedino može da se spreči trgovina medom lošeg
kvaliteta... Čula sam da se na tržištu pojavljuje `sumnjiv med` i jednostavno ga ne
smem da kupim – kaže Gordana Janković, ekonimista iz Beograda".- piše D.
Urošević u «POLITICI” od 7. decembra 1966. godine, pod naslovom „Probam kad
kupujem".
Svetislav Jokić iz Beograda u rubrici „MEĐU NAMA” ("POLITIKA". 26.
DECEMBRA 1996. g.) pod naslovom „GORAK MED” ističe da „potrošači od
sanitarne, veterinarske i tržišne inspekcije očekuju češće kontrole proizvođača ove
namirnice”, i daje pojašnjenje da se od 36 uzoraka na sajmu meda na Tašmajdanu u
Beogradu, u 10 slučajeva radilo o medu proizvedenom od šećernih ili voćnih sirupa,
uz dodataka raznih veštačkih ekstrakata za mirise, boju i ukus, a ponegde je bilo i
znatnih tragova antibiotika..."
3.13. NEDOUČEN PČELAR SAĆE U KOŠNICI GODINAMA NE MENJA
Saće u košnici predstavlja jedan od temeljnih biogeneznih činilaca od koga
zavisi razvitak i rast pčelinje zajednice, i njeno zdravstveno stanje. Saće je kolevka
pčelinjoj larvi i inkubator njenoj lutki. Ali je saće i ostava za med i cvetni prah. Saće je
u poslednjih 25 godina postalo deponija otrovnih materija nastalih lečenjem pčela
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
115
pesticidima. I sàmo kvalitetno i biološki čisto saće može odgovoriti funkciji koju mu je
Priroda odredila.
Iako pčele marljivo i pedantno, gonjene instiktom čišćenja, pripremaju ćelije45
saća za zaleganje, one nisu u mogućnosti da ih potpuno očiste od delova košuljice i
ostataka otrovnih i drugih materija koje su pčelar i nimfa ostavili u ćelijama saća. Na
taj se način normalne ćelije vremenom degradiraju, postaju manjeg obima, pa se iz
nijh izvode sitne pčele46, a iz zatrovanih ćelija izlaze oštećene pčele i zatrovan med.
Na pojavu degradacije saća, još daleke 1937. godine, na 11. Međunarodnom
kongresu pčelara u Parizu ukazao je Descont (1938)47 u svom referatu, kada je,
pored ostalog, rekao: Jedan od uzroka degradacije pčela nalazi se u samoj ćeliji. To
je košuljica (kokon) nimfe koju pčele, rađajući se, ostavljaju u svojoj kolevci.
3.14. DEGRADACIJA SAĆA I PČELA
Pere-Mezonev, akademik, član francuskog Entomološkog društva, naučnik
svetskog glasa i ugleda i pčelarski pisac, sasvim konkretno dokazuje deformacije
ćelija saća nagomilavanjem košuljica. Naime, on je 1929. godine izvršio merenja
taloga u staroj ćeliji. U talogu debljine 5 mm našao je 50 košuljica. Na osnovu ovog
nalaza on zaključuje da svaka košuljica prekrije dno ćelije za 1/10 mm. Posle 20
generacija gubitak u dubini ćelije je 2 mm, i na svakoj strani po 2 mm čini ćeliju užom
za 4 mm, te zbog toga nastaje sužavanje prostora za razvoj larvi. Zbog manjeg
sadržaja voska, ti su okviri izvrstan poligon za moljca. Dakle, u suženim i skraćenim
ćelijama saća rađaju se sitnije i manje vredne pčele.
Eksperimentalna stanica u Tuli (Rusija), ispitujući ovaj problem utvrdila je:
Novo saće, prva generacija: prečnik ćelije 5,3 mm, a težina pčele 0,135 grama. Saće
sedam godina staro, izvedeno 38 generacija pčela: prečnik 4,9 mm, a težina pčele
0,105 grama. Izlazi da 9 pčela 38. generacije vrede koliko 7 pčela prve generacije
(Descont, 1938)48
Ako pčelar saće u plodištu košnice ne menja godinama, u tako starom saću,
zaraženom američkom kugom, precizira Lebedev, uzročnik bolesti Bacillus larvae
ostaje u životu do 30 dana, a spore nozemoze do dve godine, dok je zaraženost
krečnim leglom pčelinje zajednice na starom saću sedam puta veća od onog
pčelinjeg društva koje gnezdo razvija na novom saću. Staro saće redovno napada
voskov moljac, a zimi bitno utiče na kristalizaciju meda. Tokom dugog korišćenja
saća u njemu se godinama kumuliraju toksične materije, otrovi, radioaktivne materije,
teški metali i pesticidi, što ima za posledicu veće gubitke pčela u toku zime i uginuća
pčelinjih društava. U »PČELOVODSTVU” 2/99, Lebedev je elaborirao postavke svog
učitelja, oslanjajući se na njegove rezultate, pa ukazuje na štetnosti i pogibeljnosti
držanja starog saća u pčelinjem gnezdu.
Staro saće u gnezdu stalni je izvor širenja infekcija invazionih bolesti. U
zaraženom saću spore američke truleži ostaju virulentne 35 godina, izazivači
nozemoze do 2 godine, a spore krečnog legla do 4 godine49. Staro saće je deponija
velikih količina radioaktivnog cezijuma50.
Crni ramovi kroz koje se ne može videti svetlost su puni patogenih
organizama, a satne osnove od takvog voska su pune otrovnih materija, kumuliranih
proteklih dvadeset pet godina lečenjem pčela hemijskim preparatima protiv Varrooze
i nozemoze, što potvrđuju nalazi naučnih instituta i pčelinjih zajednica.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
116
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Doduše, ima i suprotnih mišljenja. Root je posle ogleda sa okvirima starim 25
godina, izjavio da zidovi ćelija imaju uvek skoro istu debljinu, jer pčele uklanjaju
kokone ukoliko pokriju zidove. Ipak, ako na dnu ostane 8 do 10 naslaganih slojeva,
one produže ćelije da bi imale istu dubinu na starom saću debljine 2 do 3 mm gde se
leglo uvek dobro razvija ne smanjujući svoj rast. Baldensperger, posle iskustva od 56
godina na svojim pčelinjacima, nikada nije naišao na kakav okvir koji bi morao
izbaciti zato što su mu košuljice suzile ćelije.. „Iz godine u godinu su se u mojim
okvirima izvodile 7 do 8 generacija pčela iako su mnogi bili u upotrebi i u primitivnim
košnicama na Alpima, u Alžiru, ili Palestini, i video da su se preko 200 generacija
izvodile u njihovim ćelijama, ne primećujući nikakve štetne zadebljine„ ... Što se
popravka saća tiče, roj, kao mlad organizam, više voli novo saće, i čisteći košnicu
otkida čitave komade starog saća. Isto je to i u primitivnim košnicama, gde se svake
druge ili treće godine obnavlja saće, a to je vreme kada bi mogle nastupiti štetne
posledice". I American Bee Journal (jun 1935) sa potpisom g. Miller-a uporđujući
ćelije starih okvira koji su u upotrebi više od 24 godine, a jedan još od 1885. g., sa
novima, ne nalazi da ima kakve razlike u dimenzijama, „niti da ima razlike u krupnoći
pčela koje su se u tim okvirima izlegle". Ako bi iz ovog pitanja trebalo izvesti kakav
zaključak, mogli bi reći da pčele u datoj prilici znaju da izvrše podmalađivanje saća
(Derscont, 1938).
3.15. KUMAFOS U VOSKU SMETNJA PRIHVATANJU
PRESAĐENIH LARVI
Na međunarodnom Simpozijum održanom u Kanadi, na Nijagarinim
vodopadima decembra 2002. godine51, čuo se podatak da što je u vosku bilo više
kumafosa, to je procenat prihvatanja presađenih larvi bio manji, a pri 1‰ (jednom
hiljaditom delu) kumafosa u vosku, prijem larvi je potpuno izostao, saopšteno je kroz
prikazane rezultate istraživanja uzgajenih i oplođenih matica u zavisnosti od količine
kumafosa u vosku, iz kojeg su pravljene matične čaure.
O uticaju kumafosom kontaminiranog voska na uzgoj i preživljavanje matica,
američkin naučnici Jeff S. Pettis, Anita M. Collins, Reg Wilbanks i Mark Fildaufer52 su
utvrdili da je pesticidom kontaminirani vosak u kome se izvode matice, uzrok mnogih
negativnih činilaca koji uzrokuju njihov razvoj. Od 144 presađenih larvi pri koncetraciji
kumafosa od 1.000 ppm53 pronađen je samo jedan potpuno izgrađen matičnjak, a
dobijena matica bila je veoma loša. Tretman sa 100 ppm dao je približno polovinu
uspešnih matičnjaka u odnosu na kontrolni. Koncetracija kumafosa od 100 ppm
(dozvoljeni nivo, EPA 2000) umnjuje proizvodnju zrelih matičnjaka kod uzgajivačkih
društava, produkuje lošije manje i, manje razvijene matice, a time smanjuje i broj
komercijalno prihvatljivih matica, kao i broj matica koje rano zaležu. Naročito se
umanjuje broj kvalitetno oplođenih matica tokom tri nedelje. Istraživači su otkrili da
nivo pesticida u vosku u Severnoj Americi iznosi od 2-15 ppm54 do 50 ppm55, dok u
starom saću prelazi 100 ppm.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
117
3.16. PČELE ŠIROM SVETA SU IZLOŽENE STRESOVIMA POD
DEJSTVOM PARAZITA I HEMIJSKIH PREPARATA
ZA SUZBIJANJE PARAZITA
„Procenjivali smo učenje i pamćenje kod medonosnih pčela izloženih taofluvalinatu, aktivnom sastojku Apistana, primenom Pavlovljeve metode za učenje kod
insekata (proboscis exstension reflex, PER), koji oponaša učenje u prirodnom
okruženju”, pišu E.H. Frost, D. Shutler i K. Hillier 56: „Medonosne pčele su izložene
neutralnom stimulansu, obično nekom mirisu nakon čega bi usledila pozitivna
nagrada, kao što je šećerni sirup. Medonosne pčele uče da isture svoje jezike kada
su izložene mirisu i u odsustvu nagrade (jer miris nagoveštava prisustvo hrane).
Stresovi kao što su pesticidi, mogu da smanje učestalost ovog refleksa, izaziavajući i
otežano učenje“.
Uzorci pčela izletnica uzimani su u Novoj Skotiji, u Kanadi, avgusta i
septembra 2009. godine, pri čemu su pčele imobilisane tako da su im bile slobodne
samo antene i delovi usta. Tau-fluvalinat, rastvoren u 1,25 ě L acetona, te
primenjivan kontaktno preko kože (na grudima) ili oralno u koncetracijama od 0,125
μg do 1,25 μg. Kontrolne pčele su tretirane sa 1,25 μgL acetona. Pčele su tretirane
za izražavenje PER refleksa, a zatim su, 24 sata kasnije, testirane na očuvanost
pamćenje mirisa.
Manje doze tokom tretmana nisu imale uticaja na smrtnost ili nosni refleks
tokom faze obuke ili faze testiranja refleksa. Pri dermalnoj dozi (preko kože) od 1,25
μg smrtnost je bila mnogo veća kod tretiranih pčela nego kod kontrolnih društava i
nakon 3, odnosno i nakon 24 sata posle tretmana. Kontrolne pčele su imale mnogo
veći prosečan broj refleksnih nosnih reakcija na mirisne tragove tokom faze obuke,
dok tokom faze testiranja nije bilo značajnih efekata .
Nastojimo da utvrdimo način na koji se tau-fluvalinat raspoređuje po
pčelinjem telu, kao i relativne koncetracije. Ostaci hemikalija su procenjivani
primenom gasne hromatografije i masene spektrometrije, izolovanjem glave i grudi i
stavljanjem u heksan radi izvlačenja tau-fluvalinata.
Preliminarni rezultati ukazuju na to da tau-fluvalinat ulazi u cirkularni
sistem pčela posle dermalnog kontakta. (preko kože). Medonosne pčele sa
dermalnom primenom tau-fluvalinata (preko grudi), takođe imaju tragove ove
hemikalije u svojim glavama. Vremenom može da dođe i do detoksikacije, sa
smanjivanjem nivoa tau-fluvalinata prisutnog u tkivima pčele, tokom 24 sata.
3.17. HEMIJSKI PREPARATI U KOŠNICI UMANJUJE
RAZVOJ PČELINJE ZAJEDNICE I ZAGAĐUJU MED
U varijanti kada se u košnci nalaze letvice natopljene fluvalinatom, matica
uveliko umanjuje dnevni kapacitet polaganja jaja 57, pa satne osnove izrađene od
takvog voska pčele odbjaju da prihvate i ne izvlače na njima voštane ćelije, te matica
nema prostora da polaže jaja.
U nemačkom pčelarskom institutu u Kirchajnu su osamdesetih godina XX
veka upotrebili folbeks VA u košnicama svojih pčelinjih zajednica, pa i dan-danas,
posle 18 godina nalazi se brompropilat u vosku koji potiče iz tada tretiranih
društava58.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
118
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
U Hohenhajmu, nemačkom institutu su u periodu 1993-1995. utvrdili ostatke
kumafosa iz Perizina u vosku od 0,5-60 mg/kg, što je za 125-15.000% više od
dozvoljenog (0,004 mg/kg), ili ostatke fluvalinata iz klartana i apistana u vosku od
0,5-80 mg/kg, što je za 166,6-26.666% više od dozvoljenog (0,003 mg/kg), zabeležio
je Walner, (1997)59.
Doktor med. Rodoljub Živadinović (2004) ističe rezultate dr Klausa Walnera
(2002) direktora Instituta Hohenhajm koje je saopštio u Nišu 2002.godine 60 o jednom
eksperimentu kojeg su uradili. Naime, u Institutu su u jesen pčelinje društvo tretirali
velikim dozama Perizina (kumofasa). To je društvo prezimelo u jednom LR plodišnom
nastavku. U proleće su na društvo stavili dva nastavka sa izgrađenim nezagađenim
saćem. Tokom sezone nisu menjali mesta ramovima ni nastavcima. U jesen je uzet
uzorak saća iz prvog, drugog i trećeg nastavka. Od ukupno prisutnih količina
kumafosa u vosku stârog plodišta, u prvi nastavak je prešlo 12%, a u drugi 10%, i to
u jednoj sezoni za samo nekoliko meseci
Dr Klaus Walner (1995)61, je izvestio i o sledećem radu. U Petrijeve šolje su
razlili tanak sloj kontaminiranog voska, a preko njega nalili tanak sloj meda.
Zatvorene posudice su držali u inkubatoru na 30°C tokom 30 dana. Posle toga su
med analizirali i utvrdili sadržaj ostataka insekticida u medu prikazanih u tabeli 9.
Tabela 9. Ostaci insekticida iz voska preliveni u med (Preuzeto od Živadinovića,
»Pčelar” 3/2004)
Ostaci insekticida u medu
Količina
Varocida
u vosku
Folbeks VA Neu
Perizin
Apistan
Beyvarol
dibrombenzofenon
brompropilat
kumaphos
fluvalinat
flumethrin
1 mg/kg
0,9
0,6
0,7
0,4
Ne može da se otkrije
10 mg/kg
7
4
5
0,6
Ne može da se otkrije
20 mg/kg
12
6
7
0,8
Ne može da se otkrije
50 mg/kg
16
12
18
1,5
Ne može da se otkrije
60 mg/kg
20
16
21
2,1
Ne može da se otkrije
100 mg/kg
24
19
31
4,5
Ne može da se otkrije
200 mg/kg
33
29
94
10
Ne može da se otkrije
Insekticid flumetrin (BayVarrol) se veoma čvrsto vezuje za vosak i ne može
se otkriti u medu ni kada ga u vosku ima u koncetraciji od čak i 400 mg/kg, dok je,
prema Walneru, kod većine drugih insekticida to koncetracija od 1 mg/kg voska
Zavod za hemijske analize životnih namirnica u Hamburgu utvrdio je da
kumulacija dimnih sredstava u vosku iznosi 100-300 mg/kg62, a naši pčelari sa
listićima amitraza dime pčelinje zajednice neprekidno više od 20 godina (1984-2012),
a jedna austrijska firma je vratila izvozniku iz Jugoslavije veće količine akaricidima
kontaminiranog voska, jer ga pčele nisu prihvatile (Priesnitz)63. Takve satne osnove i
„naše” pčele odbjaju da prihvate, ne izvlačeći na njima voštane ćelije, te matica nema
pripremljen „teren” da polaže jaja.
Ništa bolja situacija nije kod nas, nasuprot lošija je, jer nas niko, ali baš niko
ne kontroliše.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
119
Pčelari ispuštaju iz vida činjenicu da su za slab prijem matice i slabu nosivost
jajnih ćelija neposredno i posredno sâmi krivi. Većina pčelara, (čast retkim izuzecima)
već 25 godina nekontrolisano unose hemijske preparate u košnicu, pa je vosak
apsorbovao nedozvoljeno velike količine kontaminanata unešenih dimom, aerosolom
i letvicama. Stoga na tržištu kupujemo satne osnove od prerađenog voska
zagađenog hemijskim supstancama koje smo sâmi uneli u košnicu. Utvrđeno je da
najviše rezidua ostavljaju brompropylat (folbex i sastojak matisan-a), kumafos
(Perizin) i fluvalinat (klartan i mavrik).
3.18. SVETLO SAĆE SMANJUJE RIZIK OD INFEKCIJE I TROVANJA
“Kada zdravo saće redovno zamenimo smanjujemo rizik od infekcije i
trovanja. Zato ne ostavljamo ramove u plodištu košnice da postanu suviše stari„,
ističe Žan-Pjer Šaplo (2003), pa zato svake jeseni menja novo saće u svojih 900
košnica64.
U toku zimovanja pčela na starom saću, kristalizacija stare hrane je 45%
veća, a 58% više zajednica izlazi iz zime sa opterećenim crevom i na kraju 12%
društava ugine u poređenju sa društvima koja su zazimljena na svetlom saću.
Rezultati istraživanja zimovanja na 15.549 pčelinjih zajednica u Švedskoj su potvrdila
da su dva osnovna faktora, staro saće i proliv, uzrokovali 95% uginuća pčela, pri
čemu su u većini slučajeva proliv zapazili tamo gde je preovladavalo staro saće65. U
tamnom saću med češće i znatno brže uskisne. Kod crnog saća zapremina ćelije je
12% manja nego u svetlog, što se negativno odražava na težinu izleženih pčela, na
što ukazuju podaci iz tabele 10.
Tabela 10. Uticaj kvaliteta saća na telesnu masu pčela (preuzeto od Lebedeva)
Boja saća
Izleženo generacija
pčela
Prosečna masa pčela,
mg
Umanjenje mase tela,
mg
svetla
0
123
0
mrka
1–2
120
2,4
tamna
10–12
118
3,7
crna
25–26
106
13,1
Iz starog saća u pčelinjem gnezdu produkuju se pčele slabog kvaliteta. Pčele
male težine lošije lete, donose manje nektara, a zbog umanjenih korpica na nogama
donose i malo polena. Prema Lebedevu, Dedenski i saradnici (1988) utvrdili su da
masa izleženih 10.000 pčela iz svetlog saća iznosi 1 kg, iz mrkog saća 0,838 kg, a iz
tamnog saća samo 0,671 kg. U sakupljačkoj aktivnosti meda pčele izležene iz
svetlog saća donele su 2 puta više nektara nego pčele izležene iz saća strog 10
izleženih generacija. Veći su potrošači meda pčele na mrkom i tamnom saću nego
one na svetlom. Tako je utvrđeno da je za ishranu 1 kg pčela potrebno na svetlom
saću 2,5 kg meda, na mrkom 2,9 kg, a na tamnom 3,7 kg meda66. Izležene iz starog
saća, pčele sakupljaju 40-47% manje meda nego pčele izležene iz kvalitetnog saća,
rezultat je istraživanja u Institutu Ribnoje.
Taranov pogodnost saća određuje prema svetlu, danju. Ako dno ćelije
propušta svetlost, saće je pogodno za korišćenje. Ako je sat crn i ne propušta
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
120
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
svetlost, škartira se i pretapa jer u crnom saću sakuplja se izmet larvi i mada je
sazidan slojevima kokona u njemu se mogu sakupljati prouzrokovači bolesti pčela i
legla.
3.19. VIŠESTRANI ZNAČAJ PRAVOVREMENE ZAMENE SAĆA
Kao zaključak za pčelara praktičara stoji imperativ: Menjati saće u kome je
izvedeno 3-5 generacija pčela. Jer, redovno i uredno obnavljanje saća u pčelinjoj
zajednici ima višestruki značaj:
(1) iz novog saća rađaju se pčele snažne konstrukcije, s visokom
proizvodnim mogućnostima, otporne na bolesti i sa dužim životnim vekom. Dakle,
dobijemo zdrave i visokoproduktivne pčele;
(2) mladim saćem u pčelinjem gnezdu, održava se košnica u visoko
higijenskom i sanitarnom stanju, i na taj način preventivno deluje protiv raznih
pčelinjih bolesti. Izmenom saća u pčelinjem društvu zaraženom nozemozom,
dodavanjem satnih osnova u čist i sanitarno ispravan nastavak, po postupku Baileya,
postignuti su potpuni rezultati u izlečenju pčelinjeg društva bez primene fumagilina.
Istovremeno su pčele izgradile ćelije na satnim osnovama, proizvele nove količine
voska, a matica položila jaja u izgrađene ćelije;
(3) redovnim obnavljanjem saća, stvara se mogućnost mladim pčelama da
zadovolje instikt građenja i prirodni nagon za lučenjem voska. Mlade pčele luče
vosak istovremeno sa hranjenjem larvi. U eksperimentu koji je izveo profesor
Taranov, od formirane tri grupe mladih pčela koje su svaka ponaosob merile po 1 kg
pčela, najviše je proizvela ona koja je istovremeno odgajala larve i izlučivala vosak.
Dok je prva izlučivala samo 353,3 grama voska, druga je odgajila samo 19.510 larvi,
a ona treća odgajila je 19.207 larvi i izlučila 401 gram voska. Dakle, najveću količinu
voska dala su društvanca koja su ispunjavala obe funkcije: odgajale leglo i gradile
saće;
(4) pravovremenim dodavanjem satnih osnova, suzbija se rojidbeni nagon i
rojidba pčelinje zajednice, povećava proizvodnja pčelinje zajednice, povećava
proizvodnja voska, umnožava leglo i jača pčelinje društvo, a pretapanjem starog
saća, dobije se vosak kao čist profit za pčelara;
(5) pčele radije neguju leglo u novom saću nego u starom. Proučavajući
ponašanje matice i pčela dadilja u korišćenju saća, Džon Fri (1994) je utvrdio da
pčele radije skladište med i nektar u korišćenom saću, a samo ponekad u njemu gaje
i leglo ali manje nego na novom. Ova pojava je uočena i kod divljih medonosnih
pčela. One skladište rezerve hrane u starijem saću u kome je prethodno gajeno
leglo. Svake godine ove zajednice izgrađuju novo saće i u njemu formiraju leglo.
Zamenom starog saća mladim, prema Lebedovu (1999) rešavaju se bitni
problemi u pčelinjoj zajednici koji je čine zdravom i produktivnom:
– svetlo saće štedi energiju pčela koja im je potrebna da pripreme ćelije u
koje će matica da polaže jaja;
– svetlo saće daje manje mogućnosti da se društvo zarazi američkom
kugom, krečnim leglom i nozemozom. Efekat lečenja od ovih bolesti pčelinjih
društava na svetlom saću takođe je veći;
– u svetlom saću med sporije kristališe;
– u svetlom saću dobija se kvalitetniji med;
– svetlo saće se lakše dezinfikuje uz manji utrošak sredstava;
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
121
– produktivnost pčelinjeg društva sa starim saćem niža je i do 40%.
3.20. KAKO SAĆE STARI
Istraživanjima u Institutu za pčelarstvo Ribnoje utvrđeno je da saće tokom
vremena menja svoj spoljašnji izgled, težinu, zapreminu ćelija i svoju osobinu kao
toplonoša. Beli satovi tokom vremena dobijaju mrku, a zatim skoro crnu boju, jer
posle svake ispiljene pčele, u ćelijama ostaje tanka košuljica (čaura) koja čvrsto
pokriva zidove i dno ćelija, i u jednom njenom uglu ostaje grudvica larvinog izmeta.
Istina, pčele jednim delom očiste ćelije, ali ipak znatan deo košuljice i izmeta ostaje,
na šta ukazuje tabela 9. Pri ovome se menja i težina sata, debljina ćelijskih zidova,
oblik i zapremina ćelije, što se jasno vidi u tabeli 11.
Tabela 11. Promene na saću (DB mere) (prema podacima Taranova, „PČELAR” 3-4/93)
Pokazatelji
Povećanje
težine sata
na 1
pokolenje
Jedinica
mere
Novo
saće
gram
150
%
100
Izvedeno generacija pčela
1
5
10
15
20
150+(1×31,3) 150+(5×28,4) 150+(10×16,2) 150+(15×11,6) 150+(20×8,6)=
=181
=292
=312
=324
322
120
194,6
208
216
214,6
povećanje
debljine
dna ćelije
mm
0,22
0,40 (3)*
0,73
1,08
1,44
%
100
181,8
331,8
490,0
654,5
smanjenje
prečnika
ćelije
mm
5,42
5,38
5,26
5,24
5,21
5,21
%
100
99,26
97,0
96,6
96,12
96,12
smanjenje
zapremine
ćelije
cm3%
0,282
0,269
0,225
0,249
0,248
100
95,4
90,4
88,3
87,9
gubitak
toplote
kroz sat
kal.
0,247
0,173 (2)*
0,13 (6)*
0,101
koef.
5,61
3,44
2,16
1,31
%
100
61,3
38,5
23,2
smanjenje
količine
%
100
86,0
60,0
49,0
46,0
45,0
voska
*
Brojevi u zagradi, sem prve vodoravne kolone, označavaju broj pokolenja posle kojih su
vršena merenja
Sa svakom novom generacijom izleženih pčela, težina sata se povećava.
Ovo povećanje težine nije ravnomerno. Iz tabele je vidljivo da je posle pet izleženih
generacija pčela, težina sata iznosila 292 g ili 194,6%, a posle 10, odnosno 15
generacija, pčele čisteći ćelije od košuljica larvi, održavaju težinu sata na 312,
odnosno 324 g, što je za 208%, odnosno 216% više od težine sveže izgrađenog
sata.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
122
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
3.21. KAKO PREPOZNATI KVALITETNO SAĆE
Prema istraživanju Vladimira Hunjadija, pčelara iz Novog Sada, moljac ne
napada saće zaraženo hemikalijama. U kontinuitetu od 25 godina izlagano dejstvu
hemijskih preparata, saće je izvadio u maju 2003. godine i stavio ga u uslove da ga
moljac ošteti. Kada je u avgustu uzeo da proveri, ustanovio je da ga moljac nije ni
dotakao.
U Srbiji neki prerađivači voska u satne osnove nekontrolisano ugrađuju
parafin, tako da je teško prepoznati kvalitetne satne osnove. Stoga je preporuka ovog
autora i V. Hunjadija da svaki pčelar prerađuje sopstveni vosak u satne osnove.
Prema izgledu, sat u kojem je izvedeno 1-2 generacije pčela je svetlo mrke
boje, dno je prozračno i malo žućkasto.U jednom ili dva, ali ne više od tri ugla ćelije
primećuje se izmet.
Sat u kome je izvedeno 9 generacija pčela ima zatvoreno mrku boju, a 50%
ćelija su neprovidne, dok ostale ćelije imaju jednu, ređe po dve zatvoreno mrke malo
providne mrlje.
Ako je sàt crn, a na svetlosti dana se vide samo pojedine slabo providne
zatvorene mrlje, govori da je iznedrilo 12–14 generacija pčela, i da nije smeo biti u
košnici. Na starom saću prisutni su sledeći nedostaci:
- težinom izmeta i košuljica koja se posle svake generacije zadržava u
ćelijama, povećava se težina sata, a smanjuje težina voska;
- povećava se debljina zidova ćelija. U novom satu debljina zidova ćelije
iznosi prosečno 0,12 mm. Posle izlaska prvih pokolenja pčela, debljina zidova se
povećava na 0,16-0,18 mm, a u retkim slučajevima na 0,20-0,22 mm. Dalje
povećanje debljine zidova ćelije pčele ne dopuštaju, već izgrizaju košuljice i
odstranjuju ih sa saća, zbog čega troše mnogo energije i hrane;
- smanjuju zapreminu ćelije, a ona utiče na veličinu pčele koja se iz nje
izleže. U ogledima je utvrđeno da je ćelija iz koje se izvelo 2 do 6 generacija pčela,
izlaze radilice telesne mase 0,1225 g, a iz satova iz kojih se izvelo 28 do 38
generacija, izlazile su pčele mase 0,1127 g, čije su rilice kraće, krila manja i sa
smanjenom radnom sposobnošću;
- smanjuje se prečnik ćelija. Ako ćelija ima prečnik samo nešto manji od 5,3
mm, pčele će posle dogradnje sata momentalno imati minimalno dozvoljenu veličinu
ćelija, ali u njoj neće biti mesta za dalje odlaganje košuljica;
- smanjuje se sadržaj voska. Istraživanja su utvrdila da se posle izvođenja
prvih generacija pčela procenat voska naglo smanjuje. U starim satovima procenat
voska dostiže 45-46% u odnosu na ukupnu težinu sata.
Praktičan značaj poznavanja dinamike saća u pčelinjoj zajednici sastoji se u
sledećem:
- redovna zamena starih satova oslobađa znatan broj pčela neproduktivnog
rada na čišćenju ćelija, pa će te pčele raditi produktivnije poslove u gnezdu, a moljac
neće imati razloga da naseljava košnicu;
- u tesnim ćelijama saća razvijaju se sitnije i malo produktivne pčele
- za zimu u gnezdu ostavljati samo one okvire sa satovima u kojima je
izvođeno ne više od 4 generacije pčela;
-za proširenje legla u proleće, dok je još hladno vreme, bolje je dodavati
satove u kojima su izvođene pčele;
- satovi koji su bili u gnezdu dve sezone i iznedrili 10-12 generacija pčela,
treba udaljiti iz košnice67.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
123
Staro crno saće u pčelinjem gnezdu štetno je za pčele. Zato ga iz pčelinje
zajednice treba nemilice odstranjivati. A pravi pčelar neće ni dozvoliti da mu saće
dobije tamnu, a kamoli crnu boju. Od zatrovanog saća praviti sveće68 i nositi na
groblje, a ne u prostorije gde obitavaju ljudi. Zato profesor dr Lebedev (2004)
sugeriše: „U toku godine zameniti 50% saća, a ne oko 30%, kako je po sistemu
resavske škole, to do sada sugerisano u brojnoj pčelarskoj literaturi!"
3.22. SLABE PČELINJE ZAJEDNICE KOD NEDOUČENIH PČELARA
Slabe pčelinje zajednice produkuje nestručan pčelar, jer povodeći se
manirom da veliki pčelar ima veliki broj košnica (a u našem narodu više je cenjen broj
od sadržaja košnice), nestručnim razrojavanjem, od snažne zajednice napravi 3-4
slabića koji prepušteni sami sebi i bez prihrane i ojačavanja leglom, tavore i
nedovoljno razvijeni ulaze u zimu. Sa malo pčela i malim rezervama nekvalitetne
hrane (jer pčelar je još pre razrojavanja oduzeo celokupnu količinu meda), ako i
prežive zimu, u proleće se sporo razvijaju. Ako i imaju kvalitetnu maticu, ona neće
više zalegati nego što pčele mogu grejati i hraniti larve. Prema Taranovu (1961), u
malom društvu težine 0,8–1,2 kg pčela, matica dnevno u sezoni intenzivnog razvoja
društva, polaže samo oko 900 jaja.
Kondratjev, Butlerov, Gubin, Halifman (1998) ističu da „kućne pčele dadiljehraniteljice imaju određeni uticaj na neke morfološke karakteristike prilikom uzgoja,
njima tuđeg legla, odnosno larvi”!69 I nalazi Maža (1956) korespondiraju sa prethodno
iznetom tvrdnjom o značajnoj ulozi pčela hraniteljica na kvalitet pčelinje zajednice
kao biološke celine. Maž ističe da „količina njenog (matičinog, prim. J.K.) poroda
zavisi od dobre ili loše sredine u kojoj sama matica treba da bude odnegovana pošto
se izleže iz jajeta, jer će hraniteljice prenositi svoje dobre osobine na potomstvo koje
daje nova matica... Tako, nastavlja Maž, kada jednom osrednjem društvu dodamo
odabranu maticu, njegov karakter se ni u čemu neće izmeniti i ispoljavaće i dalje
male vrednosti. Ali ako se pak ova ista matica ponovo vrati dobrom društvu, njegovo
stanje neće se ni u čemu izmeniti. To društvo će se i dalje ponašati kao dobro, jer će
hraniteljice prenositi svoje dobre osobina na potomstvo koje daje nova matica”.
“Putem hranjenja, negovanja i podražavanja, radilice, koje jedino u društvu
deluju, mogu prenositi svoje dobre ili loše osobine primljene od svojih predhodnica”
ističe Maž. On kaže: „Mendelovi zakoni gube svoju apsolutnost kod pčela, zato što
ovde roditelji ne gaje svoje potomstvo. Čak se i oni sami ne mogu da hrane, već su u
ovom pogledu direktno i potpuno zavisni od hraniteljica i pod uticajem sredine”
Tokom zime tako mala društva će se, prema Mobusu (1979), oslobađati
viška metaboličke vode u organizmu pčela i prinuditi maticu da već početkom januara
počne polegati jaja, pa će pčele rano početi da se fiziološki troše negovanjem legla,
čime će ionako slabe još više oslabiti, a znatan broj ih neće dočekati proleće. Da bi
zimi održalo optimalnu temperaturu u središtu klubeta, nejako društvance troši velike
količine meda i time stvara višak metaboličke vode u organizmu pčela koje teže da je
se oslobode hranjenjem larvi, nasuprot važećem mišljenju da pojava legla početkom
januara predstavlja nagon za održanje. Slaba pčelinja zajednica neotporna je zimi na
vlagu koja pospešuje razvoj nozeme, dovodi do ubrzanog trošenja belančevina iz
organizma pčele, što ima za posledicu skraćenje života pčela i razvoj gljivične flore u
košnici70.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
124
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Slaba pčelinja društva formiraju klube već kod spoljašnje temperature
vazduha od +13°C, i počinju da troše dopunsku količinu meda radi zagrevanja
klubeta. Kada se spoljna temperatura spusti na +8°C, a to je često i dva meseca
ranije od snažnih pčelinjih zajednica, ima za posledicu uvećanu potrošnju hrane i
ubrzano trošenje organizma pčela slabog društva71.
Slabašna društva tokom zimovanja potroše gotovo dva puta više hrane od
jakih zajednica. Ogledima je utvrđeno da je pčelinja zajednica od 25.000 pčela
potrošila 4,9 kg hrane, a društvo od jednog kilograma pčela, čak 9,54 kg ili za 94,4%
više72. Jako društvo u toku zime sa manje naprezanja održava optimalnu mikroklimu
unutar klubeta i po jedinici mase potroši srazmerno manje hrane za održavanje
toplotnog režima gnezda.
U slabom društvu pčele ulažu mnogo energije na održavanju potrebne
mikroklime, trošeći mnogo više hrane na stvaranju neophodne temperature unutar
klubeta i pri tom se enormno iznuruju, te u proleće uđu sasvim iscrpljene i
nesposobne za bilo kakvu produkciju.
Matematičkim modelom pčelar Branko Relić je plastično pokazao da slabije
društvo, uklubljeno u malom klubetu, izgubi za 25% više toplote po jedinici zapremine
nego jako. Naime da bi manje klube održalo konstantnu temperaturu površine, mora
trošiti više hrane po jedinici pčela. Većom potrošnjom hrane pčele se iscrpljuju zbog
pojačanog rada na proizvodnji toplote, čime im se umanjuje sposobnost negovanja
legla, što ima za posledicu da se dobiju mlade pčele lošeg kvaliteta i manje
produktivnosti.
Čovek-pčelar se isprečio na putu stvaranja i održavanja snažnih pčelinjih
zajednica uskraćujući im prirodnu hranu lek, polen i nektar. U borbi protiv Prirode,
pčelar se nepravedno poneo preme pčelama: opljačkao im je med i pokupio cvetni
prah, na čemu one već 160 miliona godina izgrađuju svoj jelovnik, a u zamenu im
daje mrvice šećernog sirupa, sojinog brašna, mleka u prahu, pekarski i pivski kvasac,
kiseline… Na takvom jelovniku ne mogu se razviti niti održati jake pčelinje zajednice,
već se održavaju slaba društva koja dominiraju na našim pčelinjacima, jer su pčele
na ivici gladi.
Male i nekvalitetne rezerve hrane (najčešće neinvertovani šećer, kao
posledica što ga slabašno društvo nije s jeseni preradilo u med) iscrpljuje organizam
pčela, a manje zalihe od potrebnih negativno se odražavaju na razvoj društva, jer
pčele gonjene nagonom, instinktom ekonomisanja, slabije hrane maticu, pa ona
prekida zaleganje jaja. Pčele škrtare u hranjenju larvi, pa se iz takvog legla izvode
male, zakržljale, slaboproduktivne, kratkovečne i prema bolestima neotporne pčele.
Nevskij (1914) je utvrdio da su pčele sa prolećnim zalihama hrane od 4 kg
meda po košnici slabije letele na pašu, slabije se razvijale i unele sasvim malo meda.
Takav su zaključak izveli i Jevdokimov i Snježnevski (1927), i Muzalevskij (1929).
Bižjev (1963) je pokazao da je u pčelinjim zajednicama sa velikim zalihama hrane u
proleće, nosivost matice bila veća i da je odgajeno više legla.
Rjamova (1979) je u svojim istraživanjima potvrdila zaključke svojih
prethodnika da su zalihe hrane od 3 do 4 kg meda u poređenju sa rezervama od 6 do
8 kg, odnosno 10-12 kg meda dale najlošiji kvalitet pčela. Sa proleća u društvu
relativno mali broj negovateljica hrani srazmerno veliku količinu legla, odnosno jednu
larvu hrani jedna negovateljica, a u pogoršanim uslovima, jedna negovateljica hrani i
više od jedne larve. Shodno tome, larve su oskudnije hranjene, a i pčele izležene iz
takvih larvi slabije su konstitucije, brže se iscrpljuju, kraće žive, skupljaju u svoj medni
mehur za 1,5-1,8 puta manje nektara, vraćaju se u košnicu sa teretom čija je masa
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
125
za 45-47% manje nego kod jakih društava, a i njihova dugovečnost je kraća za
33,3% od jakih društava.
Prihranjivanje pčela s proleća, kojim mnogi pčelari kompenzuju manjak hrane
i stimulišu pčele, treba smatrati kao nužno zlo za učinjene greške i propuste u
prethodnoj sezoni, smatra Johansson. Sve dok jedno društvo ima samo do 5 kg
hrane, prihranjivanje mu neće povećati nagon za ekspanziju legla, iako klimatski i
sezonski faktori to dozvoljavaju. Joder (1885) je utvrdio da jedna pčelinja zajednica
ne može da neguje više larvi nego što ima pčela negovateljica koje ih hrane. Zato
Dollitle i Miler preporučuju da prolećno prihranjivanje pčelar završi u jesen
(Johanson, 1990)73. I treba ih poslušati!
Slaba društva se s jeseni sporije razvijaju utvrdili su na Naučnoistraživačkom
institutu Ribnoje. Sredinom avgusta izmerili su u slabijim društvima više otvorenog
legla nego u snažnim zajednicama. U proleće pri nestabilnom vremenu, utvrdili su
pouzdano nižu temperaturu legla u slabim društavima, od tempereture u gnezdu
snažnih zajednica74, što pogoduje razvoju nozemoze. Naime, u Naučno
istraživačkom pčelarskom institutu Ribnoje, u periodu 1976-78. svakih 12 dana merili
su sva društva da bi utvrdili količinu zatvorenog i otvorenog legla, meda i perge. U
gnezdo svake grupe pčelinjih društava stavljali su po jedan ram svetlo-mrkog saća sa
jajima iste matice. Dvaput dnevno su merili temperaturu u centru svakog dela s
leglom sve do izlaska pčela iz ćelija.
U toku trogodišnjeg istraživanja izvršili su 2.800 merenja temperature u
gnezdima oglednih društava (tri zajednice srednjoruske i tri društva sivo-planinske
kavkaske rase pčela) i utvrdili da se SLABA DRUŠTVA u jesen duže razvijaju, nego
snažna. Čim društva dostignu jačinu od 2 kg, smanjuje se količina legla
odnegovanog na jedinicu mase. Po jedinici žive mase izmereno je sredinom avgusta
u slabijih društava 38.000 ćelija prema 30.000 kod srednjoruskih, odnosno 67.000
prema 49.700 ćelija kod sivih planinskih kavkaskih pčela. U prolećnom periodu pri
nestabilnom vremenu, temperatura u rejonu legla slabih društava pouzdano je niža
nego kod snažnih. Snažna društva obeju eksperimentalnih rasa, u maju pri spoljnoj
temperaturi od 15 do 17°C, i u junu između 19 i 23°C, temperatura u rejonu legla bila
je veća nego u slabjih društava. U avgustu je utvrđeno smanjenje temperature od 0,4
do 1°C u gnezdima snažnih društava. Obrazovanje klubeta kod snažnih društava
počinje pri nižoj spoljnoj temperaturi nego kod slabih. U prolećnjem periodu pri
nestabilnom vremenu temeratura u rejonu legla jakih društava pouzdano je veća
nego u slabih društava75.
Lovro Peradin je konstatovao da su naše pčele na ivici gladi, ali zato Farar
navodi da je čovek pčeli najveći neprijatelj. Nažalost, pčelar se izgubio, pa su pčele
ostale bez prijatelja i saradnika, a na pozornicu je došao medar, neprijatelj pčela.
Dopingujući pčelinja društva šećerom u svim oblicima u velikim porcijama, ugrozio je
opstanak tog plemenitog insekta. Medara interesuje koliko će šećera pretočiti u med i
prodati ga kao bagremov. Evo razloga zbog čega je profesor Farar izgovorio,
nažalost, istinitu maksimu da je čovek pčeli najveći neprijatel i, uputio prekor kako
čovek teži da pčelama ostavi nedovoljne zalihe hrane.76 A, »pčela nam omogućuje
da lečimo sve bolesti. To je najbolji mali prijatelj kakvog čovek samo može na svetu
imati” (J. Živanović. 1893).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
126
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
3.23. NEDOUČEN PČELAR OSTAVI PČELINJE DRUŠTVO BEZ
MEDA
Fararova teza da je aktuelni pčelar najveći neprijatelj pčela ima uporište staro
više od sto godina koja je na »svetlost” dana doneo naš časopis kada je čovek-pčelar
opljačkao pčelama med. Što se dalje događalo opisao je Đurinčić u tekstu „Pčelarska
zima” u „Pčelaru” br. 2 za februar 1898. godine (da ne bi bilo zabune, to je kraj
devetnaeatog veka).
„I poslednju kap meda pčele podele između sebe dodavajući je jedna drugoj
sisalicom. One koje su najbliže matici, dobijaju ponajviše sa zadatkom da i poslednju
kap upotrebe na ishranu matice. Krajnji redovi zatim prvi umiru od gladi s nekim
tihim, svečanim, pravim stoičkim spokojstvom. I tako redom umiru sve, do one
sredinice gde se matica nalazi. Tada u rojevima vlada tišina koja je svojstvena samo
organizmima koji umiru od gladi. Pčele hraniteljice, ili one koje su se desile blizu
matice i koje su kao amanet od društva dobile najviše meda za ishranu matice,
njihove majke, i poslednje napore svoje snage upotrebljavaju i iz »usta svojih
odvajaju« da ishrane svoju majku. Prema fizičkoj svojoj snazi redom do poslednje
umiru, a matica ostaje da živi još dva dana po smrti celog društva, a zatim i ona
umire.”
“Matica može gladovati samo 2 sata, inače umire„, tvrdi gospođa Atchiey u
svom časopisu The Southland Queen. Zimi može i duže bez hrane izdržavati, jer
onda ne leže jaja77.
3.24. ZABLUDE PČELARA – BOLEST PČELA
Jedan od najznamenitijih pčelara XIX veka koji je dao veliki doprinos
naprednom pčelarstvu bio je August baron Berlepš (1815-1877). On je pčelarima
govorio „Učite teoriju, inače ostaćete celog svog veka u praksi nadripčelara”, a
njegov doprinos savremenom pčelarstvu je okvir sa četiri daščice, čiji izum i danas
koristimo. Pa, ko želi da bude dobar pčelar i da od pčelarstva dobije što veću korist,
taj mora poznavati pčele i njima upravljati tako savršeno da se može reći: -E... on s
njima u košnici živi. Tako je govorio i pisao čuveni poljski pčelar Lubenicki u svom
poznatom delu »Pčelarstvo” iz 1859. Te su misli napisane u prvom broju časopisa
»Pčelar”, još davne 1898. godine, pa i posle sto godina naši pčelari (čast izuzecima),
opterećeni velikim brojem zabluda od kojih se ne mogu osloboditi i danas čine štetu
pčelama i sebi.
3.25. NEDOUČEN PČELAR OD SLABIĆA PRAVI
„JAKE PČELINJE ZAJEDNICE” ZA ZIMU
Praksa proizašla iz instrukcija u mnogim našim pčelarskim priručnicima da se
u jesen od nekoliko slabih pčelinjih društava formira jedno snažno društvo koje će
uspešno prezimiti iz osnova je pogrešna. To potvrđuju rezultati istraživanja u
Naučno-istraživačkom institutu Ribnoje, Lebedeva i saradnika, kada je utvrđeno da
su 3-4 slabića stavljena u jednu košnicu u toku zime potrošila 23% više hrane od
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
127
bilološki prirodno snažnog društva. U istoj meri bilo je opterećenje zadnjeg creva, pa
su u proleće tako formirane nazovi jake zajednice bile najviše zagađene izmetom, i
sa najviše sa plesni zahvaćenog saća. Od nozeme je obolelo 28,1% više jakih nego
prirodno biološki snažnih društava. Eksperimentalno je utvrđeno da spajanje više
društava u jednu košnicu kod pčela izaziva, i dosta dugo održava stanje
razdražljivosti, što se negativno održava na sadržaj rezervnih hranjivih materija u
njihovom organizmu. I ferment katalaza, zadužen da sprečava truljenje izmeta u
košnici i da štiti pčele od uginuća, kod ovakvih društava je manje aktivan u proseku
za 12,1%.
Rezultati zimovanja su se negativno odrazili na prolećni razvoj i produktivnost
pčelinjih društava. Pčelinje zajednice formirane od slabića sa jeseni imale su 21,6%
manje legla i isto toliko manje meda ističe Lebedov i ističe da ova, kao i s jeseni
formirana društva od po dve slabije zajednice od iste količine pčela, u toku sezone do
24. juna nisu bila u stanju da se razvijaju kao prirodno biološki snažna društva. Ona
ni do kraja ogleda nisu dostigla razvoj jakih pčelinjih zajednica. Zato jako društvo lako
prezimljava. Ali i u jačini pčelinje zajednice koja se priprema za zimu, ne sme se
preterati sa veštačkim pojačavanjem društva. U tom slučaju pojavljuje se višak
toplote, usložava se ishrana pčela i zimovanje protiče lošije, upozorava Taranov i
savetuje da zazimljena pčelinja zajednica treba da pokriva 9-11 ulica u DB košnici,
pošto su i ogledi Jakovljeva (1971) pokazali da se optimalna snaga zazimljenog
društva nalazi u tim granicama.
Optimum od 9 do 11 ulica pčela u DB košnici obezbeđuje balans između
ukupne količine vode nastale respiratornim putem (uključujući i primljenu slobodnu
vodu) i gubitka vode koji nastaje isparavanjem, tako da ne dolazi ni do pojave žeđi, ni
do pojave akumuliranja vode u organizmu pčele. Pčelinje zajednice manje od
optimalnih imaju problema sa viškom vode pa ih treba utopljavati tokom zimovanja
(na taj način se smanjuje potrošnja hrane i stvaranje metaboličke vode). Snažnije od
optimalnih zajednica koje pate od žeđi treba pokriti folijom (mala potrošnja meda po
jedinici pčele).
Jako pčelinje društvo koje je rezultat dara prirode je poželjno društvo za
zazimljavanje. Ono nazovi jako društvo koje smo montirali spajanjem dva osrednja
društva, nije i poželjno društvo, i ne treba ga tako stvarati. Gospodin dr Živadinović, u
»Pčelaru« 11/97 str. 336 je to plastično elaborirao i u zaključku nam dobronamerno
savetovao: Krajnje je vreme da se otreznimo i da shvatimo da se prirodom ne može
upravljati, već da joj se može pomagati ili odmagati.
Zato Milan Matić, iz Šapca, tokom septembra sve slabo razvijene zajednice
rasformira i pripaja društvima srednje jačine, čime postiže dva cilja: prvo, vrši
masovnu pozitivnu selekciju na pčelinjaku i, drugo, pojačavanjem osrednjih društava
pčelama i hranom iz rasformiranih košnica dobija snažne pčelinje zajednice i
optimalne zalihe hrane, što je preduslov broj jedan za uspešno zimovanje i
izimljavnje, a time i prevenciju protiv nozemoze.
3.26. ROBOVANJE ZABLUDAMA – PREGRŠT GLUPOSTI
U tekstovoma u dosada napisanim priručnicima iz pčelarstva i pčelarskim
udžbenicima, malte ne crvenom linijom je podvučena rečenica kojom se skreće
pažnja pčelarima da budu pažljivi pri pregledu pčela kako ne bi prehladili leglo, jer se
time ubijaju jaja i larve, naročito ako se to radi u hladno proleće ili kasno u jesen. U
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
128
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
proleće, u periodu intenzivnog razmnožavanja, poznato je da je potrebna toplota u
pčelinjem gnezdu. Ali u isčekivanju toplog vremena često se kasni sa obavljanjem
određenih poslova. Autori prepisujući i citirajući one pre njih, upozoravaju da se tada
gnezdo ne otvara i da se leglo ne izlaže hladnom vremenu.
Sve je ovo samo pregršt gluposti, piše u »American Bee Journal«- u za
mesec jul 1995. godine Stiv Taber, naučnik i pčelar, pisac najznačajnijih tekstova u
tom časopisu. On je nizom eksperimenata dokazao da ram sa jajima i tek ispiljenim
larvama, uvijen u vlažnu krpu i ostavljen preko noći u frižideru, a kroz 24 sata ponovo
vraćen u pčelinju zajednicu, pčele prihvataju i odneguju, a ono malo uginulih jaja i
larvi isisaju. Držao je jaja i jednodnevne larve po nekoliko dana na ledu, a potom ih
vraćao u košnicu gde su ih pčele prihvatale i odgajale, što upućuje na imperativ da
se oslobodimo zabluda o prehlađenom leglu, neotvaranju košnica zimi radi unošenja
leka ili spašavanja pčelinje zajednice koja daje pčelaru lošu informaciju o svom
stanju (odvojena od hrane, bolest, miš...).
Profesor dr Slobodan Miloradović u svom članku „Zimske intervencije u
pčelinjem leglu“78 izneo je informaciju o sličnim reziltatima koje je u svojim ogledima,
davno pre Tabera, postigao akademik Nikolaj Mihajlovič Kalugin (1860-1940), jedan
od najvećih ruskih zoologa. On je ramove sa jajima, larvama i lutkama držao u
termosu na temperaturi od +8°C i sukcesivno ih, posle jednog, dva, odnosno tri sata
vraćao u pčelinje gnezdo. Utvrdio je da je u proseku od svakih stotinu jaja i isto toliko
larvi nastradalo po dva jajeta i dve larve, odnosno 2%. U ponovljenim ogledima na
nižim temperaturama dobio je iste rezultate. Na kraju, kada je ram sa jajima, larvama
i lutkama postavio i držao na ledu dva sata, ispostavilo se da su jaja i larve veoma
malo nastradale, kao i u prethodnim ogledima. Ostale su u životu i pčele (u ćelijama)
koje su se tek izlegle. Nastradale su samo lutke, koje kao ni u prethodnim ogledima
nisu preživele.
3.27. PREGLED PČELA ZIMI REDOVNA AKTIVNOST PČELARA
Verovatno pod uticajem rezultata Kulagina, profesor Farar (veliki naučnik i
pčelar koji je imao više od 2.000 pčelinjih društava), radi sprečavanja zimskih
gubitaka preporučivao je američkim pčelarima zimsku opreaciju – pregled pčelinjih
zajednica koje su zimovale na otvorenom prostoru. Oni su usred zime, pri
temperaturi od -15 do -20°C, kontrolisali kontakt pčelinjeg klubeta sa hranom.
Pregled je izvođen brzo, a sastojao se u prenošenju nekoliko centralnih ramova iz
gnezda (koji su po pravilu bili bez meda) u gornji nastavak koji je bio pun meda.
Posle takve operacije deo klubeta koji je ostao u donjem nastavku prisajedinio se
onom delu pčela koje su prenešene u gornji nastavak, tako da su pčelinje zajednice
sigurno preživljavale i imale ubrzani prolećni razvoj.
Iznoseći na svetlost dana zablude kojima su pčelari robovali i nanosili veliku
štetu sebi i pčelama, Taber ozbiljno upozorava na još jednu lošu praksu. Naime,
pčelari prilikom pregleda pčela ili traženja matice u pčelinjoj zajednici ramove sa
otvorenim leglom usmeravaju u pravcu sunčeve svetlosti. Samo dve minute izloženi
sunčevim zracima, jaja i larve na ramu će se isušiti i uginuti, upozorava Taber. Pčele
su tako dodate ramove tokom četiri dana očistile, odnosno isisale isušeni materijal,
što je vidljivo kada se okvir izvadi iz pčelinjeg gnezda. Pčele brzo pojedu mrtva jaja i
matica skoro odmah u iste ćelije položi nova, pa Taber upozorava pčelare da nauče
da razlikuju tek položena jaja od onih koja su kao uginula stavili pre četiri dana.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
129
3.28. SUROVI TEST ZA MATICE
U svetlu navedenih činjenica pčelari sa više smelosti i bez straha treba da
intervenišu u pčelinjem društvu kad god potreba nalaže. Brat Adam Kerle, otac
Bakves pčele, svakog marta je menjao i dodavao mlade matice osnovnim društvima
na velikom pčelinjaku Benediktinskog manastira Bakvest Abi u klimatski hlabnoj i
vlažnoj Engleskoj. Pre nego što bi mlade sparene matice iz prethodne godine dodao
pčelinjim zajednicama, on ih je podvrgavao surovom ispitu. U nukleusima na četiri
Dadantova poluokvira, mlade matice sa pčelama ostavljao je na sparivalištima tokom
cele zime. Kako su zime obilovale snegom i jakim mrazevima, ispit mladih matica
stvarno je bio surov.
Posle zimskog testa, u martu je vršio zamenu matica u proizvodnim
društvima jer, kako kaže, „najveću plodnost i aktivnost postižu godinu dana posle
rođenja". A dodavanjem matica u martu postiže se brz prolećni razvoj, koji ima
znatno veće prednosti u odnosu na druge termine. Iskustva autora ove knjige u
tretiranju pčelinjih društava protiv varroe apitolom i perizinom zimi pri temperaturi od
0 do +10°C, potvrđuje da su pčelinja društva normalno prezimila i s proleća se brzo
razvijala.
1
Bekeši, 2005.
Ibid.
3
Mlađen i sar., prema citatu Stevanovićeve i sar., 2000.
4
Citat iz članka u "American Bee Journal"-u za 1993. godinu koji je sadržan u knjizi
"Savremeni principi pčelarenja”, dr med R. Živadinovića
5
Maksimović, Petričević.
2
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
130
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
6
Maksimović, Petričević, 1994.
Stanimirović i sarad.. 2000.
8
Kad se nađe u odrasloj pčeli (injiciranjem ili utrljavanjem u telo), ovaj virus se brzo
razmnožava i ubija je za tri dana. Larve mogu da prežive unošenje virusa, ali neke od njih
postaju latentno inficirane odrasle pčele (Živadinović, 2005).
9
Momo Končar, dipling. poljopr. iz Aleksandrova, Izveštaj na Novosadskom savetovanju
2003. godine.
10
„Pčelar“ br.8, avgust, 2009.
11
D. Kreculj, 2007
12
S. Rašić, „Sindrom nestajanja pčela”, „Pčelar“ br 11 za novembar 2007.
13
Biro za tehničku pomoć i razmenu informacija Evropske Unije.
14
„Pčelar“ 1/ 2012.
15
J. N. Kantar, “Sa zdravim pčelama u XXI vek”, SRPSKI GUTENBERG, Beograd, 2001.
16
Harman, 2005.
17
“Pčelovodstvo” za septembar 2009.
18
T. F. Domackaja, 1982., prema Sotnjikovu, 2009
19
Hajdak,1961.
20
Hajdak, 1937, 1954
21
Glinski, Jaroš,1984, 1985.
22
Glinski, Jaroš, 1988.
23
De Jong et al., 1982
24
T. F. Domackaja, 1982; Schneider et al., 1987.
25
T. F. Domackaja, 1982.
26
Pechaker, 1987.
27
Gaponova, Meljnik, 1977.
28
Alfonsus 1933; Hajdak, 1949.
29
Puškadija i sarad., 2004.
30
Od pojave uverenja u efikasnost pojedinih antibiotika na Bacilus larve, nastala je praksa
koja se široko rasprostranila u Severnoj Americi, da se preventivno tretiraju sve zajednice
na pčelinjaku. Tako, u Severnoj Americi čitavih 70 godina antibioticima je davana glavna
prednost u kontrolisanju američke kuge (Žan-Pjer Šaplo, LÀBEILLE DE FRANCE ET
LÀPIKULTEUR - № 849, jun 1999. Ta se praksa, nažalost prenela i kod nas, pa na
pčelarskim tribinama slušamo profesore doktore i uspešne pčelare koji “naučno dokazuju”
tu jalovu praksu).
31
O. Osano, [email protected]; A. A. Oladimeji; M. H. S. Kraak; Nj. Admiraal
32
Flinders University, Adelaide, Australia, School of medicine, Department of medical
biotechnology, [email protected]
33
Departamento de Patologia, Faculdade de Medicina Veterinaria e Zootecnia, Universidade
de Sao Paulo, Brasil
34
Apiacta, 2003.
35
“Pčela”, Zagreb, 6/86, str.l68
36
"Pčelar" 1/2002, str.4
37
Stanojčić, 2001.
38
"Beogradski pčelar" br.15 za mart 2002. godine
39
Škenderov, S., Ivanov, C., »Pčelinji proizvodi i njihovo korišćenje”, NOLIT, Beograd, 1986
40
“Politika” (dnevni list) broj 34 od 1. i 2. maja 2009. godine str 1 i 11,
41
Mladenov, 1997.
42
Cvetković, 10/2002.
43
Cvetković, 11/2002.
44
Spivak, prema Dugalić i sarad. 2005.
45
Ćelija (latinski – cellula = mala sobica) je kao što se zna kolevka koju sama pčela gradi da
se u njoj rodi njeno potomstvo, ili da joj služi kao magacin za med i cvetni prašak.
Napravljena je od materije koju pčela u sopstvenom telu spravlja, ćelija je od najčistijeg
voska koga uopšte može biti. Sagrađena je dakle od "duše cveća”, jer kao što je
7
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
131
ispitivanjima utvrđeno vosak postaje od meda...(i polena, prim. J.K..) Zašto je ćelija
šestougaona, a ne okrugla kao pčelinje telo? Zbog ekonomije, jer od svih ćelija iste
zapremine koje se mogu složiti jedna uz drugu bez praznina između njih, šestougaonici su
geometrijski oblici za koje je potrebno najmanje materijala. To je još u IV veku utvrdio
matematičar Pappus iz Aleksandrije, on koji je u pčelama video "velike geometre". “Kada
bi kakav um izvan zemaljske kugle pitao šta je na zemlji najsavršenije stvorila životna
logika, tada bi mu trebalo pokazati medno saće”, rekao je mudri i veličanstveni Meterlnik.
A kako je prave? Sevdić, završavajući svoja matematička izlaganja, kaže: “Pčela-arhitekta
stvorila je plan. Na praznom prostoru odredila je mesto prve ćelije, dok će se ostale ređati
po matematičkoj tačnosti u zavisnosti od prve. Tako se gradi prvi sàt, a dok je on još u
izgradnji, već se započinje u izvesnoj udaljenosti i drugi i treći…” A Huber, koji je sve
“video”, video je kako je jedna mlada i još nedovoljno “iskusna” pčelica, gradeći ćelije saća
u redu svojih starijih sestara, pogrešno postavila jednu česticu voska. Ukloniše je odmah
u stranu i jedna od starijih zauze njeno mesto, skide pogrešno postavljenu česticu, preradi
je i opet pusti mladu pčelicu da se uči i, dalje râdi! Šta na to da kažemo? (Dimitrijević,
»Jugoslovensko pčelarstvo«“ 7/1934).
46
Taranov, 1993.
47
Descont, G., «Problem pčelinjih ćelija», «Jugoslovensko pčelarstvo» br 5 i 6, Beograd,
1938.
48
Protivna mišljenja: Root je posle ogleda sa okvirima starim 25 godina, izjavio da zidovi
ćelija imaju uvek skoro istu debljinu, jer pčele uklanjaju kokone ukoliko pokriju zidove.
Ipak, ako na dnu ostane 8 do 10 naslaganih slojeva, one produže ćelije da bi imale istu
dubinu na starom saću debljine 2 do 3 mm gde se leglo uvek dobro razvija ne smanjujući
svoj rast. Baldensperger, posle iskustva od 56 godina na svojim pčelinjacima, nikada nije
naišao na kakav okvir koji bi morao izbaciti zato što su mu košuljice suzile ćelije.. “Iz
godine u godinu su se u mojim okvirima izvodile 7 do 8 generacija pčela iako su mnogi bili
u upotrebi i u primitivnim košnicama na Alpima, u Alžiru, ili Palestini, i video da su se
preko 200 generacija izvodile u njihovim ćelijama, ne primećujući nikakve štetne
zadebljine„ ... Što se popravka saća tiče, roj, kao mlad organizam, više voli novo saće, i
čisteći košnicu otkida čitave komade starog saća. Isto je to i u primitivnim košnicama, gde
se svake druge ili treće godine obnavlja saće, a to je vreme kada bi mogle nastupiti štetne
posledice". I American Bee Journal (jun 1935) sa potpisom g. Miller-a uporđujući ćelije
starih okvira koji su u upotrebi više od 24 godine, a jedan još od 1885. g., sa novima, ne
nalazi da ima kakve razlike u dimenzijama, "niti da ima razlike u krupnoći pčela koje su se
u tim okvirima izlegle". Ako bi iz ovog pitanja trebalo izvesti kakav zaključak, mogli bi reći
da pčele u datoj prilici znaju da izvrše podmalađivanje saća (Derscont, 1938).
49
Grobov, Lihotin, 1989. prema Lebedevu.
50
Aleksimicer, Bodnarčuk, Kubajčuk, 1997, prema Lebedevu.
51
Cvetković, 2003.
52
U aprilskom broju časopisa American Bee Journal 2006. godine, u radu pod naslovom
“Preživljavanje u funkciji uzgoja matice u pčelinjem vosku koji sadrži kumafos”, objavili su
rezultate svojih dvogodušnjih istraživanja o uticaju kumafosom kontaminiranog voska na
uzgoj i preživljavanje matica.
53
Ppm = delovi u milionu
54
Walner, 1999.
55
Nosr&Walner, 2003
56
E.H. Frost, D. Shutler i K. Hillier, „Uticaj lekova protiv varoe na memoriju pčela“. (Rezultati
istraživanja koji su predstavljeni na Američkoj konferenciji o istraživanjima u oblasti
pčelarstva, („Pčelar“ 12/10, str. 589)..
57
Madren, 1995, prema Živadinoviću, 2000.
58
Živadinović, 2002.
59
»Pregled lekova koji se koriste u svetu u suzbijanju pčelinjih bolesti u svetlu rezolucije 34.
kongresa Apimondije 1995«, Kantar, 1998):
60
Međunarodni stručni seminar «Pčelarenje za budućnost”, Niš, 14.-15 XII 2002. godine
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
132
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
61
prema Živadinoviću (2004)
»Slovenski čebelar« 4/88
63
»Slovenski čebelar« 3/88).
64
Svake jeseni gospodin Šaplo zazimljuje 900 društava u Kvebeku (Kanada), inspektor je
pčelarstva.“Beogradski pčelar” br.35, za novembar 2003. godine.
65
Peterson, prema Lebedevu.
66
Dedenski, 1998. prema Lebedovu.
67
Taranov, 1993.
68
Walner, 2002
69
Gubin i Halifman su hteli da utvrde stepen tog uticaja. Oni su u gnezdo društva
srednjoruske pčele stavili prazan sàt u kojeg je matica uskoro zalegla jaja. Pre nego što
su se iz jaja izvele larve, sàt su premestili u društvo kavkaskih pčela, iz koga su prethodno
odstranili sve ramove s otvorenim leglom. Kavkaske pčele bile su prinuđene da neguju
tuđe larve. Kad je leglo bilo zatvoreno izvadili su ramove iz košnice i stavili ih u inkubator
gde je temperatura bila ista kao i u košnici. U tim uslovima pčele su se normalno izvele i
uskoro, hraneći se medom i polenom, postale su radno sposobne. Od njih su formirali
društvo i dali mu mogućnost da poklapa med. To je bio odlučujući momenat
eksperimenta. Istraživači su znali da kavkaske i srednjoruske pčele ne poklapaju med na
isti način. Kavkaske pčele, kad sazri med u ćelijama, voštane poklopce priljubljuju uz med
tako da sàt s medom odaje utisak kao da je mokar. Srednjoruske pčele, pak, između
meda i voštanog poklopca ostavljaju sloj vazduha pa sàt izgleda beo (suvo poklapanje).
“Kad su eksperimentalna društva završila svoj rad ispostavilo se da su kavkaske pčele
odstupile od gena svojih predaka; deo ćelija sa zrelim medom one su poklapale po ruski,
dok su srednjoruske pčele, kada su njihove larve uzgajile kavkaske pčele, stekle manir da
med poklapaju na mokri način, kao što čine kavkaske” (Miloradović, 1998/1)
70
Lebedev.
71
Tomažin, 1991.
72
Avetisjan.
73
«Pčelar» 9/90, str. 272.
74
Bilaš, «Pčelar» 2/81, str. 38
75
“Termorežim pčelinjih društava”, “Pčelar” 2/81, str.38
76
Revija «SELO» 12/96, br. 45, str. 33.
77
M.Marinković, 2003.
78
»Pčelar”, 2/99.
62
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
DEO ČETVRTI
BIOLOŠKO-FIZIOLOŠKE POTREBE PČELA
4.1. NEDOUČEN PČELAR NE PRIDAJE VAŽNOST VODI ZA PIĆE,
PA ZANEMARUJE ZNAČAJ HIGIJENSKOG POJILA
Prvi poslovi koje pčelar obavlja u
proleće, pored čišćenja i dezinfekcije podnjače,
jeste postavljanje pojila za pčele. Značaj pojila
za pčele proističe iz brojnih razloga, pa pčelare
valja podsetiti da je voda pratila pčele na
njihovom dugom putu od 160 milion godina i da
su, pored nektara i cvetnog praha, sa vodom
održale vrstu.
Bez vode pčelinja zajednica nije u
stanju da uzgaja leglo. Med, polen i voda u
izvedbi kućnih pčela, čine smešu kojom pčele
hrane radiličke larve od četvrtog do šestog
dana starosti. Što je intenzivniji razvoj legla, to
su i potrebe za vodom veće. Ako se posmatra
opterećenje pčela izletnica, vodonoše imaju
najviše posla, jer dnevno izleću i do 100 puta,
dok nektaruše poleću 10-15, a polenarice samo
3-5 puta (Lončarević).
U krajevima umerene kontinentalne
klime, pčele troše najveće količine vode za
vreme prolećnog razvoja, kada se površina
legla povećava velikom brzinom i kada se troše
rezerve medne hrane u košnici. U hrani za
larve, koju pripremaju pčele dadilje, nalazi se
blizu 80% vode za prvi dan rasta larve i oko
33% za šesti dan (Kulinčević). Ove potrebe su
nedovoljne u količini vode sadržanoj u medu
Slika 13. Higijensko pojilo
(15-20%) pa je stoga potrebna pomoć pčelara
da se, zbog nedostatka optimalnih količina
vode, ne uspori razvoj legla.
Eksperimentima je utvrđeno da su se mala pčelinja društva bolje razvijala sa
vodom u hranilici nego ona koja su dobijala šećerni sirup, jer pčele i 10% rastvor
šećerne otopine stavljaju u hranu, a ne koriste ga kao vodu1. Time je nedostatak
134
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
vode postao odlučujući faktor koji utiče na izvođenje legla i razvoj pčelinjeg društva 2, i
tako, prema Dull-u u unutrašnjosti ćelije saća u kojoj je zaleženo jaje, u trenutku
rađanja i u periodu razvoja larve, relativna vlažnost mora biti 90-95%, jer inače larva
se neće izleći. Dull je utvrdio da se pri relativnoj vlažnosti od 50% izleže samo 29%
larvi što predstavlja i donju granicu ispod koje ne postoje uslovi za pucanje jajne
opne.
Ukoliko nema pojila na pčelinjaku već u prvim februarskim danima, ako
pčelar zakasni u aktiviranju izvora higijenske vode ili tome ne pridaje pažnju, pčele su
primorane da se same snalaze za vodu i vodonoše će pasti na barice, kanale i druge
izvore, uzimaće nehigijensku vodu, najčešće zaraženu mikroorganizmima štetnim po
zdravlje pčelinje zajednice.
Čistoća vode nema bitnog značaja za pčele,3 pa mirisi neprijatni za čoveka
nisu neprijatni i za pčele. Pčele u nedostatku vode na pojilu posećuju, između
ostalog, i kanale sa osokom, napune svoje voljke sa 2-5%-tnim rastvorom mokraće i
skladište je u košnici, ističe cenjeni naučnik. I kada je postavljeno pojilo sa čistom
vodom i kada ga pčele redovno posećuju, one će u traganju za mineralnim
materijama, zbog nedostatka soli u vodi, posećivati i stočna đubrišta. To ima za
posledicu unošenje u košnicu patogenih mikroorganizama, kao što su salmonela,
enteropatogeni sojevi crevnih bacila, streptokoke, stafilokoke, izazivači tuberkuloze i
dr4. Ovaj autorSmirnov preporučuje da se zbog toga na pčelinjacima pored pojilica sa
pitkom vodom postave i pojilice sa rastvorom morske soli, a doza da ne iznosi više
od 0.01%, odnosno 1 gram soli na 10 litara vode. Doze soli veće od navedene
skraćuju život pčelama, u odnosu na pčele koje su hranjene šećernim sirupom bez
dodatka soli, što se vidi iz table 12.
Smirnov navodi da je analogne rezultate dobila i Ana Mauricio (1946), prema
kojima su ginuli veliki pčelinjaci preko zime zbog prisustva soli u medu u jednom
slučaju 0,66%, a u drugom 0,46%.
Tabela 12. Uticaj količine morske soli na dužinu života pčela (prema podacima
Smirnova)
Količina morske soli na 1 litar sirupa
bez soli
Dužina
života
0,1-0,2%
0,5%
1%
5%
10%
1-2 g/l
5 g/l
10 g/l
50 g/l
100 g/l
dana
25–33
15–17
10–11
9–10
3
2
%
100
50
35
33
10
6.6
Kada u letnjem periodu nastupe velike vrućine, a pčelinjak koji je izložen
direktnim sunčevim zracima nema zaštitu hlada, kada je spoljna temperatura
vazduha enormno visoka pa uzrokuje povećanje temperature u košnici iznad 35,5°C
u rejonu gnezda, a pčele lepeziranjem ne mogu održati toplotu u granicama 3435,5°C, tada pčele po hitnom postupku primenjuju princip isparenja vode. Tada
najveći broj (80–90%) pčela nektaruša i polenarica postaju vodonoše. U jednom
eksperimentu u košnici stalno izloženoj suncu na temperaturi od 70°C, pčele su u
gnezdu održavale konstantnu toplotu na 35°C toliko dugo, koliko je dugo bila
obezbeđena voda iz pojilice u blizini košnice5. Sve vreme dok traje pregrejanost
košnice, sakupljačice koje dolaze sa vodom u košnicu bivaju rasterećene svojih
tereta sa velikom pohlepom od strane kućnih pčela-rasprskivačica: njih 3 ili 4
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
135
odjednom navale na vodonošu, i u žurbi sisaju iz nje istisnutu kap vode. Vodu
unesenu u košnicu pčele distribuiraju u ćelije u malim kapljicama. Park (1929.) je
utvrdio da pčele smeštaju kapljice vode u deformisane ćelije na krajevima saća, ili u
ćelije u kojima se već nalaze jaja i najmlađe larve. Lepezanjem krila pčele će
regulisati njeno isparavanje. Ukoliko je potrebno, unetu kapljicu vode će pokretom
glave razmazati u vidu tankog filma po gornjem zidu ćelije. Ovim postupkom ubrzaće
proces isparavanja i povećati efekat hlađenja legla6.
U zavisnosti od tempereture spoljnjeg vazduha, pčele vodonoše donose veće
ili manje količine vode, češće ili ređe poleću na pojilo, duže ili kraće se zadržavaju u
košnici, veći ili manji broj pčela nektaruša preuzima ulogu vodonoša, većom ili
manjom brzinom pune medni mehur vodom.
Iz tabele 13 vidi se aktivnost pčela vodonoša, zasnovana na istraživanjima
Jeskova.
Tabela 13. Pregled količine unete vode u košnicu
Pri
temperaturi,
°C
Količina vode unete u
košnicu po jednoj pčeli
vodonoši (mg)
Brzina punjenja mednog
mehura
(mg/sekundi)
Vreme punjenja
mednog mehura
(sekundi)
6
4,7
0,5
2,35
23-24
44–67
0,7
30,8–46,9
Pčele pri tempereturi od 6°C pune vodom medni mehur sa prosečno 4,7 mg i
brzinom od 0,5 mg/sec, a pri povišenju temperature na 23-24°C, brzina se povećava
do 1,4 mg/sec. Dakle, u zavisnosti od spoljne temperature, pčele vodonoše mogu
napuniti medni mehur vodom brže ili sporije, pri čemu primenjuju metodu u jednom
dahu ili uzimanje vode sa prekidima. Sa povećanjem spoljne temperature povećava
se i procenat učestalosti vodonoša u uzimanju vode po metodu u jednom dahu,
odnosno u žurbi, u čemu učešće vodonoša na temperaturi spoljneg vazduha iznad
13°C iznosi 23%, a pri povećanju temperature za 10°, odnosno na temperaturi od
23°C, 76% vodonoša (ili za 3,3 puta više) uzima vodu u žurbi, jednokratno što
ilustruje tabela 14.
Tabela 14. Dinamika vodonoša na donošenje vode
Temperatura,
°C
U uzimanju vode »u jednom dahu«
uzima učešća
13
23% pčela vodonoša
18
54% pčela vodonoša
23
76% pčela vodonoša
Pčela vodonoša može puniti medni mehur vodom i metodom sa prekidima.U
tom slučaju, u gore navedenom rasponu, spoljna temperatura uvećava vreme za
punjenje mednog mehura vodom za 19,5 puta. Isto tako vreme utrošeno za punjenje
menog mehura vodom u jednom dahu se smanjuje za 1,7 puta.
I vreme zadržavanja pčela-vodonoša u košnici govori koliko spoljna
temperatura vazduha utiče na njihovu žurbu za vodom, što ilustruje tabela 15.
Kada temperatura u gnezdu pčelinje zajednice, usled enormnog povećanja
temperature spoljnjeg vazduha, pređe 35,5°C, vodonoše tada i ne ulaze u košnicu,
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
136
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
nego ih kućne pčele sačekuju u predvorju košnice i njih 3–4 žurno uzimaju vodu od
jedne vodonoše, tako da se ova i ne zadržava u košnici7.
Tabela 15. Pregled vremena zadržavanja u košnci pčela-vodonoša u
zavisnosti od temperature spoljnjeg vazduha.
Vreme zadržavanja vodonoša u košnici
Temperatura
vazduha, °C
sekundi
minuta:sekundi
13
375
6:12
18
268
4:24
23
234
3:54
29
170
2:50
Leti kada nema paše i bez vode na pčelinjaku, pčele su ljute, napadaju i ne
može im se prići bez zaštitne opreme. Kao ilustraciju ovakvog raspoloženja pčela,
časopis »PČELAR” je u dvobroju za oktobar i novembar 1949. godine, na strani 210,
objavio iskustvo jednog švajcarskog pčelara, koje u obradi prenosimo: Mirne i
blagorodne pčele kojima je pčelar bez bojazni prilazio, odjednom su postale jako
ljute i napadale su dalje od košnice. Uzrok je otkrio, kada je 1911. godine pročitao u
jednom časopisu da su pčele jatimice pojurile na vodu u postavljenom pojilu. Žedan
čovek obično je zle volje, pa i kod pčela može biti slično. Kada je obezbeđivao
redovno vodu na pčelinjaku, primetio je da se njihovo raspoloženje jasno promenilo,
postale su mirne i prestale sa napadanjem.
Pojilo na pčelinjaku lèti je odličan indikator stanja paše dotičnog dana. Ako
na pojilu nema pčela, ili ih je veoma malo, paša je obilna, a ukoliko su pčele prekrile
pojilicu i utrošile veću količinu vode, znak je da cvetnice ne mede i da je temperatura
spoljnjeg vazduha uzrok nemedenju. U proleće, pojilica puna pčela znak je da je na
delu ekspanzija razvoja pčelinjih zajednica na vrhuncu.
Pojilice napunjene oplemenjenim šećernim sirupom odlično služe kao
putokaz pčelama za brzo pronalaženje mesta pojila na pčelinjaku prilikom prvih
pročisnih letova pčela u februaru, kao i odvraćanja pčela sa nehigijenskih napajališta
koja su posećivale do aktiviranja pojilišta.
Za stvaranje i održavanje visokoproduktivnih, prirodno biološki snažnih i
zdravih pčelinjih zajednica neophodna je higijenski ispravna voda na pčelinjaku, koja
ima ne manji značaj od košnice naseljene pčelama. Neodgovornost pčelara za
obezbeđenje pčelama higijenski ispravne vode naplaćuje se izgubljenim medom i
obolevanjem pčelinjih društava.
4.2. ŠARENO LEGLO – ČINJENICA ILI ZABLUDA
Nemajući gde ni od koga kupiti kvalitetnu maticu, a znajući samo da se iz
oplođenih jaja četvrti dan ispili larva, pčelar smatra, ako ju je presadio u prvih 12 sati
larvenog stadijuma i dodao jakom odgajivačkom društvu, ili starteru, da je završio
posao – izveo maticu. Sparivanje matice njega mnogo i ne zanima jer smatra da ima
na pčelinjaku sasvim dosta trutova od kojih će se naći nekoliko kvalitetnih koji će je
oploditi.
Međutim, ispušta se iz vida saznanje da na malim pčelinjacima kakvih je u
Srbiji najveći broj, ima malo kvalitetnih trutova, zbog krvnog srodstva, pa stoga dolazi
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
137
do oplodnje u bliskom srodstvu. Ovo ima više negativnih posledica, od kojih je jedna
tzv. šareno leglo, na što pčelari malo obraćaju pažnju, ali zato imaju malo legla i
slabašna pčelinja društva.
Šta je šareno leglo?
Zabluda!
To je šahovska tabla na kojoj su posednuta samo crna polja, a bela polja
neposednuta, prazna. Pčelar, naviknut da jednim pogledom vidi besprekorno,
voštanim poklopčićima, poklopljene sve ćelije saća sa obe strane sàta, iznenadi se
kada uoči raštrkane poklopljene ćelije, a između njih prazninu - ćelije bez legla.
Matica sparena u bliskom srodstvu polaže i do jedne polovine letalna jaja,
odnosno jaja iz kojih bi se počeli razvijati tzv. diploidni trutovi, koje pčele, gonjene
prirodnim nagonom, prepoznaju, i nakon izvođenja iz jajeta, u roku od nekoliko sati
sve takve larvice isišu, pa pčelar vidi prazne ćelije saća u čemu prepoznaje šareno
leglo.
Međutim, najnovija istraživanja nemačkih naučnika (Kleinhenz i sarad. 2003),
o kojima je informisao prof dr Jovo Kulinčević8 menjaju do sada uvreženo verovanje,
da prazne ćelije koje se mogu lako zapaziti unutar kompaktnog poklopljenog legla, i
koje smo nazivali „šareno leglo”, nisu uvek posledica loše matice, nastale usled
starosti, niti sparivanja u bliskom krvnom srodstvu. Nego...
...Prazne ćelije unutar kompletno zaleženog legla, prema najnovijim
istraživanjima nemačkih istraživača, služe pčelama za termoregulaciju unutar
pčelinjeg gnezda. Na takvom se poslu pojedine pčele u pojedinim ćelijama, bez
pokretanja mogu zadržati i do 45 minuta.
Bojom obeležene, pčele na površini poklopljenog legla održavaju
temperaturu grudi u pojasu od 32,2°C do 38,1°C. Većina posmatranih pčela u
praćenom periodu, napravilo je po nekoliko ulaženja u prazne ćelije u području
poklopljenog legla i zadržavanja u njima, duže od dva minuta. Tamperatura grudi
pčela u momentu ulaska u ćeliju izmerena je između 34,1°C i 42,5°C. U 83%
slučajeva ta temperature je bila viša (maksimum 5,9°C, prosečno 2,5°C) nego
temperature pčela na površini legla. U praznim ćelijama između legla, pčele koje su
proizvodile toplotu imale su srednju temperature od 40,6°C. Pčele koje su se samo
odmarale u ćelijama imale su temperaturu od 32,7°C i nisu obavljale nikakvu vidljivu
aktivnost.
Pčele koje su proizvodile toplotu razlikovale su se od onih koje su se
odmarale po neprekidnim disajnim pokretima abdomena (trbuha). Prenos toplote sa
površine legla od strane pojedinačnih pčela i onih unutar praznih ćelija simuliran je
pod kontrolisanim uslovima. Zagrevanje na leglu izaziva jako površinsko zagrevanje
poklopčića i do 3°C u toku 30 minuta. Prenošenje toplote je 1,9 do 2,6 puta efikasnije
kada su grudi pčele u direktnom dodiru sa poklopljenim leglom, nego kad to nije.
Zagrevanje unutar prazne ćelije podiže temperature susednih ćelija sa leglom do
2,5°C u toku 30 minuta. Rasprostiranje tako proizvedene toplote moglo se
registrovati na razdaljini do 3 ćelije sa leglom od mesta gde se nalazi „vruća” pčela.
Ovo najnovije otkriće nemačkih naučnika, o termoregulaciji unutar pčelinjeg
gnezda i ulozi praznih ćelija u području poklopljenog legla iz osnova menja
dosadašnju teoriju o „šarenom” leglu. Šareno leglo je bilo zabluda.
Do ovog istraživanja uglavnom se smatralo da dobra matica treba da zaleže
svaku ćeliju sa što je manje moguće preskočenih ćelija. Ako je takvih ćelija podosta,
smatralo se da je to posledica starosti matice ili sparivanja u bliskom krvnom
srodstvu, što ponekad može biti i tačno.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
138
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Najnovija istrazivanja nemačkih naučnika (Kleinhenz i sarad. 2003, u
prevodu Kulinčevića) da prazne ćelije koje se mogu lako zapaziti unutar kompaktnog
poklopljenog legla imaju svoju važnu funkciju u održavanju optimalnog i veoma
efikasnog transfera toplote na pčelinje leglo u procesu razvića larve ispod
poklopljene ćelije. Prazna ćelija sa „vrućom” pčelom predstavlja pravu malu peć iz
koje se toplota širi i bolje iskorišćava nego kada pčela proizvodi toplotu na površini
legla
4.3. ŠTA SU TO DIPLOIDNI TRUTOVI?
Poznato je da se organizam pčelinje zajednice sastoji od matice, pčela
radilica i trutova. Matice i radilice imaju majku i oca, a trut ima majku, ali nema oca.
Zato su pčele radilice i matica diploidne, tj. imaju dva kompleta hromozoma: komplet
od 16 hromozoma nesleđen od majke i komplet od 16 hromozoma nesleđen od oca.
Trut je haploidan, i ima samo 16 hromozoma nasleđenih od majčine strane. On se
izleže iz neoplođenih jaja, jer trut nema oca.
Puko verovanje da se iz oplođenih jaja matice rađaju samo pčele radilice i
matica, a iz neoplođenih samo trutovi, u poslednje vreme je korigovano. Jer otkriveni
su slučajevi da se iz oplođenih jaja razvijaju trutovi, a iz neoplođenih pčele radilice.
Makenzi (1951) je otkrio da se kod nekih matica posle sparivanja u bliskom
srodstvu sa braćom trutovima, javlja i do 50% jaja nesposobnih za život. Ovakva jaja
se razvijaju do 4-og dana i pčele ih isišu.
Vojke, direktor Instituta za pčelarstvo u Varšavi, je utvrdio da se u nekim
jajima osemenjenim trutovima u bliskom srodstvu, neposredno pre pojavljivanja larvi
u njima razvijaju muške žlezde. Dalje je utvrdio da pojedine matice dobijene iz jaja
oplođenih u bliskom srodstvu (tzv. inbridne matice) daju rasplod sa niskim stepenom
preživljavanja.
Gen pola kod pčela ispoljava se u više varijanti, najviše 19 (Stanojčić),
odnosno 15 (Prag). Pitanje pola, odnosno diploida i haploida, biće posledica
postojanja 19, odnosno15 različitih kodova, odnosno polnih varijanti, ističe Prag.
Stoga trut može imati bilo koju od varijanti, ali i matica takođe, ali ih ona ima dve
(jednu nasleđenu od oca, drugu od majke), pa zato jedna matica za jednu jajnu ćeliju
daje Xa ili Xb alel (ili varijantu), a trutovi nastali od ove matice, takođe imaju ISTI alel–
Xa ili Xb. Međusobnim parenjem, zajedno stvaraju oplođenjem
XaXb ili XbXa za diploidnu pčelu radilicu ili maticu ili
XaXa ili XbXb za diploidnog truta.
Dakle duplirani hromozomski materijal uzrokuje rađanje trutova koji nisu
sposobni za oplodnju pomenutih jaja, jer će polovina oplođenih jaja biti letalna,
odnosno neće doživeti stadijum odrasle jedinke, pošto će ih pčele momentom
ispiljenja larve, isisati, pa pčelar na satu vidi pored poklopljenog legla i prazne ćelije.
Pčele radilice sa svojim očevima imaju isti hromozomski materijal, dok od
majke dobiju manje ili više različit hromozomski materijal u 65.536 mogućih varijanti
(Prag). Jer trut stvara puno identičnih spermatozoida, oko milion njih, a broj varijacija
koje se mogu naći u jajetu koje se razvija u pčelu iznosi 65.536. Jer da nije tako,
pitanje je koja bi pčelinja zajednica uspela da se u svojoj dugoj evoluciji održi ako bi
mu polovina potomstva bilo mrtvo zbog nepoželjne oplodnje. Upravo zbog
nepoželjne oplodnje, matice koje naši pčelari izvode na svojim pčelinjacima i
činjenice gusto raspoređenih pčelinjaka širom teritorije, polažu i do polovine jaja
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
139
nesposobnih za preživljavanje, pa otuda imamo i zakorovljene pčelinjake, sa
slabašnim i nejakim pčelinjim zajednicama koje su plen grabežnih pčela, pčelinjih
bolesti i surove zime.
Pčelari su na sve većoj muci da dođu do kvalitetne matice i po ceni kupovine,
svesni da matice sparene u bliskom srodstvu vode u degeneraciju pčelinjaka.
Problem koji se javlja u vidu od koga kupiti kvalitetnu maticu s obzirom da:
- neki odgajivači matica za tržište ne pridaju važnost trutovima, niti shvataju
značaj punovrednog sparivanja matica za njihov kvalitet;
- kada odgajivači škrtare, pa umesto od jakih, odgajivačka društva formiraju
od slabašnih zajednica, a dozrevanje matičnjaka, umesto u termogenskom uređaju,
praktikuju u bebi oplodnjacima. Tako za 10 € podvaljuju naivnim pčelarima, jer im
kupljene matice većinom postaju trutuše, pčele ih ne prihvataju, a one matice koje i
prihvate, vrlo brzo menjaju;
- kada odgajivači umesto da doda uzgajivačkom društvu 20-30 matičnjaka,
on doda 80-100 početaka matičnjaka, iz kojih se izvedu matice lošeg kvaliteta;
- kada se uzgajivači ne edukuju, i inače oskudnih znanja iz ove oblasti,
uzgajaju matice slabog kvaliteta.
4.4. BOLEST PRAZNIH SANDUKA
Bolest praznih sanduka je proizvod pčelara i najrasprostranjenija bolest na
našim pčelinjacima. Pčelar pčelinje zajednice drži na ivici gladi pa pčelinje društvo
zahvati instinkt samoodržanja. Tada matica prekida nošenje jaja, a pčele dadilje isišu
larve i izbacuju lutke, pa pčelinja zajednica nestaje i na kraju ostaje prazan sanduk.
Ovaj problem može da se javi iz više razloga, i to:
(1) Pčelar sâm proizvodi matice u inbridingu (srodstvu), pa pčelinja društva,
odnosno njihove pčele dadilje isišu i do 50% larvi, ne dozvoljavajući da se iz njih
izlegu diploidni trutovi. Na ovaj način pčelinja zajednica ima veći stepen mortaliteta
od nataliteta, uz uzimanje u obzir i svih negativnosti iz parenja u bliskom srodstvu:
anomalije nakaznost matice (crna bolest, kiklopi, urođene anomalije polnog aparata
matice), nošenje neoplođenih jaja, slabo razvijena krila matice, albinizam (pojava
belookih jedinki usled nedostatka pigmenta u oku, češće se javlja u trutova). Albinosi
ne vide i kada izađu iz košnice ne vrate se. Pčelinje društvo najpre stagnira, zatim
postepeno propada i na kraju nestaje.
(2) Pčelar u pohlepi za lakom zaradom oduzima pčelinjim društvima sav
med i cvetni prah, njihov lek i hranu, pa pčele nezaštićene od bolesti i na ivici gladi
propadaju i nestaju,
(3) Umesto meda i cvetnog praha, pčelama daje saharozu u vidu vodenog
rastvora sa visokom koncetracijom šećera i dodatkom kiselina i šećerno testo sa
surogatima cvetnom prahu. Pošto je beli šećer razarač organizma pčela medarica,
njima se skraćuje životni vek i za 50%, pa mnoga pčelinja društva ne dočekaju jesen,
a ona s jeseni zazimljena na saharozi ne dočekaju proleće.
(4) Pčelinje zajednice, opterećene preradom šećera i surogata (mleka u
prahu, sojinih proizvoda, jaja, surutke...) iscrpljenih organizama, loše uzgajaju kasnije
generacije pčela koje nisu u stanju da dočekaju jesen, a ulaskom u zimu košnice
ostaju prazne.
(5) Lakomislenim i nestručnim razrojavanjem snažnih pčelinjih društava,
pčelar proizvodi slabiće na pčelinjaku koji postaju neotporni na pčelinje bolesti i lak
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
140
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
plen grabežnih pčela. Ako od njih pravi i paketne rojeve, svesno zanemarujući
činjenicu da se u našim uslovima ne mogu razviti do jeseni i da ih samo oko 10%
prezimi, pčelar sa njima ne prave štetu samo sebi, već i kupcima, odnosno
pčelarima-početnicima i srpskom pčelarstvu uopšte.
Osamdesetih godina u nas su se masovno i nekontrolisano koristila hemijska
sredstva na bazi fenotijazina, amitraza, brompropilata, koji su nalazili primenu
prskanjem i dimljenjem pčelinjih zajednica, a devedesetih godina i na bazi
fluvalinatom i amitrazom impregniranih letvica, zadržavanih duže vremena u
košnicama. Česta dimljenja, najčešće bez potrebe, česta otvaranja košnica i vrlo
učestale manipulacije pčelama kroz proteklih tridesetak godina borbe sa Varroom,
drži pčelinje zajednice u stalnoj stresnoj situaciji, koja ima za posledicu hronično
slabe pčelinje zajednice i prazne košnice u rano proleće.
Zazimljavanjem slabih društava i spajanjem više slabića u jednu košnicu
ravno je uništenju pčelinje zajednice.
Tokom aktivne sezone neki pčelari ostavljaju pčele bez higijenskog pojila i
upućuju ih na pretraživanje terena za vodom bez koje im nema života. U potrazi za
vodom angažuje se i do 90% svih izletnica, nektaruša i polenarica, ali i znatan deo
kućnih pčela, i ne nalazeći je, umiru od umora i gladi, a leglo u pregrejanoj košnici
(pri temperaturi višoj od 38°C) biva uništeno. Pčelar na letu vidi izbačene lutke,
nesvestan šta se zbilo, i okrivljuje nepoznate bolesti, a da nije svestan činjenice da je
on glavni uzrok bolesti praznih sanduka.
Bolest praznih sanduka zahvatila je 2004/2005. g. više od 50% pčelinjeg
fonda na prostoru Srbije južno od Save i Dunava 9, za šta su pčelari optužuju Varrou
destructor. „Regionalna asocijacija pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije izdala
je saopštenje za javnost, da je na području teritorije koju pokriva, do početka januara
2005. godine stradalo oko 40% pčelinjih zajednica, a mnoga društva su znatno
oslabila i, u proleće se očekuje još uginuća...” (Spasić, 2005)10. Objektivno gledajući,
Varroa je samo jedan od uzroka uginuća pčelinjih zajednica. Drugi činilac nestanka
pčela je neadekvatna (šećerno-mlečno-sojina) hrana, a treći razlog je deficit zimskih
pčela, nastao varljivom brojnošću mladih pčela kratkog veka, rođenih u septembru i
oktobru pod uticajem stimulativnog prihranjivanja šećernom otopinom pčelinjih
zajednica u mesecima avgustu, septembru i oktobru11.
Komercijalizacijom pčelinjih proizvoda, pčele su lišene prirodne hrane meda i
polena koji su im istovremeno i lek protiv bolesti. Zbog konzumiranja neprirodne
hrane (saharoza, mleka u prahu, sojinog brašna i drugih surogata) koja ne sadrži
fitoncide i antibiotike, fenolna i polifenolna jedinjenja kakva poseduje medi polen,
pčele su postale neotporne prema pčelinjim bolestima.
Sve ovo doprinelo je da na pčelinjacima nema prirodno biološki snažnih
pčelinjih zajednica sposobnih da se odupru bolestima. Od bolesti praznih sanduka u
južnim državama SAD početkom 2007 godine uginulo je nekoliko stotina hiljada
pčelinjih društava. To su „stručnjaci” nazvali „poremećajem nestajanja pčelinjih
društava„ (CCD) i time otvorili vrata nekim drugim „stručnjacima” za istraživanje već
davno poznatih istina o uzrocima nestajanja pčela. Cela istina je u činjenici da je
pomor pčela u SAD, Evropi i Srbiji nastupio od „bolesti praznih sanduka“.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
1
141
Šabaršov.
Kulinčević.
3
Jeskov.
4
Smirnov.
5
Lindauer.
6
Lindauer, 1954.
7
Lindauer
8
„Vruće pčele u praznim ćelijama unutar legla”, „Pčelar“ br.6 za jun 2006.
9
Iz predavanja Šabačkim pčelarima Miljka Šljivića, predsednika SPOS-a, 20. marta 2005.
godine.
10
Spasić, «Potresno saopštenje za javnost regionalne asocijacije”, «Pčelar» br, 3/2005).
11
Stimulativna prihrana u periodu avgust/oktobar ima za posledicu rađanje kratkovečnih
pčela. Pčelinje zajednice stimulativno prihranjivane krajem leta imale su u proseku oko
40% više pčela nego kontrolna društva bez prihrane, ali je krajem zime situacija bila
sasvim drugačija. Kontrolna društva bez stimulativnohg prihranjivanja imala su 10% više
pčela nego pčelinja društva čija je jačina uvećana stimulativnim prihranjivanjem u avgustu
prethodne godine (Kulinčević, 1993., Pčelar 7,8 i 9/1993).
2
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
DEO PETI
KAKO POVRATITI PČELAMA PRIRODNU
OTPORNOST NA BOLESTI
5.1. NEMAČKA ŠKOLA – PRIRODNI PRISTUP
Kada u sadašnje vreme intenzivna poljoprivreda stvara nepovoljne uslove za
pčele, a prisutna varooza još više usložava probleme ekonomičnog pčelarenja,
nameće se pitanje kako dalje? Odgovor nauke glasi:
ISPRAVAN NAČIN UPRAVLJANJA PČELINJIM ZAJEDNICAMA,
odnosno upravljanje na naučno zasnovanoj tehnici pčelarenja. Pri tome je
najvažnije da te metode u osnovi imaju prirodni pristup pčelinjim društvima. Neke od
principa tog uspešnog načina pčelarenja postavili su, izučili i dokazali u institutu za
apikulturu u »Celle«-u u Nemačkoj. Dr Jost H. Dustman navodi sedam aktivnosti koje
pčelari treba da sprovode. To su:
1. svake godine praviti veštačke (paketne) rojeve, da bi se razvile
mlade pčelinje zajednice sa mladim maticama čija je oplodnja kontrolisana;
2. ovi veštački (paketni) rojevi su baza za proizvodnju društava
naredne godine;
3. hemijski tretmani protiv Varrooze se izvode isključivo kod paketnih
pčela koje nemaju saća;
4. uvek, kada je to moguće, koristiti voštane satne osnove ili
novoizgrađeno saće;
5. mlade pčelinje zajednice se lagano prihranjuju u jesen medom
6. mlade pčelinje zajednice se objedinjuju sa starijim društvima,
formiranim jednu godinu ranije, tokom jeseni svake godine (rotacijski sistem);
7. ova procedura rotacije (rotacija pčelinje zajednice i saća) ima
sledeće prednosti:
a. stvaranje prirodnog mehanizma za odbranu od bolesti,
b. redukovano rojenje i
c. visok prinos meda.
Uz uvažavanje navedenih principa, u tekstu koji sledi ukazano je i na
druge relevantne metode koje korespondiraju sa prirodom pčele, i njihovom
primenom obezbeđuju se zdrava i na bolesti otporna društva.
To su (1) obezbeđivanje pčelinjim društvima stalne rezerve kvalitetne
hrane, (2) negovanje snažnih pčelinjih društava, (3) obezbeđivanje optimalne
mikroklime u košnici i (4) suzbijanje Varrooze primenom biotehničkih i zoohigijenskih
postupaka.
144
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
5.2. POUČNA ISKUSTVA PROF. DR ZORANA STANIMIROVIĆA
U UZGAJANJU PČELA OTPORNIH
NA AMERIČKU KUGU I KREČNO LEGLO
Profesor dr Zoran Stanimirović sa saradnicima (2001), D. Pejović i D.
Ćirković, i brojnim saradnicima velepčelarima, uzgajio je pčelinja društva sa
sposobnošću da fizički uništavaju krpelja Varrou destructor sa efikasnošću od 36% i
više. Takva društva se odvajaju za selekciju i proizvodnju matica, jer je potomstvo
pokazivalo znatnu otpornost na parazita.
Iskustvo Zorana Stanimirovića u održavanju preventive na američku kugu,
edukuje pčelare da u gajenju pčeilinjih zajednica prioritet bude imperativ uzgajanje
super jakih pčelinjih društava, i likvidacija svih onih društava koja su snagom žive
mase slabija od najjačih.
Istrajavanje pčelara na higijenskom ponašanju pčela podrazumeva
odstranjivanje uzročnika bolesti, pre nego što on dostigne infektivni stadijum. Zato se
higijensko ponašanje može shvatiti i kao rezistencija prema određenim bolestima
legla i odraslih pčela1.
Negovateljsko ponašanje pčelinjeg društva je kompleksna osobina čiji je cilj
ubijanje i uklanjanje parazitskog krpelja, Varroe Destructor, a sastoji se od
samočišćenja od krpelja (autočišćenja, samonega, lična nega), tzv. čistačkog plesa,
čišćenje otvorenih infestiranih ćelija legla i grupnog čišćenja - uzajamno čišćenje
infestiranih odraslih pčela1.
Ova škola neguje praksu da je imenitelj za jako društvo kvalitetna
jednogodišnja matica poreklom iz materinskog i očinskog društva genetski
predisponiranih osobina na higijensko i negovateljsko ponašanje, tj. da su otporna na
Varrou destruktor i krečno leglo, odnosno, sposobna da krpelje, odnosno mrtve larve
u zatvorenim ćelijama prepoznaju, usmrćuju i izbacuju iz ćelija saća, te zaredom tri
sezone dala najveće prinose robnog meda. To su jedinke društava što poseduju dva
genska lokusa2, koji se nezavisno jedan od drugoga razdvajaju i, na posebnim
zadacima, aktiviraju. Prvi aktivira pčele na otklapanje obolelog zatvorenog legla, a
drugi podstiče mlade radilice na čišćenje ćelija saća, izbacujući obolele larve i lutake
van košnice3.
To su pčelinje zajednice čije pčele su sposobne da u dugom, sušnom i
žarkom letu, pronađu polen i odneguju kvalitetne i brojne zimske pčele.4
Pčele iz osrednjih i slabih društava ne poseduju navedene genetske osobine,
pa su stoga hronično slabe i neotporne na bolesti te kao takve se likvidiraju na
pčelinjacima.
Sprovedena istraživanja dr prof. Z.Stanimirovića i saradnika (2001, 2002) su
pokazala da super jaka društva (ne ona koja se veštački formiraju putem raznih,
pčelarima poznatih „tehnologija”, prim. J.K.) imaju superhigijensko ponašanje i
sposobost da za vreme od 48 sati očiste mrtve lutke u procentu većem od 95%.
Društva srednje jačne za to vreme očiste 90-95% oštećenih larvi i lutaka zatvorenog
legla, a slaba društva su pokazala nehigijenske sposobnosti, čija je efikasnost
eliminisanja žrtvovanog legla za 48 sati iznosila manje od 90% očišćenih ćelija 5.
Istraživanjima su još utvrdili da su super jaka društva poticala od jednogodišnjih
matica, koje su genetski predisponirane na higijensko i negovateljsko ponašanja.
Pejović je u istraživanju pratio negovateljsko ponašanje banatske žute pčele iz
okoline Šapca, te pčele sivke sa područja Rudnika i Šumadije, a Ćirković je postavio
eksperiment na pčelinja društva Sjeničko-pešterskog ekotipa medonosne pčele.
Rezultati tih istraživanja kod pčela sa lokaliteta područja Mačve, Rudnika i Sjeničko-
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
145
pešterskog ekoklimatskog regiona, su pokazali da negovateljsko ponašanje
potencijalno postoji, ali se ne može govoriti o izraženosti ove osobine, obzirom da je
globalna sposobnost eliminacije krpelja sa oštećenjima u ukupnom broju odbačenih
krpelja svih ispitivanih pčelinjih zajednica bila ispod 36%. Naime pčelinje zajednice iz
Mačve imale su negovateljsko ponašanje sa potencijalom od 34,78%, dok su pčelinja
društva sa područja Rudnika posedovala negovateljsko ponašanje sa potencijalom
od 34,81%, a pčele autohtonog sjeničko-pešterskog ekotipa poseduju slabije
sposobnosti negovateljskog ponašanja sa potencijalom do 34,04%, što je manje u
odnosu na pčelinje zajednice žute banatske pčele iz ekoklimatskog područja Mačve i
sive pčele područja Šumadije – Rudnika. Međutim, rezultati istraživanja ukazuju na
povezanost negovateljskog ponašanja i jačine pčelinjih zajednica. Tako kod pčelinjih
zajednica iz kategorije jakih društava sa svih 10 lokaliteta područja Rudnika i 9
lokaliteta područja Mačve konstatovana je izraženost negovateljskog ponašanja. Ona
se na lokalitetima oko Rudnika kretala u opsegu od 36,41% do 38,68%, na području
Mačve u opsegu 36,7-42,14%, na Sjeničko pešterskoj visoravni na 8 od 11 lokaliteta
od 36,05 do 36,62%.
Sva društva sa sposobnostima da fizički uništavaju krpelja sa efikasnošću
36% i više, odvojena su za selekciju i proizvodnju matica, jer je potomstvo pokazivalo
znatnu otpornost na Varrou destructor.
Kao preventiva američkoj kugi i krečnom leglu u tehnici pčelarenja se
posvećuje jednako velika pažnja i biološkim potrebama medonosne pčele, kao živog
bića. Takođe, orjentacija na biološke mere (zamena starih matica, zamena starog
saća) i poštovanje higijensko - sanitarnih uslova pčelarenja, koje doprinose uzgajanju
zdravih pčelinjih zajednica sa svim autohtonim biološkim svojstvima, te produkcija
zdravih proizvoda bez rezidua, takođe zauzima visoko mesto u tehnici pčelarenja dr
prof Zorana Stanimirovića.
5.3. KOEFICIJENT UNIŠTAVANJA VARROE DR ALOJZA WALNERA
Istraživanja A. Walnera (1989) potvrdila su da samo 2,1% pčela evropske
rase ima sposobnost nanošenja ozleda varroi čeljustima, ali i mogućnost selekcije
pčelinjih društava na sposobnost nanošenja povreda krpelju. Naime, on je 1989.
godine primetio pčelu koja je svojim čeljustima lovila grinju. Upoređujući nalaz svojih
zapažanja sa različitim stepenima zaraženosti pčelinje zajednice Varroom, Walner je
zaključio da pčele i same uništavaju parazita. Našao je da nekima nedostaju nožice
ili da su bile povređene. Od 700 pčelinjih zajednica koje nisu bile tretirane protiv
varroe, u 15 je našao povrede na ženkama varroe. Pretražio je svaku mrtvu grinju sa
podnjače oglednih društava, i ustanovio bitne razlike u količini i odnosu povređenih i
nepovređenih grinja u oglednim zajednicama. Taj odnos Walner je iskazao u
procentima i nazvao ga koeficijent uništavanja krpelja, KUK.
Istraživanja izvedena u periodu 1989.-1994. godine pokazala su da je
moguća selekcija pčela koje same uništavaju varrou tako da je najbolje društvo imalo
KUK 50%, a najslabije 36%. Nakon trogodišnje selekcije, ispitivanja su pokazala da
je KUK pet najboljih društava bio 68%. Godine 1994. u ogledima su bila društva koja
četiri godine nisu lečene protiv varroe i pokazala koeficijent uništavanja krpelja od 30
do 60%. Walner smatra da je KUK od 30% vrlo nizak, od 40 do 50% dobar, a viši od
60% izvrstan. Cilj je njegovog rada da selekcijom pčelinjih društava dostigne
koeficijenat uništenja krpelja KUK od 70%.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
146
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Nalazi Walnera nisu ostavili na miru ni druge istraživače. Od septembra
1989. pa do aprila 1990. godine Ruttner i Händel su pratili osipanje grinja u pet
pčelinjih zajednica. U proseku 26% parazita je imalo osakaćene noge i srazmerno
retko oštećenje hitinskog oklopa. Povredu nožica su registrovali i kod onih grinja koje
tek što su izišle iz ćelija sa leglom.
Moritz i Handel (1984) su ustanovili da što brže prolazi faza razvoja lutke, to
se manje grinja pojavljuje u pčelinjij zajednici. U soju pčela Apis mellifera L capensis
faza zatvorenog legla je dva dana kraća nego u krajinske pčele, i sledstveno tome
samo u 21% ćelija se nalaze polno zrelo potomstvo grinja.
5.4. POUČNA PRAKSA VLADIMIRA HUNJADIJA
SA OGRANIČENIM BROJEM OTVARANJA KOŠNICE
Ispravan način upravljanja pčelinjim zajednicama, odnosno upravljanje na
naučno zasnovanoj tehnici pčelarenja, osnova je i potka tehnike pčelarenja Vladimira
Hunjadija iz Petrovaradina, Novog Sada.
On, jednim otvaranjem košnice rešava devet problema i tim devet puta manje
izlaže pčele stresu.
Na samom početku prolećnog razvoja, jedna pčela hrani tri larve. U
narednom periodu jedna pčela hrani jednu larvu, dok oko 1. maja tri pčele hrane
jednu larvu. U završnom periodu razvoja veliki broj pčela, njih 50 do 60 hiljada boravi
u košnici spremne ili za iskorištavanje paše ili za rojenje. Da ne bi ušle u nagon za
rojenje, a da bi tu snagu pretvorio u radno raspoloženje, gospodin Hunjadi u trenutku
kada pčele „unesu tri kapi” nektara bagrema u košnicu, pristupa operaciji uklanjanja
posledica koje su dovele do stanja prenatrpanosti košnice živim materijalom.
On suzbija rojni nagon za celu sezonu, tako što uklanja celokupno leglo iz
plodišta produktivnih košnica, osim jednog rama mlâđa različitog starosnog doba sa
maticom, a na njihovo mesto dodaje satne osnove i novo saće. Ovom operacijom
doveo je pčelinju zajednicu u poziciju prirodnog roja koji se divljom snagom bori za
preživljavanje i opstanak: prikuplja nektar i polen i skladišti ga u ćelije ramova, gradi
saće, uzgaja leglo i „organizuje” odbranu košnice.
Satne osnove SĀM proizvodi, jer satne osnove koje se nalaze na tržištu ne
smatra za ispravne, „jer ih pčele nerado prihvataju i izgrizaju, na njima se slabo
razvijaju, i na njima nerazvijena društva nemaju meda za sebe, a kamoli za pčelara“.
Primetivši prenatrpanost košnice leglom, pčelom i polenom, mnogi pčelari
pribegavaju raznim operacijama da spreče rojenje. Pčelari najčešće vrše proširivanje
plodišta, otvaranje zbegova, dodavaju satne osnova na izgradnju, postavljaju ramova
građevnjake, raspoređuju legla po nastavcima, ređe minimalno odstranjivanje legla,
itd.
Pomenute operacije samo odlažu sam čin rojidbe, ali nisu dovoljno efikasne
da bi u potpunosti sprečile rojidbeni nagon.
Premeštanjem ramova sa otvorenim leglom i okvira sa ćelijama zatvorenog
legla u kojem se razmnožava 80-90% ženki Varroe iz svih produktivnih košnica, i
njihovim prebacivanjem u košnice pološke (koje je nazvao akumulatorima), koja su
uzgajivačka društva, očistio je Varrou iz pčelinjaka paviljonskog tipa. Ostavljeni ram
sa maticom u plodištu košnice služi i kao „ram -lovac” za onih preostalih 10-20%
ženki Varroe koje su ostale na pčelama.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
147
Preostale Varroe što se nalaze na pčelama, ubrzo će napustiti pčele i
privučeni feromonom otvorenog legla, pohitati na ram sa otvorenim leglom i matcom i
naći smrt u poklopljenom leglu, kada se ram-lovac (bez matice) premesti u sanitarnu
košnicu.
3. Vrca sav zaostali med iz prethodne godine i onaj koje su pčele unele u
vrbovo-voćnoj paši. Taj med koristi za ishranu rojeva. Kaže: „izvrcam i poslednju kap
meda, pa pčelama pobuđujem instinkt straha od gladi, traženje paše i unos nektara
4. Izvrcane stare satove škartira za pretapanje, a na mesto njih dodaje u
plodišete novo saće, odnosno satene osnove iz vlastite proizvodnje, te obezbeđuje
visoku higijenu i zdravlje u košnicama.
5. Ima čist sortni med za tržište, kao što je med sa lipe, koji mu je 2008.
godone doneo sertifikat „Najbolji u Vojvidini”, med sa begrema i livadski med.
Suncokretov med ne vrca, već ga ostavlja u košnici, pčelama za zimovanje i za
prolećni razvoj, jer sadrži veliki procenat polena pa pčele na njemu odlično zimuju.
6. Pristupa uzgoju matica.
Izmeštene ramove sa celokupnim leglom i mladim pčelama prenosi u košnice
„akumulatore”, tipa „pološka”, koja je ustvari „uzgajivačko društvo“. Odatle se sve
starije pčele vraćaju u svoje košnice i nastavljaju sakupljačku aktivnost, a mlade
pčele uzgajaju nepoklopljene larve i izvlače matičnjake. Pošto su ostale bez izletnica,
treba ih odmah i naredna tri dana snabdevati vodom.
7. Stavljanjem tri vertikalne pregrade u „akumulatore” dobija po četiri
nukleusa i isto toliko uzgojenih kvalitetnih rojevih matica u jednoj pološci, a ima ih
više od dvadeset.
Toga i naredna tri dana „akumulatore” hrani sirupom 1:1 – med:voda, kako
usled nedostatka vode u akumulatorima, ne bi došlo do kanibalizma kod pčela.
8. Uvek u košnicama ima novo ili do „boje bronze saće”, u čijim ćelijama
nema đubreta od larvi, niti opasnosti od pojave truležnih i gljivičnih bolesti".
Dakle, jednim otvaranjem košnice u trenutku kada pčele u košnicu donesu
prve „tri” kapljice nektara sa bagrema, obavlja osam gornjih krucijalnih aktivnosti,
prilagodivši svoju tehnologiju pčelarenja prirodi pčele na čemu su mu pčelice
zahvalne.
UPOZORAVA:
"Ako u julu tekuće pčelarske godine košnice nisu napunjene zimskom
hranom, nemojte očekivati u narednoj godini medobranje na begremu. Julska pčela
treba da donosi med i, u plodištu priprema hranu za prezimljavanje, donosi polen i
zaliju ga medom, te ga poklope voštanim poklopčoćima.
Zato se u tom periodu mora obavezno i neizostavno početi sa
protivVarroznom zaštitom. Ciklus treba završiti narednih mesec dana, tj. do kraja jula
meseca.
Svako jaje koje matica zaleže u saće od 01. 08. pa na dalje, biće zimska
pčela koja će nositi život pčelinje zajednice do prvih prolećnih dana. U to leglo Varroa
više ne sme da ulazi u ćelije legla. Mlade pčele koje se legu krajem avgusta, tokom
septembra i u narednom periodu dokle god matica polaže jaja, ne smeju više biti
tretirane ni maltretirane hemijskim preparatima. To su pčele koje će nositi život
pčelinje zajednice tokom cele zime .
Svako tretiranje pomenutih pčela sa upaljenim listićima, ili na bilo koji drugi
način, skraćuje život svake jedinke u pčelinjoj zajednici. Nakon tretmana pčela u tom
periodu, pčelinje zajednic preživljavaju teške trenutke. Veliki broj jedinki ne dočeka
proleće, jer im je život, stresovima tretiranja otrovnim materijama, skraćen. Pčelinje
zajednice ako uopšte i prežive, iz zime izlaze veoma slabe. Tako oslabljene,
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
148
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
formiraju klube veličine malo veće jabuke. Od takvih pčela nema meda u narednoj
sezoni.
5.5. ŠKOLA ALENA KAJE
Alen Kaja (1956)6, član francuske Akademije nauka, pčelar iz ljubavi prema
pčelama, uzgojio je matičnjake u gnezdu pčelinje zajednice „bez izolovanja matice
rešetkom, bez njenog privremenog zatvaranja ili uklanjanja”. On pritom polazi od
aksiome da se u normalnom pčelinjem društvu matica „spontano zamenjuje samo u
dva sasvim određena slučaja: (1) kad je košnica obezmatičena smrću matice, kad je
ova prestarela, kad je nekim slučajem nestala, ili kad su je ubile radilice zbog slabog
polaganja jaja, i (2) kad se društvo sprema za rojenje... Veštačke metode izvođenja
matice i proizvodnje matične mleči”, kaže cenjeni naučnik, „sve su skoro zasnovane
na obezmatičenju”.
Za uspeh svoje metode Kaja navodi sledeće uslove:
- treba raditi samo sa vrlo jakim društvima, čiji broj pčela iznosi najmanje
40.000, uz neprekidno prihranjivanje, koje stimuliše maticu na neprekidno polaganje
jaja. Matica ne sme biti starije od dve godine;
- spoljna temperatura treba da bude povoljna (maj-jun), da ima obilje paše,
a društvo s kojim se radi treba zaštititi od noćne hladnoće.
Ovako ispunjeni zahtevi dovode pčelinje društvo u takve okolnosti da se u
njemu u kraćem ili dužem roku rađa nagon za rojenje. Tada poraste unutrašnja
toplota u košnici i nastane veliki broj pčela koje se osećaju stešnjene. Tu je i veliki
broj mladih pčela hraniteljica, neophodnih za ishranu matičnih larvi. Upravo ovome je
Kaja i težio – da društvo dođe u stanje nepostojane ravnoteže. U tom momentu
pčelar treba da se umeša, tako šta jedan okvir sa leglom izvadi iz košnice i na
njegovo mesto stavi okvir sa tek presađenim larvicama (ili okvir sa samo jajima ili
larvicama pripremljenim po metodi Öröši-ja , Aleja, Hopkinsa..., prim J.K.).
Mlade pčele u ogromnom broju prihvataju dodati uzgojni materijal i gonjene
nagonom lučenja mlečnih žlezda, hrane dodate larvice, a one čije su voštane žlezde
u punom naponu brzo dograđuju matičnjake. „Matičnjaci dobijeni na ovakav način,
sadrže relativno veliku količinu matičnog mleča, koja već drugog dana dostiže 350400 mg dok matičnjaci dobijeni drugim postupcima nikad nemaju više od polovine te
količine”, ističe Kaja i nastavlja: „Na ovaj način povezuju se povoljni uslovi za pojavu
rojenja, uslovi koji se mogu održati (u jednoj košnici) nekoliko nedelja, a da ipak ne
dođe do izletanja roja. Do rojenja neće doći ni kada povremeno dodajemo društvu
izvestan broj veštačkih matičnjaka sa presađenim larvicama, ne dozvoljavajući da se
slučajno u njemu izvede mlada matica”.
5.6. POUČNA PRAKSA RAJKA PEJANOVIĆA
Rajko Pejanović (2003), iako seleći pčelar koji pčelari sa preko 100 LR
košnica, koristi matice iz rojnih matičnjaka koje proizvodi po vlastitoj metodi koju je
nazvao ”Metoda kontrolisanog rojenja”.
Kada se posle tridesetgogodišnje prakse Pejanović razočarao u nerojivost
sopstvenih matica koje je uzgojio Dulittlovim postupkom, jer su se u toku dve sezone
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
149
i u ponovljenom postupku sve košnice izrojile, setio se saveta deda Živana 7 i njegove
pouke: „Takav način uzgoja je veoma skup, to sam iskusio, troškovi se mogu smanjiti
samo davanjem većeg broja larvi uzgajivačkom društvu, ali tada neminovno opada
kvalitet matica”.
Metoda kontrolisanog rojenja sastoji se u činjenici, da se dozvoli
razmnožavanje samo onim maticama koje imaju najbolje osobine, baš onako, kako
se dešava u prirodi, a ostalima ne dozvoljava. U vezi s tim:
- Vrši selekciju pčelinjih zajednica na osnovu uvida u ostvarene prinose u
poslednjih nekoliko godina i izdvaja najelitnije;
- u zavisnosti od potrebe za brojem matičnjaka, najboljoj zajednici
dozvoljava da povuče matičnjake, a ako ona okleva tada je podstiče na rojenje, i njoj
prepušta da odluči kada će povući matičnjake;
- kad povuku rojne matičnjake, zajednice deli na oplodnjake dimenzije
Alpske košnice u kojima će se matice izleći i iz kojih će poleteti na sparivanje. U
njima će se mlade matice razviti, uvećati društva i pokazati svoju pravu vrednost, te u
njima uspešno prezimljavati;
- kao i Kerle, i on u martu naredne godine rezervne matice koristi za
saniranje bezmataka i zamenu starijih matica.
U njegovom modelu oplodnjka vrši odabir najboljih društava iz reda onih
matica koje je u proizvodnim društvima zamenio sa mladim. Od najboljih matica i
društava u oplodnjacima isprovocira potreban broj da u planiranom vremenu uđu u
rojno stanje. On to radi spajanjem oplodnjaka čiju je mladu maticu iskoristio, sa onim
koje je odabrao za rojenje, ili pak dodavanjem legla i pčela iz ostalih košnica onim
oplodnjacima koje je odredio da se izroje. „Na taj način su odabrani oplodnjaci
dvostruko jači”, ali je najbitnija činjenica da se pčele nalaze u rojnom orgazmu, pa će
i matičnjaci utoliko biti krupniji, a izležene rojne matice biće bez konkurencije.
5.7. PČELINJE DRUŠTVO U SVAKO DOBA OBEZBEDITI S
OPTIMALNIM REZERVAMA KVALITETNOG MEDA I POLENA
ZAMENA ZA POLEN NE POSTOJI!!!
Polen u košnici jedini je uslov da se stvori MLEČ bez koga nema pčela!
(podvukao J. K.) Akademik, prof. Dr K. Tričković, 20118
Da ne bi došlo do zastoja u leglu, čuveni pčelarski stručnjak Johansson 9
sugeriše da pčelinjim zajednicama u svako doba treba obezbediti optimalne rezerve
hrane u količini od 16 do 18 kg zatvorenog meda, Za razvoj jednog društva od
50.000 pčela potrebno je 23 kg meda, a jedno malo društvo treba da ima najmanje 7
kg meda.
I Rjamova10 i Bilaš11 slažu se u mišljenju da optimalne rezerve meda u
pčelinjem društvu treba stalno da bude od 10 do 12 kg meda i 4,4 kg perge.
Prisustvo stalnih rezervi meda u pčelinjem gnezdu u količinama o kojima pišu
Rjamova, Bilaš i Johansson, dovodi do pojačane ishrane larvi. Što je više polena i
meda u košnici, to pčele obilnije hrane larvice, i iz takvog legla se izvode pčele boljeg
kvaliteta (tabela 16).
Količina zaliha meda i polena odražava se i na kvalitet pčela svih funkcija u
pčelinjoj zajednici (pokazatelji 9, 11 i 12). Kvalitet je očigledno na strani pčelinjih
zajednica čije su pčele odgajene u društvima sa izobiljem hrane.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
150
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Tabela 16. Pregled uticaja količine zaliha hrane u košnici na kvalitet pčela (prema
podacima Rjamove i Lebedeva)
POKAZATELJI
Rezerve meda u košnici, kg
3-5
6-8
10-12
1.
Težina trodnevne larve, mg
12,4
16,8
18,2
2.
Težina šestodnevne larve, mg
137
159
171
3.
Razvoj ždrelnih žlezda, poena
3,57
3,71
3,85
4.
Razvoj masnog tkiva,%
100
117
121
5.
Širina 3 tergita, mm
4,6
4,64
4,78
6.
Dužina 3 tergita, mm
2,21
2,21
2,26
7.
Dužina 4 tergita, mm
2,15
2,15
2,22
8.
Lipidi trodnevne larve suve težine,%
5,6
7,1
7,7
9.
Prosečna dužina života pčela, dana
32
36
38
10
Težina jednodnevne pčele, mg
101,4
106,5
108,5
11
Količina pčela u glavnoj paši (kg)
3,1
3,4
3,8
12
Prinos meda na 1 kg pčela (kg)
8,7
8,8
10,6
13
Ukupan prinos meda, kg
26,9
30,1
40,5
Profesor dr V. I. Lebedev (2004)12 je komentarišući prethodnu tabelu i
razrađujući pitanje kako količina obezbeđene hrane utiče na razvoj pčelinjeg društva
istakao:
”Ogledima na nekoliko hiljada pčelinjih zajednica došlo se do niza saznanja.
Pri ovom istraživanju formirane su tri grupe društava sa maticama analognih osobina
i istog kvaliteta (jačine), ali sa različitim količinama hrane. Prva grupa je imala 3-4 kg
zaliha hrane od prolećnog perioda do glavne paše; druga grupa je imala 6-8 kg
zaliha hrane, a treća 10-12 kg zaliha hrane, odnosno 1-1,2 kg po ulici pčela.
Prvi analizirani pokazatelj je bio nivo ishranjenosti larvi. Veće zalihe hrane
dale su više mleča i kvalitetnije larve. Pčele same ocene sa koliko hrane raspolažu.
Ako imaju malo hrane, pčele manje luče mleča za larve. Drastično smanjenje količine
rezervne hrane prouzrokuje slabiju ishranu larvi, manju masu larvi, manju masu
mladih pčela, manji je broj pčela u pčelinjem društvu, kraći životni vek takvih pčela
(za oko 10 i više dana). Količina meda koja je dobijena po grupama iznosila u: u prvoj
grupi 27 kg, u drugoj 37 kg i u trećoj 40 kg po pčelinjem društvu. Ovaj rezultat nije
dobijen samo zbog različite količine hrane, već i zbog razlike u kvalitetu (vitalnosti)
pčela, koja je naročito izražena u grupi pčelinjih društava sa najvećim količinama
razervne hrane. Računica pokazuje da smo kod prve grupe na početku ”uštedeli“ 7
kg meda po društvu, ali smo zato na kraju u gubitku bar 13 kg meda po košnici. Zato
sledi očigledan zaključak da nikada ne treba štedeti hranu u pčelinjim društvima.
U sledećem ogledu koji je vršen pet godina na 189 pčelinjaka sa oko 26.000
pčelinjih društava, pčelinje zajednice su bile podeljene u 5 grupa sa različitim
količinama rezervne hrane, a dobijeni su sledeći rezultati:
- grupa pčelinjih društava sa malo hrane dala je 11,2% jakih društava, a
32,6% slabih,
- grupa pčelinjih društava sa dosta hrane dala je 60% jakih društava, a samo
9,2% slabih”.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
151
Objašnjavajući pitanje kako kvalitet hrane utiče na produktivnost pčelinjeg
društva, profesor je rekao: Ako su zalihe rezervne hrane u pčelinjem društvu od
šećernog sirupa, tada je manje legla za oko 17% u odnosu na zalihe hrane koje čine
pčelinji prirodni med. Kada su zalihe hrane od prirodnog meda, prinosi su veći za oko
32% u odnosu na pčelinja društva sa rezervnom hranom od šećernog sirupa. To je
razumljivo jer ”med“ od šećernog sirupa ne sadrži ni aminokiseline, ni vitamine, ni
minerale, a i energetska vrednost ”meda„. od šećernog sirupa je manja za oko 30%
od prirodnog meda.
U istraživanjima u Rusiji došlo se do hrane koja je po svom sastavu slična
prirodnoj hrani i namenjena za:
- prolećni razvoj pčelinjih društava sa više aminokiselina, vitamina grupe B,
minerala, i za
- zimsku prihranu, sa više ugljenih hidrata.
Kolike su ogledima utvrđene optimalne količine hrane po košnici, možemo
videti u tabeli 17.
Tabela 17. Pregled količina hrane za napredovanje pčelinje zajednice
Količina hrane po jednoj ulici (kg)
U prolećnom periodu
U periodu pripreme
za zmu
U zimskom periodu
med
1,0
1,5
2,0
perga
0,5
0,4
0,2
Tip hrane
”Zašto je hrana sa belančevinama (perga, a ne mlečno-sojine pogače, prim.
J.K.) bitna za pčelinje društvo“, postavlja pitanje Lebedev i daje odgovor: „Pošto je
med čisto ugljenohidratna hrana, pčele ne mogu dugo da žive samo na medu. Bez
cvetnog praha, to jest bez perge, nema razvoja legla, jer bez belančevinaste hrane
nema ni matičnmog mleča, ni hrane za leglo. Ako u fazi pripreme pčelinjih društava
za zimovanje nema dovoljno perge, pčele ne mogu da prezime, jer im se u tom
slučaju znatno skraćuje životni vek. Perga je izvor belančevinaste hrane, minerala i
masti... Ako nema dovoljno perge, dolazi do smanjenja legla, čak i do 15 puta, u
odnosu na pčelinja društva sa dovoljnom količinom perge. Količina perge u pčelinjem
društvu direktno određuje masu larvi, masu mladih pčela, dužinu rilice kod pčela,
dužinu života i drugih vitalnih osobina pčela. ZAMENA ZA POLEN NE POSTOJI!!!”
Velike zalihe hrane imaju neporocenjivu važnost i iz razloga što su
svojevrsan izvor i regulator toplote u košnici zimi. Što su zalihe hrane veće, to je
kolebanje temperature u klubetu manje. Veća masa medom ispunjenih okvira se
sporije greje, ali se sporije i hladi, pa što je više hrane u košnici, to je manja nagla
promena temperature. Uginuće pčelinjih zajednica zimi profesor Farar objašnjava,
pored ostalog, i naglim promenama temperature u košnici.
I profesor Taranov nužnost postojanja velikih rezervi meda objašnjava
ublažavanjem naglih promena temperature na pčelinje klube i potvrđuje rezultatima
istraživanja kojima je utvrđeno da je gubitak toplote kroz saće ispunjeno pergom
najmanji i da iznosi 0,106 kg/ccal/min, a najveći gubitak je kroz saće bez meda 0,173
kg/ccal/min, dok saće ispunjeno poklopljenim medom propušta 0,147 kg/ccal/min.
Pri postojanju velikih zaliha hrane, a naročito u zimskom periodu, pčele lakše
održavaju toplotu u gnezdu, jer je manji gubitak toplote u klubetu, pa pčele troše
manje hrane za održavanje temperature.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
152
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Stalne rezerve perge u pčelinjoj zajednici u količini koju preporučuje Bilaš
neophodnost je za razvoj pčelinjeg društva, koliko i med za prehranu. Mlade pčele
koje nemaju dovoljne rezervne perge u košnicama nisu u stanju da produkuju mleč,
što ima za posledicu visoku smrtnost (Hajdak, prema Bilašu). Prema Bilašu, perga je
sterilnija od cvetnog praha i organizam pčele je bolje usvaja i bolje vari. Njena
hranljivost je tri puta veća nego u polena, a devet puta prevazilazi svaku njenu
zamenu. Međutim, polen efikasnije stimuliše aktivnost matice na polaganje jaja.
Herbert i Šimanuki u časopisu »Apidoligie” br. 9/78 ističu da hranljive
vrednosti svežeg polena i perge nisu pokazale razliku u veličini površine zatvorenog
legla u pčelinjim zajednicama kojima su davani kao belančevinasta hrana u uslovima
kada su bile smeštene u izolatore. Kao kriterijum za ocenu njihove delotvornosti
služila je površina zatvorenog legla.
Komparativna analiza uzoraka polena i perge, ističu autori, pokazala je da
perga sadrži više redukovanih šećera, a manje pepela. Veći sadržaj redukovanih
šećera u pergi objašnjava se prethodnim dodavanjem meda ili nektara pri preradi
polena. Ni u jednom uzorku perge nije nađen skrob, a on je bio prisutan u svim
uzorcima polena, ističu Herbert i Šimunuki.
Zaključak je da su optimalne stalne rezerve meda i perge u pčelinjoj zajednici
i njihovo održavanje na nivou većem od 12 kg meda i 4,4 kg perge obezbeđuje razvoj
i održavanje snažnih pčelinjih zajednica sposobnih za samoodbranu od pčelinjih
bolesti, ali ne i od Varrooze.
5.8. UTICAJ KVALITETNE ISHRANE NA JAČINU
PČELINJEG DRUŠTVA
Iz nauke o biologiji pčela poznato je da na jačinu pčelinje zajednice presudan
uticaj imaju, pored matice, i biološki činioci. Jako, odnosno snažno pčelinje društvo
sve biološke funkcije obavlja u optimalnom obimu i kvalitetu, naročito biološku
funkciju hranjenja legla. Prema profesoru Fararu13 u jakom pčelinjem društvu
srazmerno veliki broj pčela negovateljica hrani srazmerno malu količinu legla, dok je
u slabom obrnut slučaj: srazmerno mali broj negovateljica hrani srazmerno veliku
količinu legla. U jakom društvu jedna pčela negovateljica hrani u proseku manje od
jedne larve, a kad razvoj i rast pčelinje zajednice dostigne vrhunac, na jednu larvu
dolazi dve i više negovateljica. Akademik Butlerov je još krajem 19. veka utvrdio da
pčela koja se uzgoji u jakom društvu ima dužu rilicu, veći raspon krila, nosi više od
40% cvetnog praha u svojim korpicama, nosi znatno više nektara u mednoj voljci, živi
6-8 dana duže od one uzgojene u slabom društvu. Žlezde koje luče invertazu
sazrevaju petnaestog do osamnaestog dana za razliku od onih uzgojenih u slabom
društvu kod kojih se to dešava dvadeset petog i dvadeset šestog dana. Pčelinje
gnezdo jakih društava ima za 0,4-0,6°C povoljniju temperaturu nego gnezdo slabih
društava. Naprotiv, u slabom društvu jednu larvu hrani jedna nekvalitetna pčela
negovateljica, a u pogoršanim uslovima jedna takva negovateljica hrani i više od
jedne larve. Naravno da su zbog toga larve slabije hranjene, a i pčele radilice se više
iscrpljuju i kraće žive nego pčele radilice u jakom društvu. I Daly i Morse14 smatraju
da uzrok u različitim dimenzijama pčela može biti nedovoljna ishrana ili pak uzgajanje
radilica medonosnih pčela u ćelijama trutovskog legla. Patuljaste radilice i trutovi koji
se nekad javljaju, verovatno su rezultat nedovoljne ishrane.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
153
Fluri i Bogdanov (1989) navode da je u zimskim uslovima za uzgoj jedne
pčele potrebno 7 pčela. U fazi razvoja pčelinjeg društva kada počne nešto slabiji
unos polena i nektara uz značajniji porast dnevnih temperatura i mogućnost unosa
vode, jedna pčela neguje 1,14 do 1,42, larve, dok u fazi razvoja kad u prirodi ima
dovoljno svežeg nektara i polena i uz brojnost pčela od preko 25.000 jedinki, jedna
pčela neguje 3-4 larve. Dakle, 7.000 pčela u januaru i početkom februara neguje
1.000 larvi, a u vreme maksimalno povoljnih uslova kakvi su u našem klimatskom
pojasu obično od sredine aprila, više hiljada larvi 15, što je saglasno sa Krivcovom i
Lebedevom (2000) da jedna zimska pčela u rano proleće može odnegovati prosečno
samo 1,13-1,42 larve, dok je mlada prolećna pčela u mogućnosti da odneguje 3-4
puta više larvi.
U jednom eksperimentu u bivšem SSSR-u16, utvrđeno je da pčele radilice
odgajene u jakom društvu imaju duži jezik nego one odgajene u slabom društvu. Za
jedan drugi ogled naručene su 4 matice čije su pčele imale jezik dužine 6,9 mm. Dve
su dodane jakim društvima, a dve slabima. Sledeće godine pčele radilice u jakim
društavima imale su jezik prosečne dužine 6,7 mm, dok su u slabim zajednicama
imale tek 6,2 mm u proseku. Pčele odgajene u jakom društvu imaju veće telo i težinu,
pa su i razvijenije, te stoga imaju i veći radni teret.
U bivšem SSSR-u stručnjaci su, prema Lončareviću (1975) ogledima utvrdili
da su pčele izvedene u društvu težine 2,2 kg živele i radile duže u proseku 4,8 dana
od pčela izvedenih u društvu težine 0,9 kg, što se najdirektnije odrazilo na
medoproduktivnost.
Na dužinu života letnjih pčela utiče i drugi faktori o kojima piše S.A Popravko
(1982), u čijoj knjizi ”Zaštitne materije medonsnih pčela!17, piše: ”srednja dužina
života letnjih pčela ne zavisi od rase i stepena radne opterećenosti pčelinjeg društva,
i varira u krajnje neznatnim granicama između 37 i 40 dana”.
Posmatranja profesora dr Jovana Kulinčevića, u naučnim krugovima veoma
često citiranog pčelarskog sručnjaka18 ukazuju da letnja pčela živi između 21 i 36
dana, što zavisi od intenziteta negovanja legla i naslednih osobina.
„U svakom pčelinjem društvu nastupaju određeni momenti kada se životni
vek letnje pčele naglo produžava, piše Popravko. „To se dešava kada :
1) pčelinje društvo izgubi maticu,
2) produžava se životni vek pčela koje se spremaju za rojenje i
3) pčele društava koje se spremaju za zimu. ”Pčele koje ulaze u zimu prežive
6-7 surovih meseci, i još ceo mesec rada u korist svoje zajednice (5-7 puta su
dugovečnije od letnjih pčela)”.
Razlog ovakve pojave Popravko vidi u sniženju temperature u gnezdu sa
leglom sa 34-35°C, na 25°C u društvu koje se sprema za zimovanje i društava bez
matice, pa prema tome i bez legla, podsećajući na zakon fizičke hemije, da se pri
padu temperature za 10°C usporava hemijska reakcija 2-3 puta.
”Sniženjem temperature gnezda, po svoj prilici, i možemo objasniti oštru
granicu između životnog veka pčela normalnih društava (s maticom) koja su uzgajala
leglo, i obezmatičenih društava koja to nisu mogla. I u društvima koja su ušla u fazu
rojenja, gde se može primetiti fenomen produženja životnog veka, pčele budućeg
roja kao da teže da napuste pregrejana mesta košnice, viseći u grozdovima u
hladnjim mestima: u donjim delovima satova, na krajevima ramova, kao i van košnice
na letu, itd. Pri tome se usporava procesa matabolizma i kao rezultat toga produžava
se njihov životni vek, što je veoma bitno za opstanak roja na novom mestu.
Prekidjući izvođenje legla, pčele pre svega snižavaju temperaturu u gnezdu.
Istovremno usporavaju proces metabolizma i stiču duži životni vek.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
154
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Pčelinje društvo ujesen uspeva da vrati fiziološku mladost svim svojim
članovima: i tek rođenim i onima koje su po letnjim merilima ušle u duboku starost.
I Ana Mauricio (1955), istraživač biologije pčela, utvrdila je tačnu zavisnost u
zajednici medonosne pčele da se „Dužina života pčela uvek naglo skraćuje kada su
one zauzete intenzivnim uzgojem larvi, i vezano s tim produkcijom mleča i, raste
kada tih radova nema, uz uslov, dodaje Popravko, „da je obezbeđena obilna
snabdevenost belančevinastom hranom, polenom. „
Upoređenjem težine tela pčela izletnica raznih društava za vreme glavne
paše, s količinom meda koju su sakupile ta društva za isto vreme, Taranov (2001) je
došao do podataka koji pokazuje da su
- pčele iz slabih društava čija je pojedinačna težine u proseku bila 62-85 mg
sakupile 17,3 mg meda;
- pčele iz srednjih društava čija je prosečna pojedinačna težine bila 86-90 mg
sakupile 20,4 mg meda;
- pčele iz srednje-jačih društava čija je pojedinačna težina 91-95 mg sakupile
21,8 mg meda;
- a pčele iz jakih društava, čija je pojedinačna težine iznosile 96-100 mg
sakupile su 24,4 mg meda.
Iz navedenog se vidi da prikupljanje meda u pčelinjim društavima raste
srazmerno povećanju opšte pojedinačne težine pčela izletnica, koje karakteriše
stepen razvijenosti njihove muskulature, krila i drugih organa19
Za nastajanje snažnog i zdravog društva značajni su i podaci o intenzitetu
hranjenja larvi. O intenzitetu hranjenja larvi govore podaci do kojih je, prema Siminu
(1983) ispitivanjem došao Lineburg. On je utvrdio da jedna radilička larva do svog
punog razvića u toku šest dana, primi oko 10.000 poseta pčela negovateljica, što
znači da larva prima hranu u intervalu od bezmalo 52 sekunde, ili 69,4 puta na sat,
odnosno 1.666 puta dnevno (za 24 sata). Usled obilne ishrane, prema nekim
autorima, larva za šest dana oteža oko 1.500 puta više nego što je težila kad se
izlegla iz jajeta.
Uporedimo li intenzitet hranjenja larvi u slabom sa intenzitetom hranjenja larvi
u jakom društvu, videćemo koliko je to velika razlika. Pod pretpostavkom da u slabom
društvu pčela negovateljica hrani jednu larvu, a u jakom jednu larvu hrane dve
negovateljice, larva u slabom društvu biće dvaput manje hranjena nego larva u jakom
društvu. Ali i to nije sve. U slabom društvu kvalitet pčela hraniteljica je neuporedivo
niži od hraniteljica u snažnom društvu. Zaključak je da se to mora negativno odraziti
na konstituciju i proizvodna svojstva buduće pčele radilice. Jedno istraživanje u
bivšem SSSR-u pokazalo je da su pčele radilice različitih pčelinjih društava unosile
različitu količinu nektara u košnicu. Tako su pčele iz društva težine 0,4-0,8 kg pri
jednom doletanju unosile u košnice po 20 mg nektara, dok su u isto vreme pčele
društva težine 2-2,2 kg unosile prosečno po 36,5 mg20.
Naučno je dokazano da pčele radilice uzgojene u jakom pčelinjem društvu
imaju odličnu konstituciju – bogato masno tkivo, dobro razvijene žlezde, duži jezik,
veći medni mehur, dakle veća kvalitetna proizvodna svojstva, a trutovi iz snažnih
društava imaju veću težinu semenih mehura21. Sem toga, otpornija su prema raznim
bolestima i duže žive nego pčele radilice u slabon društvu. Pčele radilice uzgojene u
slabom društvu, usled oskudnije ishrane u stadijumu razvića, imaju slabija
proizvodna svojstva, i po svim merilima daleko zaostaju iza pčela radilica uzgajanih u
jakom pčelinjem društvu.
Dužina života pčele radilice kao biološki faktor, a kao posledica negovanja
larve u jakom ili slabom pčelinjem društvu, ima direktni uticaj na produktivnost
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
155
pčelinje zajednice. U sezoni proleće-leto pčela radilica živi šest nedelja (prema nekim
autorima 4-6 nedelja), a nakon dvadesetog dana svog života postaje pčela izletnica –
sabiračica nektara i polena. Naravno da je ova starosna granica relativna, jer može
da varira u zavisnosti od spoljne sredine i potrebe samog pčelinjeg društva.
U bivšem SSSR-u stručnjaci su22 ogledima utvrdili da su pčele izvedene u
društvu težine 2,2 kg živele i radile duže u proseku 4,8 dana od pčela izvedenih u
društvu težine 0,9 kg, što se najdirektnije odrazilo na medoproduktivnost. Uzmimo
kao primer da na početku paše dva pčelinja društva imajuj istu jačinu od oko 40.000
pčela, ali prvo, koje se samostalno razvijalo pod najpovoljnijim biološkim uslovima, a
drugo koje smo formirali od dva, tehnikom dvomatičnog pčelarenja ili razvili zrelim
leglom iz slabijih zajednica, dakle leglom koje je oskudevalo u hrani, da paša
traje 25 dana, da je dnevni unos u oba društva jednak i da iznosi 2 kg nektara. Prosta
računica kaže da je drugo društvo na toj paši proizvelo 50 kg meda, a prvo - 59,6 kg
ili 9,6 kg više od drugog, iz razloga što njegove pčele izletnice u proseku žive 4,8
dana duže nego pčele radilice drugog društva.
U svetlu navedenih činjenica proizilazi zaključak da je nasleđe i ishrana
radiličkih larvi presudan biološki faktor za jačinu pčelinjeg društva i za radnu dužine
života pčela u njemu, da se snažno društvo neguje cele godine, i objašnjava različitu
produktivnost pčelinjih zajednica, odnosno visoku produktivnost po jedinici žive mase
u jakom, a nisku u slabom pčelinjem društvu.
5.9. KVALITET ZIMOVANJA PČELINJE ZAJEDNICE
Veoma značajan biološki faktor koji utiče na produktivnost pčelinje zajednice,
a odnosi se na ishranu larvi jeste kvalitet zimovanja pčelinje zajednice. Poznato je da
jaka društva imaju veću sposobnost prezimljavanja i gajenja ranog prolećnog legla,
nego što imaju slaba. Radi jasnijeg razjašnjenja ovog problema citiraću dr Valtera
Brokera (1956): „Zašto treba spremiti jaka društva za zimovanje? Jedan prost račun
to objašnjava. Mi znamo da pčele, imaju svoj sopstveni način zimovanja. One se
pred zimu skupljaju u klube koje je po obliku približno lopti. Uzmimo tri društva
različite jačine, čije „lopte” imaju 9, 12 i 18 centimetara u prečniku. Zapremina male
lopte iznosi 375 cm3, srednje 900 cm3 i velike 3.000 cm3. Poređenje ovih brojki
pokazuje da velika lopta, čiji je prečnik dva puta veći od prečnika male, ima
zapreminu osam puta veću. Poređenjem površine možemo da procenimo potrošnju.
Površine klubeta ova tri društva su: velikog 1.000 cm 2, srednjeg 450 cm2 i malog 250
cm2. Dakle, površina velikog društva je četiri puta veća od površine malog društva.
Ako uporedimo površine i zapremine, priouzilazi da kod malog društva na 1 cm 3
zapremine dolazi 0,666 cm2 površine, kod srednjeg 0,5 cm2, a kod velikog 0,333
cm2„. Autor dalje nastavlja: „Uporedimo zimsko klube sa radijatorom. Ako u klubetu
toplota mora biti stalna, mora se neprekidno obnavljati količina izgubljena zračenjem
preko površine. Ovde se vidi, dakle, da je gubitak toplote kod malog društva dva puta
veći nego kod velikog, a jedan ipo puta veći od srednjeg društva. Pod pretpostavkom
da za vreme zimskog odmora potrošnja meda i proizvodnja toplote stoje u upravnom
odnosu, izlazi da jedna pčela iz male košnice potroši dva puta više meda od pčela iz
velike košnice. Dakle, ukoliko je potrošnja za neophodnu toplotu veća, utoliko je veće
iscrpljenje pčela. A ukoliko ima više iscrpljenih pčela, utoliko je opšte stanje celog
društva više poremećeno„. Autor izlaganje zaključuje konstatacijom da su ”samo
zdrava i jaka pčelinja društva osnov rentabilnog pčelarstva„.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
156
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Kada snažno i očišćeno od varroa društvo na 9-11 ulica gusto posednutih
pčelama uđe u zimu, ono srazmerno svojoj snazi troši najmanje hrane, čak manje
50-90% nego pčele društva srednje jačine i slabići; one ne obolevaju od nozemoze i
u proseku imaju najmanje uginulih pčela po ulici (Lebedev), tabela 18.
Tabela18. Pregled uspešnosti zazimljavanja pčela, u zavisnosti od snage pčelinje
zajednice (preuzeto od Lebedeva)
Pokazatelji
Jačina društva, ulica
4-5
6-7
8-11
Potrošnja hrane zimi prosečno po ulici, kg
1,9
1,3
1,0
Količina uginulih pčela, po ulici, grama
32,9
19,2
9,4
Broj društava obolelih od nozeme
18,5
1,8
0
I Avetisjan (1984) nam otkriva da je zajednica od 25.000 pčela potrošila 4,9
kg hrane, a društvo od 1 kg pčela, čak 9,54 kg, ili 194,4% više. Tokom zime tako
malo društvo će već krajem decembra i početkom januara početi trošiti rezerve hrane
za održavanje temperature u klubetu. Trošenjem hrane stvara se u organizmu
radilica, prema Mobusu, višak metaboličke vode pod čijim dejstvom pčele prisiljavaju
maticu da polaže jaja, kako bi se, iz fiziološke nužnosti hranjenjem larvi, oslobodile
suvišne vode. A hranjenjem ranog legla slabašno društvance, uz prekomerno
trošenje organizma pčela potrošnjom hrane, još se više iscrpljuje i oslabljeno ulazi u
proleće nesposobno za razvoj martovskog legla.
Iz ove analize proizilazi zaključak, da zimske pčele u slabom društvu, usled
veće iscrpljenosti zbog pojačanog napora u održavanju neophodne toplote zimskog
klubeta, imaju u znatnoj meri narušenu sposobnost hranjenja legla, te da su stoga
pčele radilice odgajene u takvom društvu slabije konstitucije, kraćeg veka i manje
produktivne od pčela radilica odgajenih u jakom društvu, čije su se pčele u toku zime
manje trošile. To je još jedan dokaz da je neracionalno u zimu ulaziti sa slabim
društvima, koja s proleća spajamo, nepotrebno pčele maltretiramo i povećavamo
obim posla pčelara uz dodatak radova koje je s jeseni trebalo obaviti.
5.10. UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA NA RAZVOJNI CIKLUS
DRUŠTVA
Klimatski uslovi određuju godišnji razvojni cilkus pčelinje zajednice, kaže dr
G.M. Popović (2002): ”Svako klimatsko područje ima svoju `krîvu godišnje promene`
intenziteta pčelinjeg društva (Sl. 12) Ova kriva ima pet karakterističnih tačaka:
- Prva tačka označava trenutak kada matica otpočinje polaganje jaja posle
`diapauze`. Ovaj trenutak pada u rano proleće, ali često i krajem zime.
- Druga tačka je minimum jačine pčelinje zajednice. Ovo je najkritičniji
trenutak u razvojnom ciklusu. Vremenski pada oko mesec dana posle otpočinjanja
zaleganja.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
157
- Treća tačka označava
trenutak kada pčelinje društvo dostiže
jačinu od 2,5 kg. To je ona jačina
društva koja je dovoljna da opsluži
poptrebe jedne kvalitetne matice.
Svako društvo preko 2,5 kg pčela ima
`višak pčela` koje pčelaru donose
med.
- Četvrta tačka je tačka
maksimuma jačine pčelinje zajednice.
U našim uslovima ona pada krajem
juna meseca. Pčelari se trude da ova
Slika 14. Godišnja kriva razvoja pčelinje
tačka, odnosno ovaj trenutak, padne
zajednice
na
početak
glavne
paše
što
obezbeđuje pčelaru maksimalan prinos. Višematično pčelarenje ima osnovni cilj
dovođenje društva na maksimalan nivo razvoja pred glavnu pašu.
- Peta tačka je tačka kada društvo ponovo pada na jačinu od 2,5 kg. Ova
tačka odgovara vremenu uzimljavanju društva. Prema nekim autorima pčelarske
literature, pčelinja društva se često uzimljuju i sa manjim brojem pčela.
5.11. MATICE NISKOG KVALITETA
Na osnovu izloženog nastala je tehnika ”pčelarenja na med“, pojačavanjem
proizvodnih društava pčelama, zatvorenim leglom i spajanjem više društava na
jednoj podnjači i pod istim krovom - sistem dvomatičnog pčelarenja i višematičnog
pčelarenja (sistem F. Tomažin i sistem Volohoviča sa 5-7 matica). Početkom
tridesetih godina XX veka (1934. g.) Milivoje Bugarski je uveo košnice sistema
”blizanci“, koju je usvojio i u svojoj sedamdesetogodišnjoj praksi pčelarenja koristi
Boža Petrović. On je usavršio metodu Milivoja Bugarskog, te uvek ima društva
spremna za bagrem i za suncokret. Ivan Vener, Cvetko Cakić, Milan Matić, Rajko
Pejanović – kod nas, dr Stojanovski u Makedoniji, Maks Krmelj u Sloveniji 23 pčelare
košnicama u kojima se uvek ili povremeno nalaze dve zajednice. Ovo upućuje na
zaključak da pčelarimo sa maticama niskog kvaliteta.
Sa maticama visokog kvaliteta, (uz racionalizaciju vremena i čuvanje
energije, učeni pčelar-profesionalac ne ide na dvomatično pčelarenje, niti usmerava
pčele postranih društava u osnovno društvo, kao što i ne ojačava osnovna društva sa
zatvorenim leglom), ima već 19. maja u košnicama oko 33.000 pčela, a 18. jula
51.660 pčela, što se vidi iz tabele 19.
Tabela 19. Pregled rada kvalitetne matice (Izvor, Lev Plužnikov, 1994).
Starosna dob pčela u danima
Ukupno
pčela
Dan
pregleda
Dnevni
kapacitet
matice
Leglo
staro1-12
dana,broj
od1-12
od13-24
od25-36
19.05.
953
11.440
15.620
12.030
5.310
32.960
18.07
1.258
15.100
17.280
18.550
15.830
51.660
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
158
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
5.12. UTICAJ MATICE
Kada bismo imali matice koje prosečno polažu 2.000 jaja u toku 24 sata, ne
bi bilo potrebe za maltretiranjem pčela, niti za enormnim fizičkim naporom sa
dvomatičnim pčelarenjem. Matici klase »2.000« potrebno je 24,6 dana
(49.280:2.000) da zaleže sve ćelije jednog nastavka košnice sistema LR (77 ćelija u
horizontalnom redu × 32 ćelije u vertikalnom redu table saća iznosi 2.464 na jednoj
strani sata; toliko imamo i na drugoj, ukupno 4.928 ćelija na obe strane; 4.928×10
okvira to iznosi 49.280 ćelija koliko ima prostora u plodištu) i da razvije leglo ”teško“
oko 49.000 pčela. Tako kvalitetna matica u snažnom društvu na optimalnim
rezervama hrane (više od 12 kilograma meda i 4,4 kg perge), položiće jaja iz kojih će
se izleći dugovečne zimske pčele, kojih će 4. novembra u društvu biti oko 30.000
jedinki (tabela 21) i čiji će broj od oko 15.000 početkom marta predstavljati izimljene
pčele hraniteljice ranog legla-larvi koje će biti kvalitetno i obilno hranjene. Na njih
pada ceo teret nastavljanja života pčelinje zajednice.
Tabela 20. Pregled stanja pčelinje zajednice za period od 12. aprila do 04. novembra
sa maticama iz šireg rejona Stalać-Ćićevac (Izvor mr L. Plužnikov, «Pčelar” 5/94, str.
102)
Dnevni
Stanje kapacitet
na dan matice
Leglo
staro 112 dana,
broj
1-12
5.310
12.030
15.620
11.440
8.780
15.830
18.550
17.280
15.100
10.650
13.890
9.340
2.950
30
-
Starosna dob pčela u
danima,broj
UKUPNO
Umrlo (-) i za
zimu rođeno
pčela (+)**
Uvećanje
Kumulativno
društva
uvećanje
pčelama za
zimskih pčela
zimu
Broj
Broj
Broj
1-12
13-24
25-36
Broj
%
Broj
12.04, 442
24.04. 1.002
5.310
5.310
06.05. 1.301
12.030 5.310
17.340
19.05. 953
15.620 12.030 5.310
32.960
31.05. 731
11.440 15.620 12.030 39.090
100
-5.310
12.06. 1.319
8.780
11.440 15.620 35.840
100
-12.030
25.06. 1.545
15.830 8.780
11.440 36.050
100
-15.620
06.07. 1.440
18.550 15.830 8.780
43.160
100
-11.440
18.07
1.258
17.280 18.550 15.830 51.660
100
-8.780
30.07. 887*
15.100 17.280 18.550 50.930
100
-15.830
11.08. 1.157
10.650 15.100 17.280 43.030
100
-18.550
23.08
778
13.890 10.650 15.100 39.640
100
-17.280
05.09. 245
9.340
13.890 10.650 33.880
100
10.650
33.880
17.09. 2,5
2.950
9.340
13.890 26.180
82,5 +8.786
8.786
34.966
29.09. 30
2.950
9.340
12.320
82,5 +11.459
20.245
23.777
11.10. 30
2.950
2.980
88,4 +8.256
28.501
31.481
23.10.
30
30
70
+2.065
30.566
30.596
04.11
0
70
+21
30.586
30.586
*
Naglo smanjenje temperature i zahlađenje koje se održalo u periodu od 12. juna do 18. jula 1991. nije
se negativno odrazilo na kapacitet polaganja jaja Rasinske matice
**Rezultati istraživanja Pčelarske istraživačke stanice u Harkovu, gde je utvrđeno da pčelinja
zajednica tokom zime izgubi između 11,6 i 60 procenata zazimljenih pčela, što je iskazano u sledećem
pregledu (Tabela 21)
Tabela 21. Pregled preživljavanja pčela zimi
Pčele izležene
do 27.07
Između 27.07 i
26.08.
Između 27.08 i
7.09
Između 8.09. i
13.10.
tokom zime nestane
60%
17,5%
11,6%
30%
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
159
Dakle od pčêla:
(a) izleženih do 27. jula, tokom zime opstane 40% jedinki;
(b) izleženih između 28. jula i 26. avgusta prezimi u procentu od 82,5%,
(c) izleženih između 27. avgusta i 7. septembra tokom zime preživi i proleće
dočeka njih čak 88,4%, a one
(d) izležene u periodu od 8. septembra do 13 oktobra prezime i uđu u proleće
njih 70% pčela. (I. Boršoš, 1982).24)
Autor ovih redova je koristio gornje pokazatelje u iskazivanju snage pčelinje
zajednice za prezimljavanje, i ako rezultati dr Wile sa Instituta u Erlangenu (Odeljenje
za pčelarstvo) u Nemačkoj određenije ukazuju na život zimskih pčela i posledice od
angažovanja letnjih pčela u periodu jul-avgust.
Naime, rezultati istraživanja Willa-e (1981)25 (Tabela 22 )pokazuju da pčele:
(a) izležene do 1. avgusta, kao letnje pčele neguju leglo i obavljaju sve
poslove u košnici i vrše funkciju sabiračica (nektaruša, polenarica i vodonoša), do
kraja leta i nestaju u periodu septembar-oktobar;
(b) izležene do 6. avgusta letnje pčele neguju leglo i vrše sve funkcije kućnih
pčela i pčela sabiračica. Njih oko 98% isčezava iz košice do pčetka novembra, a oko
2% prezimi i dočekaju početak marta;
Tabela 22. Pregled preživljavanja zimskih pčela, (Izvor: Wila, prema Stanojeviću,
«Pčelar” 1/99, str. 10 i «Pčelar” 5/94)
Aktivnosti pčela
do 01.08.
Obavljaju sve
poslove u košnici i
sve funkcije kao
izletnice
do 06.08.
Letnje pčele vrše
sve poslove u
košnici i van nje.
jaje 0708.09.
Programirane kao
kratkoročne, s
mogućnošću da
postganu
dugovečne
10-15.09.
novembar
Pčele
izležene
septembaroktobar
Stanje po mesecima: dočeka, uđe, nestaje
februar
mart
april
maj
100%
Nestaju
98%
dočeka
2%
dočeka
80%
isčezne
do kraja
oktobra
15%
dočeka
Nestaju
45%do
20.
20%
2%
Nestaju
Između
16. i
22.09.
Pčele još u jajetu
bile „programiarne”
na dugovečnost
70% do
polovine
30% do
kraja
marta
Između
23.09. i
10.10.
Programirane u
jajetu na
dugovečnost
60% 15. II
53%
15% uđe i
nestane
10%
Nestaje
(c) još u jajetu položenom između 7. avgusta i 8. septembra pčele su
”programirane„ kao kratkoživeće, ali s mogućnošću prelaska na dugoživeće pčele u
kasnijem periodu, pošto nisu potpuno angažovane radom u ”domu„ i napolju. Njih
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
160
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
oko 80% isčezne do kraja oktobra, a zimu preživi i mart dočeka oko 15% pčela i u
aprilu nestanu;
Tabela 23. Dinamika smene zimskih sa letnjim pčelama (Izvor: Ščerbina,
Bliznjuk, 1946)
Period smene pčela*
Smenom pčela u društvu ima%
Mladih pčela
Starih pčela
Do oko 15. aprila
oko 11.5
oko 88 ,5
Do oko 25. aprila
oko 25,0
oko 75,0
Do oko 5. maja
oko 50,0
oko 50,0
Imamo gotovo samo mlade
Stare pčele su izumrle
Oko 15. maja
*Za naše uslove – geografsku širinu i klimatsku zonu smena pčela se vrši oko mesec dana
ranije.
(d) oko 45% pčela izleženih od 10 do 15. septembra preživi do treće dekada
februara, 20% ih uđe u mart i neguju leglo, ali njih oko 2% isčezne u aprilu;
(e) pčele izležene između 16 i 22. septembra: njih oko 70% doživi prvu
polovinu februara. Krajem marta društvo broji oko 30% pčela koje su još, u jajetu bile
«programirane” na «dugovečnost», pa njih oko 15% «isprati» april, a u maju nestaju;
(f) pčele izležene između 23. septembra i 10. oktobra, a još u jajetu
«programirane” za «dugovečnost», njih oko 60% doživi polovinu februara, u mart ih
uđe oko 53%, u april oko 10% i u maju isčezavaju26.
Izimljenih 15.000 pčela će s lakoćom uzgojiti mlade i nastaviti život pčelinje
zajednice u novoj sezoni. Dinamika smena starih pčela s novim, prema rezultatima
Tulske ogledne stanice koju navode Ščerbina i Bliznjuk, obavlja se u sledećim
rokovima (tabela 24)
Sa ovako kvalitetnom maticom u snažnom društvu koje je početkom
novembra imalo oko 27 kg meda i 4,4 kg perge (Rjamova, 1979), a blagovremeno je
očišćeno od varroe, s proleća se kao vulkan burno razvija, pa nema bojazni da neće
maksimalno iskoristi bagremovu pašu bez mešanja pčelara u njihovu prirodu. Jer
pčele su najsrećnije kada ih pčelar ostavi na miru.
Ali matica klase »2.000« je misaona imenica, i ona je, prema Pere Mezonevu
izvanredna samo ako takvo polaganje jaja ustali za izvesno vreme. Najelitnijom
maticom smatra se, u našim prilikama, ona koja prosečno polaže 1.500 jaja za 24
sata u periodu od 40 dana u najpovoljnijoj sezoni razvoja pčelinjeg društva (Ž.Simin,
1983).
Ščerbina i Bliznjuk, u knjizi ”Pčelarstvo“ (1946, str. 47), navode da matice
pod uslovima srednjeg pojasa Ruske Federacije dnevno polažu najviše 1.500 jaja.
Prema Jevtiću (1961), Nolan je 1920. godine utvrdio da je matica dnevno polagala
najviše 1.528 jaja, a 1921. godine 1.587 jaja, što korespondira sa nalazima Difura iz
1900. godine, kada je ovaj utvrdio najveću dnevnu nosivost od 1.538 jaja (za period
od 24. maja do 14. juna).
Halifman u knjizi ”Pčele“ piše da matica snese prosečno oko 2.000 jaja, a
rekordne plodne matice mogu da snesu i preko 3.000 jaja Posmatranjem istraživača
utvrđeno je da se matica kreće po praznim ćelijama saća prosečno jedan centimetar
pûta radi polaganja jednog jajeta, a polaganje jajeta traje prosečno pola minuta.
Nakon snesenih 30 jaja, matica se odmara i prima hranu od pčela pratilja. Utrošak
vremena za odmor u obračunu za jedno jaje, iznosi oko 6 sekundi. Ukupno za
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
161
polaganje jednog jajeta – za pût i odmor utroši se nešto više od 40 sekundi. U toku
24 sata matica uzima hranu oko sto puta i ostaje joj vremena da snese prosečno oko
2.000 jaja, a rekordne plodne matice mogu da snesu i preko 3.000 jaja. 27 (28)
Profesor Taranov (1977) u knjizi »Biologija pčelinjoj semji” (str. 271) piše da
broj jaja koja matica položi u toku dana zavisi pored ostalog i od jačine pčelinje
zajednice ( tabela 24).
Tabela 24. Zavisnost aktivnosti matice u zaleganju od jačine pčelinjeg društva
Jačina pčelinjeg društva, kg
0,8-1,2
1,1-1,2
1,2-1,4
1,4-1,6
1,6-1,8
Matica za 24 časa položi jaja
900
1.150
1.270
1.315
1.415
Stanimirović i saradnici (2000) navode podatke da ”pri povoljnim uslovima,
ako je matica zdrava i mlada, u toku 24 sata može da produkuje od 1.500 do 2.000
jajnih ćelija“, te da ”oplođena matica jaja polaže 8-10 meseci godišnje29”.
Normalno polaganje jaja od strane matice, kao i normalno razviće legla,
protiče pri temperaturi u granicama 34-36°C, ističu Lavrehin i Pankova, a takvu
toplotu u gnezdu mogu da razviju i da održavaju samo snažne pčelinje zajednice.
Prema istraživanjima Avetisjana, sposobnost matice za polaganje jaja zavisi i
od toga koliko je ona krupna, i prema rezultatima istraživanja Hidešelija, prosečna
dnevna sposobnost matice teške 204-280 mg, u periodu od 12. maja do 1. jula bila je
882 položena jaja, prema 1.200 kod matice teške 281-330 mg.
Matičino zaleganje jaja uvek je u tesnoj vezi sa ishranom koju joj pružaju
njene pratilje (Maž, 1956). Posebno se ističe presudna uloga polena u košnici, na šta
ukazuje Stanimirović i saradnici (1997a; 2000a): ”Dovoljna količna polena u košnici,
do dva puta povećava dužinu života pčela. Pčelinje društvo koje ne unosi polen, a
ostalo je bez njegovih zaliha, nije u stanju da se normalno razvija, jer nema mladih
pčela koje luče mleč i koje hrane maticu. Matice u takvim društvima polažu jaja iz
kojih se neće razviti odrasle pčele, jer će dadilje pojesti larve čim se ispile iz jaja.
Zato matica podešava polaganje jaja prema broju pčela koje luče mleč i zalihama
hrane, prvenstveno polena u košnici, tako da ako se zalihe hrane i posle kraćeg
vremena progresivno smanjuju, matica prestaje sa polaganjem jaja„. Može u košnici
biti obilje meda i perge, ali ako nema pčela koje luče mleč i daju je matici kao hranu,
ona neće polagati jaja30.
Taranov i Ivanova (1946) su zapazili da maticu koja pređe u prostor gnezda u
kome nema radilica angažovanih u hranjenju larvi, ne hrani ni jedna od prisutnih
pčela radilica.
Vrlo je i značajna jačine pčelinje zajednice da može pripremiti dovoljan broj
ćelija za zaleganje. Istraživanja koje je vršila J.I Perepelova pokazuju da se vreme,
koje pčele utroše da bi se jedna ćelija uredila tako da matica u nju sigurno položi jaja,
koleba između 21 i 62 minute. U čišćenju svake ćelije učešće je uzimalo od 15 do 30
pčela 3132. Što je pčelinje društvo brojnije kućnim pčelama, to će više pripremiti ćelija
za leglo.
Kolika je važna pravilna nega i briga radilica o jajima i larvama matice govori i
podatak da pčele negovateljice neprestano brinu o položenim jajima matice u
ćelijama saća, negujući ih i hraneći, a da pri tome nikada ne smeju narušiti i potrošiti
rezerve kvalitetne hrane namenjene maticama za potrebe zajednice, bez obzira na
težinu situacije i nedostatak hrane u pčelinjem društvu33.
Na pitanje kako se u društvu reguliše nosivost matice, profesor Taranov je
odgovorio: Matica leže jaja samo kada je okružuje svita pčela. Ona se sastoji od 8 do
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
162
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
12 pčela, okrenutih prema matici glavama, obrazujući oko nje slobodan prostor. U
svitu ulaze samo pčele hraniteljice. Njezin sastav nije stalan; kada se matica kreće
po saću, zadnje pčele ispadaju iz svite, a one koje se nalaze ispred uključuju se u
svitu. Dok se matica nalazi na ramu zaposednutom pčelama hraniteljicama, ona za
svo to vreme polaže jaja u, od strane pčela pripremljene ćelije. Ali kada matica pređe
na saće ili deo saća gde nema hraniteljica, oko nje se ne obrazuje svita i na tom saću
ona ne polaže jaja. Zahvaljujući toj specifičnosti, broj položenih jaja odgovara broju
pčele hraniteljica.
Hajdak navodi da mlade pčele od tri dana života ostaju na okviru meda sa
pčelinjim podmlatkom, dok radilice od četiri do deset dana svog života na susednom
ramu čiste ćelije pripremajući ih matici za leženje. Kad matica dođe na takav
pripremljen ram, počinje odmah da polaže jaja, a zatečene pčele počinju da je hrane.
Ako matica ne nađe ćelije spremljene za leženje, ona se vraća u leglo i prekida sa
polaganjem. ”Zbog toga aktivnost matice u polaganju jaja zavisi od brojnosti mladih
pčela hraniteljki, pošto može da polaže samo onoliko jaja koliko su mlade pčelehraniteljice čišćenjem pripremile ćelija„.
Iz posmatranja Hubera (1792), Taranova i Ivanova (1946), te posmatranja
koja je izvršio Allen (1955, 1956) jasno je da brzina s kojom matica polaže jaja (koja
varira i prema godišnjem dobu, i prema stanju i jačini društva) zavisi od količine
hrane koju prima od pčela hraniteljica. Perepelova je (1928) u 35 posmatranja našla
da maticu hrane mlade pčele u dobu od 6 do 13 dana starosti, dok je Alena (1955),
27 godina posle Perepelove, u 65 posmatranja utvrdila da su to mlade pčele
starosne dobi od jednog do 11 dana. Alena je (1955), pored toga došla do podataka
koji pokazuju da uzrasti odnosnih pčela variraju prema stanju razvića njihovog
društva. Ovo objašnjava činjenicom da je ona posmatrala mlađe pčele kao
hraniteljice svojih matica. Raspon uzrasta pčela koji su ovi istraživači zapazili sličan
je rasponu uzrasta pčela za koje postoje podaci da hrane larve 34.
Lev Plužnikov (1995) je tokom 1991. godine istraživao biološke i privredne
osobine pčela u bivšoj Jugoslaviji, pri čemu je u fokus istraživanja stavio, pored
drugih važnih karakteristika, i razvoj pčelinje zajednice. Za tu svrhu formirao je 5
grupa počelinjih zajednica sa maticama iste starosti i približno iste jačine. Pregledom
aktivnosti matica svakih 12 dana, utvrdio je da je dnevna produktivnost matica u
proseku iznosila između 737-950 jaja, a u periodu najintenzivnijeg razvoja pčelinjih
društava od 1.546 do 1.765 jaja dnevno (Tabela. 26).
Prikazani rezultati pokazuju da se istraživači u suštini ne razlikuju mnogo u
svojim nalazima iako je istraživanjima bio pokriven skoro ceo XX vek. Ono što je
1900. godine utvrdio Difur, to je posle 90 godina potvrdio Lev Plužnikov (1994), ali
samo sa neznatnim povećanjem dnevnog kapaciteta matice od oko 200 jaja. Zato
stoji zaključak akademika Pere-Mezonova da je matica koja polaže 2.000 jaja
dnevno izvanredna, ako se takvo polaganje ustali za duže vreme. To drugim rečima
znači da je takva matica misaona imenica, a ne realna činjenica.
Sve druge matice koje kvalitetom ne dostižu onu klase »2.000« su naša
realnost. Takvoj matici (klase »1.500«) je potrebno 32 dana da zaleže sve ćelije
jednog LR nastavka, što znači da bi, pod identičnim aktivnostima, pčelar kao u
prethodnom primeru, prihranjivanje trebao produžiti do 10. septembra, kada maticu
treba premestiti u ram-izolator. Kad pčele poklope zaležene ćelije, maticu treba
preneti na prazan ram-izolator, a ram staviti u sanitarni sanduk sa mravljom kiselinom
ili ga pretopiti kako bi uništili Varrou. Maticu treba osloboditi iz ram-izolatora posle
prvog mraza, a zatvoreno leglo uništiti. Izolacijom matice postižu dva cilja: (1) mlade
pčele nemaju „obavezu“ da hrane larve i sačuvaće svoje vitalne organe za surovu
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
163
zimu i obaveze koje ih očekuju u martu i aprilu i (2) ram sa maticom u izolatoru služi
kao zamka za Varrou jer će ženke krpelja sa pčela pohitati u otvoreno leglo i naći
smrt u sanitarnom sanduku ili u vreloj vodi kazana.
Tabela 25. Dnevna produktivnost matice*
Po deset pčelinjih društava iz rejona
Pokazatelji
Morave
(kod Stalaća)
Kranj,
Slovenija
Sjenice
Jahorine,
(centralna Bosna)
Gradsko,
(centralna
Makedonija)**
Dnevna nosivost
u periodu
najintenzivnijeg
leženja jaja
1546
1765
1564
1636
456
12-25.06
06-19.05
06-19.05
31.5.-12.06.
12-25. 06.
12 dana
12 dana
12 dana
12 dana
12 dana
Prosečna dnevna
nosivost za 168
dana (12.04.17.09. 1991)
950
782
737
808
369
*
Nagli pad temperature za vreme ogleda 10. maja, u mnogome je umanjio (38-50%) kapacitet
rasploda svih matica.
**
Velika razlika u klimatskim uslovima i sklonost rojljivosti, makedonske pčele pokazale su nisku
plodnost matica.
Tabela 26. Pregled „lične pripreme” pčelinjeg društva za zimovanje od „dana rođenja
pčela”, preko „dana promocije u sabiračice” do „dan umiranja pčela” u periodu 14.
jun-22. septembar
Matica
položila jaja,
dana
Razvoj pčela
u ćeliji 21
dan
Dan rođenja
pčela
"Stažiranje”
u košnici 20
dana
Dan
„promocije” u
sabiračice
Radni staž
kao
sabiraice 17
dana
Pčele umiru,
dana
Zimski gubici
%
*
14. jun
(+16)+(-21)
5.jul
+20
25.jul
(+6)+(-17)
11.avg.
26. jun
(+4)+(-21)
17.jul
(+14)+(-20)
6.avg.
+17
23.avg.
60
5. jul
+21
26.jul
(+5)+(-20)
15.avg.
(+16)+(-17)
1.sept.
6.jul
+21
27. jul
(+4)+(-20)
16.avg.
(+15)+(-17)
2. sept.
17.jul
(+4)+(-21)
17.avg.
(+14)+(+20) 6.sept.
+17
23. sept.
28.jul
(+3)+(-21)
18.avg.
(+13)+(-20)
7.sept.
+17
24.sept.
17,5
5.avg.
+21
26.avg.
(+5)+(-20)
15.sept.
(+15)+(-17)
2. okt.
6. avg.
+21
27.avg.
(+4)+(-20)
16.sept.
(+14)+(-17)
3. okt.
11,6
17. avg(+14)+(-21)
7.sept.
+20
27.sept.
(+3)+(-17)
14.okt.
18. avg.
(+13)+(-21)
8. sept.
+20
28.sep.
(+2)+(-17)
15.okt.
31. avg.
+21
21.sep
(+9)+(-20)
11.okt.
(+20)+(-17)
3.nov.
7.sept.
+21
28.sep.
(+2)+(-20)
18. okt.
(+13)+(-17)
4. nov.
30
22. sept.
(+8)+(-21)
13.okt.
+17
2.nov.
+17
19.nov.
*Rezultati istraživanja na Eksperimentalnoj stanici za pčelarstvo u Harkovu (I. Boršoš, 1982)
Kada otpočeti sa pripremom ”zimskih“ pčela kad znamo da duga i surova
zima bez milosti ubija sve što je nezaštićeno. Kada je snaga društva najjača, tada je
Priroda odredila početak pripremanja zajednice za zimu. Matici je ”naredila“ da
umanji tempo polaganja jaja i, ona to bez pogovora izvršava (tabela 26). Sa
umanjenjem broja položenih jaja, povećava se njihova težina i, težina pčele koja će
se iz takvog jajeta roditi, a te pčele će kvalitetnije hraniti sledeća poklolenja larvi,
odnosno pčela. Pripreme koje u tom cilju pčele vrše, obavezuje pčelara da im svojom
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
164
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
aktivnošću u tom pomogne. Pomoć pčelara sastoji se u uništavanju Varroe,
ostavljanju magacina zatvorenog-poklopljenog meda i ne slabljenja snage društva
neprirodnim razrojavanjem.
"Dan rođenja pčela”, „dan promocije u sabiračice” i „dan umiranja
pčela” izračunava se, po metodu da se razlika u broju dana do kraja meseca,
oduzme od standardnog broja dana za koje se ispile pčele, tj. od 21, odnosno od
standardnih 20 dana „stažiranja” mladih pčela u košnici, te od 17 dana koliko pčele
sabiračice dugo žive.
Primer.br. 1:
matica je pložila jaja 14. juna. Mesec jun ima 30 dana;
razlika između 14. i 30. juna iznosi 16 dana.
- od dana položenih jaja u ćelije saća do dana rođenja pčela protekne 21
dan;
.- pčele će se roditi 5. jula, po formuli relativnih brojeva (+16)+(-21)= -5
Primer br.2:
-pčele su rođene 26. avgusta. Mesec avgust ima 31 dan.
.razlika između 26. i 31. avgusta iznosi 5 dana.
-od dana rođenja pčela do dana kada one postaju sabiračice protekne 20
dana rada u košnici na hranjenju legla i obavljanju drugih kućnih poslova;
-Pčele će 15. septembra postati izletnice, po formuli (+5)+(-20) = -15.
Primer 3:
-pčele postale izletnice 25. jula. Mesec jul ima 31 dan;
-razlika izhmeđu 25. i 31. jula iznosi 6 dana
-životni vek letnjih generacija medonosne pčele „ne zavisi od rase i stepena
radne opterećenosti pčelinje zajednice, i varira u neznatnim granicama – između 37 i
40 dana (S.A.Popravko, «Pčelar” 2/96, str.32). Prema profesoru Kulinčeviću, „pčele
radilice izležene u martu prosečno su živele 35 dana, ali im se u junu životni vek
svodi na 28 dana, a pod određenim okolnostima na 22 dana. Od toga otpada samo
3-9 dana na rad u polju"(«Pčelar» 5/94).
-U našem primeru, oslonjenom na A.S. Popravka, uzeli smo da je radni vek
pčele sabiračice u polju 17 dana;
-Pčele će umirati, počev od 12. avgusta, po formuli (+6)+(-17) = -12
5.13. UTICAJ KOLIČINE MEDA I CVETNOG PRAHA (PERGE)
NA JAČINU DRUŠTVA
I prolećne optimalne rezerve hrane moraju biti veće od 10-12 kg meda (ne
šećera) i 2-3 rama perge (ne sojino-mlečne pogače). Prema Boren-u (1961), u
nedostatku belančevinaste hrane broj ćelija sa leglom opada i do 15 puta 35. Te
rezerve treba održavati na tom optimalnom nivou za sve vreme do pred bagremovu
pašu, kada se na dan početka ili dan pre početka bagremove paše košnica oslobađa
celokupnih dotadašnjih zaliha meda, kako bi se pčelama pobudio instinkt
samoodržanja i nagon za traženje hrane. Pri takvim neprikosnovenim rezervama
meda i perge, u odsustvu stimulativne paše, i za vrema lošeg vremena (1) nosivost
matice je 77% veća nego kod društava sa slabim zalihama hrane, (2) rađaju se
najkvalitetnije pčele i trutovi, (čije su na primer trodnevne radiličke larve teške 18,2
mg, što je za 68,13% više od težine larve iste starosti, ali iz pčelinje zajednice čije su
prolećne rezerve iznosile 3-5 kg meda), a svaki dan prekida ili značajnijeg sniženja
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
165
nivoa polaganja jaja matice sa takvim nivoom rezervi hrane dovodi do umanjenja
broja rođenih pčela koji može dostići i do 0,25 kg pčela za jedan dan36.
Ubedljivo je dokazano da velike zalihe hrane refleksno pozitivno deluju na
pčele: one obilnije hrane larve, iz njih se rađaju visokokvalitetne pčele, koje uzgajaju
više legla i obezbeđuju povećanje produktivnosti društva prosečno za 20,7% po 1 kg
žive mase pčela37.
Održavanje rezervi meda i perge na nivou optimalnom za brzi prolećni razvoj
podrazumeva da je pčelinje društvo još s jeseni prethodne godine zazimljeno na već
pomenutim zalihama (27 kg meda i 4,4 kg perge). Zato Dragan Antić, poznati
vranjanski pčelar zazimljuje pčele sa jednim LR nastavkom punim kvalitetnog
bagremovog meda. On nema brige oko zimovanja niti petljanja sa prihranjivanjem, a
pošto se u sastavu ovog meda nalazi alkaloid robicin koji sprečava razvoj nozemoze,
nema potrebe za preventivnim unošenja fumagilina, opasnog antibiotika. I Vladimir
Hunjadi, poznati novosadski pčelar posle suncokretove paše ne vrca med (koji je
jako bogat polenom) iz plodišta AŽ košnica, tako da društvima ostaje preko 25 kg
meda, te stoga ne praktikuje nikakvo jesenje prihranjivanje, ali zato na tri nedelje pre
bagremove paše u društvima ima po 8 okvira legla 38 i za bagremovu pašu u
košnicama oko 60.000 pčela koje će se isključivo brinuti o unosu nektara.
Višak meda i polena u košnici nije rasipništvo, ističe Farar i podseća da
pčelinja društva koja u toku zime i u rano proleće utroše više meda i polena za razvoj
legla, daju i najviše prinose u narednoj godini. Međutim, dodaje cenjeni naučnik:
pčelinja društva mogu prezimeti i na manjim zalihama, ali pri tome i najjače zajednice
ne mogu dati maksimalne prinose. A čime ih mi zazimljujemo!? Na šećernim
pogačama ili na gustom šećernom sirupu koji pčele ne uspeju pravovremeno da
prerede, pa na njima prerano uginu. A onda se pitamo zašto su nam toliki zimski
gubici?
Prolećno forsiranje matice da što intenzivnije polaže jaja pomoću šećerne
prihrane, ne dovodi do željenog cilja, jer se rađaju kratkovečne pčele od kojih ima
malo koristi. Naime, postoji korelacija u reproduktivnoj snazi i veličini legla sa jačinom
pčelinjeg društva do trenutka kada ono dostigne 2,5 kg žive mase, i tek takvo društvo
može da omogući matici maksimalno polaganje jaja, odnosno može da ishrani sve
larve nastale iz položenih jaja39. Matica polaže onoliko jaja u ćelije koliki ih broj
mladih pčela može prekriti, odnosno prema Taranovu, matica polaže onoliko jaja
koliko je pčele iz svite dugo hrane. Pčele iz svite koje su na začelju pratnje, odvajaju
se iz svite, a na pravcu kretanja matice prikljkučuju se nove. Kada na putu kretanja
matice nema mladih pčela i svita nestaje, tada matica prestaje sa polaganjem. Kada
u gnezdu pčelinjeg društva nema dovoljno mladih pčela da hrane maticu i da izvrše
pripreme praznih ćelija za zaleganje, matica se vraća u leglo, ističe Hajdak i,
zaključuje: Aktivnost matice u polaganju jaja zavisi od mladih pčela hraniteljica, pošto
ona može da polaže samo onoliko jaja koliko su mlade pčele hraniteljice čišćenjem
pripremile ćelija. Toplije gnezdo daće veći broj mladih pčela koje se raspoređuju na
ramove do legla, i čišćenjem ćelija pripremaju matici »teren« za zaleganje. A toplije
gnezdo nalazimo kod pčelinjih zajednica koje su, kao snažne i na optimalnim
količinama kvalitetne hrane, ušle u zimu.
Zato pčele izležene u jakim pčelinjim zajednicama imaju odličnu konstituciju:
bogato masno tkivo, dobro razvijene žlezde, duže rilice, veći medni mehur i imaju
visoka produktivna svojstva, otpornost na bolesti i sa lakoćom prezimljavaju i najljuće
zime.
Jako društvo sposobno je poput onog od pre mnogo miliona godina da se
odupre bolesti. Još ako je putem prirodne selekcije i uz pomoć čoveka-pčelara
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
166
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
uvećalo sposobnost higijenskog ponašanja, negovateljskog i uzajamnog čišćenja,
otvaranja ćelija uginulih larvi i izbacivanje iz saća i iz košnice obolelih lutaka i pčela,
onda je to društvo otporno na pčelinje bolesti kao i njegovi preci, koji su to svojstvo
izgradili tokom 160 miliona godina.
Snažno pčelinje društvo se neguje i održava u kondiciji tokom cele pčelarske
godine. Samo sa mladom maticom iz selekcije (sa pčelinjaka udaljenih više od 25
km), u košnici koja omogućava optimalni biološki razvoj i sa optimalnim stalnim
medno-polenskim rezervama hrane, stvara se i održava snažno pčelinje društvo.
U jačini pčelinje zajednice koja se priprema za pašu i za zimu, ne sme se
preterati. Snažno društvo je i visokoproduktivno društvo koje svoju produktivnost
iskazuje brojem pčela sposobnih da optimalno iskoriste pašu i donesu meda u
količini primerenoj broju jedinki žive mase pčela. Svako jako društvo nije i
visokoproduktivno društvo. Jako pčelinje društvo, kao produkt Prirode odnosno
visokoproduktivne matice i drugih činilaca u košnici i van nje, koje je dostiglo svoj
biološki maksimum između 4,4 i 6 kg pčela svih uzrasta, gde je izbalansiran broj
sakupljačica i primačica nektara, jeste produktivno društvo, a ono slabije od 4,4 kg
daje 33% manje meda, i kao takvo je nepoželjno.
5.14. VIŠEMATIČNA TEHNIKA PČELARENJA – MALTRETIRANJE
PČELA I KILAVLJENJE PČELARA
Kada su (nekontrolisanom hemizacijom pčelinjih zajednica Varrou učinili
otpornom na lekove, hranjenjem pčela šećerom umesto medom dobili kratkovečne
pčele, a sa nedovršenim maticama (slabog kvaliteta) dobili mali broj pčela po
društvu) u zimu ulazili sa oslabljenim društvima koja su se s proleća slabo razvijala,
iako matice Carnice i inače imaju ubrzan prolećni razvoj, pčelari su spajanjem više
društava u jedno jako, ili usmeravanjem pčela izletnica iz 2-4 postrane košnice, ili
postupkom dvomatičnog pčelarenja obezbeđivali veliki broj izletnica za bagremovu
pašu. Neodstranjivanjem Varroe u kontinuitetu, pčele se u tolikoj meri s jeseni oštete
da ne mogu žive dočekati proleće, a hranjenjem društava šećerom razara se
metabolizam i slabe odbrambeni mehanizmi pčela na bolesti. Zloupotreba šećernog
sirupa u toku 4-5 god. dovodilo je do DEGENERACIJE pčelinjih društava u
bukvalnom smislu, ističu Bilaš, Krivcov, Lebedev (2000.). Proizvodeći slabe matice,
pčelar se igra igrom bumeranga. Sve nesreće za pčelarstvo sadržane su u tri
naznačene zablude čiji je činilac pčelar.
Kada se ovakvim pčelinjim društvom uđe u proleće, pčelar je prisiljen da se
dovija na sve moguće načine da stvori iole jako društvo koje će uzeti nešto od
bagrema.
Neki pčelari su prihvatili model stvaranja jakog društva veštačkim putem da
bi dobili što više pčela izletnica za glavnu pašu. Međutim u Institutu za pčelarstvo
Ribnoje, u Rusiji utvrdili su produkcionu dominaciju malog društva snage 44.000
pčela nad ekstra jakim društvima mase 8-10 kg, odnosno 80.000-100.000 pčela.
Društva mase ispod 4,4 kg dala su manji prinos meda za 33%, a ekstra jako društvo
mase 6,5-10 kg čak su za 62% bila neproduktivnija od mališe. Prosta računica to
potvrđuje.
Ako od dva društva (mase 4,4 kg) pred bagremovu pašu formiramo jedno
super jako društvo mase 8,8 kg sa željom da maksimalno iskoristimo pašu, učinili
smo grešku, jer smo uz više rada, prolivenog znoja i maltretiranja pčela dobili manje
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
167
meda nego da taj posao nismo ni radili i pčelinja društva ostavili da rade po snazi
biološke moći.
Ako je društvo 8,8 kg pčela sakupilo 26,4 kg meda, tj. 3 kg po kilogramu
pčela (26,4:8,8), tada će jedno pčelinje društvo od 4,4 kg sakupiti po kilogramu pčela
4,86 kg meda, što je u rezultatu više za 62% na jedinicu žive mase pčela, odnosno
sakupilo je 21,384 kg meda. Dva takva društva, pojedinačno razmeštena svako na
svojoj podnjači i pod vlastitim krovom, doneće pčelaru 42,768 kg meda, što je više za
62% negoli kada ih je spojio i zajedno stavio na jednu podnjaču i pod jedan krov.
[3+(3x0,62)] = [3+1,86] = 4,86 x 4,4 = 21,384 x 2 = 42,768
Ili isti primer: dnevni unos je 3 kg nektara, ali figurativno izražen račun
pokazuje da će spajanjem dve zajednice od po 4,4 kg pčela imati unos 26,4 kg
(3kgx8.8), što je 62% manje od unosa dva društva snage od po 4,4 kg pčela
Neverovatno, ali to je u ogledu sa Srednjeruskom rasom pčela, koji je izveden pod
rukovodstvom Taranova, potvrđeno kao činjenica.
Matematika dokazuje ono što je nauka utvrdila, a priroda pokazala A nauka i
priroda su nepogrešivi. Pčelarima je dozvoljeno da greše.
U svom fiziološkom razvoju pčelinja društva srednjoruske rase pčela
nastavljaju sa povećanjem unosa naktara uporedo sa povećanjem svoje mase koja
ne prelazi 6 kg, odnosno 60.000 pčela. Ako se ta masa i dalje povećava, tada se
smanjuje unos nektara u košnicu približno za 2/3. Za našu Carnicu takva istraživanja
nisu vršena (bar ne kod nas), ali to ne znači da i njena društva kada pređu plafon
45.000 pčela neće pokazivati sličnu tendenciju. Pri tome je Taranov otkrio veoma
važan zaključak za praktično pčelarstvo: tokom paše optimalna količina pčela u
društvu treba da bude između pet i šest kilograma.
Profesor Taranov je još davne 1976. godine u Pčelovodatvu br. 4/1976.
godine u rubrici Otvečajem na voprosi, odgovarajući na pitanje čitalaca, pored
ostalog istakao: Medobranje pčelinjeg društva raste s povećanjem broja pčela u
zajednici. Istovremeno raste i količina sabranog meda na jedincu žive mase pčela.
No, to povećanje nije neograničeno. Eksperimenti formiranja ekstra jakih društava
(pomoću objedinjavanja više društava), na primer od 8-9 kg pčela, pokazala su da
ona skupljaju na jedinicu žive mase (a često i po društvu) znatno manje meda nego
jaka društva koja su dosatigla prirodnu jačinu od 6-7 kg pčela. U veštački formiranim
ekstra jakim društvima narušava se prirodna ravnoteža. Zbog obilja pčela izletnica,
pčele prihvatiteljice ne mogu brzo da prime prinešeni nektar, pa su prinuđene da ga
odnose u gnezdo na znatna odstojanja itd. Sve to snižava intenzitet sakupljanja
nektara i njegovu preradu, što u rezultatu daje manje meda. Prema tome postoji
optimalna snaga pčelinjih društava, pri kojoj na jedinicu žive mase, a i po celom
društvu, pčele sakupe najveću količinu meda.
Koja je to optimalna snaga društva? U odgovoru na ovo pitanja profesor dr
Lebedev, đak profesora Taranova, na predavanju Niškim pčelarima 1999. godine
kaže da je Farar u eksperimentima sa pčelinjim društvima snage 1, 2, 3 i 4 kg pčela
dokazao produkcionu dominaciju jačeg društva, pa su pčelari težili da dostignu i
prestignu ovaj maksimum. Nastavljajući istraživački put do optimalno snažnog
društva, profesor Taranov je ispitivao produkcionu superiornost društava snage 5, 6,
7, 8, 9 i 10 kg pčela, ali veštačkim stvaranjem, odnosno putem spajanja pčelinjih
društava. On je dokazao da pčelinja društva sa brojčanim rastom do šest kg pčela
nastavljaju povećanje unosa meda u ukupnoj količini po jedinici mase pčela. Više od
šest kg pčela u košnici smanjuje količinu skupljenog meda po jedimici žive mase
pčela. Zato tokom paše optimalna količina pčela u košnici treba da bude između 5 i 6
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
168
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
kg40. Na predavanju Kragujevačkim pčelarima 1989. godine Lebedev ističe da je u
specijalnom ogledu ustanovljeno da po 1 kg pčela produktivnost društava koja su
imala prosečno 4,4 kg pčela bila veća za 35% nego kod slabih društava (mase 3,5
kg), a u knjizi Produkti pčelarstva, Moskva, 1995, Lebedev ponovo opominje na
greške pčelara teške 62%, a grafikonom u već pomenutoj knjizi Kompleksno
savremeno pčelarstvo ilustruje nagli pad unosa nektara kada društvo prekorači
maksimum od 60.000 pčela.
I inženjer Marko Stanojević (2004) se poziva na rezultate istraživanja
Lundera i Brečka u kojima su ovi utvrdili da nije opravdano povećavati broj pčela u
društvu iznad njegovog prirodnog maksimuma, što je vidljivo iz tabele 27.
Tabela 27. Odnos između jačine društva i unosa, prema dr Lunder-u (Preuzeto iz
»Pčelara« br. 3/2004)
Jačina društva
Unos (kg)
Unos na 1.000 pčela
90.000
29,0
3,22
60.000
26,9
4,48
30.000
16,2
5,39
15.000
7,1
4,71
I dr Brečko je saglasan sa dr Lunderom da je neracionalno povećavati broj
pčela u društvu iznad njegove prirodne jačine (za našu karniku taj broj se kreće
između 45.000 i 50.000 pčela) i u svojoj tabeli dokazuje da je najracionalnije društvo
jačine 50.000 pčela, jer je unos 1.000 pčela najveći upravo u takvom društvu, što se
vidi iz tabele 28.
Tabela 28. Odnos između jačine društva i unosa,prema Brečku (Preuzeto iz
»Pčelara« br. 3/2004)
Jačina društva broj
pčela
Unos na 1.000 pčela
Unos (kg)
1955.
1956
1955.
1956.
70.000
20,9
15,8
2,61
1,97
50.000
21,4
15,3
3,56
2,55
40.000
13,0
10,1
2,6
2,0
30.000
8,5
5,1
2,10
1,27
Na osnovu iznesenih činjenica postavlja se logično pitanje:
vredi li spajati, ili izletnice usmeravati iz više društava u jedno jako, ili
da li je ekonomski opravdano, odnosno isplativo dvomatično, odnosno
višematično pčelarenje?
Marko Stanojević odgovara: „Dvomatični sistem pčelarenja nije privukao
veliki broj pristalica jer zahteva posebne uslove oko manipulacija koje je moguće
ostvariti samo ako se ima potrebna mehanizacija ili više izvršilaca. Za najveći broj,
naročito malih pčelara on nije prihvatljiv. Mnogi pčelari koji su ga prihvatili, napustili
su ga ne zato što ne daje dobre rezultate, već zato što iziskuje velika fizička
naprezanja ukoliko nema mehanizacije„. Međutim, i dr Lunder i dr Brečko, kao i
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
169
profesor Taranov, te mnogi koji slede demantuju zagovornike spajanja više pčelinjih
društava u super snažne zajednice.
Više od desetak godina unazad u opticaju je tabela 29 preuzeta iz
predavanja profesora dr Lebedeva, koje je održao 1989. god. Kragujevačkim
pčelarima41 koju su i naši predavači maksimalno eksploatisali dokazujući da u jakom
društvu snage 50.000 do 60.000 pčela, glavni teret medobranja pada na pčele
izletnice (t.j. da one čine 60-65% ukupnog broja pčelinje zajednice)
Tabela 29. Broj pčela izletnica(Preuzeto od Lebedeva i
Krivcova)
Brojčano stanje u društvu
Broj pčela izletnica
U hiljadama jedinki
u%
15.000
2,3
15
20.000
5,0
25
25.000
7,5
30
30.000
12,0
40
40.000
20,0
50
50.000
30,0
60
60.000
39,0
65
Šest godina kasnije Lebedev je sa profesorom dr Krivcovom ugradio tu
tabelu u zajedničku knjigu pod nazivom Produkti pčelarstva, 1995., pri čemu su
kategorični da kod jakih društava, pri obilnoj paši u polju radi 60% pčela od ukupnog
njihovog broja u košnici, čime su još više zatalasali dvomatični, tromatični i poput
Volohoviča četvero-peteromatični sistem društva kako bi imali što više izletnica za
bagremovu pašu. Oni su težili da dostignu i pređu te vrednosti, pa su iscrpljivali sebe
i maltretirali pčele., Ispostavilo se međutim da je to zabluda, koja je i autore
pomenute knjige navela da spornu tabelu preuzmu od nepoznatog autora. I oni,
suprotno toj tabeli u pomenutoj knjizi pišu: pčele sabiračice predaju doneseni nektar
grupi od 3-4 pčele preuzimačice i odmah izleću po sledeću porciju. Za vreme jake
paše pčela sabiračica predaje nektar grupi od 10 do 12 pčela preuzimačica, pri čemu
se ova duže vremena zadržava u košnici.
Ovim autori sami dovode u pitanje naučnu osnovanost pomenute tabele. I ne
samo oni.
Još 1939. god. P.S. Ščerbina i P.J. Bliznjuk
u svojoj knjizi Pčelarstvo (1946) slikom su pokazali,
i tekstom sliku objasnili: Vraćajući se u košnicu,
pčela sakupljačica (donja) predaje med trima
drugim pčelama, čime daju do znanja da odnos 1:3
treba razumeti tako da je tri puta više pčela
prihvatiteljica nektara nego pčela izletnica. L.
Bornus iz Poljske je utvrdio da u društvu koje je
dobro pripremljeno za iskorišćavanje paše, na
pčele izletnice otpada samo 15% od njihovog
Slika 14. Tri preuzimačice
opšteg potancijala, odnosno 27,3% od ukupnog
metodom usta na usta
pruzimaju nektar od sabiračice
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
170
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
broja pčela. To je 2,6 puta manje od broja kućnih pčela.
Magistar Dejan R. Pejović (2001), citirajući u svojoj magistarskoj tezi
Banschbach-a i Herbs-a (1996) navodi da grupu kućnih pčela čine mlade pčele
radilice starosti do tri nedelje koju čine dve trećine ukupnog broja pčela radilica.
A. N. Jefremov (1966) je utvrdio da pri dnevnom prinosu od 2 do 4 kg
nektara, u polju iz jednog jakog društva radi samo 6-8 hiljada pčela sakupljačica, što
je još manje od nalaza Bornusa (oko 15%), i bliže istini. Tome u prilog ide i računica
profesora dr S.Miloradovića, da pri deset običnih izleta pčele sakupljačice na dan, i
prinosu nektara u svojoj mednoj voljci od 30 mg (M.H. Hajdek, 1963), prinos od dva
kilograma nektara u košnici obezbeđuje samo 6,5-7 hiljada pčela, što predstavlja oko
15% svih pčela u društvu čija je jačina 50.000 pčela.
Zanderova opšta formula, prema Riharu (1981):
pčelinja zajednica = 1 matica + ⅔ mladih pčela + ⅓ pčela izletnica + trutovi (leti)
pretstavlja još jedno zrno u nisci saznanja da glavninu pčelinje zajednice čine kućne
pčele.
Profesor Farar piše42 da društva od 40.000 pčela, njih 50% odnosno 20.000
učestvuje u uzgajanju legla. On ne kaže koliki je procenat preuzimačica, ali
pretpostavljamo da je ipak najmanji procenat pčela izletnica koje unose nektar.
Dr Gene Robinson, dr Robert Page, dr Kolete i dr Alin Srambi utvrdili su da
kad se formira društvo od isključivo mladih pčela, one će se redovno pregrupisati
tako da 10-20% njih postanu preuranjene sabiračice (sa višim nivoom juvenilnig
hormona JH), jer im je toliko izletnica potrebno. Oni su zajedničkim radom utvrdili da
su pčele i same regulatori nivoa JH, tako što kućnim pčelama mogu da podignu nivo
JH, pa da i one postanu izletnice, i obratno. Poznato je da izletnice imaju visok nivo
JH, a kućne pčele nizak43.
Profesori dr Krivcov i dr Lebedev u pomenutoj knjizi i knjizi Tehnologija
proizvodnje pčelinjih proizvoda (prevod s ruskog, 2000), ističu da Grupa mladih pčela
treba da bude dovoljno velika da bi uspela preraditi sav pristižući nektar u med, ali ne
kažu koliko.
Za uspešno iskorišćavanje paše u društvu mora postojati određeni odnos
pčela različitog uzrasta, naglašavaju autori i upozoravaju da bilo kakvo narušavanje
tog odnosa uvek dovodi do smanjenja intenzivnosti pčela na sakupljanju nektara i
njegove prerade. Autori ni na ovom mestu ne ukazuju koji je to optimalni odnos
između mladih pčela iz grupe koja treba da bude dovoljno velika da bi uspela
preraditi nektar i broja pčela izletnica. Na jakoj paši, objašnjavaju autori, izletnice
vraćajući se u košnicu, odmah predaju mladim pčelama preuzimačicama nektar. Pri
izdašnoj paši veći broj preuzimačica mora biti u košnici, pri čemu izletnice nikada ne
predaju nektar jednoj pčeli već grupi mladih pčela, koja treba da bude dovoljno velika
da bi uspela preraditi sav nektar koji pristiže. U «Pčelaru» br. 1/97 (str. 7) Lebedev
piše: „Pri obilnoj paši javlja se posebna grupa mladih pčela preuzimačica nektara. To
su one mlade pčele koje imaju maksimalno razvijene ždrelne žlezde, čija je
sposobnost lučenja invertaze i do pet puta veća nego u pčela hraniteljica. Upravo
one prihvataju nektar i prerađuju ga dodajući mu ferment invertazu, deponuju ga u
ćelije saće i poklapaju ga voštanim poklopčićima„. Ovih nekoliko citata cenjenih
stručnjaka upućuje na misao da su i oni gledišta da gro pčela jedne košnice u
kampanji glavne paše, čine pčele preuzimačice koje primaju i preuzimaju prineti
nektar, i tehnologijom alhemičara pretvaraju ga u med.
Iz navedenih činjenica nameće se zaključak da glavni teret medobranja pada
na kućne pčele angažovane na prihvatanju nektara od pčela sakupljačica nektara i
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
171
na njihovoj preradi u med. Na preradu nektara one troše oko 20 minuta. Ovo znači
da u toku jednog sata (60 minuta) jedna preuzimačica može da preuzme nektar od
samo tri izletnice.
U našoj praksi, pojačavanjem društva samo izletnicama iz jednog ili dva i
više pomoćnih društava ili nukleusa, uvek smo stvarali nesrazmeru: veliki broj
sakupljačica i deficit prihvatiteljica, što je imalo za posledicu koju su opisali Sili i Tovi
(Seeley i Tovey)44. „Kada sakupljačice dođu u košnicu, i u potrazi za preuzimačicama
da im predaju donešeni nektar izgube oko 50 sekundi, postaju destimulisane pa
izvode drhravi ples i prizivaju druge izletnice-sakupljačice nektara da se prihvate
uloge preuzimačica, jer mali broj kućnih pčela ne može odgovoriti nametnutom
zadatku”.
U prilog ovome idu i rezultati dobijeni u Pčelarskom institutu Ribnoje, koje
nam je prezentovao profesor dr Lebedev da u kampanji paše pri dnevnom unosu
manjem od 1 kg nektara, izletnica usisa u mednu voljku 7,1 mg nektara, i sama
smešta tovar u ćeliju saća. Kada je dnevni unos veći od 1 kg, a ne prelazi dva,
izletnica napuni mednu voljku sa 15,5 mg slatke tečnosti, tada teret preuzimaju dve
preuzimačice. Kada je paša izdašnija i dnevni unos iznosi 4 kg nektara, sakupljačica
usisa u svoj medni mehur 28 mg nektara, rastovaraju je 4 preuzimačice. Pri najjačoj
paši kada dnevni unos iznosi 8-12 kg nektara, sakupljačice pune medni želudac sa
60 mg nektara45, odnosno po A.N. Jefremovu (1966) i do 65-70 mg nektara, tovar joj
preuzimaju 10-12 preuzimačica.
Iz navedenih podataka da se zaključiti da u proseku jedna preuzimačica u
svoju mednu voljku preuzme 6-7 mg nektara koju količinu sa uspehom može i
preraditi. Kako?
Sili i Tovi opisuju tu tehniku. „Kada se sakupljačice sa unosom vrate u
košnicu one ne odlaze do ćelija za deponovanje nektara, već ga predaju pčelama
preuzimačicama jezik na jezik. Posle prihvatanja nektara preuzimačica se pomera iz
rejona prijema koji je blizu ulaza u košnicu i odlazi do mesta uskladištenja gde
deponuje nektar u ćelije„. A šta se dalje događa u košnici, prvi je opisao Colin G.
Butler u svojoj knjizi The World of Honey Bee, (1974). god. i Neum Petrovič Jojriš u
knjizi Pčele i medicina (1977). „Preuzimačica odabira miran ugao gde nastavlja da
prerađuje nektar. Ona otvara svoje čeljusti i iz mednog želuca vrâti deo nektara
pokrećući jezik napred-nazad. Onda vrh jezika sporo podiže i ubrzano spušta. Ciklus
pokreta se ponavlja, s tim što se vrh jezika podiže sve više i više, a svaki put se
izbaci još jedan mali deo nektara, sve dok se ne pojavi prilično velika kap ispod
njenog delimično savijenog jezika. Kap ponovo proguta i ceo proces ponavlja 80-90
puta u toku 20 minuta. Tako se odstranjuje voda i vrši dodatna prerada nektara kojeg
onda smešta u ćeliju. Ako je paša ekstremno izdašna sa visokim dnevnim unosom u
najpovoljnijem delu dana te nema dovoljno prostora, nektar privremeno ostavljaju i u
ćelijama saća sa jajima ili u ćelije sa mladim larvama, čak ponekad i bez ikakve
prerade, u najvećoj žurbi, što je ekstreman slučaj. Odatle potiče prskanje nektara sa
rama legla koji stresemo, i to pokazuje da je paša u jakom usponu”46.
U knjizi „Pčele i medicina„ Naum Petrovič Jojriš (1977) je napisao: „pčela
preuzimačica rastavlja gornju čeljust i malo istura napred i naniže svoje rilce na kome
se pojavljuje kapljica nektara. Zatim pčela ponovo guta ovu kaplju, a rilce se uvlači.
Ova procedura – periodično ispuštanje kapljice nektara na malo uzdignutom rilcu i
ponovno uvlačenje u mednu voljku – ponavlja se 120 do 140 puta. Tek posle toga
pčela pronalazi slobodnu voštanu ćeliju u koju ostavlja kapljicu nektara. Međutim, iz
ove kapljice nije se dobila kapljica meda: druge pčele nastavljaju složeni rad na
pretvaranju nektara u med. Ako pčele preuzimačice budu pretrpane poslom, tada
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
172
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
pčele sabiračice-nektaruše vešaju svoj teret kapljicu nektara na gornji zid voštane
ćelije. Viseće kapljice imaju veću površinu isparavanja i, zahvaljujući tome, iz nektara
intenzivno isparava vlaga. Nektar sadrži 40- 80% vode, a radi spremanja meda pčele
moraju udaljiti ¾ od ove količine. Zato pčele svaku kapljicu često prenose iz jedne
voštane ćelijice u drugu, treću... sve dok ne ispari deo vlage i nezreli med
(polufabrikat) postane gust. Mnoštvo pčela pedantno radi na jednoj kapljici meda.
Mahanjem krila (svaka pčela načini 26.400 zamaha u minuti) one stvaraju dopunsku
cirkulaciju vazduha u košnici, što ubrzava proces isparavanja. Osim toga, u čisto
fizičkom procesu, od bitnog značaja je zgušnjavanje nektara u mednoj voljci pčele
radilice. Pri tome se kapljica nektara umanjuje po obimu na račun usisavanja vode u
ćelije medne voljke”.
Jojriš nije omeđio vreme u kojem se ovaj proces događa, niti označio broj
preuzimačica nektara, a nije ni otkrio veličinu formacije kućnih pčela koje
„polufabrikat” finaliziraju u gotovi proizvod med. Rečju „mnoštvo pčela” Jojriš je
iskazao da su pčele zadužene za preuzimanje nektara i one koje finaliziraju kapljicu
nektara u kaplju meda brojno nadmoćnije od pčela sabiračica nektara.
U knjizi »Hrana i ishrana pčela” G. F. Taranov (2001) je zabeležio: „Pčela
nakupivši nektar u medni želudac, posadi se bilo gde na saću glavom na gore (ka
vrhu) i to uspravljanje izvlači rîlce. Na istegnuto, malo povijeno rilce pčela ispusti iz
medne voljke kapljicu nektara, koja izgleda kao da je obešena za rilce. Zatim pčela
postepeno ispravlja rilce, i nektar se ponovo uvlači u medni želudac. Pčela mnogo
puta ispušta i ponovo uvlači kapljicu nektara. Kad završi rad, ona skladišti kapljicu u
ćeliju. Pri propuštanju kroz rilce svaki put dodaje nektaru sekret ždrelnih žlezda, a to
obogaćuje nektar fermentima (koji ubrzavaju inverziju) i belančevinama".
Razjašnjenje mnoštva pčela, daju Sili i Tovi, koji kažu „ako se u košnicu
vraća veliki broj sakupljačica natovarenih nektarom, a pčele preuzimačice postaju
prezauzete (zbog čega se dešava da u blizini ulaza u košnicu na mestu primopredaje
nema dovoljno slobodnih preuzimačica koje bi preuzele nektar od sakupljačica) tada
sakupljačica gubi u vremenu tražeći u košnici slobodnu preuzimačicu. Izgubljeno
vreme sakupljačice u potrazi da pronađe preuzimačicu negativno utiče na
sposobnost društva da iskoristi pašu. S porastom broja sakupljačica (koje se u
košnicu vraćaju s punom voljkom nektara), efikasnost prenosa i prerade nektara od
cveta do mesta skladištenja opada, ako se istovremeno ne poveća i broj pčela
preuzimačica. Zato je Priroda odredile, a nauka otkrila: ako je vreme traženja
preuzimačica kratko (manje od 20 sekundi) i kada je količina sakupljenog nektara od
strane društva (izraženo brojem sakupljačica) MANJA od njegovog prerađivačkog
kapaciteta, odnosno kada preuzimačice čekaju nezaposlene (izraženo brojem
preuzimačica), tada sakupljačice izvođenjem repnog plesa regrutuju kućne pčele,
odnosno skladištarke ili preuzimačice da se preorjentišu na sakupljanje nektara, i
istovremeno ih obaveštavaju o lokaciji paše. Tako se povećava broj sakupljačica i
uvećava brzina sakupljanja nektara od strane pčelinjeg društva,
1. ako brzina sakupljanja prevaziđe kapacitet prerade nektara, vreme
za pronalaženje primačica je duže. Kada dostigne 50 sekundi, sakupljačice izvodeći
drhtavi ples regrutuju iz redova izletnica nove pčele preuzimačice, što ubrzava
kapacitet prerade nektara i njegovo skladištenje u ćelije;
2. što je učestalost povratka sakupljačica sa punom voljkom nektara
veća, to je i vreme traženja preuzimačica duže. Kada se u košnicu vraća 8-10 pčela
u minuti, vreme do pronalaženja preuzimačica se dramatično povećava na više od
pola minuta. To je posledica zauzetosti preuzimačica koje su preuzele nektar od
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
173
ranije pristiglih sakupljačica i njihove nemogućnosti da opsluže novopridošle
sakupljačice.
Seeley (1991) je ustanovio i da kada su se pčele vraćale u košnicu tempom
od tri izletnice u minutu, drhtavi ples nije izvođen, a posao preuzimačica je u toku
celog dana obavljalo 550 pčela. Sledećeg dana kada se u košnicu vraćalo više od 25
pčela u minutu, izvođeno je više od 15 drhtavih plesova, i ako je više od 2.000 pčela
vršilo funkciju primanja nektara, što upućuje na zaključak da je i taj broj bio
nedovoljan, pa su izletnice prilazile u pomoć. Izletnice (pčele inače starijeg uzrasta)
mogu da uzmu učešća u kućnim poslovima ali prema istraživanjima K. Ribendsa
(1952) i deset godina kasnije Haydaka (1963) one to čine manje efikasno.
Pošto svaka preuzimačica u toku 60 minuta preuzme nektar od samo tri
sakupljačice, a kako u bagremovoj paši 10-12 preuzimačica preuzimaju teret od
jedne sakupljačice, to znači da kada se po jedna sakupljačica vraća u košnicu tokom
svakog minuta sa punom mednom voljkom pri jakoj paši na kojoj prosečno provodi
15-20 minuta, društvo mora da obezbedi oko 200-240 primačica (20 minuta×10
prihvatiteljica do 20 minuta×12 prihvatiteljica), u optimalnim uslovima. Međutim, ako
znamo da se u toku dela dana (kada je medenje najintenzivnije) u košnicu vraća 200300 sakupljačica u minuti, onda obična računica govori da u zajednici treba da ima
između 40.000 i 60.000 pčela prihvatiteljica, što je naravno matematički tačno, ali nije
moguće, već pčele nalaze drugo rešenje, pa u takvoj žurbi ne mogavši sve preraditi
za 20 minuta one nektar odlažu u prazne ćelije, u ćelije sa jajima i larvama, da bi ga
tokom noći prerađivale, što čujemo kao žuborenje potoka na pčelinjaku. Ovo sve
govori da je neverovatno veliko učešće mlađih i srednjovečnih pčela angažovano na
preuzimanju nektara iz usta mnogo manjeg broja pčela sakupljačica.
Taranov (2001) opisuje dinamiku pčelinje zajednice za vreme obilnog
medenja. Tada prihvatiteljice odmah od jutra uzimaju od sakupljačica doneseni
nektar. Kad se u gnezdu nagomila mnogo nektara, primanje nektara se usporava, pri
čemu ga sabiračica razdaje na 10-12 prihvatiteljica, trošeći mnogo vremena na
predaji hrane. Tada se na saću pojavljuje novi vid signalnih pokreta: izvidnice prave
vertikalne pokrete (od dole na gore) uz mahanje u trku. Ovo je signal za smanjenje
izleta radi sakupljanja nektara. S pojavom vertikalnih signala let pčela sabiračica se
smanjuje i čak prekida, bez obzira na to što u cvetovima ima nektara. Signal za
prekid izletanja radi sakupljanja nektara ima važno biološki značenje. U toplom
gnezdu nektar može da se pokvari (ukisne), zbog čega pčele skupljaju samo toliko
nektara, koliko su u stanju da prerade. Provreli šećer neprikladan je za hranjenje
pčela, pa pčele prihvatiteljice ograničavaju sakupljanje i unos pri obilnom lučenju
nektara.
U svetlu navedenih podataka proizilazi da pčele izletnice čine manjinu,
odnosno neuporedivo manji deo «radne snage” u kampanji paše u odnosu na
potrebe za prihvatiteljicama. Koliki je tačno taj broj, ja kao laik (lepša reč za
neznalicu) to ne bih znao, ali će možda budući diplomci ili postdiplomci ili doktoranti
pčelarstva istražiti taj fenomen i dati nam decidan odgovor na to pitanje. Međutim, iz
rezultata istraživanja koja su do sada poznata, proizilazi da je kontraproduktivno
spajanje više pčelinjih društava u jedno jako, (ili usmeravanje izletnica u osnovno
društvo, ili dvomatični sistem pčelarenja) zarad obezbeđenja što više pčela izletnica.
Zato se moramo osloboditi zablude i ne mešati se u prirodu pčela, jer je Priroda to
sve regulisala, a nama pčelarima preporučila da sa njome sarađujemo
Snažno društvo reprodukuje fiziološki najvrednije pčele, najkvalitetnije trutove
i daje najkvalitetniji priplodni materijal za proizvodnju matica. Uzgajivačko društvo je
po pravilu snažno društvo. Zato dr Jozef Brečko preporučuje likvidiranje slabih i
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
174
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
nejakih pčelinjih zajednica, i ne dozvoljava njihovu ekspanziju na pčelinjaku, te
uverava da ćemo tada imati zdrave pčele na pčelinjaku, i neća biti problema sa
zdravstvenim stanjem pčelinjih zajednica. I Lebedov smatra potrebnim likvidiranje
slabih i maloproduktivnih društava.
5.15. JAKO DRUŠTVO SIGURNO PREZIMLJAVA I
ZDRAVO IZIMLJAVA
Jaka društva u toku zimovanja održavaju temperaturu u klubetu u rasponu od
34 do 35ºC, čime se štite od nozemoze. Slabija društva ne mogu održavati takav
temperaturni režim. Čim temperatura u klubetu padne ispod 34°C do 22°C a u rezervi
hrane nema bagremovog meda ili meda od kuhinjskog šećera sa KAS-81, javlja se
nozemoza. Jako pčelinje društvo ima brz prolećni razvoj i brzo dostiže jačinu
primerenu kapacitetu bagremove paše. Naravno, uz obilje medno-polenske hrane
obezbeđene u letnjem peridu prethodne godine. Istraživanja Taranova to potvrđuju u
činjenici da matica, u snažnih društava mase 1,6-1,8 kg pčela, s proleća dnevno
polaže 1.415 jaja, a u društvancu od oko 1 kg težine, tậ ista matica snese samo oko
900 jaja.
U prilog logiciranju profesora Farara, profesor Lebedev47 je dao prikaz uticaja
količine hrane – zimnice na uspešnost pčelinje zajednice u medobranju, iskazanog u
tabeli 30.
Tabela 30. Pregled zavisnosti unosa meda od stanja zaliha zimnice (%) (Preuzeto od
Lebedeva, »Pčelar” br.5/2004)
Odnosi donošenja meda u%
Snaga društva u proleće u ulicama pčela
>10
7-8
<6
Ukupna
produktivnost kg
meda
>30 kg
57,3%
33,5%
9,2%
36,52 kg
25,1-30 kg
48,7%
41,0%
10,3
34,9 kg
20,1-25 kg
49,2%
38,3%
15,5%
31,4 kg
15,1-20 kg
34,7%
49,0%
16,3%
23,3 kg
15 kg
11,2%
56,2%
32,6%
14,4 kg
Zimske zalihe
hrane
Farar smatra da u košnici uvek treba da bude od 0,5 do 1 kg cvetnog praha s
kojima se može odgajati 4.500 mladih pčela48
Kada se u košnici namnože mnogobrojne pčele svih uzrasta, mnogo
poklopljenog legla. radiličkog i tutovskog na novom zdravom saću, kada košnica
ključa, kada dodate satne osnove i građevnjake voskove pčele preko noći pretvore u
ćelije, a matica ih odmah zaleže, iz košnice curi med, to je legitimacija prirodno
biološki snažnog društva koje treba štititi samo od varroe. Na sve druge bolesti takvo
pčelinje društvo je otporno. Takvo snažno društvo na 9-11 ulica gusto posednutim
pčelama, kad uđe u zimu, ono srazmerno svojoj jačini troši najmanje hrane, čak
manje 50-90% nego pčele društava srednje jačine i slabića, ne oboljevaju od
nozemoze, i u proseku imaju najmanje uginulih pčela po ulici, što se vidi iz tabele 24.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
175
U tabeli 24 prezentovane prednosti snažnog društva nad dve kategorije
društava objašnjava se ne toliko visokom brojnošću pčela, koliko njihovim kvalitetom
koji su stekle uzgojem u optimalnim uslovima ishranjenosti i mikroklime u društvu.
Očigledno je da pčele jakih društava lakše podnose zimovanje, manje se iscrpljuju i
time održavaju sposobnost uzgoja veće količine legla u proleće.
Tabela 31. Pregled uspešnosti zazimljavanja pčela, u zavisnosti od snage pčelinje
zajednice (preuzato od Lebedeva)
POKAZATELJI
Jačina društva, ulica pčela
4–5
6–7
8–11
Potrošnja hrane zimi prosečno po ulici, kg
1,9
1,3
1,0
Količina uginulih pčela zimi prosečno po ulici, g
32,9
19,2
9,4
Broj društava obolelih od nozemoze,%
18,5
1,8
0
Za pčelare je ekonomičnije da na pčelinjaku drže samo snažne zajednice sa
dovoljnim zalihama meda i polena, savetuje Milan Matić, profesionalni pčelar iz
Šapca, i tu praksu sugeriše svim pčelarima jer je svoju vrednost dokazala na
pčelinjaku od 150 košnica.
5.16. KOLIKO JE STVARNO JAKO PČELINJE DRUŠTVO?
Šta zaista znači jako društvo i koliki je maksimalan broj pčele i ćelija sa
leglom koje ono može produkovati, odgovor je dao dr Gerhard Liebig (2001) 49.
Doktor Liebig se u literaturi s kojom se susreo suočio sa mnoštvom različitih
podataka. Baron Berlepš (1869) koji je pčelario s tamnom pčelom Apis mellifera
mellifera u svojoj knjizi «Pčele i njihovo gajenje sa pokretnim saćem u oblastima bez
kasne letnje paše» koja obuhvata i «Broj pčela” nakon opsežnih računanja utvrdio je
da krajem juna u košnici živi 100.000 pčela. Autor je ostao dužan da objasni kako je
došao do ovako velikog broja. Böttscher je u svojoj knjizi «Držanje i gajenje
medonosne pčele” dao samo malo podataka o jačini pčelinjih društava. Po njegovom
računu iz literature, pčelinje društvo može imati do 80.000 pčela. Ruttner u svojoj
knjizi «Geografske rase pčela” 1992. godine, jačinu pčelinjih društava smatrao je kao
važnu karakteristiku vrsta i rasa medonosnih pčela. U udžbenicima engleskog
govornog područja veličina pčelinjeg društva je skromno obrađena, kao što je
skromno obrađeno i broj pčela u košnici, što je prikazano u tabeli 25.
Podaci stručne literature o jačini pčelinjeg društva u knjigama koje se bave
Entomologijom i Biologijom i školskim knjigama, dati u tabeli su različiti, pa se Liebig
pita „koliko će se dugo ovi brojevi zadržati. Verovatno dok nauka još temeljitije ne
prouči ovaj problem”, posprdno je odgovorio.
”Kako dolazi do previsokih brojeva u literaturi„, pita se Liebig i daje odgovor:
„U najviše slučajeva broj ćelija sa leglom kreće se u području od oko 40.000, što je
potvrđeno u institutima u Libefeldu i Hohenheimu. Osnov ovakve tvrdnje može se
objasniti činjenicom što je lakše izmeriti veličinu legla nego broj pčela„.50
Liebig (2001) na osnovu „krîve razvoja legla pčelinjeg društva„, ističe da se
„može za prosečnu dužinu života pčela izračunati teoretski tôk pčelinje populacije”.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
176
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Tabela 32. Podaci u literaturi o maksimalnoj jačini pčelinjeg društava (preuzeto od
Liebiga, 2001)
Autor (godine)
Naziv knjige
Maksimalan broj
pčele
Maksimalan broj
ćelija sa leglom
a) Stručna literatura
von Berlepsch
(1869)
Pčele i pčelarenje sa
pokretnim saćem u
oblastima bez kasne letnje
paše.
100.000
57.000
Dzierzon (1878)
Racionalno pčelarenje
60.000
40.000
Wilson (1871)
Društva insekata
80.000
Michener (1974)
Društveno ponašanje pčela
>60.000
Free (1977)
Organiyacija društva
medonosnih pčela
40.000
Dietz (1982)
Medonosne pčele U:
Hermann H.R., Društveni
insekti, Odeljak III,323-360
40.000 - >80.000
Gerig (1985)
Život pčela. Švajcarski
šasopis
30.000
40.000
Bretschko (1985)
Prirodni način pčelarenja
45.000-70.000
<45.000
Winston (1987)
Biologija medonosnih pčela
20.000
50.000
Böttcher (1989)
Priručnik pčelara Drženje i
negovanje pčela
80.000
Ruttner (1992)
Prirodopis medonosne pčele
32.000-48.000
Mortiz &
Southwick
(1992)
Pčele kao superorganizmi
<25.000
<30/000
Hüsing &
Nitschmann
(1995)
Pčelarski priručnik leksikon
<80.000
42.000
Gould & Gould
(1995)
Medonosne pčele
40.000
30.000
Herold i Weiβ
(1995)
Nova pčelarska škola
50.000-60.000
Graham, Dadant
& Sons (1997)
Košnica i medonosna pčela
60.000
Sedlag (1979)
Zagonetka i čudo u carstvu
insekata
do 60.000
(100.000)
Grzimek (1993)
Život insekata
>80.000
Bellman (1995)
Pčele, ose, mravi
do 80.000
Biologija i brojevi
40.000-80.000
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
177
Tabela 33. Razvoj legla pčelinjeg društva 1998/1999 (na osnovu podataka Liebiga,
prema Stanojeviću, 2001)
Dan procene
Utvrđen broj
pčela
Pri proceni broja pčela
15.10.1998.utvrđen je broj pčela
koje ulaze u zimu od
10.500
1. procena 26.03.1999.:
Za vreme zime izgubilo je više
od polovine zimskih pčela.
Izbrojano
4.250
Otvoreno
Zatvoreno
6.200
2.400
Pojašnjenje
Izleženo samo
malo pčela
42.800 ćelija legla
Izbrojanokrajem maja
Maksimalan broj pčela nastao je
početkom jula. Potom se
smanjivalo kontinuirano
42.000
Do sredine septembra 1999.
ovaj broj se sveo na
10.000
Kod procene broja pčela u
oktobru 1999., društvo je imalo
Utvrđen broj ćelija legla
400
Do novembra zadržala se jačina društva od oko 10.000 pčela.
Na primeru dužine života pčele do tri, odnosno do šest nedelja života, Liebig
daje podatke o populaciji jednog najjačeg društva čiji je razvoj pratio sjeseni 1998. i
tokom 1999.godine. „Pčelinje društvo S5 sa ostalih 15, prezimelo je na oko 800 m
nadmorske visine (u mestu Švabiušen Alb). Za vreme zime izgubilo je više od
polovine zimskih pčela. Pri proceni broja pčela 15. oktobra 1998. utvrđen je broj od
10.500 jedinki. Pri prvoj prolećnoj proceni 26. marta 1999. društvo je brojalo samo
4.250 pčela. Leglo se tada sastojalo od 6.200 otvorenih i 2.400 zatvorenih ćelija. U
martu je bilo samo malo izleženih mladih pčela
a) Pod prtpostavkom da
letnje pčele žive tri nedelje
Krajem maja leglo je
dostiglo maksimum od 42.800
ćelija. Potom se ono smanjivalo
koninuirano. Kod procene broja
pčela u oktobru, društvo je
imalo 400 ćelija zatvorenog
legla. Krajem oktobra društvo je
preseljeno na toplo mesto
(Neckartal), što je uticalo da
matica počinje ponovo da
polaže jaja.
Maksimum broja pčela
nastao je početkom jula kada je
Slika 15. Krîva razvoja pčelinje zajednice
društvo imalo 42.000 jedinki,
što se vidi na dijagramu slike 23 . Do sredine septembra ovaj broj se sveo na 10.000.
Ova jačina se održavala do novembra.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
178
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
b) Pod pretpostavkom da letnje pčele žive šest nedelja, početkom jula
društvo bi imalo 80.000 pčela, što se slaže sa podacima u literaturi i što je vidljivo sa
dijagrama.
Doktor Liebig je ostao dužan objašnjenje da li su društva koja su zimovala u
mestu Schwäbischen Alb bila očišćena od varroe i da li su imala dovoljno perge i
meda, što je od odlučujućeg značaja na dužinu života pčela i na sposobnost društva
za prezimljavanje i prolećni razvoj. Nadajmo se da iskusni pčelar-istraživač dr Liebig
nije ništa prepustio slučaju, te nam je na iskazanoj dinamici jedne pčelinje zajednice
tokom godine dana dao na znanje da je to i naša realnost.
Lebedeva i sarad. (1985) ističu da se „u pčelinjem društvu tokom godine se
menja brojno stanje jedinki. U periodu izobilja hrane u prirodi (kraj juna - početak jula,
za uslove Rusije, a za naše uslove kraj maja - početak juna, prim. J.K.) društvo ima
maksimalan broj pčela (do 80.000 jedinki, za karniku 43-55 hiljada pčela). Bliže k
jeseni, sa smanjenjem cvetajućih medonoša, smanjuje se i broj insekata (do 15
hiljada pčela). Za zimski period takođe postoji biološki optimum jačine, pri kome
zimovanje prolazi s minimalnom potrošnjom hrane i energije. Za svaku rasu pčela on
je svoj: što su predeli severniji, to u zimu ulaze pčelinja društva veće jačine. Za
srednjerusku rasu, na primer, biološki optimum varira do 24 do 30 hiljada jedinki (za
našu karniku ovaj optimum je niži, verovatno između 18 i 25 hiljada pčela). U periodu
izobilja nektara i cvetnog praha pčelinja društva uzgajaju osnovnu količinu legla. S
uzgajanjem legla povezana je i osnovna potrošnja hrane pčelama u zimskim
mesecima: pri njegovom odsustvu potrošnja iznosi oko 1 kg (po prosečnim
višegodišnjim podacima 928 g ) ugljenohidratne hrane mesečno (u našim klimatskim
uslovima iznosi 600-800 g); u periodu uzgoja legla ona poraste više od 7 puta (bez
uračunavanja potrošnje za vreme rada – letenja) i iznosi čak oko 7 kg (prosečno
6.806 g) po društvu”.
5.17. KADA U PČELINJE ZAJEDNICE UVODITI MLADE MATICE?
U eri panzootije Varrooze, kada pčelinje zajednice ostaju nedovoljno
razvijene i slabo produktivne, pitanja kvaliteta matice, a naročito njene sposobnosti
da kompenzuje Varroozom izgubljene pčele, nameće se kao prvorazredni problem. U
situaciji kada je matica opterećena imperativom pčelara da održava kondiciju
pčelinjeg društva na nivou 55–60 hiljada pčela, kada Varrooza neposredno i
posredno umanjuje brojnost pčelinje zajednice, kada su matice zbog nedostatka
dovoljnog broja kvalitetnih trutova ostale nedovoljno osemenjene, sa deficitom
spermatozoida u spermoteci, i kada inače proizvođač matica neprimerenim
postupcima proizvodi loše matice za tržište, nameće se potreba zamene matice u
pčelinjim zajednicama svake godine. I ta mera kao ekonomska potreba nametnula se
kao pravilo u tehnici pčelarenja na visoke prinose (zazimljavanje, prolećni razvoj,
suzbijanje rojenja, medober l, 2 pa i 3 puta, paketni rojevi itd). I instituti i
naučnoistraživačke ustanove za pčelarski razvoj utvrdili su dominantnu ulogu
jednogodišnjih matica nad dvogodišnjim i trogodišnjim u razvoju snage pčelinje
zajednice. Dugogodišnja iskustva Kulinčevića, selekcionara matica, su pokazala da
su najproduktivnije dvogodišnje matica. Kada menjati maticu?
“Ovo je pitanje, nesumnjivo, jedno od najspornijih u pčelarstvu”, kaže PereMezonev (1934) i nastavlja: „Data su mu najraznovrsnija rešenja, potkrepljena
mnogim argumentima. Dok po jednima, zamenu matica treba vršiti svake godine, po
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
179
drugima svake druge ili treće godine. Za neke i nema nikakve periodičnosti - oni
zamenjuju samo defektne ili slabe matice. Ima ih koji dodaju matice samo
bezmatcima. Nalazimo da su ove metode vrlo radikalne ili sasvim nedovoljne; što se
nas tiče usvojili smo jedan srednji rok, vodeći računa o sledećim obzirima”:
“Zna se da matica živi otprilike pet godina, ali njeno nošenje, koje je u
početku intenzivno, i pošto dostigne svoj vrhunac počne da opada, dok se potpuno
ne iscrpi. Kad bi se moglo znati vreme njenog opadanja, znalo bi se i vreme njene
zamene. Nažalost, tu nema ničeg određenog, jer su mnogi uzroci koji na to utiču.
Mnoge su matice i u trećoj godini još mlade i snažne, dok su druge u svojoj drugoj
godini već stare. Rasa pčela, nasleđenost, vitalnost truta koji je maticu osemenio,
uslovi pod kojima je parenje izvršeno, veličina košnice, broj i raspored praznih okvira
u koje matica polaže svoja jaja, ograničavanje tog nošenja obilnom pašom kojom se
popunjavaju ćelije, manja ili veća toplota, geografski položaj predela, podsticajno
prihranjivanje, itd, činioci su koji utiču na matičino nošenje. Ako je na primer matica
prinuđena da se zbog nedovoljnog prostora u svojoj košnici odmara, njena će se
plodnost produžiti, dok će se u izvesnim prilikama zbog preteranog zamora brzo
iscrpsti“, piše Pere-Mezonev, i nastavlja: ”Mada su brojevi o dnevnoj nosivosti jaja
matice ogromni, njihovo pominjanje u prethodnom tekstu omogućava da se shvati od
kolikog je ogromnog uticaja na trajnost plodnosti jedne matice njena manja ili veća
intenzivnost nošenja. Iz toga možemo doći do logičkog zaključka, da posle
trogodišnjeg obilnog nošenja jaja, takoreći forsiranog u velikoj okvirnoj košnici,
matica sigurno nije više sposobna da i treće godine dâ pčelinje društvo, dovoljno
jako, da može dati lep prinos„.
I Avetisjan (1983), 50 godina posle Pere-Mezonova, ne iznosi ništa naročito
novo, već kao razloge za zamenu matica ističe prirodne uslove, dužinu aktivnog
perioda pčelinjeg društva i njegovu snagu, intenzitet polaganja jaja, rasnih odlika
matica i dr. „Ako je aktivni period društva i polaganje jaja od strane matice kratak,
ako društvo nije jako i matica polaže u toku godine oko 75-100 hiljada jaja, onda će
njena fiziološka starost nastupiti kasnije. Suprotno, pri produženom aktivnom periodu
u snažnom društvu matica može da položi u sezoni 150-200 hiljada jaja. U takvom
slučaju organizam matice se troši brže i fiziooška starost nastupa ranije”.
Po podacima Bugarske Ogledne stanice u Sofiji51, u društvima sa
jednogodišnjim maticama bilo je za 37% više legla i 18% više pčela i sakupile su za
42% više meda nego u zajednicama sa trogodišnjim maticama52. Dakle, rezultati
nedvosmisleno pokazuju da su najveću produkciju imala društva sa jednogodišnjim
maticama, u odnosu na društva sa trogodišnjim maticama, što se vidi iz tabele 34.
Tabela 34. Uporedni pregled produkcije matica različite starosne dobi
(Izvor: Radojev, 1984)
Starost matice
Pčelinja društva odnegovala i unela (%)
Legla
Pčela
Meda
Trogodišnja matica u društvu
100
100
100
Dvogodišnja matica u društvu
114
110
121
Jednogodišnje matice u društvu
137
118
142
I profesor Lebedev (1990) (i mnogi koji ga citiraju) zagovara „blagovremenu
zamenu starih matica mladima”, i to smatra „obaveznim tehnološkim načinom
povećanja jačine i produktivnosti pčelinje zajednice”. Objašnjava da društva sa
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
180
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
mladim maticama (jednogodišnjim) skupljaju 42,4% više meda za i dvogodišnjom za
20,8% nego zajednice sa trogodišnjim maticama.
Iskustva Instituta za pčelarstvo Ribnoje govore o značaju uvođenja mlade
matice na početku glavne paše. Sve studije o pravilnoj ishrani pokazuju da na taj
način prinose možemo povećati za oko 15%, a da možemo izgubiti 40% prinosa ako
staru maticu ne zamenimo mladom53.
Međutim, ima gledišta po kojima produktivnost pčelinjeg društva ne zavisi
samo od plodnosti, već mnogo više od ukupnih kvaliteta matice. Kao primer g.
Stanojčić (1985) navodi podatak koji je izneo F. Vesterinen (1977) o matici koja je
izvanredno uspešno održavala društvo u jakom i produktivnom stanju skoro osam
godina. Tokom celog osmogodišnjeg vremena, društvo je svake godine ispunjvalo po
nekoliko nastavaka (6-7) i dalo po godinama sledeću produkciju, prikazanu na tabela
35.
Tabela 35. Osmogodišnja produkcija pčelinje zajednice sa istom maticom
Godina
1969.
1970.
1971.
1972.
1973.
1974.
1975.
1976.
Ukupno
Meda, kg
88
99
111
121
148
72
82
138
859
Za osam godina svoga života, piše F. Vesterinen54, društvo nije nijednaput
gradilo matičnjake, a na kraju je došla tiha smena.
Ispitivanja vršena 1984. godine u eri najveće invazije varroe u Pčelosovhozu
„Kislovodskij”, Rusija, na desetini pčelinjih zajednica, pokazala su da dvogodišnje
matice ni po čemu ne zaostaju od jednogodišnjih. Pokazatelji o proizvodnji voska,
meda, rojeva i drugih proizvoda od društava s jednogodišnjim i dvogodišnjim
maticama se prepliću, ali nigde dvogodišnje matice nisu zaostajale. Naprotiv,
ponegde, kao na primer kod najvažnijih proizvoda, ili kod ukupne proizvodnje, one su
u nekoj meri, mada ne u velikoj, bile u prednosti, ili su razlike između njih
zanemarljive.
”Najveću plodnost i aktivnost jedna matica postiže godinu dana posle njenog
rođenja. Ona nije u stanju da razvije punu moć leženja jaja istog leta kada je rođena”,
kaže Adam Kerle (1961), i naglašava da „kulminaciju svoje radne sposobnosti ona
postiže tek iduće godine, i za to vreme se u njenom ponašanju ne pokazuju neke
naročite promene niti sklonosti”.
"Bugarski stručnjaci predlažu korišćenje matica u pčelinjim društvima ne više
od dve godine. Takvog mišljenja se drži većina naprednih pčelara naše zemlje”, piše
Avetisjan (1983) i zaključuje da „ne treba držati u društvima matice starije od dve
godine”.
I jedni i drugi stavovi zasnovani na empirijskim saznanjima imaju svoje
opravdanje. Industrijsko pčelarenje koje podrazumeva visoku produktivnost baziranu
na enormno visokoj snazi pčelinje zajednice (zbog čega matica brzo isprazni
spermoteku), nameće potrebu godišnje zamene matice. Ako se ovome doda i
industrijska proizvodnja matica, po pravilu lošeg kvaliteta, onda su i pčelari koji se ne
bave industrijskim pčelarstvom prisiljeni da maticu menjaju svake godine. Jer,
odnegovana iz sitnih jaja, u slabašnim odgajivačkim društvima, uz 40 do 100 i više
matičnjaka u jednoj seriji, prenošenje zrelih matičnjaka u mikrooplodnjake
nesposobne da obezbede optimalnu temperaturu, vlažnost i kvalitetna ishrana
matice i njeno sparivanje sa oskudnim brojem polno defektnih trutova, takve matice
ne mogu razviti društvo jedne vrškare, a kamoli jedne mnogokorpusne košnice.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
181
Takve matice, koje su kod nas nažalost pravilo, obavezno treba menjati svake
godine, a najčešće ih same pčele zamene tihom smenom već u prvoj godini.
A matice koje se uzgoje po svim pravilima koje je programirala Priroda, i uz
pčelarevu selekciju i obezbeđenje ostalih optimalnih pravila i postupaka, svoju pravu
vrednost pokažu u drugoj godini života, pa bi prava šteta bila menjati ih svake
godine. Zato svaki pčelar treba da oceni, prema svojoj tehnici pčelarenja i uslovima
paše, hoće li matice držati jednu ili više godina, pri čemu je najpresudnije i najvažnije
tehnika uzgajanja i kvalitet osemenjavanja matica. „Koliko pčelar odstupi od prirodnih
zakona, toliko je otišao na krivi put”, kaže veliki pčelar-praktičar Josip Belčić, i
poručuje „ne lov na novac, već borba za kvalitet”.
Prema Čarlsu Martinu Simonu (2001), Ormando (Ormand) je priznati veliki
pčelar treće generacije, autor dve velike knjige, nosilac svetskog rekorda u Ginisovoj
knjizi rekorda za najveći prinos meda dobijen iz jedne košnice u jednoj sezoni sa
jednom maticom, 404 funte (oko 202 kg), rekord koji je trajao od 1957 do 1963, kada
je oboren jedino korišćenjem više matica; usled Varrooze je odustao od pčelarenja i
više ne menja matice!
Zaključak se nameće kao imperativ: da industrjski pčelari treba da menjaju
matice (veštački proizvedene po bilo kojoj metodi) svake godine, pošto su one slabog
kvaliteta i koriste se samo za jednokratnu upotrebu. Ostale matice (iz tihe smene,
rojne i dobijene po metodi petog dana), kod stacionarnog pčelarenja, mogu da se
koriste dve godine. Međutim, ako ove pčelinje zajednice (s ovim maticama) selimo
dva puta, odnosno kada su bile na četiri intenzivne paše, moraju se menjati svake
godine kao i matice dobijene veštačkim putem55.
5.18. OBEZBEDITI PČELINJOJ ZAJEDNICI OPTIMALNU
MIKROKLIMU U KOŠNICI
Vlaga je prirodno potrebna u mikro-klimi pčelinje zajednice. Kao i toplota, i
vlaga ispoljava presudan uticaj na preživljavanje i egzistenciju pčelinjeg društva.
Naučno je utvrđeno da je proces razvića jaja moguć samo pri visokom procentu
relativne vlažnosti u košnici, odnosno u pčelinjem leglu, koja mora biti veća od 90%,
odnosno 95%, prema Dull-u56, piše prof. Popesković, i kaže da je kroz milione godina
pčelinju zajednicu pratila vlaga i zahvaljujući njoj pčele su se održale do danas.
Količina vodene pare u košnici, koja se izdvoji isparavanjem iz tela pčele,
zavisi od količine potrošene ugljenohidratne hrane. U proseku, iz kilograma meda
oslobodi se 0,68 l vode57, 2.720 kalorija toplote i 1.448 g ugljendioksida58. Međutim,
tokom letnje sezone, kada se pčele više hrane nektarom i drugim sokovima,
izdvajanje vode isparavanjem se uvećava. Tokom aktivne sezone pčelinje društvo
prirodnim instinktom lepezenjem i metodom isparenja vode59 reguliše stepen vlage u
optimalnim granicama za negovanje legla, za dozrevanje meda i izgradnju saća.
Međutim, zimi, kada je pčelinja zajednica u klubetu, u košnici koju je po
svojoj meri znanja napravio čovek, stepen vlage je uslovljen postupkom pčelara u
zazimljavanju pčelinjih zajednica. Ako je to košnica po konstrukciji slična prirodnom
staništu pčela, duplji u živom stablu drveta, onda je aktivnost pčelara svedena na rad
da pčelinjak razmesti na mesto koje je zaklonjeno od jakih vetrova i podzemnih voda,
a pčelinja društva zazimi na dva duboka nastavka LR košnice, ili 3-4 korpusa
Fararove košnice. Podrazumeva se da su pčelinje zajednice snažne (8-11 ulica pčela
ekvivalenta sistema DB košnice) sa biološki mladim pčelama i maticama, te sa puno
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
182
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
kvalitetne medno-polenske hrane. Velike zalihe hrane u drugom i trećem nastavku
LR košnice obezbeđuje optimalnu mikroklimu u pčelinjoj zajednici u plodišnom
nastavku na visokoj podnjači. Takav raspored unutar košnice najpribližniji je
rasporedu hrane i pčela u duplji drveta, pa ni oštre promene temprature u košnici
neće nauditi pčelama, jer oštra kolebanja temperature u košnici omekšavaju satove s
poklopljenim medom. Tako, pri hlađenju topli satovi oslobađaju toplotu, a pri
otopljenju obrnuto: upijaju toplotu, što omogućava sporiji rast temperature. Zbog
toga, pri nagloj izmeni spoljnih uslova, pčelineje društvo je u stanju da se prilagodi
novonastaloj situaciji60.
Gospodin Stanley Vasarajs, velepčelar iz Toronta (Kanada), utopljavanje
košnice prakitikuje samo stavljanjem nastavka ispunjenog slamom iznad nastavaka
sa pčelama i hranom (pun nastavak meda).
Rezultati istraživanja američkih istraživača Sugdena, Furgala i Dulfa (19841987) potvrđuju visok procenat prezimljavanja pčelinjih zajednica u LR košnicama sa
tri duboka nastavka od 91% do 100%, jer pčele ponašajući se kao u duplji stabla
živog drveta i, nalazeći se stalno u kontaktu sa medom, pomeraju se za hranom
naviše, i nemaju opasnosti da stradaju od gladi. Mikroklimatski uslovi se ne razlikuju
mnogo od prirodnih u drvetu. Uz ovo, neki pčelari praktikuju da iz svakog nastavka
odstrane jedan krajnji okvir čime doprinose poboljšanju mikroklime u košnici a saće
štiti od plesni. Pomenuti istraživači iz Minesote utvrdili su, pored visokog procenta
prezimljavanja pčela u tri duboka LR nastavka, da su pčelinje zajednice dale i
najveće prinose meda (964 kg) u poređenju sa onim pčelinjim društvima koja su
zazimljavana u 2 duboka LR nastavka (660-700 kg).
Da bi se mikroklima u košnici dovela u što približniju ravan sa onom u duplji
drveta, nužno je pored zazimljavanja pčela u 3 LR nastavka stvoriti vazdušni jastuk
ispod klubeta dodavanjem i četvrtog tela na podnjaču prekrivenog sa dva sloja
kartona, dok preko poklopne daske sloj novinskog papira debljine 3-5 mm postavljen
preko otvora za ventilaciju upija vlagu i sprečava oticanje toplote iz košnice.
Pošto je savremena košnica napravljena od više delova i, po pravilu, od
dasaka (mrtvog drveta) koje ne poseduju toplotnu izolaciju kao duplja u živom drvetu,
pčelar mora pomoći pčelama u stvaranju i održavanju povoljne mikro-klime. Lošijoj
toplotnoj izolaciji košnice doprinosi i znatno kvašenje spolja zbog većeg broja tačaka
na košnici (mnoge pukotine, prorezi, otvori za ventilaciju) kroz koje može prodirati
atmosferska vlaga i padavine i produvavati vetar u njenu unutrašnjost. Stoga je zimi
potrebno zaštiti košnice izborom mesta pčelinjaka zaštićenog od vetra. Jer bez
ovakve zaštite ona ne poseduje dovoljnu toplotnu izolaciju, a veći gubitak toplote
povećava potrošnju hrane, što povratno produkuje veću količinu vodene pare koju
zidovi košnice nisu sposobni da apsorbuju i da odstrane iz košnice. Sve ovo dovodi
do gubitka toplote, pojave vlage i plesni, što narušava neophodnu mikrokilimu u
košnici, za razliku od duplje u kojoj je ta kombinacija (toplotni režima, režim razmene
gasova i vlaga) dosta ujednačenija. Zato profesor Taranov preporučuje dopunsku
ventilaciju košnice zimi.
Istraživanja koja je Tibor Sabo vršio u Kanadi61, pokazala su da su pčelinja
društva koja su preko zime i u proleće imala otvorena gornja leta, imala i veću
količinu pčela. Lebedev preporučuje da se tokom zime i u proleće kod jakih društava
drže otvorena samo donja, a kod slabijih samo gornja leta62.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
183
5.19. DOPUNSKA VENTILACIJA KOŠNICE ZIMI
Pčelinja društva koja su zimovala u košnicama sa dopunskom ventilacijom
pokazala su, u poređenju sa društvima koja su zimu provela u košnicama sa
normalnom ventilacijom, bolju kondiciju i brži prolećnji rezvoj. U njima su zajednice
potrošile manje hrane, u proleće su imale više legla i bile su boljeg zdravstvenog
stanja. Pčele iz dopunski ventiliranih košnica izletale su napolje i pri temperaturi od
+5°C bez štetnih posledica po pčelinju zajednicu. Pčelinje zajednice su zazimljene u
košnicama sa 12 ramova i 2,8-3 kg pčela, na čijim zadnjim zidovima su napravljena
po dva okrugla otvora Ø 30mm, na međusobnom rastojanju 250 mm i 50 mm
udaljeni od gornje ivice košnice. Ogledi su izvedeni u petogodišnjm periodu u
sovhozu »Dedilovskij« u Tulskoj oblasti.
Za kvalitet zimovanja pčelinjih zajednica od velikog je značaja koncentracija
ugljendioksida u košnici. Dok je koncetracija CO2 u košnici u drugim godišnjim
dobima u vreme aktivnosti pčela na nivou od 0,2 do 0,3%, odnosno desetak puta
više nego u spoljnoj sredini, dotle je od početka jeseni, odnosno od početka trajno
hladnih dana i zime, koncentracija ugljen-dioksida 2 do 3%, a to je 100 puta više
nego napolju. Cvetkova (1946), Perepelova (1946), Davidova (1947) i Taranov
(1961) utvrdili su da se pčelinja društva koja zimuju pri povećanoj koncetraciji CO2 u
košnici (3 do 5%), bolje razvijaju u aktivnom periodu i daju veću produkciju63.
5.20. SKRATITI ILI NE SKRATITI GNEZDO
Praksa jesenjeg skraćivanja gnezda pčelinjim zajednicama na onoliki broj
ramova koliko je zaposednuto pčelama suprotna je pririrodi pčele iako je mnogi
pčelarski priručnici sugerišu, pčelari provode, a i neki naučni radnici zagovaraju.
Serebrenikov zastupa gledište da pred zimu treba suziti gnezdo pčelinje
zajednice, kako ne bi došlo do plesnivosti saća i gubitka toplote u gnezdu.
U prirodnim uslovima pčele žive na punom saću u duplji drveta pa su
preživele 160 miliona surovih zima, a da im niko nije skraćivao gnezdo. Polazeći od
prirode pčelinje zajednice i njenih zakona, pod rukovodstvom Taranova izveden je
petogodišnji eksperiment koji je pokazao da pčele, na osnovu svoje adaptiranosti na
život u prirodnim uslovima, nemaju potrebe za skraćivanjem gnezda ako je pčelar
poduzeo sve druge potrebne radnje. Uporednim posmatranjem dveju grupa pčelinjih
zajednica, bolje su rezultate pokazala pčelinja društva koja su zimovala na punom
gnezdu (tabela 36).
Tabela 36. Uticaj suženog gnezda pčelinje zajednice na zimovanje pčela i
produktivnost društva (Prema podacima Taranova)
Puno gnezdo
Skraćeno gnezdo
Broj ulica sa pčelama u proleće
9–12
7
Potrošnja hrane (indeks 100)
100
109,9
savršeno čisto
zagađeno
5 poena
3 poena
Pokazatelji
Stepen zagađenosti saća prolivom
(ocena 1-5 poena)
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
184
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Rezultati petogodišnjih istraživanja u sovhozu »Dadilovskij”, prezentovani u
tabeli 30 pokazuju da za dvadesetak hiljada godina koliko se pčele nalaze u posedu
čoveka, prema 160 miliona godina života na punom gnezdu u duplji drveta, pčele
nisu mogle promeniti svoje stečene navike, pa otuda i zaključak da zimovanje
pčelinjih zajednica na punom gnezdu ima puno opravdanje. Troše manje hrane pa se
manje iscrpljuju, uzgajaju više legla pa saberu više meda, ne zagađuju prolivom
unutrašnjost košnice pa su zdrave i odlično kondicirane, i kao takve predstavljaju
neprobojni bunker za pčelinje bolesti, ali ne i za varrou.
5.21. PREVENCIJU PROTIV BOLESTI PČELINJIH ZAJEDNICA
VRŠITI KONTINUIRANO I ISTRAJNO TOKOM CELE GODINE
Mlado saće i njegovo redovno obnavljanje, obilne zalihe kvalitetne hrane
(meda i perge koji su istovremeno i hrana i lek), držanje snažnih pčelinjih zajednica u
košnicama koje ih podsećaju na duplju u drvetu, uz obavezno zamreženu pregradu
između plodišta i podnjače, redovna zamena stare (loše) matice visokokvalitetnom
maticom i pčele očišćene od parazita varroe osnova je prevencije protiv pčelinjih
bolesti. Samo u takvim uslovima pčele mogu biti zdrave, a u dobrom zdravlju su
sposobne da postanu snažna društva, a snažne zajednice su sposobne da se
odupru bolestima i da nastave vrstu. Jako društvo je jedino nesposobno da se
suprotstavi gladi, čoveku i Varroozi64, parazitskoj bolesti čiji je uzročnik krpelj zvani
Varroa Destructor65.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
1
185
Pejović, 2001
LOKUS – mesto u hromozomu, odnosno u lancu DNK, koje odgovara položaju određenog
gena.
3
Higijensko ponašanje pčela uslovljeno je sa dva genska lokusa, koji se nezavisno
nasleđuju. Jedan od njih kontroliše otklapanje obolelog zatvorenog legla (U - uncapp).
Drugi lokus (R - remove) odstranjuje obolele larve i lutke.
Jedinke-pčele koje su recesivni homozigoti (UURR) čiste gnezdo, izbacjući iz njega larve i
lutke zaražene patogenim bakterijama. Jedinke-pčele koje u svom genotipu sadrže
dominantne alele U i R, bez obzira na tip kombinacija, nemaju izraženo higijensko
ponašanje (Stanimirović i sar. 2003). “Znači”, nastavlja Stanimirović, “higijensko
ponašanje pčele radilice kod evropske pčele nasleđuju kao recesivnu osobinu, dok je ovo
ponašanje kod Apis mellifera cerana postalo dominantna osobina”. Otpornost na varrou
utvrđena je genetičkom uslovljenošću četiri specifične karakteristike pčela, od kojih zavisi
stepen zaraženosti društva varroom. To su (1) supresija (usporavanje) reprodukcije
krpelja, (2) proporcija krpelja u ćelijama, (3) higijensko-negovateljsko ponašanje, (4)
trajanje zatvorenog perioda tokom razvoja legla. Identifikacija gena matice (nazvanog
SMR – Suppression of Mite Reproduction, odnosno gen za sprečavanje reprodukcije
krpelja) bilo je preduslov za kreiranje transgenih (genetički modifikovanih) matica koje
nose izmenjeni gen i daju potomstvo koje u hemolimfi nosi izmenjeni protein (SMR), koji
uslovljava prekid reprodukcionog ciklusa ženke varroe, što vodi ukupnom smanjenju
varroe u košnici (Stanimirović i sar. 2003).
4
U ambijentu dugog, sušnog i žarkog leta 2000. godine već julska generacija radiličkih larvi
je oskudevala u polenu, što je imalo za posledicu da je generacija pčela izleženih iz tih
larvi bila telesno oštećena. I kao takva negovala je avgustovske larve takođe bez polena,
pa su tokom avgusta i septembra rođene generacije zimskih pčela kratkog veka.
Produženim leglom u oktobru i novembru već oštećena generacija zimskih pčela, negujući
kâsno leglo, još više se iscrpela i, tako iznurene, pčelinje zajednice ušle su u zimu. Iako
zima 2000/2001 godine nije bila surova, oštećena generacija zimskih pčela nije mogla
preživeti, što je potvrdila analiza uzorkovanih uginulih pčela na Fakultetu veterinarske
medicine u Beogradu, da u uzorcima nije bilo nozeme niti varroe.
Malobrojna prezimela društva (2 od 16 uginulih) najverovatnije pripadaju soju pčela, koje su,
zhahvaljujući posedovanju genskih alela pnl 1 i pnl 2, imala sposobnost da pronađu
POLEN. Naime, naučno su identifikovana dva genska lokusa koji utiču na traženje i
donošenje polena. Pronalaženje i izbor izvora hrane, unos polena i nektara u košnicu, u
zavisnosti od potreba i zaliha u košnici, ima genetsku determinisanost. Dva genska lokusa
koji utiču na odnos zaliha hrane u društvu, i na traženje i unos polena i nektara poseduju
ona pčelinja društva koja obezbeđuju velike rezerve hrane za zimu. Količina polena i
nektara u košnici određena je genskim lokusima pnl 1 i pnl 2, LOD 3.1 i LOD 3.2 (Hunt i
sar. 1995, prema Stanimiroviću i sar, 2003). Genski lokus pnl 2 je povezan genima koji
utiču na sposobnost pčela da odrede koncetraciju šećera u nektaru (Stanimirović i sar.,
2003).
I ispitivanja Džamića i Kulinčevića (1994) potvrđuju razlike u sposobnosti pčela da sakupljaju
polen. Oni su izveli ispitivanja na varijabilnost društava krajinske medonosne pčele (Apis
mellifera var. carnica) na kolčinu sakupljenog polena na dva različita lokaliteta: sedam
dana u Banatskom Karađorđevu, a potom za isti vremenski period u Kruševcu. Tokom
ogleda svakodnevno je meren prikupljeni polen u skidačima za svako ogledno društvo.
Razlike u količnama prikupljenog cvetnog praha između najproduktivnijeg i najmanje
produktivnog društva bile su velike i kretale su se od 218,84 do 0,95 grama u Banatskom
Karađorđevu, što se îsto ponovilo u Kruševcu i iznosilo kod najproduktivnijeg društva
337,07 g, a najmanje produktivno je sakupilo 16,99 g.Dakle, pčelinje zajednice koje su
sakupile velike količine polena u jednom lokalitetu slično su se ponašale i u drugom.
Međutim, varijabilnost najbolje pokazuje koeficijent varijacije. U Banatskom Karađorđevu
koeficijent varijacije oglednog pčelinjaka za ovu osobinu iznosi 79,65%, a u Kruševcu
50,17% (Džamić i Kulinčević, 1994).
2
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
186
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
5
Na standardni ram LR ili DB sistema košnice, tačnim razmeravanjem i zatezanjem tanke
čelične žičane mreže formirali su romboid dimenzija 5×5-6 cm, za određivanje površine na
šablonu rama iz košnice u kojoj je obavljeno žrtvovanje lutki. Iz svake košnice u kojoj je
praćeno higijensko ponašanje uziman je samo jedan ram sa zatvorenim radiličkim leglom i
na njega centrirali definisani romboid – šablon rama, pa su tankom iglom sa po jednim
ubodom ubijali lutke. Uzorkovani ramovi sa žrtvovanim delom legla ponovo su vraćeni na
svoje mesto u košnici i posle 48 sati su snimili reagovanje pčela. Po isteku vremena od 48
časova procenjivali su efekat efikasnosti eliminacije žrtvovanog legla i donosili sud koja su
društva sa pčelama izbacila više od 95%, koja imeđu 95 i 90%, a koja ispod 90%
(Ćirković, 2002).
6
Kaja, A., »O izgrađivanju matičnjaka u društvu sa maticama”, prevod sa francuskog,
»Nepredno pčelarstvo”, Beograd, 3/1956
7
Reč je o poznatom Šabačkom velepčelaru, Živanu Veselinoviću, rođenom 1918. g., koji
samostalno pčelareći od 1935. godine nastavlja porodičnu tradiciju staru više od 100
godina. Zapčelario je, još kao decu, svoja tri sina i ćerku, koji zajedno sa čika Živanom
imaju preko 1.000 košnica. Zajednički obavljaju sve poslove oko pčela na pčelinjacima, ali
zasebno prihranjuju i zasebno vrcaju, naravno, pri tome se međusobno ispomažu.
8
Iz recenzije nepublikovane knjige Jove Kantara “Lekovi i hrana uzrok bolesti ljudi (pčelara) i
pčela”, 2010.
9
»Pčelar«, , 9/90, Beograd. Ove količine hrane primerene su italijanskoj žutoj rasi pčela.
10
“Pčelar” 5/79
11
“Pčelovodstvo” 6/94
12
Beleške sa predavanja prof dr. V.I. Lebedeva, održanog 20. marta 2004. godine pčelarima
društva pčelara «Beograd”, «Beogradski pčelar» br. 40, april, 2004. godine.
13
citat po Siminu, 1983.
14
citat prema Jevrosimi Stevanović, 2002
15
Stanojević, 2004.
16
prema Lončareviću, 1955.
17
Moskva, 1982.
18
MEĐUNARODNI ČASOPISI U KOJIM A SU RADOVI CITIRANU U PERIODU OD 1969.
DO 1995. GODINE: APIDOLOGIE 32 puta, ANALES OF ENTOMOLOGY SA 16,
JOURNAL OF ECONOMICAL ENTOMOLOGY 16, JOURNAL OF APICURTURAL
RESEARCH 5, JOURNAL OF INVERTEBRATE PATHOLOGY 7, JOURNAL
OFCHEMICAL ECOLOGIY 6, ENVIRONMENTAL ENTOMOLOGY 5, ANIMAL
BEHAVIOUR 5, ADVANCES VIRUS RES. 4, JOURNAL OF HEREDITY 4, AMERICAN
NATURALIST 3, REV. BRASILIAN GENETICS 2, COMPARATIVE BIOCHEMISTRY 1,
PHIL. THEORY ROY. 1, THEORY OF GENETICS 1, CANADIAN ENTOMONOLOGIST 1,
JOURNAL OF KANSAS ENTOMOLOGY 1, AUSTRALIAN JOUR. OF AGRICULTURE 1,
INSECTES SOCIAUX-SOCIAL INSECTS 1, GENERAL AND COMPARATIVE
ENDOCRINOLOGY 1, PARAZITOLOGIY TODAY 3, MOSQUITO NEUROBIOL 1, ATLAS
INSETCTSAND PLANTS VIR. 1, GENETICS 1, BEHAV. ECOL. AND SOCIOBIOLOGY 4,
BEE WORLD 6, EXOERIENTIA 1.
Ovaj pregled nije obuhvatio citiranje u knjigama kao i u časopisima koje ne registruje
Kongresna bibilioteka USA u Citation INDEX odakle su ovi podaci izvađeni.
19
Taranov, 2001.
20
S. Lončarević,1955.
21
Šmeljeva, 1980.
22
prema Lončareviću (1975)
23
Rihar,1981.
24
Boršoš, I. «Prezimljavanje pčela”, «Dobro jutro» br.131/oktobar/1982);
25
prema M. Stanojeviću (1999)
26
Stanojević,
M. «Uzimljavanje i zimovanje pčelinjih društava”, "Pčelar" 1/99
27
«Beogradski pčelar» br.57 9/2005
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
28
187
Halifman, prema Grbiću, 2005.
Vreme početka leženja jaja, u pčelinjoj zajednici, po navodima Marinkovića, je između 20. i
23. decembra. Pregledom košnice zapaženo je da već 2. januara ima zatvorenog legla. U
drugoj polovini januara, iz rama gde su se prve pčele izlegle, matica je ponovno zalegla.
Istraživači koji zastupaju gledište da matica počinje da nosi jaja početkom januara,
smatraju da je upravo to pravo vreme, kada dani postaju duži, što je za pčele dovoljan
znak da dolazi proleće. Prema Nojanu, matica aktivno počinje da nosi jaja sredinom
februara, stalno povećavajući nosivost od 1.500 jaja na dan, što obično bude do početka
maja meseca (M. Marinković, 2003)
30
Relić, 2002.
31
«Beogradski pčelar» br.57 9/2005
32
Halifman, prema Grbiću, 2005.
33
citat Pejovića, 2001, prema Queller, 1994; Stanimirović i sar.1997a; 2000a.
34
Reš, 1925, Perepelova, 1928, Lindauer, 1952
35
Živadinović, 2004.
36
Krivcov-Lebedev, 2000
37
Taranov, 2001, V.P.Lebedeva, N.V.Irenkova,V.I.Lebedev,2003.
38
Veličina okvira je 40 x 31 cm; jedan takav okvir ima 2 x 400 ćelija po dm2 (grubo računato),
što daje 9.600 ćelija po okviru. Ako to računamo na 8 okvira, dobijemo 76.800 ćelija. Ako
se uzme da je okvir 80% zaležen, dobije se 61.440 zaleženih ćelija, što daleko
zadovoljava i najproduktivniju maticu (Hunjadi, 2003).
39
Stanimirović i sar.2002.
40
Kompleksno savremeno pčelarstvo, Niš, 1999, str.46-47).
41
«Pčelar» 4/90, str. 109,
42
American Bee Journal №1/1973.
43
Živadinović, 2000.
44
u «American Bee Journal»-u br.7/94.
45
Lebedeva i sarad., 1985
46
Živadinović, 2000.
47
Predavanje na Međunarodnom stručnom seminaru “Nauka i praksa savremenog
pčelarenja”, 22. marta 2004. godine u Nišu.
48
“Pčelar” 7/86, str.208.
49
Prevod s nemačkog, Marko Stanojević, «Pčelar»5/2001
50
(1) Pčele retko miruju na saću. Korišćenjem dima pri otvaranju košnice, pčele napuštaju
svoj boravak i odlaze na zidove košnice, hvataju se kao grozd na donje ivice ramova,
odlaze na pašu, što sve otežava utvrđivanje njihovog broja.
(2) Najprostije je, čini se broj pčela utvrditi preko broja posednutih ulica. Međutim, nije svaka
ulica posednuta sa istim brojem pčela, jer svako pomeranje rama ili potres izaziva
promenu mesta boravka pčele na ramu. Dr Brečko je određivao broj pčela tako što je
računao da na jednoj strani Canderovog rama (unutrašnjih dimenzija 40 x 20 cm) gusto
posednutoj pčelama ima 1.000 jedinki, što znači da ulica ima 2.000 a nastavak sa 10
ramova ima 20.000 jedinki.. Kad ramovi nisu gusto već umereno posednuti, nastavak ima
15.000 pčela. Po njegovim ispitivanjima prosečan broj pčela u košnici sa tri Canderova
nastavka iznosi 55.000. Četvrti nastgavak se dodaje samo u slučaju jake paše. Autor ne
uzima u obzir pri prethodnoj proceni da je donji nastavak sa leglom gušće posednut od
gornjih nastavaka.Broj pčela na podnjači ponekad iznosi 10.000. Takođe, u medišnom
nastavku gustina pčela je mala i iznosi oko 1.000 jedinki po ulici, a posebno mali broj
pčela je na ramovima sa zatvorenim medom. U dobro napunjenom nastavku sa medom
ne nalazi se višek od 2.000 pčela nakon završene paše.
(3) U najvećem broju udžbenika srećemo se sa mišljenjem da letnje pčele žive 4-6 nedelja.
Zimske pčele mogu dostići starost od 6-8 meseci. Zimske pčele se stvaraju u avgustu i
septembru i moraju najmanje do marta kada počinje rano prolećno leglo pa i duže da se
zadrže u košnici. Ipak, ne bi se smelo prihvatiti pretpodtavka dr Brečka (1985) koju dele
29
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
188
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
mnogi autori stručnih knjiga, da poslednje zimske pčele nestaju iz košnice krajem maja jer
ne odgovara stvarnosti.
(4) Đerzon je bio u uverenju da u maju ili junu proizvedene pčele, ako su pri povoljnom
vremenu stalno zaposlene, mogu preživeti manje od dva meseca i ovo eksperimentalno
ispitao.
On je u proleće i leti jednom jakom društvu dodao italijansku maticu, i za šest nedelja je bilo
sasvim malo, a posle dva meseca nikako nije bilo crnih pčela, tj, pčela koje su izležene od
stare matice.Nažalost iz njegovog opisa nije jasno da li je pomenuto društvo pri zameni
matica bilo oslobođeno legla ili je leglo stare matice izvođeno u prisustvu nove. U drugom
slučaju morali bi se vremenski podaci dužine života pčela skratiti dve do tri nedelje
(Liebig, 2001).
51
B. Mitev
52
Radojev, 1984
53
Mladenović, Stevanović, 2003.
54
1977, prema Stanojčiću.
55
Ilijev, 2002.
56
Taber, 1944.
57
Češair 1897, Friš 1921, Vodmore 1947.
58
Tomažin 1991.
59
Lindauer
60
Taranov, 1983.
61
American Bee Journal № 11/2003, str. 876-879.
62
Stanojević, 3/2004.
63
Stanojčić
64
Ćerimagić, Rihar, Sulimanović, BOLESTI ŠTETTNICI TROVANJE PČELA, Lubljana, 1981,
str.50.
65
Varroa destructor (Anderson i Trueman, 2000), je doskora poistvećivana sa Varoom
jacobsoni (Oudemans, 1904) pronađenoj na na azijskoj pčeli (Apis cerana) na ostrvu Javi.
Iako su varoe iz različitih populacija na izgled jednake, njihov parazitizam na evropskoj
pčeli (Apis mellifera) se značajno razlikuje. Parazit opisan 1904. godine kao V. jacobsoni
još uvek je ograničen na azijsku pčelu (Apis cerana) kao jedinog domaćina. Samo su dva
od 18 različitih haplotipova u grupi parazita na azijskoj pčeli prešli na evropsku i proširili se
po celom svetu. Oba pripadaju vrsti Varrooa destructor, a ne vrsti Varroa jacobsoni. Ove
se vrste međusobno značajno razlikuju u veličini, reproduktivnim svojstvima te u strukturi
mitohondrijalne DNK (mtDNK) sekvebce gena citokrom oksidaze I (CO-I). Varroa
destructor je veća od Varroa jacobsoni, te je samo Varroa destrucror sposobna da nanosi
štetu pčelama. Sva prethodna istraživanja koja su navodila da se odnose na Varroa
jacobsoni, zapravo su za parazita Varroa destrucror. Poznata su jopš dve vrste Varroa
koje parazitiraju na pčelama: Varroa underwoodi i Varroa rindereri. Varroa underwoodi i
njeni razvojni oblici utvrđeni su u trutovskom leglu u zajednicima Apis cerana na
Indonezijskim ostrvima. Odrasle ženke Varroa underwoodi pronađene su i u ćelijama
trutovskog legla evropske pčele (Apis mellifera) u Papua na Novoj Gvineji, no nisu
utvrđeni znaci razmnožavanja. Varroa rindereri je otkrivena na spiljskoj pčeli Apis
koschevnikovi na ostrvu Borneu u Indoneziji. Parazit Varroa destructor je prvi put unesena
u Evropu (prostor bivšeg SSSR-a) 1965, a u Hrvatsku je prvi put utvrđen 1978. godine.
Danas se veoma proširila u celom cvetu, s izuzetkom Havaja i Austraalije (Dražić, Maja,
2004). U proleće 1976. u Srbiji, na teritoriji opštine Knjaževac je ustanovljena varroa,
odnosno kod Dimitrovgrada, a već 1977. godine u Srbiji je varooza bila registrovana u 6
opština, da bi 1978. bila otkrivena u 11 opština (Kantar, 2002).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
DEO ŠESTI
VARROA DESTRUKTOR.
Osim što parazitira i sisa
hemolimfu pčeli i njenoj larvi, i
time joj stvara teška oštećenja i
skraćuje životni vek na pola1,
varroa može da bude prenosnik
američke
kuge2,
patogenih
bakterija i većeg broja virusa koji
napadaju pčele, kao što su virus
akutne paralize, virus hronične
paralize, virus crnih matičnjaka,
virus oblačnih krila, kašmirski
virus3 i dr. Samo na jednoj ženki
varroe, Brenda Ball, naslednica
Beiliya iz Engleske je utvrdila da
se nalazi dovoljno virusa da bi se
Slika 16. Varroa destructor
zarazilo 100.000 pčela radilica4 i
(Anderson i Trueman, 2000).
da je virus akutne paralize pčela
bio primarni uzročnik uginuća
pčelinjih zajednica koje su bile napadnute Varroom4. Uz prisustvo krpelja u pčelinjem
društvu, nozemoza povećava smrtnost pčela4.
Prema najnovijim istraživanjima grupe francuskih i američkih naučnika) 5
Varroa, pored toga što larvama i pčelama sisa hemolimfu, ona, ima uticaja i na gene
pčele, što ima za posledicu promene u aktivnostima gena. Neki geni bivaju dodatno
provocirani da funkcionišu „bolje” ili „lošije”, a identifikovano je 148 gena koji su
pokazivali različitu aktivnost. Aktivnost kod čak 32 gena je varirala u zavisnosti od
prisustva Varroe; kod 116 u zavisnosti od nasleđa pčele (tolerantne ili netolerantne
na Varrou), dok je kod dva gena zavisila od oba faktora (i od Varroe i od genetskog
nasleđa pčele).
Parazitiranje Varroe utiče na gene koji regulišu embrionalni razvoj (slično kao
što su neki faktori - EST (BBI60020A20G3) gen pokazuje prekomernu aktivnost.
Detaljna genetska istraživanja pokazala su da tu aktivnost izaziva virus deformisanih
krila (G. Lanzi, 2006).
Varroa je uzrokovala i umnožavanje virusa deformisanih krila, i ovaj virus je
direktno povezan sa parazitiranjem Varroe. Varroa je uzrokovala i dejstvo na gene
koji uzrokuju sistemsko slabljenje pčele. Ona je uzrok samoubilačke aktivnosti gena.
Parazitiranje Varroe na pčeli je uzrok pada imuniteta pčelinjeg društva, što
ima za uzrok nekontrolisano razmnožavanje virusa, poput virusa deformisanih krila 6.
190
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Gen „ATG18” koji kontroliše autofagnu sposobnost imunog sistema, usled
parazitiranja Varroe na pčeli ima smanjenu aktivnost pčela7.
Američki istraživači utvrdili su da je u pčelinjem društvu zaraženom Varroom
u kojem je s proleća utvrđeno 13,5% larvi zaraženih krečnim leglom, taj procenat
povećan na 52,3% u toku letnjeg perioda. Istovremeno u pčelinjim zajednicama bez
Varrooe, zaraženost krečnim leglom od 10% s proleća, povećala se tokom leta za
18,8%. Utvrdili su da samo na jednoj ženki varroe ima 3.598 spora krečnog legla,
kao i drugih uzročnika pčelinjih bolesti, na primer nozemoze i spora drugih gljivica 8.
Utvrdili su u eksperimentu u Institutu Ribnoje da su spore krečnog legla zadržale
virulentnost i posle četverogodišnjeg držanja na temperaturi od -27°C9.
Naučno je potvrđeno da varroa podstiče, olakšava i pomaže razvoj pčelinjih
bolesti u košnici. Kod svakog sisanja parazit probije pelikulu (inersegmentalnu
membranu) između prstenova zadka, i pošto može apsorbovati samo malu koliočinu
dragocene hemolimfe, on mora probiti membranu više puta u relativno malom
vremenskom razmaku. Ovo kod pčela uzrokuje invaziju gljivica, bakterija i virusa i
kao posledicu propadanje zajednice zbog iscrpljenosti i sekundarnih infekcija10.
6.1. UTICAJ KLIMATSKIH USLOVA NA RAZVOJ VARROE
Rezultati istraživanja koji su vršeni u Svesaveznom naučnoistraživačkom
institutu entomologije11 i arahnologije12 u Tjumenu pokazali su da razmnožavanju
varroe pogoduje hladnija i vlažnija klima. Izvedeni su eksperimenti u dve različite
klimatske zone u Rusiji: Samarkadska oblast, sa hladnijom klimom, i Suhandarijska
oblast, sa toplijom klimom. Ove dve oblasti su bile izabrane za proveru stepena
zaraženosti pčelinjih društava krpeljom, a dobijeni rezultati prikazani su u tabeli 37.
Tabela 37. Uticaj klimatskih uslova na razvoj Varroe
Klimatska zona
Eksperimentalna društva u
periodu avgust-septembar*
Stepen zaraženosti,%
Na zasenjenom
mestu (hladu)
Na suncu
Samarkadska oblast
(hladnija zona)
Odraslih pčela
20,6
11,2
legla
32,9
18,6
Suhandariska oblast
(toplija zona)
Odrasalih pčela
14,9
7,3
legla
28,8
14
*Ogledi izvedeni u periodu jun-jul nisu pokazali razliku u stepenu zaraženosti pčelinjih zajednica
Iz tabele se vidi da vlaga i hladnoća više pogoduju razmnožavanju krpelja,
negoli relativno suva i toplo osunčana lokacija. Poznato je da varroi u njenom
parazitiranju ne odgovara visoka tempetatura. Moravskaja u »PČELOVODSTVU”
8/84 iznosi da je posle izvršenuh istraživanja utvrđeno da je temperatura od 37°C
krajnje nepovoljno delovala kako na odlaganje jaja, tako i na samu ženku varroe. Pri
ovoj temperaturi skoro je potpuno prestalo odlaganje jaja, a već odložena jaja ženke
varroe su uginula.
I Ingemar Fries (prema Chaplean-u, 2004), kaže: da ”populacija Varroe
izgleda raste brže u oblastima sa hladnijom klimom nego u toplijim predelima (...)
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
191
sugerisano je da su klimatski faktori odlučujući u određivanju rasta populcije Varroe,
iako mehanizam ostaje nejasan”.
Profesor dr Stanimirović i mr Jevrosima Stevanović (2004/05) navode
podatak da se „kao stenotermna vrsta Varroa razmnožava u uskom temperaturnom
opsegu (od 31°C do 37,5°C) i pri stabilnoj vlažnosti vazduha (60-80%): Pri
temperaturama do 31°C i iznad 37°C smrtnost dostiže skoro 100%. Za svaku
ispitivanu temperaturu brzina razvoja Varroe je manja u radiličkom leglu u odnosu na
trutovsko. Takođe je uočeno da pri istim temperaturama, Varroa češće polaže jaja u
trutovsko nego u radiličko, a različita je i brzina razvoja, smrtnost jaja Varroe, kao i
plodnost ženki. Temperatura trutovskog legla je pogodnije i za odlaganje jaja ženki
Varroe i za njihovo razviće. Pored temperature, na ovu pojavu utiče i različit
hormonalni sastav hemolimfe radilica i trutova – hemolimfa radilica je lošija hrana za
ženke Varroe od hemolimfe trutova zbog drugačijeg sadržaja i odnosa hormona“.
6.2. VARROOZA
Već više od 30 godine, na našim prostorima prisutna, Varrooza svake godine
uzima svoj danak. Negde više, negde manje. Potvrđena je činjenica da Varroom
zaražena pčelinja društva loše zimuju, sporo se razvijaju u proleće, kraće žive i
donose male prinose meda.
„Prilikom sisanje hemolimfe, ženka Varroe odjednom pravi šest uboda u tkivo
pčele. Usta su joj veoma oštra kako bi probila hitin pčele.
Ulazi u ćeliju
otvorenog
legla
u
momentu
kada
feromonima larve bude
„privučena njena ‫׳‬pažnja‫׳‬.
Razmnožava se tempom
da se svakog meseca
broj poduplava“.13.
Sa pet grinja na
sebi, pčela koja se izlegla
bila je lakša za 5-10% po
svakoj odrasloj ženki
varroe, a u hemolimfi je
Slika 17. Dinamika razvoja legla i varroe
imala
manje
40%
belančevina u odnosu na nenapadnutu pčelu (Engels)14. Sadov (1979) je utvrdio da u
Varroozom zaraženom društvu, u organizmu pčela ima 20,4% manje belančevina u
poređenju sa zdravim pčelinjim zajednicama15. Napadnute lutke na kojima se nalaze
2-3 ženke parazita mogu izgubiti 15-20% težine16,17. De Jong sa saradnicima (1982)
našao je da jedna varroa na lutki pčele smanjuje težinu radilice za više od 6%, dva
parazita više od 10%, a osam grinja više čak od 25%. Međutim, znatno su veće
deformacije na pčelama, istču autori, i kažu da sa tri grinje deformisano je 2,6%
pčela, sa pet parazita deformisano je 7,7% pčela, a sa sedam varroa na lutkama
deformisano je čak 60% pčela u pčelinjoj zajednici, od kojih nema u medobranju
nikakve koristi. Grobov (1977) je slikovito prikazao odnos parazita i domaćina: tri
ženke varroe na telu pčele jednako je jednom kilogramu parazita na telu čoveka
mase 80 kg. Svaka dva sata pčela izgubi 0,1-0,2% svoje težine ako se na njoj nalazi
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
192
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
varroa18. Jurij Senegačnik (1989) piše da se varroa svaka dva sata hrani pri čemu
svom domaćinu oduzima do 0,1 mg hemolimfe, što dnevno može dostići do 1 mg i
više, tj. približno 1% telesne težine domaćina, pa je pčela u položaju kao kad bi se
odraslom čoveku, mase 70 kg dnevno oduzimalo 700 grama krvi. Posledice
parazitiranja grinja na odraslim pčelama su pogubne, ističe Senegačnik. On ističe da
se kod pčela pojavljuje znatno slabiji razvoj hranidbenih žlezda, slabiji kvalitet
matične mleči, manje belančevina u hemolimfi i do 20%, iscrpjeno masno tkivo,
smanjena telesna težina do 50% i više19.
Sulimanović (1985.) je u ogledima našao preko 20 parazita na jednoj larvi, pa
ih je na jednoj trutovskoj izbrojao 35, a na jednoj radiličkoj lutki 17 parazita. Leglo je
najviše napadnuto u proleće i u jesen, kada ga ima malo, ističe Sulimanović 20.
Zdravko Milković je otklapanjem i pregledom stotinu poklopljenih radiličkih
ćelija iz društava snage od 50.000 do 55.000 pčela u AŽ-košnicama, utvrdio na
pčelinjim larvama od 9 do 89, a u stotinu otklopljenih trutovskih ćelija pronašao je od
47 do 365 odraslih ženki Varroe. U dve košnice je bilo i krečno leglo, tako da nije bilo
stotinu živih trutovskih larvi, nego samo 35, odnosno 43, na kojima je pronađeno 47,
odnosno 17 odraslih ženki Varroe. U tim košnicama je primećena mnogo veća
invadiranost parazitom radiličkog legla, nego u ostalim košnicama, te je na stotinu
radiličkih larvi pronađeno 89, odnosno 75 odraslih ženki Varroe. U 10 društava iz
košnica tipa, LR koja su bila mlada i formirana u junu 1990. g. sa 4 rama zatvorenog i
2 rama otvorenog legla kao i mladim maticama i imala od 12.000 do 15.000 pčela,
otklapanjem i pregledom stotinu poklopljenih trutovskih ćelija pronašao je na
trutovskim larvama od 11 do 41 odraslu ženku Varroe, a u stotinu otklopljenih
radiličkih larvi utvrdio je od 0 do 14 odraslih parazita (Lolin, 1991).
Artmenko
i
saradnici (1978) su
utvrdili da je broj
parazita na odraslim
pčelama porastao od
0,2% u aprilu na 2132% u septembru, a
Seljčenko je našao
invaziju od 85% u
pčelinjim zajednicama
koje su se pripremale
za zimu21.
Prema Riharu
Slika 18. Tokovi razvoja legla i varoe tokom godine u
(1999), »u vremenu
srednjeevropskim klimatskim uslovima, Buchler, 2003).
od jula do septembra
uzgojem zimskih pčela, pčelinja društva se uravnotežuju i pripremaju za zimu.
Trutovskog legla je sve manje. Sklonost ka grabeži se povećava, a izgon trutova
višestruko povećava broj Varroa u pčelinjim društvima.
Nastala je generacija dugovečnih ženki varroe (2-12 meseci). Ženka koja se
izlegla u drugoj polovini leta iako je još jednom zalegla, može odmah zalegati u druge
ćelije. Ženka može time da položi jaja i do sedam puta, tako da ih položi i do 30
(Kulinčević, 1986).
Sposobnost razmnožavanja Varroe raste povećavanjem količine legla u
pčelinjoj zajednici kao i trajanjem stadijuma poklopljenog legla.
Na grafikonu (slika 27) može se videti kako u netretiranoj pčelinjoj zajednici
broj parazita raste od aprila i dostiže svoj najveći broj u septembru i oktobru. Za isto
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
193
to vreme broj pčela, odnosno legla počev od juna počinje polako da opada, da bi u
septembru broj Varroa u košnici bio veći od broja pčela. Brojni se odnos pčela i
Varroe u periodu jul-avgust naglo menja na štetu pčela. Stepen napada Varroe se
naglo povećava, pa nastaje kritično razdoblje za pčelinje zajednice. To se događa
zato što je u pčelinjem leglu nizak nivo juvenilnog hormona, hormona mladih larvi.
Zato je to kritični period koga pčelar ne bi smeo da dozvoli, ali ako do tada nije
tretirao pčelinje zajednice, ovo je vreme kada se to neizostavno mora provesti.
Zato Ritter (1997) sugeriše: sve što uradimo na suzbijanju varroe u košnici
pre jula, pomažemo zimske pčele. Kasnijim lečenjem pomažemo prolećnom razvoju
pčela u sledećoj godini. Dve godine kasnije (1999), Ritter naglašava da je najvažnije
od svega da počnemo uništavati varrou toliko rano koliko je to moguće u pčelarskoj
sezoni. Kada je to? To su meseci intenzivnog razvoja pčelinje zajednice – april, maj i
jun. U ovom periodu ako se ne preduzimaju mere lečenja, oko 90% ženki varroe
nalazi se u zatvorenom leglu, pa se krajem juna i ne naslućuje katastrofa koja je na
pomolu. Tek u julu i avgustu kada se smanjuje pčelinje leglo, veliki broj krpelja
naseljava sve manji broj ćelija radiličkog legla, što ima za posledicu oštećenje larvi iz
kojih se formiraju zimske pčele. Život takvih pčelinjih društava se smanjuje, jer se u
ćelijama zatvorenog legla često nađe i do desetak krpelja na lutki 22, a košnice pune
hrane ostaju bez pčela. Zbog toga je u avgustu i septembru potrebno proveriti
uspešnost primenjivane metode
Kod napadnutih pčela radilica, primećeno je ubrzano starenje ćelija a takođe
je moguće pojavljivanje velikog broja nezrelih hemocita23. Prvi znaci promene
hemocita kod lutaka su otkriveni tek na početku tamnjenja hitinskog pokrivača.
Ishrana krpelja hemolimfom pčele dovodi do osiromašenja njenih belančevinastih
komponenti. Kako samo deo belančevina ima hranidbeni karakter, to se mnoge
belančevine javljaju kao različiti hormoni i fermenti, pa će kao jedna od posledica
Varrootozne invazije biti narušavanje hormonalnog balansa, što se naročito ispoljava
u već poznatim narušavanjima metamorfoze i obrazovanju nakaznih lutaka i imaga,
kao i na pojavu neplodnih trutova nesposobnih za sparivanje (Gaponova, Grobov) 24.
Jedno istraživanje 2001. i 2002. godine nemačkog Instituta za pčelarstvo
(Oberursel) otkrilo je da Varroe koje se nalaze na odraslim pčelama mogu da utiču
na njihovo ponašanje, tj. zbog slabije orjentacije one se teško vraćaju u košnicu, a na
paši ostaju skoro dva puta duže nego nezaražene pčele. Kada su pčele testirali
postavljanjem lažnog lêta, zaražene pčele izletnice su udarale u njega dva puta
češće od nezaraženih, što znači da imaju lošu orjentaciju, čulo se na 38. kongresu
Apimondije u Ljubljani, 2003. godine (Mihajlovski, 2004).
Negativan uticaj parazitiranja ženke Varroe na larvi i lutki pčele u ćeliji
manifestuje su u znatno skraćenom životu odrasle pčele, u higijenskom ponašanju
zajednice, preradi razerve hrane, u obavljanju stražarske službe. Iz legla u kojem je
ženka Varroa parazitirala izlaze pčele koje nisu potpuno integrisane u sistem podele
rada u pčelinjoj zajednici kao ravnopravne radilice. Takve pčele imaju slabo razvijene
mlečne žlezde što sprečava pčelu da se duže bavi brigom oko legla i u znatno
ranijem vremenu postaje izuletnica. Iz legla u kojem je parazitiralo više ženki ne
može se izleći potpuno razvijena pčela. Kada se na pčelama počnu raspoznavati
oštećenja, životni vek pčela traje svega nekoliko dana. Ove pčele često pokazuju
deformacije krila i zadka. Nije retka pojava da u uslovima visoke zaraženosti smrt
pčele nastupi već u samoj ćeliji saća. Tada se na leglu uočavaju klinički znaci koji
odgovaraju evropskoj truleži pčelinjeg legla.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
194
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
I primenjeni sintetički lekovi u pčelinjoj zajednici protiv varrooe skraćuju
životni vek pčelama, umanjuju volju za radom, umanjuju pojedine funkcije: lučenje
mleči, emitovanje feromona i lučenje voska...25
Štetu pčelinjoj zajednici nastalu Varroozom pogoršavaju virusi. Utvrđenoje da
je Varroa prenosnik virusa akutne pčelinje paralize i virusa deformisanih krila. Pored
toga pretpostavlja se da je odgovorna i za širenje virusa mešinastog legla,
egipatskog i kašmirskog virusa. Životni vek pčele u koju je Varroa unela viruse tokom
stadijuma lutke znatno je smanjen, a te pčele mogu obavljati poslove samo kao
kućne pčele i to vrlo kratko vreme. Ukoliko je pčela inficirana s nekoliko virusa leglo
umire pokazujući simptome evropske truleži legla26.
6.3. REPRODUKCIONA „TEHNOLOGIJA” VARROE DESTRUCTOR27
6.3.1.KAKO ŽENKA VARROE DESTRUCTOR BIRA TRENUTAK U KOME
ĆE NASELITI ĆELIJU PRED POKLAPANJE LARVE?
Ispilivši se iz jajeta, pčelinja larva se nađe u centru dna ćelije, i drži se
zakačena za lepljivu mešavinu mleča i meda. Kako raste ona postepeno ispunjava
celu ćeliju, a njeno slobodno razviće je ograničeno zidovima ćelije. Pri tome se na
račun unutrašnjeg pritiska rastućeg tela, larva deformiše i njen dalji rast se nastavlja
ispunjavanjum prostora ćelije saća. Takva larva po obimu ćelije, na onim mestima
gde su joj zidovi ograničili slobodan razvoj, ispoljava elastični pritisak. Kada larva
prekrije celu površinu dna ćelije i čvrsto se pripije uz njene zidove, to je informacija
ženki varroe da predstoji neposredno poklapanje ćelija. Tu priliku ona koristi28 i
spušta se na larvu po zidovima ćelije ili neposredno prelazi na nju sa pčele
hraniteljice. Na spoljnoj strani larve krpelj se ne zadržava, već se brzo provlači kroz
zonu elastičnig pritiska u prostor između dna ćelije i larve. U zoni elastičnog pritiska
krpelji ne parazitiraju pošto bi ih pčele brzo uklonile kao i svaki strani predmet koji se
nalazi u ćeliji i na larvi s njima dostupne strane. Ženka varroe ne napušta udobno
mesto na dnu ćelije, tu se hrani i formira đubrište (na zadnjem delu gornjeg zida
ćelije, bliže analnoj zoni buduće predlutke - lutke). Tu će izmet odlagati ona i njeno
potomstvo.
„U vreme petočasovnog posmatranja rama sa trutovskim leglom sa jako
zaraženim larvama, deo larvi je završilo svoj razvoj i počeo je da se ispravlja u ćeliji,
spremajući se za pletenje kokona. Tom prilikom je zona elastičnog pritiska isčezla i
krpelji su se u tim ćelijama slobodno raširili po larvama” (Skripnjik, Krupske, 1988).
Ubrzo po poklapanju u ćeliji se završava stadijum slabo pokretne ležeće
larve koja, posle 33 sata ispredanja kokona prelazi u ispruženu larvu, koja je leđnom
stranom položena na donji deo ćelije, a grudima i glavom je okrenuta u pravcu
poklopca i gornjeg zida. Larva zauzima ⅔ ćelije, tako da ženka varroe ima na
raspolaganju njen gornji deo. Za to vreme ženka-majka napušta dno ćelije i penje se
na larvu, kako bi izbegla blokadu u novonastajućem kokonu. Posle ispredanja
kokona predlutke, majka-varroa odlazi na đubrište, gde ostaje duže vreme u
mirovanju na zidu ćelije.
Za vreme prelaza predlutke u lutku u trajanju od 30-40 minuta majka-varroa
napušta đubrište, penje se na lutku i na njenoj kutikuli (koži) bira mesto za otvor za
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
195
uzimanje hrane, i tu se hrani njenom hemolimfom (krvlju). Prvo hranjenje traje oko 2
sata, dok je na predlutki trajalo oko 2,7 minuta, posle čega se vraća na đubrište koje
je jedino mesto sastajanja i obitavanja cele porodice. Tu svi odlažu izmet i budući da
dolazi do čestih susreta ženki i mužjaka, u zoni đubrišta vrši se i sparivanje polno
zrelih ženki-ćerki sa bratom mužjakom. Tu porodica provodi oko 90% vremena, a
napušta ga samo kada imaju potrebu za hranom. U zoni đubrišta obavi se i oko 90%
(od 287) sparivanja. Tu majka-varroa, posle 60-70 sati od trenutka poklapanja ćelije
polaže jaja. Prvo jaje kao najznačajnije polaže nasuprot đubrištu u jednom od tri ugla
šestrostrane ćelije, neposredno ispod poklopca, dovoljno udaljeno od lutke-imaga i
malo ili nimalo posećeno od majke varroe da ga slučajno ne bi nagazila i pomerila.
Ta velika briga oko bezbednosti prvog jajeta proističe iz nužnosti da se rodi mužjak
koji će oploditi ženke. Posle prvog, u intervalima od 30 sati varroa-majka polaže još
4-5 jaja, iz kojih se u istom intervalu da rađaju mlade ženke-varroe. Mužjak će se
ispiliti za 30 sati, a svoju polnu zrelost postiže posle 132 sata od rođenja, odnosno
222 sata od trenutka poklapanja ćelije, a prva ženka-varroa posle 19 sati.
Nakon što je na leđima pčele izašla iz ćelije, mlada ženka posle 4-13 dana
naseljava novu ćeliju otvorenog lega u kojoj polaže jaja i krug se zatvara. Razvojni
ciklus mužjaka traje 6,5, a ženke Varroe traje 5-5,5 dana, što vidimo iz pregleda Maje
Dražić (2004)29 (tabela 38).
Tabela 38. Razvoj Varroe u satima (danima)
Mužjak
Ženka
Jaje
30 h
20-24 h
Larva (6 nogu)
52 h
30 h
Protonimfa (8 nogu)
48 h
48 h
Deutonimfa
24 h
25-30 h
Ukupno dana
6,5
5-5,5
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
196
U koliko časova
Dani zatvorenog
Koji po redu dani
6.3.2. PREGLED REPRODUKCIONE „TEHNOLOGIJE” VARROE
DESTRUCTOR
6
12
18
1.
00
6
12
2.
18
00
3.
6
Neposredno pred poklapanje ćelije legla - oko 20 sati pre poklapanja radiličke ćelije ili
trutovske pre 40 sati, majka-Varroa ulazi u ćeliju, spusti se niz zid i podvlači se pod
larvu u mešavinu meda i mleča gde ostaje nepokretna i neprimetna. Varroa rađe
naseljava trutovske nego radiličke ćelije, pa je stoga 8 do 10 puta veća verovatnoća da
će naseliti ćelije truta (Dražić, Maja, 2004),
Posle polklapanja ćelije, ženka-majka treba da „reši” najmane četiri problema.
izbor đubrišta. Ona će na gornjem zidu ćelije bliže analnoj zoni predlutke odabrati
mesto na kome će ona i porodica da vrše nuždu. Tu će, u neposrednoj blizini đubrišta,
da budu svi na okupu i tu će se sparivati brat 30 sa sestrama. Od 278 sparivanja, 90%
se obavi u rejonu đubrišta. Na njemu će cela porodica biti okrenuta glavom prema
izmetu koncetrisanom u jednoj tački đubrišta31
pronaći izvor hrane;
gde položiti prvo jaje i
da ne bude „zarobljena” u kokonu.
Limitirajući faktori:
kasno rađanje i polno sazrevanje mužjaka - 144 sata32
kasno polno sazrevanje ženki (prema Koenigeru):
prve posle 244 sata (10 dana i 4 sata)33,
druge posle 280 sati (11 dana 16 sati) i
treće posle 288 sati (dvanaest dana).
Tako je mužjaku ograničeno vreme da oplodi novorođene ženke. Ima toliko vremena
da se sa prvom sestrom pari 8 puta i osemeni je sa 24-40 spermatozoida, sa drugom 4
puta sa 0-26 spermatozoida i sa trećom sestrom da se pari 2 puta, ali bez
spermatozoida pa izostane osemenjivanje.
Posle sparivanja koja su tajala više od šest minuta kod jednokratnog parenja ni jedna
ženka nije bila oplođena;
Posle dve parenja ženke su dobile u spermoteku od 0 (5 ženki) do 26 spermatozoida
(9) ženki.
Kod slobodnog sparivanja u trajanju od 48 časova, sa izuzetkom jedne, u 11 ženki
nađeno je više od 24 spermatozoida, a u spermoteci tri ženke bilo je po 40
spermatozoida
A) Kratko vreme nakon poklapanja ćelije-legla:
- završava se stadijum slabo pokrene položene larve pčele radilice i
- Počinje intenzivna pokretna faza u kojoj se larva ispruža i traži poslednje rezerve
hrane.
- Počinje ispredanje kokona.
- Ženka-majka Varroa oslobađa se mleča, penje se na larvu i na njoj se čvrsto pripija,
čvrsto se držeći, kako ne bi pala na zid ćelije gde bi bila zarobljena.
U narednih 33 sata (48 sati kod trutovske larve),
Larva pčele ispreda kokon, a majka-Varroa je čvrsto prilepljena na njoj.
B) nakon ispredanja kokona:
- larva pčele se ispravlja i zauzima ⅔ vertikalne ćelije;
- ⅓ gornjeg dela ćelije ženka –majka Varroe „koristi” za svoje „potrebe";
- Ženka – majka se vraća u rejon đubrišta i odmara na zidu ćelije, gde provodi oko 90%
svog vremena;
C) po isteku 60-70 časova (3 dana i 12 minuta) od poklapanja ćelje sa larvom pčele
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
12
18
00
6
197
radilice:
- ženka-majka napušta đubrište i premešta se u prednji kraj gornjeg dela ćelije
neposredno pod sami poklopac.Tu će (u jednom od tri ugla šestouglog prostora) da
položi prvo jaje (neoplođeno) iz koga će se izleći mužjak. Izbor mesta određuje s
takvom preciznošću da noge budućeg mužjaka budu upravljene prema zidu ćelije, tako
da se po rođenju čvrsto prilepi za unutrašnju površinu ćelije, tik u samom uglu.
-Posle 20-30-minutnog odmora, majka-Varroa premešta se u rejon đubrišta.
D) nakon 30 sati iz jajeta se izleže protonimfa mužjaka, kada majka- Varroa polaže
prvo oplođeno i sledeća 3-4 oplođena jaja u intervalu od 30 sati.
"Razvoj parazita u jajetu pri temperaturi od oko 34°C vremenski je veoma brz: već
posle 24 sata nakon plaganja jajeta, unutar njega se vidi larva sa šest nogu; u daljnja
24 časa preobrazi se u protonimfu sa osam nogu, izlazi iz jajeta i siše krv (hemolimfu)
lutki. Muška protonimfa nakon tri dana, a ženska posle pet dana preobražavaju se u
deodonimfu i već se međusobno razlikuju. U nekolko narednih dana postaju odrasli
krpelji. Potpuni razvoj od jajeta do odraslog parazita traje 8 – 11 dana (u laboratorijskim
uslovima), a u paksi 170 sati (7,1 dan) žanka i 120 sati (pet dana) mužjak”
(Sulimanović, 1985).
E) prelaz iz predlutke u lutku pčéle odvija se u vremenu od 30 do 40 minuta.
To vreme i ono još neposredno posle prelaza u stadijum predlutke, majka-Varroa
koristi:
- za proširenje prostora đubrište i
- na stražnjem delu kutikule predlutke napravi otvor za uzimanje hrane.34.
Za vreme stadijuma lutke i predlutke pčele ili truta, ženka-majka uzima hranu u trajanju
od 2 minuta i 42 sekunde. U stadijumu lutke prvo hranjenje traje dva sata.
Suprotno od navike hranjenja u kratkim razmacima od oko tri minuta, dok je pčela bila
u stadijumu larve, prvi obrok na lutki traje otprilike dva sata (Dražić, 2004).
F) Po isteku 30 sati iz neoplođenog jajeta se izleže protonimfa mužjaka. U isto vreme
majka-Varroa polaže prvo oplođeno jaje i u intervalu od 30 sati sledeća tri do četiri, iz
kojih će da se izlegu ženke-ćerke Varroe.
12
4.
18
00
6
5.
- oko 18 časova majka-Varroa polaže 1. oplođeno jaje. Toga dana rodio se mužjak, za
čije je polno sazrevanje potrebno da prođe 132 sata (5 i ½ dana)
- oko 23,59 časova majka-Varroa polaže 2. oplođeno jaje, kada se izlegla ženka iz
prvog oplođenog jajeta.
Tek rođena ženka iz prvog oplođenog jajeta, počinje da stiče polnu zrelost.
12
18
00
6
6.
12
protiče u inkubaciji drugog oplođenog jajeta.
Juče rođena ženka „stažira” polnu zrelost .
18
leglo
00
6
7.
12
u 6 časova ženka –majka polaže 3. oplođeno jaje, kada se je izlegla mlada Varroa –
ženka iz 2. oplođenog jajeta.
Juče i prekjuče rođene ženke „stažiraju” polnu zrelost
18
00
8.
6
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
198
12
18
u 12 sati ženka – majka polaže 4. oplođeno jaje. U to vreme se izlegla ženka iz trećeg
oplođenog jajeta.
Juče, prekjuče i nadjuče rođene ženke „stažiraju” polnu zrelost
00
6
9.
12
18
u 18 sati majka-Varroa polaže 5. oplođeno jaje, kada se u isto vreme iz 4. rađa
nova mlada ženka.
00
6
10.
12
18
oko 6 časova mužjak napunio kesu spermatozoidima i spreman je za parenje, pa polno
zreo brat zaskočio najmlađu sestru, izleženu pre šest časova i ispunjava joj
zadovoljstvo da postane majka. Na nju će skakati najmanje osam puta, jer je voli što je
najmlađa.
00
6
11.
12
oko 00,00 časova i 3 minuta izlegla se ženka iz 5. oplođenog jajeta. Brat je prihvata, i
poklanja joj ljubav, uz istovremeno odbacivanje starije. Njoj će moći pokloniti samo 24
minuta i obležati je četiri puta.
18
00
6
12.
12
18
Brat će nastaviti svadbeno veselje sa starijim sestrama i tetkama, ali će usrećiti možda
još samo jednu od njih, jer za dužu ljubavnu igru nema vremena, pošto se završava
dvanaestodnevni ciklus zatvorenog legla pčela radilca. Ona će možda imati „sreću” pa
da na sebi dva puta oseti „slast” ljubavnika.
Mlada ženka Varroa nakon što je izašla na leđima tek rođene pčele, ona
posle 4 do 13 dana traži ćeliju u koju će polagati jaja i tako nastaviti ciklus. Varroa
izbegava mlade, tek izležene pčele, pa najčešće bira kućne pčele uzrasta od 5 do 12
dana (Maja Dražić, 2004)
Zaključak: Nastavljajući ciklus, Varroa uništava pčelinja društva!!!
6.4. LIEBIGOVO PRAVILO
Pod uslovom da se ne preduzimaju nikakve mere odbrane pčela, u prvoj
godini zaraze u jednom pčelinjem društvu može biti jedan do deset krpelja, a u drugoj
preko stotinu, dok se u trećoj godini taj broj penje na preko hiljadu ženki varroe 35.
Mr sc. Maja Dražić (2004) ističe da je utvrđeni broj krpelja, u periodu od
jedne godine, u proseku uvećan za oko 300 puta. Trutovsko leglo je privlačnije za
razvoj varroe, jer se u njemu puno brže i uspešnije razmnožava. U radiličkom leglu
od jedne odrasle jedinke, kroz 150 dana (5 meseci) razvije se preko 1.400 potomaka,
a u istom vremenu ako se Varroa razmnožava isključivo u trutovskom leglu, razvije
se preko 6.000 potomaka.
Vrlo je važno i značajno znati da ženke varroe koje su prirodno pale na
podnjaču, odnosno na podmetnuti beli zamašćen papir u toku 24 časa, prema
Liebigovom pravilu, treba prebrojati i pomnožiti sa koeficijentom »1.000« 36. Intenzitet
razmnožavanja varroe, prema istraživanja Liebiga i saradnika (1994), u periodu od
12 godina, uvećan je za pet puta. Dok je 1983 godine odnos prirodno uginulih varroa
i živih krpelja u košnici iznosio 1:120, 1985 bio je 1:200, a 1994. godine taj odnos je
utvrđen na 1:1.000.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
199
Prema Liebigu, broj parazita varroe u periodu mart-oktobar, ako se pčelinja
zajednica ne štiti i kada početna populacija grinja u martu iznosi 50 ženki varroe, u
oktobru će njihov broj iznositi oko 6.400. I ako se tek tada izvrši tretiranje sa lekom
čiji je efekat 90% uništenja, na pčelama će preživeti i za proleće ostati njih 600, što je
i kraj pčelinjoj zajednici. Ako se lečenje preduzme početkom oktobra, ali bez
odstranjivanja legla, tad se 80% varroe nalazi u poklopljenom leglu, što znači da
tretiranje nije bilo uspešno37.
Smatra se da štetno dejstvo po pčelinju zajednicu počinje u košnici u kojoj
ima približno 5.000 krpelja. Kada je u pčelinjem društvu prisutno 8.000 do 10.000
ženki varroe, šteta postaje očigledna a društvo strada. Pčelinja zajednica napadnuta
Varroom od 10.000 do 20.000 krpelja propada i nema joj spasa38.
Rezultati istraživanja Pistoia iz 1997. godine ukazuju da pčelinja zajednica
propada kada u njoj ima 5.000 do 6.000 krpelja varroe.
Razvoj Varroe tesno je povezan sa spoljašnjom temperaturom, zalihama
nektara i polena, snage pčelinjeg društva i sa periodom polaganja jaja, ističe Prof. dr
Feng Feng, i kaže: „Varroa počinje da se širi u proleće, kada matica polaže prva jaja i
kad se stvara poklopljeno leglo. Parazitski odnos je relativno stabilan, jer tada ima
mnogo nektara i polena, matice polažu jaja u ogromnom broju, a period reprodukcije
dostiže svoj vrhunac. U jesen je temperatura niska, a snaga pčelinjeg društva opada,
dok Varroa nastavlja da u sve većem broju osvaja pčelinja društva, da se koncetriše
na malu površinu poklopljenog legla i u sve većoj meri na pčele, pa tako dolazi do
značajnog povećabnja parazitskog odnosa. U poznu jesen i ranu zimu, matice
prestaju da legu jaja i Varroa prestaje da se razmnožava, pa odrasli krpelji Varroa
žive na pčelama”39
Pileckaja (1988) je utvrdila da,”pojava prvog pčelinjeg legla u rano proleće ne
predstavlja povoljne uslove za razmnožavanje Varroe. U ćelijama s normalno
razvijenim leglom 40-100% ženki Varroe nije imalo potomstva, ili je ono uginulo.
Dakle, u februaru i u martu pčelinje leglo je praktično zdravo, i ako je u tom vremenu
napadnuto 0-8% ćelija zatvorenog legla.”
Prema Mileekaju i Melniku, ženke varroe u februaru i martu su neplodne, i u
to vreme 92-96% pčelinjeg legla je zdravo. Krpelji se nalaze na pčelama, a u
zatvorenom leglu su položena jaja varroe nesposobna za razvoj, pa je taj period
pogodan za uništavanje krpelja na pčelama40.
6.4.1. NAČIN UTVRĐIVANJA BROJA VARROE U KOŠNICI PREMA
ŽIVADINOVIĆU I RAIČEVIĆU (2003)
Varroa je živo biće i po prirodi mora da ugine. Tada mrtva pada na podnjaču.
U ovu svrhu moramo da posedujemo mrežastu podnjaču i fioku ispod mreže. Ako je
podnjača drvena, pčele će Varrou izbaciti napolje, a ako je mrežasta pašće u fijoku, i
vi možete izbrojati Varroe. Sprečite pristup mravima, jer nose Varrou. U fioci tokom
sezone legla možete naći tamne (zrele) i svetle (one koje nisu dovršile razvoj u
leglu). Ako leti nema svetlih Varroa, vrlo je verovatno da društvo nema leglo, i treba
ga sanirati. Broj prirodno opalih Varroa u jednom danu (prosečno, tokom recimo
mesec dana) se množi sa izvesnim brojem i dobije se broj Varroa u društvu. Što je
veći prirodni osip Varroe taj broj je manji. Ako od maja do septembra pada samo po
jedna Varroa dnevno, u zajednici ih ima pre 300, nego 200 ili 100 Varroa, to ne znači
da ih ima 30.000, već od 8.000 do 15.000. Kod zajednica koje su pred uginućem od
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
200
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Varroe, dnevno može da padne i više od 1.000 tamnih Varroa. Tokom jeseni i zime,
kada nema legla i sva Varroa je na pčelama, smatra se da na jednu opalu Varrou
dnevno, u košnici ima do 500 Varroa. To društvo je ugroženo!
Zimsku zaraženost možemo utvrditi i tako što iz sredine klubeta stresemo u
teglu 50-100 pčela. Prelijemo ih sa 100-150 ml vrele vode u kojoj je rastvoreno 2-3
grama praška za pranja. Promućkamo, i kroz 2-3 minuta odlijemo vodu. Prebrojimo
pčele i otpuštene Varroe. Stepen napada računamo tako što broj Varroa pomnožimo
sa 100 i podelimo sa brojem pčela. Kod slabe zaraženosti na 100 pčela ćemo naći
do 2 Varroe, kod srednje do 5, a kod visoke preko 9 Varroa. Ako stepen zaraženosti
prelazi 2%, mora se još jednom tretirati (oksalnom kiselinom ili perizinom, prim. J.K.).
6.5. KAKO SE SUPROSTAVITI VARROI...
I PO 9 JAJA KRPELJA VARROE U POJEDINIM ĆELIJAMA...
Mikitjuk (1979) je zabeležio da je 52 ženke varroe snelo 451 jaje, a broj jaja
po ženki iznosio je od 2 do 29, što u proseku iznosi 9 ženskih potomaka po jednoj
odrasloj ženki. Od 52 ženke koje su bile u fokusu posmatranja, njih 78,9% je
polagalo samo jednom, 5,8% dva puta, 4,8% tri puta, a samo 1,5% njih polagalo je
jaja četiri puta41. Tokom leta (jun-septembar) u Naučnoistraživačkom savezu
pčelarstva u Tbilisiju, utvrdili su da su na 100 ćelija zatvorenog legla ženke varroe
zalegle 200-500 jaja, u proseku 2-5 jaja po ćeliji. A bilo je i po 9 jaja u pojedinim
ćelijama. Jaja varroe zaležena u ovom periodu pokazala su jednaku vitalnost na
ramovima uginulih pčela, kao da su u živom pčelinjem društvu, bez vidljivih promena
na sebi42. Nikoljskij i Evdokimova (1975) utvrdili su da je kod invazije od 20 parazita
na 100 pčela, pčelinja zajednica u takvom stanju da sistematski slabi i na kraju ugine,
a Smirnov ističe da je nemoguće spasiti pčelinje društvo koje ima 50 krpelja na 100
pčela i da zimu ne mogu dočekati pčelinje zajednice koje na kraju leta imaju u
proseku 2 varroe na svakoj lutki pčelinjeg legla43.
U septembru druge godine Varroozom zaražena, a nelečena društva naglo
su počela da slabe, i do novembra su sve pčele uginule. Ovo je pokazao ogled što je
izveden na Poljoprivrednom institutu u Odesi. Prve godine krpelje su našli samo na
mrtvim lutkama kod pojedinih pčelinjih zajednica (njih 11 su bile ogledne). Ništa nisu
preduzimali. Druge godine u proleće bilo je 4,39-11,67 mrtvih lutaka zaraženih
grinjama. I druge godine 11 probnih zajednica ostavili su da se slobodno bez lečenja
razvijaju, dok su ostale (njih 44) dimili fenotijazinom i ostvarili su normalnu količinu
meda, a probna oko 10 kg manje. Prilikom trećeg vađenja kod kontrolne grupe
izvrcali su 3 puta veću količinu meda u poređenju sa oglednim društvima. Ovaj
eksperimenat pokazuje da u jesen propadaju društva u kojima je s proleća nađeno 311% mrtvih lutaka zaraženih grinjom44.
Ako se uništavanjem ne suzbija, varroa nanosi pustoš u košnici i na
pčelinjaku, a pčelaru pričinjava nenadoknadivu štetu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
201
6.6. KAKO POSTUPATI SA KRPELJIMA NA LARVAMA –
NA VATRI IH SPALJIVATI
Larve sa krpeljima se odlažu na papir pa se zatim spaljuju na vatri da
slučajno ne bi pale na zemlju ili u košnicu. Jer parazit je veoma žilav i teško uništiv,
na što ukazuju primeri istraživanja koja slede.
Smirnov (1981) je konstatovao da
„izvan košnice krpelj živi na spoljnoj temperaturi
od 13-25°C i vlažnosti vazduha od 65 do 75%,
u praznim košnicama u svetlom saću, u
ćelijama sa cvetnim prahom, na larvama i
lutkama, na telu odrasle pčele, u otkrivenom i
pokrivenom leglu, pčelinjaku ili na zemlji, i leti i
zimi od 7 do 32 dana. Na temperaturi od -10°C
do -30°C varroa živi 48 do 72 sata45”.
Radojev (1984)46, citira Smirnova, da
ženke vareo mogu živeti do 11 dana na telu
Slika 19. Ženka varroe na pčeli
uginule pčele, truta ili lutke izvan košnice, a
siše krv (Foto preuzet od
sposobne su da se ponovo nesele na pčele
Z. Stanimirovića, 2000)
koje puze po dnu podnjače. Mogu 6-7 dana
sačuvati vitalnost i u praznim košnicama ili u
praznim satovima bez pčela, u satovima sa
otvorenim leglom izvan košnice do 15 dana, a u
satovima sa zapečaćenim leglom do 32 dana.
Sakao sa saradnicima (1979) je utvrdio
da krpelj Varroa živi 43,5 dana ili 1-2 meseca
(letnja generacija), odnosno 3-5 meseci
Slika 20. Ženka na predlutki siše
(zimska generacija). Sačenko je utvrdio da
krv
i sa njome belančevine, pa zato
krpelji mogu živeti bez hrane na temperaturi od
nastaje pojava velikog broja
28°C i relativnoj vlažnosti vazduha 85% 9 dana,
hemocita koji ne mogu obavljati
na temperaturi 35°C i relativnoj vlazi u vazduhu
fagocitarnu funkciju (Preuzeto iz
od 50% 3 dana, a pri istoj temperaturi ali
“ADIZ”-a 1/98)
relativnoj vlazi od 10-20% živi 24 sata47.
”Zimi na mrtvim pčelama ženke varroe živele su 16 dana, leti 12 dana, a na
starom saću bez legla, obe grupe 12 dana. Najduže prežive pri temperaturi od 32°C i
relativnoj vlažnosti vazduha od 95%”, ističe Shmielewski, koji je još utvrdio da ”na
nižim temperaturama i nižoj relativnoj vlazi u vazduhu, ženke varroe nisu preživele
više od 2 do 3 dana”. Shmielewski upozorava da se ”materijal iz uginulih pčelinjuh
zajednica 14 dana mora smatrati invazionim i ne sme doći u kontakt sa živim
pčelama”48.
Mr Maja Dražić (2004) ističe da tokom zime varroe pokazuju vitalnost i brzu
pokretljivost, te spretnost da se brzo prebace sa umirućeg na zdravog domaćina, pre
nego ovaj iscrpen padne na popdnjaču. Kad invadirana pčele umire ili je već umrla,
do 75% parazita prelazi na žive pčele u toku 24 sata. Paraziti ostaju na mrtvoj pčeli
48±26 sati pre nego što se otpuste i padne na podnjaču. Za to vreme se hrane na
mrtvoj pčeli, što im povećava mogućnost da se presele na sledeću pčelu.
Pažnje su vredna i zapažanja gospodina Milutina Bogosavljevića iz Valjeva 49.
Pošto je zazimio pčele, tretirao ih je listićima varamita. Košnicama je otvore zapušio
novinskom hartijom, a leta zatvorio, i pčele je celu noć ostavio u dimu. Sutradan je
leta otvorio i uklonio beli papir sa otpalom Varroom. Polovinu (oko 1.000 krpelja)
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
202
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
stresao je u limenu hranilicu, a drugu polovinu je zamotao u novinsku hartiju zajedno
sa oko 30 ukočenih pčela i sve stavio u frižider. Nakon 48 časova je limenu posudu
izvadio iz frižidera i izložio je temperaturi od 30°C. Za kratko vreme preko 90%
Varroa je oživelo i pokazalo veliku pokretljivost i sposobnost kačenja za pčelu.
Ponovo je vratio hranilicu sa Varroom u frižider na vreme od 24 sata. Nakon vađenja
ju je ponovo zagrejao na temperaturi od 30°C, nakon cega su ženke varroe ponovo
oživele, ali u dosta manjem broju. To je ponavljao svakodnevno, kada je posle šest
dana i poslednja varroa uginula.
Istog (šestog) dana iz frižidera je izvadio Varroe umotane u novinsku hartiju
koje do tada nije dirao, i izložio ih temperaturi od oko 25°C . Posle kraćeg vremena
uočio je pokrete krpelja i pčela za koje je verovao da su mrtve. Posmatranjem je
ocenio da je preko 70% varroe bilo u životu, a onih tridesetak pčela ”bilo je prosto
uvaljano u krpelje„. Podelio je kontrolnu grupu u dve podgrupe i jednu vratio u
frižider, a drugu ostavio na sobnoj temperaturi i pratio njeno ponašanje. Tek osmog
dana prestala je svaka aktivnost varroe i »onih nekoliko pčela” koje su za hranu
koristile mrvice pogače.
Temperatura uginulih pčela do momenta isušivanja, prema istraživanjima
Tacija sa Moskovskog državnog univerziteta, za nekoliko stepeni je niža od
temperature okolne sredine, a temperatura aktivnih pčela je uvek viša od ove, pa se
imožda može objasniti i prelaz krpelja sa oslabljenih i uginulih pčela na zdrave pčele.
Kada su u laboratorijskim nukleusima držali pčele sa Varroom, pri temperaturi nižoj
od 10°C , nije zapažen prelaz krpelja, jer je ta temperatura donji prag njene
aktivnosti. Gornji kritični prag temperature za ženke krpelja je u predelu od 40°C,
kada se krpelji skrivaju pod sternite pčela, gde je higrometrički režim za varroe
prijatniji50. A prema Poltevu (1973) Varroi ne odgovara temperatura u gnezdu od
35°C, zbog čega krpelji naseljavaju ćelije na ivici saća51.
6.7. NEMOĆNA HEMIJA – VARROA JE POSTALA REZISTENTNA
NA SINTETIČKE PREPARATE
Više od 25 godine nauka se svim silama angažovala da nađe efikasan lek
protiv parazita Varroe Destructor, i do sada u tome nije imala uspeha52.
Godine 1981. gospodin Ratomir Ignjatović objavljuje u »Pčelaru-u« broj 8,
informaciju o 18 preparata koji su našli primenu kod nas i objašnjenjava kako se
koriste53. Među njima je naftalin sa kancerogenim i mutagenim svojstvima54 i
hlordimeform–K-79, sa toksičnim i kancerogenim delovanjem55.
Sedam godina kasnije (1988) gospodin Sveta Rakita navodi podatak o 56
preparata namenjenih za borbu sa Varroom56 koji su našli primenu u Jugoslaviji,
odnosno u Srbiji. Na spisku su se ponovo našli hlordimeform i naftalin, ali i
novouveženi »spasitelj« amitraz koji čini kičmu protivVarrozne borbe kod nas od
1985. godine. Njega su svojevremeno u svoje proizvodne programe uključili »Srbolek«, »Hemofarm” i »Dalmed«, a može se još i danas kupiti u obliku hemovara, i ako
se zna još od Splita 198457. i Zagreba 1986.58 godine, (sa međunarodnih savetovanja
o Varroozi), da je amitraz kancerogen, mutagen i teratogen.
I Musen je 1987. godine izneo broj od 146 različitih hemikalija iz reda
fungicida, insekticida i akaricida, koje u borbi sa Varroom nisu imale vidnog uspeha,
jer je krpelj prema svakom novom hemijskom sredstvu brzo razvio uspešnu
otpornost59. Platt (1986) je otkrio da su ženke Varroe najpre razvile otpornost protiv
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
203
prvog insekticida, a potom mnogo brže stiču rezistenciju protiv drugih hemikalija60, na
šta je Kulinčević upozorio još 1982. godine61.
Godine 1990. Popesković u »Pčeli« br.7 (str. 204) iznosi informaciju o 149 u
svetu registrovanih preparata protiv Varrooe, što je u saglasnosti sa HadžiVeljkovićem62. Devet godina kasnije u svom predavanju pčelarima Beograda, 6.
februara 1999. godine profesor informiše auditorijum o »200 lekova protiv krpelja
Varroe, ali se onaj pravi još nije našao i neće se naći«, kategoričan je u svetu nauke
cenjeni profesor. Kao biolog svetskog formata on vidi zaštitu pčelinjih društava u
primeni alternativnih sredstava promovisanih na 34. kongresu Apimondije, 1995.
godine, ali i u korišćenju preparata na bazi bakra.
Petnaest
godine
posle
prof.
Popeskovića, Mr sc Zlatko Puškadija (2004)
ističe da ”su sintetički akaricidi namenjeni
kontroli Varrooze stvorili nove probleme
pčelarima, koji su izraženi kroz rezidue u
pčelinjim proizvodima i kasnije kroz razistenciju
Slika 21. Ženka varroe na lutki siše
parazita na primenjivani akaricid... Veliki broj
krv. Prenosi američku kugu, Ešeri
istraživanja, nastavlja Zlatko Puškadija, je
koli i evropsku trulež (modifikovano
pokazao kako nekoliko organskih kiselina, koje
prema “ADIZ”-a, 1/98)
se i inače u manjim količinama nalaze u košnici
(mlečna, mravlja i oksalna kiselina), može biti uspešno upotrebljeno za kontrolu
populacije parazita Varroa Destructor u pčelinjoj zajednici. Istraživanja obavljena
poslednjih nekoliko godina pružaju sve čvršće dokaze kako i neka eterična ulja, kao i
neki dobro poznati dodaci hrani mogu biti efikasno primenjeni za kontrolu Varrooze.
Kada čitave populacije štetočina postanu rezistentne na njih ne deluje čak ni
5.000 puta veća doza hemijskih sredstava od početne doze koja ih je uništavala 63,64.
Rezistenciji su naročito podložni piretroidi (klartan, mavrik, apistan, bayVarrol) prema
kojima krpelj stvara otpornost pri ponovljenom davanju ili pogrešnom doziranju. U
Švajcarskoj je zabeležena u drugoj godini upotrebe fluvalinata prva pojava delimične
rezistencije, a od treće godine potpuna neosetljivost pojedinih vrsta štetočina na ove
pesticide (Gerig, prema Todoroviću)65. Doktor Nonberto Milani iz Torina ispitivao je
fenomen rezistencije varroe na apistan spravljen na bazi sintetičkog piretroida
fluvalidina. Utvrdio je da ženke varroe koje su razvile rezistenciju na ovaj preparat,
bez ikakvih smetnji podnose i 100 puta veću dozu ovog leka. Istu otpornost varroa je
stekla i prema bayVarrolu, akaricidu razvijenom na bazi flumitrina, sintetičkog
piretroida66.
Otpornost varroe na fluvalinat utvrdili su Loglio i Plebanio 1992. godine, a već
početkom 1994. u južnom Tirolu i na Siciliji dolazi do masovnog pomora pčela67.
Bojazan da zaostajanje manjih količina fluvalinata, koje ne mogu da unište
varrou mogu da utiču na nastanak rezistencije na fluvalinat, Moosbeckhofer i Kohlich
su izrazili još 1990. godine68.
Varroa je kao i drugi ektoparaziti tako genetski ustrojena da je sposobna da
brzo razvije otpornost na različite hemikalije, pri čemu im dobro služi njihov način
razmnožavanja u kome se grinja sparuje u bliskom srodstvu. Krpelji koji uspešno
prežive upotrebljeno hemijsko sredstvo prenose tu sposobnost u genetsku bazu
potomaka, koji dolaskom na svet donose sa sobom rezistenciju na lekove hemijskog
porekla. Pri genetski uslovljenoj neosetljivosti, u toku vremena potomstvo neosetljivih
grinja zameni potomstvo osetljivih individua. Takvim procesom vrši se prirodna
selekcija varroa otpornih na akaricide. Ovaj proces traje brže, ukoliko pčelari često
ponavljaju tretiranje ili povećavaju dužinu tretmana držanjem letvica klartana u
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
204
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
košnici dugo vremena. I naravno, fluvalinat je postao nedelotvoran na varrou, jer se
pčelari nisu pridržavali preporuka u uputstvu o primeni apistana protiv varroe, u
kojem je naglašeno da ga je »potrebno upotrebljavati u kombinaciji sa drugim
načinima uništavanja grinje, čime bi se Varroi sprečilo da razvije otpornost na
fluvalinat« (Cobey, Lawrence)69. I Kulinčević je 1995. godine ukazao na rezistenciju
varroe na fluvalinat na pčelinjacima pod kontrolom »Apicentra« (Jajinci) 70. Pčelar ovo
ne zna, ili neće da veruje u naučnu istinu, pa pčelinja društva dopinguje „lekom”, ali
ne uništava krpelja, već truje med i vosak a oštećuje leglo. Naši pčelari neinformisani
i pogrešno edukovani, koriste 200 „lekova” na bazi fluvalinata i amitraza, koliko se u
pčelarstvu koristilo 1999. (Popesković). Ali početkom 2002. godine u Evropskoj unuji
je taj broj sveden samo na 3-4: mravlja, oksalna i mlečna kiselina, te timol i druga
eterična ulja.
Antun Imforf i Stefan Bogdanov (2004) sa Instituta za pčelarstvo Libefeld
ističu: „Odkada je Varroa bila unesena u Evropu, intenzivni napori su činjeni da se
razviju alternativne mere hemijske kontrole zasnovane na mravljoj, mlečnoj i oksalnoj
kiselini kombinovano sa biotehničkim merama".
6.8. KAKO NASTAJE REZISTENCIJA?
Nonberto Milani (1987) piše: „Molekuli nastali mutacijom po pravilu funkcioišu
lošije od izvornih molekula, ali i njihova reakcija protiv akaricida su neosetljivije.
Poneke individue podnose dozu akaricida i prežive, dok one osetljivije uginu. Kod
genetski uslovljene neosetljivosti, u toku vremena potomstvo neosetljivih krpelja
zameni potomstvo osetljivih Varroa. Takvim procesom vrši se prirodna selekcja
krpelja otpornih na akaricide. Ovaj proces teče brže ukoliko pčelar često ponavlja
tretiranje ili povćava dužinu tretmana držanjem akaricida u košnici dugo vremena.
Nasledna rezistencija prema akaricidu može nastati na osnovu različitih
mehanizama. Polazna tačka svakog mehanizma je mutacija, tj. promena naslednih
gena koji su odgovorni za molekule ili strukture a koji reaguju s akaricidom. Ove
mutacije su sasvim slučajne. Mogu nastati spontano: pod uticajem jonizirajućih
zračenja i pod uticajem hemijskih supstanci koje napadaju genetski materijal i
prouzrokuju promene. Molekuli nastali mutacijom, po pravilu funkcionišu lošije od
izvornih molekula, ali njihove reakcije protiv akaricida su neosetljive”.
6.9. KONGRESI (34. I 35.) APIMONDIJE – KAKO
DALJE U BORBU PROTIV VARROE
Upravo stoga što grinja varroe relativno brzo stiče otpornost na lek, utoliko je
traganje nauke za onim pravim složenije nego što se mislilo. Ali i onih 149 (pop
Popeskoviću), odnosno 200 (po Mussenu) preparata, taj broj se danas sveo na
svega njih nekoliko, koji su se svojom efikasnošću izdiferencirali, i čine okosnicu u
suzbijanju grinje varroe. U toj grupi su dve podgrupe: jedna je prljava hemija iz koje
su izvedeni brojni preparati sa amitzrazom kao osnovnom supstancom, i piretroidi sa
fluvalinatom, odnosno klartanom, mavrikom i piretrinom, i druga podgrupa humana
hemija koja je zastupljena sa perizinom (kumafos), apitolom (cimiazolhlorid) i
folbeksom VA (brom propilat) koji imaju odobrenje i upotrebnu dozvolu Svetske
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
205
zdravstvene organizacije (WHO) i Svetske organizacije za ishranu i poljoprivredu
(FAO)71.
Godine 1986. perizin dobija dozvolu od nemačkih državnih vlasti, apitol
godinu dana kasnije u Švajcarskoj72, a 1988. godine u Jugoslaviji73.
I kada se mislilo i čvrsto verovalo da se sa brompropilatom i kumafosom,
odnosno folbeksom VA i perizinom kao EKO-lekovima, postigao cilj, jer su u dozi i
postupkom strogo propisanim od proizvođača uništavali 95-99% grinja, a da nisu
zagađivali vosak, med i životnu sredinu, dugotrajnom i od pčelara nekorektnom
upotrebom lekova, probijena je tolerantna doza iznad ADI-vrednosti74, što je dovelo
do nedozvoljeno visoke koncentracije ostataka u vosku.
Trogodišnjim
istraživanjima
(19931995) u Institutu Hohenhajm utvrđeno je da
folbeks VA-Neu ostavlja rezidue u vosku od
0,5-100 mg/kg75, te da je gornja granica
ostataka brompropilata utvrđena u medu
iznosila 0,1 mg/kg76, što je za oko 100 puta više
od dozvoljenog. I za perizin su utvrdili visoku
koncentraciju kumafosa u vosku od 0,5 - 60
mg/kg77, koji je zapretio zagađenju meda. A
med zagađen perizinom nije za ljudsku
upotrebu, upozorava profesor Senegačnik, jer
blokira enzim acetilholinesterazu, na čemu se i
temelji njegovo akaricidno delovanje78. I za
apistan/klartan, odnosno fluvalinat su utvrdili
nedozvoljeno visoke ostatke hemije u vosku od
0,5-80 mg/kg.
Kako je zbog nekorektne primene od
početka upotrebe akaricida, na svaki lek varroa
Slika 22. Đerzonova košnica iz
odreagovala rezistencijom, a pčelar uvećavao
1845. godine, nije imala okvir već
dozu preparata i učestalost tretianja da uništi
satonoše na kojima su pčele
grinju, došlo je do kumulacije hemije u vosku i u
izgrađivale saće (preuzeto od
Jojriša, 1968)
medu u količinama koje su zapretile zdravlju
ljudi.
Zato je na 34. kongresu Apimondije raspravljana nova strategija antivarrozne
borbe sa ciljem zaštite zdravlja ljudi od hemijom zagađenog meda. Glavna tema 34.
kongresa Apimondije, održanog 1995 u Lozani (Švajcarska), bila je kako med i
vosak sačuvati od zagađivanja hemijskim sredstvima, koja nastaju dugotrajnom
upotrebom lekova i njihovim nepravilnim doziranjem u tretiranju pčelinjih zajednica.
Na Sekciji za patologiju pčela Kongresa dominirali su referati koji su
zagovarali:
- primenu kiselina (mravlje, mlečne, oksalne),
- primenu eteričnih ulja (timola, kamfora, mentola, lavandule, eukaliptola),
- primenu apitehničnih mera (odstranjivanje trutovskog legla, pravljenje
veštačkih rojeva),
- primenu biotehničkih mera (odabiranje, izdvajanje, uzgoj i razmnožavanje
sojeva pčela sa jako izraženim prirodnim nagonom za čišćenje i samočišćenje,
kao i otpornošću na Varrou i druge pčelinje bolesti).
Kongres je usvojio strategiju pod nazivom Alternativne metode suzbijanja
varroe u cilju proizvodnje meda potpuno očišćenog od hemije. To, i strogi zahtevi
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
206
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
WHO i FAO, obavezuje svakog pčelara i pčelarsku organizaciju na aktivnosti da se ti
ciljevi ostvare.
Strategija tog kongresa zasniva se upravo na onim metodama koje su
osamdesetih godina bile kičma borbe protiv varroe u bivšem SSSR-u: mravlja,
mlečna i oksalna kiselina, timol, KAS-81, termički postupak uništavanja varroe na
pčelama, primena bioloških mera i postupaka, kao i apitehničkih i zoohigijenskih
mera i cele lepeze korišćenja aromatičnih sirovina. I u Srbiji , početkom 1985. godine
na seriji savetovanja po gradovima Srbije inaugurisana je strategija slična onoj u
bivšem SSSR-u79 uz mogućnost primene »u krajnjem slučaju akaricida”, sa očinskom
brigom i pažnjom govorio je dr A. Draginčić, uvek stavljajući u prvi plan kao
prioritetno »sprovođenje tehnoloških, zoohigijenskih i bioloških metoda suzbijanja
Varrooze«80.
Na kongresu je prezentaciju imao Apilajf VAR, lek čija formula sadrži 75%
timola, a ostatak od 25% su tri aromatična agensa.
Timol je uz mravlju, oksalnu i mlečnu kiselinu, promovisan kao kičma
strategije Kongresa u suzbijanju varroe na koju se oslanjaju svi drugi alternativni
postupci borbe protiv parazita.
I 35. Kongres Apimodije, održan 1997. godine u Antverpenu, uputio je
rezoluciju vladama i parlamentima država sveta sa pozivom da se više pozabave
stanjem pčelarstva u svojim zemljama. Poseban akcenat na Kongresu je dat radu
Međunarodne komisije za standardizaciju meda i drugih pčelinjih proizvoda, sa
težištem na očuvanju prirodnih i biomedicinskih svojstava meda81.
Kada se uvidelo da i tzv. EKO-lekovi (folbeks VA i perizin) ostavljaju rezidue
u vosku i medu, kada je vosak postao kontaminiran, a med opasan po zdravlje ljudi,
kada su se potrošači digli na noge, a alternativci pobunili protiv zatrovanih satnih
osnova, koje su odbacili i prešli na pčelarenje kao u doba Đerzona 82, 34.kongres
promoviše za budućnost timol, mravlju, mlečnu i oksalnu kiselinu, Kas 81 i eterična
ulja protivVarroznog dejstva, kao alternativu hemijskim sredstva za uništavanje
varroe.
I na 38. kongresu Apimondije 2003. godine u Ljubljani, promovisana je
varijanta timola u formi gela pod nazivom apiguard. Varijanta je napravljena tako da
se isparavanje aktivne supstance odvija i pri spoljnoj temperaturi višoj od 35°C, pri
čemu ne šteti pčelama, a ubija varrou.
34. i 35. Kongresa Apimondije doneli su rezolucije o principima očuvanja
prirodnih i biomedicinskih svojstava meda, voska, polena i propolisa od zagađenja
hemijskim sedstvima (akaricidima, fungicidima, insekticidima i antibioticima). U tom
cilju
nalažu
suzbijnje
Varrozze
primenom
TEHNOLOŠKO-BIOLOŠKO83
PREVENTIVNO-GENETSKIH metoda , mera usvojenih još davne 1984. godine na
III Međunarodnom simpozijumu o varroi, održanom u Splitu pod pokroviteljstvom
Apimondije, vizionarski trasiranih u vidu dugoročne strategije borbe protiv varroe
sadržanih u zaključcima koje je pročitao profesor Fridrih Ruttner. Ova strategija
potvrđena je na Međunarodnom simpozijumu u Ohridu 1990. (Makedonija) i na
kongresima Apimondije 1995. u Lozani (Švajcarska), 1997 u Antverpenu (Belgija),
1999. godine u Vankuveru (Kanada); 2001. godine u Durbanu ( Južnoafrička
republika) i 2003. godine u Ljubljani (Slovenija), te 39. kongres 2005. u Dablinu,
Irska; 40. kongres 2007. u Melburnu, Australija; 41. kongresa Apimondije 2009.
godine u Monpeljeu (Franceska)
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
207
6.10. ČEMU NAS UČI DR KLAUS WALNER?
Godine 2001. Nemački pčelarski savez angažovao je 15 nemačkih i 3
austrijska instituta84 koji se bave lekovima protiv Varroze pčela a ne ostavljaju
rezidue u vosku ni u medu, a niti pčelama nanose štetu. Oni su za borbu protiv
varroe odabrali mravlja kiselina, mlečnu i oksalna kiselina koje su organske.
Doktor Klaus Walner i saradnici o problemom zvanom varroa, odredili su sredstva za
lečenje Varrooze pčelinje zajednice, koja ne ostavljaju rezidue. Na Međunarodnom
stručnom seminaru održanom u Nišu 14.-15. dcembra 2002. godine dr Klaus Walner
izneo je strategiju borbe sa Varroozom gde je precizirao da „Sredstva za borbu
protiv Varroe čine mravlja kiselina, oksalna i mlečna kiselina koje su organske, i
trenutno čine noseće stubove ekološkog koncepta pčelarstva. Navedene kiseline se i
prirodno nalaze u medu. Pri razumnoj i kontrolisanoj primeni pomenutih kiselina,
možemo biti sigurni da nema opasnosti od pojave njihovih ostataka u medu”, ističe
cenjeni stručnjak. „Eterična ulja”, nastavlja dr Walner, „imaju veliku prednost u vidu
priznate toksikološke bezbednosti. Ona su prirodno prisutna u mnogim prehranbenim
proizvodima. Istovremeno ih možemo primeniti kao preventivna sredstva, što naročito
važi za visoko efektivan timol. Uz pravilnu primenu, posle perioda sakupljanja meda,
ne ostalja ostataka u medu, ili su oni zanemarljivi. U pčelinjem vosku se talože samo
privremeno, tj. prolazno. I sama pčelinja društva, ventiliranjem brzo smanjuju i te
male količine rezidua”, ističe dr Walner i pojašnjava: „Stratregija pčelarenja bez
rezidua se sastoji iz imperativa:
(1) Pčelari moraju da nastupaju zajednički u suzbijanju varroe. Tako se
smanjuje ukupan broj hemijskih tretmana, štedi novac, jer se troši manje
hemikalija i smanjuje rzik od invazije varroe iz netretiranih u tretirana društva.
(2) Koristiti isključivo lekovita sredstva koja nose minimalni rizik za
pojavu rezidua u pčelinjim proizvodima.
(3) Koristiti satne osnove od mladog i reziduama nezagađenog voska:
od devičanskog saća, građevnjaka i voštanih poklopčića".
1
«Slovenski čebelar» 4/89, str.117.
«Pčelar» 8/90, str. 247.
3
Magazin SELO, 11/96.
4
«Pčela» 2/87, str.45-46.
5
„Pčelar“ br, 9 za septembar 2008. g. , str. 435.
6
Yang Xy, Cox-Foster D.K., 1995.
7
(„Pčelar“ br. 9, 2008.
8
«Pčela» 2/98, str.108.
9
Živadinović, 2004.
10
Puškadija i sarad., 2004.
2
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
208
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
11
nauka o insektima
nauka o paucima
13
Dr Antonio Naneti, šef Instituta za pčelarstvo u Bolonji (Italija), član grupe stručnjaka
Evropske Unije za zdravstvenu zaštitu pčela. Iz predavanja na temu “Savremene metode
suzbijanja varoe u Evropskoj Uniji”, održanog u Aleksincu 29. jula 2006.
14
«Pčela» 2/87, str.45-46.
15
«Slovenaki čebelar» 2/80.
16
Đ. Sulimanović, VAROOZA, Zagreb,1985., str. 42.
17
Grobov, l977
18
Đ. Sulimanović,Ibid
19
«Slovenski čebelar» 4/89, str.117.
20
Đ. Sulimanović, Ibid, str.42.
21
Đ. Sulimanović, Ibid, str.38.
22
Neumann, 1999.
23
Domackaja, Grobov, l980
24
«Pčelar»9/86, str.278.
25
Puškadija i sarad. 2004.
26
Puškadija i sarad., 2004
27
Izvor: Otkrića grupe švajcarskih naučnika "Šta se dešava u poklopljenoj ćeliji pčelinjeg
legla u kojoj se nalazi ženka Varrao jacobsoni" publikovano u Die Biene/ADIZ, januar i
februar 1998., prevod s nemačkog, «Pčelar» br. 3,4/98)
28
Skripnjik, V.V., Krupske, N.K., »Kako krpelj varroa odabira larvu«, »Pčelovodstvo«,
Moskva, 6/88
29
Puškadija, Bubalo, Dražić, Kezić, Varooza – konrola alternativnim pristupom», Osijek,
2004.
30
Treba napomenuti da parenje u srodstvu ne izaziva štetne posledice za potomstvo kod
svih vrsta. Krpelj medonosne pčele varooe Jacobsoni seu destructor pari se u svim
generacijama u najužem srodstvu, isključivo između brata i sestara, pa se, i pored toga ,
normalno održava i svaka generacija se pojavljuje u sve savršenijoj formi. Posledice
slobodnog parenja u srodstvu naročito je katastrofalna u populaciji medonosne pčele na
teritoriji koja je izolovana (usamljena ostrva). Posledice ukrštanja u bliskom srodstvu su:
smanjenje veličine legla, povećanje smrtnosti larvi u embrionalnom razvoju, izleganje
odraslih jedinki s nedostacima u građi i funkciji njihovog organizma, kao što su: sterilni
trutovi i “slepi“ trutovi s belim očima, smanjenje vitalnosti odreslih jedinki, neotpornost
prema bolestima, neotpornost prema niskim temperaturama i dr. (M.Marinković, 2003)
31
Rezultat praćenja švajcarskih naučnika (Die Biene/ADIZ, februar 1998, prevod s
nemačkog, «Pčelar» br. 4/98, str.198).
32
Prema Stanimiroviću i s. (2004/5) "Do formiranja polno zrelog haploidnog mužjaka prođe
svega 5-6 dana".
33
Prema Stanimiroviću i s. (2004/5) "Od momenta oplođenja jajne ćelije pa do razvoja polno
zrele ženke prođe oko 15 dana".
34
Varoa se nikad ne hrani na prednjem delu tela pčele (glava, grudi), nego isključiva na
zadku. Takvim ponašanjem, verovatno sprečava oštećenja na lutki (usni aparat, krila,
antene, noge). Kada bi lutka umrla ili bila oštećena, varoa ne bi mogla napustiti ćeliju, već
bi u njoj i sama uginula. Suprotno od navike hranjenja u kratkim razmacima od oko tri
minuta, dok je pčela bila u stadijumu larve prvi obrok na lutki traje otprilike dva sata
(Dražić, 2004).
35
J. Kulinčević, R.Gačić, PČELARSTVO, Beograd, 1984., astr.95
36
Bandžov, 2001
37
Lukač,1996.
38
Melzer, 1985.
39
«Pčelar» 9/97, str. 278.
40
Rihar, 1999.
12
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
41
209
Đ. Sulimanović, VAROOZA, Zagreb, 1985., str.19.
«Pčelar» 6/81, str. 180.
43
Đ. Sulimanović, Ibid, str.48.
44
«Pčelar» 5/82, str. 140.
45
«Pčelar» 5/82, str. 140.
46
"Kalendarski pčelarski priručnik”, NOLIT, Beograd, 1984, str.28)
47
Đ. Sulimanović,VAROOZA, Zagreb, 1985, str.22.
48
«Pčela”, Zagreb, 12/86, str. 363.
49
«Pčelar» 1/87, str. 14-15.
50
«Pčelar» 11/81.
51
Đ. Sulimanović, VAROOZA, Zagreb, 1985, STR.25.
52
Prof dr. D. Popesković, predavanje, Beogradskim pčelarima 6. februara 1999.godine..
53
8/81, str. 242.
54
«Pčelar» 9/89, str.261.
55
«Pčela» 11-12/88.
56
«Pčelar» 12/88, str. 361.
57
«Pčela» 11/84, str.324.
58
«Pčelar» 6/90. str.161.
59
“Slovenski čebelar” 7-8/89.
60
Ibid, str.228-229.
61
«Pčelar» 3/82, str. 75.
62
«Pčela» 8/90, str. 361
63
Heraksim, prema Todoroviću.
64
«Pčelar» 11/88, str.335.
65
«Pčelar» 11/88, str.336.
66
«Pčelar» 7/96, str. 204.
67
«Pčelar» 1/96, str. 22.
68
«Pčelar» 12/90, str. 358.
69
«Slovenski čebelar» 7-8/89, str.229-231.
70
Savetovanje pčelara u Beogradu 16. decembra 1995. godine.
71
«Pčela» 11/86, str.335 i 3/87, str. 74
72
«Pčela» 6/90.
73
«Slovenski čebelar» 10/90.
74
ADI vrednost (accetable daily intake) je količina supstance,koju čovek bez rizika
svakodnevno troši celog života.
75
«Pčelar» 1/98, str. 46.
76
Revija SELO, maj/1996, str.70.
77
«Pčelar» 1/98, str.46
78
«Slovenski čebelar 12/88, str. 373.
79
«Priručnik o bolestima i štetočinama pčela i pčelinjeg legla”, SPOS, Beograd, 1985, str.1622.
80
Ibid
81
«Pčelar» 1/98, str. 36.
82
J. Belčić, PČELARENJE DANAS, Peterinec, 1981, str. 35
83
Interesantna je tvrdnja dr Wolfanga Rittera da u borbi sa varoom postoje tri etape. U prvoj
etapi pronađeni su i primenjivani samo hemijski lekovi. U drugoj izgrađuju se strategije,
gde se pored lekova uvode i biološke metode. Međutim, varooa će biti savadana tek u
trećoj etapi kada budu stvirene takve sorte pčela, koje će same savladati varrou, kao što
su Apis carena-prvi domaćin krpelju, ili kao što su afričke i afrikanizirane pčele u južnoj
Africi, odnosno u jušnoj Americi u kojih je zatvorno radiličko leglo toliko kratko da ženke
varroe ne mogu ostvariti svoj reproduktivni ciklus (Lukač,1996)
84
iz sledećih gradova:Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen,
Celle, Kirchhain, Munster, Mayen, Stittgart, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am
see. (R. Živadinović, «Pčelarenje za budućnost”, 2002).
42
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
DEO SEDMI
SUZBIJANJE VARROOZE BEZ HEMIJE
Evropska Unija (njen Savet, Evropska komisija, Parlament, Ekonomski i
Socijalni Komitet) donela je 1999. godine Uredbu broj 1804 od 19. jula 1999, kojom
je „izdao dozvolu” za primenu organskih kiselina (mravlje, oksalne, mlečne i sirćetne)
i etričnih ulja (timola, mentola i eukaliptola) i doneo Uredbu Saveta Evrope br.
2001/110/EC od 20. decembra 2001. godine,1 kojom se zabranjuje promet,
marketing i prodaju meda koji ne zadovoljava kriterijume iz aneksa I i II ove Uredbe.
Aneksom I med se definiše kao „prirodna slatka supstanca koju daju
medonosne pčele Apis mellifera, spravljajući ga od nektara biljaka ili od lučevina
delova biljaka, ili od ekstrata insekata koji sišu sokove iz delova biljaka, koje pčele
sakupljaju, transformišu i mešaju sa specifičnim supstancama iz njih samih, uklanjaju
vodu, stavljaju u saće na dozrevanje i čuvaju„. Ovim Aneksom se uređuje
obeležavanje, propisuju tipovi meda, marketing.
Aneks II uređuje sastav meda i njegova fizička svojstva, miris i aromu.
Zabranjuje sadržaj organskih i neorganskih materija u medu; med ne sme biti u
procesu fermentacije, niti da ima veštački izmenjenu kiselost, niti sme da bude
zagrevan na način da se prirodni enzimi unište ili značajno neitrališu. Propisuje
kriterijume za sastav meda: „Kada uđe u prodavnicu ili se koristi u nekom produktu
namenjenom za ljudsku ishranu, med mora da ispuni sledeće kriterijume...” i opisuje
šest zahteva, i nama šalje NAUK DA ZAPAMTIMO SAMO JEDNO: NIJEDAN MED
KOJI NE ZADOVOLJAVA NAVEDENE KRITERIJUME NEĆE MOĆI DA UĐE NA
TRŽIŠTE EVROPSKE UNIJE posle 1. avgusta 2004. godine.
Pomenuti aneks obavezuje pčelare da očuvaju biohemijska svojstva i
medicinske vrednosti meda, uz istovremeno očuvanje pčelinje zajednice od Varroe
Desructor.
- Vosak, med, cvetni prah i propolis sačuvati od kontaminacije hemijom.
- Uspešno i produktivno pčelariti, podrazumeva
- sprovođenje bioloških,
- sprovođenje zoohigijenskih i apitehničkih mera i postupaka u suzbijanju
Varrooze.
- lečenje pčelinjih društava primenom mravlje, oksalne i mlečne kiseline,
eteričkih ulja (timola, mentola, lavandule), praškastih materija, duvanskog dima, kao i
kombinacijom ovih (KAS-81, apilajf VAR, kombiam, apigard, i dr.)
- selekciju pčela otpornih na varrou.
Pčelari i pčelarske organizacije su suprotno Uredbu broj 1804 od 19. jula
1999 godine nekontrolisanom primenom hemije, učinili Varrou destruktor
rezistentnom na preparate farmaceutske industrije i na „lekove iz domaće radinosti„.
Pčelari zaljubljeni u hemiju sa ljubavlju je daju pčelama, pa kontaminiraju vosak i
druge proizvode, primer med koji nije za ljudsku upotrebu!!!
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
212
7.1. ZABRANJEN ULAZ HEMIJI U KOŠNICU
U košnicu sa voskom i pčelama na saću, sa medom i polenom, propolisom i
apitoksinom zabranjuje se ulaz preparatima čiju osnovu čine sintetičke materije.
One se mogu primenjivati u borbi sa Varroom destructor samo izvan košnice. To je
termokomora – bubanj u koji se naseljavaju gole pčele i tretiraju bilo termičkim
postupkom, hemijskim tretmanom ili kombinovano.
U košnici je dozvoljena borba sa Varroom destructor samo biotehničkim
postupkom i alternativnim sredstvima (organske kiseline, timol i eteručna ulja).
Toplotnim postupkom i kombinacijom ovog načina sa listićima akaricidne
materije, izbegava se kontaminacija drvenih delova košnice pesticidima te zaštita
saća, pčelinje hrane i legla od zagađenja hemijom, a sa pčela se odstranjuje krpelj
94%-98%2.
7.2. BIOTEHNIČKE METODE UNIŠTAVANJA VARROE
7.2.1 NAJPOGODNIJE VREME ZA UNIŠTAVANJE VARROE
BIOTEHNIČKIM POSTUPKOM
Profesor dr Jovan Kulinčević svojim dugogodišnjim bavljenjem proizvodnjom
selekcionisanih matica uz prisustvo Varroe Destructor, istraživanjima je utvrdio da je
period od 18 jula do 26. septembra vreme najveće rasplodne aktivnosti Varroe, i da
je najpogodnije vreme kada treba uništavati krpelja upravo period od 28. juna do 26.
septembra (Tabela 39).
Tabela 39. Pregled rasploda varroe u vremenu od 28. jula do 26. Septembra,
(Rezultati do kojih je došao prof. dr J. Kulinčević, 1990).
Datum
pregeda
28.06.
18.07.
1.08.
15.08.
29.08.
14.09.
26.09.
Klase potomaka
Broj
pregledanih
ćelija legla
Broj
plodnih
ženki
Varroe
Varroe
ćerke
100
100
100
100
100
100
100
6
18
38
89
129
264
168
1,00
1,16
1,01
1,62
1,65
1,70
1,27
Mužjaci
Nedovoljno
razvijeni
stadijumi
Jaja
Potencijalno
potomstvo
0,00
0,26
0,57
0,83
0,80
0,73
0,32
0,41
0,75
0,85
0,80
1.04
1,05
1,29
0,00
0,60
0,28
0,10
0,10
0,10
0,21
1,41
2,75
2,63
3,40
3,53
3,61
3,09
Utvrdio je da je 14. septembra bilo najviše plodnih ženki (264) i rođenih
Varroa ćerki (1,70), te očekivanog potomstva (3,61). Varroa mužjaka bilo je najviše
15. avgusta (0,83), a nedovoljno razvijenih stadijuma bilo je 26. septembra (1,29).
Profesor dr Jože Rihar je naučno utvrdio da je najefikasnija borba protiv
varroe u periodu između 16. juna i 23. jula. Diplomci Biotehničkog fakulteta
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
213
ljubljanskog univerziteta pod njegovim mentorstvom utvrdili su broj ženki varroe na
svakih 50 ćelija poklopljenog legla, što pokazuje tabela 40.
Tabela 40. Dinamika reprodukcije Varroe po Riharu
Dana
Br. varroa
15. maj.
27.maj
16.jun
3.jul.
23.jul
5
6
13
10
26
Oni su kroz 3-5 isecanja trutovskog legla u intervalu od 14 dana,
zamenjivanjem mladih matica u pčelinjim društvima i formiranjem veštačkih rojeva,
grinje svodili na minimum3.
I Ritter preporučuje »stalan uzgoj i uništavanje trutovskog legla« 4. Cobey i
Lawrance takođe preporučuju biotehnički postupak u suzbijanju varroe
odstranjivanjem zatvorenog trutovskog legla 5.
7.2.2. POSTUPCI PČELARA U PREKIDANJU RAZVOJNOG PROCESA
KRPELJA BEZ PRIMENE HEMIJSKIH PREPARATA
Biotehnička metoda uništavanja varroe podrazumeva postupke pčelara kojim
se prekida ili skraćuje razvojni i životni proces krpelja bez primene hemijskih
medikamenata.
U dosadašnjoj pčelarskoj praksi sumirana iskustva u suzbijanju varroe u
pčelinjim zajednicama daju pčelaru na znanje:
1 da su bezuspešni hemijski medikamenti u borbi protiv varroe;
2 da je biologija reprodukcije varroe vremenski podudarna biologiji razvoja
evropske pčele (Apis mellifera L) kod koje period poklopljenog legla za radilice iznosi
9 dana, a za trutove od 10 dana. Razvoj parazita varroe u jajetu pri temperaturi od
34°C je vremenski veoma brz. Već posle 24 sata nakon polaganja jaja, unutar njega
se vidi larva sa 6 nogu. Ona se u sledeća 24 sata preobrazi u protonimfu sa 8 nogu
koja izlazi iz jajeta, napada pčelinju larvu i siše joj hemolimfu. Muške protonimfe
nakon 3 dana, a ženske posle 5 dana preobražavaju se u deodonimfe koje se
međusobno već razlikuju. U nekoliko narednih dana postaju odrasli krpelji, još uvek u
poklopljenom leglu, i „pijući krv” pčelinjoj lutki dostižu polnu zrelost. U poklopljenom
leglu polno zreo mužjak oplođuje polno zrele ženke svoje sestre. Potpuni razvoj od
jajeta do odraslog parazita traje u laboratorijskim uslovima 8-11 dana, a u praktičnim
uslovima razvojni krug mužjaka traje 120 sati, a ženke varroe 170 sati (7,1 dan). U
zapečaćenoj ćeliji pčelinjeg legla ženka varroe polaže u razmaku od 30 časova po
jedno jaje, 5-6 jaja u jednom ciklusu. U većini slučajeva (78,9%) ženke su odlagale
jaja samo jednom, 5,8% ih je odlagalo dva puta, 4,8% tri puta i 1,9% četiri puta.
Ukupan broj jaja je bio 451, a broj jaja po jednom odlaganju bio je veoma različit, od
2 do 29, u proseku 9 (Sulimanović, 1985). Iz prvog jajeta izleže se mužjak, a iz
drugih jaja po redosledu nastaju ženke. Mužjak prvi postaje polno zreo i pari se više
puta sa mladom ženkom (sestrom) čim je ona za to spremna. Svakih 30 časova to se
događa sa sledećom mladom ženkom. Kako polna zrelost mužjaka nastaje u prvoj
polovini desetog dana nakon poklapanja legla, a do kraja izvođenja pčele ostalo
samo nepuna tri dana, to je malo vremena ostalo za sparivanje u radiličkom leglu,
dok u trutovskom leglu ima na raspolaganju još 4 dana i 18 sati. Polno zrela prva
ženka postala je u prvoj četvrtini jedanaestog dana, druga krajem dvanaestog dana,
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
214
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
a treća na prelazu dvanaestog na trinaesti dan. „U naučnoj literaturi mogu se naći
brojne reference koje potvrđuju da uslovi niže temperature povećavaju razvoj Varroe.
Možemo da verujemo da duže trajanje faze zatvorenog legla koje je tezultat niže
temperature, pogoduje povećanju stope reprodukcije Varroe. Produženje faze
zatvorenog legla omogućava da mlade ženke Varroe dostignu zrelost pre nego što
se izlegne pčela” (Chapleau 2004). Kraus i Velthuis (2000), prema Chapleau, su
otkrili da je veštačko smanjenje temperature legla u društvima udvostručilo populaciju
Varroe u poređenju sa kontrolnim grupama. Njihova testiranja u laboratorijama su im
omogućila da utvrde da je optimalna temperatura za reprodukciju Varroe bila 33°C.
Kraus i Velthuis sugerišu pčelarima da pribegvaju praksi koja pomaže pčelinjim
zajednicama da održe temperaturu legla na 35°C.
Obrazovani pčelar neće dopustiti da se reprodukcioni lanac Varroe nastavi,
već će ga prekinuti odstranjivanjem iz košnica zapečaćenog trutovskog legla i
likvidacijom parazita, odnosno gajiće snažne pčelinje zajednice koje će održavati
temperaturu legla na 35°C, ili će pak seobom pčelinjih društava podizati temperaturu
u košnicama iznad 37°C i obarati Varrou sa pčela, a preseljenjem pčelinjaka na
mikroklimatski povoljniju lokaciju učiniti nepovoljne uslove za reprodukciju voroe.
3 da larve pčele radilice evropske pčele (Apis melifera) sadrže juvenilni
hormon dok ga azijske pčele (Apis cerana) nemaju. Količina juvelirnog hormona u
trutovskim larvama obe vrste pčela jednako je visoka.
4 varroa se ne može razmnožavati ako se ne hrani hemolimfom u kojoj
nema juvelirnog hormona, pa iz tog razloga krpelj ne napada radiličko leglo azijske
pčele;
5 Varroi se dopada više trutovsko leglo iz prostog razloga što 24-dnevni
razvoj truta od larve do odraslog mužjaka osigurava veću brojnost i učestalost
sparivanja ženki parazita sa mužjakom;
6 prirodni instikt pčela da sve praznine i pukotine u košnici veće od 7 mm
popunjavaju voskom, garantuju da će praznine koje imaju ram građevnjak ili ram
lovac TIT-36 (dodati jakim pčelinjim zajednicama) biti ispunjeni trutovskim ćelijama u
koje će matica položiti jaja, a ženke varroe ih naseliti neposredno pred poklapanje.
Trutovski ramovi ili ramovi građevnjaci, kada u košnici nema rasejanih trutovskih
ćelija po saću, funkcionišu kao magnet za varrou;
7 kako je staro radiličko saće privlačno za pčele da na njemu izvlače
trutovske ćelije (a ni novo saće nije imuno od izgradnje trutovskih ćelija kada pčele
nemaju drugog izbora), to je potrebno beskompromisno odstranjivati celo saće sa
ostrvima trutovskih ćelija, a umesto njega dodavati novo saće ili satne osnove.
Zato pčelar treba planski–osmišljeno da usmerava ženke varroe u svojevrsnu
zamku koju im sam priprema i pomoću koje prati stanje zaraženosti društava na
pčelinjaku. Suština plana sastoji se u stvaranju novog ambijenta za varrou. To je:
a) iz pčelinjih zajednica treba odstraniti sve, bez izuzetka sve okvire sa
rasejanim trutovskim ćelijama na saću u plodišnim i u medišnim nastavcima. Takvo
stanje treba stalno održavati, a pri svakom vrcanju meda vršiti kontrolu i škartiranje
takvih ramova za pretapanje;
b) obezbediti pčelinjim zajednicama dovoljno praznih ramova i trutovskih
ćelija koje će matica zaleći neoplođenim jajima. Koliko?
Bob Horr koji pčelari sa 50 košnica Fararovog sistema i tehnikom
dvomatičnog pčelarenja koristi 1-2 rama po matici, pri čemu na ramovima saća u
plodištu i medištu ne sme biti APSOLUTNO NI JEDNE TRUTOVSKE ĆELIJE.
U Instititu za pčelarstvo Ribnoje istražili su kako se kreće intenzivnost (broj
varroa u ćeliji) i ekstenzivnost (broj varroa na pčelama) zaraze trutovskog legla u
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
215
zavisnosti od količine trutovskog legla. Utvrdili su da se ekstenzivnost i intenzivnost
zaraženosti trutovskog legla nalazi u obrnutoj proporciji od njegove količine, a to
znači da što društvo više odgaja trutovskog legla ono je sve manje privlačno za
varrou. U Institutu su u posebnom opitu utvrdili da je celishodno staviti ram sa
površinom trutovskog saća od 840 do 1.680 cm2, odnosno 2.700 do 5.400 ćelija7.
U takvom ambijentu ženke varroe nemaju drugog izbora za razmnožavanje
osim u trutovskom leglu. To se postiže bilo dodavanjem „praznog„ rama-građevnjaka
(ram bez izgrađenih ćelija), ili iz prethodne godine sačuvanog »punog« ramagrađevnjaka (ram sa izgrađenih ćelija). Kada se doda »puni” ram možemo očekivati
da će matica položiti neoplođena jaja već pred kraj istog dana, a varroa ga naseliti
neposredno jedan dan pred zatvaranje, odnosno kada larva truta šestog dana svoga
larvenog života u potpunosti ispuni ćeliju saća. Ako se ovome doda još i vreme od tri
dana stadijuma jajeta, i četiri dana predlutke, onda se posle 14 dana (od stavljanja u
pčelinje gnezdo »punog« rama-građevnjaka), kada su ženke varroe u »klopci”, može
pristupiti njihovom uništavanju.
U varijanti dodavanja »praznog« rama-građevnjaka, početak vremena
zatvaranja larvi u ćelijama se produžava za period potreban pčelama da izrade
trutovske ćelije, a to je vreme od oko 7 dana (+14=21). Dakle, paraziti će se naći u
»klopci” posle tri sedmice, kada se može pristupiti njihovoj likvidaciji;
c) redovnim dodavanjem građevnjaka pčelinjoj zajednici postiže se i zaštita
saća od deformacija i od narušavanja njegove osnovne funkcije, te stvaranje radnog
raspoloženja u društvu. Opasnost od ulaska zajednice u rojevi nagon i izrojavanje
sigurno otklanja pravilno i na vreme postavljen ram-građevnjak. Kontrola
građevnjakom razvoja pčelinje zajednice ukazuje pčelaru na mere koje treba
preduzeti. Ako je građevnjak ispunjen trutovskim saćem i leglom, društvo se odlično
razvija i ukazuje na potrebu dodavnju novog rama građevnjaka ili praznog sanduka
sa satnim osnovama da ne dođe do rojenja. Ako građevnjak pokazuje »drugo lice«,
to društvo traži pomoć pčelara da mu posveti potrebnu pažnju;
d) odstranivanjem starog saća obezbeđuje se povoljno sanitarno stanje u
košnici, i otklanjanje neposrednih uzroka američke kuge, krečnog legla i Varrooze.
Verovanje da su pčelinje zajednice sa građevnjakom u košnici imale manje
prinose meda od onih društava koja su bile bez građevnjaka čista je zabluda. Jer
Stal, prema Botelu, još 1926. godine je utvrdio da su prinosi meda u proseku bili veći
u zajednici sa građevnjakom u košnici od onih koje nisu imale okvire za izgradnju
trutovskih ćelija.
Kao biotehnički efikasne metode u suzbijanju varroe, pokazale su se
formiranje veštačkih rojeva, isecanje radiličkog legla u kasnu jesen i rano proleće,
seoba pčelinjih zajednica, osunčavanje košnica...
7.2.3. UNIŠTAVANJE VARROE RAMOM-GRAĐEVNJAKOM,
RAMOM-LOVCEM I TIT-3 RAMOM
Nauka je, utvrdivši biologiju razvoja krpelja Varroe Destructor, dala na znanje
pčelarima da parazit najradije pohađa trutovsko leglo, u njemu polaže jaja, u njemu
se razmnožava i invazijom iz njega, napada odrasle pčele i ponovo naseljava leglo
trutova. Upravo to saznanje upućuje pčelara da odstranjivanjem trutovskog legla iz
košnice, uništava i Varrou. U tome značajnu ulogu ima ram-građevnjak i ram-zamka,
tzv. TIT-3. Odstranjivanjem trutovskog legla ramom građevnjakom može se smanjiti
broj krpelja u pčelinjoj zajednici čak i do 50% (Kulinčević, 1982)8, što je u saglasnosti
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
216
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
s Kezićem (2004), koji ističe da svaka izvađena Varroa u proleće predstavlja
umanjenje za hiljade Varroa u vreme pašne sezone, pošto u trutovskim ćelujama
uzgoji veći broj potomaka. Pčelareći uz varrou,
Senegačnik sa Ljubljanskog univerziteta, isecanjem trutovskog legla iz
»građevnjaka« odstranio je oko 30% krpelja iz pčelinjih društava9. Rihar je našao da
se u periodu od 15. maja do 23. jula broj zaleženih trutovskih ćelija jajima ženki
parazita uvećao za 5,9 puta (na dan 15. maja 5,8 zaleženih ćelija, a 23. jula 26,23
zaležene ćelije)10.
Istraživanja Mlađena, Kulinčevića i Maungha izvedena 1983. godine
pokazuju da je u 1.216 trutovskih ćelija nađeno 226 ženki varroe ili 18,6%, u 433
radiličkih ćelija nađeno je 4 ženke krpelja ili 0,9%11, dok je Rihar utvrdio i 14 puta više
jaja u trutovskim ćelijama nego u leglu pčela radilica12.
Smirnov i Černov (1976) i Voronov (1979) ispitivanjem zaraženosti pčelinjih
zajednica Varroom, utvrdili su da krpelji najčešće borave u trutovskom leglu. Tako je
snimanjem u toku meseca maja, utvrđen stepen zaraženosti pčelinjeg legla i stepen
invadiranosti legla trutova, koji je prikazan u tabeli 4113.
Tabela 41. Uporedni pregled atraktivnosti legla za varrou (Preuzeto od Smirnova i
Černova)
Nađeno ženki krpelja Varroe (%) posle svaka 4 dana
brojanja
Radiličko leglo
Trutovsko leglo
Odnos
15,8
64
1:4
13,4
57
1:4.25
16,7
61
1:3,65
14,5
67
1:4,62
15,3
62
1:4
14,9
72,5
1:4.86
16,9
66,1
1:3,9
Iz tabele se jasno vidi da ženke varroe češće naseljavaju trutovsko leglo
(80%), a samo njih oko 20% “zaluta” u radiličke ćelije. Ako se ne preduzmu mere
suzbijanja, varroa će napraviti pustoš na pčelinjacima, jer kod evropske pčele u
Evropi, u trutovskom leglu reprodukuje se 95%, a u radiličkom čak 73% ženki
varroe14
Uništavanje varroe odstranjivanjem zatvorenog trutovskog i radiličkog legla,
uz ostale biotehničke mere i postupke u kombinaciji sa fitoterapijom predstavlja put
za oslobađanje pčela od parazita Varroe Destructor i zaštitu pčelinjih proizvoda od
zagađenja hemijom.
Da bi se varroa uspešno suzbijala postupkom odstranjivanja trutovskog legla,
neophodno je držati u plodištu samo trutovske ćelije bilo od ranije planski
pripremljene ili planski izrađene u ramu-građevnjaku ili TIT-3 ramu. To znači da u
plodištu pčelinje zajednice moraju biti ramovi saća bez apsolutno ni jedne trutovske
ćelije. To se postiže dodavanjem satnih osnova u medište za vreme paše, jer pčele
na njima retko izvlače trutovske ćelije. Sledeća kontrola i selekcija saća na trutovske
ćelije obavlja se pri svakom centrifugiranju meda. Kada se med vrca, ramovi se
odabiraju i samo oni bez trutovskih ćelija se koriste za odgajanje radiličkog legla.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
217
Ramovi koji imaju trutovske ćelije, bilo da su nađeni u medištu ili plodištu, škartiraju
se i pretapaju, a umesto njih se dodaju novi da bi se varroa „naterala” u trutovsko
leglo koje planski dirigujemo. Ako se pažljivo izvrši selekcija ramova za plodište,
eliminiše se 70-90% varroe (Horr, 1998).
Budući da trutovsko leglo pčele-voskarice pripremaju u praznom prostoru, to
ram-građevnjak, „ram-lovac„ i TIT-3 ram (ram-zamka) služi u biotehničkoj borbi protiv
varroe kao efikasno sredstvo u sistemu ostalih biotehničkih mera.
Ako zbog slabosti pčelinjeg društva nema dovoljno trutovskog legla u košnici
ili ako je zaraza pčelinje zajednice velika, varroe nemaju drugog izbora osim da
nasele radiličko leglo. Matičnjaci su pošteđeni, jer je vreme od 16 dana nedovoljno za
reprodukciju varroe.
Kako stavljati ram-građevnjak?
U Rusiji gde imaju najviše iskustva u borbi sa Varroom, preporučuju
stavljanje građevnjaka u košnicu pored legla, i to u jesen kada se formira zimsko
klube, drugi put ga stavljaju kada je matica zalegla prvi građevnjak, stavljajući ga
pored legla. Treći put trutovsko saće stavljaju kada je trutovsko leglo na prvom ramu
stavljenom u jesen pokriveno. Na njegovo mesto stavljaju građevnjak sa praznim
trutovskim ćelijama. Građevnjak sa zatvorenim ćelijama isecaju pri čemu ćelije ne
uništavaju, već ih čuvaju za narednu upotrebu. Da bi se pri isecanju zatvorenog legla
izbegla deformacija ćelija u saću, može se primeniti rashlađivanje saća i legla,
stavljanjem rama-građevnjaka u rashladni
uređaj na temperaturu između -18 i -30°C. Tu
treba da odstoji više od 72 sata, jer prema
Smirnovu, varroa na temperaturi od -10 do 30°C živi od 48 do 72 sata, pa bi kraće
zadržavanje zatvorenog legla u zamrzivaču bilo
necelishodno.
Građevnjak daje dobre rezultate samo
u godinama sa vrlo povoljnim pašnim i
klimatskim prilikama kada pčele dobro i rado
Slika 23. Građevnjak
grade saće. Pa čak i u takvim godinama on se
može upotrebiti samo nekoliko puta, jer takvom
građevnjaku kao zamci za varrou odgovaraju
samo srednjo jake paše, a kod jakih paša
izgrađeno trutovsko saće brzo biva iskorišćeno
za smeštaj nektara i matica u njega ne stigne
da položi neoplođena jaja. Ako je pak godina
kišovita i prohladna, pčele teže grade trutovsko
saće pa ovakvi okviri neće moći biti korišćeni
kao zamka za varrou.
Da bi se ovakav okvir mogao koristiti
Slika 24. Ram TIT-3 Preuzeto od
već od samog proleća i u različitim klimatskim
Govanni Boca, 1994
uslovima, kao i kod slabijih unosa, ne treba
isecati saće. Tada treba iseći samo poklopce
sa trutovskih ćelija, trutove istresti, saće isprati vodom i vratiti u košnicu. Takav okvir
može poslužiti za odgajanje više generacija trutova, pa i u vreme kada pčele nerado
grade saće. Ovakvi okviri mogu se uspešno upotrebiti već početkom proleća naredne
godine. To znači da pored rezervnog radiličkog saća, pčelari traba da imaju u rezervi
i izgrađeno trutovsko saće.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
218
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
TIT-3 ram je svojevrstan ram-zamka, koji se stavlja u veoma jaka društva oko
četiri nedelje pre početka rojenja, tako što se umetne između okvira sa leglom. Osam
dana po stavljanju TIT-3 rama u košnicu, iseče se sve što su pčele izgradile u
jednom od tri polja. Po isecanju saća, TIT-3 se zaokrene za 180° i ostavi na mestu
gde je bio. 7 dana od prvog pregleda iseče se jedno od dva preostala polja, ono koje
ima veću količinu zatvorenog legla. Ovim isecanjem postiže se prvo uništavanje
krpelja. Pri trećem pregledu, koji se vrši oko 7 dana posle drugog, iseca se zatvoreno
leglo iz polja koje je njime zaleženo i pokriveno. Ciklus se ponavlja sve dok ima
trutovskog legla.
Ram-lovac je okvir sa zaleženim mladim nepoklopljenim leglom na sredini
saća koji se stavlja u pčelinju zajednicu kojoj smo prethodno oduzeli celokupno leglo.
Ženke krpelja sa svih pčela u košnici usmeravaju se u ćelije otvorenog legla i tu
bivaju poklopljene. Posle poklapanja legla, ram lovac odstranjujemo iz košnice i
stavljamo ga u sanitarnu košnicu na tretman mravljom kiselinom.
Kada stavljati građevnjak, TIT 3 i ram lovac u pčelinje društvo?
Doktor Jozef Brečko (1981), rukovodilac pčelarskog instituta u Beču,
pčelareći u Tunisu, dva puta godišnje je vršio odstranjivanje zatvorenog trutovskog
legla i pri tome konstatovao da je to dovoljno u borbi protiv Varrooze 15. Brečko
(prema Ignjatoviću, 1982), u svom referatu kaže:”Kad se u pčelinjem društvu pojavi
Varroa imamo na raspolaganju više načina kako da pčelarimo s njom, a da ne škodi
pčelama”.
Na primer:
1) da imamo jake zajednice sa mladim maticama ;
2) slabe zajednice treba na vreme odstraniti;
3) kad procvetaju trešnje treba iseći jednu polovinu rama ;
4) na vrhuncu razvoja vegetacije još jednom treba iseći pokriveno trutovsko
leglo, ali sada sa celog rama (on misli na obične građevnjake);
5) pred uzimljavanje, pre nego pčele formiraju klube, a leglo je sve izleženo,
dodati po 3 grama timola na podnjaču, a pre toga staviti papir, da na taj način
uništimo još izvesan broj ženki Varroe (prema savremenoj doktrini, efikasnija je
zaštita jednim tretmanom u kasnoj jeseni oksalnom kiselinom uništiti Varrou na
pčelama, a timol-prah staviti u košnicu da u periodu zime za toplih dana, poput
dežurnog stražara, uništava preostale krpelje prim. J. K.).
Istraživači-praktičari iz Libefelda (1998) daju sledeća pravila:
- trutovski sảt će brzo biti izgrađen i zaležen kad se stavi neposredno u
dodir sa satom zaleženog legla;
- trutovski sat treba staviti pravovremeno – krajem marta, početkom aprila:
- sat treba iseći pred izleganje trutova. Ako se u tome zakasni broj Varroa
će se uvećati. Kod zadnjeg isecanja, sat se stavlja na rub gnezda (Rihar, 1999)
Čerbenko (1977) sa saradnicima je utvrdio da matica normalno leže
trutovska jaja tek kad nastupi ustaljeno toplo vreme, a Allen (1965) je opisao razvojni
krug trutovskog legla koji se u Škotskoj (gde je obavljao istraživanja) proteže od
početka maja do kraja avgusta i postiže vrhunac negde u isto vreme kada je i najveći
broj pčelinjeg zapata. On je konstatovao da je izgrađeno više trutovskog legla kada
se sa proleća u košnicu doda izgrađeno trutovsko saće16.
Ako se dogodi da pčelinja zajednica oslabi (bilo zbog prskanja nekim od
pesticida ili usled nekih drugih uzroka) i pčele nisu u stanju da grade trutovsko leglo,
tada biološka metoda isecanja legla postaje nemoguća. Upotrebom timola društvo se
oslobađa parazita pri čemu postiže efekat od 600 do 800 oborenih varroa po društvu,
iskustva su Franca Knobelspiesa, majstora pčelarstva iz Nemačke.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
219
U knjizi Varroza čebel profesor Rihar (1999) je o upotrebi rama-lovca
zabeležio: „Sat ima trodnevne do četverodnevne larve.
Ogledi istraživača u Nemačkoj su pokazali da se samo na taj način može
uništiti toliko varroe da omogućava pčelarenje bez upotrebe drugih sredstava. Takav
sat stavljamo:
- u društvo bez legla;
- u veštački formirani ili prirodni roj;
- u društvo kome smo oduzeli celokupno leglo”.
7.2.4. REDOVNO ODSTRANJIVANJE STARE MATICE
I SAĆA SA TRUTOVSKIM LEGLOM
Kada je stara matica deficitarna spermatozoidima, ona će zalegati
neoplođena jaja i proporcionalno više razvijati trutovsko leglo, naročito u jesen u
kome će se umnožiti brojna generacija zimskih parazita. Pošto pčele rado grade
trutovske ćelije u starom saću, a matica ih zalaže neoplođenim jajima iz kojih se sa
Varroom legu i trutovi, to je nužno staru maticu odstraniti i saće sa trutovskim
ćelijama češće menjati (posle svakog vrcanja).
Redovnim odstranjivanjem stare matice i ramova saća sa trutovskim ćelijama
iz pčelinje zajednice, uvođenjem mlade matice i dodavanje novog saća u košnicu,
uspešno se suzbija varroa (naravno sa građevnjakom) bez upotrebe hemije,
7.2.5. FORMIRANJE VEŠTAČKIH ROJEVA KAO
BIOTEHNIČKA MERA SUZBIJANJA VARROE
Za ovaj tretman u periodu jun-jul treba podeliti pčelinju zajednicu na dva dela.
Sve saće s leglom ostaje u staroj košnici-starki, a matica sa svim pčelama strese se
na prazno saće u novu košnicu ili u nukleus, udaljenu oko 20 m od osnovnog
društva. Posle kraćeg vremena sve će se izletnice vratiti u osnovno društvo (starku).
Tako dobijeni roj odmah se tretira oksalnom ili mlečnom kiselinom. Starim pčelama i
leglu u starki se doda mlada matica u izolatoru, pa se leči istim lekovima u vremenu
kada je poslednje leglo od odstranjene matice nestalo, a novo nije formirano.
Puštanjem mlade matice iz izolatora, leglo u saću se uništava ili se stavlja u
sanitarnu košnicu gde se podvrgava dejstvu mravlje kiseline 17. Umesto mlade
matice, starkama se može dodati po zreo matičnjak. U razmacima od tri dana od
momenta obezmatičenja poželjno je izvaditi mleč iz svih košnica. Prilikom drugog
vađenja mleča, starkama se dodaju zreli matičnjaci (Miloradović 1999)18. Bitno je da
pčele ne povuku „divlje” matičnjake.
Ako planiramo suzbijanje Varrooze na primer 20. juna, tada vršimo
razrojavanje i štitimo rojeve oksalnom ili mlečnom kiselinom. U obezmatičenim
starkama kroz 30-60 minuta nastaje uzbuna pčela i žurba da što pre izvedu maticu,
zbog čega na larvama počinju izvlačiti prisilne matičnjake i filuju ih sa mlečom. Da bi
matičnjaci koje dodajemo bili sigurno primljeni, petog dana od trenutka
obezmatičnjenja, tj. 25. juna, detaljno pregledamo starke i porušimo sve započete
matičnjake, a zatm dodamo po dva zrela matičnjaka. Posle 21 dana od momenta
obezmatičenja, kada i poslednje leglo nestane, a mlade matice „pronesu“, 10. jula
obavimo prvo tretiranje pčela u svim starkama. Ovim načinom oslobodili smo pčele
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
220
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
od Varrooe, izazvali poremećaj u ciklusu razmnožavanja krpelja, duplirali pčelinje
zajednice i proizveli mlade matice. Za ovu priliku sa odgojem matičnjaka treba početi
4 dana pre obezmatičnjavanja osnovnih društava.
7.2.6. FORMIRANJE ROJEVA PREMA RIHARU
Jože Rihara (1999) je u svojoj knjizi Varroza čebel napisao: „Od pojave
Varroe formira svake godine 50-60% rojeva u odnosu na broj pčelinjih društava.
Rojeve formira u maju ili junu između pâša, ili posle pàše, ali uvek kada se pojavi
rojevni nagon i kada ima na raspoloženju rojevne matičnjake, odnosno
neoplemenjene ili oplemenjene matice.
Prvi način: U prazne i čiste košnice postavi dva medna sata i jedan sa
otvorenim leglom. Postavi ga na 1-1,5 metar od osnovnog društva. Na dasku ispred
leta košnice, odnosno u sipaonik stresemo pčele iz svih okvira osim sa sata sa
maticom. Istovremeno stavimo u gnezdo roja sàt s otvorenim leglom koji ima ulogu
lovca Varroe. Kroz dva do tri sata u roj stavimo zreo matičnjak ili maticu, zatm ga
premestimo na drugo mesto udaljeno 5-7 km. Roj ne sme posedati manje od 4-5
ulica. Trebamo mu obezbediti sve pogodnosti da se razvije u punovredno društvo.
Gnezdo opremimo, dopunimo sa 6-7 kg hrane i društvo odvezemo na pašu.
Ram-lovac oduzmemo iz gnezda kada leglo bude zarvoreno.
Sve zatvoreno leglo odvaja sa maticom iz košnice. Dalje postupa: roj
obrazuje u drugom odeljku košnice. Iz prvog društva premesti u drugi odeljak
(nastavak) sve zatvoreno leglo osim jednog sata koji ima otvoreno leglo, koji
preuzima ulogu lovca varroe. Na mesto oduzetih satova stavi u prvo društvo lepo
izgrađeno saće ili 2-3 satne osnove. Drugi odeljak ili nastavak postavi na pregradu
košnice s letom usmerenim u suprotnu stranu. U roj stavi zreo matičnjak ili
nesparenu maticu. Kada je sve leglo izleženo i mlade pčele na svojim leđima donele
Varrou, stavi ram-lovac u gnezdo.
Kad se društvo priprema za rojenje, preduhitri ga tako da sve okvire sa
pčelama i maticom strese u poseban za tu svrhu postavljen nastavak na podnjači.
Strešene pčele i matica uhvate se za poklopnu dasku i formiraju grozd. Roj strese i
postupa s njim kao sa prirodnim rojem.
Drugi (izmenjeni) način: Blagovremeno odvoji sve zatvoreno leglo iz
društva sa maticom i, u novoformiranom roju obnavlja maticu.
Oslabljivanjem društava, na početku perioda rojenja, strese pčele sa saća i
sa otprilike 1,5 kg pčela formira veštački roj.
Rasformiranjem proizvodnih zajednica (kao „kočnicu u slučaju opasnosti” leti
ili kao jesenji rutinski postupak rotacije): svaka stara zajednica daje jedan veštački
roj.
Veštački roj može biti tretiran perizinom u košnicama bez saća ili, nakon
dodavanja saća a pre poklapanja legla, sa mlečnom ili oksalnom kiselinom".
U istoj knjizi, Rihar piše: „Izvaditi saće sa uglavnom poklopljenim leglom i
kućnim pčlama. Od toga formirati nukleus. Uz leglo staviti okvire sa dovoljno hrane i
nešto vode, a do njih okvire sa satnom osnovom ili izgrađenim praznim saćem.
Pustiti da nukleus sâm izvuče matičnake (ne dodavati sparenu maticu). Tri do četiri
nedelje po formiranju, nukleusi se mogu efikasno tretirati protiv Varroe (mravlja
kiselina, mlečna kiselina ili saće za hvatanje). LEGLO STARE MATICE JE DO TADA
IZAŠLO, a mlado leglo još nije poklopljeno".
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
221
7.2.7. VEŠTAČKI ROJEVI EKONOMIČNIJI OD PČELINJIH DRUŠTAVA
Eksperimenti vršeni u primorskom istraživačkom punktu Instituta za
pčelarstvo na Sovjetskom dalekom istoku, formirani veštački rojevi u poređenju sa
pčelinjim zajednicama pokazali su manju zaraženost krpeljima, efikasnije
prezimljavanje, brži prolećni razvoj i veću ukupnu ekonomičnost.
Za tu svrhu tokom 1975. godine formirali su dve grupe od po 29 rojeva.
Jadna grupa je tretirana protiv krpelja, a druga ne. Kao kontrolna, služila je treća
grupa pčelinjih društava (ne rojeva) udaljena na lokaciju sa koje pčele nisu mogle
naletati na rojeve i nisu tretirana protiv varroe. Tabela 42 pokazuje komparativne
prednosti formiranja veštačkih rojeva u borbi protiv Varrooze
Tabela 42. Rezultati zimovanja 1975/76. i prolećnog razvoja 1976. godine
Zimi uginule
pčele,%
Jačina društva u
proleće, ulica
Zaraženost krpeljima
na 100 pčela
Do maja formirano
pomoćnih
društava,%
Tretirani protiv
varroe
14-17
4,57
5,67
50
Netretirani
14-17
3.56
11,83
50
Veštački rojevi
Kontrolna
pčelinja društva
Veći deo
pčela uginuo
Kod sve tri grupe društava su tokom 1975. i 1976. godine u isto vreme
sprovedene i jednake mere opsluživanja i nadzora.
Pčelinja društva iz prve dve grupe su se brzo razvijala i u maju 1976. godine
od njih je formirano 50% pomoćnih društava. Do početka glavne paše sa lipe,
polovina prezimelih društava prve i druge grupe zauzimala su po tri dela Dadanove
košnice, a obrazovana od njih pomoćna društva većim delom su se proširila u dva
tela košnice. Pred glavnu pašu ta su društva po snazi znatno nadmašila društva iz
kontrolne grupe. Pčelinja društva sve tri grupe su se tokom jula i avgusta 1976.
godine nalazila u jednakim pašnim uslovima, ali znatne razlike u snazi su odredile i
razlike u sakupljenom medu. Izraženo u uloženim sredstvima i utrošenom vremenu,
dobit od društava formiranih od veštačkih rojeva bez legla je iznosila od 74 do 92%,
pri čemu je kontrolna grupa društava iskazala gubitke.
7.2.8. Prolećni veštački rojevi
U rano proleće, kada u pčelinjim zajednicama ima 1-3 rama legla naprave se
veštački rojevi. U grupi od tri košnice, iz dva društva oduzima se sve poklopljeno
leglo, i bez pčela se dodaje trećoj košnici. Po sređivanju, rojeve bez zatvorenog legla
tretirati oksalnom ili mlečnom kiselinom, a društvima sa zatvorenim leglom dodati
mravlju kiselinu. Pod dejstvom kiselina svi paraziti na pčelama će uginuti, a rojevi će
biti očišćeni od krpelja i razviće se kao zdrava društva. Košnice sa prenetim
zatvorenim leglom i svojim sadržajem pčela i legla pod dejstvom para mravlje kiseline
u trajanju od 14 dana biće očišćen od parazita, a društva će se brzo razviti u snažne
zajednice. Takvim postupkom krajem juna ili početkom jula pčelinje zajednice se
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
222
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
oslobode varroe kada nastupa period zaleganja jaja iz kojih će se rađati zimske
pčele19.
7.2.9. ŽRTVOVANJE RADILIČKOG LEGLA
Da li žrtvovati prvo prolećno i kasno jesenje leglo ili izgubiti celu pčelinju
zajednicu, pitanje je nad kojim treba da se zamisle pčelari, i priklone se rešenju koje
donosi spas pčelinjem društvu. Žrtvovanjem radiličkog legla u rano proleće moguće
je zajednicu gotovo potpuno osloboditi od parazita, ističe Sulimanović, i pojašnjava
da se matica ograniči na jedan okvir, a kada je na njemu prvo leglo pokriveno,
prebaci se na drugi okvir. Pre nego što se ispili i jedna mlada pčela, okvir sa leglom
se uništi, pretopi, odstrani...20.
Uklanjanjem preostalog pčelinjeg legla u kojem je skoncentrisan najveći broj
dugovečnih i otpornih varroa u poznu jesen, smanjuje se zarazni potencijal koji
tokom zime remeti mir pčela, a u proleće nastavlja ubrzani ciklus razmnožavanja.
Voronkov (1979) i Sadov (1980) predlažu odstranjivanje ranog prolećnog i
kasnog jesenjeg legla, bilo njegovim uništenjem ili prenošenjem u tzv. sanitarnu
košnicu na poseban tretman. Umesto ovih ramova, dodaju se iz rezerve okviri sa
zatvorenim medom u količini od najmanje 2 kg21.
Autor ovih redova je 20.10.1988. godine, kada je iz vrškara preseljavao pčele
u nastavljače, u jednoj od njih našao sàt sa ostrvom od 224 ćelije zatvorenog
radiličkog legla. Preciznim otklapanjem voštano-polenskih poklopčića izbrojao je 11
ženki varroe koje su čvrsto prijanjale na ispruženim larvama, i izraženo u procentima
to je 4,9% zaraženosti društva. Mada naizgled niska, zaraženost je značajno visoka,
jer jedna zimska varroa vredi više nego desetine ubijenih u aktivnoj sezoni, tvrdi
Sulimanović, pa je bez sumnje racionalno uništavati kasno jesenje leglo.
7.2.10. SEOBA PČELINJIH ZAJEDNICA KAO BIOTEHNIČKA MERA
Pčelari koji sele pčele imaju zdravije
pčelinje zajednice. Prilikom seobe, pčele se
pod povećanom temperaturom u košnici
oslobađaju velikog dela krpelja. U pokrajini
Frieburg (SR Nemačka), gde su uzročnici
akaroze postali rezistentni na lekove, nemački i
bečki pčelari primenili su biološku metodu selidbu pčelinjih društava. Borchet ističe da su
akarozna i nozemozna društva ozdravila bez
lekova kad su bila premeštena iz njihove
dotadašnje nepovoljne sredine u biološki i
Slika 25. Seoba pčela Uznemirene
fiziološki bolje uslove. To važi i za proliv,
22
potresom podižu temperaturu i
majsku bolest i melanozu pčela .
oslobađaju se krpelja
Pri
selidbi,
uznemirene
pčele
povećavaju temperaturu u košnici i do 41°C,
što obara parazita na podnjaču, s jedne strane, i s druge strane, prve uginu
Varroozom i akarozom oštećene pčele, pa to povoljno utiče na zdravstveno stanje
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
223
pčelinjih zajednica. Po mišljenju Jordana, bečki pčelari (sa preko 10.000 košnica) bi
već davno prestali da gaje pčele da košnice nisu selili 23.
7.2.11. OSUNČAVANJE KOŠNICA – KOŠNICE NA PLATFORMI
Istraživanja u Bugarskoj su pokazala da se krpelji varroe najbrže razmnožava
na pčelinjacima lociranim u rejonima sa izrazito povećanom vlažnošću okolnog
vazduha i u zasenjenim pčelinjacima, dok su od Varrooze manje gubitaka imale
pčelinje zajednice na sunčanim, osvetljenim lokacijama24.
U društvima iz košnica postavljenih na podloške visine 60-70 cm od tla bilo je
manji broj krpelja na pčelama nego u onim košnicama koje su podnjačom stajale na
zemlji.
I košnice preko cele godine postavljene na platformi višoj od 3 m od površine
zemlje obezbeđuju biološku ravnotežu za bilo koju rasu pčela i otklanjaju pčelinje
bolesti, omogućavaju da pčelinje zajednice u svom razvoju dostignu masu od 6 kg, a
da pritom ne dođe do rojenja, i da sakupe na normalnoj paši 80-100 kg meda, oko 20
kg polena i oko 0,2 kg propolisa, piše Vladimir Diskij iz grada Pečore, republika
Koma, Ruska federacija25. On je izvršio ispitivanja na jednom pčelinjaku Moskovske
oblasti i potvrdio pozitivne rezultate na drugom pčelinjaku u Tulskoj oblasti. On je
košnicu konstruisao na osnovu biologije pčelinje zajednice, poput prirodnog staništa
predaka naše medonosne pčele (duplja u stablu živog drveta u Burzanskom
šumskom pčelinjem rezervatu)26, i po svemu se može porediti sa košnicom tipa LR
dubokih nastavaka poređanih na visokoj platformi.
Autor ovih redova je u proleće 1999. četiri loše izimljena i slabašna društva
sredinom marta postavio na terasu zgrade okrenute ka jugu, visine oko 3 m.
Društvanca su se razvila u snažne pčelinje zajednice koje su sa bagrema donele više
meda nego inače snažna osnovna društva koja su podnjačom stajala na
podmetačima stavljenim na zemlju.
7.2.12. SUNČANA KOŠNICA
Dok je Reomir pre 200 godina u svojim »MEMOARIMA ZA ISTORIJU
INSEKATA« naročitu pažnju posvetio čudima arhitekture košnice i izneo Zamisao o
staklenim košnicama27, dotle je u »PČELOVODSTVU” br.2 1998. godine Jakovljev (u
prevodu dr Slobodana Miloradovića) zapisao da u ovim košnicama, ako se u njih
presele društva obolela od krečnog legla, američke kuge i Varrooze, nastaje
samoizlečenje na račun poboljšanja mikroklime i dejstva sunčanih zraka. Zimovanje
je uspešno bez smrtnosti pčela i bez vlage u košnici. Agresivna društva premeštena
iz običnih u osvetljene košnice, kroz mesec i po dana mogla su se pregledati bez
mreže i dimilice. Društva se ne roje i nisu sklona grabeži. Nosivost matice u sunčanoj
košnici u proleće i u jesen dva puta je veće nego u običnim košnicama, a medna
produktivnost je čak 3-4 puta veća...
Pod povoljnim utiskom navedenih rezultata, među mnogim pčelarima
istraživačima jedan pčelar je preselio najpre 10 pčelinjih zajednica iz klasičnih
košnica , kako kaže, u 10 sunčanih košnica. Kada je pregledom utvrdio da su
pčelinje zajednice u sunčanim košnicama početkom aprila imale 8-9 ramova legla, a
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
224
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
u klasičnim tek 4-5 okvira legla, odlučio je da i preostalih 13 pčelinjih društava preseli
u svetle košnice.
Gospodin Ivan Brndušić iz Bora s razlogom upozorava na rizik osvetljavanja
klasičnih košnica. On snagom argumenata za i protiv u »PČELARU« br.7 1999.
godine (str.301-302), piše: ...Ova tema je bila aktuelna još 1928/29. godine, kada su
mnogi časopisi za pčelarstvo pisali o tome... Rus Igošin je tvrdio da ova njegova
košnica daje mnogo više meda od neosvetljenih košnica. Matica, na primer polaže
jaja za jednu polovinu više od neosvetljenih košnica, a pčele sakupe duplo više
meda.
Prema pisanju Brjuhanenka (1929.),
košnice bez svetla (mračne) dale su sedam
kilograma meda, a osvetljene osamdeset
kilograma meda i nije štamparska greška, jer
slovima još piše deset puta više. Na drugom
pčelinjaku u jednoj svetloj košnici leglom je bilo
zauzeto 25 okvira... Košnice sa prozorima na
ovome pčelinjaku donele su 40 kg meda viška
a sem toga, svaka od njih je izgradila od 20 do
30 novih veštačkih satnih osnova i spremile
zimnicu od oko 20 kg meda. Pčele u
neosvetljenim košnicama dale su manji prinos
od jedne trećine do jedne šestine.
U toku 1928. i 1929. godine pod
nadzorom Brjuhanenka izvršeni su ogledi na
više mesta u Rusiji. Prema postignutim
rezultatima došlo se do sledećih zaključaka:
1. svetlost u košnici pomaže da se
leglo bolje razvija i da pčelinja društva budu
jača;
2. Sunčane košnice su od velikog
Slika 26. Reomirova staklena
značaja za trgovce rojevima, zato što su to
košnica (Jojriš, 1968)
prave fabrike pčela;
3. pčele u svetlim košnicama postaju
mnogo mirnije i pitome. Lakše ih je pregledati, te se i rad oko njih brže završava... Svi
koji su eksperimentisali sa svetlim košnicama primetili su da su im pčele mnogo
mirnije... Couallier piše da je dobio povoljne rezultate sa jednom svetlom košnicom u
koju je smestio kiparske pčele koje su kao što je poznato, ne samo ljute već i opake.
Ove pčele čim su se našle na svetlosti, postale su tako mirne, da se ne da ni
zamisliti, i to u vrlo kratkom vremenskom periodu...
Svetle košnice, opisane u eksperimentima iz 1928-1930. godine, dale su
značajne rezultate, a nisu ušle u masovnu upotrebu, pa se postavlja pitanje zašto?
Logično se pita i Brndušić, i daje komentar: Košnica od stakla na otvorenom, i na
našim prostorima u Srbiji je sunčani topionik, čak i u hladu apsorbuje veliku količinu
toplote. Suprotno ovakvom zaključku, video sam jednog dana jula 2004. godine, na
pčelinjaku Slobodana Jankovića u Grabovcu kod Obrenovca četiri sunčane košnice
između 32 različitih tipova, koje se uopšte nisu rojile, i ako su sve druge puštale
jedan do dva roja28
Na predavanjima koja su niškim pčelarima 17. i 18. marta 1999. godine
održali Krivcov i Lebedev, jedan od pčelara postavio je pitanje profesoru Lebedovu
za mišljenje o košnicama sa jednom zastakljenom površinom koja je ispitivana u
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
225
Rusiji. Odgovarajići na pitanje on je rekao da su u Institutu Ribnoje vršena određena
istraživanja, ali nije bilo pozitivnih rezultata, i da je taj problem konačno završen.
Međutim, svetla košnica (sunčana ili staklenka) može odlično poslužiti kao
inkubator legla za pojačavanje osnovnih produktivnih društava pred glavnu
bagremovu pašu, za proizvodnju veštačkih ili prirodnih rojeva, ili za pojačavanje
leglom pčelinjih zajednica koje se pripremaju za zimu. Kako ta košnica pored
staklenog prozora ima i vratanca, to ona u svemu može poslužiti kao pomoćna
košnica, pa oni pčelari koji su na svojim košnicama napravili prozore nisu ništa
izgubili, već naprotiv dobili su: (1) zadovoljstvo da eksperimentišu, (2) zadovoljstvo
da kroz prozor posmatraju veselu i brzu igru pčela u košnici u kojoj svaka radilica radi
posao koji im je priroda odredila i u tom mnoštvu igrača i igara uz vesele zvuke
simfonije u izvedbi hora pčelinje zajednice i pod dirigentskom palicom maestra
matuške, doživljavaju ushićenje veće od onog što ga ima kosmonaut kada iz kabine
vasionskog broda posmatra Teru - stelu, odnosno Zemlju - zvezdu, zvezdani svod i
»Kumovu slamu«29, »Velikog« i »Malog medveda«30 i ostale životinje čija imena nose
zvezde iz Zodijaka,31 kojim su ih naučnici-astronomi podarili, (3) zadovoljstvo
konstatacijom da leglo u sunčanki u martu i aprilu buja kao pekarski kvasac, a
izletnice i pri jutarnjoj temperaturi između 5 i 7°C i suncem obasjanim jutrom, (kada iz
klasičarki čujete žamor pčela koje grickaju poslednje rezerve meda i polena, odnosno
perge) kao odapete strele, veselo i sa pesmom na usnama odleću u polje, i
zadovoljno se vraćaju sa tovarima cvetnog praha i vode u topli dom.
U tom koloritu igre svetlosti i pčela, pčelar-hobista, zaljubljenik u pčele vidi
prednost svetle košnice nad mračnom - klasičnom, i kada tom dvojcu doda i košnicu
vrškaru kombinacijama nema kraja, a skepsi nema mesta.
7.2.13. ODVAJANJE PLODIŠNOG NASTAVKA OD PODNJAČE ILI
IZOLACIJA PČELA OD VARROE – IMPERATIV USPEŠNE BORBE SA
VARROOM
Pod dejstvom isparavajućih, aerosolnih, dimnih i kontaktnih lekovitih
sredstava grinje se otkačinju od pčela i ošamućene padaju na dno podnjače gde
oživljavaju i ponovo se vraćaju na pčele. Da do ovoga ne bi došlo vrši se fizičko
razdvajanje plodišta od podnjače. Pregrađivanje plodišnog nastavka od podnjače vrši
se stavljanjem rama ožičenog žičanom mrežom Ø 3×3 mm na podnjaču, sa ciljem da
se pčele fizički odvoje od dna podnjače. Tako zamrežanom pregradom krpeljima je
sprečeno da se vrate na pčele. Na dno podnjače se stavlja list masnog papira ili
zamašćen lim da spreči krpeljima kretanje i povratak na pčele kroz mrežu. Prilepljene
na masnom papiru ili limu nalaze smrt na dnu košnice.
Pčele u košnicama bez ovog rekvizita trpe velike gubitke, a pčelari
nenadoknadivu štetu. Zato je mrežasta ili antiVarroa podnjača nezamenjiv deo svake
košnice, bez obzira na njen tip, pa tako treba da čini njen standardni deo.
Metoda antiVarroa podnjače se vezuje za hipotezu da su neke Varroe žive
kada prirodno otpadnu sa odraslih pčela. Uzorkovanjem šest pčelinjih društava u cilju
određivanja prirodnog mortaliteta tokom perioda od 24 sata, utvrdili su da je 16%
otpalih Varroa bilo živo. Brojanjem Varroa koje su pale na karton za uzorkovanje u
dve košnice nakon 24-satnog tretiranja Apistanom, Webster je utvrdio da je 40% i
49% (prosek, 48%) otpalih Varroa još uvek bilo živo (Chaplean, 2004).
Istraživanja Pettisa i Shimanukia potvrdila su opravdanost uvođenja
apitehničkog rama, odnosno antiVarroa podnjače kao neodvojivog dela košnice u
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
226
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
borbi sa krpeljom varroe. Naime, vršeći istraživanja 1997. godine na 33 paketna roja
(težine 1.350 grama) u periodu od aprila, kada su formirani, pa nadalje oni su utvrdili:
1) da je kod pčelinjih zajednica koje su imale podnjaču sa apitehničkim
ramom bilo 14%, odnosno 28% manje varroe u junu i julu nego kod onih pčelinjih
društava koja su bila smeštena u košnice sa klasičnom podnjačom;
2) rastojanje od donje ivice ramova u plodištu do podnjače (na koju krpelji
padaju) od 12,5 mm rezultira smanjenjem ponovnog povratka varroe na pčele za
75%, dok rastojanje od 50 mm potpuno onemogućava povratak varroe.
U zaštiti pčela od varroe, podnjača sa
apitehničkim ramom pokazala je brojne
prednosti nad klasičnom podnjačom, koje se
ističu u sledećem:
1) pripremi
kvalitetnijih
pčela
za
zimovanje,
2) uspešnijem prezimljavanju pčelinjih
društava,
3) bržem prolećnom razvoju pčelinjih
zajednica,
4) paketni rojevi imaju znatno više legla
nakon 7 nedelja nego oni u košnicama sa
Slika 27. Visoka podnjača sa
klasičnom podnjačom.
apitehničkim ramom: 1. žičana
Helmut Horen je 1980. godine u svojim mreža Ø3mm, 2. karton, 3. “podište
istraživanjima utvrdio:
dr Aleksića”, 4. vratanca (Prema
1) da pčelinje zajednice u košnicama
Ćiriću, 2000)
sa apitehničkim ramom na podnjači već krajem
leta prestaju sa zaleganjem, tako da su zimske pčele „oslobođene” obaveze
negovanja jesenjeg legla, pa u većoj meri ostaju dugovečnije sa sposobnošću da
sigurno prežive zimu;
2) da je broj uginulih pčelinjih zajednica zimi u košnicama sa apitehničkim
ramom bio znatno manji nego kod društava koja su zazimljena u košnicama sa
klasičnom podnjačom. Jer, kod pčelinjih zajednica koje imaju klasičnu podnjaču,
pogotovo ako su opterećene Varroom, leglo se produžava i do prve dekade
novembra pa se zimske pčele pojačano angažuju u negovanju legla i time postaju
kratkovečne i nesposobne da prežive i sam početak zime;
3) pčelinje zajednice u košnicama sa apitehničkim ramom brže se razvijaju u
proleće. Kod njih leglo započinje kasnije što znači u povoljnijim temperaturnim
uslovima kad ima više toplih dana i kada je lakše doći do vode na pojilu, polena i
nektara. Izostaje rizik izletanja pčela na pojilo - vodu i polen u hladnim danima, a
kućne pčele nisu u tolikoj meri istrošene negovanjem ranog legla.
Apitehnički ram osim što sprečava direktni kontakt otpalih varroa i pčela,
pospešuje razvoj pčelinjeg društva i kompenzuje gubitke od krpelja.
Pierre Chaplean (2004) je izvestio da je tokom 2000. i 2001. godine na
pčelinjaku Les Reines Chapleau (Kvebek, Kanada), izveden projekt testiranja
mrežaste podnjače. Testiranja su uključila 184 pčelinje zajednice, od kojih je 106 bilo
opremljeno mrežastom podnjačom, a 78 je služilo kao kontrolna grupa. Rezultati
tokom prve (2000.) godine bili su kontradiktorni. Pokazali su da je upotreba otvorene
mrežaste podnjače stvaralo povoljne uslove za razvoj Varroe. Međutim, ograničeni
broj društava gde su uslovi eksperimentisanja rigorozno kontrolisani, i gde je
cirkulacija vazduha ispod podnjače bila ograničena, pokazao je statistički
značajan pozitivan rezultast – 66% manje Varroa.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
227
Kada su u 2001. godini koristili mrežastu podnjaču sa fijokom na stotinu
društava, koja su varirala u jačini i prezimljavala napolju na 10 lokacija, a mrežaste
podnjače bile zatvorene tokom cele sezone radi uzorkovasnja, stepen progresije
populacije Varroe s kraja sezone 2001. godine bio je 52% niži od kontrolne grupe.
Nakon što je korišćena, globalni rezultati za 2001. godinu pokazuju da je zaraženost
Varroom bila manja za 37%.
Sva društva su prethodno prošla tretiranje Apistan-om u trajanju od 15 do 21
dan u jesen 2000. godine i 1. maja 2001. sa dve Apistan trake tokom perioda od 24
sata (Chaplean, 2004).
U svojoj studiji o uticaju mrežaste, odnosno antiVarroa podnjače C. Webster
je zaključio da je procenat otpalih Varroa varirao od 39% do 50%. On je takođe,
posle ove studije, podneo izveštaj o 70% smanjenju rasta populacije Varroe tokom
duže studije od 14 meseci. Njihov broj varira shodno različitim uslovima. Međutim,
postojale su značajne razlike u karakteristikama na različitim lokacijama. Prosečno
otpadanje po lokaciji na kraju sezone (kontrolni tretman Apistan-om 24 sata) je
varirao od 499 do 2.893 Varroe, na što je temperatura bila glavni kreator ovih
rezultata (Chaplean, 2004).
Francuski časopis LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPICULTEUR № 906
preuzeo je tekst Jerry-a Hayes-a iz American Bee Journal-a od aprila 2004. godine u
kojem saopštava da je 20% (od 1.000) Varroa Destructor sa dna staklene činijezdele visoke 19,7 cm savladavši „prepreku” od jestivog ulja stavljenog na ivicu činije,
našlo put u „slobodu“, ponovo se prikačile za noge pčela. Naime, posuli su jedno
pčelinje društvo šećerom u prahu, kao ekološki efikasnim načinom kontrole Varroe.
„Način da izbrojimo otpale parazite sastojao se u tome da ih pokupimo u poslužavnik
na podnjači, zatim da prosejemo kroz krupnije sito koje zadržava krupnije komadiće
šećera, zatim kroz sitnije sito gde se zadržava samo Varroa, a šećer pada u posudu
sa vodom. Izbrojali smo 1.000 Varroa i ostavili ih tokom prohladne noći u jednoj
povećoj beloj činiji-zdeli. Sutradan smo primetili, pošto ih je sunce ogrejalo, da su još
žive i da se energično pomeraju, pokušavajući da se popnu i izađu iz zdele uprkos
njenoj dubini od 19,7 cm... Posmatrali smo ih bezmalo četiri dana: bilo je nešto
mrtvih, ali 90% je bilo u dobrom stanju. Jestivim uljem smo namazali ivicu činije kao
barijeru u slučaju da uspeju da izađu. Ni ovo nije bilo dovoljno jer njih 80% je ostalo
zalepljeno na ulju, a ostatak od 20% uspeo je da pređe barijeru i uspelo da se
spase“. KAKO MREŽASTA PODNJAČA može kontrolisati parazite, pita se autor
članka Jerry-a Hayes-, i odgovara: „Može se pretpostaviti kad padnu na podnjaču, da
se uspužu do mreže, prođu zaštitnu mrežu, kako bi se ponovo našle u košnici bez
teškoća.
7.2.14. KOMBINOVANO GRAĐEVNJAKOM I APITEHNIČKIM RAMOM
PROTIV VARROE
U Naučnoistraživačkom institutu za pčelarstvo Ribnoje, skoro 20 godina pre
Pettisa, Šimanukija i Horena, pod rukovodstvom profesora Taranova istražene su
komparativne vrednosti apitehničkog rama i potvrđena je njegova nezamenjiva uloga
u borbi protiv varroe i očuvanja kvaliteta zimskih pčela.
Šilov (1983), naučni saradnik instituta za pčelarstvo, iznosi rezultate
zimovanja pčelinjih društava iz kojih su sistematski odstranjivani krpelji u toku perioda
razmnožavanja pomoću preuređenih podnjača (apitehničkim ramom) i izrezivanjem
trutovskog legla (građevnjakom). U tom cilju su u proleće 1979. godine formirali 4
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
228
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
grupe pčelinjih društava (po 10 u svakoj) po svim relevantnim pokazateljima jednakih
zajednica i jednakog stepena zaraženosti pčela krpeljima. U prvoj grupi koja je služila
kao kontrolna, u toku leta nisu sprovodili nikakve protivVarrozne mere, a na kraju
perioda razmnožavanja su je tretirali termičkom metodom. Kod druge grupe društava
primenjivali su preuređenu pod-njaču (sa apitehničkim ramom), u trećoj udaljavali su
sistematski krepelje isecanjem trutovskog legla u građevnjaku, a u četvrtoj grupi su
kombinovali odstranjivanje krpelja primenom preuređene podnjače sa apitehničkim
ramom i isecanjem građevnjaka sa trutovskim leglom. U jesen su (na kraju perioda
razmnožavanja legla) evidentirali stepen zaraženosti Varroom. Ako je prosečni
pokazatelj u grupi bio blizak broju 20 krpelja na 100 pčela onda su društva iz te grupe
podvrgavali tretmanu termičkom metodom. Stepen zaraženosti pčela utvrđivali su i u
proleće takođe primenom termičke metode.
Istraživanja su izvođena u periodu od 1979 do 1981. godine.
Tokom jeseni 1979. godine društva su zazimljena na 15-16 kg hrane, od
kojih je 5-6 kg činilo prerađeni konzumni šećeer, a u zimu 1980/81. društva su ušla
sa po 18-20 kg hrane od čega je na dodati šećer otpadalo 7-9 kg. Prvo zimovanje je
potrajalo oko 5,5 meseci (pčele u klubetu) a drugo se odužilo na 7 meseci (pčele u
klubetu).
Za vreme oba zimovanja uz varrou, druga i treća grupa pčelinjih zajednica
ravnomernije je zimovala i u prolećni razvoj ušle su sa manjom zaraženošću (3,2 do
4,6% 22.maja 1980, odnosno 6 do 6,4% 6.maja 1981.). Imale su više i kvalitetnih
pčela. Ovo se posebno odrazilo u drugoj i dugoj zimi (1980/81) kada su obe grupe
društava (3. i 4. grupa) izašle sa minimalnim gubicima. Dok su u toku ove zime iz
prve dve grupe po 2 društva uginula, iz četvrte grupe proleće nije dočekalo jedno
društvo. Razlog uginuća bio je u činjenici što je stepen zaraženosrti u jesen 1980.
godine prelazio dopuštenu granicu za povoljno zimovanje (22,3%).
Za vreme drugog zimovanja u kontrolnoj grupi je bilo najmanje očuvanih
kvalitetnih pčela, dok su najbolje očuvane kvalitetne pčele bile u društvima 3. i 4.
grupe, odnosno u društvima gde je varroa odstranjivana metodom građevnjaka i u
društvima gde je kombonovana metoda (odstranjivanje građevnjakom i metoda
apitehničkog rama). Najmanji utrošak hrane u toku zimovanja bio je u društvima 4.
grupe (sa kombinovanom metodom). I najveću količinu legla su odgajile pčelinje
zajednice iz grupe sa kombinovanom metodom borbe sa Varroom, što je vidljivo iz
tabele 43.
Tabela 43. Komparativne prednosti kombinovane metode
Grupe pčelinjih društava
Stanje posle
izimljavanja
I
II
III
IV
Pokrile ramova pčela
Do 20.5.1980.
6,4
8
6,8
8
Tokom maja
3,5
4,1
4,9
5,7
U prve dve grupe društava zabeleženo je najveće prisustvo proliva. U grupi
društava sa kombinovanom metodom protiv varroe koja u jesen nisu tretirana,
gnezda su posle iznošenja košnica iz zimovnika praktično bila čista i suva, čak i
posle dugog zimovanja 1980/81. godine. Veći broj uginulih pčela u društvima 1. i 2.
grupe objašnjava se jakom zagađenošću njihovih gnezda od proliva, i mnogo većim
brojem krpelja u društvima tih grupa. Krpelji u povećanom broju izazivaju neprekidno
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
229
nespokojstvo pčela, a time i povišenje temperature u gnezdu. Ovo je sa svoje strane
praćeno polaganjem jaja matice. Pčele počinju hraniti i grejati leglo, trošeći rezerve
svog organizma i popunjavajući zadnje crevo. Takav mehanizam Varrooznog društva
je sličan onome koji izazivu uginuće slabog društva u kome pčele na oštro kolebanje
temperature napolju odgovaraju povišenim proizvođenjem toplote.
U svetlu navedenih činjenica, kombinovana metoda borbe sa Varroom tj.
korišćenjem apitehničkog rama i rama građevnjaka pokazala se kao veoma efikasna
i ekoispravna.
7.2.15. UNIŠTAVANJE VARROE TERMIČKIM POSTUPKOM VAN KOŠNICE
Zadnjih godina pčelari napuštaju fluvalinat zbog velikih jesenjih i zimskih
gubitaka na pčelinjacima i rezistencije Varroe na supstancu. Uz fluvalinat u
poslednjih 15 godina koji je uspešno obarao vatrou, moglo se sa uspehom pčelariti.
Obzirom na rezistenciju koju je parazit stvorio prema ovom insekticidu, sada smo
upućeni na amitraz, kojeg je Svetska zdravstvena organizacija već više od 14
godina32 oglasila kao materiju opasnu za pčelarstvo, a zemlje Evropske Unije i SAD
ga zakonom zabranile u pčelarstvu. Stoga nam je činiti ono što rade pčelari u Evropi,
Americi, Australiji i Japanu, a to su sredstva lečenja Varroze bazirana na organskim
kiselinama (mravlja, mlečna i oksalna) i primena biološko-tehničkih postupaka kao
sistema prevencije protiv Varrooze i drugih bolesti pčela.
Iz tih razloga bilo bi korisno da se pčelari opredele za primenu toplotne
metode. To je privremeno presipanje pčela iz košnice i njihovo tretiranje u mrežastom
bubnju, postavljenom u specijalni termo-uređaj, kako se to radilo u pčelasrstvima
bivšeg SSSR-a, Japana33 i kod nas.34 Iskustvo o primeni toplotne metode u nas,
zasnovano je na čeverogodišnjim eksperimentima (od 1983. do 1986. g.) stručnog
tima u čijem sastavu su se nalazili naučni radnik koji se bavio životom i bolestima
pčela dr Dragutin Ercegovac35, profesor Veterinarskog fakulteta i šef Katedre za
zaraze Veterinarskog fakulteta u Beogradu, nekoliko iskusnih pčelara sa
dugugogodišnjom praksom, kao i kadrovi sa odgovarajućim inženjersko tehničkim
znanjem.
Takvo iskustvo prezentovao je na predavanju Beogradskim pčelarima pre 18
godina gospodin Bora L. Najdanović36, pčelar iz Beograda, koji je u svom predavanju
odrzanom januara 1987. godine, istakao:
”Primena toplotne metode podrazumeva tretiranje pčela izvan košnice
jedanput godišnje. Najpovoljnije vreme je od 15. novembra do 15. decembra. To je
period kad se Varroa uglavnom nalazi na zimskim pčelama, odnosno kada je pčelinje
društvo bez, ili sa veoma malo legla. Podrazumeva se da u tom periodu, za slučaj da
ima legla, i sumnjivo saće mora da se očisti”.
Pčele su podvrgnute termičkom tretmanu u toplotnom režimu od 0° do 6° C
veoma kratko vreme oko 5-10 minuta.
Toplotna metoda primenjiva je i u čišćenju uhvaćenih prirodnih rojeva pre
stresanja pčela u košnicu, kao i veštačkih rojeva, ali bez legla.
Prema četverogodišnjem iskustvu radnog tima najpovoljnijom se pokazala
spoljnja temperatura od 0°C do +6°C. I temperatura iznad 6°C, ali ne veća od 7°C je
takođe pogodna za izvođenje tretmana termičkom metodom. „Mi smo radili ove
godine (od 5 do 8. decembra 1986. prim. J.K.), po lepom vremenu pri tempearturi od
oko 5°C„ kaže Najdanović.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
230
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
”Temperature niže od 5°C smatramo nepovoljnim, pre svega zbog pčelara.
Što se pčela tiče, ukoliko bi postojali izuzetni razlozi, uz izvesne dodatne uređaje,
moglo bi se raditi na znatno nižim temperaturama pri čemu je rizik sveden na
najmanju meru. Uz Varrou otpada i pčelinja vâš braula. Ne postoji gubitak pčela ni
matica u toku tretmana. Postupak nije štetan za pčelara niti za pčele. Isključuje se
mogućnost kontaminacije voska i meda, što nije slučaj kod primene hemoterapijske
metode.
”Profesor Dragutin Ercegovac, kao konsultant i savetnik bitno je doprineo da
toplotna metoda ne bude štetna za pčele i maticu„, kaže gospodin Najdanović.37
Za slučaj kada se utvrdi da se u saću nalazi leglo, zdravo ili obolelo,
interveniše se bilo vakuum uređajem ili metodom „sagorevanja bolesti u ćeliji”, kao
zamenu za pčelarsku praksu kada se takvi ramovi isecaju ili potpuno odstranjuju iz
košnice i pretapaju.
Uređaj je konstruisan na osnovu uvažavanja fiziologije pčele i fiziologije
Varroe. Pčeli odgovara visoka temperatura i mali procenat vlage, a krpelju pogoduje
niža temperatura i viša vlažnost vazduha. Upravo uređaj koji je konstruisao
obezbeđuje visoku temperaturu od 45ºC38 i vlažnost od 20% pri kojoj Varroa ugine, a
pčele preživljavaju.
Uređaj se sastoji od:
dograđenog pčelarskog levka i mrežastog bubnja,
aparata za toplotni tretman pčela sa upravljačkom kutijom i uložak u kome se
skuplja otpala Varroa,
suvi sterilizator,
grejač saća i košnice.
Pčelarski levak kroz koji se istresaju pčele u mrežasti bubanj dograđen je
platnenim dodatkom u obliku vreće koji sprečava izletanje pčela prilikom istresanja.
Bubanj je mrežasti valjak napravljen od žičanog platna u koji se smaštaju
pčele za termičku obradu. Veći broj bubnjeva omogućava brz rad na pčelinjaku i
sprečava zastoje u procesu rada, te obezbeđuje odgovarajuću higijenu rada.
Suvi sterilizator je klasični sterilizator koji se upotrebljava u medicinskim
ustanovama. U njemu se sterilišu bubnjevi pre početka rada. Za slučaj da se u toku
rada u nekoj košnici otkrije nozema ili američka kuga, tada se, po izvršenom
tretmannu pčele istresaju u čistu dezinfikovanu košnica, a bubanj, delovi tresača i
sav pčelarski pribor sterilišu u sterilizatoru na 180°C u trajanju od 30 minuta.
Grejač saća ima funkciju da smanji razliku u temperaturi između one kojom
su izložene u fazi tretmana u aparatu i temperature unutrašnjosti košnice u koju se
posle tretiranju vraćaju. Kad se radi na temperaturi do +3°C nije potrebno grejati saće
u košnici, ali rad na nižim temperaturama obavezno podrazumeva utopljavanje
košnice do +7°C. Zagrejano saće omogućava da se pčele normalno vrate u svoje
zimsko klube. Štetno je košnicu utopljavati većom temperaturom od od +7°C, jer
postoji opasnost da pčele izleću van košnice napolje, pa uginjavaju.
Tretiranje se izvodi u tri faze.
Prva faza je istresanje pčela iz košnice u mrežasti bubanj (slika 28).
U ovoj fazi, u prethodno postavljeni bubanj sa levkom, pčelar zaredom vadi
ram po ram i naglim trzajem ruke istraesa pčela kroz levak u rešetkasti bubanj. Posle
istresanja pčela sa svih ramova iz košnice, zatvara se srednji otvor bubnja. Operacija
punjenja bubnja traje 3-5 minuta. Mrežasti bubanj sa pčelama donosi se u prostoriju
gde su temperaturni uslovi prilagođeni njenim životnim potrebama. U toj prostoriji
pčele se u bubnju i toplotno stabilizuju posle tretmana u aparatu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
231
Više bubnjeva u garnituri omogućava brži
rad, jer pčelari koji stresaju pčele iz košnice ne
moraju da zavise od vremena rada aparata za
termičku obradu.
Aparat (sl. 3) se po pravilu nalazi na
pčelinjaku, no može i u za to pripremljenoj
prostoriji. U tom slučaju se produžava rad i
povećava zamor posluge. Za slučaj da se pčele (u
bubnju) prenose na manja ili veća odstojanja,
potrebno je bubanj staviti u vreću od plastične
folije, koja zadržava toplotu pčela.
Druga faza predstavlja proces tretmana u
aparatu.
Bubanj napunjen pčelama, prenosi se i
postavlja u aparat (slika 29) i dvema leptirastim
maticama vrši zatvaranje vrataoca i obezbeđuje
potpuna hermetičnost aparata. Aparat se stavlja u
funkciju i zagrevanjem na temperaturi od 42 do 45°
Slika 28. Pčele kroz levak
C i smanjenjem vlage na nivo 20%, odnosno
natrešene u bubanj
znatno nižoj od spoljne zasićenosti u trajanju od 5
do 10 minuta, čisti Varrou sa pčela. Okretanjem
bubnja u aparatu ručno, prave se pokreti koji dovode do trenja pčela i ubrzanog
otpadanja Varroe. Upravljanje aparatom je poluautomatsko i vrši se preko
upravljačke kutije ručno, jer se parametri moraju menjati u zavisnosti od spoljašnjih
uslova, broja pčela koje se tretiraju i stepena njihove iscrpljenosti, te od stepena
zaraženosti Varroom. Potrebna temperatura treba
da se ostvari na svim tačkama u aparatu sa
tolerancijom od ±0,5ºC.
U tom režimu, sa pčela je otpalo u proseku
po košnici oko 1.500 jedinki Varroa. Tretman traje
od 7 do 12 minuta. Podaci se odnose na tretman u
jesen 1986. godine.
”Vreme je uvek u funkciji temperature koja
se primenjuje”, naglašava Najdanović, i pojašnjava:
„Pravilo je: što je viša temperatura - kraće je vreme
tretiranja, a niža temperatura – produžava vreme.
Vreme tretiranja zavisi i od količine pčela u bubnju,
od spoljnje temperature i mogućnosti aparata da
savlada nagle promene spoljne temperature„39 .
U isto vreme dok se pčele nalaze u fazi
tretiranja, na pčelinjaku drugi pčelar čisti podnjaču i
vrši dezinfekciju plamenom butanskog brenera,
pregleda ramove u cilju utvrđivanja zaostalog legla
i otkrivanja eventualne nozeme, američke truleži,
Slika 29. Bubanj sa pčelama
kao i drugih oboljenja.
namešten u aparatu. Aparat u
funkciji (Foto. Najdanović,
Treća faza predstavlja proces vraćanje
1986)
pčela u košnicu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
232
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Počinje sa
otvaranjem
mrežastog bubnja
i
vađenjem
poklopca bubnja.
U ovoj fazi vrlo je
značajno da se u
čistu pripremljenu
košnicu otvorom ustima
bubnja
snažno udari po
satonošama (slika
30), kako bi sve
pčele bez ostatka
bile preseljene u
košnicu,
a
košnmica
zatim
zatvori (slika 31).
Slika 30. Snažnim udarcem
Operacija traje 1otvorom bubnja, sve pčele bez
3 minuta.
ostatka istresu se u
Prednost i
dezinfekovanu košnicu
vrednost
ove
metode je u činjenici što se uporedo sa tretiranjem
pčela protiv Varroe, izvrši i detaljan pregled
pčelinjih društava i odstranjivanje eventualno
obolelog legla, starog saća, te eventualna dopuna
zaliha hrane sa okvirima zatvorenog meda i perge
iz rezerve. Ni jedan drugi metod to ne obezbeđuje.
Kada se sabere ukupno vreme rada u sve
tri faze toplotnog tretmana, sa svim ostalim
zootehničkim i higijenskim merama, izlazi da za
obradu jednog pčelinjeg društva treba realno
vreme rada oko 30 minuta.
Po gledištu profesora Ercegovca i radnog
tima dovoljno je jednom godišnje izvršiti tretiranje
termičkim postupkom, naravno uz primenu ostalih
zootehničkih i higijenskih mera u svakoj košnici, da
bi se uz Varroozu moglo uspešno pčelariti.
Utrošeno vreme od 30 minuta po jednoj
košnici može izgledati da je neekonomično.
Međutim, u jednoj godini je relativno mâlo sa
upoređenjem zbira (ukupne sume) vremena koje
pčelar upotrebi u tretiranju poznatim postupcima u
prolećnom, letnjem i jesenjem periodu (broj
odlazaka na pčelinjak + broj otvaranja košnica +
broj tretmana) i broja ključnih operacija koje se pri
tome obave
Ova metoda uspešno se može provesti i
uprošćenom tehnikom kao zamena prezentovanom
uređaju- aparatu.
Slika 31. Poklapanje društva
sa istretiranim pčelama i
dezinfikovanom košnicom
Slika 32. Profesor dr Dragutin
Ercegovac sa lupom u ruci
posmatra rezultat rada Bore
Najdanovića i tīma. Rezultat:
“Krupniji paraziti su Varoe
Destructor, a ove sitnije su
Akarapis Woodi”, konstatovao
je profesor Vterinarskog
fakulteta, i šef katedre, Instituta
i Klinike za zarazne bolesti.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
233
7.2.16. PO SISTEMU PRAZNE KOŠNICE
Ova metoda omogućava da rad bude mnogo pojednostavljen a troškovi oko
izrade „uređaja„ svedeni na minimum. Pčelar treba da ima pčelarski levak, dva
nastavka („dvospratnica„) sa podnjačom i fijokom (zamašćenim limom), te jedan
mrežasti bubanj (sl.1). Na donjem nastavku „dvospratnice” na bočnim stranama su
urezana dva žleba u koje naležu osovinice mrežastog bubnja sa pčelama. Na
poklopnoj dasci gornjeg nastavka izbuši se otvor, kroz koji se stavlja dimni listić sa
akaricidom u dozi koja obara Varrou, a ne šteti pčelama niti matici (prema uputstvu
proizvođača).
Bubanj se okreće, preko ručice koja se nalazi sa spoljne strane donjeg
nastavka, napred-nazad da bi se izazvalo trenje pčela međusobno i trenje pčela sa
zidom bubnja, a Varroa kroz mrežu bubnja padala u fijoku (zamašćen lim) na
podnjači.
Ovim postupkom se izbegava kontaminacija košnice pesticidima i zaštita
saća, pčelinje hrane i drvenih delova košnice, a sa pčela se odstranjuje krpelj 9498% (Smirnov, 1985).40
Kao žestoki protivnik unošenja hemije u košnicu, Bora Najdanović je
energični zastupnik primene preventive u suzbijanju Varroze pčela, bolesti koja
zajedno sa pčelarom otvara put u košnicu drugim bolestima. Bora je za dosledno
sprovođenje sistema biološko-tehničkih mera u pčelarstvu, koje po njemu čine 12
pčelarskih zapovesti:
1) pčelinjak locirati na osunčanom uzvišenju, a košnice podići od zemlje na
podmetačima višim od 20 cm,
2) redovno menjati matice,
3) koristiti samo ispravno – novo saće u košnici,
4) gole rojeve sa grana i gole rojeve iz košnica bez legla treba hemijski
tretirati;
5) uklanjati trutovsko leglo tokom čitave sezone uzgajanja trutovskog legla
Ramom građevnjakom, TIT-3 ramom ili ramom-lovcem;
6) obavezno koristiti zamrežene podnjače,
7) pčelinje društvo sa stalnim zalihama hrane većim od 12 kg bagremovog
meda i 4,4 kg perge lagerovano u košnici,
8) likvidacija bezmatka na pčelinjaku (ne maženje dodavanjem pojačanja),
9) zamena matica „metodom jakog nukleusa,
10) kasno-jesenje izrezivanje zatvorenog legla,
11) primenu hemije samo u golom rojevima izvan košnice i odvojenu od
voska i
12) radiestezijsko snimanje pčelinjaka pre nego što se postavi košnice na
mikrolokaciju.”
7.2.17. DEZINFEKCIJA KOŠNICE PLAMENOM
Najsigurnija preventivna mera u sprečavanju bolesti pčelinjih zajednica jeste
dezinfekcija unutrašnjosti košnice i podnjače upotrebom plamena hartije, let-lampe ili
plinske lampe. Svakog proleća i jeseni treba plamenom dezinfikovati podnjače, a
svake jeseni i unutrašnjost košnice, kao i svaku novu ili polovno nabavljenu košnicu
opaliti plamenom pre naseljavanja pčelinje zajednice.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
234
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Opaljivanje unutrašnjosti košnice i
podnjače obezbeđuje povoljno zdravstveno
stanje pčelinje zajednice i borbu sa Varroom
čini efikasnijom, jer pčelinje društvo, napadnuto
sa ma kojim drugim oboljenjem, nije u stanju da
se bori sa Varroom.
Utvrđeno je, prema Smirnovu, da ženke
vareo mogu živeti do 11 dana na telu uginule
pčele, truta ili lutke izvan košnice, a sposobni
su da se ponovo nasele na pčele koje puze po
dnu podnjače. Mogu 6-7 dana sačuvati vitalnost
i u praznim košnicama ili u praznim satovima
bez pčela, u satovima sa otvorenim leglom
izvan košnice do 15 dana, a u satovima sa
zapečaćenim leglom do 32 dana. (Radojev,
1984)41
Slika 33. Dezinfekcija let-lampom
(Preuzeto iz “Pčelarske
enciklopedije”, 1976)
7.2.18. ŠTITITI PČELE – ISTRAJNO UNIŠTAVATI VARROU
Varrou destruktor niko do
sada nije mogao da uništi, ali se sa
njome može da pčelari. Kako?
1) Poznato
je
da
sposobnost reprodukcije parazita
Varroa destructor raste s povećanjem
količine legla u pčelinjoj zajednici,
kao i s dužinom trajanja stadijuma
poklopljenog legla. Ukoliko se broj
grinja u pčelinjoj zajednici ne drži pod
kontrolom, njihov će broj rasti sve dok
u košnici ne uzrokuje propadanje
pčelinje zajednice. Iz grafikona se vidi
kako u netretiranoj zajednici broj
grinja raste od aprila i dostiže svoj
najveći broj u septembru i oktobru. Za
isto to vreme broj pčela (slično je i s Slika 34. Dinamika razvoja populacije parazita
Varroa destructor u odnosu na dinamiku
leglom) od juna počinje polako da
razvoja pčelinje zajednice (broj pčela i
opada da bi u septembru ili početkom
zaleženih ćelija legla) tokom godine
oktobra broj Varroa u košnici bio veći
(Puškadija, 2004)
od broja pčela (Puškadija, 2004)
U našim klimatskim uslovima
nivo zaraženosti pčelinje zajednice varroom raste tokom druge polovine godine.
Padom količine legla u zajednici raste i broj varroom zaraženih ćelija, što ima za
posledicu i znatno veći broj oštećenih pčela. U ovakvim uslovima samo nizak nivo
zaraženosti legla omogućiće pčelinjoj zajednici da uspešno prezimljava i da se brzo
razvija u narednom proleću. Mere za kontrolu populacije Varroe koje se preduzimaju
tokom jula i avgusta osiguravaju potrebu pčelinje zajednice za potpuno razvijenim
zimskim pčelama. Ako se ove mere kontrole populacije Varroe izvedu samo u julu, ili
čak kasnije, broj oštećenih pčela će rasti proporcionalno s količinom zaraženog legla.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
235
Ako se pak mere i tretmani za kontrolu populacije Varroe izvedu jako kasno u jesen,
mnoge zimske pčele biće sigurno oštećene, a zimski gubici pčelinjih zajednica će se
da povećaju. Zato svaka mera izvedena s ciljem uništavanja parazita Varroa
destructor u pčelinjoj zajednici pre jula i avgusta dobro će doći pčelinjoj zajednici, a
kasniji tretmani će dobro poslužiti letnjim pčelama za sledeću godinu.
2) istrajnim uništavanjem parazita. Čime? U prvom redu lekovima koji
isparavaju: timolom i mravljom kiselinom (Grobov). Veliki broj istraživanja je pokazao
kako timol (Apigard) i mravlja kiselina u periodu jul - septembar, a oksalna i mlečna
kiselina u periodu kada u pčelinjoj zajednici nema legla (novembar i prva polovina
decembra) uspešno uništavaju populacije Varroa destructor. I istraživanja obavljena
poslednjih godina pružaju sve češće dokaze kako i neka eterična ulja (timol) kao i
neki dobro poznati dodaci hrani (KAS 81) mogu biti efikasno primenjeni za kontrolu
varroе.
7.3. ZAŠTO ISPARAVAJUĆA SREDSTVA PROTIV VARROE U
PČELINJEM DRUŠTVU
Lekovi koji isparavaju (mravlja kiselina, timol, eterična ulja...) bolji su od
drugih, jer dospevaju u sve delove košnice, pa i u otvoreno leglo gde uništavaju ili
bar oštećuju Varroou (Grobov, 1984).
Desetogodišnja istraživanja na 120 pčelinjih zajednica u intenzivnoj studiji
tretmana timolom Franc Knobelspies je utvrdio da približno pet dana pred izleganje
trutovskog i tri dana pred izleganje radiličkog legla, pčele u zdravim društvima
delimično otklapaju ćelije sa leglom da bi vazduh mogao da uđe u njih. on
pretpostavlja da zbog ovog delimičnog otklapanja, isparenja timola ulaze u ćelije
igrajući ulogu svojevrsnog anestetika za varrou i da zato ne dolazi do njene oplodnje.
Pretpostavlja da prirodni proces hranjenja hemolimfom pčelinje larve više ne
funkcioniše u korist razvoja mladih retardiranih varroa ("Bee biz”, jul 1997.).
Neprekidnim emitovanjem oštrih mirisa, isparavajuća sredstva svakodnevno
ubijaju grinje koje se na leđima mladih pčela izvode iz zatvorenog legla. Ta sredstva
za duže vreme zadržavanja u košnici (najmanje 16 dana), očiste pčelinju zajednicu
od grinja Varroe.
Poznato je da se Varrooa razmnožava u zatvorenom leglu, koje kod naše evropske pčele traje 12 dana, što znači da svakog dana pčelinju zajednicu naseljava
1/12 novoizleženih grinja. Pod pretpostavkom da se u pčelinjoj zajednici na dan »D«
nalazi 1.920 grinja, od čega 50% (ili 960 ženki) varroe u poklopljenom leglu, one će
narednih 12 dana svakodnevno izvoditi po 1/12 ili 80 grinja (umnoženo 1,4 puta,
svaka ženka varroe u zatvorenom leglu proizvede prosečno 1,4 ženskog potomstva,
piše Koeniger) koje će se, ako ne budu uništavane, prikačiti na pčele i uvećati zarazu
za novih 112 grinja dnevno. Kada u košnici nema akaricida, za period od 12 dana na
pčelama će se naći 1.212 varroa, a u zatvorenom leglu njih 1.561.
Ako pčelinju zajednicu i dalje ne štitimo, u narednih 8 meseci varroa će se
umnožiti, prema Liebigovom pravilu za 128 puta, što korespondira sa računicom
Artmenka i saradnika, po kojoj su utvrdili koeficijent reprodukcije od 105 do 160 puta.
Zato varrou treba uništavati kontinuirano i istrajno tokom cele godine, primenom
isparavajućih sredstava kao što su timol i mravlja kiselina, eterična ulja i aromatične
sirovine.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
236
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Timol u dozi od 10 do 12 grama po nastavku, stavljen u valov satonoše
plodišnog nastavka ili u Frakno-timol ram, dugo vremena isparava i za to vreme štiti
pčelinju zajednicu od parazita. I mravlja kiselina uneta u košnicu isparava i zadržana
u pčelinjoj zajednici najkraće 4 dana (po matematičkom modelu iz tabele) ubija grinje
na pčelama i u leglu, te štiti pčelinje društvo od parazita.
Matematički model prikazan u Tabeli 45 pokazuje da kada u košnici nema
akaricida, 1/12 grinja sa pčela ulazi u ćelije sa leglom i tu ostaje za vreme stadijuma
razvića predlutka - lutka - pčela. Taj stadijum traje 12 dana, nakon čega 1/12 poroda
Varroe umnoženog za 1,4 puta, daje reprodukciju ženskog potomstva koje se kači na
pčele i time zatvara reproduktivni krug, koji se nastavlja u nedogled.
7.4. TIMOL – U KOŠNICI ZDRAVLJE,
U PČELINJOJ ZAJEDNICI RADNO RASPOLOŽENJE
Timol je bezbojni kristal ili beli kristalni prah koji se dobija iz biljaka timijana i
majčine dušice ili se dobija veštačkim putem (sintetički). Tačka očvršćavanja mu je
oko 49,3°C, a topljivost mu je 1 deo u 1000 delova vode, 1 u 0,3 etra, 1 u 200
glicerina. Prelazi u tečno stanje sa kamforom, mentolom, fenolom i sličnim
supstancama (Klinar). Mora se čuvati u dobro zatvorenoj tamnoj staklenoj ambalaži.
zaštićenoj od svetla.
Timijan i majčina dušica su biljke oštrog, a ugodnog mirisa, poznate kao lek
ne samo u narodnoj, nego i u naučnoj medicini (Tucakov). Još od antike se znalo da
ove biljke imaju vrlo jako antiseptično dejstvo i da uništavaju viruse i bakterije. Obe
biljke sadrže timol, antiseptik jači od fenola, za koga se dugo verovalo da je najbolji
baktericid. Timol je, u stvari, kamforasta esencija majčine dušice i uveliko se koristi u
farmaciji za pravljenje sirupa, kremova, balzama, losiona i dr. Njime su čak vîdali i
rane nakon amputiranja udova.
Kao organsko fenolno jedinjenje, formule C10H14O, tzv. izopropil-ortokrezol,
timol se primenjuje u medicini i stomatologiji kao antiseptično, dezodorantno i antihelmintičko sredstvo (ubija gliste), ali i Varrou destructor, tako što parališe njen nervni
sistem. Nema štetno dejstvo na ljudsko zdravlje niti za okolinu. Timol se, kao
prirodna supstanca, nalazi u malim količinama u nekim vrstama meda (npr. u lipovom
medu).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
237
Tabela 44
Matematički model umnožavanja varroe kada u košnici nema Varrocida
Na dan »D« = 960
»D+1« (960-80)+112=992
992×1/12=82
»D+2« (992-82)+112=1.024
1.024×1/12=85
»D+3« (1024-85)+112=1.051
1.051×1/12=87
»D+4« (1051-87)+112=1.076
1.076×1/12=89
»D+5« (1076-89)+112=1.099
1.099×1/12=91
»D+6« (1099-91)+112=1.120
1.120×1/12=93
»D+7« (1120-93)+112=1.139
1.139×1/12=95
»D+8« (1139-95)+112=1.156
1.156×1/12=96
»D+9« (1156-96)+112 =1.172
1.172×1/12=97
»D+10” (1.172-97)+112=1.187
1.187×1/12=99
»D+11” (1.187-99)+112=1.200
1.200×1/12=100
»D+12” (1.200-100) +112= 1.212
1.212×1/12= 101
1.212+(1115×1,4)=1212+1561=2773
Slika 35. Dinamika razvoja varo (Modifikovano
prema Koenigeru i Fušu)
Napomena:
Dužina života ženki varroe:
Sakao i sar.: 43 dana leti, 3-5 meseci zimi
Smirnov:
7–13 dana pri T 13-25°C i vlažnosti 65-75%
48–72 sata pri T od-10 do -30°C
Šmilevski:
zimi na mrtvim pčelama 16 dana
leti na mrtvim pčelama 12 dana
najduže žive na T od 32°C i
vlažnosti 95%
Mikitjuk, 1979. je na 52 ženke varroe utvrdio:
da su njih 78,9% polagale jaja jednom
5,8% polagale jaja dva puta
4,8% polagale jaja tri puta
1,9% polagale jaja četiri puta
Ovo dovoljno pokazuje da sa Varroom nema
šale
Slika 36. Sa varoom nema šele.
Užas! (Foto Brndušić, 2004)
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
238
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
7.4.1. ŠIROKA PRIMENA TIMOLA
Timol je ekološki ispravan lek širokog spektra delovanja prema raznim
patogenim uzročnicima u košnici (Grobov). Prema EU zakonu br. 2377/90, timol je
svrstan u II grupu netoksičnih veterinarskih lekova, za koje nije potrebno maksimalno
ograničenje rezidua (Bubalo, 2004). Timol uništava Varroou destructor, Acarapis
woodi, pčelinju vaš i voskovog moljca, sprečava pojavu nozeme apis (Kadzo).
nozeme cerana (Maistrello, prema Stanimiroviću i sarad. 2011.) i krečnog legla
(Knobelspies), smanjuje do 15% broj crevnih bakterija kod pčela u toku zimovanja.
Ispitujući njegov efekat, neki autori su u proleće našli bakterije kod 100% jedinki u
košnicama koje nisu tretirane timolom.
Grobov i saradnici utvrdili su, u eksperimentima velikih razmera efikasnost
timola (u obliku praška u dozi od 0,25 g po ulici, ili u formi sporog delovanja u dozi od
10-15 g timol-praha po košnici) od 73-97,7% oborenih krpelja. U strogo kontrolisanim
uslovima ogleda, efikasnost timola uzetog u dozi samo od praška bila je 76%.
Kalinka Gurgulova iz Bugarske utvrdila je efikasnost timola od 80%. U
istraživanjima koja je proveo Vladimir Mlađen s jeseni 1982. i u proleće 1983. godine,
timol je u komparaciji sa pet drugih lekova pokazao najveću efikasnost u obaranju
krpelja od 90,38 do 91,83%, ali posipanjem u prahu po satonošama.
Vladimir Mlađen vršio je uporedna istraživanja efikasnosti timola. U grupi sa
folbeksom VA (brompropilat), apiakaridimom (malation + tedion), fenatijazinom i
varitanom na bazi fenotijazina, timol se pokazao najefikasnijim. To se pokazalo u
četvorokratnom tretiranju s jeseni i u trokratnom tretiranju u proleće navedenim
preparatima, po uputstvu proizvođača, a rezultati iskazani statističkom obradom
potvrdili su dominantna svojstva timola u obaranju varroa.
Timol u kombinaciji sa odVarrom (čajem) gorkog pelena i borovih pupoljaka
(KAS-81) dao je najbolje rezultate. U dvokratnom tretiranju Vasa Batančev,
kombinujući timol i KAS-81, u toku 18 dana izbrojao je 2.937 ubijenih krpelja.
Imodorf, Sarier i Bogdanov našli su da je efikasnost timola protiv varroe pri
optimalnim uslovima između 90 i 97%.
Timol je pokazao efikasnost na spoljnoj temperaturi u rasponu od 8° do
42°C, pa se lečenje pčelinjih društava preporučuje u proleće-leto-jesen-zimu.
Dr sc. Dragan Bubalo (2004) sa Agronomskog fakulteta u Zagrebu ističe da
je nemoguć razvoj rezistentnih grinja upotrebom preparata na bazi timola, jer je
mehanizam dejstva usmeren na nekoliko područja nervnog sistema, za razliku od
sintetičkih akaricida kod kojih je dejstvo usmereno na pojedino područje. Zato je
našao široku primenu širom sveta.
Franc Knobelspies navodi da se timol u košnici ponaša kao i propolis. U
košnici nalazimo propolis na svim mestima, otvorima, razmacima i pukotinama
manjim od 3 mm. Miris propolisa zahvata prostor cele košnice i inkorporiran je u
vosku i drvenim delovima unutrašnjosti košnice. Sadržan je i do 5% u
novoizgrađenom saću. Svoja isparenja deponuje u vosak i ćelije sa leglom, u drvene
delove ramova i zidove košnice, ispoljavajući baktericidna i fungicidna svojstva. Isto
tako se ponaša i timol. Vremenom se inkorporira u saće i drvene delove košnice što
dezorjentiše varrou. Pri ulasku u ćeliju saća, varroa je toliko zbunjena i
dezorjentisana da se više ne hrani hemolimfom larve već postaje gladna i ne može
stvoriti otpornost na glad, niti se može oploditi, što je potvrđeno detaljnom kontrolom
ćelije sa larvom koju je ženka varroe naseljavala. Tu je nađen tačkasto rasejan izmet
varroe duž cele ćelije, a poznato je da ona odlaže svoj izmet na gornji deo zida ćelije
bliže analnoj zoni predlutke i da je to đubrište stalno na istom mestu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
239
U Norveškoj, Švedskoj i Finskoj, zemljama sa dugotrajnim i surovim zimama,
u kojima mogu prezimiti samo zdrave i snažne pčelinje zajednice, od svih načina i
postupaka borbe protiv varroe, najboljom se pokazao timol. U valovu, specijalno
udubljenom na gornjem delu satonoše jednog okvira, sipa se 10 g timola. Taj okvir,
sa medom i polenom u saću, postave u sredinu gnezda i timol preko cele zime
lagano isparava. Varroe koje izlaze iz ćelija padaju kroz žičanu mrežu na podnjaču
gde ugibaju. Istraživanjima je utvrđeno da ovakav tretman ne uznemirava normalan
život pčelinje zajednice, matice ne stradaju i nema štete na leglu niti umiranja pčela.
Nema grabeži. Ne smanjuje polaganje jaja, a pruža zaštitu pčelama cele godine.
U SAD Kolderon, iz Istraživačke laboratorije u Batusvilu, Merilend, koristi
timol kao bazu za nove lekove. Utvrdio je da lek od smeše timola i eukaliptusovog
ulja ima efekat od 93% ubijenih varroa, ali mu je glavna osobina, kako kaže naučnik,
niska toksičnost. Osim uspešnog delovanja protiv varroe, ima uspešno dejstvo protiv
plesni i bakterija.
U Švajcarskoj timol upotrebljavaju kao osnovu registrovanog preparata apilajf
VAR (API LIFE VAR) i kao timol-ram.
U Italiji timol se koristi u obliku:
- Apiguard-a (timol-gel),
- Apilaif Var-a (timol 74,8%, eukaliptol 16%, menthola 3%, kamfor 3,7%,
vermikulit Q.S. 1,8%42 i
- Timovar-a (timol-trake).
Izvršena dvogodišnja istraživanja u severnim oblastima (Vićenca i Modena) i
u južnim (Rim, Palermo) (2004/2005), potvrdila su efikasnost preparata u procentu
od 30 do 93,6%43.
Ova istraživanja su utvrdila efikasnost timola:
Na severu Italije efikasnost je iznosila u proseku
30-50% po sledećem:
- Apiguard ( 50 g gela + 12 g timola)
66,9% - 68%,
- Timovar (15 g timola u jednoj traci)
93,6% (u Vićenci), a u Modeni
se pojavilo izbacivanje larvi iz lega i čudne anormalnost, koje nisu istražene.
Ovome je doprinelo kišno vreme, snižena temperature i malo sunčanih dana
u avgustu, što je produžilo – usporilo isparavanje, i sušenje gela u Apiguard-u.
Na jugu - Rim i Palermo - efekti Timovara i Apiguard-a iznosili su od 97% do
91%.
Varroa nije pokazala rezistenciju na timol.
I ova istraživanja su pokazala da je za primenu timola potrebno suvo i toplo
vreme! Bez padavina i bez oblačnosti
7.4.1.1. Ogledi o uticaju koncentracije timola na zdravlje pčela i ljudi
Timol-ramom pčelinje zajednice se izlažu dejstvu timola tokom cele godine,
uz dvokratno dodavanje leka (mart-april i jul-avgust) po 12 g po nastavku. Ispitivanja
su utvrdila da tretiranjem ovom metodom timol ne utiče na zdravlje ljudi i pčela, ali
može uticati na ukus meda. A da bi se osetio u medu, potrebna je koncentracija od
1,1 mg/kg. Zato je u Švajcarskoj gornji prag dozvoljene koncentracije timola u medu
0,8 mg/kg.
U Institutu Liebefeld postavili su ogled u trogodišnjem trajanju: u 17 košnica
(14 švajcarskih i tri pokretne) postavili su 22 timol-rama i ostavili ih u pčelinjim
zajednicama tokom cele sezone. U dva navrata su (mart-april i jul-avgust) timolramove dopunjavali sa po 12 g timola u kristalu. Aktivni sastojak timola je isparavao
tokom sledećih nekoliko meseci od početka ogleda. Ostaci timola u medu mereni su
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
240
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
gasnom hromatografijom. U 22 uzorka ispitivanog meda, donja granica iznosila je
0,02 mg/kg, a izmereni maksimum je iznosio 0,83 mg/kg, i to samo u jednom uzorku
meda. U proseku, u švajcarskim uzorcima meda nađeno je 0,3 mg timola po jednom
kilogramu meda.
Isti eksperiment postavili su u Institutu Hohenhajm (Walner), Nemačka, ali sa
nemačkim timol-ramovima. Na kraju eksperimenta su utvrdili veće vrednosti timola u
medu nego što je prethodno nađeno u Liebefeldu (švajcarskim uzorcima). U
Hohenhajmu, na nemačkim uzorcima meda našli su najnižu vrednost od 0,7 mg/kg i
najvišu 2 mg/kg meda, prosečno 0,63 mg/kg. Sumnja se da se razlika u količini
ostataka timola u medu pojavila iz razloga što su timol-ramovi veći broj godina
ispitivani u Nemačkoj nego u Švajcarskoj, pa se u njima zadržalo i više ostataka
supstance.
Ispitivanja u Švajcarskoj sa timol-ramovima držanim u košnicama neprekidno
dve i tri godine, pokazala su da su vrednosti timola u medu posle treće godine osetno
povećane. Uklanjanje timol-ramova iz košnica tokom medobranja, eksperimentom su
konstatovali evidentno niže vrednosti ostataka timola u medu, nego u košnicama iz
kojih nisu uklanjani.
U fokusu istraživanja bila su i zapažanja švajcarskih pčelara. Njih 17 tvrde da
nisu bile primećene baš nikakve nepredviđene pojave za vreme od godinu dana
držanja timol-ramova u pčelinjim zajednicama.
Imdorf i Bogdanov (2004/2) ističu da su dugotrajne studije pokazale, kada se
koristi pravilno, rezidue timola u medu ostaju na niskom i bezbednom nivou (tabela
45)
Tabela 45. Rezidue timola u medu posle raznih postupaka tretmana (Preuzeto od
Imdorfa i Bogdanova, »Pčelar” 2/2004).
Tip timol tretmana
Prosek mg/kg meda
Minimum/maksimum
Timol ram
Celogodišnja upotreba u Švajcarskoj, 1997.
(broj društava 22)
0,33
≤ 0,02-0,83
Timol ram
Celogodišnja upotreba u Švajcarskoj, 1998.
(broj društava 38)
0,40
0,11-1,06
Timol ram
Upotreba izvan paše u Švajcardkoj, 1998.
broj društava 10).
0,17
≤ 0,02-0,32
Timol ram
Celogodišnja upotreba u Nemačkoj, Walner,
1997. (broj društava 19)
0,63
0,07-2,0
Api Life Var:
osmonedeljna primena u jesen, 1-5 upotreba
(broj društava 28)
0,16
≤ 0,02-0,48
Lipov med (Guyot et al. 1998)
0.08
0,02-016
Koncetracija timola koja utiče na ukus meda
Maksimalna granica rezidua timola u
Švajcarskoj
1,1-1,3
0,8
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
241
Liebig (2003)44 koristi timol rastopljen u alkoholu (doza za društvo u jednom
nastavku je 14 g timola u 20-30 ml alkohola). Kao nosač koristi tanku sunđerastu
krpu debljine 5 mm, koju iseče na trake, tako da pokrije sve ulice plodišta. Rastvor
pravovremeno nanesi na trake i poprečno ih položi na ulice plodišta, pokrivajući ih
folijom. Alkohol brzo ispari, dok fini kristali timola isparavaju dosta dugo. Zato
postupak treba ponoviti posle 2-3 nedelje. Na efikasnost timola najviše utiče
temperatura, ali i udaljenost timola od same zajednice pčela. Naime, mnogo veću
efikasnost postižemo ako je društvo u jednom nastavku, nego ako je u dva.
Tretman timolom može da izazove određene štete na leglu. U neposrednoj
blizini stavljenog timola (približno na širinu trake) pčele uklanjaju sve leglo i veliki
venac meda. Matica smanjuje polaganje jaja i zaleže samo daleko od timola.
Zbog uticaja na leglo, sa upotrebom timola treba početi po prvom
prihranjivanju sve do kraja prihrane, a preparat staviti tako da je između njega i legla
široka medna kapa. Dobro je kontinuirano prihranjivati pčele malim porcijama tokom
tretmana timolom.
Od timola Varroe dugo padaju, a najviše prve nedelje. Zato se u prirodno
opadanje Varroe može pouzdati tek kada prođe bar mesec dana od tretiranja.
Kod zajednica koje se zazimljuju u dva nastavka, efikasnost timola retko
prelazi 90%, pa mora da se upotrebi duplo veća doza nego kod zajednica u jednom
nastavku (tada treba misliti na poznate neželjene posledice i cenu tretmana,
Živadinović). Kod zajednica u jednom nastavku efikasnost prelazi 95%, pa dodatni
tretmani pre uzimaljavanja nisu potrebni. Pošto je timol je topiv u mastima pa ulazi u
vosak njegov miris se gubi tek kada košnicom ovladaju više temperature.
Pri upotrebi timola u suzbijanju varroe treba uapamtiti i neke mere
opreznosti, kao i kod svih akaricida.
Timol
ne
upotrebljavati
na
temperaturama spoljnjeg vazduha višim od
26°C.
Trouiller (2003) je prema Nediću
(2003)
predstavio
na
38.
kongresu
Apimondije 2003. godine u Ljubljani varijantu
timola u formi gela koga je nazvao Apiguard.
Varijanta je napravljena tako da se reguliše
isparavanje aktivne supstance. Gel se
ponaša kao mreža koja se pri nižoj
temperaturi širi, a pri višoj skuplja. Ovakva
osobina,
prema
navodima
autora,
obezbeđuje maksimalan učinak samo u dva
tretmana. Apiguard je testiran u nekoliko
zemalja kako bi se ispitala njegova efikasnost
pri različitim temperaturama i načinima
pčelarenja. U svakom ispitivanom tretmanu
Slika 37. Apiguard
postojala je mrežasta podnjača i nauljeni
ulošci na kojima se Varrooa zadržavala.
Primena se sastojala u dvokratnom tretmanu (50 grama timola u gelu upakovanog u
pakovanje u formi folije ili limene paštete koja se stavlja u košnicu) u intervalu od dve
nedelje. Efikasnost apiguarda testiranog u 7 država (Alžir, Italija, Grčka, Maroko,
Francuska, Belgija, Švajcarska na pčelama rase bikfast, carnica, ligustica, mellifera,
macedonica, mešavina) na 31 lokaciji u košnicama tipa Dadant, Langstrot, S-Swiss,
Z. Zander iznosila je u proseku 91%. Temperaturni opseg spoljnje toplote vazduha
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
242
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
iznosio je od 7 do 42°C. Primenjuje se u leto, posle medobranja kada je srednja
dnevna temperatura 15°C i više. Ako društva imaju potrebu za hranjenjem, tretiranje
početi nekoliko dana pre hranjenja. „Jedan komplet sadrži 10 pakovanja, što je
dovoljno za za tretman 5 društava, 2 puta, u razmaku od 15 dana„ (Cvetković, 2003).
7.4.1.2. Ruska iskustva u primeni timola
U Rusiji se timol u borbi protiv varroe koiristi više od 30 godina, a iskustvao
njegovoj primeni utemeljena su na bogatoj praksi i teoriji. Oni su još davne 1981.
godine u časopisu »PČELOVODSTVO” publikovali rezultate uspešnosti primene
timola u periodu mirovanja pčela, odnosno u jesen, zimi i u proleće, što pokazuje
tabela 46.
Svaka ubijena ženka varroe koja prezimljava na pčelama, znači više nego
desetine parazita ubijenih u aktivnoj sezoni, ističe Sulimanović.
Tabela 46. Pregled efikasnosti timola zimi i s proleća*, (prema podacima Stanojčića)
Novembar
Broj otpalih
varroa
Odnos
Početak aprila
Februar
Timol u
košnici
Košnica
bez Timola
Timol u
košnici
Košnica bez
Timola
Timol u
košnici
Košnica bez
Timola
277
62
163
57
352
57
4,7 : 1
2,85 : 1
6,0 : 1
*Rezultati istraživanja odelenja Saveznog instituta eksperimentalne veterine u Belogrodu. Deset grama
timola sipali su u kutiju od šibica, zamotali u gazu i kroz leto stavili na podnjaču (»Pčelar« 6/81, str.184).
7.4.1.3. Franc Knobelspies
je utvrdio da je zimi 1991/92. godine pod dejstvom timola nedeljno padanje
iznosilo od 3 do 7 krpelja. Na proleće 1992. godine u društvima koja zimi nisu bila
tretirana timolom našao je u 400 poklopljenih ćelija trutovskog legla između 30 i 160
ćelija sa Varroom. U tretiranim društvima pri istom broju kontrolisanih ćelija u
zatvorenom leglu trutova, bilo je samo 2-9 ćelija sa krpeljom. Izraženo u procentima
u netretiranim društvima zaraženost je nađena od 7,5 do 40%, a u tretiranim 14-17,8
puta manje, t.j. od 0,5 do 2,25%.
Maja 1994. godine preselio je sedam najjačih pčelinjih zajednica na pčelinjak
od oko 60 društava u vlasništvu drugog pčelara. Preseljena društva imala su u
košnici frakno-timol ram celog leta, a košnice vlasnika pčelinjaka nisu tretirane.
Krajem avgusta iste godine iz društava vlasnika pčelinjaka i susednih pčelara izlazile
su (ne izletale) mlade pčele sa deformisanim krilima koje su bauljale oko košnica.
Desetog oktobra vratio je svoja društva u matični pčelinjak i podvrgao ih
kontrolnom tretiranju perizinom. Proverom je utvrdio da je...
...u
1
2
3
4
5
6
7
svega
društvima:
palo
83
61
185
50
172
51
130 732
varroe:
Ostavio je timol-ramove u pčelinjim društvima tokom cele zime i padanje
varroe se nastavilo do sledećeg 1. maja, kada je izbrojao...
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
...u
društvima:
palo
varroe:
1
2
3
4
5
6
7
71
91
105
31
201
141
115
243
svega
755
Timol redukuje varrou do nivoa da se u društvu ne može pojaviti jaka zaraza.
Zato je broj varroa koje padaju relativno mali u poređenju sa hemijskim metodama.
Za pet godina neprekidnog tretiranja pčelinjih društava timolom i kontrolom padanja
varroe tokom letnjih meseci utvrdio je da skoro u društvima nema prisutnih parazita,
a ako ih je i bilo, to su bili bledi i pegavi primerci, odnosno blede mlečno-vodene bile
su mlade varroe, a svetle sa tamnim pegama su stari krpelji.
7.4.1.4. Istraživanja na Svesaveznom institutu eksperimentalne veterine,
Moskva, i Pedagoškom institutu, Belgorod,
su utvrdila stimulativno dejstvo timola na sakupljačku aktivnost pčelinje
zajednice, što se vidi iz tabele 47.
Tabela 47. Stimulativno dejstvo timola na sakupljačku aktivnost pčelinjeg društva
(prema podacima Stanojčića)
Nametnuti uslovi
8 PD zaraženih sa 32–36% i
tretiranih timolom 2 puta u
razmaku od 7 dana
Pčelinja društva koja nisu
tretirana timolom
Na slaboj paši
(indeks 100)
132,4
100
U suvim žarkim uslovima na
suncokretu udaljenom 2,5 km
od pčelinjaka
+2,3 kg meda
-3.9kg meda
ili 26,2% manje
Dvokratno tretiranje pčelinjih društava sa 0,25g timola po ulici, doprinelo je
povećanju unosa polena, većem prinosu voska, povećanju mase tela pčela i većem
unosu meda, te povećavaju ukupne težine timolom tretiranih pčelinjih zajednica za
5,5 kg, ističu u Institutu.
7.4.1.5. Doza i tehnika tretiranja zaprašivanjem timolom u prahu
Kada se tretiranje pčelinjih zajednica vrši zaprašivanjem pčela po
satonošama plodišnog nastavka, mora se poštovati strogo odmerena doza leka
prema jačini pčelinjeg društva, na što upućuje tabela 48.
KADA? U TOKU DANA:
KAKO ?
- podići komplet iznad plodišta (matična rešetka i sve iznad nje) i pomeriti ga
unapred za 15 do 20 cm. Pčele će uznemirene, podići temperaturu od koje će varroe
padati kroz žičanu mrežu na podnjaču;
- pčele nadimiti.One će se najesti meda i ogoleti varrou;
- primerenu dozu timola iz kašičice presuti u sito (ili cediljku za čaj) i kroz
stvoreni otvor naprašiti pčele na satonošama;
dovesti košnicu u prvobitno stanje i posmatrati reakciji pčela.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
244
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Tabela 48. Doziranje timola u prahu
Doza od 0,25 g po ulici
2 LR nastavka
gusto posednut
pčelama
1 LR nastavak
gusto posednut
pčelama
1 LR nastavak
slabije posednut
pčelama
slaba društva
2,5 g
1,75 g
0,87 g
0g
Timol u prahu
Dozimetar
pribor
Tri kašičice primerene zapremine za timol i sito (ili cediljka za čaj)
7.4.1.6. Kako rade u Evropi
Grobov i
saradnici
0,25/ulica ili 10
g usporeno
delovanje
Švedska,
Finska,
Norveška
10
grama u
satonoš
u
Trouiller
(2003)
Oblika
limene
paštete
50
grama
Kada
opadne
10 i više
varroa
Da
Početak
septem
Da
Posle
vrcanja
Sunđer
15-20
grama u
toploj
vodi
SarierImdorfBogdanov
Julavgust
2 × 12
Martapril
Doza,
grama
Knobelspies
Frakno
Timolram
Vreme tretiranja
2×u
intervalu
2-3
sedmice
2×u
intervalu
2-3
sedmice
Odmah
Preko zime
Autori
Nosač
Tabela 49
2 × 50
grama u
intervalu
od 2
nedelje
Primena:
1) U toku aktivne sezone: kod teže zaraženih zajednica (više od 20%) 3-4
tretmana u razmaku od 4 dana, a kod slabije zaraženih društava u intervalu od 7
dana (Grobov i sarad. 1984).
2) U toku sezone mirovanja i sezone aktivnosti pčela u polju, kada dnevne
temperature spoljnog vazduha, za duže vremena ne prelaze 26°C, 10 do 12 g timola
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
245
nasuti u valov jedne satonoše zamrežene žičanom mrežom i neprekidno držati u
košnici do glavne paše (Grobov i sarad. 1984).
3) Prema Imdorfu, timol se u dozi od 15 do 20 g rastvara u toploj vodi i nalije
u noseći materijal. Za dve do tri sedmice lek ispari i postupak se ponavlja, tako da
jedno lečenje uz ponovljenu dozu traje šest nedelja. Tretiranje timolom u trajanju od
šest nedelja sprovodi se (1) posle oduzimanja meda i (2) početkom meseca
septembra. Ako je prirodno opadanje veće od 10 grinja dnevno, tretiranje treba
otpočeti odmah ne čekajući avgust i septembar.
4) Franc Knobelspies, granulirani timol u dozi 11-12 g (može i praškasti)
stavlja u frakno timol-ram45, vodeći računa da timol bude ravnomerno raspoređen u
gornjem odeljku, a ne da bude na jednom mestu. Vrši dva tretmana godišnje. Prvi
tretman obavlja između 1. i 10. maja sa ciljem da uništi varrou, koja bi se
razmnožavala tokom letnjih
meseci. Drugi tretman
izvodi, odnosno frakno
timol-ramove
dopunjuje,
krajem jula ili početkom
avgusta sa istom dozom
timola
kojom
uništava
varrou
koja
bi
se
razmnožavala
tokom
jeseni, kako bi pčelinje
zajednice u zimu ušle bez
parazita.
Postavljanje
Slika 38. Frakno-timol ram: 1. glavni ram; 2. bočni zidovi;
frakno
timol-rama
3. bočni zidovi gornjeg odeljka; 4. platno koje razdvaja
preporučuje: u košnicama
dva odeljka; 5. poklopac gornjeg odeljka; 6. donji odeljak;
sa jednim nastavkom gde
7. useci na donjem odeljku
su ramovi postavljeni »na
hladno«, odnosno po dužini, ram se uvek postavlja uz zid košnice, u košnicama sa
dva plodišna tela, preporučuje dva frakno timolrama, po jedan uz svaki bočni zid
gornjeg nastavka. Korektna količina timola je 11 do 12 g po ramu piše Knobelspies.
5) U novije vreme u Rusiji preporučuju i drugi način primene timola.To je 10%
rastvor timola u alkoholu kojim se prska jako zaraženo zatvoreno leglo.
Naročitu opreznost posvetiti pri zaprašivanju timolom:
- na pčelinjacima gde su košnice gusto postavljene ili na pčelinjacima
paviljonskog tipa, izbegavati tretiranje zaprašivanjem:
- u bezpašnom periodu, jer može doći do grabeži,
- kada je kišovit dan i kada se očekuje nevreme, jer bi pčele skupljene u
»grozdu” mogle da stradaju.
- na nekoliko dana pred seobu, jer se pčele neće povući u košnice.
Strogo voditi računa da se kod postupka zaprašivanjem ne predozira i da se
ne tretira na temperaturi spoljnog vazduha višoj od 26°C. U suprotnom, pčele će
zajedno sa maticom izići iz košnice i za nekoliko dana prekidaju svaku aktivnost.
Bolje je početi sa nižim dozama i pri nižim temperaturama, jer timol pokazuje
efikasnost već od 8°C.
Iskustva u borbi sa Varroozom upotrebom timola u bivšem SSSR-u, Finskoj,
Švedskoj, Norveškoj, Švajcarskoj i Nemačkoj najbolja su potvrda vrednosti leka u
košnici, i dovoljan razlog našim malim i velikim pčelarima da ga po uzoru na strana
iskustva, mogu bez predrasuda o njegovom drugorazrednom značaju, uspešno
koristiti.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
246
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Istraživanja Grobova i saradnika i rezultati Mlađana su pokazali da najveći
efekat timol pokazuje zaprašivanjem pčelinjih zajednica posipanjem praha od 0,25 g
po ulici, pri čemu oštećuje hemolimfu krpelja, „snižava rasplodnu moć ženki varroe i
povećava broj ženki nesposobnih da ostave potomstvo”46.
7.4.2. MIŠLJENJA I ISKUSTVA DRUGIH SA TIMOLOM
Ruski naučnici (Grobov i sar., 1981) svrstavaju timol među najbolja sredstva
protiv Varrooze, jer ima najmanje štetne posledice po pčele i pčelinje proizvode
(Sulimanović i Kezić, 1981).
7.4.2.1. Timol prema Riharu (1999)
U knjizi Varroza čebel (1999)profesor dr Jože Rihara je napisao:
“Timol ima prepoznatljiv aromatični miris i specifičan ukus. U prodaji se nalazi
u obliku bezbojnih kristala ili kao prah. U smesi sa kamforom je u tečnom stanju.
S timolom uspešno suzbijamo Varrou. U košnicu ga stavljamo u obliku
kristala, u prahu ili kao pastu.
Među eteričkim uljima najbolje je pribaviti čisti timol. Priprema se tako da nije
štetan za pčele i leglo, ljudima i okolini. Pčelama ga dajemo u obliku tekućine u
špricu, rastopljenog u šećernom sirupu, kao prah ili kao pastu.
Ako ga koristimo u šečernoj otopini, najpre ga treba otopiti u vrućoj vodi (1
gram na 3 litre vode), na to dodamo 3 kg šećera i dobijemo 5 litara lekovite otopine.
Tako pripremljen lekoviti timol dodamo po jedan gram u 5 litara šećernog sirupa i
pčele prihranjujemo 3-4 puta sa po 100-150 g u razmaku od 4-7 dana. (pet litara
takvog rastvora, na primer, je dovoljno za desetokvirnu košnicu za trikratno
prihranjivanje, zašto ćemo potrošiti 140 grama po ulici, prim. J. Rihar, 1999).
7.4.2.2. Melnikova iskustva sa timolom u alkoholu
Kada je zatvoreno leglo jako napadnuto, Melnik preporučuje da ga
poprskamo s 10% timolove alkoholne otopine.
Treba znati da timol pčele uznemirava. Zato slabićima treba suziti leto da ne
bi došlo do grabeži. Stoga je preporučljivo istovremeno tretirati sve pčelinje zajednice
na pčelinjaku. Najsvrsishodnije je primenjivati timol istovremeno na dva načina. Tako
na primer društvo prihranjujemo šećetnim sirupom oplemenjenim timolom uz
istovremeno stavljenu, na dno košnice, timolovu pastu, (Rihar, 1999).
Pasta se priprema tako, što se pomeša 100 g timola sa 400 grama segregata
medicinskog vazelina i 500 g krede u prahu. Na pergamentni papir veličine 20×30 cm
ili na podobnu podlogu nanosimo po 100 do 150 grama paste i položimo na dno
košnice ispod središnjih okvira. Dok pčele odstranjuju pastu, sa njih padaju Varroe
kroz mrežu na zamašćeni uložak na podnjači, i tu ugibaju (Rihar, 1999).
Timol brzo isparava i zato po pravilu ne ostajvlja tragove u medu i u drugim
pčelinjim proizvodima. U Hohenhajmu su posle tri godine upotrebe, tražili timol u
medu, ali ga u većini uzoraka nisu našli. A tamo gde su ga našli bio je 2 ppm - ispod
granice osetljivosti u medu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
247
Melnik (1996) napominje da timol ne šteti zdravlju ljudi. Ako bi se i našao u
medu, onda ga upotrebjlavaju za lečenje gornjih disajnih organa ljudi, lečenju
oslabelog srca, crevnih parazita i drugih oboljenja.
7.4.2.3. Timol u špiritusu po Imdorfu i Liebigu
Imdorf i Liebig sugerišu da timol možemo pripremiti tako da 15 g timola
rastopimu u 20 ml špiritusa. Taj rastvor nanesemo na viskoznu sunđerastu krpu
veličine 30×10×0,5 cm. Kad špiritus ispari, krpu položimo na satonoše plodišta, na 5
cm rastojanja iznad legla. (Liebig sugeriše da ploču položimo suprotno od leta, a
ulice prekrijemo). Stavlja se krajem avgusta ili početkom septembra u trajanju od 3-4
nedelje, pa se potom, odmah stavlja nova (Rihar, 1999).
7.4.2.4. Doktor Rapl Bušner i timovar trake
Doktor Rapl Bušner je u časopisu „Die Biene” za avgust 2008 g. objavio
rezultate svog eksperimenta o efikasnosti timola u obliku traka timovara protiv
Varroe. On je leta 2007. godine (od 19. jula do 27. septembra) izveo eksperiment sa
timolom u obliku timovar-traka na 36 pčelinjih društava sa dva LR nastavka, a fioke
na mrežastoj podnjačama hermetički zatvorene, tako što je 19. jula dijagonalno
postavio po dve trake timovara na satonoše gornjih nastavaka. Trake je menjao
novima svakih 21 dan ,tako da je posle šest nedelja (30. avgusta) tretman bio
okončan.
Opadanje Varroe je kntrolisano svakih sedam dana zaključno sa 27.
septembrom, odnosno četiri sedmice od prestanka delovanja timovar traka. Trećeg
decembra sva društva su, na ime kontrole, tretirana oksalnom kiselinom (postupkom
nakapavanja). (Tabela 50)
Tabela 50. (Preuzeto od dr Bušnera, „Pčelar” br. 10/2008)
Tretman
Mravlja
kiselina
Timovar
Pčelinjak Društva
Opadanje Varroe
(19.07.-27.09.)
Tretman – kontrola oksalna kiselina
03.12. Naknadno opadanje Varroe posle
tretmana (3.12.-03.01.)
Srednja vrednost
Srednja vrednost
Maksimum
A
12
289
158
524
B
14
105
313
707
C
12
350
75
147
D
24
178
86
501
Kao što se vidi iz tabele, pčele na četiri pčelinjaka nisu bile previše zaražene
Varroom.
Efekat timola praćen je paralelno sa mravljom kiselinom kojom su bila
tretirana 26 društava. Ogled je obavljen ponavljanjem četiri puta tretmana u razmaku
od 3-4 dana dozom od 60 ml 60% rashlađene mravlje kiseline
Ako se uporede društva tretirana mravljom kiselinom i zimskim
nakapavanjem oksalnom kiselinom sa onima tretiranim sa timolom (timovar-trakama)
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
248
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
i oksalnom kiselinom, jasno se vidi da timol ima veći učinak u odnosu na mravlju
kiselinu.
Timol u obliku timovar traka je pokazao veću efikasnost od mravlje kiseline, a
ni jedno društva koje je tretiran u letnjem periodu nije stradalo do proleća 2008.
godine („Pčelar” br 10 /2008).
7.4.3. ŠIROKA PRIMENA TIMOLA
Ako je timol našao široku primenu u pčelarstvima Nordijskih zemalja, Rusije,
Kanade, Švajcarske, Italije, SAD i drugih zemalja nema razloga da ga i naši pčelari
sa više hrabrosti unose u košnicu i njime suzbijaju ne samo Varroozu, već i
nozemozu, voskov moljac, akarozu i pčelinju vaš, te smanjuje broj crevnih bakterija u
pčela tokom zimovanja i, stimuliše pčelinju zajednicu na veću radnu aktivnost i
produktivnost, a ženkama varroe umanjuje reproduktivnu sposobnost.
Da je timol našao primenu u suzbijanju Varroze u pčelarstvima mnogih
država pokazuje Imdorf, naučni saradnik Federalnog Instituta u Libelfeldu, koji donosi
tabelu autóra koji su primenom timola obezbedili pčelarenje sa zdravim pčelama i
bez rezidua hemije u medu i vosku, što pokazuje tabela 51.
Tabela 51. Tretman Varroe Destructor čistim timolom (Preuzeto od Imdorfa i
Bogdanova, „Pčelar” 2/2004)
Form
a
timol
a
Prah
u
kesici
Autori
God.
Marcheti
i sarad,
1984
.
Lodesani
i sarad.
Frilli i
sarad.
1990
.
1991
.
Chiesa
1991
Prah
Liebig
1995
.
U
smeši
Higes i
sarad.
1996
.
Prah
Higes i
Lorente
1997
.
Prah
Flores i
sarad.
1997
Bollhald
er
1998
.
Prah
u
smeši
U
smeši
Doza
gram
a
Mesto
primene
Trajanje
tretmana,dan
a
Vreme
tretmana
Prosečna
efikasnost,
%
4×
15
Između saća
16
Okt/Nov
66
21
Okt/Nov
81
8
Novembar
95
Na satonoše
8
Okt/Nov.
96,8
Na satonoše
21
Aug/Nove
m
96,8
Na satnu
osnovu
19
Februar
97,8
4×8
Petri na
satonoše
28
April/Maj
97,6
2×
10
Petri na
satonošu
21
2×
15
Na satnu
osnovu
49
Prah
3×
4,5-6
Prah
4×1
5×
0,5
saću
1×
15
5×
1g po
ulici
Posipanjepre
ko saća
Na satnu
osnovu
97
Avg/okt.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
85-97
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
249
7.4.4. OSTALE ODLIKE TIMOLA
Timol ubija sve stadijume voštanog moljca;
Kad ga s jeseni i u proleće dajemo u sirupu 1:1 (1 g na 5 l šećernog sirupa),
sprečava nozemu, odnosno leči pčelinje društvo obolelo od te bolesti, leči takođe
crevne i druge bakterijske bolesti;
Kad s proleća prihranjujemo, pčele poprskamo s timolovom vodom (1 g na 5 l
šećernog sirupa) dno i zidove košnice i za tili čas ugine krečno leglo.;
Pod uticajem timola i oksalne kiseline Varroe u većini uginu, a one koje
ostanu u životu, nisu sposobne da se pričvrste na pčele (Zamazin,1987, prema
Riharu, 1999).”
7.4.5. APIGARD
Američka firma Dadant&Sons u časopisu American Bee Journal vol 146. №
4, april 2006. dala je odgovor na 17 najčešće postavljenih pitanja pčelara o Apigardu,
preparatu protiv Varroe.
1. Šta je apigard?
Apigard je timol u sporootpuštajućem gelu, koji se koristi kao sredstvo za
kontrolu Varroe destruktor kod pčelinjih društava.
2. Kako se primenjuje apigard?
Ako se apigard koristi u tacni, odstrani se poklopac sa nje i postavi se sa
strane na vrh okvira sa leglom.
Treba proveriti da li je ostavljeno dovoljno prostora da pčele pristupe tacni,
koristeći slobodan prostor iznad plodišta. Potom zatvoriti košnicu. Posle dve nedelje
ponoviti tretman sa drugom tacnom i ostaviti 2-4 nedelje.
Ako pak, koristite pakovanje od 3 kg, onda treba izdvojiti kašičicom 50 g
apigarda. Tretman ponoviti posle dve nedelje i ostaviti ga u košnici naredne 2-4
nedelje.
3. U koje doba godine se može koristiti Apigard?
Apigard je najbolje koristiti na leto ili jesen, osim u pašnom periodu. Spoljna
temperatura trebalo bi da bude oko 15°C, podrazumevajući da je društvo aktivno.
Raznošenje apigard-gela zavisi od toga kako ga pčele transportuju kroz proces
čišćenja košnice, a uvećava se povećanjem spoljne temperature. Apigard ne treba
koristiti pri temperaturama višim od 38°C. Primenu treba izbegavati u vreme paše, jer
bi došlo do zagađenja meda.
4. Zašto ne treba apigard primenjivatu u proleće?
Apigard se može primenjivati u proleće ako je neophodno, pod uslovom da je
dnevna temperatura dovoljno visoka. Međutim, to nije najbolje vreme za primenu
preparata. Timol koji je aktivni sastojak u apigardu može ponekad u kratkom periodu
da stopira maticu u polaganju jaja, a to nije poželjno u rano proleće, kada društvo
treba da se uvećava. Ako je veliko leglo u proleće, tada je bezopasnije koristiti
apigard, nego leglo prepustiti daljoj reprpdukciji, ali je u svakom slučaju bolje tretman
odložiti do leta.
5. Mogu li se hraniti pčele dok se koristi apigard?
Da i ne. Preporučuje se da se ne primenjuje apigard dok traje prihranaje, jer
pčele tada troše sve svoje vreme uzimajući hranu i ne zanimaju se čišćenjem
apigard-gela. Nema velikog rizika ali će postojati razlike između različitih društava
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
250
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
ako se u isto vreme i hrane i tretiraju. Treba pokušati prvo na nekoliko društava i
utvrditi reakciju pčela.
6. Pretpostavlja se da će prva doza biti potrošena za dve nedelje, ali sam
utvrdio da je nestalo gela već posle nedelju dana; da li je potrebno da se druga doza
stavi odmah?
Ne. Brzina sa kojom se gel troši zavisi od temperature i od ponašanja
pojedinih društava. Moguće je da doza gela nestane iz tacne već za 2-10 dana. Gel
nestaje isparavanjem i kada ga pčele detektuju kao „strano telo”, pokušavaju da ga
uklone. Pri visokim temperaturama jače je dejstvo isparavanja. Pčele pronalaze gel i
nastoje da ga brzo očiste. Generalno, jaka društva brže rade, dok manja slabije. Pri
nižim temperaturama gel isparava značajno slabije. Kod radilica nije uočeno da gel
uklanjaju brže.
7. U ponovljenoj dozi gel traje duže; zašto je tako?
Druga doza traje duže jer su se pčele tada privikle na miris timola u košnici.
Higijensko ponašanje sada nije tako izraženo kao pri početnom upoznavanju.
8. Posle dve nedelje ima još uvek nešto apigarda u tacni ili doznoj posudi.
Šta se desilo i šta treba raditi?
Ponekad, kad se gel isuši pčele za njega gube interes. Ostatak formira plitku
površinu (na voskom fundiranom kartonu oko 10×10 cm). Ako postoji samo mala
količina ostataka gela, on se može razmazati na vrhove ramova plodišta. To je
aktivan apigard i, pčele će ga ukloniti što će pomoći u kasnijoj kontroli Varroe.
9. Prva doza bila je pre dve nedelje, a sada bi druga trebalo da traje 2-4
nedelje. Šta, ako u to vreme pčele trebaju da učestvuju u pčelinjoj paši?
Ako očekujete pčelinju pašu nemojte tretirati. Ukoliko je bitan tretman pre
pokretanja pčela na pašu, primenite jednu dozu apigarda i otklonite svaki rezidualni
materijal pre pokretanja pčela. Drugu dozu treba pokrenuta odmah posle paše.
Ovakav režim ne može biti toliko efikasan koliko daju dva uzastopna tretiranja
apigardom. Ne postoji završni period za apigard, što ranije - to bolje. Drugim rečima,
apigard tacne se mogu ukloniti i istog dana postaviti.
10. Koristim apigard u proleće i moja društva izgledaju veoma slabo, zašto?
Verovatno da je matica kraće vreme prekinula polaganje jaja. To se ne
dešava često, ali ako se desi to je samo vremenski efekat. Ona će ponovo početi
polagati jaja kada se miris timola raziđe posle oko 3 nedelje, što neće oštetiti društvo
ili maticu.
11. Koji nivo kontrole (uništenja) Varroe mogu postići tretmanom apigardom?
Apigard često daje rezultate jednako dobre kao što su se mogli postići ranije
sa apistanom ili bajVarrolom, ali generalno može se očekivati niža efikasnost, negde
između 85% i 95% uništenja Varroe. Prosek koji smo mi registrovali tretmanom 1.000
košnica bio je 93%. Apigard deluje bolje ukoliko je toplije ali samo do 38°C.
12. Zašto bi se koristio apigard kada on ne deluje tako dobro kao apistan u
bajVarrol?
Postoji otpornost Varroe na piretroide (aktivne sastojke apistana i bajVarrola)
u mnogim oblastima. Apistan i bajVarrol u tim oblastima nisu efikasni i zato je
neophpdno koristiti druge tipove tretmana. Apigard deluje drugačije od piretroida i
ubija Varrou u razvoju, rezistentnu na piretroide. Dok rezistencija još ne postoji,
dobro je „zameniti” tretmane apigardom.
13. Mogu li koristiti u isto vreme apigard i apistan?
Da, možete, ali bi to bilo rasipanje para i ne bi imalo realne prednosti.
Koristite jedno ili drugo, ali ne u isto vreme oba.
14. Da li je leglo Varroe rezistentno na timol?
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
251
Na kratak period, ne! Piretroidi i drugi „tradicionalni” pesticidi ubijaju, delujući
na nervne kanale Varroe ili insekata i relativno je jednostavno da Varroa ili insekat
promene svoje psihološko stanje, tako da kratko utiču na nervne agense. Timol
deluje drugačije. Kako je protein denaturant on razara membrane ćelije i deluje na
sve ćelijske procese. To je opšti način delovanja, pre nego one postanu visoko
specifične. Bilo bi veoma teško za leglo Varroe da promeni sve svoje telesne funkcije
i postane rezistantno na timol. Vita nadgleda populaciju Varroe u Evropi i mi do sada
nismo registrovali rezistenciju na timol. Međutim, ne isključuje se verovatnoća da
ćemo imati u buduće Varrou rezistentnu na timol.
15. Mogu li koristiti apigard sa otvorenim podnim mrežama?
Pare timola su teže od vazduha i, sa otvorenim podnim mrežama efikasnost
tretiranja bi nestala. Tokom tretiranja apigardom mreže zatvorirte, a posle ih otvorite.
16. Zašto je apigard gel?
Timol je jedan uspešan pesticid, ali kad bi se primenjivao kao sirov kristal ili u
suvom stanju, bilo bi teško i hazardno koristiti ga i kontrolisati promene nivoa
zaraženosti Varroom. U hladnim uslovima, kristali timola ne isparavaju dovoljno brzo i
Varroa se ne može kontrolisati, ali na toplotom, kristali timola će isparavati suviše
brzo, uznemirujući pčele i često ubijajući leglo. Zato se timol inplicira u gel, kako bi za
timol dobili jedan sporo oslobađajući sistem isparavanja, koji dopušta pčelama da se
prilagode na niske koncetracije timola pre nego što dođe do nivoa postepenog
uginuća Varroe. Pri neposrednom korišćenju, apigard-gel je bezopasan za pčele i
leglo.
Gde je moguće dobiti više informacija i apigardu?
Za više informacija o apigardu pogledajte website na www.dadant.com ili
posetite Vita-Evrope's website na www.vita-europe.com.47
U Srbiji opširnu informaciju o apigardu, dao je dr med. Rodoljub Živadinović u
časopisu „Pčelar” br 4 (april) 2007. godine.
7.4.6. TIMOL I DEZORJENTISANA VARROA
U desetogodišnjim istraživanjima delovanja timola na varrou u 120 pčelinjih
zajednica, Francz Knobelspies, otkrio je do sada manje poznate fenomene u razvoju
pčelinjeg društva i uticaja timola na reprodukciju varroe. Naime, on navodi:
1.
da pčele u zdravim društvima delimično otklapaju ćelije približno pet
dana pred izleganje trutovskog legla i tri dana pre izleganje radiličkog;
2.
da pod produženim dejstvom timola u košnici, čija su se isparenja
dugotrajnom upotrebom u pčelinjim zajednicama inkorporirala u vosak i u drvene
delove unutar košnice, ženke varroe i bez leka u gnezdu trpe gubitke i padaju na
podnjaču, a pri naseljavanju ćelija sa larvama krpelji budu toliko destimulisani i
zbunjeni da se ne hrane hemolimfom predlutke-lutke, i kao posledica toga nastupa
glad. Kako varroa ne može stvoriti otpornost na glad, to nikada ne može da postane
rezistentna na timol;
3.
kada se pčelinjem društvu dodaju satne osnove proizvedene od voska
u čijoj su strukturi sadržani ostaci timola i kada pčele na njima izgrade ćelije, matica
položi jaja, a ženka varroe naseli takvu ćeliju, krpelj postaje u tolikoj meri zbunjen i
dezorjentisan da se njegov izmet nalazi u malim tačkicama razbacan niz celu ćeliju,
umesto kao što je poznato, na jednom mestu.
Tvrdnju pod 1 Knobelspies dovodi u vezu sa elementarnom potrebom da se
lutkama pred rođenje obezbedi kiseonik. Isparenja timola prodiru kroz otvor voštanog
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
252
poklopca u ćelije sa lutkama i dezorjentišu parazita, pa ne dolazi do sparivanja ženki
sa mužjakom. Zatim, ne funkcioniše prirodni proces hranjenja, što ima za posledicu
glad potomstva u ćelijama i padanje retardiranih parazita u svim stadijumima na
podnjaču
Tvrdnju pod 2 argumentuje:
Petogodišnje tretiranje timolom svih 120 pčelinjih zajednica u kontinuitetu,
uticalo je da u društvima tokom letnjih meseci skoro i nema varroe, a ako ih ima to su
uglavnom beli i pegavi primerci.
Izložene konstatacije potvrđene su kada je odstranio iz pet najjačih društava
timol-ramove, trutovsko leglo otklopio, a nađene rezultate predstavio u tabeli 52.
Tvrdnju pod 3. dokumentuje rezultatima analize dva instituta:
U petogodišnjem periodu tretitanja pčelinjih zajednica timolom u kontinuitetu,
analizom su utvđeni ostaci supstance u vosku koja destruktivno deluje na varrou, a
prikazani su u tabeli 52.
Pokazatelji iz tabele rezultata analize u Poljoprivrednom Institutu za hemijske
analize u Frajburgu o ostacima timola u vosku, potvrđeni su i u Federalnom Institutu
u Libelfeldu u Bernu, ali u nešto izmenjenim veličinama i na drugim pokazateljima
(tabela 53).
Tabela 52. Efekti ostataka timola u saću
Pčelinja
društva
Br. 1:
10.06.
15.07.
Br. 2:
10.06.
15.07.
Br. 3:
10.06.
15.07.
Br. 4:
10.06.
15.07.
Br. 5:
10.06.
15.07.
Ukupno otvorenih
trutovskih ćelija
Mrtvih varroa
Varroa sa
mrtvim leglom
Varroa bez
legla
Varroa sa
leglom
595
370
15
3
5
1
4
0
0
1
457
344
3
2
0
7
4
6
0
1
432
118
4
1
6
1
1
2
1
2
383
186
8
2
0
9
4
12
5
3
428
278
0
2
9
1
0
2
2
0
Tabela 53. Pregled ostataka timola u vosku i medu
U saću za leglo
U blok/kalupima od
voska
U centru saća
U medu
9,96 mg/kg
41,61 mg/kg
47 mg/kg
0,11 mg/kg
Tabela 54. Pregled ostataka timola u pretopljenom vosku
U vosku od saća sa leglom
U istopljenom vosku od timolrama
U medu
60,5 mg/kg
2523 mg/kg
0,02 mg/kg
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
253
Iz tabele 54 je vidljivo da se količina timola u vosku povećava posle svakog
topljenja, iako timola ima u dozvoljenim količinama u saću sa leglom.
Vlastitom preradom voska sa ostacima timola, satne osnove imaju prednost
nad klasičnim u pretpostavci da timol satne osnove čini lekovitim ne samo protiv
Varrooze, već i protiv drugih pčelinjih bolesti.
7.4.7. NEPREKIDAN OŠTAR MIRIS TIMOLA
Neprekidnim emitovanjem oštrih mirisa, timol svakodnevno ubija krpelje koji
se na leđima mladih pčela izvode iz zatvorenog legla. Pare timola za duže vreme
zadržavanja u košnici (najmanje 16 dana), očiste pčelinju zajednicu od grinja.
Poznato je da se Varrooa razmnožava u zatvorenom leglu, koje kod
evropske pčele traje 12 dana, što znači da svakog dana pčelinju zajednicu naseljava
1/12 novoizleženih grinja. Pod pretpostavkom da se u pčelinjoj zajednici na dan »D«
nalazi 1.920 grinja, od čega 50% (ili 960 ženki) varroe u poklopljenom leglu, one će
narednih 12 dana svakodnevno izvoditi po 1/12 ili 80 grinja (umnoženo 1,4 puta) koje
će se, ako ne budu uništavane, prikačiti na pčele i uvećati zarazu za novih 112 grinja
dnevno (svaka ženka varroe u zatvorenom leglu proizvede prosečno 1,4 ženskog
potomstva, piše Koeniger). Kada u košnici nema akaricida, za period od 12 dana na
pčelama će se naći 1.212 varroa, a u zatvorenom leglu njih 1.561.
Ako pčelinju zajednicu i dalje ne štitimo, u narednih 8 meseci varroa će se
umnožiti, prema Liebigovom pravilu za 128 puta, što korespondira sa računicom
Artmenka i saradnika, po kojoj su utvrdili koeficijent reprodukcije od 105 do 160 puta.
Zato varrou treba uništavati kontinuirano i istrajno tokom cele godine,
primenom isparavajućih sredstava kao što su timol i mravlja kiselina, eterična ulja i
aromatične sirovine.
U dozi od 10 do 12 grama po nastavku, stavljen u valov satonoše plodišnog
nastavka ili u Frakno-timol ram, timol dugo vramena isparava i za to vreme štiti
pčelinju zajednicu od parazita. I mravlja kiselina uneta u košnicu isparava i zadržana
u pčelinjoj zajednici najkraće 4 dana (po matematičkom modelu iz tabele) ubija grinje
na pčelama i u leglu, te štiti pčelinje društvo od parazita.
Prethodni matematički model koji pokazuje da kada u košnici nema
akaricida, 1/12 grinja sa pčela ulazi u ćelije sa leglom i tu ostaje za vreme stadijuma
razvića predlutka – lutka - pčela. Taj stadijum traje 12 dana, nakon čega 1/12 poroda
Varroe umnoženog za 1,4 puta, daje reprodukciju ženskog potomstva koje se kači na
pčele i time zatvara reproduktivni krug, koji se nastavlja u nedogled.
7.5. MRAVLJA KISELINA
Mravlja kiselina je organska kiselina koja se u slobodnim oblicima nalazi u
četini smreke, u listu koprive, u otrovu pčele, ose i mrava, a nalazi se i u medu, koji i
pčele i ljudi, kao hranu i kao lek, odvajkada koriste.
Mravlja kiselina osim što kontaktno uništava Varrou na pčelama, jedino je
sredstvo koje svojom visokom isparljivošću prodire u zatvoreno leglo i uništava
krpelja, mada prema nekim autorima ne u potpunosti,. Prema većini autora
efikasnost mravlje kiseline je 90-95% uginulih Varroa. Međutim, efikasnost zavisi od
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
254
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
mnoštva promenjivih faktora, počev od temperature do sposobnosti pčelinjeg društva
za provetravanjem košnice. Zato korišćenje mravlje kiseline traži najviše pažnje
pčelara i to mnogo više nego pri korišćenju bilo kog drugog sredstva u borbi protiv
Varroe. Pre tretmana pčelar treba da prati metereološku prognozu. Kod isparavanja
mravlje kiseline obavezno se uzima u obzir i površina isparavanja, zapremina
košnice, jačina društva i koncetracija i doza mravlje kiseline. Potrebno je da dnevno
ispari 10 ml mravlje kiseline, jer na toj granici više nema većeg broja otpalih Varroa
nego što je inače dnevno opadanje prirodno uginulih krpelja.(mr hemije inž. J.
Marković, predavanje januara 2012.).
Stoya i saradnici (1986), prema Riharu, našli su da je u medovima SR
Nemačke bilo prosečno 100 mg mravlje kiseline po kilogramu meda cvetnih vrsta, a u
medu pitomog kestena i u medljici četinara i lišćara prosečno 626 mg/kg. Wall je u
kestenovom medu utvrdio čak 1.000 mg mravlje kiseline po kilogramu meda. Mravlja
kiselina, kao i oksalna i mlečna, sastavni je deo meda, pa stoga i ne predstavlja u
njemu strano telo. Ne zagađuje med, vosak, cvetni prah ni propolis, kao ni životnu
sredinu, što se ne može reći za amitraz, fluvalinat, brompropilat i kumafos (perizin).
Ona ubija varrou na pčelama i prodirući u ćelije saća ubija krpelje koji se
razmnožavaju u zatvorenom leglu. Pored varroe, mravlja kiselina uništava voskov
moljac, grinje Akarapis Woodi, a prema nekim autorima sprečava pojavu nozemoze
(Kramer i Tragesser).
Pčelinja društva obolela od nozemoze, bečki profesor Šiler je uspešno lečio
primenom mravlje kiseline. On je 1937. i 1938. godine šećernom sirupu dodavao 15
kapi mravlje kiseline po jednom litru otopine šećera u vodi i time hranio pčele s jeseni
u količini koja je obezbeđivala dovoljnu zimsku i prolećnu rezervu hrane.
Prema mr hemije inž. Jovanu Markoviću, mravlja kiselina deluje na krečno
leglo, jer stimuliše pčele da izbacuju zaražene lutke pre nego što će se pretvoriti u
mumiju krečnog legla.
”Prema Andrijaševu (1899), Gorbačovu (1911) i Žurovskom (1925)”, piše
Smirnov (1968), „mravlja kiselina sprečava truležne bolesti pčelinjeg legla. Pored
toga, mravlja kiselina veoma uspešno dezinfikuje unutrašnjost košnice i pčelarski
pribor„. U istraživanjima Mikitjuka sa Svesaveznog instituta eksperimantalne veterine,
posle prvog tretiranja, ekstenzivnost zaraze legla smanjila se posle 8 dana sa 26,6%
na 12%, a posle 15 dana na 6,6% zaraženost zatvorenog legla (tabela 55).
Tabela 55. Efikasnost mravlje kiseline na umanjenju ekstenzivnosti
zatvorenog legla od maja do septembra (prema podacima Mikitjuka)
Stanje
Na »D«
Posle 8 dana
Posle 15 dana
Zaraženo zatvoreno leglo
26,6%
12%
6,6%
Rezultati istraživanja grupe istraživača, sa Smirnovim na čelu, pokazali su
efikasnost od 90-94% uništenih varroa u proseku po košnici od testiranih hiljadu
pčelinjih zajednica.
Stepenišvili sa Gruzijske naučnoistraživačke proizvodne stanice utvrdio je
efikasnost mravlje kiseline od 92% ubijenih krpelja Varroe Jakobsoni seu destruktor,
a Imdorf, Sarier i Bogdanov 95%.
Šahtamirov sa Naučnoistraživačke stanice, Grozni, utvrdio je korelaciju
između veličine doze i vremena držanja u košnici mravlje kiseline, s jedne strane, i
broja ubijenih varroa s druge strane (tabela 56).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
255
Tabela 56. Efikasnost mravlje kiseline u poređenju sa drugim akaricidima
(Prema Šahtamirovu)
Broj ekspetimentalnih košnica*
29
10
10
Doza, ml
45
30
15
Broj dana držanja mravlje
kiseline u košnici
23
10
8
-mravlje kiseline
26.613
10.763
2.052
-Folbeks VA
22.392
Otpalih varroa pod dejstvom:
-Fenotijazin-tablete
26.155
*za vreme trajanja ogleda, temperatura vazduha iznosila je 22-24°C
Dr Kalinka Gurgulova i sar. (2004) iz Sofije (Bugarska) su utvrdili efikasnost
Furmitoma iz Rume (Srbija) pri dvokratnom tretiranju od 93,01±0,13%, dok je ona
manja kod jednokratnog (84,38±0,31%). „Ovi rezultati potvrđuju podatke drugih
autora koji dostižu efikasnost od 90-95% pri dvokratnom tretiranju mravljom kiselinom
u intarvalu od 14 dana (A. Clark, 1994, P. Coilini, 1999), a i do 98% (F.Mitunelli,
1994). Nismo uočili štetno dejstvo na pčele i leglo„.
Kada su u Institutu za pčelarstvo Univerziteta Hokenhajm dozu od 25 ml
povećali na 30 ili 40 ml 60% mravlje kiseline, nakon 6 časova emisije para, utvrdili su
100% ubijenih krpelja na pčelama i u zatvorenom leglu, ali i 30% uginulih larvi u
poklopljenom leglu, saopštio je Liebig.
7.5.1. STIMULATIVNO DEJSTVO MRAVLJE KISELINE NA
RAZMNOŽAVANJE PČELINJE ZAJEDNICE
Mravlja kiselina stimulativno deluje na razmnožavanje pčelinje zajednice.
Istraživanja Mikitjuka su otkrila da su matice uz prisustvo mravlje kiseline u košnici
povećale aktivnost i polagale su više jaja (tabela 57)
Tabela 57. Stimulativno dejstvo mravlje kiseline na uvećanje legla
Uvećanje legla pod
dejstvom mravlje kiseline
Na »D«
Posle 30 dana
Posle 60 dana
Otvoreno leglo
4,7 dm2
64,7 dm2
60,0 dm2
Zatvoreno leglo
23,0 dm2
87,7 dm2
112,0 dm2
Branko Končar (2004), pčelar iz Prijedora, izveštava da su četiri društva u
koja je 30. juna stavio po 120 ml 65% mravlje kiseline u isparivaču, dala 15. avgusta
po pun polunastavak meda za vrcanje. „Ostala društva na istoj lokaciji dala su 3-4
puta manje meda. Ova društva su me obradovala i zbog toga što je u njima bilo
daleko najviše pčela„, piše Končar.
Iskustvo Branka Končara (2004) ukazuje da je potrebno da mravlja kiselina
isparava bez prekida 12 dana, koliko traje i ciklus zatvorenog legla.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
256
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Tabela 58. Tabela uništenja varroe primenom mravlje kiseline
90% EFEKTI DEJSTVA MRAVLJE KISELINE U DANIMA
dani
1
pčela/legla
2
3
4
P
L
P
L
P
L
P
L
100%
960
960
88
8
9
1
1
0,1
90%
864
864
79
7
8
0,9
0,9
0.09
10%
96
96
9
1
1
0,1
0,1
0.01
u PD
192
10
1,1
0,11
1/12 u leglu
8
1
0
0
na pčelama
88
9
1,1
0.11
10,20
0,52
0,057
0,0057
%
Ovaj prikaz dinamike uništenja parazita u pčelinjoj zajednici upućuje na
zaključak da zadržavanje mravlje kiseline tri dana i timola u košnici 16 dana ubije
99,943% (odnosno 99,991%) parazita, a kada se koristi FURMITOM-pločica, koja se
prema uputstvu proizvođača, u košnici zadržava 48 časova, u pčelinjoj zajednici će
ostati 1,1 (ili 0,057%) grinja.
Prikazani modeli efikasnosti isparavajućih sredstava (timola i mravlje
kiseline) u lečenju pčelinjih društava obolelih od Varrooze, samo teorijski zarazu
pčelinje zajednice redukuju na 0,009%, odnosno na 0,0057% grinja, što je verovatno
ostvarljivo u idealnim uslovima i do perfekcije usklađenih odnosa između jačine
pčelinje zajednice i zapremina košnice, doziranja i spoljne temperature, kapaciteta
isparavanja i vremena dejstva para timola, odnosno mravlje kiseline. Model ukazuje
da je duže isparavanje leka u korelaciji sa brojem ubijenih grinja, a da je
koncentracija para u korelaciji sa zapreminom košnice, da su timol i mravlja kiselina
lekovi za koje farmacija nije odredila doziranje. Valja ih držati u košnici sa takvim
proračunom da (1) suzbijaju varrou do stepena da pčelama ne prave štetu i (2) da
pčelinjim društvima i maticama ne nanose gubitke.
Kao isparavajuće sredstvo protiv varroe, mravlja kiselina emisijom svojih
para, dospeva u sve delove košnice, pa i u otvoreno i zatvoreno leglo i na pčele u
gnezdu gde uništava varrou (Grobov, 1984).
Kako se iz priloženog vidi, mravlja kiselina stimuliše pčelinje društvo na veću
aktivnost, a maticu na povećano polaganje jaja, pa su stoga neosnovane sumnje u
kvalitet mravlje kiseline kao efikasnog sredstva za suzbijanje parazita varroe.
7.5.2. DOZA I TEHNIKA TRETIRANJA
Unificirana doza mravlje kiseline za lečenje pčelinjih zajednica od Varrooze
nije utvrđena, jer pčele podnose i prilično neprecizne doze ukoliko ne dođe do
nepredviđenih naglih promena spoljne temperature, višoj od 25°C. Otuda i činjenica
da se naučni radnici i pčelari koji se služe mravljom kiselinom slažu samo u jednom,
a to je da temperatura spoljnjeg vazduha u vreme tretiranja mravljom kiselinom ne
sme bude niža od 10°C, niti viša od 25°C. U tom temperaturnom intervalu lek
isparava intenzitetom optimalnim za uništavanje grinja na pčelama i u poklopljenom
leglu, a pčelama ne šteti. Zato upotrebu mravlje kiseline treba vremenski tačno
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
257
uskladiti i tretirati u vreme kada se ne očekuju nagle promene okolne temperature
vazduha.
Koliku dozu mravlje kiseline staviti u košnicu, predmet je izlaganja u tekstu
koji sledi. Ali se iskustva mnogih naučnih radnika i pčelara, i rezultati istraživanja
naučnoistraživačkih instituta, odnosno istraživačkih stanica pčelarstva u bivšem
SSSR-u toliko razlikuju da se ne može odrediti neka rezultanta. Kada je »ZAVOD
DDD BEOGRAD” dredio dozu od 9,5 ml leka (po jednon LR nastavku) i vreme
isparavanja od 21 dana, i Rotar 15 ml, a Ministarstvo poljoprivrede bivšeg SSSR-a
dozu od 150 do 200 ml sa tendencijom dnevnog isparavanja od 10 do 15 ml u
trajanju od 21 do 25 dana, Stepanišvili 150 ml, Sokolović 100 ml, te drugi između 25 i
60 ml, onda su reči dr Draginčića da pčele trpe i prilično neprecizne doze mravlje
kiseline ukoliko ne dođe do nepredviđenih oštrih promena spoljne temperature pravi
odgovor, da dozu određuje svaki pčelar prema zapremini svoje košnice i jačini
pčelinje zajednice. A što se koncentracije mravlje kiseline u košnici tiče, i tu su razlike
ogromne: od 15%, koju dr Koeniger koristi u kombinaciji sa majoranovim uljem za
izradu preperata Kombiam, pa sve do koncentrovane kiseline 98-100%. Brečko,
Walner i još neki autori koriste 85% mravlju kiselinu, a ruski istraživači i pčelari
upotrebljavaju tehničku mravlju kiselinu I klase u koncentraciji 86,5–99,7%. Firma
»EVROTOM« iz Rume koristi 65% mravlju kiselinu u dozi od 25 ml, što korespondira
sa sigurnošću uništavanja grinja i bezbednosti legla od oštećenja i uginuća.
To su osnovni i sasvim dovoljni markeri da se pčelari odluče kako koristiti
mravlju kiselinu u suzbijanju varroe, bez opasnosti da ne ubiju pčelinju zajednicu, a
pčele da ne uklupčaju maticu.
Imdorf, Sarier i Bogdanov sa Instituta za pčelarstvo u Bernu, preciziraju da se
tretiranje mravljom kiselinom pri spoljnoj temperaturi 12-20°C vrši tokom dana, a na
temperaturi od 20 do 25°C uveče. Ako su u pitanju visoke dnevne temperature,
tretiranje treba izvoditi rano ujutru.
U pregledu koji pokazuje doziranje leka i tehniku lečenja pčelinjih zajednica
zaraženih Varroom, vide se osetne razlike u prilazu doziranju ali i jedinstveno htenje
autora da se parazit uništi.
Visoke doze su u korelaciji sa vremenom zadržavanja leka u pčelinjoj
zajednici. Dnevno isparavanje kiseline treba da iznosi 7-10 ml, što se smatra
optimalnim za uništenje parazita i bezbednim za pčele. Razni su postupci i
kombinacije, od kojih prikazujemo samo neke.
Paket od 2 do 3 kartonske ploče dimenzija 15×25×0,3-0,5 cm stavlja se u
plastičnu kesu 20×30 cm i natapa sa 150-200 ml mravlje kiseline sa dva otvora 1,5
cm na foliji. Tako pripremljena kiselina postavlja se na satonoše i ostaje u košnici 2125 dana. Paket istog gabarita, ali napunjen sa 30-50 ml mravlje kiseline, zadržava se
u košnici 3-5 dana sa dnevnim oslobađanjem para leka oko 10 ml.
Ploče od vlaknastog materijala panateks natapaju se sa 250 ml 85% mravlje
kiseline i upakuju u plastičnu foliju i drže se u košnicama samo 7 dana, što je
dozirano brojem otvora na foliji za emisiju para leka koje sigurno ubijaju varrou, a
pčelama ne pravi štetu. Za prvi tretman, koji se obavlja krajem jula ili početkom
avgusta, izbuše se 4-7 otvora 1,5 cm za pčelinju zajednicu u LR košnicama,
odnosno 5 otvora istog prečnika ako se lečenje provodi u DB košnicama. Za drugi
tretman, koji se vrši krajem septembra ili početkom oktobra na foliji se izbuši 13-18
otvora istog promera kao i na pločama pri prvom tretiranju ako se aplicira u LR
košnicama, odnosno 12-14 otvora 1,5 cm ako se pčelinje društvo leči u DB
košnicama (Imdorf, Sarier i Bogdanov). Prethodno upakovane i natopljene vlaknaste
ploče se čuvaju na hladnom mestu (frižideru ili zamrzivaču), a otvori na foliji se prave
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
258
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
neposredno pred tretiranje. Ako stavljena na satonošu ploča dnevno olakša za oko
7g, treba očekivati efikasnost mravlje kiseline od oko 95%, a ako je lakša za oko 10g
i više, efekat leka je oko 97%. Kada je dnevni gubitak težine manji od 7g, lečenje
treba nastaviti u proleće, ističe Kolarović.
Kada doza od 250 ml kiseline, pri datom broju otvora na omotu folije,
isparava dnevno intezitetom 35 ml, varroa će biti 100% uništena. Odgovor kako će
proći leglo dao je Liebig 1987. godine, a dopunio 10 godine kasnije Koeniger izjavom
da ne postoji supstanca sa kojom je tako mnogo pčelinjih društava ubijeno kao sa
mravljom kiselinom. Međutim, dr Luganski je, na primedbu naših pčelara da se kod
nas koristi niža koncetracija (60-65%), odgovorio „Mi ne želimo krpelja da uplašimo,
već da ga ubijemo” (Ćirović, 2003/4). Ruski stručnjaci preporučuju primenu
koncetrovane mravlje kiseline 85-99%. Luganski smatra da je jedino ispravna
koncetracija ona koja nosi oznaku 98-100%. Svaka druga niža od koncetrovane
mravlja kiseline dovodi do rezistencije Varroe na kiselinu.
Pčelari koji nerado prave pakete od kartonskih ili vlaknastih ploča sa
mravljom kiselinom u kesi od plastične folije, bilo iz bojazni od rukovanja kiselinom, ili
radi boljeg ekonomisanja vremenom, bezbedno i brzo će izvršiti tretiranje pčelinjih
zajednica sa antivarroa cevkama ili furmitom pločama.
Po jednu furmitom ploču jednostavno staviti preko satonoša drugog
plodišnog nastavka (kada pčelinje društvo gusto ispunjava 2 LR nastavka). Ako
plodište ima više od 20 ramova posednutih pčelama, na satonoše se stavljaju dve
ploče.
Jednostavan i manje opasan način unošenja mravlje kiseline u zaraženu
pčelinju zajednicu je sipanje leka u plastični poklopac od tegle (prekriven mrežom od
plastike), koji se stalno nalazi na satonošama ili na podnjači. Špricom za injekcije
primerene zapremine uzme se mravlja kiselina u dozi od 15 do 17 ml (Lebednicev),
odnosno 25 ml 60% mravlje kiseline, kako to radi autor ovih redova. Tretman treba
ponoviti tri puta u intervalu od 4-5 dana, što znači da se varrou drži pod vatrom 12-15
dana.
Kojom dozom? Pregled koji sledi (tabela 59) opravdava sve doze koje su
autori ponudili i postupke koje su primenili u korišćenju leka. Pri svemu tome se sa
uvažavanjem treba odnositi prema upozorenju Liebiga i Koenigera.
Autori se slažu u mišljenju da primenu mravlje kiseline u suzbijanju Varrooze
treba vršiti u proleće posle masovnih izletanja pčela, ponoviti tretiranje posle vrcanja
leti, a u jesen obaviti tretiranje radi preventive. Bitno je održavati kontinuitet
isparavanja mravlje kiseline u pčelinjoj zajednici u vremenu od 13 dana, kako bi
ženke varroe koje su prvih dana naselile zatvoreno leglo, bile uništene, a zaraženost
pčelinjeg društva svedeno na stopu ispod 2%. Veličina doze, način tretiranja i lečenja
prema pregledu koji sledi to obezbeđuje.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
259
Tabela 59. DOZA - POSTUPAK TRETIRANJA (Pregled)
Autor
Kolarović
Doza,
ml
250
Koncentracija,%
85
Primena
Izvor
Dispozicija
Zadržavanje u
košnici
(dana)
Vlaknasta plastična
ploča 25×9×1 cm
7
2×:
1 u leto
1 u jesen
PČELAR
7/96
3×:
1 u proleće
1 u leto
1 u jesen
PČELAR
11/81
21-25
2×:
1 u proleće
1 u jesen
PČELOVODSTVO
6/83
21-25
2×:
1 u proleće
1 u leto
PČELOVODSTVO
10/83
dok ne
ispari
1× u jesen
u 3. dekadi
septembra
PČELAR
7/84
3-5
2× u proleće
u
razmaku12
dana
1x u jesen
PČELOVODSTVO
9/84
10-15
3×:
1 u proleće
1 u leto
1 u jesen
PČELAR
12/87
3-5
3×:1 u
proleće
1 u leto
1 u jesen
PČELOVODSTVO
12/85
24 časa
2×:
1 u proleće
1 u leto
PČELA
7/84
Nosač mravlje kiseline
na satonošama
Ministarstvo
poljoprivrede
SSSR
150200
86,599,7
Kartonske ploče
20×30×0,5 cm
1-2 otvora 1,5 cm
ili flašica pljoska 250
ml
21-25
21-25
10-12
na satonošama
150200
Smirnov
86,599,7
Kartonske ploče
10×10×0,5 cm
1-2 otvora 1,5 cm
na satonošama
Stepanišvili,
Gruzijska
naučnoistraživa
čka proizvodna
stanica
150
86,599,7
100
Plužnikov
98-100
25
Smirnov i sar.
iz Instituta
veterinarskog
saniteta
Sokolović
30-50
Kartonske ploče
15×20×0,3 cm
podnjača:
2 otvora 1,5-2 cm
satonoše:
2 otvora 1-1,3 cm
Flašica pljoska 250
ml*
ili poklopac tegle
na satonošama
96,599,7
Kartonske ploče
10×10×0,5 cm
2 otvora 1,5 cm
na satonošama
100
85
Kartonske ploče
15×25×0,3 cm
na satonošama
Redakcija
časopisa
Pčelovodstvo
Kartonske ploče
10×10×0,5 cm
30-50
86,599,7
2-3 otvora 1,5 cm
na
satonošama
Rihar
25
60
Kartonske ploče
23×32×0,5 cm
na satonošama
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
260
Autor
Doza,
ml
Koncentracija,%
40
85
Zadržavanje u
košnici
(dana)
Primena
Izvor
na podnjači
dok ne
ispari
1×x u leto
SLOVENSKI
ČEBELAR
3/88
Iverica 10×15×12
cm
12-14
2×:
1 u leto
1 u jesen
SLOVENSKI
ČEBELAR
3/88
3x7=21
2×:
1 posle
bagrema
2 posle
zadnje paše
PČELAR
4/2000
24 časa
3-4
kratkotrajana
tretiranja u
toku jedne
sedmice***
PČELAR
4/2000
7
Svakih 7
dana
dopunjavati
PČELAR
5/95
20
2×:
1 u proleće
1 u leto
SLOVENSKI
ČEBELAR
3/88
20-25
3×:
1 u proleće
1 u leto
1 u jesen
PČELOVODSTVO
3/84
10
3×:
1 u proleće
1 u leto
1 u jesen
PČELAR
6/90
dok ne
ispari
3×:
1 u proleće
1 u leto
1 u jesen
Intervju sa
autorom
9.10.1999.
PČELAR
6/88
Nosač mravlje kiseline
Dispozicija
Iverica 20×15×12cm
Walner
Brečko
30-50
85
na podnjači
Golubović
Dva plastična šprica
po 10 ml ispunjena
sunđerom
20-30
na satonošama
Imdorf.
Sarijer
Bogdanov
Viskozni sunđer ili
poklopac
20-30
po
nastav
ku
85
na podnjači
65
na satonošama
1000
15
Plastična terapija
Koeniger
Rotar
15
98-100
na podnjači
Tampon od itisona
15×18 cm
na satonošama
Arekljan
40-45
Žitnik
15
86,599,7
98-100
Filter papir 20×35
cm
na satonošama
Ulošci od itisona
10×12 cm
na satonošama
Poklopac tegle
Pejanović
10
98-100
na satonošama
Pavlić
25
Jovo Kantar
25
65
Kartonske ploče
48 sati
3×:
1 u proleće
1 u leto
1 u jesen
60
Kartonske ploče
23×32×0,5 cm
na satonošama ili
poklopac tegle
na satonošama
24 časa
2×:1 u leto
1 u jesen
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Nosač mravlje kiseline
Autor
Doktrina
uništavanja
varroe u
Slovenskom
pčelarstvu
2003. godine
petnaest
nemačkih i tri
austrijska
naučna instituta
koji se bave
varroom48
Doza,
ml
Koncentracija,%
Dispozicija
Zadržavanje u
košnici
(dana)
85
Isparivač BS 05 za
AŽ košnice
Isparivač MS ili LS ili
BS 05 za LR košnice
Dugotrajno
2 ml po
1
Zander
ovom
ramu:
(na
satono
še)
3 ml po
ramu
(na
podnja
ču)
60
Sunđerasta krpa
20×20×0,5 cm
1 dan
25-30/1
nastavak
50-60/2
nastavka
85%
Prema
uputstvu
proizvođača
80 ml
po
nastavku
60
Medicinska bočica
bez tanjira
U isparivaču
Primena
261
Izvor
2× i to:
1 kraj julaSL
početak avgusta ČEBELAR
1 u prvoj polovini
septembra, posle 5/2003.
prihranjivanja
3-4 puta
tokom 4-7
dana.
»Pčelarenje
za
budućnost”,
S kraja jula do
kraja septembra. Niš, 2002.
Dovoljna 2
Dok ne tretmana: prvi
ispari pre, a drugi posle
prihranjivanja u
avgustu
septembru
Dok ne
ispari
Dva puta
godišnje. Posle
vrcanja i nakon
prihranjivanja
Isparavanje pojačava fitilj, najbolje od staklene vune(Huttinger, 1981.), koji se prema potrebi, manje
ili više, izvuče iz flašice, a cela količina treba da ispari za desetak dana (Sulimanović).
**
Za pčelinju zajednicu u jednom nastavku:
-Kada je podnjača visoka 10 cm, ploču natapati sa 40-45 ml mravlje kiseline
-Kada je podnjača manje visine, ploču natapati sa 30-40 ml mravlje kiseline
Za pčelinju zajednicu u dva nastavka:
-Kada je podnjača visoka 10 cm, ploču natapati sa 50 ml mravlje kiseline
-Kada je podnjača manje visine, ploču natapati sa 30-40 ml mravlje kiseline
***
Ako je prirodno palo 30 krpelja dnevno, tretiranje vršiti nezavisno od sezone
1)Ako je prirodno opadanje 3 krpelja dnevno, tretiranje treba izvesti ODMAH posle vrcanja meda,
krajem maja
2)Kada je prirodno padanje krpelja krajem maja veće od 3 tretiranje treba obaviti ODMAH (ako
nema unosa ili se ne očekuje za dve sedmice)
3)Ako je dnevno prirodno opadanje 10 krpelja tretiranje treba obaviti (1) posle letnjeg medobranja, i
(2) sredinom septembra
*
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
262
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
7.5.3. Kako rade
U Nemačkoj i Austriji stručnjaci iz 18 naučnih instiruta, koji se bave
problemom varroe preporučili su vrlo jednostavan način rada sa mravljom kiselinom,
pa kažu da su njene prednosti :
- što deluje na varrou u poklopljenom leglu
- što je prirodni sastojak meda.
- ne očekuje se stvaranje otpornosti (rezistencije) na mravlju kiselinu. Dr
Luganski, (2003) kaže da je mogućnost rezistencije na mravlju kiselinu obrnuto
proporcionalna: što je njena koncetracija manja, to je procenat preživelih ženki
Varroe viši i one rađaju generacije krpelja rezistentnih na kiselinu, (prim. J.K.).
7.5.4. Kratkoročni tretman
Kratkoročni tretman podrazumeva tretiranje
pčelinjih društava zaraženih Varroom posle
bagremove paše i posle letnjih paša u mesecu julu,
u vreme nastanka kratkotrajnih zahlađenja. Ovaj
tretman podrazumeva izlaganje pčela parama
mravlje kiseline tokom kratkog vremenskog perioda
od 24 do 48 sati. Spoljna temperatura u periodu
tretiranja, noću ne sme da bude niža od 12°C, a
danju ne sme da prelazi 25°C. Tretiranje se
sprovodi u kasnim večernjim časovima.
1.Mravlja kiselina na sunđerastoj krpi:
Zašto? Jednostavna i brza primena za
skoro svaki tip košnica.
Kada? Odmah posle okončanja paše na
Slika 39. Furmitom ploča može
temperaturama između 12 i 25°.
se, kao i sunđerasta krpa,
Kada dnevne temperature prelaze 25°C,
staviti odozgo na okvire
tretirati uveče.
(“Pčelarenje
za budućnost”,
Čime? Sunđerasta krpa 20×20×0,5 cm.
2002).
Što hladnija – iz frižidera 60% mravlja
kiselina.
Instrument za doziranje: menzura ili špric.
Kako? 1.Sunđerastu krpu staviti što bliže pčelama: odozgo na satonoše ili
odozdo u košnicu, na podnjaču, odnosno u fioku ispod žičane mreže.
Tretman obaviti bar 3-4 puta tokom 4-7 dana.
U varijanti odozgo
- krpu staviti pravo na satonoše (ramove).
Dati 2 ml po jednom LR ramu ili Zanderovom ramu pčela. (u Nemačkoj se
koriste Zanderove košnice koje imaju ram 42×22 cm, a površina saća je 800 cm2),
odnosno 3 ml po jednom gusto posednutom pčelama ramu DB košnice 60% mravlje
kiseline, ali ukupno ne više od 25 ml po jednoj pčelinjoj zajednici.
U varijanti odozdo:
Ispod pregradne mreže staviti krpu i natopiti je sa po 3 ml po gusto
posednutom LR ramu pčela.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
263
7.5.5. Dugoročni tretman
Dugoročni tretman podrazumeva izlaganje pčela parama mravlje kiselione u
dužem vremenskom periodu 10-25 dana u jednom tretmanu. Kod jače zaraženosti
koriste se dva uzastopna tretmana (Živadinović & Raičević, 2003).
1.Mravlja kiselina na sunđerastoj krpi:
Zašto? Jednostavna i brza primena za skoro svaki tip košnica.
Kada? Odmah posle okončanja paše - na temperaturama između 12 i 25°.
Kada dnevne temperature prelaze 25°C, tretirati uveče.
Čime? Sunđerasta krpa 20×20×0,5 cm.
Što hladnija iz frižidera 60% mravlja kiselina.
Instrument za doziranje: menzura ili špric.
Kako? 1.Sunđerastu krpu staviti što bliže pčelama: odozgo na satonoše ili
odozdo u košnicu, na podnjaču, odnosno u fioku ispod žičane mreže.
Tretman obaviti bar 3-4 puta tokom 4-7 dana.
U varijanti odozgo
- krpu staviti pravo na satonoše (ramove).
Dati 2 ml po jednom LR ramu ili Zanderovom ramu pčela. (u Nemačkoj se
koriste Zanderove košnice koje imaju ram 42×22 cm, a površina saća je 800 cm2),
odnosno 3 ml po jednom gusto posednutom pčelama ramu DB košnice 60% mravlje
kiseline, ali ukupno ne više od 25 ml po jednoj pčelinjoj zajednici.
U varijanti odozdo:
Ispod pregradne mreže staviti krpu i natopiti je sa po 3 ml po gusto
posednutom LR ramu pčela.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
264
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
7.5.6. MRAVLJA KISELINA U MEDICINSKOJ BOČICI
Zašto? Kada je jako toplo vreme.
Kada? Od kraja jula do kraja septembra.
Dovoljna su dva tretmana. Prvi pre, a drugi posle
prihranjivanja.
Čime? Napunjena bočica sa 200 ml 85%
mravlje kiseline sa zatvaračem na zavrtanje i
kapaljkom. Drvena podloga u obliku daščice kao
držač flašice veličine 6×6×2 cm sa rupom prečnika
kao i grlić bočice.
Kako? Postaviti odozgo u prazan nastavak
(tabela 60).
Slika 40. Medicinska boca sa
tanjirem na tankom
presavijenom papirnom peškiru
(“Pčelarenje za budućnost,
2002).
Tabela 60. Pregled varijanti tretmana medicinskom
bočicom (Sl. 45 Isparivač - medicinskom bočicom u košnici (po Liebigu, 1998, prema
Riharu, 1999)
sredstvo
Društvo u 1
nastavku
Društvo u 2
nastavka
Kada
Tanjirić*
isparivač**
kratki
MK 85%
tanjir
papirni peškir
50 ml
Ø 12 cm
14×14 cm
100 ml
Ø 14 cm
16×16 cm
Avgust pre
prihranjivanja
Tanjirić
isparivač
dugi
MK 85%
tanjir
papirni peškir
150 ml
Ø 12 cm
14×14 cm
200 ml
Ø 14 cm
16×16 cm
Septembar
posle
prihranjivanja
Varijanta
MK 85%
materijal od
25-30 ml
50-60 ml
mekanig
10×15 cm
10×15 cm
vlakana
*Tanjirić je od posude za cveće prečnika 12-14 cm.
** Isparivač-fitilj je papirni peškir ili materijal mekanih vlakana
Medicinska
bočica bez
tanjira
U avgustu i
septembru
7.5.7. METODA ISPARIVAČA
Zašto?
Dnevni učinak isparavanja
može biti procenjen bez puno
troška i može se očitati na skali.
Može se staviti u svaku košnicu.
Kada?
Dva puta godišnje: prvi
tokom jula meseca, pre polaganja
jaja iz kojih će se izvesti zimske
Slika 41. Isparivač (Foto Končar, 2004)
pčele. Drugi tretman se izvodi
posle prihranjivanja (kod pčelara koji oduzmu pčelama med), krajem septembra.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
265
Izuzetno se mora primeniti bilo kada u toku godine, kad pojedina pčelinja
društva imaju na podnjači, odnosno u fioci ispod podnjače prirodno pale 30 i više
Varroa (IMDORF-SARIER-BOGDANOV, 1995, Rihar, 1999)
Tretman metodom isparivača može uspeti i kod dnevnih temperatura do
30°C, a noćne temperature ne smeju biti manje od 5°C.
Čime?
60% mravlja kiselina.
Isparivač se pričvrsti na ram.
Kako?
Punjenje isparivča obaviti prema uputstvu proizvođača. Svako društvo dobije
80 ml mravlje kiseline po zaposednutom nastavku.
Posle vrcanja treba obezbediti dnevnu količinu isparavanja od 15 do 20 ml
otprilike tokom pet dana.
Nakon prihranjivanja treba obezbediti dnevnu količinu isparavanja od 6 do 10
ml tokom 10-ak dana.
Jedan isparivač po dodatnom nastavku. Kod društva u jednom nastavku
isparivač postaviti dalje od leta, a kod društva na dva nastavka po mogućnosti
postaviti dva isparivača dijagonalno.
Isparavanje u košnicama gde su ramovi na toplo je uravnoteženije, a učinak
veći.
7.5.8. SANITARNA KOŠNICA
To je hermetički zatvorena košnica (duboki nastavak DB ili LR sistema) u
kome se nalazi 40 ml 60% mravlje kiseline nanesene na sunđerastu ili kartonsku
tablu neodređenih dimenzija i oblika (može i kuhinjski sunđer). U tako pripremljen
nastavak smeste se okviri sa poklopljenim pčelinjim leglom (bez pčela), potom se
zatvori poklopnom daskom (bez otvora), lepljivom trakom hermetizuju spojevi
nastavka sa pokretnim delovima košnice i 90 minuta ostavi da stoji na suncu pri
temperaturi od 15 do 35°C.
Posle tretmana ramovi se vraćaju u plodište iz koga su uzeti. Postupak se
ponavlja za sedam dana sa ramovima koji su pri prethodnom tretmanu bili sa
otvorenim leglom.
Upijena mravlja kiselina u saću ubija krpelja na odraslim pčelama posle
vraćanja ramova u plodište, smanjuje populaciju parazita u košnici i omogućava brzi
razvoj društva. Ako posle 14 dana od zadnjeg tretmana otpadne više od 5 krpelja
dnevno, postupak treba ponoviti. Tretiranje se obavlja pred zalazak sunca.
Ovim postupkom pčelari u Nemačkoj leče Varroozu pčelinjih zajednica za
vrema letnjih vrućina.
Pri radu sa sanitarnom košnicom neophodna je primena zaštitnih sredstava
(gumene rukavice, zaštitne naočale, filter-maska za nos i usta) i kofa puna vode
Ako smo ispoštovali šemu juli-novembar dosledno, u narednoj godini do
glavne paše nije potrebno lečenje (Imdorf, Sarier, prema Riharu,1999).
Međutim, prikazanim postupcima primene mravlje kiseline uočeni su i neki
problemi, koji mogu umanjiti efikasnost ovog leka:
- nekontrolisano i brzo isparavanje kiseline u prostoru košnice. Kada se
prekorači toplotni prag od 25°C, dolazi do prekomernog isparavanja kiseline i
trovanja pčela;
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
266
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
- od pčelara se zahteva znanje i spretnost da sami pripreme rastvore mravlje
kiseline: da odmeravaju količine kiseline i vode, da ih doziraju pomoću raznih
dozimetara, kao i određeno poznavanje tehnike rada sa hemijskim materijama;
- da se pridržavaju zaštitnih mera, korišćenjem rukavica i maski.
Na osnovu izloženog, nameće se zaključak da se navedeni autori slažu oko
dva pitanja:
prvo, mravlja kiselina ubija varrou i u zatvorenom leglu, i
drugo, tretiranje pčelinjih društva mravljom kiselinom obavlja se pri
temperaturi vazduha ne višoj od 25°C niti nižoj od 10° ×C. U svemu ostalom se
razilaze: u doziranju, u visini koncetracije kiseline, u broju tretiranja, u periodu
primene kiseline, u dužini vremena držanja kiseline u košnici i u izboru i veličini
materijala za nosače kiseline.
I firma EVROTOM iz Rume proizvodi efikasan lek pod nazivom Furmitom.
Furmitom-pločice su natopljene mravljom kiselinom, i prema proizvođaču, uništavaju i
do 90% varroe u košnici, uz zadržavanje od 48 sati u pčelinjem društvu.
7.5.9. MERE OPREZA
Mnogi autori opravdano upozoravaju na opreznost u rukovanju mravljom
kiselinom, kako u pripremi iste za primenu, tako i pri aplikaciji leka u košnicama. Tako
Sulimanović upozorava da sa mravljom kiselinom treba raditi oprezno, jer nagriza
kožu, a ako pak dospe u oko, može se izgubiti vid. Međutim, neopravdana su
preuveličavanja opasnosti od strane nekih predavača i autora tekstova, koje su
mnoge pčelare udaljile od ovog leka. Sa mravljom kiselinom radim na otvorenom
prostoru i koristim zaštitne rukavice, leđima okrenut prema vetru, a ako radim u
zatvorenom prostoru, učinim ga promajnim. „Da, za decu je opasna, ali za mene i za
Vas, pravog pčelara - nije„, izjavio je jednom prilikom profesor dr Joža Rihar i,
preporučio:
1) Poželjno je nositi filter-masku za nos i usta.
2) Nositi rukavice i zaštitne naočare.
3) Na pčelinjaku imati termometar i kofu sa čistom vodom;
4) redovno pratiti prognozu vremena, kako bi se znalo da za duži vremenski
period neće doći do povećanja temperature iznad 25°C;
5) u vreme tretiranja i kada su pod dejstvom para mravlje kiseline, lêta
košnica moraju biti širom otvorena. Po stavljanju leka u košnicu, posmatrati reakciju
pčela. Ako se pčele vidno uznemire i napuste košnicu, lek odmah izvaditi, sačekati
povlačenje pčela u košnicu i dodati smanjenu dozu leka.
Iskustva slovenačkih pčelara upozoravaju da mravlju kiselinu ne treba
upotrebljavati za lečenje Varrooze u pčelinjim zajednicama sa maticama mlađima od
2 meseca.
Uvek uz sebe nositi pripremljenu vodu (posudu sa vodom i raspršivač).
Prskalicu za kiselinu odmah oprati splja i iznutra. Nositi zaštitnu masku za disanje.
Posude sa kiselinom jasno obeležiti. Zbog moguće opasnsti od pogrešne upotrebe
(zamene) ne koristiti posude uobičajene za životne namirnice (flaše za vodu ili
mleko). Zbog dece, kiselinu držati na nedostupnim mestima, pod ključem.
Kod pravljenja rastvora mrtavlje kiseline, kiselina se sipa u vodu, a nikako
obrnuto (Nikada Voda U Kiselinu – Nikada VUK) . Pčelari se i dalje mogu pridržavati
ovog pravila, ali zbog „naučne istine treba reći da to pravilo važi za sumpornu
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
267
kiselinu, dok za mravlju kiselinu redosled sipanja nije bitan”, kaže mr hemije inž.
Jovan Marković (Predavanje januar 2012.).
Za vreme tretiranja, prema Luganskom (2003), obavezno je prihranjivanje
pelinjih društava!
7.6. OKSALNA KISELINA
Oksalna kiselina49 je prirodna supstanca koja se nalazi u malim količinama u
spanaću, paradajzu, grožđu, nezrelim plodovima jabuke, u blitvi, prokelju, kupusu,
mrkvi, karfiolu, celeru, cikoriji, korijanderu, kukuruzu šećercu, krastavcima, plavom
patlidžanu, belom luku, kelju, zelenoj salati, štrpka – divljoj salati, bamiji, crnom luku,
peršunu, paštrnaku, grašku, biberu, krompiru, tučanj-portulaku, rotkvi, rutvici,
indijskom krompiru, repi, divljoj zelenoj repi, krstovniku (mr.hemije, inž. J. Marković) i
u medu. Njen udeo u medu se kreće između 3 i 300 mg/kg što zavisi od sorte meda.
Ako se uzme u obzir mali dnevni unos meda, njegov udeo u ukupnom dnevnom
unosu oksalne kiseline je neznatan. S nutricionističke tačke gledišta oksalna kiselina
može se smatrati sigurnom za upotrebu. Ako se tome doda još i činjenica kako se ne
očekuju rezidue u medu nakon tretnmana ovom kiselinom bilo kojim do sada
poznatim načinom, oksalna kiselina je gotovo idealan izbor za zimski tretman
(Puškadija i sarad., 2004).
Ona je od davno poznata ali je u pčelarstvu postala aktuelna kao alternativno
rešenje zbog pojave rezistencije na do tada korišćene preparate. Osim toga, pojava
rezidua u medu i vosku ubrzala je donošenje EKO standarda sa opštom preporukom,
minimizirati upotrebu lipofilnih Varrocida (rastvorivih u mastima sa aktivnom
materijom kumafos (iz perizina), cimiazolhlorid (apitol) i dr), a povećati upotrebu
hidrofilnih, vodotopivih aktivnih materija: oksalne, mravlje i mlečne kiseline i timola
koji ne osrtavljaju tragove u vosku i medu.
”Suzbijanje Varroe oksalnom kiselinom ni na koji način ne dovodi do
povećanja oksalne kiseline u svakodnevnoj ishrani ljudi, i ne predstavlja apsolutno
nikakav rizik za potrošača” (Jean-Paul Faucon, 2004). „Zanimljivo je da rezultati
nakon sprovođenja tretiranja Varroe oksalnom kiselinom pokazuju sigurnost da je
koncetracija oksalne kiseline u medu iz njome tretiranih društava iznosila od 22,8 do
37,7 mg/kg, dok je u medu iz društava netretiranih oksalnom kiselinom pronađeno od
40 do 400 mg/kg oksalne kiseline„ (Krunić, 2004).
U obliku je bezbojnih kristala čija je rastvorljivost u vodi svega 11,7%. Čuva
se u hermetički zatvorenim sudovima, a vek trajanje joj je tri godine. Hemijska
formula joj je HOOC-COOH, a molekularna C2H2O4  2H2O (Marković, 2004c).
U borbi protiv varroe50 još 25. maja 1983. godine oksalna kiselina je
odobrena od Glavne veterinarske uprave Ministarstva poljoprivrede SSSR-a, koja je
uz ODOBRENJE propisala i UPUTSTVO za njenu primenu. Saglasnost na odobrenje
dalo je ministarstvo zdravlja vlade SSSR-a 28. novembra 1983. godine.
(Dakle, dva značajna ministarstva su propisala dva dokumenta UPUTSTVO i,
ODOBRENJE za upotrebu. Ne radi se o nekakvoj preporuci. Izgleda da je profesoru
Lebedevu to nehotice promaklo, kada tvrdi, po navodima Ćirovića, da je Glavna
Veterinarska uprava SSSR-a dala preporuku za primenu oksalne kiseline 1988.
godine, prim. J. K.).
Drugo, to nije preporuka, kako kaže prof Lebedev, nego zvanično
UPUTSTVO, koje ima svoju formu i sadržaj, što je vidljivo iz sledećeg:51
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
268
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Suzbijanje Varrooze zimskim tretmanom oksalnom kiselinom je od izuzetne
važnosti. Tim se tretmanom suzbija ona Varroa koja predstavlja osnovu za razvoj
populacije ovog parazita u pčelinjoj zajednici naredne godine. Dakle, uništavaju se
oni krpelji koji su preživeli jesenje tretmane, a sada su dostupni jer se nalaze na
pčelama.
Petnaest godina kasnije oksalna kiselina u borbi protiv varroe u Evropi dobija
sve veći značaj. Uredbom Evrposke unije broj 1804/99 načelno je dozvoljena
upotreba oksalne kiseline u državama članicama. Upotrebu oksalne kiseline u
pčelarstvu dozvoljavaju Belgija, Italija, Danska, Francuska, Holandija, Norveška,
Švedska, Švajcarska, Španija..., a krajem 2003. g. uspešno je završena procedura
utvrđivanja maksimalne količine rezidua oksalne kiseline (tzv. MRL), te je
preporučeno uvrstavanje oksalne kiseline među lekove za suzbijanje bolesti pčela
(Aneks II of Council regulation № 2377/90) (Puškadija i sarad., 2004)
Za suzbijanje varroe, oksalnu kiselinu preporučuju Charier, Imdorf, Fluri,
Bogdanov, Rihar, mr chem. J. Marković, a takođe i Liebig, koji navodi da je u jednom
kilogramu meda nađeno između 10 i 100 mg (i više) oksalne kiseline. Kod pravilne
primene nije štetna za pčele i ne ostavlja rezidue u medu i u drugim pčelinjim
proizvodima. „Med dobijen iz košnica koje su tretirane rastvorom oksalne kiseline,
može da se koristi za hranu prema opštim postojećim propisima„, piše u
ODOBRENJU pomenutih institucija bivšeg SSSR-a.
U Švajcarskoj je Istraživački centar za pčelarstvo u Bernu još 1998. godine
predlagao registraciju oksalne kiseline za suzbijanje Varrooze, a Charier, Imdorf,
Fluri i Bogdanov (1995) predložili shemu »Alternativne borbe protiv Varrooze” u kojoj
oksalna kiselina sa mravljom kiselinom i timolom zauzima počasno mesto.
7.6.1. NAČIN PRIPREMANJA RASTVORA OKSALNE KISELINE
Za pripremu rastvora oksalne kiseline koristi se destilovana voda (može i
prethodno prokuvana voda ili kišnica, tzv. meka voda)52 temperature od 30°C.
Rastvor se priprema neposredno pre primene.
Šećeni rastvor oksalne kiseline priprema se prema tabeli 62 koja sledi.
Najpre pripremiti topli šećerni sirup 1:1 u mekanoj vodi, (T oko 37°C) te
odmeriti traženu količinu i u nju sipati dihidrat53 oksalne kiseline.
Doktor Poklukar, (2001) navodi da se 35 g oksalne kiseline rastrvori u 1 litru
(1.000 ml) toplog šećernog sirupa 1:1.
Tabela 61. Način pripremanja radne koncetracije oksalne kiseline (Preuzeto iz
„Pčelarenje za budućnost“2002).
Za broj društava na pčelinjaku
Šećernom rastvoru dodati
Dihidrat oksalne kiseline
5
0,25 litara
9 grama
10
0.50 litara
18 grama
20
1,00 litar
35 grama
Mr hemije inž. Jovan Marković sugeriše pčelarima da naprave rastvor
oksalne kiseline prema broju pčelinjih društava:
- 1 litar rastvora -35 gr oksalne kiseline
za 20 društava;
- 2 litra rastvora -70 gr oksalne kiselune
za 40 društava;
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
269
- 5 litara rastvora -175 gr oksalne kiseline
za 100 društava;
- 6 litara rastvora -210 grama oksalne kiseline
za 120 društava itd.
Rastvor se dozira špricom za injekcije od 50 ml.
Nakapavanje se vrši samo po ulicama zaposednutim pčelama, a doziranje se
vrši prema jačini pčelinjeg društva:
- 50 ml
za jaka društva,
- 40 ml
za srednja društva,
- 30-35 ml
za slabija društva. (BEOGRADSKI PČELAR, BR
11/2012).(ova društva teba rasformirati,
Onim pčelarima koji su obučeni i imaju alat, uz sve mere zaštite, dr med. R.
Živadinović (2004/9) preporučuje „prvo da u plastičnu ili staklenu flašu sipaju
potrebnu količinu zagrejanog šećernog sirupa, a da zatim razmerene kristale oksalne
kiseline sipaju na čvršći papir, koji će sa jedne strane oblikovati u vidu oluka tako da
prijanja na grlić flaše, a drugom rukom u kojoj drže štapić polako - deo po deo
gomlice kristala kiseline gurati u flašu. Posle toga zatvoriti flašu i dobro promućkati
dok se kristali ne otope.54
Šećerni sirup se zagreva jer se oksalna kiselina lakše i brže rastvara u
toplom sirupu...”
Pri upotrebi 5% vodenog rastvora jednim nakapavanjem sa 30-50 ml po
društvu, u zavisnosti od legla, efekat oborenih Varroa je iznosio 99%. Što je u
društvu više legla to je i učinak niži (Rihar, 1999).
Pri doziranju voditi računa o snazi pčelineg društva, pa nakapavanje vršiti
prema tabeli 64 i napomenama u fusnotama, pri čemu se „nameće kao prioritet,
stroga kontrola doze prilikom tretiranja. Doziranje po ulici pčela je 5 ml, nanošenjem
rastvora `kap po kap` po pčelama” (Jean-Paul Faucon, 2004).
Za zimski tretman oksalna kiselina predstavlja dobar izbor. Međutim, oksalna
kiselina prestavlja veliki problem naučnicima. S jedne strane ne mogu poricati njenu
efikasnost, dok im je s druge strane otežano definisanje tretmana s obzirom na njenu
toksičnost i za pčelara i za pčele. (Puškadija i sarad., 2004).
Zimski tretman oksalnom kiselinomi predstavlja zbor petnaest nemačkih i tri
austrijska naučna instituta koji se bave varroom (2002), što potvrđuju iskustva
istraživača iz tabele 62, koja sledi
Tabela 62. Efikasnost zimskih tretmana (preuzeto od Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004)
Preparat i način primene
Efikasnost
Izvor
Perizin (kumafos)
nakapavanjem
89-98%
Alonso (1990)
Barbatini (1989)
Ritter (1986)
Oksalna kiselina
prskanjem
95-98%
Imdorf (1997)
Radetzki (1994)
Oksalna kiselina
nakapavanjem
95-98%
Charriere (2001)
Liebig (1998)
Nanetti (2003)
Oksalna kiselina
isparavanjem
95-98%
Radetzki (2001)
Imdorf (2002)
Oksalna kiselina
dvostrukim prskanjem
94-99%
Assmann (1990)
Imdorf (1990
Kraus (1994)
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
270
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
”Tip zimskih tretmana nema nikakav uticaj na prolećni razvoj pčelinjih
zajednica. Ali, primena oksalne kiseline nakapavanjem njenog rastvora po ulicama
pčela je metoda koja najmanje angažuje pčelara i najlakše se primenjuje, s najmanje
rizika” (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004)
Da bi se sagledali efekti tretiranja oksalnom kiselinom, mora se brojati opala
Varroa tokom najmanje tri nedelje (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004) 55. Korišćenjem
oksalne kiseline u novembru (ali nakon tri nedelje od poslednjeg legla) ima za cilj da
se uništi zaostala populacija krpelja u pčelinjem društvu, koji formiraju osnovu za
populaciju koja će nastati sledeće godine i smanji broj parazita na podnošljiv
minimum.
Tabela 63. Oksalna kiselina – uslovi primene i iskustva drugih autora
Autor
L.
Kolarović
Spoljna
temperat
ura
Kada
tretirati
Koncentracij
a rastvora
Doza po
svakoj
strani rama,
ml
Način primene
Broj
tretiranja
viša od
5°C
Kraj jula,
decembar
30g u 1.000
ml vode
3-4
prskanje
*
II. Jurkovič
novembar
decembar
5-6 po ulici
Nakapavanje
E.Haupt
novembar
decembar
5-6 po ulici
Nakapavanje
1***
Doktrina
uništavanja
varroe u
Slovenskom
pčelarstvu
2003.godine
1.Bez legla.
Od sredine
novembra do
sredine
januara.
2. U vreme
rojenja i
formiranja
rojeva bez
legla.
3,5%
otopine u
zaslađenoj
vodi ili 35 g
u 1.000 ml
vode
Nakapavanje
između
satonoša, ali
po pčelama
1 zimsko
nakapavanje
0-7°C
3 nedelje
posle prvog
jesenjeg
mraza,
kada nema
legla.
35 g na litar
(1.000 ml)
zaslađene
tople vode
1:1
Nakapavanje
između
satonoša, ali po
pčelama u dozi
od 5 ml po ulici.
Pri T između
0°C i 7°C
Kad je
spoljnja
T iznad
tačke
mržnjenja
Kada su
društva bez
legla.
35 g na litar
(1.000 ml)
zaslađene
vode
Nakapavanje
između satonoša
po pčelama
Jednokratna
primena Ne
povećavati
dozi niti broj
tretmana
Jovo
Kantar
petnaest
nemačkih i
tri
austrijska
naučna
instituta
koji se
bave
varroom
2002.
* Ako posle tretiranja u julu opada jedna, a u septembru više od 5 krpelja tretman treba ponoviti
** Sa leglom
*** E.Haupt (DB/10/2000) tvrdi da je moguće samo sa jednokratnim zimskim tretmanom oksalnom
kiselinom i bez opasnih materija dovesti varrou na tolerantnu meru
**** Kod dvokratnog tretiranja u jesen, posle popunjavanja zimske hrane šećernim sirupom, u
proleće je u zalihama meda ovih društava bilo 100-120 mg/kg oksalne kiseline. Pčelinja društva iz
zime su izašla jako slaba i nesposobna za život (Luganski, S.N.)
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
271
7.6.2 METODE PRIMENE OKSALNE KISELINE U PČELARSTVU
Tokom poslednjih godina naučnici su razvili nekoliko načina primene oksalne
kiseline te se može reći da se oksalna kiselina može primenjivati:
- nakapavanjem
- raspršivanjem
- isparavanjem.
Bez obzira koji postupak tretiranja upotrebili, „nema značajnije razlike između
primenjenih tretmana po pitanju uticaja na zimovanje pčela i na prolećni razvoj
pčelinjih zajednica. Ali primena oksalne kiseline nakapavanjem njenog zaslađenog
rastvora56 po ulicama pčela, je metoda koja najmanje angažuje pčelara i najlakše se
primenjuje, sa najmanje rizika„ (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004).
7.6.2.1. Metoda nakapavanja
Istraživači u 15 nemačkih i tri austrijska
instituta sugerišu da se tretiranje oksalnom
kiselinom pčelinjih društava vrši metodom
nakapavanja, a ne preporučuje se primena
prskanjem zbog opasnosti po pčelara, pa
kažu:”Pri pravilnoj primeni nema raezidua u
pčelinjim proizvodima. Kada? Samo kod
zajednica bez legla. U kasnu jesen ili zimu57
Slika 42. Nanošenje oksalne
kada je temperatura iznad tačke mržnjenja.
kiseline
nakapavanjem. Šećerni
Za metod nakapavanja primenjuje se
rastvor
oksalne kiseline treba
rastvor u šećernom sirupu 1:1. U zavisnosti od
nakapavati samo po pčelama u
jačine pčelinjeg društva potrebno je 30-50 ml
ulicama košnice. Produžena
ovog rastvora po košnici. Sa odgovarajućim
cevčica povećava preciznost
dozimetrom (špric za injekcije) nakapa se 5 ml
nakapavanja.
rastvora u svaku gusto posednutu ulicu sa
(“Pčelarenje
za budućnost”
2002) u
pčelama. „Ova metoda i ako jednostavna za primenu
ne »dopada”
se pčelama
poređenju sa prskanjem jer ga pčele teže podnose„, ističu pomenuti istraživači. Dr
Luganski smatra da postupak sa šećernim sirupom nema opravdanja, jer oksalna
kiselina ne deluje sistemski, preko hemolimfe. „Da bi tako delovala na Varrou, trebalo
bi da se u hemolimfi pčele nađe velika koncetracija ove kiseline, a to bi bilo štetno i
za samu pčelu. Oksalna kiseline deluje na Varrou kontaktno (kao i mravlja kiselina)”,
kategoričan je Luganski (Ćirović, 2003/4). Međutim, urednik francuskog časopisa la
Sante de l'Abeille (Zdravlje pčele) Jean-Paul Faucon u broju 194/2003 demantuje
Luganskog argumentom da „eksperimenti potvrđuju obavezu korišćenja šećernog
sirupa za pripremanje rastvora kiseline. Bez šećera je efikasnost niža. Uloga šećera
je da spreči dehidraciju. Kiselost se zadržava u digestivnom traktu pčele 24 časa
posle tretmana„.58 Mr hemije ing. Jovan Marković, suprotno dr Luganskom, tvrdi da
oksalna kiselina nanosi opekotine na nogama krpelja, zbog čega Varroa pada na
podnjaču, nesposobna da se ponovo prikači na pčelu.
Oksalna kiselina je vrlo efikasna protiv varroe i kada nema legla59 dostiže
efikasnost od 97 do 99%. Postoji veliki broj naučnih radova koji za zimske tretmane u
periodu bez legla navode efikasnost od 89% do 99%, shodno upotrebljenom
preparatu i metodu njegove primene.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
272
Obrada pčela u košnicama sistema nastavljača metodom prskanja, počinje
od donjeg nastavka na gore. Stepen efikasnosti oksalne kiseline je veći što su sitnije
kapljice kiseline (Ritter).
Tabela 64. Preporuke za tretiranje nakapavanjem oksalnom kiselinom60 u zavisnosti
od jačine pčelinjeg društva61
Snaga društva
Slaba (treba rasfirmirati)
Srednja (treba pripojiti
snažnim)
Snažna
Prostor zauzet pčelama
Količina rastvora
manje od jednog nastavka
30 ml
1 nastavak
40 ml
više od jednog nastavka
50 ml
”Rastvr kiseline mora biti mlak i sveže pripremljen” (Jean-Paul Faucon, 2004)
i pre upotrebe zagrejan na temperaturi oko 37°C.
Rastvor treba nakapati samo po pčelama u ulicama, izbegavajući kapanje po
satonošama i vosku.
7.6.2.2. Metoda raspršivanjem
Uputstva Glavne veterinarske uprave Ministarstva poljoprivrede SSSR-a
propisuju lečenje pčelinjih društava od Varrooze raspršivanjem 2% rastvora oksalne
kiseline pomoću prskalice orošavanjem svakog okvira sa gusto posednutim pčelama
sa obe strane ili se okviri samo podignu za oko 5 cm pa se pčele neposredno prskaju
u ulicama između okvira. Za obradu jednog okvira utroši se 10-12 ml rastvora. Slabije
posednuti ramovi posle stresanja pčela u košnicu, odstranjuju se iz društva i ne
prskaju. Zanimljiva je činjenica koju je izneo dr Luganski u vezi primene oksalne
kseline prskanjem. „Došavši u kontakt s parazitom kiselina ima dvojako dejstvo (1)
Varroa se otruje ovom kiselinom, (2) vrhovi njenih nožica (vakuum šapice) se opeku
i, ona više nije u stanju da se drži za pčelu, pada na podnjaču i ugiba” (Ćirović,
2003/4).
Prema pomenutim švajcarskim istraživačima, raspršivanjem se svaka strana
rama, isprska sa po 3-4 ml 2,5-3% vodenog rastvora oksalne kiseline.
”Metoda prskanja ili sprejovanja nešto je efikasnija od nakapavanja, ali se
zbog mogućnosti udisanja sitnih čestica aerosola, naročito pri vetrovitom vremenu,
ne preporučuje„.(Marković, 2004b).
Dr Luganski je u predavanju Beogradskim pčelarima naglasio da je
primenom raspršivanja, oksalna kiselina kod ruskih pčelara poznata kao bubrežni
otrov. ”...To je veoma opasno, jer je utvrđeno da oksalna kiselina izaziva kamen u
bubrezima i druga bubrežna oboljenja“, kategoričan je Luganski (Ćirović, 2003/4),”
što nije istinito, jer argumentacije na stranama ove knjige to demantuju. Izlaganje
Bože Petrovića na svom pčelinjaku 02. jula 2006. g. u Šurjanu grupi od više od
stotine pčelara iz Beograda, Banja Luke, Prijedora. „ko je god radio sa oksalnom
kiselinom izgubio je zdravlje, i zato svi vi”, obraća se nama koji ga slušamo, „dalje
ruke od oksalne kiseline”, jer je takvu sintagmu naučio od profesora Luganskog.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
273
7.6.2.3. Metoda isparivača
Austrija je prva zemlja Evropske Unije koja je još 2001. godine zvanično
odobrila primenu oksalne kiseline protiv Varroe metodom isparivanja, korišćenjem
isključivo Varroks vaporizera i varroks tableta.
Metoda podrazumeva korišćenje pâra oksalne kiseline protiv Varroe na
pčelama. Kako se to postiže?
Posuda isparivača napuni se kristalima dihidrata oksalne kiseline i kroz otvor
leta stavlja u unutrašnjost košnice. Zagrevanjem posude, kristali oksalne kiseline se
tope, isparavaju i sublimiraju. Ove fine čestice oksalne kiseline pčele dobro tolerišu.
Spoljna temperatura u vreme tretiranja ne sme biti ispod +2°C, a niti viša od
7°C kada pčele već izleću.
Doziranje se vrši prema broju nastavaka sa pčelama. Tako se jedan
nastavak pčela dozira sa jednim gramom, a dva nastavka sa 2 grama dihidrata
oksalne kiseline. Jedna merna kašika lako napunjena bez pritiskanja sadržaja
odgovara jednom gramu kiseline.
Uspeh efikasnosti zavisi od stepena hermetičnosti - zatvorenosti svih otvora
košnice. Stoga svi otvori moraju biti zatvoreni sunđerastim trakama.
Pošto je košnica dobro zatvorena, isparivač (vaporizer) treba uključiti na 2,5
minute, što je dovoljno vremena da ispare kristali oksalne kiseline. Kod prve košnice
tretiranje se produžava za vreme potrebno da se zagreje posuda isparivača i
vaporizer. Još ako se koristi produžni kabal, zagrevanje se produžava za jedan minut
Ova metoda pokazala se toliko sigurnom za pčelara koji rukuje isparivačem i
efikasnom u broju oborenih Varroa da je
posle Austrije preporučeno i svima
članicama EU da ozvaniče njenu upotrebu,
što demantuje tvrdnje nekih autora sa Istoka
da je primena oksalne kiseline u pčelarstvu
bivšeg SSSR-a izazvala pojavu krečnog
lega u pčelinjim zajednicama i bubrežnih
bolesti kod pčelara.
Naime, na oglednom pčelinjaku
nemačkog udruženja za prirodno pčelarenje
„Fischermuhle” i 95% pčelara u nekoliko
evropskih zemalja sa ukupno 1.509 košnica
testirana je efikasnost, tolerantnost za pčele
i mere predostrožnosti za pčelare isparivača
Varroks vaporizer (proizveden u kompaniji
Andermatt Biocontrol A.G.). Pokazalo se da
je ovo jednostavna metoda, koja garantuje
pčelaru zaštitu pri radu, a efikasnost u
košnicama bez legla od 95,9% oborenih
jedinki Varroe. Kod punjenja vaporizera i za
vreme tretmana apsolutno je potrebno imati
Slika 43. Varrox isparivač i način
na licu zaštitnu masku FFP3S/L.62za
njegovog korišćenja
tečne/čvrste aerosole. Obična maska je
nedovoljna (Marković, 2005/1)63.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
274
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
7.6.3. OGRANIČENJA U KORIŠĆENJU OKSALNE KISELINE
Pri korišćenju oksalne kiseline nije dozvoljeno povećavati dozu niti broj
tretmana, jer to dovodi do slabljenja i propadanja društva, a prolećni razvoj društva
može biti usporen. Medonosne pčele u zidovima creva imaju grupu enzima pod
nazivom - glutation S-transferaza (GST) aktivnost. Ova važna grupa enzima deluje
kao detoksifikacioni sistem protiv potencijalnih štetnih supstanci sa kojima pčele
mogu doći u dodir. Smanjenje GST aktivnosti može učiniti pčele mnogo ranjivijim na
toksične supstance iz okruženja (Naneti, 2004).
U eksperimentu izvedenom na dejstvo rastvora oksalne kiseline i šećernog
sirupa na GST aktivnost, nije otkriveno da rastvor, korišćenjem normalnih doza,
smanjuje GST aktivnost kod pčela.
Eksperiment je bio postavljen tako što su lutke i odrasle pčele bile tretirane
nakapavanjem oksalnom kiselinom. Posle petnaest dana tretman je ponovo izveden.
Odrasle pčele i lutke su uzete iz istih društava. Statistički test izveden na nizovima
podataka i za lutke i za odrasle pčele nije pokazivao bilo kakvu razliku u GST
aktivnosti koja se može pripisati tretmanu (upoređenja između grupa i, unutar svake
grupe). Srednja GST aktivnost u ovim uzorcima je iskazana u tabeli 65.
Tabela 65. Prosečna aktivnost Glutation S-transferaza kod medonosnih pčela
lečenih oksalnom kiselinom metodom nakapavanja (Preuzeto od Naneti-a,
„Pčelar“1/2004).
Eksperimentalna grupa
Tretirana grupa
Kontrolna grupa
Lutke pre tretiranja
194,1
184,4
Lutke (15 dana posle tretiranja)
207,0
191,5
Novoizvedene pčele (15 dana
posle tretmana)
226,2
211,5
Tretmani su bili izvedeni korišćenjem normalnih doza. Moguće da se neki loši
efekti na GST aktivnost mogu pojaviti u slučaju predoziranja (Naneti, 2004)
Primena oksalne kiselina pokazala se štetnom kod uzgoja matica. Tako je
Kurmanalijev (1985) u proizvodnji matica pod dejstvom oksalne kiseline, dobio je
28,1% manje matica, što je najveći procenat gubitaka u poređenju sa maticama iz
kontrolne i četiri eksperimentalne grupe matica odgajenih pod dejstvom drugih
akaricida. Od 41 izvedene, tri matice su bile defektne, i 14 sitne, male.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
275
7.6.4. SHEMA SUZBIJANJA VARROE DESTRUCTOR ALTERNATIVNIM
NAČINOM LEČENJA
Tabela 66. Prema IMDORFU, SARIERU I BOGDANOVU, (1995)
Kontrola pčelinjih
društava
Broj dnevno
U mesecu
palih varroa
Krajem
maja
3 i više
Vreme trajanja i sredstva
Mravlja kiselina
Timol
Oksalna kiselina
Odmah posle
vrcanja: 1
dugotrajno ili 3
kratkotrajna
Ram
građevnjak
Izrezivanje
trutovskog
legla 2-3 puta
Izrezivanje
trutovskog
legla 2-3 puta
Jun
1 posle letnjeg
vrcanja-dugotrajno
2. sredinom
septembradugotrajno
Kraj jula
10 i više
Krajem
avgusta
manje od
10
1 dugotrajno
Početak
septembra
1
2 dugotrajna
ili 3
sedmice
otparavanja
ili 3
sedmice
otparavanja
Oktobar
Posle nestanka
legla
Novenbar
Posle nestanka
legla
Ako u bilo
Dugotrajni ili 3
kom delu
30 i više
kratkotrajna*
sezone
*Mravlja kiselina naliva se direktno na sunđer i tretira 3-4 puta u seriji po 30 ml 65% na satonoše,
odnosno 85% na podnjaču, u toku jedne sedmice. Efikasnost od tri kratkotrajna tretmana mravljom
kiselinmom jednaka je jednom dugotrajnom tretmanu.
5.6.5. MERE OPREZA PRI KORIŠĆENJU ORGANSKIH KISELINA
Kristali mravlje kiseline su veoma otrovni. Svaki dodir s kožom i udisanje ili
unošenje u organizam kristalne prašine pri priprvljanju rastvora, mora se sprečiti
upotrebom odgovarajuće zaštitne odeće i odgovarajućim radom.
Prilikom pripreme potrebni je nositi zaštitne rukavice, jer rastvor ne sme
dospeti na kožu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
276
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Oksalna kiselina ima jako nadražujuće dejstvo i na sluzokožu čoveka, pa je
neophodno da se brižljivo zaštite oči i koža i spreči mogućnost unošenja aerosola
kroz nos i usta.
Obrada pčelinjih društava oksalnom kiselinom vrši se u zaštitnim odelima
otpornim na kiselinu, maska za disanje FFP2 SL (ili FFP3 EN 149), jer su samo takve
maske pogodne za zaštitu kod aplikacije tečnih kiselina aerosola (Puškadija i sarad.,
2004) zaštitne naočare i gumene rukavice otporne na kiselinu, te gumene čizme. Za
vreme tretiranja zabranjeno je pušenje, uzimanje hrane i pića.
Primena oksalne kiselina pokazala se štetnom kod uzgoja matica. Tako je
Kurmanalijev (1985) u proizvodnji matica pod dejstvom oksalne kiseline, dobio je
28,1% manje matica, što je najveći procenat gubitaka u poređenju sa maticama iz
kontrolne i četiri eksperimentalne grupe matica odgajenih pod dejstvom drugih
akaricida. Od 41 izvedene, tri matice su bile defektne, i 14 sitne, male.
7.6.6. IDENTIFIKACIJA ZDRAVSTVENOG RIZIKA O PRUŽANJE PRVE
POMOĆI
Mr hemije inž. Jovan Marković edukuje nas i sugeriše (izvodi iz predavanje).
Putevi (smer) ekspopzocije: ingestija, inhalacija, koža, oči.
Ingestija: Ako je progutana, oksalna kiselina nagrIza tkiva i nastaje trovanje,
što prouzrokuje mučninu i žestoku gastroiritaciju, povraćanje, šok i grčeve.
Oksalna kiselina uklanja kalcijum iz krvi koji prelazi u formu kalcijum
oksalata, te se može očekivati začepljenje bubrežnih kanala i oštećenje bubrega, što
se manifestuje pojavom krvi u urinu.Fatalna doza procenjena je od 5 do 15 grama.
Ne izazivati povraćanje, već dati veće količine krečne vode da ugroženi popije.
Inhalacija: Trovanje inhalacijom nastaje ako su otrovani disajni putevi.
Trovanje prouzrokuje žestoku iritaciju grla, grkljana i celog respiratornog sistema.
Ozleđenu osobu staviti na svež vazduh. Primeniti veštačko disanje. Ukoliko je
otežano disanje, ozleđenom dati kiseonik i odmah pozvati lekara.
Koža: Moguća jaka iritacija i eventualno zapaljenje kože.Takođe je moguća
apsorpcija kroz kožu. U slučaju kontakta izvrisati preostalu supstancu sa kože, a
zatim odmah isprati kožu sa dosta vode najmanje 15 minuta. Istovremeno skunuti
kontaminiran odelo i obuću. Odmah pozvati lekara.
Oči: Moguće je jako oštećenje rožnjače. Ako su ozleđene, oči odmah isprati
sa dosta vode, blago, sa velikim mlazom najmanje 15 minuta, podižući gornje i donje
kapke istovremeno. Pozvati odmah oftalmologa.
7.6.7. PROTIVPOŽARNE MERE
Rizik od iznenadne vatre i eksplozije: Oksalna kiselina je zapaljiva ispod
101°C i reaguje eksplozivno sa jakao oksidirajućim materijama i nekim jedinjenjima
srebra.
Sredstva za gašenje: vodeni mlaz, alkoholna pena ili ugljen dioksid. Pena ili
voda na otopljenoj oksalnoj kiselini može prouzrokovati penušanje.
Koristiti alat i opremu koja ne varniči. Nositi rukavice, zaštitno odelo,
naočare. Ne pušiti niti jesti.
Kao zaključak se nameće
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
277
Oksalna kiselina ima jako nadražujuće dejstvo na kožu i sluzokožu.
Neophodno je da se brižljivo zaštite oči i koža i spreči mogućnost unošenja otrova
kroz nos i usta. Obrada pčela oksalnom kiselinom se vrši u specijalnim zaštitnim
odelima uz korišćenje drugih sredstava zaštite: ogrtači, gumene kecelje, zaštitne
naočare, gumene rukavice, čizme, respiratori.
Kombinacija upotrebe oksalne i mravlje kiseline daje najbolji razultat, jer se
međusobno dopunjavaju. Mravlja kiselina posle bagremove i suncokretove paše, a
oksalna u novembru ili decembru obezbeđuje pčelinjim zajednicama da očišćene od
varroe mirno uđu u zimovanje.
7.6.8. MERE PREDOSTROŽNOSTI PREMA UPUTSTVU I ODOBRENJU ZA
UPOTREBU OKSALNE KISELINE
Rad sa oksalnom kiselinom je dozvoljen samo osobama koje su prethodno
obavile specijalnu obuku, (podvukao J.K.)
Zakonodavac je, dakle, precizno propisao i jasno naložio: specijalnu obuku;
kako treba i čime se zaštiti, a na slici 1 vidimo pčelarski par da to ne poštuje. Dr
Luganski je prozvao oksalnu kiselinu kao ubicu, pa kaže da je „primenom prskanja,
oksalna kiselina kod ruskih pčelara poznata kao bubrežni otrov.... To je veoma
opasno, jer je utvrđeno da oksalna kiselina izaziva kamen u bubrezima i druga
bubrežna oboljenja". (Ćirović, 2003/4). Dr Antonio Naneti (Italija) tvrdi da to nije
dokazano (iz predavanja 29. jula 2006. g. u Aleksincu).
Kada bi radili i sa kravljim mlekom
onako kako radi ovaj pčelarski par sa
rastvorom oksalne kiseline (na fotografiji
unutrašnje
strane
prednje
korice
„Pčelovodastva” br. 8 od 1985. godine),
oboleli bi od neke bubrežne bolesti. U
istraživanju uzroka pojave kamena u
bubrezima kod pčelara iz perioda o kome
govori dr Luganski, bilo bi korektno utvrditi
koliko je u strukturi ishrane pčelara
procentualno zastupljeno kravlje mleko,
mleko od severnog jelena i kefir64, koji u svom
sastavu sadrže belančevinu kazein što lepi
kamenac u bubrezima, sklerotira krvne
sudove, stvara čvoruge na nogama. Ovu
Slika 44. Način primene oksalne
„sitnicu” u okrivljivanju oksalne kiseline dr
kiseline: mogao je i OVAKO
(»Pčelovodstvo«, Moskva 8/85) ali
Luganski nije smeo da previdi, prim. J.K.).
danas i u buduće može samo
Nije smeo da previdi ni činjenicu da je način
nakapavanjem
po pčelama koje se
ishrane u nastajanju bolesti bubrežnog
nalaze
u
gusto
posednutim
ulicama.
kamenca, naročito bitan u dečjem uzrastu.
Kaše i testenine bogate su kalcijumom, i kad
se taj kalcijum termički obradi, organizam čoveka ga ne prihvata i on služi kao izvor
za stvaranje bubrežnog kamenca. To je glavni uzrok zbog kojeg se posle izbacivanja
kamenca on ponovo javlja. Infekcije, koje ovim ili onim putem dospevaju u bubrege
može izazvati oboljenje od bubrežnog kamenca. Stafilokoke neposredno u samom
bubregu utiču na reakciju mokraće, menjajući kiselu reakciju u baznu (alkalnu) (usled
bakteriološkog pretvaranja mokraće u mokraćno-kiseli amonijak). Posledica toga je
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
278
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
talog u mokraći. Određen značaj u formiranju kamenca imaju i crevne bakterije.
Tako, u crevima čoveka obitava bakterija koja proizvodi alkalno-kiseli kreč.
Razmnožavanje tih bakterija (koje se javljaju usled nepravilne ishrane) izaziva pojavu
oksalurije kod zdravog čoveka usled suvišnog stvaranja oksalata u crevima, upijanje i
njihovo izulučivanje sa mokraćom (Malahov, „Čišćenje organizma, 2002).
Za vreme obrade pčela oksalnom kiselinom zabranjeno je pušenje, uzimanje
hrane i pića. Posle rada se skida specijalno odelo, ruke i lice peru toplom vodom i
sapunom. U slučaju da kiselina dospe na kožu ona se spira toplom vodom i sapunom
ili se neutrališe sodom bikarbonom.
Kod pojave trovanja ljudi oksalnom kiselinom primenjuje se krečno mleko,
otopina krede u vodi, kalijev acetat a intervenski se daje 10% rastvor kalcijevog
hlorida.
Čuvanje i prenošenje oksalne kiseline zajedno sa hranjivim produktima i
stočnom hranom je zabranjeno”.
Dakle, zakonodavac65 je precizno propisao i jasno naložio: specijalnu obuku;
kako treba i čime se zaštiti. Na prethodnoj slici 1 vidimo pčelarski par da to ne
poštuje, pa su mnogi pčelari, po Luganskom, oboleli od bubrežnih kamenaca, te ju je
zbog toga proglasio za ubicu. 66. I taj eho dopire i na naše prostore, uzvitlavši i onako
crne oblake koji su se nadvili nad srpskim pčelarstvom. A preporuke o načinu
korišćenja oksalne kiseline67, što su ih dali stručnjaci koji se bave problemom varroe
iz 15 nemačkih i 3 austrijska instituta, koje su prisutne na našem prostoru već više od
dve godine68, ostale nepoznate i dr Milanu Ćirović, što je za žaljenje. I ako renomirani
stručnjaci iz 18 Evropskih instituta za pčelarstvo69 usmeravaju pčelare na korišćenje
oksalne kiseline samo metodom nakapavanja, zašto neki autori potenciraju metodu
isparavanja, mada ni ona nije bauk, kako su je neki shvatili i predstavili? Zašto u
izboru između dva automobila – jedan tehički ispravan a drugi bez kočnica i
upravljača, sedati za onaj što je bez upravljača i nema kočnica ?
Odgovor je sadržan u nastojanju lobija i drugih da se zadrži 25 godina stara
praksa neuspešne borbe sa Varroom primenom hemoterapije u kojoj centralno
mesto zauzimaju preparati na bazi amitraza. I to iz najmanje četiri razloga: (1) što je
nacija uskraćena u informaciji o zadržavanju metabolita amitraza u medu 18 meseci,
pa kupuju kontaminirani med u uverenju da je biomedicinski ispravan, ne znajući za
stravična kancerogena, teratogena i mutagena na organizam čoveka dejstva
formamidina i ksilidina sadržanih u medu; (2) naš med zbog zatvorenog tržišta nije
izložen konkurenciji, pa kupci nemaju drugog izbora i kupuju domaći med; (3) zbog
odsustva kontrole državnih inspekcijskih organa na ostatke pesticida u medu i (4).
odbijaju metodu nakapavanja, jer nikada nisu radili sa apitolom i perizinom, pa im se
to čini previše sporim, pošto im se čini mnogo bržim zapaliti listić sa nakapanim
amitrazom i baciti ga u košnicu.
Takvo stanje odgovara lobiju medara i lobiju proizvođača preparata na bazi
amitraza - tihom ubici nacije.
Nije opravdana tvrdnja da je oksalna kiselina bila razlog masovnoj pojavi
krečnog legla u pčelarstvu u bivšem SSSR-u, i da njeno aktueliziranje krije opasnost
„u dokazanom jakom pospešivanju razvoja krečnog legla (askosferoze), čak i u
slučaju tretiranja u sezoni kad nema legla". Istina je da su u pčelarstvu bivšeg SSSRa imali masovnu pojavu krečno leglo sa sumnjom na krivnju oksalne kiseline. I
moguće je da je ona bila jedan od uzroka, jer su (prema navedenom Uputstvu)
tretirali pčele 3 do 4 puta u sezoni legla sa „po dve obrade u razmaku od 12 dana” i
uređajem kakav imaju ovaj pčelarski par na fotografiji, koji nema dozimetar na meru
od 10 do 12 ml za obradu jednog okvira, niti raspršivač milimikronskog prečnika, 70
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
279
već kao što možemo naslutiti, raspršivač poput vatrogasne brentače za lokalizaciju
manjih požara. A kada se prekorači doza rastvora oksalne kiseline, kako na slici
vidimo, što je u ovom slučaju očigledno, moguće je da se neki loši efekti na GST
aktivnost mogu pojaviti u slučaju predoziranja (Naneti, 2004).
Na našim prostorima s kraja 80-tih i početka 90-tih godina prošlog veka nije
bilo pčelinjaka (izuzimajući pčelinjak u Kaoni Milana Matića) da na njima nije bilo
preko 90% pčelinjih društava obolelih od krečnog legla, a da oksalnu kiselinu nismo
ni na fotografiji videli niti za nju znali, a kamoli je u košnici koristili. Od kuda?
(1) Iz hemijske industrije lekova, (2) od hranjenja pčela neprirodnom hranom,
(3) držanje slabašnih društava na pčelinjacima, (4) lokacija pčelinjaka na terenu sa
visokim procentom vlažnosti i (5) u „oskudici (nedostatku) uskladištenog meda u
košnicama” (Feng Feng,1997). Zar se ne sećamo da smo slali ekipe u Japan po lek
koji je mirisom na hlorni kreč isterivao pčele iz košnice a nije lečio krečno leglo, i da
smo masovnom upotrebom nistatina proizveli med koji je u sebi sadržavao antibiotike
i doneli veliki profit Hemovet-u, a da nismo izlečili bolest sve dok nam profesor dr
Jova Kulinčević nije zamenio matice iz selekcije na otpornost na askosferozu a,
Crnogorci uzevši iz Instituta u Jajincima 1.000 matica oslobodiše pčele od bolesti, a
pčelare od ekonomske propasti.
A, koliko je na pojavu krečnog legla u pčelarstvu bivšeg SSSR-a i bivše
Jugoslavije, pa i Srbije, koje je bilo zahvatilo više od 90% pčelinjih društava na
pčelinjacima tih država, uticalo jesenje prihranjivanje šećernim sirupom sa dodatkom
duplih doza fumagilina, koje smo po sugestijama nekih autora primenjivali? I dr
Luganski u predavanju beogradskim pčelarima 2002. g. afirmativno je govorio o
fumagilinu, o njegovom „uspešnom” dejstvu protiv nozemoze pčela. Međutim,
dokazano je, tvrde dr Anđelko Maksimović i dr Slavko Petričević da povećana doza
fumagilina stimuliše razvoj krečnog legla71.
Rezultati Rada i saradnika su pokazali da fluvalinat, fumagilin i nistatin
značajno povećavaju smrtnost pčela. Pčele koje su tretirane navedenim
supstancama imale su više gljivica nego kontrolna društva, a pčelinji proizvodi više
ostataka hemije (citat prema Stevanović i sar., 200072).
Zašto su u Kini 1972. g. od krečnog legla stradali mnogi pčelinjaci, a milioni
društava kineskih pčela je uginulo, pri čemu je smrtnost iznosila 50-60% (dr Feng
Feng i dr Wu Jie, 1997)73, a nisu upotrebljavali oksalnu kiselinu. Oni ne vide uzrok
bolesti u oksalnoj kiselini, već u „oskudici (nedostatku) uskladištenog meda u
košnicama i, u društvima sa malim brojem pčela. Pri niskim temperaturama i kad
larve nemaju proteinsku ishranu pčele neće odoleti bolesti. Istraživanja su pokazala
da ako pčelinje društvo raspolaže velikim zalihama meda i ako je zajednica snažna jaka, postoji mala mogućnost za pojavu bolesti. Snažna pčelinja društva i jako otporni
sojevi pčela mogu odoleti bolesti, ali ujesen i narednog proleća neka se društva
mogu inficirati” (dr Feng Feng i dr Wu Jie, 1997).
Ni Branko Relić nije radio sa oksalnom kiselinom, ali je „proizveo” krečno
leglo 1991. god. On je formiranjem paketnih rojeva oslabio snagu pčelinjim
društvima, a umetanjem satnih osnova i izgrađenog saća u prostor ispunjen
ramovima legla, poremetio gnezdo pčelinje zajednice i time izazvao šok za pčele74.
Na 32. Kongresu Apimondije, 1989. god. u Brazilu, Gilliam je ukazala da
negativan učinak na izazivanje krečnog legla ima vlaga i hladnoća kao i vrućina i
suša koje izazivaju stres kod pčela.
I tretiranje akaricidima protiv Varroe dovodi do razvija krečnog legla, utvrdila
je Gilliam. U Japanu su od 1.459 anketiranuh pčelara, njih 71,1% imali krečno leglo
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
280
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
kao posledicu lečenja pčela od Varrooze preteranom upotrebom dima
(Đ.Sulimanović, 1990)75.
U Sloveniji na prim. na Poljoprivrednom institutu u Ljubljani od leta 1998.g.
napustili su potpuno upotrebu hemijskih sredstava akaricida i insekticida i za zaštitu
pčela od varroe upotrebljavaju alternativna sredstva – mravlju i oksalnu kiselinu. Na
Institutu imaju 76 pčelinjih društava na tri lokacije. Posle tri godine, pri minimalnoj
upotrebi pomenutih kiselina vrlo uspešno pčelare, a svakog proleća, i pred glavnu
pašu imaju moćna društva.
Prema stručnim izvorima pored velike promene u životnoj sredini, širenju
krečnog legla doprinosi stalno i neadekvatno lečenje pčela od drugih bolesti
primenom antibiotika. Poznato je da antbiotici ne ubijaju samo štetne bakterije nego i
korisne, te na taj način dolazi do izmene mikroflore u organizmu pčele, odnosno
narušava se ravnmoteža između bakterija i gljivica u telu pčele i u košnici.
Od mnogih predavača na Savetovanjima pčelara o zdrvstvenoj zaštiti
pčela u dvorani „Đuro Salaj” i sali „Veselin Masleša” u Beogradu, u amfiteatru
Poljprivrednog fakulteta u Zemunu i fakulteta veterinarske medicine u Beogradu, te u
konferencijskoj sali zgrade opštine Novi Beograd, a slično je i u ostalim velikim i
malim pčelarskim centrima u Srbiji, već 25 godina slušamo istu „pesmu” da u
preventivi na američku kugu (oni - predavači sa spiska SPOS-a) prave mešavinu
šećera u prahu ili šećernog sirupa sa oxitetraciklinima HCL, kao što su: geomicyn
("Pliva” Zagreb), ili terramycin (Vet zavod Zemun), ili egocin("Krka"Novo Mesto), ili
pak Sulfamonometoksin pod nazivom sultimon i druge razne „cine” i preventivno daju
pčelama. I APIPEST pogača za ishranu sa oxtitrilciklinom za preventivu američke
kuge pčelinjeg legla spada u registrovane „preventivne lekove” (A, Maksimović, D.
Živanov, D.Maksimović . 1996)
To nažalost slušamo od „iskusnih” i „uspešnih” pčelara sa liste predavača
SPOS-a i ponekog „stručnjaka” iz veterinarske medicine.
A evo što na to sve kaže u svetu čuveni engleski biolog Bailey: „U suštini
tretman lekovima kosi se sa prirodnim odbrambenim mehanizmom pčelinje
zajednice, osobito korišćenje antibiotika, kojima odstranjuju infekciju, i koji
dozvoljavaju patogenima da se šîre neotkriveni i vode u zavisnost od čestih i široko
rasprostranjenih tretiranja” (Bailey,1981., citat po Dustmanu sa pčelarskog instituta,
Celle, Nemačka)76.
Varroa je stekla rezistenciju, a pčelari na sva zvona grdili proizvođače letvica,
nabavljajući druge od proverenog producenta i povećavali im broj u pčelinjem
gnezdu, uz produžavanje vremena njihovog zadržavnja u košnici, a društva slabila...
pa slabila...
I naravno buknulo je krečno leglo, nozemoza, kuga…
Trka za novim lekovima koji dobro leče se nastavljala. I nove teme za
savetovanja pčelara se otvaraju.
Sa govornice slušaju da uvećaju dozu fumagilina na duplo, i ako je
dokazano, da terapija fumagilinom, u stvari, dovodi samo do kratkoročnog
poboljšanja stanja pčela obolelih od nozemoze, a zatim dolazi do ponovnog napretka
infektivnog procesa, možda čak i bržim tempom. Primenom fumagilina produžava se
život pčela, ali i infektivni proces napreduje ponovo nakon završetka primene
fumagilina uz nagli porast broja spora u srednjem crevu (Mlađen i sar., prema citatu
Stevanovićeve i sar., 2000).
Protiv krečnog legla „uspešnim” se pokazao nistatin, pa trka i povika za njim
na sve strane dobija u tempu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
281
Ali, fungicid NISTATIN se pokazao štetnim za matice. On oštećuje trutovsku
spermu u spermoteci matice i njenu hemolimfu, o čemu nas upozorenjem informišu iz
Rusije. Naime, „Pčelovodstvo” (4/2001), je donelo informaciju da upotrebom
antibiotika nistatina u lečenju krečnog legla (askosferoze) u znatnom broju stradaju
matice, jer dolazi do oštećenja njihove hemolimfe, kao i oštećenja trutovske sperme
u spermoteci matice, što sve ima za posledicu da se narušava proces leženja jaja.
Ovo umanjenje rasplodne moći matice dovodi do slabljenja snage društva, i
prema kineskim otkrićima (Feng i Wu, 1997), uzrok je u nistatinu, „leku” za „lečenje”
krečnog legla...
...krug se zatvorio.
Antibiotici se namenski troše, farmaceutska industrija trlja ruke, ali u
košnicama bolesno stanje nepromenjeno, jer je nekontrolisana upotreba antibiotika,
po želji „stručnjaka” dovela do poremećaja crevne mikroflore u pčela, pa se pčelari
vrte u krugu ne znajući šta da rade i koga da slušaju.
Krečno leglo sve više i više je umanjivalo snagu pčelinjeg društva...i
pčelarima praznilo novčanike za nove i nove antibiotike.
A za oksalnu kiselinu niko nije ni znao!
Farmaceutska industrija se pobrinula i uvezla „nove lekove". Osim nistatina iz
domaće proizvodnje (Hemovet, Vršac) i askotoma (jod, + C vit. + Na perborat) iz
Evrotoma – (Ruma), uvezla je Yugoluck sa trihlorizicijanurnom kiselinom iz Japana.
Pčelari uz grobnu tišinu veterinarske struke i nauke neprekidno dime i
„lekovite” sirupe pčelama daju, a...
...ostatak pčela neumorno izbacuju iz košnice mumificirane larve.
Preterano dimljenje uz dodavanje Yugolucka i zapaljenih amitraz-listića
pčelinjim društvima, Z.Milković, dipl. veter, spec. nazvao je maltretiranje pčela77 (čitaj
izazivanje stresa kod pčela), a dr A.Maksimović i dr S.Petričević tvrde da dimljenje
sigurno oštećuje pčelinje leglo78. Isti autori tvrde da povećana doza fumagilina, koju
propagira dr Mlađan79, stimuliše razvoj krečnog legla
..."Zavesa je pala” kada Crnogorski pčelari uzevši 1.000 matica iz Instituta u
Jajincima oslobodiše pčele od bolesti i pčelare od ekonomske propasti, a da
prethodno oksalnu kiselinu nisu ni omirisali.
Podiže se nova. Na sceni je oksalna kiselina i dve suprotstavljene
koncepcije. Na jednoj strani su prethodno izneseni primeri iskustva sa krečnim
leglom na koje nije imala uticaj oksalna kiselina i, stručno mišljenje stručnjaka 18
Instituta za pčelarstvo iz Nemačke i Austrije koji naučnim argumentima dokazuju
ispravnost metode nakapavanjem, bez štetnih posledica po pčele, pčelara i po med,
a, na drugoj strani paušalne ocene izvesnih pčelara da je oksalna kiselina uzrok i
posledica krečnom leglu...
...sa ciljem da se naši pčelari UPLAŠE od oksalne kiseline i ODVRATE od
VEOMA EFIKASNOG EKO – LEKA, kakav je ova organska kiselina, a već
odomaćeni amitraz da se još više u pčelarstvu koristi i lobistima ogromne zarade
donosi (nije dr Lugnski bez razloga sat vremena pesmu o amitrazu pevao pčelarima
Društva «Beograd”, 2002. godine), bez brige i grižnje savesti, što naciji nakaznu
decu na svet donose majke koje su tokom devetomesečne trudnoće konzumirale
med sa metabolitima amitraza i reziduama fumagilina u svom sastavu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
282
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
7.7. MLEČNA KISELINA
U sredstva kojima na prirodan način suzbijamo varrou spada i mlečna
kiselina. Nju produkuju razni humani mikroorganizmi, a nalazi se u mleku, mesu, siru,
kiselom kupusu, kiselim krastavcima, soku od povrća, medu i dr. Mlečna kiselina ima
veoma važnu ulogu u ljudskom organizmu, a posebno je važna za normalan rad
srčanog mišića. Upotrebljava se kao lek protiv ihtioza ili lišajeva i drugih kožnih
bolesti.
Stopostotna mlečna kiselina ima izgled belog praška. Za tržište se pakuje
koncentrat 80 i 90% mlečne kiseline. U pčelarstvu se koristi 13 i 15% vodeni rastvor
(tabela 68).
Mlečna kiselina je delotvorna protiv varroe, a ne ostavlja štetne posledice na
pčele, med, vosak, cevtni prah i propolis. Ne šteti zdravlju ljudi, a ako i ostane u
životnim namirnicama ona samo poboljšava njihov kvalitet. U većoj ili manjoj meri
mlečna kiselina se sadrži u medu, ali ne povećava količinu kiseline i ne utiče na
zdravlje ljudi. U zavisnosti od sorte meda, vrednost se kreće od 40 do 400 mg/kg, a
prosek je oko 200 mg/kg. Upoređenja radi, dnevnim konzumiranjem 30 grama meda
u organizam se unosi oko 6 mg, a konzumiranjem 2 dl jogurta oko 1.800 mg mlečne
kiseline (Z. Puškadija i sarad. 2004). U medu su nađene uvećane količine mlečne
kiseline kada su pčelinje zajednice bile tretirane šest do osam sedmica pred vrcanje
meda.
Koristi se u delu godine kada u zajednicama nema legla. Sem primene u
kasnu jesen/zimu, ona se uspešno koristi i u aktivnoj sezoni za tretiranje prirodnih i
veštačkih rojeva, kao i nukleusa nakon što su smešteni u košnicu, ali pre pojave
stadijuma poklopljenog legla.
Mlečna kiselina prema Johansenu Weisu, već jedan sat nakon prskanja
pokazuje svoju efikasnost, kada počnu da padaju prvi krpelji, a posle 12 sati padaju
jako intenzivno, dok ih nakon 16 sati otpadne oko 80%. Kraus Bernhard (1991) vršio
je tretiranje 15% rastvorom mlečne kiseline, i sa dozom od po 8,2 ml sa svake strane
okvira postigao je efikasnost od 90 do 99,9%, ili u proseku 97,8% otpalih varroa, ali u
vreme kada u košnici nema zatvorenog legla (novembar-decembar).
Samo minimalno povećanje doze od 15 na 16 ml po jednoj strani okvira
imalo je za posledicu drastično povećanje broja mrtvih pčela između 2.000 i 4.000
jedinki, upozorava Kraus.
Mlečnom kiselinom može se suzbijati Varrooza i u doba razvoja legla, ali se
tada tretira 2-3 puta u intervalu od najviše 15 dana, kada se postiže efikasnost od 20
do 40% otpalih parazita. Naročito je efikasno zimsko prskanje kada nema legla, a
dnevna temperatura je viša od +5°C. Najpogpdnija je temperatura od +10°C i viša, s
tim da naredna noć ne bude hladna. Za tu svrhu rastvor se zagreva stavljanjem
prskalice u posudu s toplom vodom. Radi smirivanja pčela umesto dima treba koristiti
toplu vodu.
Tretiranje leti treba izvoditi pri dnevnoj temperaturi višoj od +12°C, uz
obavezno zadimljavanje pčela. Novoformirane zajednice, gole rojeve i nukleuse bez
legla najbolje je tretirati odmah posle formiranja, kada još nisu formirale zatvoreno
leglo.
U postupku tretiranja, otvori se plodište zajednice, izvuku krajnji okviri, a
ostali ramovi se razmaknu. Prskalicom kapaciteta oko 1,5 l prskaju se redom okviri
gusto posednuti pčelama i slažu se redom vraćanjem na svoje mesto. Na kraju se
poprskaju postrani okviri i vrate na njihovo mesto. Po završenom tretiranju pčela u
plodištu, pristupa se na isti način tretiranju radilica u medištu, uz prethodno
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
283
zatvaranje plodišta. Prskalica mora odlično da raspršuje sadržaj leka, odnosno
rastvor mlečne kiseline treba što finije i što ravnomernije raspršivati po pčelama na
saću. Pre tretiranja treba suziti gnezdo, odstraniti manje zaposednute okvire i sa njih
stresti pčele.
Ako prskalica mnogo rasipa rastvor, pčele dobiju tamnu boju. Neposredno
posle tretiranja pčele zahvata šok, grupišu se u klube, prekidaju izlet i pojačano zuje.
Već drugog jutra stanje pčelinjih zajednica se normalizuje kada pčele normalno
obavljaju svoje letačke i kućne poslove. Ako posle glavne paše pčele unose medljiku,
ona se mora odstraniti iz košnice i posle toga pčele tretirati mlečnom kiselinom.
Tretiranje pčelinjih društava mlečnom kiselinom ne treba izvoditi za vreme kišnog
perioda niti u uslovima visokog stepena vlage u vazduhu.
Tabela 67. Način i islovi primene mlečne kiseline
Spoljna
temperatura,
°C
Kada
tretirati
Koncentracija,%
Doza po
jednoj strani
rama, ml
Način
primene
Broj
tretiranj
a
Kraus
pri 4-5°C
kada
nema
legla
15
8,2
prskalica
2
Koeniger
i
saradnici
23. marta
do
6. maja
Opitovanje sa
leglom
10
5
Weiss
više od 510°C
i 12°C
kada
nema
legla
13
viša od
5°C
kada
nema
legla
15
T iznad
tačke
mržnjenja.
Leti kod
mladih
društava
bez
poklopljenog legla.
Zimi pri T0
iznad
tačke
mržnjenja.
veća od
7°C u
jutarnjim i
večernjim
satima
Leti kod
prirodnih i
veštačkih
(golih)
rojeva.
Kasna
jesen ili
zima
Autori
Kolarović
petnaest
nemačkih i
tri
austrijska
naučna
instituta
koji se
bave
varroom,
(2002)
Piškadija
(2004)
0
Efekat,
%
97
50
prskalica
15
Interval
u
danima
2
5
60
prskalica
2-3
max
15
5-8
prskalica
2-3 bez
legla
1.11.
*
15%
(mešavina
100 ml 85%
mlečne k. i
oko 500 ml
vode)
8 ml po
jednoj
strani
rama, što
ravnomernije
Kućni ili
raspršivač
pod
vazdušnim
pritiskom
Dvokrat
na
primena
unutar
nekoliko
dana
15%
8 ml po
pčelama sa
svake strane
rama, kao i
po zidu
košnice.
Vreme
proticanja
meri
štopericom
Kućni ručni
raspršivač
ili
raspršivač
opremljen
komprimira
nim
vazduhom
Dvokrat
no
u
razma
ku od
5-7
dana
80
80% u
PZ bez
legla.
20-30%
sa
leglom.
*Ako posle tretiranja dnevno otpadne 5-10 krpelja, tretman ponoviti
Treba naglasiti da mlečna kiselina ne deluje štetno na pčele, a gubici matica
nisu zapaženi. Ona ne deluje štetno niti na pčelara, ali je zbog mogućeg
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
284
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
nadraživanja kože i očiju potrebna zaštitna oprema (maska, naočare i rukavice,
Puškadija i sarad. 2004)
Kada se vrši tretiranje većeg broja pčelinjih zajednica, nužna je zaštita
pčelara zaštitnim naočarama, zaštitnim rukavicama i maskom za lice. Na pčelinjaku
treba da je postavljen termometar i posuda sa čistom vodom i sapunom.
Iskustva u primeni mlečne i oksalne kiseline u bivšem SSSR-u, te preporuke
uglednih naučnih radnika, i odobrenje institucija EU, kao i dozvola država članica
Unije za njihovu upotrebu u pčelarstvu, dovoljan je razlog da i naši pčelari prihvate
oksalnu i mlečnu kiselinu kao alternativu hemijskim akaricidima.
Profesor Luganski smatra da je mlečna kselina veoma nepouzdana za
suzbijanje Varroe. ”Pri primeni mlečne kiseline, nikad nisam postizao
zadovoljavajuće rezultate“, rekao je Luganski slušaocima svojih predavanja 2002.
godine, pa stoga i nije posvećivao veću pažnju ovoj kiselini. ”Zbog svojih mana i
relativno niske efikasnosti, mlečna kselina se u Rusiji malo koristi“, zaključio je
Luganski (Ćirović. 200/4). Međutim, mr Puškadija sa Agronomskog fakulteta u
Osijeku (Hrvatska) štiti pčele od Varroze mlečnom kiselinom koju je uveo u svoj
sistem protivVarrozne borbe i ne namerava je menjati. U svom predavanju na
Novosadskom savetovanju pčelara 2005. godine govoreći o mlečnoj kiselini istakao
je sve njene komparativne prednosti u odnosu na druge organske kiseline, pa se
stoga i odlučio da njome štiti pčele od Varroe.
Na predavanju Beogradskim pčelarima u trajanju od četiri nastavna časa, dr
Luganski je puno vremena utrošio na afiramativni govor o amitrazu u lečenju
Varrooze i fumagilinu u lečenju nozemoze, pa se stekao utisak da je profesor slabo
informisan o događanjima u pčelarstvu u Evropskoj Uniji, kao i o stavu Svetske
zdravstvene organizacije o amitrazu kao najopasnijoj supsatnciji za pčelarstvo. Znao
je da će fabrika u Mađarskoj koja proizvodi fumagilin biti zatvorena i, njenim
zatvaranjem da će prestati proizvodnja ovog opasnog antibiotika za pčelinju i
čovekovu vrstu, ali nije ni jednom rečju ukazao na njegove stravične posledice.
Zaboravio je vreme od 20 godina unazad, vreme kada se borba s Varroom u bivšem
SSSR-u temeljila na eko preparatima čiju su kičmu činili timol, mravlja kiseline,
oksalna kiselina, KAS 81, praškaste materije, eterična ulja. Zaboravio je da se
strategija borbe s Varroom u Evropi i Americi zasnivala na pronalaženju hemijskog
preparata koji će sa efikasnošću od 100% uništiti parazita, bilo dejstvom na genetski
sistem, bilo na reprodukcioni sistem. Na osnovu njegovog kazivanja proizilazi da je
strategija borbe s Varroom doživela inverziju: ono što je Zapad BEZUSPEŠNO
praktikovao pre 20 godina, sada to rade u Rusiji, a ono što je rađeno u bivšem
SSSR-u u vremenima Grobova, Mikitjuka, Smirnova, Selivanove i drugih naučnih
veličina, danas to rade u ostalom svetu.
Bît svega što je profesor rekao navodi na zaključak da je dr Luganskom
nepoznata strategija borbe sa Varroom usvojena na 34. kongresu Apimondije, a
potvrđena na svim drugim kongresima Svetske pčelarske asocijacije, zajključno sa
41. kongresom Apimondije u Monpeljeu (Franceska) 2009. godine i, na svim
simpozijumima počev od Splitskog 1984. godine, preko Zagrebačkog 1986,
Ohridskog 1990. i drugih: u Moskvi (1975), Bukureštu (1976), Krakovu (1985), Nagoji
(1986) i td (Mladenov, 1996)80. Ovo navodi na pomisao da nije isključeno, da se dr
Luganski verovatno nalazi na platnom spisku kompanije koja proizvodi i distribuira
ova dva, za organizam čoveka, opasna otrova .
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
285
7.7.1. MLEČNA KISELINA – MAGLJENJE
Po isteku 18 godina, u Nemačkoj i Austriji stručnjaci iz 18 naučnih instiruta
koji se bave problemom varroe preporučili su vrlo jednostavan način rada sa
mlečnom kiselinom, a to je primena magljenjem.
Na pitanje zašto koristiti mlečnu kiselinu, sledejednostavni odgovori:
zato što ne ostavlja rezidue u pčelinjim proizvodima,
zato što je prirodni je sastojak meda i
zato što je bezopasna za pčelara u propisanim dozama.
Hemijska formula mlečne kiseline je C3O3H6, a strukturna je CH3-CH(OH)COOH). Stopostotna mlečna kiselina ima izgled belog praška, a za tržište se pakuje
koncentrat 80 i 90% mlečne kiseline. U pčelarstvu se koristi 13% i 15% vodeni
rastvor.
U humanoj medicini upotrebljava se kao lek protiv ihtioza ili lišajeva i drugih
kožnih bolesti.
Kada koristimo mlečnu kiselinu? Kada nema legla!! Leti u golim rojevima, a
ujesen i zimi u društvima bez legla pri temperaturi iznad +5°C.
Čime? Mešanjem 100 ml 85% mlečne kiseline i 500 ml vode dobijamo
mravlju kiselinu koncentracije oko 15%. Koristi se ručni raspšivač, odnosno
raspršivač pod vazdušnim pritiskom sa dozimetrom i pištoljem i finim raspršivanjem.
Kako? Doza od najviše 8 ml po jednoj pčelama gusto posednutoj strani
okvira. Dvokratna primena u unutar nekoliko dana.
Rastvor nanositi što ravnomernije kako bi se izbeglo natapanje pčela.
(Prskati kada nema legla, a dnevna temperatura nije niža od +5°C, s tim da
naredna noć ne bude hladna. Za tu svrhu rastvor se zagreva stavljanjem prskalice u
posudu s toplom vodom. Radi smirivanja pčela umesto dima treba koristiti zaslađenu
toplu vodu , (prim. J.K.).
Mere opreza:
Moguće nadražaj kože i oštećenja oka.
Obavezna je zaštita disajnih puteva, ali i nošenje zaštitnih rukavica naočara i
zaštitne odeće.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
286
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
U dugogodišnjoj praksi borbe s Varroom u svetu, na kraju su se iskristalisala
tri sredstva koja kontrolišu reprodukciju krpelja i obezbeđuju pčelarenje sa visokim
prinosima meda i voska bez rezidua. To je sistem primene kiselîna i timola:
1) mravljom kiselinom tretiranje izvoditi posle bagremove i nakon letnje paše,
a oksalnu ili mlečnu kiselinu primenjivati kada nema legla, t.j. pri formiranju golih
rojeva leti i, u jesen novembar/decembar, 3-4 sedmice posle prvog mraza (Rihar);
2) ponavljanje tretiranja mravljom kiselinom vršiti samo kod pčelinjih društava
koje imaju varrou;
3) timol je alternativa kiselinama.
Dr Gerhard Liebig je u svom predavanju ljubljanskim pčelarima (2003)
istakao da efikasnost mravlje kiseline i timola zavisi od vremenskih uslova. Pri tom je
istakao da je mravlja kiselina efikasnija od timola, a uz to uništava Varrou i u
zatvorenom legla.
Upotreba mlečne i oksalne kiseline ne zavisi od vremenskih uslova i
temperature. Pošto ne ubijaju Varrou u poklopljenom leglu, preporučuje se upoptreba
u kasnu jesen ili zimu. „Prema mojoj strategiji”, kaže Liebig (1999) „izvodimo
dvokratno isparavanje (tretiranje, prim. J.K.) (85%) putem isparivača, prvi put u
avgustu pre prihranjivanja, i drugi put u septembru posle prihranjivanja. Ako su
društva jako napadnuta (što vidimo po broju prirodno otpalih Varroa na ulošku ispod
mrežaste podnjače), prvi tretman mravljom kiselinom mora odmah da se ponovi.
Treći tretnman se obavlja kad nestane leglo u kasnu jesen ili zimu, nakapavanjem
rastvora oksalne kiseline.
Cilj tretiranja mravljom kiselinom jeste da uništimio što više Varroe, kako
zimske pčele koje se gaje ne bi bile oštećene.
Oksalnom kiselinom uništavamo preostale varroe, skoro sve, pa do narednog
avgusta ne moramo tretirati. Ako je prirodno opadanje Varroe tokom novembra
manje od 1 Varroe na dan, zimski tretman oksalnom kiselinom slobodno možemo da
preskočimo (Tretnman oksalnom kiselinom u ničemu ne škodi društvima, jer njime
sigurno uništavamo skoro svu Varrou, Živadinović).
Ako sredinom avgusta, pre tretiranja (u nemačkim uslovima) u fioci ispod
mreže nađemo 100 prirodno opalih Varroa, znači da ih je u zajednici 10.000. U
takvim slučajevima. tokom tretiranja mravljom kiselinom moramo obavezno da
brojimo opalu Varrou, ne toliko da vidimo koliko je palo, već da znamo koliko je
ostalo.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
1
287
Živadinović R "Kako da izvučete profit iz pčelarstva – ekonomičnost i marketing u
pčelarstvu”, Žitkovac, 2002
2
Smirnov,«Kombinirovanij sposob termoobrabotki, «Pčelovodstvo», Moskva, br.5/85.
3
«Slovenski čebelar» 4/88, str.129.
4
«Pčelar» 6/89, str. 174.
5
«Slovenski čebelar» 7-8/89, str.229-231.
6
“Pčelar” 5/97, str. 146.
7
“Pčelar” 6/81, str. 180.
8
«Pčelar» 3/82, str.74.
9
«Slovenski čebelar» 4/89, str.117.
10
«Slovenski čebelar» 4/88, str.129.
11
«Pčelar» 3/84, str.82
12
«Pčelar» 5/82, str.39.
13
«Pčelar»10/80.
14
«Pčelar» 5/89, «Pčela»3/88.
15
«Pčelar» 5/82, str.137
16
«Pčelar» 5/82, str. 137.
17
«Pčela”, Zagreb, 6/91, STR. 129-130.
18
«Matica» 6/99, str.11.
19
«Pčelar» 2/84
20
Đ. Sulimanović, VAROOZA, Zagreb, 1985, str. 57.
21
«Slovenski čebelar» 2/80.
22
Ćerimagić, Rihar, Sulimanović, Ibid, str.117
23
Ibid.
24
Ibid,str.108; «Pčelar» 6/84.
25
«Pčelar» 10/98, str.385.
26
«Pčelar» 5/90, str. 151.
27
M. Meterlnig,ŽIVOT PČELA, Matica srpska, Novi Sad, 1949, str.8.
28
Godina 2004. je poznata kao godina izuzetne rojivosti. Pčele pripremljene za bagremovu
pašu bile su uskraćene kišom celog perioda cvetanja bagrema, pa su košnice zbog
prenatrpanosti "živom silom" padale u rojni nagon i puštale rojeve. Gospodin Janković Ž.
Slobodan bavi se istraživačkim radom u oblasti uticaja košnice na biološki razvoj pčelinje
zajednice i komparativne prednosti košnica u ekonomici pčelarenja. Pored svih poznatih
tipova košnica, razvio je i sopstvenu "sunčanku”, "alpsku”, i "ćup-košnicu". Razvio je svoj
sistem ventilacije košnice, svoju podnjaču i svoj ram sa modificiranom satonošom i saćem
koji obezbeđuje siguran prelaz pčelama zimi iz donjeg nastavka u gornji nastavak sa
hranom.
29
...ili mlečni put – svetli pojas od gusto zbijenih zvezda na nebeskom svodu; potiče od
galaksije kojoj pripada sunčev sistem (Krleža, 1974). "Londonske novine The Daily
Telegraph izveštavaju: "Astronomi su izračunali da se (pomoću teleskopa) sa Zemlje
može videti 70 hiljada triliona zvezda – to je broj 7 (sedmica) sa 22 nule". Astroniomi iz
Amerike, Australije i Škotske "izbrojali su sve galaksije u jednom malom delu svemira
nedaleko od Zemlje" i procenili broj zvezda u svakoj od njih. Zatim su na osnovu tog broja
procenili broj zvezda u preostalom delu neba. "To nije ukupan broj zvezda u svemiru, već
broj zvezda koje se nalaze u dometu naših teleskopa”, izjavio je dr Sajmonj Drajver iz
Australije, koji je predvodio tim. Sa najmračnijih mesta na Zemlji golim okom se može
videti samo nekoliko hiljada, a iz nekog velikog grada samo 100 zvezda" (»Probudite se!»
22. april 2004., str. 28)
30
Velika Kola i Mala Kola, dva cirkumpolarna sazvežđa na severu hemisfere sa zvezdom
severnjačom, koja označava stranu sveta – SEVER31
«Zodijak, na grčkom znači životinjski pojas ili životinjski krug na nebeskom svodu kroz koji
prividno prolaze putanje, staze (ekliptike) velikih planeta i staza Meseca. Obeležen je sa
12 sazvežđa, koja su u većini nazvana imenima životinja – Ovan, Bik, Lav, Rak, Jarac,
Ribe, Škorpion, zatim Blizanci, Strelac, Vaga, Devica, Vodolija...Ispoljava svetlo, nazvano
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
288
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
«Zodijakalno svetlo, koje se u povoljnim vremenskim prilikama zapaža na nebeskom
svodu u području ekliptike, odnosno zodijaka. Najvidljivije je u tropskom pojasu, a u
umerenim severnim širinama vidi se u martu naposredno posle zalaska i u septembru
neposredno prije izlaska Sunca. Zodijakovo svetlo najšire je na horizontu, a sjajem je
jednako sjaju Mlečne staze. Spektar mu je jednak spektru Sunca. Zodijakovo svetlo
nastaje verovatno zbog disperzije sunčane svetlosti sa meteorske prašine, koja se nalazi
u ravni ekliptike, odnosno Zemljine staze oko Sunca. Delimično dolazi od dalekih delova
Sunčeve korone» (Krleža,1969, tom 6)
32
Svetska zdravstvena organizacija–WHO proglasila je amitraz za najopasniju hemikaliju u
pčelarstvu (dr K. Walner, „Pčelar« br. 11/ 92, prevod iz "Die Bieene" br. 2, 1992), a naše
ministarstvo poljoprivrede i ministarstvo zdravlja šute, ništa ne preduzimaju, iako sam im
uputio pisma-opomenu još NAKON 10 GODINA, 2002. godine
33
"Po našima saznanjima ideju su lansirali Japanci, a primenjuje se u SSSR-u, Grčkoj i
nekim zaljama Latinske Akerike – u tim zemljama su u rad uključeni instituti. Kod nas u
Jugoslaviji ima pokušaja primene ove metode ali to sve ostaje na ličnoj inicijativi
pojedinca”, napominje g. Najdanović, i pojašnjava:"Pre dve godine (1985. prim J.K.), na
našoj izložbi (meda na Tašmajdanu, prim. J.K.) imali smo izložen jedan uređej za toplotni
postupak (Aca Plužnikov i sinovi, prim J.K.). Sličan uređej izradio je jedan pčelar iz
Temerina. Televizija Zagreb je dala informaciju, da je napravljen uređaj u kome se
toplotno tretiraju pčele na pojedinačnom ramu. U Sloveniji je bilo pokušaja na AŽ
košnicama da se koristi toplota planinskog sunca. Prošle godine (1986., prim. J.K.) dr
Bogoljub Konstantinović je najavio, da razrađuje jednu varijantu toplotne metode
(Rezultati ogleda, sa kojima su išli u Japan nisu poznati .(Najdanović, 1987).
34
Koristio ga je Aleksandar Plužnikov, pčelar iz Stalaća u specijalno adaptiranom
napuštenom frižideru.
35
Rođen 1907. u Građanima kod Petrinje, Hrvatska, diplomirao i doktorirao na
Veterinatskom fakultetu u Beogradu, gde je potom i predavao. Bio je upravnik
Veterinarskog zavoda Zemun, Instituta i Klinike za zaraze Veterinarskog fakulteta u
Beogradu, i direktor „Vetseruma“. Autor je studije Prilog poznavanju normalne
kvantitativne i kvalitativne krvne slike kod ovaca, kao i velikog broja naučnih i stručnih
radova Upokojio se 1994. („Srpska porodična enciklopedija, tom, 9, 2006).
36
Gospodin Najdanović L Borivoje poseduje zvaničnu potvrdu od Društva pčelara "Beograd"
sa brojem 21 od 10. marta 1987. godine, da je u okviru ciklusa predavanja održao
predavanje "O rezultatima i iskustvima višegodišnje primene toplotne metode u
oslobađanju pčela od varoe izvan košnice". Ova metoda posredstvom slajdova prvi put je
prikazana pčelarima Beograda dana 26. februara 1987. godine u Beogradu. U potpisu
Smiljanić Gaja, kao predsednik društva pčelara "Beograd"
37
Inicijator celog projekta bio je Boža Petrović, koji se prethodno teško otrovao enormno
zadimljavajući pčele, pa je predložio Bori Najdanoviću, pčelaru iz Beogeada da, istraži
mogućnosti, načini spravu i praktično ispita uređaj za uništavanje varoe termičkim
postupkom u uslovima koji neće štetiti ni pčalama ni pčelaru.
Ceo teret od zamisli do izrade i finansiranja projekta izneo je pčelar Bora Najdanović zajedno
sa Zlajom Vidakovićem i Danetom Klepićem, pčelarima. "Istina”, kaže Bora, "mnogo su
nam poslužila Ruska iskustva i tekstovi sa slikama u časopisu „Pčelovodatvu“ dobijeni od
Bože Petrovića uz svesrdno angažovanje profesora Dragutina Ercegovca"
38
Temperaturu od 45 0C. pčele veoma dobro podnose (Najdanović, "Građa za scenario”,
neobjavljeni rukopis, 1987).
39
B. Najdanović, "Građa za scenario”, nepublikovani rukopis, 1987.
40
«Kombinirovanij sposob termoobrabotki, «Pčelovodstvo», Moskva, br.5/85.
41
"Kalendarski pčelarski priručnik”, NOLIT, Beograd, 1984, str.28)
42
Mira Jenko, „Slovenski čebelar“ br. 9/2001.…
43
.Dr Antonio Naneti, iz Bolonje, član grupe stručnjaka Evropske unije za zdravstvenu zaštitu
pčela, održao je 29. jula 2006. g. predavanje na temu “Savremene metode suzbijanja
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
289
varoe u Evropskoj Uniji” u Aleksincu na IV Međunarodnom stručnom seminaru na temu
„Pčele ne umiru zbog zime“
44
Predavanje u Ljubljani 2003. godine. »Pčelar« br. 6/2005.
45
Frakno timol-ram je delo Franca Knobelspiesa, majstora pčelarstva iz Nemačke. To je
sistem sa dva odeljka međusobno razdeljena platnom koje predstavlja dno gornjeg
odeljka. Platno je porozno i služi da zadržava timol, a njegova isparenja usmerava u donji
odeljak. Donji odeljak »prihvata« isparenja timola iz gornjeg odeljka i kroz useke ih
oslobađa u unutrašnjost košnice. Useci su pokriveni žičanom mrežom. Cela jedinica je
povezana standardnim ramom. Gornji deo ima poklopac od mreže, a donji odeljak je
odozdo zatvoren nepokretnim dnom. Frakno timol-ram je zaštićen nemačkim patentom
broj G 9302064.3 i dozvoljeno je da se kopira, izrađuje i koristi samo za svoju sopstvenu
upotrebu. Zabranjena je prodaja ili poklanjanje istig drugima.
46
Grobov i sarad.(1985), “Pčelar” 4/86, ster.114-115.(Zvanično predložen akaricid u SSSR.u
je timol.
47
Izvor „Beogradski pčelar“ br.93 (septembar), godina VIII, 2008.
48
Berlin, Potsdam, Hohem Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg,, Bremen, Celle, Kirchhain,
Munster, Mayen, Stuttgart, Freiburg, Aulendorf, Erlangen, Geaz, Wien, Lunz am See
(Živadinivić, 2002).
49
"Oksalnu kiselinu je otkrio Scheele 1776. godine. Prirodno se javlja u velikom broju biljaka.
Ljudsko telo je takođe sintetiše iz vitamina C (askorbinska kiselina). Ali pošto ona za sebe
veže važne hranjive materije u našem organizmu i time ih čini nedostupnim, veliko
unošenje ove kiseline preko biljaka u čijem se sastavu nalazi (jagodama, bobičavom voću,
mangu, pasulju, cvekli, spanaću, slatkom krompiru, bademima, soji, plavom paradajzu,
đumbiru, čaju, kafi, kakau i čokoladi), može dovesti do nestanka (na pri. kalcijuma) u telu,
kao i iritiranja, posebno stomaka i bubrega. Kiselina je jaka i snažno iritira tkivo" (Krunić,
2004).
50
"Varoe ne mogu postati otporne na oksalnu kiselinu" (Krunić, 2004).
51
Citiram: “I OPŠTI PODACI
1.1. daje definiciju ... "Oksalna kiselina (HOOC.COOH) je dikarbonska kiselina (sa dva
atoma ugljenika) u obliku bezbojnih kristala koji se dobro rastvaraju u vodi".
1.2. Precizira marku kiseline i spoljni izgled: - "Za obradu pčela obolelih od varooze
primenjuje se oksalna kiselina GOST 22180-76 ili TU 6-14-1047-79. "Po spoljnjem izgledu
to je beli kristalni prašak."
1.3. Oksalna kiselina se čuva u hemetički zatvorenim posudama a vek trajanja joj je .tri
godine.
II NAČIN PRIMENE
2.1.Oksalna kiselina se u borbi protiv varooze pčela primenjuje u obliku 2% vodenog
rastvora.
2.2 Za pripremu rastvora oksalne kiseline koristi se prethodno prokuvana voda (voda ne sme
biti tvrda) temperature od 300C. Rastvor se spravlja neposredno pre primene.
2.3. Pčele se obrađuju prskanjem rastvora oksalne kiseline pomoću raspršivača. Iz košnice
se uzimaju i prskaju redom svi okviri ili se okviri samo za oko 5 cm podižu a pčele
neposredno prskaju u ulicama između okvira. Za obradu jednog okvira utroši se oko 10-12
ml rastvora. Neophodno je da za vreme obrade pčele čvrsto i gusto sede na okvirima, a u
tom cilju (koncetracije pčela) pčele se sa nekoliko okvira stresaju.
2.4.Pčelinja društva se tokom aktivne sezone obrađuju 3-4 puta a temperatura spoljnog
vazduha ne sme biti manja od 160C. Prva obrada se sprovodi u proleće posle masovnog
izleta pčela i sanitarnog čišćenja košnica. Ako su pčelinja društva jako zaražena obrada
se ponavlja posle 12 dana. U leto, posle vrcanja viškova meda provode se dve obrade u
razmaku od 12 dana pre prihranjivanja pčela šećernim sirupom.
2.5. Obrada pčela u košnicama nastavljačama počinje od donjeg nastavka.
2.6. Med, dobijen iz košnica koje su obzebeđene rastvorom oksalne kiseline, može da se
koristi za hranu prema opštim postojećim propisima
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
290
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
III OPŠTE MERE PREDOSTROŽNOSTI...“ (“Pčelovodstvo” br. 3; 1985., str. 16-17.,
Zvanično SOVJETSKO UPUTSTVO za primenu oksalne kiseline radi lečenjka varoze
pčela, koje je donela Glavna Veterinarska uprava.
52
"U prirodi postoje mekane i tvrde vode. Tvrda voda može poticati od prolazne i stalne
tvrdoće vode. Voda sa prolaznom tvrdoćom sadrži rastvoreni kalcijum i
magnezijumhidrokarbonat, a voda sa stalnom tvrdoćom sadrži nerastvoreni kalcijumsulfat
(gips). U slučaju prolazne tvrdoće, kuvanjem se dobije meka voda, a u slučaju stalne
tvrdoće, kuvanjem se ne može dobiti meka voda. U tom slučaju predstoji nam
obavezna upotreba kišnice ili dstilovane vode. Kuvanjem vode sa prolaznom tvrdoćom
koja sadrži rastvorljivi kalcijum i magnezijumhidrokarbonat eliminiše se mogućnost
stvaranja nerastvorivog kalcijumoksalata vezivanjem oksalne kiseline i slobodnih
kalcijumovih jona iz tekuće vode" (J. Marković, 2004.b).
53
"Kad se radi o dihidratu kristalne oksalne kiseline, koncetracija se izražava u g/l što je
razumljivo za najširi krug pčelara praktičara. U kristalnom dihidratnom obliku samo 71,4%
čini bezvodna oksalna kiselina, te se ovaj faktor može koristiti za jednostavno
preračunavanje. Na primer: odmerenih 35 grama kristalne oksalne kiseline pomnožimo sa
0,714, što iznosi 24,99 g (zaokruženo 25 g), a rastvaranje u jednom litru šećerne otopine
1:1 voda:šećer daje 2,5%.tni rastvor oksalne kiseline. Jer, rastvaranjem 1 kg šećera u
jednom litru vode dobije se rastvor koji ima zapreminu 1,67 litara. U ovom sluičaju se
rastvaranjem 35 g ne dobije 2,5%-tni rastvor oksalne kiseline, već 1,4%-tni, jer se
procenat oksalne kiseline određuje deljenjem (težina/zapremina) 25 g:1,67 litzara = 1,4%"
(Marković, 2004c).
54
"...Rastvorljivost kristala oksalne kiseline u vodi je svega 11,7%. Dobra rastvorljivost
kristala može se postići njihovim prethodnim rastvaranjem u vodi, korišćenjem 20%-og
šećernog sirupa i zagrevanjem na 30-40oC, ali je najvažnije koristiti mekanu vodu, kišnicu
ili destilovanu vodu" (Marković, 2004b).
55
"Primećeno je da preparat Perizin najbrže deluje. Već dan posle primene, više od 50%
varoa je opalo. U istom vremenskom periodu možemo računati da od bilo kog tretmana
oksalnom kiselinom neće pasti više od 10% parazita. Ali, kod sva četiri primenjena načina
suzbijanja varoe, oko 80% varoe se nađe na podnjači posle nedelju dana. Metoda
isparavanjem deluje sporije, pa i opadanje varoe protiče sporije u iodnosu na druge
načine primene" (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004).
56
"Šećerni rastvor oksalne kiseline dovodi do oštećenja tkiva sistema za varenje kod varoe.
Dakle, uništava sposobnost varoe da se hrani na pčeli te gladuje i umire od gladi" (Krunić,
2004).
57
"Normalno je da pčelari ne vole da tokom zime tretiraju svoje pčele protiv varoe. Međutim,
preparati koji nam stoje na raspolaganju za letnje tretiranje protiv varoe, ako nisu
kombinovani sa biotehničkim merama, ne obezbeđuju dovoljnu efikasnost da bismo mogli
da se odreknemo zimskog tretmana. Varoa je uslovila promenu starih navika, kao što je
preporuka da se bez pogovora poštuje zimski odmor pčelinjih zajednica od oktobra do
aprila" (Charriere, Imdorf, Kuhn, 2004)
58
Antonio Nanetti i sar (2004) izvršili su istraživanja farmakodinamike oksalne kiseline
radiohemijskim metodama primenom postupka nakapavanja. Šećerni sirup je sadržavao
oksalnu kiselinu markiranu radioizotopom C14 koja je kapanjem uneta u društvo u
odgovarajućoj dozi, tehnikom uobičajeno korišćenoj u praksi pčelara. U prva četiri dana u
odraslim pčelama dostiže 118 g/g, ali opada ka manjim vrednostima od 1/10 i 1/60 na
jednu i dve nedelje posle tretmana Tokom narednih meseci dolazi do daljeg opadanja
vrednosti.
Značajan pad nivoa utvrđen je kod 8-9 dana starog legla koje, slično, rezultira samo
privremenim povećanjem nivoa oksalne kiseline. Autoradiografija utvrđuje pojavu oksalne
kiseline u unutrašnjim abdominalnim organima odraslih pčela.
U svežem prinosu meda povećanje nivoa oksalne kiseline se kreće najviše do 0,6 mg/kg,
uglavnom manje. Opisana količina samo je mali deo prirodnog sadržaja oksalne kiseline u
medu. Radioaktivni marker je takođe nađen u vosku uzorkovanom iz nedavno izvađenog
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
291
saća, ali ne u čistom obliku pošto je dospeo direktnom kontaminacijom obavljenom
hemijskom reakcijom između slobodne oksalne kiseline i voska, ili postojanjem metabolita
stvorenih od strane pčela koje su apsorbovale određenu dozu oksalne kiseline.
U drugom eksperimentu, radioaktivni marker se pojavljuje u hemolimfi svake odrasle pčele ili
u ugljendioksidu uzorkovanom unutar društva.
Ovde se čini da se slažemo sa hipotezom da pčele matabolišu oksalnu kiselinu.
59
To je vreme formiranja rojeva – leti i, 3 nedelje posle prvih jesenjih mrazeva u novembru
mesecu i kasnije, kada nema legla (Rihar) i kada se ukaže dnevna temperatura viša od
+4oC.
60
Jean Daniel Charriere & Anton Imdorf, 2004.
61
"Metodom nakapavanja dozira se 5 ml po ulici pčela. Krajem novembra, slaba društva na
6-7 ulica x 5 ml= 30-35ml; jača društva: 8-12 ulica pčela x 5 ml = 40-60 ml U proseku , 10
ulica po 5 ml, što iznosi 50 ml (Marković, 2004b). (U praksi je drugojačije, jer je srednja
ulica uvek puna pčela, a krajnje ih imaju manje. Prema tome srednjoj ulici sleduje 5 ml, a
krajnjoj možda tek 2 ml. Zaključak je da počev od srednje ulice ka krajevima, dozu treba
prpoprcionalno smanjivati , prim. R. Živadinović, 2004)
62
Ovu masku proizvodi kompanija Andermatt BIOCONTROL A.G, koja proizvodi i Varrox
vaporizer (Marković, 2004/9d).
63
U cilju dobijanje što više podataka o događanjima u košnici kod primene metode
isparivača, nemačko udruženje "Mellifera e.V." izvršilo je ispitivanje sadržaja
formalhdehida, acetaldehida i mravlje kiseline u parama oksalne kiseline nastalih
upotrebom Varroks vaporizerra, proizvoda već pomenute kompanije. Dobijeni rezultatu
pokazuju da sadržaj formalhdehida i acetaldehida nije registrovan u granicama detekcije
(100 mikrograma po gramu formalhdehida i 80 mikrograma po gramu acetaldehida)
isparene oksalne kiseline, dok je ispitivana mravlja kiselina zaista utvrđena. Utvrđeno je
da je dobijeni prinos iznosio 1%, odnosno preciznije, 10 mikrograma mravlje kiseline po
jednom gramu isparene oksalne kiseline. Ovako mali prinos mravlje kiseline upravo se
dobro slaže sa osobinom oksalne kiseline koja se pažljivim zagrevanjem jednim delom
raspada na ugljen dioksid i na malu količinu mravlje kiseline, a pri jačem zagrevanju (ili
pod dejstvom koncetrovane sumporne kiseline) razlaže se na ugljendiksid i vodu. Ako se
zna da su u Varroks vaporizeru visoke temperature, tj. iznad tačke sublimacije oksalne
kiseline (oko 1600 C), znači da nije bilo uslova za nastajanje većih količina mravlje
kiseline. Dalja ispitivanja su bila usmerena na količinu oksalne kiseline koja se posle
isparavanja nije raspala na nusproizvode, već je sublimirala i dala beli talog. Isparavanjem
dihidratne kristalne oksalne kiseline u proseku je nađeno 54% od prvobitno korišćene
količine oksalne kiseline, dok kod isparavanje oksalne kiseline u želatinskim kapsulama,
taj prosek je iznosio 34%. Dalja istraživanja određenog spektra belog taloga posle
isparavanja pokazala su da je istaložena oksalna kiselina posle isparavanja identična
prvobitno upotrebljenoj oksalnoj kiselini (Marković, 2005/1).
64
U današnje vreme u ishrani stanovništva Ruske federacije jedan od najpopularnijih
produkata ishrane je kefir.
"Za dobijanje kefira, dobro je poznato, da je to belančevina kazein i prirodno
ukomponovana zajednica sledećih mikroorganizama: (1) mlečno kisele streptokoke previre mlečni šećer laktozu stvarajući mlečnu kiselinu. ; (2) mlečno kiseli bacili – daju
kefiru potrebnu konzistenciju i ukus; (3) mlečnih kvasaca – previru laktozu stvarajući etilalkohol i ugljenični gas".
Navedna zajednica mikroorganizama udruženo razlaže tako neophodne hranjive materije
(laktozu), smanjuje energetski potencijal datog produkta i popunjava ga mlečnom
kiselinom, etil-alkoholomi ostalim izlučevinama.
Belančevina kazein nam takođe priprema iznenađenje. Zbog nje kod preživara-životinja koje
preživaju
(krava, ovca, koza) raste vuna, kopita i rogovi. Mi ljudi tako nešto nemamo, i nama je
potrebno mnogo manje kazeina, nego što ga prirodno trebamo. To pokazuje sadržaj
kazeina u mleku drugih životinja u upoređenju sa majčinim.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
292
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Sumarni sadržaj kazeina u
- kravljem mleku
2,8-3,5%
- mleku severnog jelena
8,4%
- majčinom mleku
0,3-0,9%.
Ovakvu količinu majčinog mleku čovek je upotrebljavao u periodu najburnijeg rasta, od
dolaska na svet i prvog vriska do godinu - dve dana dojenčenstva. Da je ljudskom biću
priroda odredila veću količinu kazeina, bilo bi ga u majčinom mleku. A odraslima je
potrebno još manje.
Kazeini su sirovine za kuvanje stolarskog lepka. U našem organitmu taj suvišni kazein (iz
mleka od krave i severnog jelena, kao i onaj iz kefira, prim. J.K.) lepi kamenac u
bubrezima, sklerotira krvne sudove, stvara čvoruge na nogama. Povećan sadržaj kazeina
u mleku bilo koje životinje (krave, koze) je osnovni uzrok njegove štetnsti, naročito kad se
upotrebljava u većoj količini (Malahov, "Ishrana i hrana”, 2001) .
65
Glavne veterinarske uprave Ministarstva poljoprivrede SSSR-a, koja je uz ODOBRENJE
propisala i UPUTSTVO za primenu oksalne kiseline. Saglasnost na odobrenje dalo je
ministarstvo zdravlja vlade SSSR-a 28. novembra 1983. godine
66
“Pčelovodstvo” br. 3; 1985., str. 16-17. (Zvanično SOVJETSKO UPUTSTVO za primenu
oksalne kiseline radi lečenjka varoze pčela, koje je donela Glavna Veterinarska uprava).
67
“Pčelovodstvo” br. 3; 1985., str. 16-17. (Zvanično SOVJETSKO UPUTSTVO za primenu
oksalne kiseline radi lečenjka varoze pčela, koje je donela Glavna Veterinarska uprava).
68
“Pčelarenje za budućnost” (Zbornik plenarnih radova sa Međunarodnog stručnog seminara
14.-15. XII 2002. u Nišu), Niš, 2002. str.28-29.
69
autori:stručnjaci 15 nemačkih i 3 austrijska instituta koji se bave varroom iz sledećih
gradova: Berlin, Potsdam, Hohen Neuendorf, Bantin, Bad Segeberg, Bremen, Celle,
Kirchhain, Munster, Mayen, Stittgart, Aulendorf, Erlangen, Graz, Wien, Lunz am see. (R.
Živadinović, «Pčelarenje za budućnost”, 2002).
70
"Nemačko udruženje Mellifera e. V. je razvilo metodu sprejovanja i izvršila određena
ispitivanja. Metodom sprejovanja oksalna kiselina se raspršava na mnmogo sitnih kapljica
tako da se sa jednim cm3 naprska polje polje površine do 4,5 cm2. Zbog veoma velike
površine, sitne čestice se brzo suše i stvaraju površinu oksalne kiseline sa velikim
procentom kiselosti. Ova ispitivanja kao i ispitivanja mnogobrojnih drugih autora, potvrđuju
da je upravo kiselost čestica odgoviorna za dejstvo na varou. Kod metode isparavanja
može se pretpostaviti da sublimovane čestice oksalne kiseline ne ostaju suve jer se brzo
vezuju sa vlagom iz vazduha. Stoga kod sprejovanja i isparavanja oksalne kiseline treba
nositi specijalnu masku za čvrste/tečne čestice aerosola" (Marković,2005/1).
71
“Pčelar” br. 8/91.
72
„Pčelar“ br. 11, 12/2000.
73
„Pčelar“ 9/97, str.278
74
Pčelar”, 9/91, 3/96
75
“PČELA”, 1/90
76
Živadinović, “Savremeni principi pčelarenja”, Žitkovac, 2000.
77
«Pčelar» br 12/89
78
«Pčelar» br. 8/91.
79
Predavanje 1996, 1997.
80
Dr S.Mladenov i inž. M.Radosavović «Lečenje pčelinjim proizvodima APITERAPIJA i
Osnovi pčelarstva”, IKOM-INTELEKT, 1996.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
DEO OSMI
FITO – GVOZDENA PREVENTIVA NA PČELINJAKU
Saznajte i zapamtite sada i za uvek : PČELA NIJE SVAŠTOJED, ONA JE
SAMO BILJOJED KROZ MILENIJUME, DANAS I ZA NAVEK – DOK JE SVETA I
VEKA! (akademik K.Tričković, pčelar, 2011).
Upravljanje pčelinjakom treba sprovoditi postupkom održavanja gvozdenog
imuniteta na bolesti svakog pčelinjeg društva, vraćanjem meda i polena pčelama kao
»prirodne hrane i leka« i prirodnog novog voska, kao biogenetskog materijala,
zavođenja strogih higijenskih postulata, kao preventive na pčelinje bolesti. To
podrazumeva i lociranje pčelinjaka na oceditom terenu i terenu koji nije izložen
podzemnim zračenjima i dovoljno udaljenim od dalekovoda, železničkih pruga,
autoputova i sistema antena bežične telefonije, te držanje na pčelinjaku super jakih
pčelinjih zajednica, što je alfa i omega protiv bolesti i pljačke košnica.
Zato, svake jeseni plamenom plinskog plamenika treba opaliti:
- medišne nastavke,
- podnjače (treba ih opaliti i u proleće),
- poklopne i pregradne daske i,
- ramove (okvire) potrebno je iskuvati u vodi sa živom sodom ili u parafinu.
- u svim pčelinjim društvima menjati staro za novo saće, kako to radi ŽANPJER ŠAPLO1, pčelar i inspektor pčelarstva iz Kanade koji svake jeseni zazimljuje
svojih 900 pčelinjih društava na novom saću. Stoga sledimo primer ŽAN-PJER
ŠAPLA
U svetlu navedenog stoji zaključak da bez prirodne hrane – meda i polena,
bez prirodnog mladog saća i bez prirodnih lekova, te sa deficitom etike u pčelara,
nastaju „bolesti praznih sanduka,” milionski brojevi gubitaka pčelonjih zajednica
poput onih, s proleća 2007. godine (preko 2.000.000 u SAD), koju su gospodin Denis
van Engelsdorp, ministar poljoprivrede SAD i gospodin Majkl Embri nazvali
poremećaj nestajanja pčelinjih društava (CCD).
8.1 SVOJIM MIRISOM IZGONE KRPELJE IZ KOŠNICE
Korišćenjem aromatičnih, lekovitih i medonosnih biljaka koje svojim mirisom izgone
grinje iz košnice, odbijaju Varrou od košnica i sa pčela, doveženih na livadsku ili planinsku
pašu u područjima gde ima izobilja aromatičnih, lekovitih i medonosnih biljaka, predstavlja
odličnu bazu za preventivu na pčelinjaku.
294
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
8.2. EKOLOŠKE METODE SPREČAVANJA BOLESTI PČELA I
LEČENJE OBOLELIH PČELINJIH DRUŠTAVA
SAMI NAPRAVITE LEK iz PRIRODNIH SIROVINA PROTIV BOLESTI
PČELA I LEGLA SADRŽAN OD NAJMANJE 11 AROMATIČNIH I MEDONOSNIH
BILJAKA, SUGERIŠE AKADEMIK KOSTADIN TRIČKOVIĆ.
ON JE NAČINIO BIO-MASU od 10 komponenti aromatično-lekovitog i
mednosnog bilja – 50 grama (odabrani delovi četinara, pre svega crnog planinskog
bora), koji je bogat eteričnim uljem.
timol (iz biljaka majčina dušica, timijana, vranilovke).
tamjan.
eukaliptol.
lavanda.
bosiljak.
pelin.
hajdučka trava.
žalfija
matičnjak.
nana.
Mnogi će s pravom reći da je prosto nemoguće sakupiti toliki broj biljaka i od
njihove sirovine napraviti lek, pa im je mnogo jednostavnije da kupe flašicu amitraza i
celulozne listića, te šibicu i, nastaviti već 25 godina uhodanom tehnologijom dima,
pčele trovati, vosak kontaminirati i otrovom med zagađivati, pa ugrožavati zdravlje svoje, zdravlje pčela i legla, zdravlje potrošača i onih obolelih koji žele, medom kao
lekom, da do zdravlja dođu.
Za, tô se postarao INOVATOR prof. dr Kostadin Tričković lekar iz Niša*
* Akademik prof. dr Kostadin Tričković lekar iz Niša, član Srpske
akademije inovatora i izumitelja nosilac brojnih svetski prestižnih
priznanja (6 prestižnih medalja) sa međunarodnih izložbi, počev od
EUREKE u Briselu 1999. – (zlatna medalja i, belgijski Orden oficira
Legije časti „za doprinos progresu čovečanstva” do Novosadskog
„TESLA FESTA 2005“... Na međnarodnom festivalu inovacija „Tesla
fest” održanom u Novom Sadu 2006. godine, akademik Tričković je
predstavio lekoviti čaj u tabletama i time pretekao indijske istraživače o
kojima je državna televizija i internet ispevali himnu
On je vlastitom pameću i svojom tehnologijom proizveo, a Institut za zaštitu
zdravlja u Nišu sa hemijskog, mikrobiološkog i bakteriološkog aspekta izdao
upotrenbu dozvolu br. 194/438 – 2005. godine, a od komisije eksperata EUREKE u
Briselu 1999., TESLA-FESTA 2005, i Međunarodne izložbe „Pčelarstvo – Plevena
Bugarska 2010 odlikovan zlatnom medaljom i još 6 prestižnih odličja od prestižnih
međunarodnih tela, za:
EKOLOŠKI BRIKET ZA PČELE „Eko-Varro-san” na bazi lavande i brojnih
lekovitih biljaka, koji se primenjuje za kontrolu Varroe tokom cele godine.
EKOLOŠKI BRIKET ZA PČELE „THYMO-VARRO-SAN na bazi timola i
brojnih lekovitih biljaka, koji se primenjuje za kontrolu Varroe tokom cele godine.
Oba ekološka briketa su bezopasni za pčelara, za pčele i pčelinje proizvode.
Ne ostavljaju nikakve rezidue u pčelinjim proiozvodima, a uklanjaju Varrou tokom
cele godine.
Nemaju kontraindjikacija za primenu. Ne zagađuju prirodnu sredinu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
295
NAČIN PRIMENE:
- Plastičnu foliju otvoriti odsecanjem makazama sa dve strane.
- Paljenje izvršiti otvorenim plamenom .
- Ubaciti briket tabletu u dimilicu. Jedan briket-tableta gori i dimi 15-20 minuta
i daje oko 600 mlazeva. Ubačeni dim u košnicu kroz leto, ispunjava čitavu zapreminu
i zahvata sve prisutne pčele (tretira ih) i vrši dezinfekciju košnice.
- Postupak tretiranja se obavlja u večernjim časovima sa u toku 3 dana
zaredom.
- Posle pauze od 5, 6 do 10 dana, dimljenje se obavlja dok Varroa pada, u
toku čitave godine.
- Zdravstveno je ispitan, hemijski i bakteriološki odobren za primenu u
pčelarstvu.
c) TABLETE ZA EKOLOŠKU IMUNOSTIMULATIVNU HRANU ZA PČELE
SA AROMATIČNIM I LEKOVITIM MEDONOSNIM BILJEM, odnosno upakovana
pomenuta IMUNOSTIMULATIVNA HRANA čija je PRIMENA VEOMA
JEDNOSTAVNA, A EFIKASNOST OČIGLEDNA. Jednostavno se načini po receptu:
- 50 grama mlevenih aromatičnih i lekovitih medonosnih biljaka (sitno kao
brašno „tipa 400”,
+ 300 grama meda,
+ 700 grama šećera u prahu.
= ekološka pogača.
NAMENJENA JE:
- Dohrana i prihrana pčela.
- Pojačan imunitet pčela.
- Produžen životni vek i radni vek pčela.
- Jača pčelinja društva.
- Pčele sigurnije prezimljavaju.
- Zamena za šećerni sirup pri obezbeđenju zimske hrane za period
prezimljavanja.
PRIMENA:
Tokom čitave godine.
Kod slabijih društava.
Kod Varroze i drugih bolesti pčela i legla.
Stavlja se na satonoše ili u hranilicu.
Najsigurnija je prevencija i alternativna terapija protiv Varroe i drugih bolesti
pčela.
D )“EKOLOŠKI SAN” – ekološko eterično sredstvo za pčelarstvo i u kući.
Predstavlja novu pogodnost primene u pčelarstvu u borbi protiv Varroe i voštanih
moljaca, ali i kućnih moljaca i sitnih insekata.
Preparati su medicinski ispitani na teške metale (pesticide) i niza bakterija.
Briketi su i veterinarski ispitani.
To potvrđuju posmatranja Ignjata Gligorića, pčelara, koji pčelari sa 150
društava na pčelinjaku u rejonu nacionalnog parka „Đerdap” kraj Golupca. On je
utvrdio da je primenom ekoloških briketa „Eko-Varro-san” i „Thimo-Varro-san”
dimljenjem očistio pčele u košnicama od Varroe, a tabletama za „ekološku
imunostimulativnu hranu” pojačao „elan” pčelama da ubrzano grade, dograđuju i
proširuju postojeće saće. Kada se skine satna osnova ili se delimično skrati, pčele će
izgraditi novo saće, a da uopšte ne izlaze van košnice, tj. ne kontaktiraju sa
prirodom. To se dešava tokom zime ili dužih vremenskih nepogoda bezpašnih
perioda.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
296
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Api - ekološka i imunostimulativno lekovito zaštitna hrana u vidu šećernog
sirupa i pogače sa dodatkom „ekološke imunostimulativne tablete za pčele“; je novi
vid organskog sistemika u vidu têsta – pogače, koji dejstvuje preko hemolimfe na
nervni sistem Varroe. Deluje, poput apitola i perizina na krpelja, sistemično – tokom
nekoliko dana, kada se krpelji nasisaju hemolimfe i pod dejstvom otrova uginu „siti”
padaju na podnjaču.
Jedinke krpelja padale su svakodnevno sve dok je u košnici bilo hrane u kojoj
su bili prisutni sirup i pogača sa „ekološki imunostimulativnim tabletama... Jer, ova
stimulativno imuna hrana sadrži komponente biljaka koje su otrov za Varrou, ali nije
štetna za pčele. Ako je pak Varroa položila svoja jaja u ćeliju leglu, pre no što je ono
zatvoreno, onda će i larva Varroe uginuti, jer i ona ne podnosi supstance sadržane u
ovoj hrani. Ovim se sprečava dalja reprodukcija Varroe. „Ovo naše zapažanje i
konstatacija je izazov za dalji naučno istraživački rad veterinarskih i drugih institucija i
osoba od nauke”, konstatuje profesor Tričković.
Pored hrane koje pčele same sebi obezbeđuju, a to je med, pčelari su u nizu
situacija prinuđeni da pčelama obezbeđuju i daju dodatnu prihranu ili dohranu. To se
čini kada prirodna paša isčezne ili je nedovoljna kao i pre zazimljavanja, pa i u toku
zime radi spašavanja društava. U tom cilju sprema se i daje sirup, koji pčele prerade
u med.
Do sada i sada u kućnoj radinosti pčelari izrađuju šećerne pogače sa raznim
komponentama među kojima su i izvesni oficielni lekovi, naročito antibiotici, što po
evropskim i svetskim standardima nije dozvoljeno. Često se od pčelara čuje, da bilo
koji vid ovakve dodatne hrane nije delotvoran jer ne zadovoljava sve biološke
potrebe pčela. Ukratko, u njima nema polena i nektarskog meda, esencijalnih
sirovina iz prirode.
8.3. NE BOLUJU OD VARROE, KREČNOG LEGLA, NITI OD
NOZEMOZE APIS I NOZEMA CERANA NI EVROPSKE I AMERIČKE
TRULEŽI LEGLA
Imajući navedeno u vidu, a znajući kakvi problemi nastaju, ne samo sa
dodatnom hranom i prihranom, već i sa radnim i životnim sposobnostima pčela,
jačina društva i otpornosti prema raznim bolestima ili oboljenjima samih pčela i legla,
profesor Tričković i pčelar Ignjat Gligorić su potpuno ekološkim i prirodnim putem, sa
posebno sačinjenom hranom, uklonili niz postojećih problema. Tako je nastala nova
ekološka - zaštitno – lekovita i imuno stimulativna hrana za pčele pod nazivom ’’API
IMUNO STIMULANS’’ i kao novi vid organskog sistemika u vidu testa – pogače,
načinjena od biljnog praha, polena i meda.
Pčele radilice produžavaju svoj životni vek, a zapaženo je i njihovo pojačano
pamćenje, što ističe pčelar Ignjat Gligorić.
Primenom ’’api imuno stimulativne hrane’’ (50 gr prah od biljaka+300 gr
meda+700 gr prah-čećera) od druge polovine jula meseca, u toku avgusta i u
septembru, nije potrebno dohranjivanje pčela sirupom, jer one ovim produžavaju
svoju prirodnu ishranu i spremanje meda za zimski period. Šta više, u ovom periodu
nije potrebno posebno tretiranje protiv Varroe, bilo kojim toksičnim ili opasnim
hemijskim sredstvom, osim i eventualno zadimljavanjem ekološkim briketima, „eko” ili
„timo Varro san“-om.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
297
Pčelama je ovom hranom obezbeđeno veoma uspešno prezimljavanje i
prolećni razvoj, jer je ona potpuna zamena za njihovu prirodnu hranu. Poželjno je
davati je u januaru, februaru, martu, pa i dalje sve dok ne bude polena i hrane iz
prirode.
Primena api imuno stimulativne hrane vremenski je neograničeno. Naime
može se davati pčelama u svako doba godine, kao obogaćena, dodatna prehrana ili
celovita hrana.
Obzirom da je sastavljena od desetak aromatičnih, lekovitih i mednih biljaka,
ona predstavlja izvor velikog broja vitamina i minerala, neophodnih za život i rad
pčela.
Sva navedena ekološka sredstva, zdravstveno su ispitana hemijski na teške
metale (pesticide), mikrobiološki na niz patogenih bakterija i veterinarski u određenim
i ovlašćenim institucijama. Njihova bezopasnost i efikasnost, potvrđena je i u praksi
od strane mnogih pčelara u Srbiji i u drugim zemljama. Nagrađena su brojnim
diplomama i medaljama i imaju patentnu zaštitu.
Višekratnim ogledima tokom prethodnih pet godina na pčelinjaku od 150
pčelinjih zajednica Ignjata Gligorića u nacionalnom parku „Lepenski vir” kod Golupca,
PČELE PRE POJEDU ’API IMUNO STIMULANS’’ HRANU, NEGO PONUĐENI
KLASIČNI SIRUP, POGAČU ILI PAK SOPSTVENI MED, AKO IM SE TO
ISTOVREMENO PONUDI.
Dakle, prah od tih biljaka (50 gr) u kombinaciji sa određenom količinom meda
(300 gr), isključivo nektarskog i zdravstveno ispravnog (ne med od šećera, što
zabranjuje dr Sima Grozdanić i prota Avram Maksimovič) i prah šećera (700 gr)
pomešanih i umešenih u vidu testa – pogače, pored opisanih svojstava i efekata,
daje nam osnova da zaključimo, da smo dobili novi vid sistemika ekološko organske
prirode, sa izuzetno izrazitim efektima u borbi protiv Varroa na pčeli ili leglu, jer hrani i
deluje hemolimfom. Ovim se postiže direktan efekat u uništavanju Varroe. Zapažanje
i iskustvo profesora Tričkovića i pčelara Ignjata Gligorića, ubedljivo pokazuje da
pčele, kada konzumiraju ovu hranu ne boluju od Varroze, krečnog legla, niti od
nozemoze, kao ni od evropske ni američke truleži (kuge).
Akademik Tričković poručuje PČELATRIMA:
PČELARI!! NE TRUJTE SEBE NI SVOJU DECU, NE TRUJTE PČELE, NE
TRUJTE PČELINJE PROIZVODE I NE TRUJTE KONZUMENTE PČELINJIH
PROIZVODA!! KORISTITE ISKLJUČIVO EKOLOŠKA SREDSTVA PRI BILO KOJIM
POTREBAMA U PČELARSTVU!!
A JOVO KANTAR VAM SUGERIŠE DA POPUT NJEGA, PIJETE ČAJNUMEŠAVINU VODE i ekološki zaštitno – lekovite i imuno stimulativne TABLETE pod
nazivom „Api imuno stimulans’’API, te brikete „Eko-Varro-san” i „Thimo – Varrosan za jačanje imuniteta i zaštite vlastitog zdravlja.
Sve vegetacijske komponente imaju dokazana i naučno stručno proučena
lekovita, a neke od njih i svojstva antiseptika. Primljene su i u oficijelnoj medicini za
izradu lekova, kao i u narodnoj medicini u raznim oblicima primene. Sve komponente
su i sa dokazanim antiVarroznim efektima. Bitno je da su to biljke iz prirode, sa
ekoloških prostora, na koje pčele rado sleću, crpe dragoceni nektar i daju nektarski
med i same sebe leče i stiču imunitet, otpornost i zaštitu protiv bolesti samih pčela i
legla.
ŠEĆERNA HRANA U BILO KOM OBLIKU, PČELI SLUŽI SAMO KAO IZVOR
ZA MOTORNU ENERGIJU POTREBNU ZA LET I DRUGE FIZIČKE AKTIVNOSTI,
ALI NIKAKO ZA STVARANJE MLEČA, KOJEG PČELE PRAVE ISKLJUČIVO OD
NEKTARA I POLENA (prof. dr K.Tričković,2010).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
298
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
8.4. AKARICIDNI ČAJ LJUTE PAPRIKE
Vinokurov, sa Voronješkog državnog poljoprivrednog univerziteta iznosi
rezultate istraživanja akaricidnog dejstva sušenog lišća gorkog pelena i crvene ljute
paprike na parazita varrou.
Osušene sirovine (posle mlevenja svake posebno), u količini od 500 g prelili
su sa kipućom vodom, poklopili i tako ostavili da odstoji 48 sati. Dobili su čaj koji su
dodavali u 50% šećerni sirup u dozi koja je iskazana u tabeli. Svako društvo treba da
dobije 6 litara lekovitog sirupa
Tabela 68. Efikasnost akaricidnog bilja (prema podacima Vinokurova)
Naziv sirovine
doza čaja u ml na 1 litar
sirupa
Maksimalno smanjenje
zaraženosti,%
Čaj gorkog pelena
100
86,4
Čaj ljute paprike
120
83
Čaj ljute paprike + 20 ml
120
91,1
10% propolisa*
*Alkoholni rastvor propolisa dobili su na način da su samleli propolis i potopili ga u hladnu vodu.
potom su koristili talog tako što su ga najpre isušivali, a potom prelili 96% alkoholom u odnosu 1:10,
sipali u tamne boce sa hermetičkim zatvaračem, čuvali nedelju dana uz povremeno mućkanje, pa ga
filtrirali i posle toga koristili.
Korišćenjem čaja akaricidnog bilja sa šećernim sirupom u proleće i u jesen, jednom aktivnošću
rešavamo dve obaveze: prehranu i tretiranje protiv Varrooze, zbog čega bi trebalo da uđe u redovnu
tehnologiju pčelarenja.
8.5. KOMBIAM
KOMBIAM je dvokomponentni ekološki preparat koji kombinuje 15% mravlju
kiselinu i eterično ulje majorana, čije je dejstvo na varrou zasnovano na
međusobnom potpomaganju (Synergie-efektima), iskorišćavanjem i optimalnim
korišćenjem obe komponene.
Na topolove daščice (veličine 200×50×3 mm) nanosi se 1,5 ml majoranovog
ulja i po dve takve daščice se postavljaju popreko na satonoše okrenute natopljenom
stranom prema leglu. Na podnjači zaštićenoj plastičnom folijom u obliku tepsije, nalije
se jedan litar 15% mravlje kiseline. Posle nedelju dana postupak se ponavlja: daščice
se menjaju, a mravlja kiselina se obnavlja (dopunjuje se 15% kiselinom do jednog
litra).
Koeniger je sa saradnicima predstavio rezultate ogleda koji je izvoden na
2.000 pčelinjih zajednica sa preparatom i izvestio o efikasnosti od 95,4% ubijenih
grinja na jednom pčelinjaku, dok je drugi pčelinjak beležio rezultat od 61,3% (od 30
do 80%). Ovde je mravlja kiselina razjela korišćene aluminijumske šolje, pa je
kiselina iscurela pre nego što je mogla ispoljiti svoje puno dejstvo.
Upotreba 15% mravlje kiseline i majoranovog ulja objašnjava se činjenicom
da ne postoji supstanca sa kojom je tako mnogo pčelinjih zajednica ubijena kao sa
96-98% mravljom kiselinom (Koeniger).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
299
U našim uslovima umesto majoranovg ulja može se upotrebiti sveže lišće
paradajza (ili sitno iseckano lišće nane ili pelena), a na podnjaču ispod žičane mreže
u plačtičnu tepsiju naliti 1.000 ml 15% mravlje kiseline i postupak ponoviti dva puta u
intervalu od sedam dana.
8.6. KUPANJE U PRAŠINI
Primenom praškastih materija u košnicama pčelinjih zajednica u svojstvu
medikamenta protiv Varrooze, postiže se efikasnost odstranjivanjem grinja sa pčela
od preko 85%. Istraživanja profesora entomologije Ramiresa iz Kostarike, rezultirala
su efikasnošću od
- 100% aplikacijom glukoze u prahu,
- 95% primenom osušenih i samlevenih iglica bora, odnosno
- 87% upotrbom polena u prahu.
Primena od šest tretiranja po 50 cm3 praškastih materija u razmaku od 4 do 7
dana obezbeđuje efikasnost koju je utvrdio Ramires.
U istraživanjima Ramireza ispitivani su talk, glukoza (šećer), suvi mleveni
polen, suvo mleveno lišće eukaliptusa, pepeo, kreč, brašno, kukuruzni skrob, mleko
u prahu.
On je u nacoinalnoj laboratortiji za životinje preživare i pčele u Nici
(Francuska) vršio ispitivanja efikasnosti na varrou glukoze u prahu, samlevenih u
prah iglica bora, i polena u prahu. Njima su zaprašivani plodišni nastavci četiri
pčelinja društva i 14 sati nakon tretiranja, dobijeni pomenuti rezultati.
Efikasnost praškastih materija u suzbijanju varroe, Ramirez objašnjava
činjenicom da ženke varroe imaji sisaljke ili rilice iz kojih izlučuju lepljivu materiju koja
na dlačicama pčela obrazuje tanju lepljivu opnu – jedno, i drugo–umesto kandži
varroa ima pipke pomoću kojih se pričvršćuje na dlačicama pčela prethodno
oblepljene lepljivom lučevinom. Prašina unesena u košnicu lepi se za sisaljke
ženke varroe pa se prekida lučenje lepljive materije, što ima za posledicu da se
krpelji ne mogu održati na pčelama. Usled toga grinje padaju sa pčela na dno
košnice na podnjaču. Krpelji padaju sa pčela čak kada im i jedan par nožica dođe u
kontakt sa prašinom, jer umesto kopita ili papaka imaju vakuum šapice na
„stopalama” nogu.
Tabela 69. Model efekta dejstva pšeničnog brašna (85%) na varrou (u košnici je
1.920 varroa)
Dani
pčele
/leglo
100%
85%
15%
u PD
1/12 u
leglu
na
pčelama
%
I-1
II - 7
III - 13
BROJ TRETIRANJA
IV - 19
V - 25
VI - 31
VII - 37
VIII -43
IX - 49
P
L
P
L
P
L
P
L
P
L
P
L
P
L
P
L
P
L
960
816
144
112
95
17
655
556
99
112
95
17
620
527
93
18
15
3
342
290
52
14
12
2
289
245
44
11
9
2
167
142
25
6
5
1
123
104
21
3
2
1
61
52
9
3
2
1
50
42
8
2
2
0
161
116
96
54
46
26
22
10
8
13
10
8
4
4
2
2
1
-
148
106
88
50
42
24
20
9
8
8,38
6,04
5,00
2,81
2,39
1,35
1,14
0,52
0,41
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
300
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
U modelu se pošlo od pretpostavke da je na dan tretiranja pčelinje zajednice
„utvrđeno” 1920 ženki varroe. Od toga je na pčelama „zatečeno” 960 ili 50% jedinki i
isto toliko je zatvoreno u zapečaćenim ćelijama legla. Svakodnevno iz zatvorenog
legla se ispili po 1/12 ili 80% krpelja plus (umnoženo za 1,4 ženskog potomstva),
odnosno njih 112 se svakodnevno (u narednih 12 dana prikačinju na pčele i sišu im
krv.
Već prvim tretiranjem varroa je reducirana na 8,38% ili na 161 grinju.
Sedmog dana, u drugom tretiranju parazit je sveden na 6,04% ili 116 varroa. Sa
šestim tretiranjem u košnici je ostalo 26 krpelja ili njih 1,35%. Prema modelu,
poželjno bi bilo izvesti još tri tretmana, ali ni tada varrou ne bismo potpuno odstranili.
No, bitno je da je ova napast sa šest tretiranja dovedena na nivo da se uz nju može
uspešno pčelariti.
Kada u pčelinjem društvu nema legla (period novembar-decembar ili su goli
rojevi za tretiranje), onda posle dva tretiranja varroa se redukuje na 44 jedinke ili
2,99%, a sa trećim zaprašivanjem na pčelama ostaje 7 ženki varroe, dok ih 4
tretmana sa pšeničnim brašnom oslobađa 99,948% od parazita, odnosno od 1920
grinja koliko je bilo na pčelama na početku tretiranja, četvrtim zaprašivanjem u
pčelinjem gnezdu ja ostala samo jedna varroa.
KADA ŠTITITI PČELE ?
To je vreme kada se najveći broj parazita nalazi na pčelama, t.j. u vreme
kada u zajednici nema trutova i kada je najslabiji razvoj legla. Praktično, praškaste
materije je moguće primanjivati u svako doba kada pčele izleću. Međutim,
najpogodnije vreme za unošenje ovih materija je kraj leta i početak jeseni, i tokom
zime, kada se vreme tokom nekoliko dana stabilizuje i pčele izleću. Praktično i
teorijski nema nikakvih ograničenja da se nedeljno jednom unosi prašina u plodište
pčelinje zajednice. KAKO?
Suvim brašnom posuti pčele na satonošama i u ulicama, zbog čega
dozimetrom zapremine 50 cm3 zahvatiti brašno, presuti ga u cediljku ili sito i laganim
rotiranjem sita i blagim udaranjem po njegovom obodu zaprašiti pčele u plodištu
košnice.
Svi eksperimenti primene praškastih materija primerenih u navedenoj dozi i u
naznačenom intervalu, pokazali su efikasnost preko 85%, a da pri tom nisu pričinili
štetu pčelama ni leglu. Zahvaljujući temeljnim ispitivanjima anatomije i fiziologije
grinje Varroe jacobsoni, Ramirez je došao do rezultata da smo dobili lek, koji se lako
i jeftino nabavlja u neograničenim količinama, lako se njime radi, ne šteti zdravlju
ljudi, pčela ni legla, ne zagađuje med, vosak i druge produkte pčela. Nije zavisan od
uvoza, a može se nabaviti u svakoj prodavnici životnih namirnica i u svakoj seljačkoj
kući.
Često viđene scene kupanja u prašini ptica, kokošaka i drugih pernatih
životinja, i valjanje konja i drugih krznaša govori da se ove vrste životinja leče od
krpelja nepogrešivim izborom leka – prašine.
Samočišćenjem i uzajamnim čišćenjem, kao i čišćenjem satonoša od
prašine, pčele aktivnošću svojih krila stvaraju vetar kojim oduvaju unesene praškaste
materije i dižu prašinu u pčelinjem gnezdu, usled koje se ženke varroe otkačinju od
pčela i kroz žičanu mrežu padaju na podmetač u podnjači.
Na ovom principu Stanimirović i sarad. (2004/7) su predložili metodu za
utvrđivanje stepena zaraženosti varroom. Naime, oni u staklenu teglu (zapremine
500 ml, sa metalnim prstenom u koji su umetnuli žičanu mrežicu sa okcima dimenzije
3×3 mm) sakupe oko 300 pčela (1/3 zapremine tegle) i napraše jednom supenom
kašikom šećera u prahu. Lagano rolaju teglu sa pošećerenim pčelama 3-5 minuta, sa
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
301
ciljem da svaka pčela bude prekrivena šećerom u prahu. Nakon toga teglu odlože na
nekoliko minuta, za koje vreme se pčele lepršanjem krila oslobode praha i parazita.
Potom okrenu teglu pa je protresu iznad tabaka belog papira. Kroz žičanu mrežicu
proći će na belu podlogu šećer u prahu i sa njim paraziti, koje je lako prebrojati
Tačnost zaraženosti pčelinje zajednice se procenjuje na 70% u jednom postupku.
Kada se postupak ponovi u trajanju od 3 minute, tačnost prisutnosti Varroe u
pčelinjeoj zajednici se povećava na 79,8%. Ako šećerni prah maskira krpelja,
celokupnu istresenu masu iz tegle prosejati kroz fino sito koje propušta šećer, a
zadržava Varrou.
Na ovom principu razrađena je i metoda dodavanja matice obezmatičenim
društvima. Naime, obezmatičeno društvo se napraši brašnom ili mirisnim puderom,
pa se matica, prethodno naprašena, pušta direktno na satonoše među pčele.
Stavljajći u pogon svoj prirodni nagon samočišćenja i uzajamnog čišćenja, pčele i ne
obraćaju pažnju na prisustvo dodate tuđe matice.
Dr Jevrosioma Stevanović (2007), sa Katedre za biologiju Fakulteta
veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, u svojoj doktorskoj disertaciji na
temu „Ekološko-etološki odbranbeni mehanizmi Apis melifera Carnica prema
ektoparazitu Varroa destructor na području Srbije”, naučno je utvrdila pozitivne efekte
raspršivanje šećernog praha po satonošama na stepen oštećenja tela krpelja i puni
učinak šećernog praha na stepen negovateljskog2 i higijenskog3 ponašanje pčela
posle tretmana. Primenom šećernog praha (prosečne veličine zrnaca čestica 25-40
μm) u tri doze (20, 30 i 40 grama po tretmanu) i tri dinamike tretmana (svakog trećeg
dana, svakog sedmog dana i svakog četrnaestog dana), utvrdila je delotvorno
dejstvo šećernog praha na zdravlje pčelinjih društava.
8.7. DUVANSKI DIM UBIJA VARROU
Na Pčelarskom istraživačkom institutu Poljoprivrednog fakulteta u Solunu
16.03.1982. godine započeti su opiti uticaja duvanskog dima na suzbijanje Varroe. U
košnicama je bilo dosta razvijenog legla. Opitovana su dva pčelinja društva i
laboratorijski nukleusi napunjeni odraslim pčelama sa krpeljima Varroe na sebi.
Paralelno sa duvanskim dimom korišćen je i dim sagorelih iglica četinara. U prvo
pčelinje društvo uduvano je kroz leto nekoliko dahova duvanskog dima, pa potom
leto zatvoreno u vremenu od 4 minute. Idućeg dana na podnjači je nađeno 88 mrtvih
ženki Varroe i 11 pčelinjih vašiju. Kod drugog pčelinjeg društva postupak je
ponovljen, ali umesto duvana upotrebljene su iglice četinara kao gorivo za dimilicu,
ali leto košnice je bilo zatvoreno 5 minuta. Kad je leto otvoreno na podnječi nije
nađen ni jedan uginuli krpelj, ali je posle 24 sata izbrojano 11 mrtvih Varroa.
Postupak je ponovljen, ali umestu iglica četinara, kao gorivo za dimilicu korišćen je
duvan, pa je društvo tretirano duvanskim dimom. Posle petominutnog „zatvaranja”
dima u pčelinjem društvu, na podnjači je nadjeno 3 mrtva krpelja, posle 30 minuta 29 krpelja, a posle 60 minuta bilo je 36 uginulih Varroa. Međutim, posle 24 sata,
naknadno je palo na podnjaču 95 grinja.
U laboratorijskim nukleusima, dimom četinara nije oboren ni jedan krpelj, ali
je dimom iz sagorevajućeg duvana u jednom nukleusu od 53 oboreno 53 (ili 100%), u
drugom od 20 oboreno je 18 (ili 90%), a u trerćem gde je dim bio produkt
sagorevanja listova duvana od 20 oboreno je 20 (ili 100%) krpelja.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
302
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Za vreme eksperimenta u kojem je duvanski dim ubijao krpelja Varrou, u
košnicama i u laboratorijskim nukleusima nije ubijena ni jedna pčela. Nastavljena su
ispitivanja i posledicâ koje duvanski dim može da ostavlja na med u košnici kada se
pčele tretitaju ovim dimom jedanput nedeljno.
Na ovom principu dr prof. Z. Stanimirović i sarad. (2004/7) su predložili
metodu za utvrđivanje stepena zaraženosti varroom. Naime, oni u dimilicu sa
uobičajenim materijalom za nadimljavanje4 dodaju 2-3 grama duvana za lulu. Pre
tretmana na podnjaču stavljaju lepljivu podlogu za koju se lepi otpala Varroa.
Tretman obavljaju uduvavanjem u košnicu kroz leto 60 dahova dima u intarvalu od
jedne sekunde5. Sledećih 30 minuta košnicu ostavljaju zatvorenu, za koje vreme će
krpelji otpasti na lepljivu podnjaču, a potom brojanjem parazita utvrde stepen
zaraženosti pčelinje zajednice.
8.8. BEZ PRECIZNE DOZE
Napred izložena alternativna sredstva, sa više ili manje efikasnosti,
uništavaju varrou. Ali je uništavaju i drže pod kontrolom, a da pritom ne zagađuju
med, ni vosak ni druge pčelinje proizvode i ne pričinjavaju štetu pčelinjoj zajednici.
Njihova efikasnost je u korelaciji sa vremenom zadržavanja u košnici i intenzitetom
emisije mirisa. Zato ih u košnici treba neprekidno zanavljati – obnavljati – dopunjavati
– zamenjivati, jer i varroa se neprekidno – svakodnevno umnožava.
Ova sredstva mogu se primenjivati ponaosob, a mogu i kombinovano sa
biotehničkim postupcima (izrezivanje trutovskog legla i formiranje rojeva, primenjeni u
vreme vegetacijske sezone): istovremenim tretmanom, na primer–timol i KAS, KAS i
mravlja kiselina, KAS, aromatične sirovine i praškaste materije efikasno usporavaju
rast populacije parazita Varroe destructor. Kombinacijom u isto vreme mogu se
koristiti timol i 15% mravlja kiselina, 15% mravlja kiselina i aromatične materije. Može
se kombinacija izvesti u lancu naizmenične primene, odnosno cele godine, svakih 7
dana menjati i davati drugo alternativno sredstvo. Poželjno je kombinovati biološku
metodu sa alternativnim lekovima.
Bitno je varrou stalno, preko cele godine, u jesen i zimi, u proleće i tokom
leta–svakodnevno držati pod dejstvom jakih mirisa. Ovo od pčelara zahteva istrajnost
u borbi sa opakim krvopijom. Kojom dozom? Dozu za aromatične sirovine i eterična
ulja određuje iskustvo i pčelarevo znanje biologije varroe, ali pri tome pčelar treba da
polazi i od Hipokratove teze, da kada dva bolesnika obolela od iste bolesti lečite istim
postupkom, jednoga od njih lečite pogrešno. Zar to ne potvrđuje dvadeset autora koji
svi uništavaju varrou mravljom kiselinom, ali svaki na svoj način određuje dozu i
ekspoziciju, određuje i koncentraciju leka i dispoziciju, i nosač supstance. Određuju i
vreme tretiranja.
Analogno tome, svaki pčelar će prema svom iskustvu dozirati i lišće
paradajza i drugih aromatičnih sirovina. Uostalom, alternativni lekovi i nemaju
farmaceutski precizno određenu dozu niti dozimetar koji će odmeriti dozu za lišće
pelena, paradajza, na naprimer.
Primenom izloženih alternativnih sredstava, lekova i postupaka uz
ispunjavanje i svih drugih prezentovanih mera, varroa kao primarni neprijatelj pčela
svodi se na tolerantnu granicu ispod 12% prisutnih grinja u pčelinjem društvu i, kao
takva, pčelinja zajednica postaje otpornija i na ostale pčelinje bolesti.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
303
Dosadašnja istraživanja pokazuju znatna variranja efikasnosti ovih materija i
metoda. Njihova efikasnost zavisi prvenstveno od stanja pčelinje zajednice i od
vanjskih faktora. Zbog ovih činjenica, ove materije i metode zahtevaju od pčelara više
pažnje i znanja, kako bi one bile pravilno i pravovremeno primenjene i postigle
zadovoljavajuće rezultate. Praksa je pokazala kako ispitivane prirodne materije i
metode njihove primene vrlo dobro deluje u jednoj regiji dok su potpuno neprimenjive
u drugoj regiji s drugom klimom. Zbog toga se od pčelara traži izbor onih tretmana
koji im odgovaraju s obzirom na odabranu tehnologiju pčelarenja, klimu i pašne
uslove, ističe dr Puškadija, (2004) sa agronomskog fakulteta u Osijeku, i nastavlja:
Za praksu je važno istaći kako konačni učinak u borbi s parazitom Varroa destructor
ne određuje sredstvo koje se upotrebljava, već ukupan sistem primenjenih mera koji
mora biti prilagođen lokalnim uslovima... Biotehničke metode, organske kiseline te
eterična i mineralna ulja omogućavaju pčelaru razvoj ekološki prihvatljivog modela
kontrole Varroe u košnicama.
8.9. SELEKCIJA PČELA NA PČELINJAKU
Selekcijom pčela pčelar može poboljšati osobine pčelinje zajednice
tolerantne na varrou: (1) sa izraženim nagonom za lovljenje grinje i nanošenje
čeljustima Varroi fizičkih povreda, po metodi Alojza Walnera, i (2) selekcijom na
odbojnost varroe na leglo pčelinje zajednice evropske pčele (Apis melifere), kako to
rade u Izraelu, i (3) selekcija na higijensko i negovateljsko ponašanje, kako radi prof
dr Zoran Stanimirović i sarad (2002)
8.10. ZAŠTO JE EVROPSKA PČELA PRIVLAČNA ZA VARROU?
Na Trećem internacionalnom simpozijumu o Varroozi održanom 1984.
godine u Splitu, profesor Ruttner je saopštio rezultate svog saradnika Heinza Hanela
koji je utvrdio:
- da radiličke larve evropske pčele sadrže juvenilni hormon,
- da se varroa ne može razmnožavati, a da se ne hrani tim hormonom,
- letnje pčele imaju visok sadržaj juvenilnog hormona, dok ga zimske imaju
vrlo malo,
- kao zaključak, zbog toga grinja varroe uništava naše medonosne pčele,
dok azijskim pčelama (Apis cerana) ne pričinjava vidnu štetu. Zašto ?
Kod azijske pčele, reprodukcija varroe je ograničena samo na trutovsko
leglo, dok u evropske pčele u trutovskom leglu reprodukuje se 95% ženki varroe, ali i
73% u radiličkom leglu (Shulz, 1984.), što se vidi iz tabele 39.
Dokaze za to autori navoda da kada su leglu dodali juvenilni hormon,
potomstvo varroe se uvećalo za 2,5 puta prema kontrolnoj grupi. Prskanje grinja na
zimskim pčelama juvenilnim hormonom, izazvalo je u 80% odlaganje jaja u krpelja.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
304
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Tabela 70. Zaraženost Varroom azijske i evropske medonosne pčele
Leglo
Azijska pčela Zaraženost
legla Varroom
Reprodukcija varroe,%
Evropska pčela
Reprodukcija varroe%
Trutovsko
Radiličko
10,3
2,5
100
0
95,0
73.0
Radilice Apis cerana su
sposobne da odstrane varrou sa
njihovih tela za samo nekoliko minuta.
Često im u tome pomažu i susedne
pčele. Pored ovoga, pčele Apis cerana
su
sposobne
da
prepoznaju
poklopljene ćelije legla zaražene
Varroom.
One
otvaraju
ćelije,
odstranjuju varrou i ubijaju je tako što
joj odgrizu noge (Dustmann, 1993). U
zajednicama evropske pčele ovo Slika 45. Evropska pčela Apis melifera (levo)
ponašanje je zabeleženo samo u
i azijska pčela Apis cerana (desno)
nekoliko slučajeva. Čini se da je
najrazvijenije kod afrikaniziranih pčela
u Južnoj Americi (Ruttner, 1992).
Istraživaje kineskih naučnika iz Pekinga (Peng i sar., 1987) utvrdila su
sposobnost azijske pčele da odmah otkrije krpelja u leglu i da ga izbaci iz košnice u
vremenu i procentu prezentovanom u tabeli 71.
Dok je azijska pčela za samo 2 minuta i 5 sekundi uspela da otkrije i izbaci iz
košnice 97% ženki varroe, dotle je evropskoj pčeli, za izbacivanje samo 2% grinja
bilo potrebno 75 minuta. Znatan deo parazita, njih 28% izašlo je iz legla i prikačilo se
na pčele, a 72% grinja je posle eksperimenta ostalo u leglu. Dakle, evropsku pčelu–
našu pčelu pčelar mora braniti od varroe.
Tabela 71. Brzina otkrivanja i odstranjivanja varroe kod azijske i evropske pčele
Pokazatelji
Azijska pčela Apis cerana
Vreme
otkrivanja
varroe
5 sek.
2 min.
ostalo u
leglu
Izbačeno
grinja,%
60
37
3
Evropska pčela Apis mellifera L
75 min.
izašlo iz
legla i
naselilo
pčele
ostalo u
leglu
2
28
72
Pomenuti kineski istraživači su na azijskoj pčeli utvrdili i sposobnost brze
reakcije uklanjanja varroe samočišćenjem i uzajamnim čišćenjem. Odmah posle
nanošenja grinja na pčelu, azijska rasa pčela brzo reaguje i počinje da se čisti.
Utvrđeno je da se azijske pčele na ovaj način oslobode 99,6% varroe, i to 30%
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
305
individualnim samočišćenjem, 59,1% uz pomoć samo nekoliko pčela, i 10% grupnim
čišćenjem, što je vidljivo u tabeli 72.
Tabela 72. Način oslobađanja azijske pčele od varroe
Način oslobađanja od
parazita
Samočišćenjem
Grupa od 5 pčela
priskače u pomoć sestrici
Velika grupa pčela
Očisti se za vreme od
3 - 5 sek.
1 - 5 min.
22,5%
7,5%
5 - 15 min.
59,1%
10,5%
Kad napadnuta pčela ne može da dohvati krpelja skrivenog između hitinskih
prstenova, ili između grudi i trbuha, započinje ples kao znak za pomoć, našta druge
pčele brzo reaguju, pa se njih oko 6 radilica ustremljuje na grinju. Na taj način 59,1%
pčela biva oslobođeno od parazita. Ako čišćenje potraje duže od 5 minuta, ostale
pčele čistačice priskaču u pomoć, i grupnim čišćenjem u roku od 5-15 minuta
oslobodi 10,5% pčela od parazita.
Od 42 grinje nađene na podnjači, mikroskopski je utvrđeno da je njih 45,2%
uginulo odmah prvog dana, 73.8% imalo je jake povrede, a 26,2% nije pokazivalo
nikakve tragove povreda. Nepovređene varroe su stavili uz larve kako bi pratili
njihovo preživljavanje. Njih 4,8% je preživelo prvog dana, ali ni jedan parazit nije
preživeo drugi dan.
Istraživanja kineskih naučnika potvrdila su da je azijska pčela razvila kako
fiziološku otpornost, tako i otpornost u ponašanju prema Varroi. Radilice pokazuju
fiziološku osetljivost pri pojavi parazita, što se ogleda u izuzetnom uzbuđenju,
uzrokovanim pojačanim radom žlezda slinavica. Na toj osnovi pobuđuje se instinkt za
čišćenjem, zbog čega se i dešava da one iz košnice iznesu i 99,6% parazita. One
97% grinja očiste iz legla za samo nekoliko minuta, što potvrđuje sklonost azijske
pčele ka čišćenju, ali i sticanju mehanizma otpornosti prema parazitu, čiji su broj
svele na najmanji mogući
Nasuprot tome, evrposke pčele veoma su ograničene u otkrivanju parazita, i
šteta koje im on nanosi su velike. Evropska pčela nije u stanju da svojim čeljustima
grize tako jako kao azijska. Zbog toga mnogi istraživači rade na selekciji evropske
pčele koja će čeljustima uništavati Varrou.
8.11. ATRAKTIVNOST EVROPSKE PČELE NA VARROU
I unutar same evropske pčele otkrivene su razlike u reprodukciji parazita
varroe. Dok se u Evropi 20% ženki grinje ne reprodukuje u radiličkom leglu (80% se
razmnožava), dotle se u Urugvaju njih 60-90% ne razmnožava, a reprodukuje se
samo 10-40%, što se vidi iz tabele 73.
Zaraženost evropskih hibrida medonosne pčele u Urugvaju kretala se između
18 i 21%, da bi se posle 2 godine smanjila na 5,5%, za koje vreme su evropske
pčele, ne tretirane protiv varroe, u Evropi, uginule. Kompletna neplodnost varroe u
zajednicama evropske pčele zabeležena je na Novoj Gvineji i Indoneziji. U Argentini,
pčelinje zajednice su opstajale bez ikakvog tretiranja protiv varroe. I dva pčelinja
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
306
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
društva u Grčkoj, kod Papasa preživela su osam godina bez tretiranja, jer su u leglu
utvrdili 63-67% neplodnih ženki varroe.
Tabela 73. Razmnožavanje varroe u leglu
Radiličko leglo
Razmnožavanje ženki
Varroe
Evropa
Urugvaj
80%
10 - 40%
Postavlja se pitanje zašto i u našem podneblju ženke varroe nisu jalove. Na
taj način dramatično poglavlje u istoriji pčelarstva zvano Varrooza našlo bi svoj mirni
završetak, zaključuje Sulimanović.
8.12. SELEKCIJA EVROPSKE PČELE U IZRAELU NA ODBOJNOST
ŽENKE VARROE NA LEGLO
Kad su uporedili nivo zaraženosti društasva u jesen i selekcionu liniju matica,
primetili su da su postojale značajne razlike. Statistički značajne rezlike su nađene
između četiri linije u proporciji koja je varirala od 27% do 150%. Stoga je poreklo
matica važan faktor koji može da ima veći uticaj od mnogih drugih na stepen
zaraženosti pčelinje zajednce u jesen (Chapleau, 2004).
Prema gospođi Gori Rozental, naučnom direktoru u Ministarstvu
poljoprivrede u Izraelskoj vladi, na Istraživačkoj stanici Vulkani-Bet Dagan u Izraelu
vrši se selekcija na odbojnost ženki varroe na leglo pčelinje zajednice. Kontrolišući
broj varroa u pčelinjim zajednicama, evidentiraju varijabilnost među pčelinjim
društvima na privlačnost ženki varroe. Utvrdili su da ženke varroe pokazuju manju ili
višu odbojnost na pčelinje leglo, što korespondira sa nalazima broja grinja u pčelinjim
zajednicama od 1-10, pa do 20-30 krpelja po jednom društvu. Snimanja u 17 pčelinjih
zajednica vršena 10. oktobra utvrdila su broj od 1 do 10 varroa. U 12 pčelinjih
društava izbrojali su 6. oktobra od 11 do 20 krpelja po košnici, dok su 2. oktobra u 12
pčelinjih zajednica utvrdili atraktivnost legla za ženke varroe izbrojavši po 20-30
grinja po košnici. Takvom metodom odabrali su vrlo veliki broj pčelinjih zajednica
odbojnih na grinje, pa su od najneprivlačnijih, matice oplodili sa trutovima iz društava
takođe odbojnih za ženke varroe i dobili pčelinje zajednice čija legla nisu bila
atraktivna za ženke grinje, pa samim tim nisu ni trpela štetu od varroe.
8.13. ODGOVORNO SA HEMIJOM U KOŠNICU
U vreme najžešće kampanje dimljenja pčelinjih zajednica protiv varroe, kada
su se nad pčelinjacima uzdizali oblaci dima od kojih se košnice nisu videle niti pčelari
raspoznavali, kada je pod dejstvom dima ginulo više pčela nego krpelja, prof dr Jurij
Senegačnik je uspešno pčelario uz varrou kombinacijom hemije i biološke metode, a
da nije zagađivao med ni vosak.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
307
Prioritetno je hemiju koristio s proleća (mart-april) i u jesen (septembaroktobar). U periodu jun-jul primenom građevnjaka, odstranjivao je trutovsko leglo i,
kako sam kaže, oslobađao pčelinje zajednice oko 30% parazita.
U proleće i s jeseni lečenje hemijom obavljao je sa po 4 tretiranja i to
dimljenjem u intervalu od 6 do 7 dana. U slučaju lošeg ili previše hladnog vremena
lečenje je odlagao za nekoliko dana, ističe Senegačnik, i objašnjava da je
četvorokratno za redom tretiranje uništavalo najveći broj varroe koja je u intervalu
između dimljenja izlazila iz ćelija zatvorenog legla.
Šest godina je upotrebljavao malation plus tedion, danikoroper 1981-1983.
godine i apiakaridim 1984-1986. godine. U oba slučaja preparate u obliku dimnog
koluta stavljao je u dimilicu i tretiranje je vršio preko dima.
Dimne listiće amitraza je koristio 1987. godine i s proleća 1988. godine.
Septembar-oktobar 1988. godine obavio je jedno tretiranje dimnim listićima amitraza,
a preostala tri izveo je vodenom emulzijom klartana u srazmeri 1:1.000, prskanjem
pčela na ramovima.
Poučna je dinamika korišćenja, i smena hemijskih sredstava akaricida, koja
je obezbeđivala da grinje ne postanu rezistentne na hemikalije, a ritmom tretiranja da
hemija ne zagadi vosak i med. Kada je radio sa dimnim sredstvima za period od šest
godina obavio je 48 dimljenja, a mnogi naši pčelari taj bilans su ostvarivli za jedan
mesec. Godinu i po dana koristio je amitraz, a kada se informisao o štetnosti te
supstance po zdravlje ljudi, prekinuo je posle 12 dimljenja da ga unosi u košnicu.
Tako je uz varrou uspešno pčelario Jurij Senegačnik, pčelar iz hobija,
biohemičar po struci i univerzitetski profesor po zvanju, strogo se pridržavajući regula
o upotrebi preparata u lečenju Varrooze, pa je očuvao čistoću voska i ispravnost
meda.
8.14. KO JE GOSPODIN APITOL?
Još davne 1985. godine na 30. kongresu Apimondije, dr W. Schmit je izvestio
da CIBA GEIGY radi već pet godina na novom sistemiku, leku pod nazivom
„APITOL”6.
Za početak CIBA GEIGY je odabrala 12 aktivnih materija sa izuzetnim
akaricidnim svojstvima, od kojih je samo jedna ispunila očekivanja i dala najbolje
rezultate, pa je prosleđena na daljnja ispitivanja. U osam različitih oblika specifične
formulacije za primenu kod pčela, odabrana supstanca data je, pažljivim izborom,
najpre na ispitivanje u Stočarski higijenski institut u Frajbergu u Nemačkoj, a nešto
kasnije i na univerzitetske institute u Oberurslu, Bolonji i Atini7.
Opsežna ispitivanja su obuvatila ne samo pčele (oko 500 pčelinjih zajednica),
već i druge životinje. Tako su u cilju istraživanja toksičnosti (akutne, hronične i
subhronične) izvršena ispitivanja na pacovima, miševima i psima. U dvogodišnjem
hranjenju ovih životinja supstancom Apitola, nije utvrđeno kancerogeno, teratogeno i
embriotoksično dejstvo na organizam, kao ni negativno dejstvo na reproduktivnu
sposobnost8. Proširujući istraživanja, firma CIBA GEIGY je 1985. g. ustupila uzorke
svog novog leka na istraživanja Zavodu za biologiju i patologiju riba i pčela
Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu. Već decembra 1985. g. tîm pod
rukovodstvom profesora dr Đure Sulimanovića, otpočeo je istraživanja koja su trajala
celu zimu 1985/86. godine. Ispitivanje je izvedeno pri spoljnoj temperatuiri od +3°C
do +10°C. Pri aplikaciji od +3°C imali su „nešto veće gubitke”, što pripisuju
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
308
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
„verovatno toj činjenici„9, a tetiranje pčelinjih zajednica na temperaturi od oko +10°C
su ih uverila da je Apitol na toj i nešto višoj temperaturi dao najbolje rezultate 10. I dr
A. Maksimović ukazije na mogućnost bezopasnog tretiranja pčelinjih društava i pri
temperaturi od +5°C11. Najbolje je aplikaciju Apitola u pčelunja društva obaviti pri
temperaturi između 6 i 10°C, u periodu novembar-decembar, kada u gnezdu nema
legla (u januaru matica već počinje sa polaganjem jaja) i kad su pčele čvrsto zbijene
u klubetu, pa socijalna razmena između njih dolazi najviše do izražaja, te je
isključena mogućnost da lek dospe u med.
Sigurnost i neškodljivost ovog leka proverena je po najstrožim
međunarodnim prizantim propisima, kakvi se danas u svetu traže pre nego što se lek
pusti u prodaju, pa je CIBA GEIGY u jesen 1985. godine podnela zahtev za
registraciju leka u Nemačkoj i Švajcarskoj, zemljama sa najstrožim EKO-BIOMEDCINSKIM propisima. Lek je u Švajcarskoj dobio dozvolu za promet 1987. g. 12, a
Svetska zdravstvena organizacija (WHO) mu je odobrila upotrebnu dozvolu odredivši
mu ADI vrednost13 od 0,01 mg/kg/dan, ”što se parktično nikada ne može ostvariti“,
ističe dr Schmith i navodi da su ”to pokazala istraživanja”14.
Apitol se odlikuje veoma dobrom topivošću u vodi i vodenoj otopini šećera.
Šećer je osnovni nosač ovog leka, koga pčele, po svojoj prirodi, rado uzimaju, a sa
njime i lek „popiju".
Ogledi sa pogačama u kojima je stavljan Apitol nisu zadovoljili, pa zato nije ni
preporučljivo lečenje pčela pogačama sa dodatkom ovog leka, istakao je gospodin
Ralph Billo, predstavnik CIBA GEIGY. maja 1990. g. na Veterinarskom fakultetu u
Zagrebu15.
Aktivna materija Apitola je potpuno nova i prvi put primenjena za suzbijanje
Varrooze, za razliku od amitraza čija je osnovna namena za suzbijanje insekata u
voćarstvu, vinogradarstvu i povrtarstvu, kao i za suzbijanje različitih parazitskih
bolesti domaćih životinja kao što su krpelji i šuga kod preživara, svinja i mesoždera16.
Sada, kada je Varroa postala rezistentna na amitraz i fluvalinat, kada joj je
rezistencija postala stalno svojstvo, odnosno urođena osobina čitave poulacije, pa na
nju ne deluje čak ni doza 5.000 puta veća od početne doza koja ih je uništavala
(Heraksim, 1980, prama dr. D.Todoroviću17), firma iz Rume EVROTOM je u kritičnom
trenutku napravila jedino pravi potez, ponudila je pčelarima lek spasa – Apitol.
Primenjen u propisanim dozama uništava Varroou 95-99%, ne škodi pčelama ni
pčelaru, niti na reproduktivnu sposobnost matice i trutova (A. Maksimović, 199018).
Tabela 74.
Preparat
Aktivna supstanca
Količina aktivne supstance u medu
Apitol
Cimiazol hlorid
262,5 mg*
Perizin
Kumafos
32,0 mg
Cekafix
Ester fosforne kiseline
30,0 mg
Doza aktivne supstance za pčelinje društvo na 8-10 ramova. Doziranje je zavisno od jačine društva, i
kreće se između 87,5 i 350 mg.
*
Međutim, nekorektnim postupkom pčelara, kada lek upotrebljavaju u vreme
kad mu vreme nije – protiv Varroe u poklopljenom leglu, pa česta primena tokom i
krajem leta, može dovesti do predoziranja leka i rezidua u medu. Što je veća doza
preparata i povećana učestalost tretiranja, to je veći rizik od rezidua. I ako u
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
309
tehničkom uputstvu proizvođača Apitola piše da su „u serijskim analizama istraživane
rezidua u medu nađene u proseku 0,1 mg/kg aktivne supstance ovog leka”, ali u
odnosu na druge preparate, to je prema Walneru (1992) visoka koncetracija, što
možemo videti iz tabele 74.
8.14.1. APITOL SAMO U GOLIM ROJEVIMA – LETI
Roj pčela, uhvaćen na grani, poneo je sa
sobom iz košnice i ženke varroe koje su se oplođene
zatekle na pčelama. Po stresanju u nastavak odvojen
žičanom mrežom od podnjače i kad ga se premesti na
stalno mesto na pčelinjaku, treba ga tretirati apitolom
ili oksalnom kiselinom po strogo određenoj gramaturi
leka.
Kako formirati roj, a da ne čekamo da sam
napusti košnicu i da ga savijamo u košnicu?
Posle bagremove paše, kada je pčelinja
zajednica do vrhunca razvila leglo, a besposlene
mlade pčele formiraju grozd, tada sve pčele iz
košnice sa maticom stresti u nastavak sa satnim
osnovama u 10-12 ramova i preneti na daljinu od
dvadesetak metara, na mesto gde je postavljena
podnjača sa pregradom od žičane mreže. Kada se
mlade pčele smire, a stare vrate u starku, roj se
tretira po postupku datom u priloženom pregledu
(tabela 75 i slika 46).
U starki je ostalo celokupno leglo i pčele
izletnice. Istog časa dodati joj sparenu maticu u
izolatoru. Nakon 21 dan, kada i poslednja ćelija
poklopljenog legla nestane, osloboditi maticu, ram iz
izolatora pretopiti, a pčele u starki tretirati apitolom ili
perizinom.
8.14.2. APITOL U PČELINJU ZAJEDNICU –
ZIMI
Period novembar-decembar je vreme kada u Slika 46. Postupak pripreme
i primene apitola i perizina
pčelinjim zajednicama nema legla, pa lekovi
(preuzeto
od Maksimovića)
sistematičnog dejstva u punoj meri ispoljavaju svoju
efikasnost, jer u oktobru mnoge pčelinje zajednice
imaju podosta zatvorenog legla, a već pčetkom januara matica počinje sa
zaleganjem jaja. U svojoj knjizi „PČELARSTVO”, 1946. godine Milivoje Bugarski piše
da je često nailazio u vremenu između Svetog Jovana i Svetog Save (između 20. i
27. januara) na zatvoreno leglo, pa i na mlade pčele. Ovo svedoči da je matica
pronela već početkom januara kada je spoljna temperatura bila 8-10 stepeni ispod
nule.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
310
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Uništavnje varroe najefikasnije u drugoj polovini novembra ili u decembru pri
temperaturi spoljneg vazduha između 5 i 10°C, kada socijalna razmena između pčela
dolazi najviše do izražaja i bez opasnosti da će pčele lek odložiti u med. Maksimović
dozvoljava mogućnost tretiranja pčelinjih zajednica zimi i pri temperaturi spoljnog
vazduha od +5°C, dok je Sulimanović sa saradnicima vršio oglede sa apitolom zimi i
pri temperaturi spoljnjog vazduha od +3°C, pa nešto veće gubitke pčela pripisuje
verovatno toj činjenici, ali smatra da se apitol kao lek može najefikasnije primanjivati
kada je temperatura oko 10°C. Sulimanović dozvoljava mogućnost da se lek daje u
dva navrata, ne pridržavajući se strogo intervala od 7 dana, već se drugo tretiranje
obavi kada to temperatura spoljnog vazduha dopušta, dok proizvođač dozvoljava
aplikaciju perizinom pri temperaturi od +5°C i višim (Senegačnik, Spitzer). Ni Mlađan
ne vidi opasnost tretiranja pčelinjih društava pri temperaturi spoljnog vazduha od
10°C i nižim od ove.
Apitol i perizin najveću efikasnost postižu tretiranjem pčelinjih zajednica
isključivo kada nema legla. Kada se precizno i odgovorno primene, isključene su
rezidue u vosku i u medu, pa stoga treba strogo poštovati preporuke proizvođača,
posebno zahtev o temperaturi za vreme primene preparata (Ćirković).
Slatku tečnost sa apitolom ili perizinom nakapanu po pčelama duž ulica one
popiju i gonjene refleksom čišćenja i nagonom socijalne raspodele raznesu je među
sve radilice i site se najedu. Uneti lek dospeva u creva pčela odakle prelazi u krv,
odnosno hemolimfu u kojoj cirkuliše 7-10 dana (mada je najveća koncentracija
drugog i trećeg dana nakon aplikacije, Maksimović 1990). Pošto se hrani
hemolimfom, Varroa uzima kroz hranu i toksičnu dozu aktivne materije apitola i
perizina i sita ugine. Tu završava put razgradnje ili eliminisanja aktivne materije
cimiazihlorida, odnosno kumafosa, pa je isključena svaka mogućnost zagađenja
meda i voska, kao i čovekove sredine, pod uslovom da se lek precizno dozira i strogo
ispoštuju već pomenuti uslovi.
Svi krpelji, ili njih 95 do 99%, otkačiće se sa pčela i mrtvi pasti na podnjaču.
Varroa je neprijatelj broj jedan pčelinjoj zajednici. Zato grinje treba uništavati
svim postupcima i primenom svih lekova i preparata koji ne ostavljaju rezidue u
vosku i u medu, a ne prave štetu pčelinjem društvu i čovekovom zdravlju.
Uništavanjem varroe olakšava se suzbijanje ostalih pčelinjih bolesti.
Tabela 75. Šema doziranja apitola (preuzeta od Maksimovića, „Pčelar” 9/90)
Sadržaj kesice apitola od 10 g (za 10 rojeva) naspe se u 500 ml vode zaslađene sa 150 g
šećera i izmućka. Špricom za injekcije od 50 ml uzima se lek i poprskaju gladne pčele po
ulicama sa:
Pčele na
Nukleus 2-4
rama
5-7 ramova
8-10 ramova
11-14 ramova
Doza leka u
ml
25
50
75
100
Količina
apitola, g
0,5
1
1,5
2
Postupak se ponavlja posle sedam dana
Dozu perizina iz Dupnice, Bugarska, uvećati za pet puta i sipati u 500 ml tople vode, pa
promućkati i tretirati kao sa apitolom
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
311
Profesori Stanimirović i Mladenović (2001) upozoravaju na strogo poštovanje
pravila primene, jer i neznatno povećavanje doze leka u košnici pokazuje prilično
izražen kancerogeni, mutageni i genotoksični potencijal cimiazolhidrohlorida iz
apitola.
8.15. OPŠTE STANJE I TENDENCIJE SUZBIJANJA VARROE U
EVROPI
”Nemačke vlasti ne dopuštaju nikakve ostatke zabranjenih lekova u medu i
drugim pčelinjim proizvodima i najstrože zabranjuju uvoz meda u kojem utvrde
sporne ostatke“, istakao je visoki vladin funkcioner još davne 1985. godine i naglasio:
”Nikom se neće dopustiti da smanji renome medu kao visokovrednom zdravstvenom
i prirodnom proizvodu”„19
Na to ukazuje najnovija informacija20 da se Nemci ne šale. Oni su pre neku
godinu jednom pčelaru iz Mađarske koji pčelari sa oko 400 košnica i u Nemačku
izvozi godišnje oko 20 tona meda u saću21, vratili izvesnu količinu tog meda, jer su
otkrili da je voskak zagađen amitrazom. Posle tog nemilog događaja, gospodin
Čerenji je bio prinuđen da iz Novog Zelanda uveze tri tone čistog pčelinjeg voska od
koga sâm proizvodi satne osnove.
U Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj sa velikom pažnjom i naglašenom
propagandom preporučuju alternativne metode suzbijanja varroe, usvojene na 34.
kongresu Apimondije 1995. god., u cilju proizvodnje meda potpuno oslobođenog od
primesa hemijskih sredstava
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
312
8.16. ŠEMATSKI PRIKAZ STRATEGIJE KONTROLE VARROE BEZ
HEMIJE
Kontrola varroe bez upotrebe hemijskih sredstava koja ostavljaju rezidue u
medu zasniva se na praćenju stepena zaraženosti i smanjenja populacije krpelja u
proleće primenom biotehničkih mera, a u avgustu i septembru primenom mravlje
kiseline ili timola, te tretmanom u novembru oksalnom ili mlečnom kiselinom ili jednim
od sistemika, kao što je apitol ili perizin (Tabela 76)
Tabela 76. Pregled suzbijanja varroe bez hemije alternativnim postupcima u
Nemačkoj (Izvor: Živadinović, »Pčelarenje za budućnost«. 2002)
Period
Aktivnost pčelara
April
Razvoj društava za pašu
Upotreba biotehničkih postupaka i kontrola mortaliteta krpelja
Uklanjanje trutovskog legla ramom građevnjakom, TIT-3 ramom ili ram
lovcem
Maj
Jun
Medobranje ili paša
Hemija nije dozvoljena
Formiranje nukleusa, odnosno veštačkih rojeva
Jul
Kontrola prirodnog mortaliteta (brojanje Varroa na podnjači)
Formiranje nukleusa, odnosno veštačkih rojeva
Avgust
Tretman posle završetka paše mravljom kiselinom ili timolom
Septembar.
Tretman posle prihranjivanja mravljom kiselinom
Oktobar
Kontrola mortaliteta Varroe, brojanjem mrtvih krpelja na podnjači
Novembar
Kontrola mortaliteta Varroe brojanjem mrtvih krpelja na podnjači. Zimski
tretman (kad nema legla) mlečnom ili oksalnom kiselinom ili timolom
Decembar
Zimski tretman mlečnom ili oksalnom kiselinom, ili perizinom
8.17. DOKTRINA UNIŠTAVANJA VARROE U PČELARSTVU
SLOVENIJE22
Doktrina obuhvata tri ključna koraka u uništavanju Varroe. To su:
sprečavanje širenja Varroe, utvrđivanje stanja zaraženosti pčelinjih zajednica i
uništavanje Varroe.
A) U sprečavanje širenja Varroe, Doktrina je naložila sledeće mere:
U prometu (kupovini i prodaji) mogu učestvovati samo pčelinje zajednice o
kojima se u dnevniku vodi evidencija o uništavanju Varroe i koje su bile tretirane u
zadnjoj sedmici pred prodaju.
Pravilan raspored selećih pčelinjaka na paši treba da obezbedi
međusobno rastojanje najmanje od 200 m, a od stacionarnog pčelinjaka do paše
najmanje 500 m.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
313
Savremeno uništavanje Varroe je obaveza svih pčelinjaka jednog
geografskog područja.
Obavezno uništavanje Varroe u rojevima u kojima nema legla, primenom
obaveznih apitehničkih mera.
B) U ustanovljavanju stanja zaraženosti pčelinjih zajednica, Doktrina
ukazuje da je za pravovremeno, efikasno i racionalno uništavanje Varroe značajan
podatak o stepenu zaraženosti pčelinje zajednice23.
C) Uništavanje Varroe
Kao osnovno sredstvo za uništavanje Varroe u pčelinjim zajednicama,
Doktrina je usvojila mravlju kiselinu. Doktrinom je određeno uništavanje Varroe:
-u pčelinjim društvima sa poklopljenim leglom i
-uništavanje Varroe u društvima bez legla
1) Uništavanje Varroe u pčelinjim društvima sa poklopljenim leglom
Prema Doktrini u društvima sa poklopljenim leglom Varroa se uništava
višednevnim isparavanjem mravlje kiseline.
Ako je prirodno padanje Varroe na granici dozvoljenog , uništavaju je u dva
navrata i to
krajem jula ili početkom avgusta, posle vrcanja meda na zadnjoj paši,
u prvoj polovini septembra posle hranenja pčela za zimu.
Za julsko-avgustovsko i septembarsko tretiranje koriste 85% mravlju kiselinu
u odgovarajućim isparivačima.
Kada je količina isparljive kiseline zavisna od temperature, koriste isparivač
koji obezbeđuje dovoljnu količinu koncetracije bez oročavanja vremena i obaveze
nadzora u temperaturnom okviru okolnog vazduha od 13 do 35°C.
Doktrina ne preporučuje „šok terapiju” sa šest i više tretiranja i takva terapija
se ne smatra sastavnim delom Doktrine.
Prema Doktrini takođe je dozvoljena upotreba pripravaka na bazi timola i
drugih eteričnih ulja i to samo kada nema odgovarajućih isparivača koji omogućavaju
propisno isparavanje mravlje kiseline bez ograničenja roka u temperaturnom opsegu
između 13 i 35°C.
Pošto su manje efikasna, jer ne uništavaju Varrou u poklopljenom leglu, a i
primena im je ograničena na temperaturni opseg od 15 do 25°C spoljne temperature,
Doktrina ih ne preporučuje i ne čine njen sastavni deo.
2) Uništavanje Varroe u društvima bez legla
Za uništavanje Varroe u društvima bez legla Doktrina preporučuje upotrebu
oksalne kiseline
Po doktrini, u vremenu kada u pčelinjim zajednicama nema legla kao najbolje
sredstvo protiv Varroe pokazala se oksalna kiselina i to tretiranjem u vremenu od
sredine novembra do sredine januara. To je takozvano zimsko uništavanje Varroe,
koje ima za cilj da se unište i poslednje Varroe zadržane na pčelama pri
zazimljavanju, tako da pčelinje zajednice u proleće uđu bez takoreći i jedne Varroe.
Oksalnu kiselinu koriste i leti u doba razrojavanja kada su pčele bez legla.
Kao najprikladnija za pčelare pokazala se metoda nakapavanja, koju je
Doktrina i usvojila kao standard. Za nakapavanje koriste 3,5% rastvor oksalne
kiseline, koju zimi upotrebljavaju nakapavanjem po pčelama u ulicama samo u
jednom tretmanu.
Pošto je mlečna kiselina, prema nekim istraživačima manje efikasna, (šta je
protivno praksi i rezultatima mr Puškadije, prim. J.K.), to je Doktrina ne preporučuje
za zimsko uništavanje Varroe u proizvodnim društvima“. Doktrina je izuzela i amitraz
kao supstancu za primenu u pčelarstvu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
314
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
8.18. RIHAROVA ŠEMA (1999)
Pod ovim naslovom autor ove publikacije je, na osnovu lako čitljivog i
popularno izloženog taksta profesora i pčelara Jože Rihara sa Ljubljanskog
univerziteta, načinio pregled aktivnosti po mesecima pčelara na suzbijanju vatroe uz
očuvasnje čistote meda i zdravlja pčelinjih zajednica. Kad se dosledno ispoštuje
Riharova shema, pčelinje zajednice su obezbeđene od gubitaka koje nanosi
Varrooza. „Pri upotrebi 5-postotne vodene otopine oksalne kiseline, jednim
nakapavanjem sa 30-50 ml po društvu, u zavisnosti od površine legla, efekat
oborenih Varroa je iznosio 99%. Što je u društvu više legla to je i učinak niži” (Rihar,
1999).
Tabela 77. (Izvor: Rihar, 1999)
Kontrola pčelinjih društava
PREPARATI ZA SUZBIJANJE VARROE I BIOLOŠKE MERE
Mesec
Broj palih
Varroa na
dan
Mravlja kiselina
Timol
Oksalna
kiselina
Ramgrađevnjak+
razrojavanje
Mart - April
Kontrola
Ø
Ø
Ø
Ø
3 i više, ne
čekati avgust
1 × dugotrejno,
posle prolećnog
vrcanja
Ø
Ø
Ø
Ø
2-3 izrezivanja
(½)
+ Razrojavanje
Kraj jula
10 i više
2 × dugotrajno
Ø
Ø
Ø
Posle paše u
avgustu
Ø
1 × dugotrajno ili
Isparavanje
3 sedmice
Ø
Ø
septembar
1
drugi put treba 1
× dugotrajno ili
Isparavanje
3 sedmice
Ø
Ø
Novembar
Ø
Ø
Ø
Kada nema
legla*
Ø
Ako u bilo
kome delu
sezone
padne
30 i više
krpelja,
odmah
tretirati
1 × dugotrajno ili
isparavanje
3 sedmice
Ø
Ø
Krajem maja
ili početkom
juna
35 g oksalne kiseline se rastrvori u 1 litru (1.000 ml) šećernog sirupa 1:1
(Poklukar, 2001).
Ako smo ispoštovali shemu juli-novembar dosledno, u narednoj godini do
glavne paše nije potrebno lečenje (Rihar,1999).
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
315
8.19. ŠEMA MR MIRE JENKO - ROGELJ (2001)*
Tabela 78. (sa Veterinarskog zavoda Slovenije u Kranju) (Izvor: „Slovenski čebelar”
br.9 /2001).
Rred.
broj
Naziv sredstva
Uslovi primene
APILAIFE VAR na bazi timola**
1
noćna temperatura
ne sme biti niža od 10°C
dnevna temperatura
ne sme prelaziti 25°C
način upotrebe
stavlja se na satonoše iznad gnezda
postupak ponoviti kroz 8-10 dana
MRAVLJA KISELINA
DUGOTRAJNO ISPARAVANJE
Dnevno isparavanje
ne sme biti veće od 15 ml
Pri temperaturi
noću višoj od 10°C
danju manjoj od 30°C
Trajanje isparavanja
7 dana
Doza
na podnjaču 100-120 ml 85% MK ili
na satonošu 100-120 ml 60% MK
2
KRATKOTRAJNO DEJSTVO
Po potrebi 3-4 puta u intervalu 4-7 dana
Pri dnevnoj temperaturi većoj od 20°C
Tretirati izjutra ili pred veče
Nosač
Sunđerasta kuhinjska krpa15×20×4 cm
Doza 60% MK koja se stavlja na
medišne ramove satonoše
MK 85% dozira se identično kao i ona
od 60%, ali se nosač sa MK stavlja na
podnjaču
AŽ-kšnica sa:
10 ramova 15 ml
9 ramova 10 ml
7 ramova 7 ml
LR-kšnica. za jedan korpus 15 ml
* Izdala je za septembar 2001. godine insrtrkcije za pčelare, koja upućuje kako osloboditi pčelinja
društva od varroe primenom alternativnih sredstava. Tabelarno predsravljena, alternativna sredstva
se koriste po gornjoj šemi.
**Sastav: timol 74,8%; eukaliptol 16%; menthol 3,7%; kamfor 3,7%; vermikulit Q.S. 1,8%.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
316
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
8.20. ŠEMA ALTERNATIVNOG SUZBIJANJA VARROOZE NA
PČELINAKU POLJOPRIVREDNOG INSTITUTA U LJUBLJANI
Tabela 79. (Izvor: tekst dr Janeza Poklukara, „Slovenski čebelar” br. 4/2001)
Broj pčelinih
društava u
eksperimentu
76
Varroa otkrivena
Koncem
aprila
U julu
U avgustu
Sredinom
septembra
Sredinom oktobra
kad nema legla
Broj zaraženh
p.d. i lečeno
1
3
2
Ø
Ø
Redovan
tretman svih
pčelinjih
društava-
Ø
Ø
Ø
76
76
Način lečenja
2 x 70 ml 85% MK u intervalu od 16 dana
Oksalna kiseline 5
ml/ulica*
nakapavanjem
35 grama oksalne kiseline se rastvori u 1 litru (1.000 ml) šećernog sirupa 1:1
8.21. OSNOVNA PRAVILA LEČENJA NA POLJOPRIVREDNOM
INSTITUTU U LJUBLJANI
Tabela 80. (Izvor: tekst dr Janeza Poklukara, „Slovenski čebelar” br. 4/2001. gdine)
Februar do
maja
Sredinom
aprila
Pčele sâme
smanjuju
zaraženost
ako se pčelar
ne meša u
njihov život
(ne proširuje
gnezdo i ne
remeti miran
prirodni razvoj
PD).
Kontrla
otpalih
ženki
varroe na
papiru
ispod
mreže.
Perid kontrole varroa
Ako je broj varroa
Maj-jun: period
na popdnjači veći
rojenja
od 4
U narednim
Varroa naizgled
mesecima pomoći
ugine. Pčele joj
zaraženim PD. sa
ograniče
po 2×70 ml 85%
razmnožavanje
MK u intervalu od
ali je ne unište.
16 dana. To samo u
Broj opalih
PD u kojima je
varroa nije
utvrđena varroa.
pouzdano merilo
za stepen
zaraženosti
Jul: kad je broj
varroa na podnači
veći od 2
Dnevno opale
varroe su pouzdan
merilo stepena
zaraženosti PD.
Ako je broj palih
varroa većo od 2,
tretiranje su izvršili
sa 70 ml MK u dva
navrata u intervalu
od 16 dana. Nisu
zaboravili zameniti
matice.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Avgust: kad je broj
varroa na podnjači
veći od 5
Ako je pri kontroli
opalo 5 i više
varroa, nastavili
su sa tretmanom
istim postupkom
SAMO zaraženih
PD
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
317
8.22. ŠEMA SUZBIJANJA VARROE U ČEŠKOJ
Vladimir Veseli 17 godina (2001)24 posle: Lečenje pčelinjih društava je
PLANSKI usmereno i organizovano kroz sprovođenje (1) kompleksne terapije
(Tabela 81), (2) lečenje na nivou oblasti-regije, (3) lečenje krajem godine i (4) lečenje
uz minimalnu količinu hemije25.
Tabela 81. 1) Kompleksna terapija26
Period
Kraj januara početkom februara
Od 15. jula do
početka septembra
Kada, šta, kako u borbi sa varroom
Svake godine iz svake košnice sa podnjače počistiti ostatke
prljavštine, spreme u posebno pakovanje, i po principu 1
društvo 1 uzorak preko udruženja pčelara otpremaju u
regionalnu veterinarsku upravu, na analizu. Analiza po metodi
flotacije
Ako na podnjači utvrde 3 varroe: u rano proleće nadime s
varidolom, (bolje je briketom EKOLOŠKI BRIKET ZA PČELE
„Eko-Varro-san” na bazi lavande i brojnih lekovitih biljaka, i
EKOLOŠKI BRIKET ZA PČELE „THYMO-VARRO-SAN na
bazi timola i brojnih lekovitih biljaka, koji se primenjuje za
kontrolu Varroe tokom cele godine,prim. J.K.), a leglo
poprskaju rastvorom emulzijom M-1 (ili bolje rastvor timola u
šećernom sirupu.Timol najpre treba da se otopi u vrućoj vodi
(1 gram na 3 litre vode), na to dodamo 3 kg šećera i dobijemo
5 litara lekovite otopine. Tako pripremljen lekoviti timol
dodamo po jedan gram u 5 litara šećernog sirupa i pčele
prihranjujemo 3-4 puta sa po 100-150 g u razmaku od 4-7
dana. Pet litara takvog rastvora, na primer, je dovoljno za
desetokvirnu košnicu za trikratno prihranjivanje, zašto ćemo
potrošiti 140 grama po ulici, prim. J. Kantar).
Zakonska je obaveza čišćenje podnjače i dostava odpada na
analizu.
Pčelari sami kontrolišu pale varroe na podnjaču.
Ako dnevno pada više od 5 krpelja, sve pčelinje zajednice po
odobrenju veterinara tretiraju mravljm kiselinom.
Ako je dnevno palo više od 10 krpelja, tretiraju GABONOM.
Ocena, šta činiti
Ako 1/3 do 1/2 PD nema
Varrou jesenje tretiranje
- USPEŠNO
2) Lečenje na nivou oblasti-regije
To je opsežno-obilno lečenje u jednom regionu usklađeno i planski
provođeno po časovima, tj. jednovremeno tretiranje svih društava JEDNE
organizacione jedinice (pčelarskog društva).
Članstvo svake organizacione jedinice dogovara se sa Veterinarskom
upravom u Oblasti o načinu tretiranja, o nabavci lekova, o dostavljanju otpadnog
materijala sa podnjača i na osnovu analize određuje lek (mravlju kiselinu).
3) Lečenje krajem godine
Odstranjivanjem što većeg broja krpelja tokom godine smatraju najboljim
lekom protiv nastajanja rezistencije .
Krajem novembra i početkom decembra, kada u košnici nema legla, tretiraju
planski po organizacijskim jedinicama (pčelarskim društvima) raspršivanjem leka
pomoću aparata VAT 1 i kompresora, pošto svaka pčelarska organizacija (udruženje
pčelara) ima svoj aparat i kompresor.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
318
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
PRAĆENJE OTPORNOSTI VARROE na lekove smatraju sistemskom
merom, i vrše je stalno na 100-150 PD na području cele države, a svi koji sudeluju u
tome, imaju BESPLATNO LEČENJE pčelinjih društava.
4) Upotreba hemijskih sredstava
Hemijska sredstva akaricide upotrebljavaju u malim količinama, ali uz strogo
poštovanje pravila da med i vosak ostanu biomedicinski ispravni i da Varroa ne
stekne rezistenciju na akaricid i insekticid.
8.23. KONCEPT NEMAČKIH INSTITUTA
Izvođenje suzbijajućih mera tokom godine.
1.0 Mere koje preduzima pčelar:
Izrezivanje trutovskog legla
Formiranje rojeva
Izgradnja mladih rojeva pčelama iz medišta.
Primena rama lovca,
Stavljanje sata otvorenog legla u društva bez legla, i oduzimanje kada je
pokriveno.
2.0.Kontrola uložaka (fioke) na podnjači u rano proleće i početkom jula:
Važna orjentaciona pravila:
Preporučuju stalnu kontrolu uložaka (kaseta),
do 5 Varroa na dan – nema neposredne opasnosti za društva,
5-10 Varroa na dan – za neke pčelinje zajednice je kritično. Planiraju lečenje
po okončanju paše,
više od 10 Varroa na dan – društvo treba čim pre lečiti. Ako je oslabilo, onda
ne računaju na pašu.
3.0 Lečenje po završetku paše:
3.1. Kratkotrajno lečenje mravljom kiselinom,
3.2 Lečenje bayVarrolom,
Zbog moguće slabije efikasnosti, potrebna je kontrola ulošaka (kaseta) na
podnjači .
4.0.Lečenje posle prihranjivanja:
4.1. Više kratkotrajnih tretiranja mravljom kiselinom,
4.2. Tretiranje dugotrajnim postupkom mravlje kiseline.
5.0. Kontrola uložaka (kaseta):
5.1 Kontrola uložka na podnjači u poznoj jeseni.
Više od 3 Varroe na dan, preporučuju naknadno lečenje zimi kad nema legla.
5.2. Lečenje zimi:
Kada je potrebno, tretiraju perizinom. U praksi se pokazalo uspešnim lečenje
mlečnom kiselinom.
8.24. STRATEGIJA KONTROLE VARROE BEZ HEMIJE U
NEMAČKOJ
U Nemačkoj je izdat priručnik pod naslovom »Varroa pod kontrolom” u
redakcijskoj obradi dr Jirgena Švenkela. U njemu se nalaze najnovije preporuke 18
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
319
naučnih ustanova Nemačke i Austrije koji se bave suzbijanjem varroe 27. Kao
najznačajnije, u predgovoru prevoda u hrvatskom izdanju ove brošure Prof. dr Đuro
Sulimanović ističe misao dr Wolfanga Rittera predsednika Stalnog svetskog odbora
za bolesti pčela, koji kaže da „u suzbijanju Varroe uspeh donosi koncept, a ne lek“.
U Nemačkoj, naime, postoji ne samo nacionalni nego i programi za određena
područja, pošto se smatra da je samo zajedničkim usaglašenim delovanjem moguće
postići potrebne rezultate u suzbijanju varroe.
Kod nas, samo u Bačkom Monoštru istovremeno tretiraju pčelinja društva
istim lekom svima pčelarima bez obzira da li su članovi Udruženja pčelara ili nisu.
Rad na suzbijanju Varroe u pčelinjim zajednicama mora biti kontinuiran ili
one brzo propadaju. Neophodno je pritom kombinovati odgovarajuće postupke
suzbijanja varroe.
Dakle, koncept suzbijanja se mora prilagoditi mestu i načinu pčelarenja, i
mora se protezati kroz celu pčelarsku godinu. Pčelari bi trebali da se kod nadležnih
savetodavnih službi iformiše o posebnim područnim programima suzbijanja varroe
(ovo važi za nemačke pčelare, a provodi se u Češkoj, Slovačkoj, Izraelu, Sloveniji..., i
kod nas - u Bačkom Monoštru, prim. J.K.).
Globalno gledano, u Nemačkoj su se opredelili za uništavanje Varroe u tri
perioda: 1) za vreme paše, 2) nakon vrcanja, u pčelinjim društvima sa leglom, 3) zimi,
u društvima bez legla.
1) Za vreme paše, primena hemijskih sredstava kod proizvodnih društava
nije dozvoljena! Značajno umanjenje broja varroa može se postići biotehničkim
postupkom, kao što su uklanjanje trutovskog saća, postavljanje okvira za uzgajanje
trutova (građevnjak) i stvaranje novih društava. To je naročito važno u područjima
gde paša počinje kasno, jer se hemijski tretman može izvesti tek krajem sezone, a do
tada bi pčelinje zajednice mogle da budu značajno oštećene.
2) Nakon vrcanja u društvima sa leglom treba upotrebljavati sredstva koja
deluju i na Varrou u leglu. Trenutno je u te svrhe moguće preporučiti samo izvesne
postupke sa mravljom kiselinom.
3) Zimi, u društvima bez legla se vrlo efikasno primenjuju prskanje mlečnom
kiselinom i nakapavanje oksalnom kiselinom ili perizinom
Napomena:
Za pčelara je važno da utvrdi broj Varroa, kako bi mogao steći predstavu o
mogućoj šteti koju će imati. Dijagnoza se postavlja brojanjem otpalih varroa na
podnjači tokom sedam dana, odnosno pregledom podnih uložaka (koji se stave ispod
mreže na patos podnjače).
Uložak je zaštićen mrežom od kontakta sa pčelama.
U otpadu se svakodnevno prebroje otpale varroe, sedam dana posle
postavljanja čistog uložka. Preračuna se koliko je varroe padalo dnevno.
Procena stepena zaraženosti zavisi od godišnjeg doba i stanja društva:
ako već u julu pada 5-10 Varroa dnevno, zajednicu odmah treba tretirati da bi
se omogućilo uzgajanje zdravih zimskih pčela.
U oktobru-novembru dnevno teba da pada manje od 0,5 varroa. Međutim,
nezavisno od toga, sugeriše se zimska obrada pčelinjih zajednice oksalnom
kiselinom ili perizinom.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
320
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
8.25. PREPORUČENI POSTUPCI NEMAČKIM PČELARIMA U
SUZBIJANJU VARROE
8.25.1.BIOLOŠKI POSTUPCI
a) Uklanjanje trutovskog legla
Zašto? Varroe se radije razmnožavaju u trutovskom nego u radiličkom leglu.
Trurovsko leglo je napadnuto 5-10 puta više te se u njemu varroe brže
razmnožavaju! Zato razvoj Varroe tokom godine bitno zavisi od obima trutovskog
legla. Jedna neuklonjena Varroa u trutovskom leglu se do kraja sezone višestruko
umnoži.
Kada? Tokom čitave sezone uzgajanja trutovskog legla (od aprila do jula).
Naročita efikasnost se postiže na početku uzgajanja.
Čime? Koriste se okviri građevnjaci (prazni okviri).
Kako? Okviri građevnjaci se stave u leglo, a ne na njegov rub. Dve do tri
nedelje po postavljanju, treba ih izvaditi i pretopiti one na kojima je veći deo
trutovskog legla poklopljen. Pritom se ne sme izostaviti ni najmanji deo trutovskog
legla sa građevnjaka. Po mogućnosti koristiti dva građevnjaka po društvu (isecati ih
na 7-10 dana). Godišnje po društvu isecati što je više moguće građevnjaka (barem
tri).
Učinak? Uklanjanjanjem trutovskog legla iz tri građevnjaka u sezoni, moguće
je da broj varroe u avgustu bude umanjen za više od pola. Tako se dobija u vremenu
pre prvog hemijskog tretiranja (na prim. kod kasne šumske paše). Pored toga,
oduzimanjem trutovskog legla smanjuje se rojni nagon.
Posebne napmene! Broj Varroa je veći u trutovskom saću građevnjaka nego
kod već izgrađenog saća. Budući da se trutovi u društvu uzgajaju i na drugim
mestima, a ne samo u okviru građevnjaku, ima ih dovoljno za potrebe parenja.
Zajednice grade trutovsko leglo samo u povoljnim uslovima. Zato se ne teba bojati
smanenja prinosa ili slabljenja zajednice usled oduzimanja trutovskog saća iz
građevnjaka. Odsecanjem i pretapanjem građevnjaka može se dobiti relativno čist tj.
reziduama neopterećen, skoro prvoklasan pčelinji vosak.
b) Trutovsko saće za hvatanje Varroa
Zašto? Trutovsko saća za hvatanje varroa je veoma efikasno u zajednicama
bez legla, i može se tokom pašne sezone kombinovati sa sprečavanjem rojenja. Ova
metoda je naročito efikasna u mladim zajednicama.
Kada? Počevši od kraja prolećnog buđenja (početak maja), pa do čitave
sezone uzgajanja trutovskog legla.
Čime? Nepoklopljenim trutovskim leglom (dobijen prevešavanjem
izgrađenog trutovskog saća, trutovskih satnih osnova ili građevnjaka).
Kako? Zajednica bez legla ili delovi zajednice (na prim. roj, veštački roj ili
nukleus nakon izlaska pčela iz legla) sadrže trutovsko saće sa nepoklopljenim
leglom. Nakon poklapanja legla, saće se vadi i topi zajedno sa varroom.
Jednokratnom upotrebom se uklanja oko 80% varroe.
Formiranje nukleusa
Kada? tokom prolećne paše (uljana repica); sprečava rojni nagona kod
proizvodnih zajdnica, i dobijanje mladih zajednica sa malim brojem varroa. Može se
obaviti posle izlaska legla, stavljanjem trutovskog saća za hvatanje Varroe.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
321
Veštački roj leti i u jesen: rasformiranjem proizvodnih društava, služi kao
nužna mere za lečenje jako napadnutih i već oslabljenih zajednica.
Zašto? Varroa se tokom leta uglavnom nalazi u poklopljenom leglu.
Uzimanje trutovskog legla za formiranje nukleusa, rano u sezoni smanjuje broj varroa
u osnovnim zajednicama. Veštačkim rojenjem mogu se formirati mlade zajednice sa
malim brojem varroa prikačenih na pčelama. Mlade zajednice (veštački rojevi,
nukleusi) se mogu tokom formiranja ili kratko nakon njega jednostavno tretirati protiv
varroe. Formiranje mladih zajednica (veštačkih rojeva, nukleusa) pomaže umanjenju
rojnog nagona. Veštački rojevi, nukleusi ujedno utiču na smanjenje širenja svih
bolesti legla.
8.25.2.HEMIJSKI POSTUPCI
podrazumevaju primenu organskih kiselina i eteričnih ulja:
- timol u kombinaciji sa mravljom kiselinom kontroliše Varrou u periodu
jul, avgust, septebar i oktobar.
- u prisustvu Varroe u zatvorenom leglu upotrebljavaju mravlju kiselinu,
-u košnicama bez prisustva legla koriste mlečnu i oksalnu kiselinu.
Pčelari Švajcarske upotrebljavaju ispitane lekove pod kontrolom stručnjaka
za lečenje pčela28, a Sarier, Imdorf, Fluri i Bogdanov sa Pčelarskog istraživačkog
instituta u Bernu su predložili shemu i pravila korišćrenja alternativnih sredstava za
suzbijanje Varroe (tabela 66 sa strane 277 i tabela 82), koju je Evropska unija
propisala kao obavezujuću u pčerlarstvu.
Tabela 82. Pravila primene prema Imdorfu, Šarieru i Bogdanov (Izvor Rihar, 1999)
Mravlja kiselina
Dugoročno
Kratkoročno
Oksalna kiselina
Timol
Način
korišćenja
Pasivno isparavanje
Nakapavanje
Pasivno
isparavanje
Pri dnevnoj
temperaturi
1) 20-25°C tretira se naveče
2) 12-20°C tratira se danju
3) ako su vrlo visoke temperature, tretira se rano
ujutru
Viša od 5°C
Viša od 12°C
u 75 g/l šećernog
sirupa 1:1
12-20 g
rastvorenog u
toploj vodi
Aktivna
supstanca
Rastvor
Doza
Materijal
85%
1) 85% na podnjaču 2)
65% na satonoše
250 ml+broj otvora Ø1,5
LR SISTEM
cm
za 1 korpus 20-30 ml
za 2 korpusa 40-50 ml
LR SISTEM
DB SISTEM
5 ml za svaku
sa 1-2 korpusa:
20-30 ml
2×15-20 g
ulicu posednutu
1. tretiranje 4-7 otvora
pčelama
2. tretiranje 13-18 otvora
DB SISTEM
1. Tretiranje 5 otvora
2. tretiranje 12-14 otvora
Sunđer ili truleks krpa 10×15×1 cm zapakovana u polietilensku kesu
špric za injekcije
Mravlja kiselina naliva se direktno na sunđer i tretira 3-4 puta u seriji, po 30 ml 65% MK na
satonoše, odnosno 85% MK na podnjaču, u toku jedne sedmice. Efikasnost od 3 kratkotrajna
tretiranja jednaka je jednom dugotrajnom (Imdorf i sarad. 2000).
*
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
322
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
8.26. KONTROLA VARROE U IZRAELU
U Izraelu, uz strogo ispunjavanje normi iz uputstva o upotrebi mavrika u
lečenju pčelinjih društava od Varrooze, trake uklanjaju nakon 16 dana 29 “kako bi se
sprečilo svako daljnje nagomilavanje fluvalinata u medu, cvetnom prahu i
propolisu“30. Pored toga, dokazano je da bi duže zadržavanje letivca u plodištu moglo
doprineti razvoju ženki varroe rezistentnih na fluvalinat.
Kao biološku meru borbe protiv Varroe vrše zamenu matica u mesecu
maju svake godine31 u svih oko 75.000 pčelinjih društava
Sve divlje pčele i pčele divljih pčelara su uništili (ne država već varroa).
Prema Josipu Markoviću (1991) u Izraelu imaju oko 75.000 pčelinjih društava
i godišnje se promeni oko 65.000 matica iz svoje proizvodnje 32, a poslednjih godina
dopušta se uvoz 10.000-15.000 matica iz Australije. Matice iz SAD ne uvoze zbog
akaroze, a sa Novog Zelanda zbog „srpastog legla".
Izraelci smatraju da im je varroa dobro došla, jer je uništila divlje pčele i pčele
“divljih“ pčelara koji su matice nabavljali ilegalno, pa su u pčelinjim društvima
nezaštićenim od varroe trurtovi ostali sterilni - neplodni, a matice nesparene.
Tamo više ne smatraju Varroozu kao problem, jer svi pčelari tretiraju pčele u
isto vreme i istim lekom odobrenim od inspektora.
8.27. PORUKA DR RALPHA BUCHLERA SA MEĐUNARODNOG
STRUČNOG SEMINARA ODRŽANOG U NIŠU 14.-15. DECEMBRA
2002. GODINE
“Da bi izbegao strašne posledice po svoje pčele, pčelar blagovremeno mora
da:
- proceni jačinu napada, mnogo pre nego što bi se izlegle potrebne, a
oštećene pčele, ili pre nego što se pojavi veći broj varroa na samim pčelama koje
mogu da predstavljaju značajan rizik po pčelinje zajednice. To se efikasno postiže
kontrolom i prebrojavanjem prirodno otpalih varroa na mrežom zaštićenom ulošku ili
ulošku ispod mrežaste podnjače.
- Četiri do šest nedelja pre prekida polaganja jaja od starne matice, broj
prirodno otpalih varroa nikako ne sme dnevno da prelazi pet grinja. Shodno nađenom
stanju, treba blagovremeno uključiti odgovarajuće mere suzbijanja ovog opasnog
parazita pčela.
- Tokom razvoja društva, naročito tokom sezonskog medobranja, zbog
opasnosti od pojave rezidua upotrebljenih hemikalija u medu, vosku i ostalim
pčelinjim proizvodima, ne smeju se davati lekovi. Tada se:
- isključivo primenjuju biotehnički postupci suzbijanja parazita,
- postavljanje ramova građevnjaka u sredinu legla i dodvanje nezatvorenog
trutovskog legla za lovljenje varroa, pre svega u društvima bez legla, kao i
- formiranje mladih zajednica (nukleusi i veštački rojevi).
Nakon završenog medobranja,
- društva treba tretirati mravljom kiselinom ili timolom.
Kada u poznu jesen bude nestalo leglo u pčelinjim zajednicama,
- veoma efikasno i na jednostavan način možemo upotrebiti mlečnu
kiselinu, oksalnu kiselinu ili perizin.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
323
Podrazumeva se da svako tretiranje mora biti obavljeno strogo po
preporukama veterinara, jer nestručni tretmani mogu dati rezidue hemikalije u medu i
drugim pčelinjim proizvodima i prouzrokovati dodatne troškove.
Izuzetno je važno jednovremeno tretiranje susednih pčelinjaka, da se kasnije
varroe ne bi prenosile iz netretiranih u tretirane pčelinjake.
Od neprocenjivog je značaja da pčelari što pre shvate neverovatnu prednost
jednvremenih tretiranja protiv varroe na širem području, jer se tako varroa efikasnije
suzbija, a troškovi su mngo manji, jer ovakav rad dozvoljava izbegavanje pojedinih
tretmana i njihovo svođenje na manji broj. Povećanje razmaka između tretiranja ne
samo što štedi novac za lekove, već i smanjuje rizik pojavljivanja štetnih i
nedozvoljenih rezidua hemikalije u pčelinjim proizvodima.
Posebnim intenzitetom je napadnuto leglo tokom uzgajanja zimskih pčela, jer
se površina legla progresivno smanjuje, zbog sve umerenijeg polaganja jaja od
strane matice, a koncetracija varroe po ćeliji legla se povećava. Pored trenutne štete
koju pčele direktno trpe od parazitiranja varroa, nadovezuje se i sekundarna virusna
infekcija, kojoj su tako oštećene pčele naročito podložne“.
8.28. OPREZNO SA ANTIBIOTICIMA, ALI BOLJE BEZ NJIH
Otkriće antibiotika jedno je od najrevolucionarninjih otkrića u medicini.
Upotrebom antibiotika suzbijene su mnoge teške bolesti ljudi i životinja. Antibiotici su
mnogo doprineli u suzbijanju bolesti pčela i razvoju pčelarstva. Međutim, upotreba
antibiotika u medicini i veterini je pod stručnom kontrolom obrazovanih stručnjaka,
dok ga u pčelarstvu koriste najčešće neobrazovani pčelari, jer mnogi od njih ne
konsultujući veterinarske stručnjake i na svoju ruku rade sa antibioticima, po pravilu
kad nema nikakve potrebe, preventivno. Antibiotici ne povećavaju otpornost
pčelinjih zajednica protiv bolesti, ističe dr Nežka Snoj (1979), profesor sa
Ljubljanskog univerziteta, već naprotiv. Nekontrolisana upotreba antibiotika u
pčelinjim zajednicama dovodi do poremećaja crevne mikroflore pčela, upozoravaju
Maksimović i Petričević (1991) i Raičević (2000) i tvrde da povećana doza fumagilina
stimuliše razvoj krečnog legla. Lečenje krečnog legla fungicidom nistatin, kojeg
afirmativno zagovara dr. spec vet. Anđelko Maksimović (1994) zatvara krug:
stručnjak (Mlađen, 1996, 33) preporučuje duplo uvećanu dozu fumagilina kao
preventivu nozemozi, pčelari slušaju stručnjaka i postupajući po savetu izazivaju
bolest krečnog legla. Ponovo se pojavljuje stručnjak (Maksimović) i propisuje nistatin.
U košnici je nastao poremećaj u bakterijskoj ravnoteži i naravno stvorena je povoljna
klima za nekontrolisani razvoj gljivica, proširenje zaraze i uništenje pčelinjaka.
Rezultati istraživanja mr Jevrosime Stevanović i saradnika (2000) ukazuju da
visoke koncentracije preparata fumagilina mogu proizvesti genotoksične efekte, pa
stoga sugerišu potrebu obavezne stroge kontrole koncentracije ovog preparata u
medu i ostalim pčelinjim proizvodima koji se direktno unose u organizam čoveka.
Bugarski istraživač Arsenov (1968), prema Abadžiću (1982), utvrdio je da se
više od 50% matica starih 8-10 meseci pretvorilo u trutuše u pčelinjim zajednicama
kojima je početkom aprila u preventivne svrhe davana kombinacija penicilina i
streptomicina.
U primeni antibiotika pčelari najčešće prave dve greške: prekomerno davanje
leka ili nedovoljno doziranje antibiotika, ističe Šambonaud (1993) i naglašava da.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
324
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
povećana doza antibiotika ubrzava ozdravljenje ali u sebi nosi dvostruku opasnost,
trovanje pčela i lagerovanje antibiotika u medu.
Tabarly i Monteira utvrdili su (prema Abadžiću, 1982), da je sirup koji je
sadržavao pet puta veću dozu didromycina od normale, izazvao trovanje pčela. A
tetracyclin dat u propisanoj dozi, bukvalno skraćuje životni vek pčela.
Moffet, Wilson i Brizard ukazali su, prema Šambonaud-u, na otrovnost
tetramicina i u lekovitim dozama. Povećanjem broja dodataka antibiotika u lekovitim
sirupima dolazi do kumulacije istih u medu i do stvaranja taloga koji predstavljaju
opasnost za potrošače, a u košnicama izazivaju povoljnu sredinu za razvoj mikoza.
Jednako kao i prekomerne, i nedovoljne doze antibiotika predstavljaju
opasnost. Davanjem umanjenih doza antibiotika javlja se rezistencija na njih. Ovaj
problem, ističu naučnici, utoliko je ozbiljniji što on pogađa ne samo košnice pčelara
koji koristi antibiotike, već isto tako i sva pčelinja društva u jednom rejonu, čije će
zagađenje klicama antibiorezistenata učiniti težom borbu protiv bolesti, ističe
Šambonau i upozorava na zloupotrebu antibiotika u pčelarstvu i na njihovo prisustvo
u medu.
Tabarly i Rousseu su utvrdili da antibiotici u košnicu dolaze putem ishrane
pčela sirupom, a mesečnom kontrolom različitih antibiotika u medu u toku jedne
godini utvrdili su beznačajno opadanje njihovog dejstva, te pojašnjavaju da nizak PH
u medu pogoduje dobrom čuvanju tetracyclina. Ketznelzon je, prema Šambonaudu,
utvrdio da je hidromyicin u medu vrlo postojan i da tokom 9 meseci ne gubi ništa od
svog dejstva.
Poljski naučnici Tisseti i Roussean, prema Abadžiću, upozoravaju da
višestrana upotreba meda u kome ima ostataka antibiotika, izaziva promene u
crevnoj flori pčela i izaziva jak proliv. Oni takođe ističu da uvećana doza antibiotika u
hrani pčela može izazvati njihovo uginuće od trovanja lekom.
Pohlepni za većim prinosom meda uz malo rada, nesavesni pčelari koji
dodavanjem antibiotika stimulišu pčelinja društva na uvećanje legla, i oni koji olako
antibioticima leče pčele obolele od američke truleži legla, od krečnog legla, od
nozemoze, od evropske truleži treba da znaju da ostaci antibiotika u medu kod ljudi
izazivaju promene u crevnoj flori, što je veoma štetno za zdravlje ljudi, ističu Tisseti,
Roussean, Galuzsa i Niemczuk. Antibiotici u medu izazivaju različita alergijska stanja
u ljudi, kao: disbakterioze, oboljenja jetre, oboljenja kože, oboljenja sluzokože usne
šupljine, očiju i drugih bolesti prouzrokovanih gljivicama, a osobe koje postanu
preosetljive, reaguju alergijom koja može biti slična anafilatičkom šoku sa padom
krvnog pritiska, ubrzanim radom srca i slabim pulsom, a preosetljivi mogu završiti
smrću, upozoravaju Ćerimagić, Rihar i Sulimanović (1981). Stoga Raičević savetuje
da antibiotike u pčelarstvu nikada ne treba davati preventivno, već samo u svrhu
lečenja u skladu sa laboratorijski potvrđenom dijagnozom na osnovu urađenog
antibiograma i pod stručnom kontrolom veterinara.
8.29. PODVALA PČELARIMA
Fungicid Nistatin, oštećuje trutovsku spermu u spermoteci matice i njenu
hemolimfu. U “Pčelovodstvu“ (4/2001), nas34 upozoravaju da upotrebom fungicida
nistatina u lečenju krečnog legla (askosferoze), u znatnom broju stradaju matice jer
dolazi do oštećenja njihove hemolimfe, kao i oštećenja trutovske sperme u
spermoteci matice, što sve ima za posledicu da se narušava proces odlaganja jaja,
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
325
te se stoga matica mora menjati. “Himna“ o nistatinu ispevana u “Pčeli“ br. 7 1991 i
“Pčelaru“ br. 4 1994. godine, autora dr sci. A. Maksimovića je “himnu zabluda“
pčelarima o nistatinu, čijom primenom nisu imali uspeha u lečenju krečnog legla, već
se zaraza proširila na sve pčelinjake, zahvativši pčelinje zajednice širom bivše
Jugoslavije. Stoga su pčelinja društva, zbog uništene mikroflore u crevnom sistemu
pčela fungicidom Nistatinom, postala neotporna i na sve invazione pčelinje bolesti.
Efikasnom merom protiv bolesti krečnog legla pokazala se zamena maticâ
maticama iz selekcije, što potvrđuju pčelari Crne Gore, kada su zamenili 1.000
matica, selekcionisanih u “Apicentru Jajinci„35 i izbacili nistatin iz upotrebe, kao
neprimeren lek u pčelarstvu.
8.30. PROTIV KREČNOG LEGLA BEZ OPASNOG NISTATINA
Delovanje protiv oboljenja pčelinjih društava od krečnog legla podrazumeva
radan i human odnos pčelara prema pčelama, što znači pčelarenje bez antibiotika u
košnici, a fungicid nistatin prepustiti veterinarima za lečenje drugih životinja. Ali u
humanoj medicini, nistatin-mast veoma uspešno otklanja žvale u dece i dobije se u
svakoj apoteci bez lekarskog recepta.
Profesori dr Feng Feng i dr Wu Jie savetuju održavanje visoke brojnosti
pčelinjih zajednica36, odnosno održavanje snažnih pčelinjih zajednica tokom cele
pčelarske sezone i redovnu dezinfekciju košnice, pribora i saća.
Mr hemije inž. Jovan Marković, mravlju kiselinu u košnici koristi i za
stimulaciju pčela da izbacuju zaražene lutke pre nego što će se pretvoriti u mumiju
krečnog legla i, tako preventivno deluje protiv bolesti krečnog legla kod super jakih
društava.
Kod Milana Matića, pčelara iz Šapca, 1996. g. na pčelinjaku u Kaoni sa više
od 150 košnica, nisam naišao ni na jednu pčelinju zajednicu koja je izbacivala
mumificirane larve i lutke obolele od krečnog legla, jer su sva ta društva bez izuzetka
bila veoma snažna, poput društava o kojima pišu dr Feng Feng i dr Wu Jie. Samo
poneka društva su izbacivale po koju lutku obolelu od krečnog legla.
Otkriće Branka Relića, pčelara iz Sremske Mitrovice, do kojeg je došao 1991.
god. potvrdila su uverenje istraživača
1) ne treba slabiti snagu pčelinjih društava formiranjem paketnih rojeva;
2) za formiranje veštačkih-paketnih rojeva i ojačavanje drugih zajednica
uzimati pčele koje se same izdvajaju, odnosno one koje vise u “bradi“ i koje se
grupišu u krajevima košnice,
3) ne remetiti gnezdo pčelinje zajednice umetanjem satnih osnova niti
izgrađenog saća u prostor između ramova ispunjenih leglom, jer to deluje kao šok za
pčele37.
Preterano dimljenje pčelinjih društava Z. Milković, dipl. veter, spec. nazvao je
maltretiranje pčela38, a dr A. Maksimović i dr S. Petričević tvrde da dimljenje sigurno
oštećuje pčelinje leglo. Oni takođe tvrde da povećana doza fumagilina, koju
propagira dr Mlađan39, stimuliše razvoj krečnog legla40. Zato ne upotrebljavajte
fumagilin, jer postoje sigurne zamene tom za pčele i ljude opasnom antibiotiku. To su
KAS-81, timol, jod, Lugolov rastvor, jako društvo, pogodna lokacija za pčelinjak
(osunčana i bez vlage). Dimilicu bi trebalo staviti u muzej, a upotrebljavati prskalicu
sa lekovitom vodom, načinjenom od trave pelina,
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
326
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Na 32. Kongresu Apimondije, 1989. god. u Brazilu, Gilliam je istakla da
negativan učinak na izazivanje krečnog legla ima vlaga i hladnoća kao i vrućina i
suša koje izazivaju stres kod pčela.
I tretiranje akaricidima protiv Varroe dovodi do razvoja krečnog legla, utvrdila
je Gilliam. U Japanu su od 1.459 anketiranuh pčelara, njih 71,1% imali krečno leglo
kao posledicu lečenja pčela od Varrooze preteranom upotrebom dima (Đ.
Sulimanović, 1990)41.
Dezinfekcija košnice opaljivanjem let-lampom ili plamenom novinskog papira
pre svakog useljavanja pčela u nju, mnogo je efikasnije od bilo kakvog davanja
antibiotika protiv krečnog legla, ističe dr D. Todorović.42
Prskanjem u proleće zidova i dna košnice lekovitim rastvorom jednog grama
timola u 5 litara zaslađene vode, paralelno sa prihranom pčela istim lekom u dužem
vremenskom periodu, neće biti krečnog legla.43 I Franc Knobelspies, majstor
pčelarstva iz Nemačke44 u svom desetogodišnjem iskustvu u primeni timola protiv
veroe, utvrdio je da isti preparat uspešno sprečava pojavu krečnog legla.
8.31. BELI LUK KAO UNIVERZALNO SREDSTVO ZA PREVENTIVU I
LEČENJE MNOGIH OBOLJENJA PČELA
Još su antički pisci Aristotel, Virgilije, Plinije i drugi, u svojim zapisima
opisivali bolesti kojima su pčele bile izložene u staroj Grčkoj i u Egiptu.
Iz zapisa Aristotela i Virgilija vidljivo je da je kuga pčelinjeg legla bila poznata
još u starom veku, a u medu kojim je kralj Pelija ugostio Argonaute pred njihov pohod
u Kolhidu (1225, godine p.n.e.) osetio se miris belog luka, što navodi na zaključak da
su tadašnji pčelari upotrebljavali beli luk kao lek.
Primenom belog luka u šećernom sirupu, jedan ruski pčelar agronom više od
24 godina nije otkrio Bacilus larvae ni u jednoj svojoj košnici, mada je u istom periodu
na drugim pčelinjacima bilo obolelih pčelinjih zajednica od američke truleži legla.
Naravno uz menjanje korišćenog saća kada ono kroz stare ćelije ne propušta
svetlost dana u vidno polje našeg oka.
Beli luk kao univerzalno sredstvo za lečenje mnogih oboljenja, već
decenijama na svojim pčelinjacima uspešno koristi čuvena pčelarska porodica
Bugarski iz Bačkog Petrovog Sela.45
Moj deda po ocu Milan, krojač, u XIX veku (počev od oko 1875. godine,
ravno stotinu godina pre nego što sam se ja počeo baviti pčelarstvom), imao je u
svakoj košnici pregršt čenjeva belog luka i imao je zdrave pčele.
Iz belog luka do sada je izolovano nekoliko isparljivih fitoncida, među kojima
najveću antibiotsku moć ima alicin. Jedan miligram alicina odgovara ekvivalentu od
15 IJ penicilina. Osim alicina, u belom luku su nađeni i drugi fitoncidi, kao što su
garlicin, alizatin, sativin i drugi, ali je njihova antibiotska moć znatno slabija, ističe
akademik Jovan Tucakov u svojoj knjizi »LEČENJE BILJEM«, i dodaje da vodeni
rastvor alicina ima veliku baktericidnu moć prema izvesnim mikroorganizmima. Čak i
pri razblaženju 1:85.000 do 1:250.000 alicin pokazuje antibakterijsko dejstvo prema
stafilokokama, streptokokama, bacilu tifusa, dezinteriji i koleri. U knjizi »BIJELI LUK
HRANA I LIJEK” Simo Vulčinović-Zlatan navodi podatak da beli luk može uništiti čak
72 različita agensa, jer deluje antibakterijski, antiparazitski, antiprotozijski i
antivirusno.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
327
Gotovo da nema negativno dejstvo na pčele ako se pravilno upotrebljava
(20% koncetracija prirodnog soka zelenih delova belog luka 46 u šećernom sirupu 1:5,
(Solovjeva i Merščijev)47; Kulakov i Čerepov (1965) sugerišu 25 g na litar 50%
šećernog sirupa. Visoke doze fitoncida (125 g belog luka na litar sirupa) skraćuju
životni vek pčelama. Ne izaziva rezistenciju na uzročnike bolesti pčela, ne zagađuje
pčelinje gnezdo u sanitarno-higijenskom smislu, jednostavno se priprema i
primenjuje i jeftin je.
U Parmskoj oblasti u Rusiji, u preveniranju i lečenju bolesti krečnog legla sa
uspehom se koristi beli luk (Miloradović, 1997)48. I autor ovih redova, primenom ovog
metoda je izlečio krečnim leglom oboljele pčelinje zajednice na svom pčelinjaku i
prijateljima pčelarima.
Milan Ćirović u »Pčelaru« br.4, 2002. godine (str. 165) piše: »... Primenjivao
sam ga (beli luk, prim. J.K.) na razne načine: (1) stavljanjem izgnječene zelene mase
ili čenjeva na satonoše ili na podnjaču; (2) davanjem pčelama sirupa u koji je dodat
isceđeni ekstrat belog luka; (3) prskanjem vodenog ili alkoholnog rastvora soka ove
biljke po saću, ramovima i zidovima košnice. Uvek je rezultat u pogledu suzbijanja
krečnog legla bio pozitivan«.
L.F. Solovjeva i V.M. Meršičev, ruski istraživači sa Instituta za pčelarstvo49
utvrdili su da se od 11 raznih biljaka koje imaju fitoncidna svojstva, beli luk pokazao
kao najefikasniji u lečenju krečnog legla. Pri lečenju primenjivali su 20 procentnu
koncetraciju prirodnog soka zelenih delova belog luka u šećernom sirupu 1:5
(šećer:voda). Trokratnim tretiranjem u dozi od 100-120 ml po jednom društvu
zaraženost se znatno smanjila, ali nije isčezla – ostale su na svakom ramu
pojedinačne mumificirane larve. U cilju povećanja efikasnosti lečenja krečnog legla
ispitano je kombinovano naizmenično četveroktatno lečenje nistatinom i preparatom
na bazi belog leka sa intarvalom od pet dana. Nistatin je mešan sa šećerom u prahu
(1:100) i tako lekovitim praškom zaprašivano je saće. Lekoviti sirup sa belim lukom
bio je 20% koncetracije. Između svaka dva tretiranja, iznad pčelinjeg gnezda
stavljano je 200-300 grama izgnječene zelene mase belog luka. Na taj način potpuno
je izlečeno 15 pčelinjih društava.
R.T. Ključko, stručnjak za bolesti pčela iz Svesaveznog veterinarskog
instituta u Moskvi50 preporučuje 200 grama belog luka iseckati ili samleti u mašini za
meso i preliti sa 500 ml 70% alkohola ili istom količinom votke. Dodati joj 20 grama
usitnjenog propolisa otopljnog u 500 ml 70% alkohola. Sadržaje odvojeno čuvati 14
dana u frižideru. Takva mešavina u jednakim delovima dodaje se šećernom sirupu u
količini 1 ml na čašu (2 dl) sirupa. Daje se u rano proleće tokom sedam dana.
8.32. PROTIV NOZEMOZE51 BEZ OPASNOG FUMAGILINA
Snažno pčelinje društvo je bilo osnovni lek do otkrića fumagilina
(Ćerimagić, Rihar, Sulimanović, 1981). Snažnoj pčelinjoj zajednici vlaga zimi ne
pričinjava problem, pošto je sposobna da oslobodi toliko toplote koliko je neophodno
da se odstrani suvišna vlaga, pisao je još davne 1885. godine Korneljij (Miloradović,
1997), a Poltev (1984) piše da „temperaturu iznad 34°C i leti i zimi (kad krene leglo,
prim. J.K.) lako održavaju samo jake pčelinje zajednice, jer pri temperaturi nižoj od
22°C i višoj od 34°C nozema prekida svoj razvoj” (Poltev).
Prema istraživanjima prof dr Z. Stanimirovića i doc. dr J. Stevanovićeve
(2011) do 1996. godine bila je poznata samo jedna vrsta mikrosporidijalnog patogena
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
328
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
evropske pčele Apis mellifera. Reč je o mikrosporidiji Nosema apis, opisanoj još pre
100 godina (Zander, 1909).
„Nozema Apis se razvija u crevima pčela pri temperaturi u klubetu od 22 do
34°C. Pri temperaturi nižoj od 22°C i višoj od 34°C nozema prekida svoj razvoj”
(Poltev, 1984). Iz prednjeg se nameće zajključak da se nozema ne javlja kada u
zajednici nema legla, jer je u to vreme temperatura u klubetu od 14 do 22°C. Tada se
nozema javja samo kod uznemiravanih društava, jer ono usled uznemiravanja podiže
temperaturu u oblasti iznad 22°C. Ali zato čim krene leglo stvoriće se temperaturni
uslovi za razviće nozeme 34-35°C. Temperaturu iznad 34°C zimi lako održavaju
samo jake pčelinje zajednice, dok one slabe kod kojih temperatura pada i do 32°C
pružaju optimalne uslove za razvoj nozeme Apis (Ilijev, 11/1986). ZATO JE
NAJBOLJI LEK PROTIV NOZEMOZE JAKO PČELINJE ZDRUŠTVO.
8.33. DRUGA VRSTA MIKROSPORIDIJA PČELA
„Druga vrsta mikrosporidija pčela, takođe iz roda Nosema, opisana je 1996.
godine (Fries i sar., 1996) i nazvana je N. Ceranae. Na osnovu toga što je prvi put
otkrivena kod azijske pčele kao A. Cerana”, ona je već duže prisutna u Srbiji,
odnosno najmanje poslednjih 10 godina. Iz navedenog može se zaključiti da je N.
cerana prisutna u pčelama A. mellifera mnogo duže nego problem kolapsa pčelinjih
zajednice (colony collapse disorder – CCD).”
POJAVI OVOG PARAZITA DOPRINELO JE PROTIVPRIRODNO
UPRAVLJANJE PČELINJIM ZAJEDNICAMA I KAO UZROKOM MASOVNOM
POMORU PČELA U SAD, U SRBIJI, U EVROPI i na našima pčelinjacima.
Metode lečenja nozemoze izazvane N. ceranae, svode se, prema dr
Jovanu Kulinčeviću, na „mîr u pčelinjaku52. Pčele u košnicama ne uznemiravati
ČESTIM otvaranjem košnice. Svako otvaranje košnice = stres! Stres = BOLEST! U
duplji živog drveta zimi i leti pčele niko ne uznemirava. Terapija bi, prema
preporukama evropskih stručnjaka morala biti propraćena detaljnom dezinfekcijom
kompletne opreme i košnica, upoptrebom toplote i sirćetne kiseline. Što se tiče
fumagilina, širom Evropske unije se njegova upotreba ne preporučuje zbog
citotoksičnih, genotoksičnih i klastogenih efekata (Stanimirović i sarad. 2006, 2007.,
Stevanović, 2006, 2008) i zbog toga što nije definisan minimalni rezidualni limit u
medu. Međutim, preporučuju se alternativna sredstva, uglavnom na bazi biljnih
ekstrata čiju je efikasnost potrebno provoditi na pčelinjacima.
U Italiji je ispitivan efekat prirodnih jedinjenja (timol, vetiver, lizozim i
resveratrol), pri čemu su najbolje efekte u kontroli N. ceranae pokazali timol i
resveratrol (Maistrello i sar., 2008).
Timol je neuporedivo više od ostalih jedinjenja smanjio nivo infekcije. Smatra
se da on sprečava razvoj parazita tako što prodire u unutrašnjost spore, razara
plazma membrane i sprečava klijanje same spore.
Takođe se savetuje i primena opštih postupaka u cilju prevencije bolesti i
kontroli nozemoze, kao što su: držanja jakih pčelinjih društava, uzgoj društava sa
mladim zdravim maticama; obezbeđenje pčelinjih zajednica sa dovoljnim količinama
kvalitetne hrane (dva rama perge u sistemu LR i najmanje 20 kg bagremovog meda);
izbegavati šećernu hranu za zimnicu; obezbeđenje dobrih higijensko-sanitarnih
uslova na pčelinjaku i u svakoj košnici; obezbeđenje dovoljne količine higijenske
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
329
vode za napajanje pčela tokom cele godine te odstranjivanja medljike. (Stanimirović i
sarad., 2011, „pčelar” 11/2011).
Tim Hrvatskih istraživača preporučuje biljni preparat „Nozevit” u kontroli N.
Ceranae. (Tlak Gajger i sar., 2009), odnosno, prema mom iskustvu, na bazi joda Lugolovog rastvora (5% elementarnog joda plus 10% kalijum jodida).
Akadmik, Prof. dr KostadinTričković, dr spec. medicine rada i izumitelj, i
pčelar Ignjat Gligorić su potpuno ekološkim i prirodnim putem, sa posebno
sačinjenom hranom, oslobodili pčele mnogih bolesti. Tako je nastala ekološka,
zaštitno-lekovita i imuno stimulativna hrana za pčele pod nazivom ’’API IMUNO
STIMULANS’’ i to kao novi vid organskog sistemika u vidu testa – pogače, sa
polenom i medom kao i smešom praška od deset raznih aromatičnih, lekovitih i
medonosnih biljaka.
Pčele radilice produžavaju svoj životni vek, a zapaženo je i njihovo pojačano
pamćenje.
Primenom ’’api imuno stimulativne hrane’’ u formi pogače od druge polovine
jula, u toku avgusta i u septembru, nije potrebno dohranjivanje pčela sirupom, jer one
ovim produžavaju svoju prirodnu ishranu i spremanje meda za zimski period i imaju
zaštitu od nozeme N. cerana i nozeme Apis
8.34. ŠTA ČINI PROTIVPRIRODNO UPRAVLJANJE PČELINJIM
ZAJEDNICAMA?
Od kako je, u nazad, od 20.000 godina došla u posed čoveka, pčelinja
zajednica je ušla u neprirodne uslove bitisanja. Čovek ju je izmestio iz prirodnog
staništa, iz šupljeg drveta ili iz šupljine u steni gde je iznad klubeta bilo gnezdo
detlića ili puha koje je služilo kao prirodni upijač vlage. Gnezdo ptice nije
omogućavao kondenzaciju isparenje nastalo u pčelinjem društvu usled metabolizma
prerade hrane zimi. Ispod gnezda je bilo staro napušteno saće koje je jeo moljac, a u
podnožju gnezda bio je nastanjen mravinjak iz kojeg su u svoje gnezdo mravi
odnosili mrtve pčele i ostatke starog saće kojeg su načeli moljci.
Hranu i lek, med i polen pčele su sakupljale u prirodi i za druge namirnice
nisu ni znale. Pčele nisu znale za bolesti, niti su koristile neprirodnu hranu. Tek kad
je postao svesan da ih može eksploatisati, čovek je izmislio raznovrsna primitivna i
tehnička priručna sredstva za oduzimanje meda i pripremao veštačku hranu koja je
zamenjivala med, njome pčele prihranjivao, a one gubile prirodni imunitet i stvarale
pogodno tle za razna boleštine. Nakon šta bi im oduzeo med za interes profita, prvo
je preselio pčele u košnice, odnosno u...
...+ neprirodno stanište – košnice od pletenog pruća (Lepenski vir),
7.000 godina pre Hrista i daščare mnogo kasnije. U Egiptu i Asiriji smeštao ih je
u glinene sudove.
Zatim im je, za interes komercijale, oduzeo med, polen i vosak, pa im je
dao...
...NEPRIRODNU HRANU šećer, mleko u prahu, jaja u prahu, soju u prahu,
meso u prahu... Božinu, Jovinu, Životinu, Rajkovu, Ilinu, Miloševu... pogača.
+ nemarom je dozvolio đubre u košnici - od starog saća.
+ prekomernim nagomilavanjem košnica na ograničenom prostoru,
suprotno rasporedu rojeva u prirodi, pčelar je stvorio idealne uslove za pojavu
svih boleština, pa je pribegao lečenju hemijskim lekovima.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
330
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
+ HEMIJA: pesticidi, fungicidi, insekticidi, i antibiotici: Kroz evoluciju dugu
160 miliona godina pčele nisu znale za fenotijazin, Varroatin-tablete, naftalin-dim,
varroatin-aerosol, keltan, tedion, efiri sulfat, folbex (hlorbenzilat), bilbex (prašak i
listići), danikoroper, Varrostan-tablete, hlorfenol-listiće, mentol–krupni prah, K-79
(hlordimeform), malation-prašak protiv vašiju, varitan, amitraz, apitol, mavrik,
fumagilin, nistatin, baktrin, geomicin...
Dakle, pčele nisu pile kravlje mleko, niti jela okaru53, ni tofu54.
One nisu jele ni sojino brašno niti šećerne pogače, kao što nisu niti pîle
šećerni sirup.
Sve im je to PČELAR protivprirodno nametnuo, čime je onesposobio njihove
prirodne odbranbene mehanizme na bolesti, dakle, PČELE SU IZGUBILE IMUNITET
ZBOG
NEDOZVOLJENIH POSTUPAKA PČELARA čime je
IZAZVAO
- STRES+
- UNEO U KOŠNICE PARAZITE+ VIRUSE+ NESTAJANJE PČELINJIH
DRUŠTAVA, odnosno POMOR PČELA VELIKIH RAZMERA.
TOGA U PRIRODI NEMA!, PA STOGA:
PČELARA TREBA EDUKOVATI DA ZNA
- DA JE PČELU DALA PRIRODA I
- DA SU SE KROZ 160 MILIONA GODINA ODRŽALA SAMO JAKA I
ZDRAVA DRUŠTVA.
- DA SU SAME, U SVOJOJ „RADIONICI” PROIZVODILE MATICE, KOJE
SU ODNEGOVALE NAJSNAŽNIJA DRUŠTVA, KOJA SU PREŽIVELA SVA
ŽARKA LETA I SUROVE ZIME TOKOM 160 MILIONA GODINA I, ZDRAVA PALA
NA NEŠE PČELINJAKE.
- DA SE PČELINJA DRUŠTVA NISU HRANILA MLEKOM U PRAHU,
RAFINISANIM ŠEĆEROM, SOJINIM BRAŠNOM, NITI SU JELE OKARU NI TOFU.
- DA NISU JELA NI PîLA 213 LEKOVA KOJE NAM JE, POD UTICAJUM
FARMACEUTSKE INDUSTRIJE, ZVANIČNA VETERINA UNELA U KOŠNICE, I SA
NJIMA BOLESTI INFILTRIRALA.
- DA SU PČELE UVEK U PRIRODI GNEZDO RAZVIJALA I MED
SKLADIŠTILA NA NOVOM SAĆU, A STARO SU PREPUŠTALE MOLJCU,
MOLJAC MRAVIMA, A OVI TIME UZGAJALI SVOJE MRAVINJAKE I, VEČITO
BILA ZDRAVA I, TIME JE PRIRODNI KRUG BIO ZATVOREN. A, DANAS SU GA
PČELARI POREMETILI. I BUMERANG SE VRATIO U VIDU POMORA PČELA –
2.000.000 UGINULIH PČELINJIH DRUŠTAVA SAMO U SAD, A KOD BOŽE
PETROVIĆA SAMO 600, DOK JE KOD DVOJICE PČELARA U LESKOVCU VEĆ U
DECEMBRU 2001. VIŠE OD PO 200 DRUŠTAVA NESTALO. Jer, neslušaju zôv
nauke, kada je profesor dr Simo Grozdanić, u svom predavanju još davno upozorio
(194755):
"U zimsko doba pčele mogu da troše samo tečnu hranu - zapečaćen med".
Kao prvi profesor biologije pčele na Balkanskim prostorima, nije sugerisao šećerni
sirup niti šećeno-sojino-mlečnu pogaču, jer je u njima video da su razarač organizma
pčele, NITI BILO KAKVE ZAMENE ZA POLEN I MED, jer je veštačka hrana pčela
najčešći kontaminator digestivnog sistema pčele u kojoj je otkriveno na desetine
hiljada spora uzročnika bolesti odraslih pčela, bolesti pčelinjeg legla i bolesti matice,
koje leče hemijskim preparatima čime uzrokuju rezidue u medu i hemiju u vosku,
polenu i propolisu.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
331
-DA PREVENTIVU VALJA PRAKTIKOVATI KAO VAZDUH UDISATI i, pri
tome svakom pčelinjem društvu prilaziti kao posebnoj individui, posebno ako slika
jačine društava na pčelinjaku nije ujednačena. To je kao primer kad 30 osoba padne
u ledenu vodu. Jedna će da dobije kijavicu, drugi zapaljenje bešike, treći zapaljenje
pluća itd. Znači nisu svi isti i nemaju iste reakcije. Čak i ako su i dve od tih košnica
dobile „kijavicu”, a s obzirom na to da imaju različitu jačinu nasleđenu od očeva trutova koji su NEDOVOLJNO osemenili maticu i NEDOVRŠENE MATICE, jedna
može samo da „kija” , dok će druga dobiti „glavobolju”. Očigledno, ne može im se dati
isti lek niti jednaka doza. SLABIJA DRUŠTVA MOMENTALNO ISPRED
PČELINJAKA RASFORMIRATI - RAMOVE SA PČELAMA STRESTI, A ONE SA
MEDOM PODELITI SREDNJE JAKIM DRUŠTVIMA.
Žan-Pjer Šaplo (1999) (Kvebek, Kanada), uzgajivač matiu, u svojih 900
pčelinjih društava svake jeseni menja novo saće i praktikuje ciljanu i stalnu kontrolu
na američku trulež legla. Smatra da kontrola mora biti stalna i ciljana. Pošto smo
naučili da identifikujemo kugu moramo stalno biti u budnom stanju. Ne „razbuca” on
celu košnicu da bi utvrdio bolest, već kao obrazovan pčelar skreće svoju pažnju na
slabo društvo, nekompaktno leglo, neprijatan miris, uginula ili slaba društva na kraju
zime, nova društva koja se sporije razvijaju od drugih, društva koja manje proizvode
od drugih, društva koja slabo uzimaju sirup.
Napadom varroe, pčelinja zajednica je u stalnoj stresnoj situaciji, a čestom
primenom lekova protiv Varrooze, ova se još više povećava (Maksimović, Petričević,
1994).
8.35. PROTIV NOZEME APIS
Bagremov med. Za zimnicu, umesto neprirodne hrane početkom avgusta, na
prvi plodišni nastavak LR sistema košnice treba staviti pun nastavak bagremovog
meda iz medobranja sa bagrema, kako to radi Dragan Antić, pčelar iz Vranja. U
bagremovom medu pored nekoliko stotina lekovitih supatancija, nalazi se i alkaloid
ROBICIN koji sigurno suzbija nossemu apis (Živadinović, 2001). Ovaj sanduk meda
optimalna je rezerva najkvalitetnije pčelinje hrane za zimu i proleće, te odličan
stabilizator toplote u košnici. Velike zalihe hrane imaju neporocenjivu važnost i iz
razloga što su svojevrsan izvor i regulator toplote u košnici zimi. Što su zalihe hrane
veće, to je kolebanje temperature u klubetu manje (Taranov). Veća masa medom
ispunjenih okvira se sporije greje, ali se sporije i hladi, pa što je više hrane u košnici,
to je manja nagla promena temperature. Uginuće pčelinjih zajednica zimi, profesor
Farar objašnjava, pored ostalog, i naglim promenama temperature u košnici. I
profesor Taranov nužnost postojanja veikih rezervi meda objašnjava ublažavanjem
naglih promena temperature na pčelinje klube.
8.36. KAS-8156 I PROTIV NOZEME APIS
KAS 81 je biljni preparat koji u sebi sadrži
tragove u pčelinjim proizvodima, a ni varroa ne
gorkog pelina iz perioda cvetanja (osušenog),
(osušenog) i plus 0,5%, osušenih pupoljaka
sirovine iz prirode i koji ne ostavlja
stiče otpornost na njega. Sa 9%,
plus 0,5%, pelina iz vegetacije
bora, kuvanjem u poklopljenoj
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
332
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
emajliranoj posudi (2-3 sata) i nakon 8 časova stajanja na mlakoj ploči šporeta,
dobije se akaricidni odvar (čaj) koji u sebi sadrži etarska ulja u kojima se nalazi
tujon57, tujol, abstitin, karotin, fitoncidi i aksorbinska kiselina.
Tako spremljen preparat suzbija nozemozu. Kada se iz punog sanduku
hrane (iz sredine nastavka) odstrane tri okvira meda i umesto njih dodaju prazni
ramovi, pčele će preradom 8-10 litara šećernog sirupa 1:1 sa dodatkom KAS-a-81
iste ispuniti lekovitom hranom koja suzbija pojavu i razvoj nozemoze u pčelinjim
zajednicama zimi. To potvrđuju rezultati istraživanja profesora dr Jože Rihara i
Janeza Firma sa Biotehničkog fakulteta Univerziteta u Ljubljani. Naime, u svojim
istraživanjima na zadatu diplomsku temu, Janez Firm sa Ljubljanskog univerziteta je
utvrdio da je laboratorijskim nalazom prisutnost noseme bila negativna. Kada je
mrtve pčele stavio pod mikroskop, spora nozeme nije bilo u društvima koja su
hranjena šećernim sirupom sa dodatkom KAS-a, a imala su i upola manje mrtvih
pčela po košnici u jednom mesecu (prosečno 48:85). Nozema je nestala, piše Firm,
iako je ranije imao i 30% uginulih pčelinjih zajednica, mada je preventivno lečio, kako
sam kaže sad fumagilinom, sad belim lukom, sad apinosemom, sad kombinovano, a
učinka nikakvog nije bilo, kao i da ih nisam lečio.
Poseduje antiVarrozna i antinozemozna svojstva, a uspešno deluje i kao
stimulans na brzi razvoj pčelinjeg rano-prolećnog i kasno-letnjeg legla na velikim
površinama saća. I ako ne spada u red najefikasnijih akaricida, vrednost mu je u
tome što ga možemo koristiti u svako doba kada pčele posećuju hranilicu, bez
negativnih posledica po pčelinju zajednicu.
To potvrđuju posmatranja Vase Batančeva, koji je utvrdio da je primenom
KAS-a u lečenju Varrooze, dnevno na podnjaču padalo 12-53 grinje, uz napomenu
da su jedinke krpelja padale svakodnevno dok je u košnici bilo hrane u kojoj je bio
prisutan KAS-81.
Smirnov i Karpov savetuju primenu KAS-a počev od druge polovine aprila, a
naučni saradnik Saveznog naučnoistraživačkog instituta veterine Popov, opisujući
dejstvo KAS-a 81, kaže da dodat u hranu deluje preko hemolimfe na varrou sve dok
u košnici ima hrane u kojoj je prisutan. Napominje da se količina KAS-a može i
udvostručiti bez štetnog dejstva na pčele, kao i da se istovremeno može koristiti sa
mravljom kiselinom.
Od kada koristi KAS-81, pčelar Petar Đergović iz Niša, ističe da nije primetio
unos medljikavca u košnice, niti zapazio nozemozu, a antibiotik fumagilin je isključio
iz upotrebe.
I Đorđe Stanojčić iz Novog Sada već više od 12 godina kako koristi KAS-81,
ne upotrebljava nikakve lekove protiv nozemoze. I svi pčelari koji su prihvatili terapiju
protiv Varrozze sa KAS-om-81, ne znaju za nozemozu u pčelinjim društvima.
Od kad koristi KAS (sezona 1999. do 2008.) Siniša Mitrović iz Beograda, na
svom pčelinjaku u Vraniću ne zna za Varrozu niti za nozemozu. Kako se, 1999.
godine zaljubuio u KAS kada je sa podnjače zgrtao krpelje kao zimi sneg, ta ga
ljubav ne napušta ni posle punih devet godina. Uvek ima jaka društva i ne zna za
zimske gubitke.
Inž. Ferid Velagić pčelar (220 pčelinjih zajednica) uzgajivač matica, iz Stare
Solane kraj Tuzle, je rat s Varroom dobio bez hemije i nema problema sa bolestima u
košnici i u pčelinjaku. Pre 30 godina, od 220 pčelinjih društava koliko je zajednica
imao u pčelinjaku, Varroa mu je ostavila samo 12 slabića, i ako je koristio sva
hemijska sredstva koja su „lečila” Varrozu. „Ja kažem da se bez hemije može
pčelariti”, kaže veliki pčelar: Vratio se Prirodi i u Prirodu. Koristi KAS-81, kojeg je
nazvao „Čarobni čaj” i to sa puno razloga: od kada koristi KAS-81 ne zna šta je
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
333
krečno leglo i nozemoza, a za Varrou, od kada koristi Čarobni čaj, čuveni uzgajivač
matica i rojeva kaže „neki napisi to povrđuju. Ja se tešim da je to istina, jer već
godinama Varroe je mali broj u periodu kada je ona trebala da napravi masovnu
invaziju“. Pelin uzgaja u svojoj bašti, a po borove pupoljke putuje 50 kilomtara dalje58.
Njegovo stimulativno dejstvo na uvećanje legla posebno dobija na značaju za
pripremanje zimskih i ranoprolećnih pčela. Veličina avgustovskog legla je odlučujuća
u određivanju kvaliteta produktivnosti matice, a veličina površine legla, u matru i
početkom aprila određuje i kvalitet pčelinje zajednice i matice. Jer nije svejedno da li
pčelinja zajednica u zimu ulazi sa jednim, dva ili tri kilograma pčela. Brojnost i kvalitet
pčela koje zazimljujemo određuje i prolećni razvoj sledeće godine. Zato prihrana i
dohrana pčela sirupom sa dodatkom KAS-a tokom jula i avgusta ima veliki značaj za
uvećanje pčelinjeg društva i njegove sposobnosti da uspešno prezimi i brzo se s
proleća razvije. Rezultati istraživanja Aleksenoka i Sutova, saradnika Veterinarskog
institiuta u Moskvi, prezentovani u tabeli 83, pokazuju svu delotvornost KAS-a u
povećanju legla, u povećanju produktivnosti pčelinjih društava i u suzbijanju
Varrooze.
Tabela 83. Uticaj KAS-a 81 na stanje pčelinje zajednice u poređenju sa drugim
akaricidima (Prema podacima Rihara)59
POKAZATELJI
KAS-81
PČELINJE ZAJEDNICE LEČENE
Folbeks
Mravlja kiselina
Kontrolna društva
Prolećni razvoj: zaposedale ulica, broj
5,2
2,2
1,6
Mrtvih pčela po košnici, %
Zaleženih ćelija, %
Društva zaražena Varroom, %
Sakupljeno meda, kg
Jesenji razvoj: zaposednuto leglo, broj
ulica
1,8
28,2
5,0
50,2
4,1
10,8
5,0
27,5
5,4
6,2
33,0
25,4
10,3
7,3
6,9
Ispitivanja pokazuju60 da je efikasnost obaranja Varroe 88,7-92,5%. Najveći
broj krpelja otpadne tokom prvih 15 dana, kada pčele najaktivnije preređuju sirup.
Pored relativno velike efikasnosti delovanja na Varrou, KAS-81 ispoljava i druga
pozitivna svojstva: utiče na povećanje prolećnog legla za 30-37,8%, stabilizuje
sistem za varenje pčela, poboljšava opšte zdravstveno stanje i td. Uz sve to, nema
nikakvih opasnosti da se zagadi med, vosak i cvetni prah (ne ostavlja rezidue), nema
pojave rezistencije, budući da je lek biljnog a ne hemijskog porekla, niti nikakvog
negativnog dejstva na zdravlje pčela.
Dok u SAD, u Ministarstvu poljoprivrede razrađuju program stvaranja
protivVarrooznog preparata biljnoig porekla, u nas za KAS imamo sirovine iz Prirode.
To su pelen ili pelin Artemisia absinthium koji raste u vidu žbuna oko 1 metar u
visinu, kao korov po međama, poljima, kraj puteva. Pelen je jedna od najstarijih i
najviše cenjenih i upotrebljavanih biljaka kao narodni lek. Sam antički naziv potiče od
grčke reči artemis, što znači zdrav, a nastao je od boginje Artemis-zaštitnice žena,
jer je jedna vrsta pelena upotrebljavana za olakšanje porođaja. A, prema Salernskoj
školi (14. vek), pelen se upotrebljavao, pored ostalog i protiv moljaca, stenica i muva,
ali i za smirivanje svadljivih i ljutitih žena. Absinthinum je grčka reč i znači nemoguće
ga je jesti.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
334
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Mladi pupoljci bora sadrže smole, gorke materije, vitamin C, šećere tzv.
pinitol (izomer manitola) i etarska ulja koja se sastoje iz alfa pinena, dipentena,
silvestrena i kadinena.
Za pripremu antiVarrooznog čaja, pelen se bere u cvetu (oko 90% ukupne
količine sirovine lišća i vrhovi grančica), a oko 5% potrebnog pelena bere se samo
kao mlado, meko lišće dok je pelen još mlad, najviše 40 cm. Vezuje se u snopiće i
suši na pogodnom promajnom mestu u senci, a osušen je kada se lomi.
Pupoljci bora beru se za vreme rasta u februaru/martu (Tucakov, 1971) u
dužini ne većoj od 4 cm. Suši se kao i pelen na promajnom mestu zaklonjenom od
sunca.
Osušena sirovina se odmeri u odnosu 900g pelena u cvetu, plus 50 g mladog
pelena i plus 50 g suvih pupoljaka bora. Sve se izmeša, stavi u poveću emajliranu
posudu, prelije sa 10 litara vrele vode i kuva na tihoj vatri 2-3 sata. Posle odstoji
osam časova na toploj ploči šporeta i kroz gazu procedi. Proceđen čaj (oko 6-7
litara), nalije se u čiste plastične flaše i treba se upotrebiti u roku od 10 dana. U dozi
od 30-35 ml na litar sirupa (1,5:1) daje se pčelama za prihranu tokom meseca jula i
avgusta, kao i za stimulaciju proletnjeg razvoja, te letnjeg prihranjivanja, posle
vrcanja kada nastane bespašni period. U ovom periodu dovoljna je porcija od 300 ml
sirupa 1:3 (zaslađena vodica), sa dodatkom KAS-a, svako drugo veče, kako društva
ne bi izgubila leglo. Pri ovakvom odnosu vode i šećera izletnice sa pojačanom
aktivnošću unose cvetni prah u košnicu.
Kada se porciji sirupa sa KAS-om doda morska so (koja sadrži 48 elemenata
Mendeljejeve tablice u procentu od 0,01% (Smirnov), odnosno jedan gram na 10
litara sirupa, onda smo potpuno podmirili organizam pčela svim potrebama za
mineralima, pa je nepotreban izdatak za kupovinu forsapina i drugih ina.
V.I. Vinokurov61 istraživač na Državnom poljporivrednom univerzitetu u
Voronježu (Rusija) odvar od pelena pravi po receptu: 50 grama suvog isitnjenog
pelena (lišće i gornji delovi biljke sa cvetovima) i jednog litra ključale vode. Odvar
stavi u tamnu posudu i ostavi da odstoji dva dana. Tako dobijeni čaj u dozi od 100 ml
doda na litar sirupa 1:1, pa svako pčelinje društvo prihrani sa 6 litara lekovitog
napitka. Rezultati istraživanja su pokazali efikasnost leka u smanjenju Varroe od
86,4%.
"Najbolji efekat lečenja pčela od Varroe postiže se pri letnje/jesenjem
prihranjivanju pčelinjih društava – krajem jula do - početkom septembra, tj. pri
pripremi za zimovanje. Jakim pčelinjim društvima preporučuje se doza lekovitog
sirupa sa KAS-om 81: u DB košnicama – 5-6 litara, u LR košnicama i pološkama –
10 litara. Pomenuta doza je optimalna. Dakle skromni i neugledni KAS 81,
kombinovan sa timolom i mravljom kiselinom, kao i sa ostalim preparatima, sprečava
najopasnije invazione bolesti pčelinjih zajednica - Varroozu i nozemozu, bez štetnih
posledica na vosak, med, cvetni prah i propolis. Potencira razvoj legla. I to sve
besplatno–džabe.
8.37. PO BEJLIJEVOJ METODI
Izmenom saća u košnicama zaraženim nozemozom i dodavanjem satnih
osnova u čist i sanitarno ispravan nastavak, dr Beiley62, naučni saradnik Instituta za
pčelarstvo u Rotemsdemu (Engleska) postigao je potpune rezultate u izlečenju
pčelinjih društava bez fumagilina. KAKO?
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
335
U sanitrarni sanduk (dezinfikovani nastavak) je poređao okvire sa satnim
osnovama i stavio do zidova po jednu ram-hranilicu napunjenu gustim šećernim
sirupom, poklopio dezinfikovanom poklopnom daskom, i sve to stavio na plodište
zaražene pčelinje zajednice, te nastavio sa prihranjivanjem narednih deset dana. Za
ovo vreme su pčele i matica prešle u prazan prostor, izgradile dobar deo saća, a
matica zalegla jaja. Kada su larve iz položenih jaja bile u stadijumu poklapanja,
skinuo je “sanitarac“, a na plodište zaražene zajednice postavio Bejlijevu rešetku 63,
okrenutu neoivičenom stranom u pravcu u kojem je usmereno leto zaraženog
plodišta. Zatim je stavio “sanitarac“ na nju i proverio da li je matica prešla u sanitarni
sanduk (tu ustvari mora da bude), zatvorio je donje leto i prisilio pčele da ulaze kroz
neoivičeni deo Bejlijeve rešetke u gnezdo sa maticom. Potom je uklonio nastavak sa
zaraženim saćem i podnjaču. Saće je pretopio, zaraženi nastavak, podnjaču i
ramove je dezinfikovao plamenom let-lampe, a na njegovo mesto postavio
dezinfikovanu podnjaču i na nju stavio sanitarni sanduk sa zdravim pčelama.
Rezultati istraživanja mr Jevrosime Stevanović i saradnika (2000) ukazuju da
visoke koncentracije preparata fumagilina mogu proizvesti genotoksične efekte, pa
stoga sugerišu potrebu obavezno stroge kontrole koncentracije ovog preparata u
medu i ostalim pčelinjim proizvodima koji se direktno unose u organizam čoveka i
pčele. U Evropskpj Uniji i Americi zabranjena je njegova upotreba u pčelarstvu, a u
Mađarskoj je skinut sa programa proizvodnje kao veoma opasan za potomstvo
pčelinje vrste i ljudskg roda.
8.38. NEZAZIMLJAVANJE SLABIH ZAJEDNICA...
...i nespajanje više slabića u jednu košnicu doprinosi preveniranju nozemoze.
Povećana vlažnost kod takvih društava, u uslovima zimovanja dovodi do ubrzanog
trošenja belančevina iz tela pčela, što ima za posledicu skraćenje dužine života
istima i pospešuje razvoj gljivične flore u košnici (Lebedev). Kako je za razvoj
nozeme potrebna toplota u klubetu između 22 i 34°C, to na temperaturi višoj od 34°C
koju održavaju jaka pčelinja društva nozema prekida svoj razvoj (Poltev).
Prema rezultatima eksperimenta sprovedenih na Zavodu za biologiju i
patologiju riba i pčela Veterinarskog fakulteta Univerziteta u Zagrebu, preparati od
joda nisu toksični za pčele, a suzbijaju nozemozu.
U preveniranju nozemoze u pčelinjim zajednicama, značajno je na pčelinjaku
imati uvek aktivno higijensko pojilo u čijoj vodi je sadržano 0,1% Lugolovog rastvora
(5% elementarnog joda plus 10% kalijum jodida), odnono 10 ml rastvora na litar
sladunjava vodice (1:4, voda:šećer).
8.38.1. POSTUPAK BOŽIDARA VESKOVIĆA U PRODUŽENJU ŽIVOTA
PČELA
Božidar Vesković, dipl. inž. poljop. na osnovu rezultata istraživanja I. S..
Kulikova i T.D. Čerepova, preporučuje 50-procentnom šećernom sirupu dodati u
izgnječenom obliku (kaše) beli luk, crni luk i ren u količini od 25 gr na litar šećerne
otopine, čime se produžava život pčela, a time povećava i produktivnost pčelinjeg
društva64.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
336
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
8.39. PROBLEM NOZEMOZE SE NE REŠAVA LEKOVIMA
Iz Švedske su informisali da se problem nozemoze ne rešava lekovima već
odgovarajućim načinom pčelarenja: dobra lokacija pčelinjaka, higijensko ponašanje
pčela, nezaraženo saće i hrana, sprečavanje uzgajanje velikih površina ranog legla
(Cvetković, 2002).
Prihranjivanje pčela u jesen i u proleće lekovitim sirupom od jednog
grama Timola na pet litara šećernpg sirupa sprečava pojavu noseme apis i leči
nozemozu, (Rihar, 1999).
Pčelinja društva obolela od nozemoze, bečki profesor Šiler je uspešno lečio
primenom mravlje kiseline. On je 1937. i 1938. godine šećernom sirupu dodavao 15
kapi mravlje kiseline po jednom litru otopine šećera u vodi i time hranio pčele s jeseni
u količini koja je obezbeđivala dovoljnu zimsku i prolećnu rezervu hrane.
U svetlu navedenih činjenica, uopšte nema potrebe za fumagilinom, a
kupcima meda upozorenje i pčelarima na znanje da je fumagilin štetan za pčele i za
ljude (mr J. Stevanovič i dr Z. Stanimirović, 2000)65 i kako je ranije istaknuto, po
nalogu Evropske Unije, zabranjen u pčelarstvu, a fabrika fumagilina u Mađarskoj
zatvorena (Luganski, 2002).
8.40. SELEKCIJA PČELA NA AMERIČKU TRULEŽ LEGLA, PO
BANDŽOVU
Selekcijom pčela otpornih na truležne bolesti, pčelar preventivno može
delovati ako na svom pčelinjaku stvara pčelinja društva sa izraženim nagonom na
higijensko ponašanje. Metodom provere ponašanja pčela na uginulo poklopljeno
leglo držano u zamrzivaču 24 sata, pčelar izrezuje saće sa oko 100 poklopljenih larvi,
stavlja u zamrzivač na -20°C, a potom ga vraća u pčelinju zajednicu na čišćenje. Ako
pčele u vremenu kraćem od 48 sati očiste više od 95% ćelija, iz takvih društava treba
koristiti rasplodni mateijal za uzgaj matica i trutova, te ih dodavati zajednicama koje
su manje sposobne ili nesposobne da otkriju, otklope i izbace iz košnice mrtve larve.
Posle analize rezultata, jedna od 10 do 20 pčelinjih zajednica na pčelinjaku
pokazaće sposobnost da u vrlo kratkom vremenu potpuno ili skoro potpuno očiste
ćelije (u vremenu kraćem od 48 sati očiste više od 95% ćelija). Od takvih zajednica
treba proizvoditi matice i zameniti ih u ostalim košnicama. Testiranje i uzgajanje
matica treba nastaviti i idućih godina, pa će se postepeno povećavati broj otpornih
matica i trutova, a pčelinje zajednice imaće više šanse da izbegnu štetu od bolesti
(Bandžov, 1990, 1991). Na taj se način u dve generacije može 25% povećati
otpornost kod prirodnog nekontrolisanog sparivanja (Taber, 1982, prema Bandžovu).
Nakon praktičnih eksperimenata, Bandžov je došao do zaključka da otporna
društva na američku trulež mogu stvoriti ne samo profesionalni selekcioneri, nego to
mogu činiti i obični pčelari koji su sposobni da proizvode matice za sebe. Takav
zaključak je izveo i poznati američki stručnjak Taber (1982) koji je radio na svom
pčelinjaku sa Apis mellifera ligustika. Tako misli i poznati pčelar iz države Vermont,
Čarls Mraz. Pri tome, pčelari i pčelari uzgajivači matica ne smeju pasti u zamku
lamarkizma66.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
337
8.41. METODE BORBE PROTIV AMERIČKE TRULEŽI U DANSKOJ
U Danskoj, kada u medu utvrde spore američke truleži legla, daju pčelaru
uputstvo o prevenciji, kojim ga obavezuju na sledeće mere: (1) uvođenje novog saća
u košnice, (2) dezinfekciju upotrebljavanog pribora, (3) prihranu pčelinjih zajednica
proteinskom hranom u bezpašnom peridu, (4) zamenu matica, (5) držanje jakih
pčelinjih zajednica tokom cele pčelarske godine, (6) pčele ne izlagati stresu i (7)
brinuti da pčelinje zajednice imaju što prirodnije uslove za život.
U Danskoj strategija kontrole truleži isključuje upotrebu antbiotika, ali se
koristi nekoliko varijanti metode stresanja pčela (Brodsgraard i Hansen, 2004)67.
Odrasle pčele koje potiču iz društava koja pokazuju kliničke simptome bolesti se
stresaju na ramove bez voska. Posle tri do četiri dana pčele se ponovo stresaju, ali
ovog puta na nove satne osnove.
Ispitivano je 15 društava u trajanju dve pčelarske sezone tako što su
hranjene medom koji je imao povećan broj spora truleži od jedan do deset puta
(homeopatski i homeopatija princip, prim. J. K.)68. Posle 43 dana takvog hranjenja,
kod 12 društava su se javili klinički simpotmi truleži. Ovih 12 društava bilo je tretirano
samo metodom stresanja. Posle stresanja primećena je znatna redukcija. Broj spora
bio je sveden na jedan nivo koji nije prouzrokovao kliničke simptome. Kod 20%
društava nisu se više pojavili klinički simptomi Za manje od jedne sezone ova društva
su bila sposobna da svedu broj spora u medu na nivo društava koja su bila tretirana.
Prednosti metode stresanja su sledeći: društvo je sačuvano, nema rezidua lekova i
ne produžava potomstvo uzročnika otpornog na antibiotike.
8.42. TRETIRANJA “OD 15. JULA PROTIV VARROE“ U BELGIJ
Bach Kim Ngyen (Univerzitet Liege, Belgija) na seminaru TAIEX69 5.
decembra 2011 u Beogradu, u predavanju učesnicima, istakao da je kod svih
uginuća u SAD, samo 7% zapravo CCD, tj sindrom nestanka pčela sa precizno
definisanim simptomima. U 97% pčelinjaka nađen je najmanje samo jedan virus.
Statistički značajna veza sa uginućima pčela nađena je samo kod infekcije pčela
jednim virusom akutne paralize (ABPV) i da pčelinja društva inficirana ovim virusom
ugibaju 14 puta češće od nezaraženih pčelinjih društva. Posebno je izražen efekat na
uginuća pčela prisustvo dva ili više virusa istovremeno. Ipak nezaobilazan problem
su zimski gubici i Varroa, te izbor termina tretmana pčela.
Utvrđena je čvrsta statistički značajna veza između datuma tretmana protiv
Varroe i zimskih uginuća pčela. Najmanje uginuća pčela zimi je ako pčelar krene sa
tretmanom sredinom jula. Tretman početkom avgusta već duplira procenat zimskih
uginuća u odnosu na sredinu jula, sredinom avgusta veći za tri puta, a početkom
septembra je taj procenat četiri puta veći70. Preporuka Bach Kim Ngyen-a je da se
koristi kontinuirani tretman od sredine jula do sredine avgusta i onda kratkoročni
tretman početkom novembra. Posebno je naglasio problem pogrešnog verovanja
efikasnosti sredstva protiv Varroe od strane pčelara koji situaciju ne prate detaljno.
Naime, ako se koristi nedovoljno efikasno sredstvo, pčelinja društva ne ugibaju iste
zime, već nakon 3 ili čak 5 godina. Tako pčelar koristi jedno sredstvo više godina i
veruje u njegovu efikasnost, a onda jedne godine doživi šok iznenađenje – pustoš na
pčelinjaku.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
338
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
8.43. PREVENTIVNA METODA ŽAN-PJER ŠAPLOA
Žan-Pjer Šaplo (1999) (Kvebek, Kanada), uzgajivač matica, bivši inspektor
pčelarstva ističe “I mada je iskustvo inspektora pčelarstva daleko iza mene, ipak me
je naučilo stvarima koje su mi koristile tokom moje čitave pčelarske karijere„.
Od pojave uverenja u efikasnost pojedinih antibiotika na Bacilus larve,
nastala je praksa koja se široko rasprostranila u Severnoj Americi, da se preventivno
tretiraju sve zajednice na pčelinjaku. Tako je u Severnoj Americi čitavih 70 godina
antibioticima davana glavna prednost u kontrolisanju američke kuge. Stvorena je
komforna zona! Komfornije je pomešati antibiotik sa šećerom i dati ga pčelama, nego
raditi po sistemu jednog obrazovanog čoveka-pčelara, koji u prvi plan stavlja zdravlje
potošače meda.
U suzbijanju američke kuge bez antibiotika71 Žan-Pjer Šaplo inaugurisao je
tri principa: (1) sprečiti, (2) blagovremeno otkriti i (3) razborito intervenisati.
1. Sprečiti:
- Maksimalno moguće sprečiti grabež. Zna se da se spore američke kuge
nalaze uglavnom u uskladištenom medu u košnici i u ramovima sa leglom. Med je
glavni prenosilac spora. Ne treba praktikovati da pčele čiste saće, niti dozvoliti
grabež u bilo kom obliku. Prilikom vađenja mednih okvira u vreme vrcanja meda,
treba koristiti bežalice.
- Ne praktikuje hranjenje medom, osim zazimljavanja, kada ostavlja med u
drugom nastavku sa leglom u svim društvima (a ima ih 900 na uglednom pčelinjaku).
Ponekad daje ram hrane iz teške u suviše laganu košnicu, strogo vodeći računa da
je bez spora, a inače obilno hrani pčelinje zajednice. U proleće daje pčelama dodatak
polena koji sadrži oko 20% prirodno zaleđenog polena, sakupljenog prethodne
sezone na vlastitom pčelinjaku.
- Ne dodaje ramove izgrađene van tog društva, jer ramovi su po značaju,
drugi vektor-prenosilac spora. Ramovi u kojima je uzgajano leglo su potencijalno
zaraženi.
- Ne izjednačava društva, čime obezbeđuje da se smanji razmena okvira u
košnicama i rizik širenja zaraze. Ovim stiče evidenciju o vrednosti svake zajednice,
uslovljene kvalitetom matice u razvoju legla.
- Praktikuje često menjanje ramova u plodištu, nedozvoljavajući da postanu
suviše stari.
- Vrši genetičku selekciju u funkciji higijenskog72 ponašanja pčelinjih
društava. Prosečna tolerancija na kugu povećaće se progresivno sa pojavom
generacija selekcionisanih matica.
- Održava društva u dobroj kondiciji i čuva ih u dobrom okruženju, jer samo
jaka društva su sposobna da se sama čiste. „Suviše slaba društva koja pate od
nedostatka hrane ili se razvijaju u nepropisnom okruženju za pčele, dobri su
kandidati da se zaraze američkom kugom„. Stoga takva društva, poput profesora
Lebvedeva i dr Brečka ne drži na pčelinjaku. „Nedavno smo utvrdili da društva koja je
ozbiljno napala Varroa postaju ranjivija na kugu”, kaže Žan-Pjer Šaplo, i pojašnjava:
„Dobro upravljanje pčelinjakom podrazumeva sve operacije: hranjenje, razvoj,
zazimljavanje i kreće se sve do različitih aspekata kao što je formiranje nukleusa ili
transportovanje pčelinjaka“.
- Praktikuje preventivnu dezinfekciju kompletnog pribora od drveta
(nastavke, podnjače, poklopne daske, pregradne daske, matične kaveze i nukleuse)
u vrelom parafinu. Ovim postiže dva cilja: ne koristi boju kao zaštitu drveta i
istvremeno vrši dezinfekciju.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
339
2. Blagovremeno otkriti
Podrazumeva umeti prepoznati američku kugu, što podrazumeva
permanentno stručno obrazovanje pčelara.
- Vrši redovnu i sistematsku kontrolu pčelinjaka na kugu. Sistematsku
kontrolu generalno praktikuje jednom u proleće, kada društva nisu brojno popunjena.
Problem je u tome da se bolest pojavi tek kasnije u punoj sezoni, pa to radi prilikom
vrcanja meda, pri čemu koristi bežalicu koja mu obezbeđuje da proceni prinos pre
neo što definitvno podigne nastavak s medom. To mu pruža mogućnost da lako
ispita sumnjivo društvo, pre nego što vrati nastavak na bežalicu. .
- Praktikuje ciljanu i stalnu kontrolu. Smatra da kontrola mora biti stalna i sa
ciljem. Pošto smo naučili da identifikujemo kugu moramo stalno biti u budnom stanju.
Ne “razbuca“ celu košnicu da bi utvrdio bolest, već kao obrazovan pčelar skreće
svoju pažnju na slabo društvo, nekompaktno leglo, neprijatan miris, uginula ili slaba
društva na kraju zime, nova društva koja se sporije razvijaju od drugih, društva koja
manje proizvode od drugih, društva koja slabo uzimaju sirup.
- identifikuje kritične tačke u vođenju pčelinjaka i materijala koji upotrebljava
u svom radu. U kritične – ključne tačke uključio je: kontrolni pregled u proleće,
pripremu nukleusa i medobranje.
Kontrolnim pregledom u proleće, kao ključnim, utvrđuje uzrok bolesti uginulih
društava, slaba društva spaja ili rasformira (ne pojačava!!!), košnice uginulih društava
odnosi na skladište, a ako su uginuća od kuge odnosi ih na dezinfekciju i isključuje iz
daljnje upotrebe.
Priprema nukleusa je ključni momenat gde se ne sme preneti ram i leglo iz
sumnjivih društava.
Trenutak medobranja koristi kao najpogodniji momenat za otkrivanje
društava obolelih od kuge. Svako društvo koje proizvodi mnogo manje od ostalih je
sumnjivo i kratko ga ispituje i sprečava rasturanje okvira.
3. Razborito intervenisati
znači da treba sprečiti svako daljnje prostiranje zaraze bez upotrebe
antibiotika. Jednu meru preduzima prema pčelama – (znači sve napred izloženo,
prim. J.K.) a drugu na dezinfekciju materijala.
U svom zaključku gospodin Žan-Pjer Šaplo je kategoričan u stavu da je
moguće očuvati jedan komercijalni pčelinjak oslobođen američke kuge bez primene
antibiotika... “Ovo je moguće čak i u kontekstu kada postoje dodirne tačke sa
susednim sumnjivim pčelinjacima koji mogu biti izvor zaraze. Tu situaciju živimo. Sve
se sastoji u preventivi koja se primenjuje, kao i ranom otkrivanju. Sa preventivom
mogu se dogoditi samo neki slučajevi, ali će oni biti brzo otkriveni i omeđeni
postupcima adekvatnog otkrivanja... Potrebno je shvatiti da mere zaštite i elementi
strategije otkrivanja čine jedno povezano SVE koje mora rezultirati iz dobrog
poznavanja bolesti i realnog shvatanja ptraktične situacije na pčelinjaku“.
8.44. KASIPIJSKIM RASTVOROM PROTIV AMERIČKE TRULEŽI
Hiosien Yeganhrad, Kanada, na 38. kongresu Apimondije (2003)73 u Ljubljani
referisao je o suzbijanju američke kuge u Kasipijskoj regiji u Iranu. Potvrđujući ranije
iznete naučne činjenice da ni jedan antibiotik nije sposoban da ubije spore ovog
uzročnika, ističe da se ova infekcija mora tretirati na nivou radiličke mleči kojim se
hrane larve radilica, pre nego dostignu starost od dva dana i da ne budu zaražene.
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
340
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
Za 17 godina pčelari Kasipijske regije u Iranu borili su se protiv američke kuge
primenjujući kasipijski rastvor, mešavinu matične mleči, feromona i drugih prirodnih
dodataka. Ovaj preparat utiče na povećanje lučenja radiličke mleči koji potpomaže
transformaciju spora Paenibacillius larvae u vegetativne forme osetljive na veoma
male količine antibiotika i mogu biti lako uništene. Feromoni sadržani u Kasipijskom
rastvoru stimulišu sveukupnost populacije košnice da pristupi čišćenju i izbacivanju
ostataka truleži iz ćelija. Bolest se eliminiše u jednoj generaciji 90%, ili 21 dan. Na
kraju treće generacije, ili 60 dana, će biti iskorenjeno 100%. Brzina kojom će bolest
biti iskorenjena zavisi od kvaliteta hrane u društvu, kvaliteta matice i broja spora
izazivača koji se nalaze u košnici.
8.45. PERGOM PROTIV BOLESTI PČELA
Prema profesoru dr. Zoranu Stanimiroviću (2000), perga izvornog kvaliteta,
odnosno ona koja nije oštećena unošenjem antibiotika u košnicu, je prirodno
sredstvo borbe protiv kuge. Ako je pak perga nastala preradom polena u uslovima
dejstva antibiotika u košnici (koje je pčelar uneo kao lek protiv kuge hidrotetraciklin,
krečnog legla-nistatin ili nozemoze-fumagilin), ta perga će biti “mršavog sastava“ i
nepunovredna belančevinasta hrana, jer su antibiotici uništili 227 humanih
mikroorganizama (107 vrsta gljivica, 81 vrstu kvasaca i 39 vrsta bakterija, R.
Živadinović, 2001).
8.46. MEDOM PROTIV IZAZIVAČA BOLESTI
Prema doktoru Stojmenu Mladenovu, mikroorganizme, među kojima su i
streptokoke što su izazivači bolesti, uspešno suzbija i ubija med. Rezultati koje je S.
Mladenov dobio pripremajući svoju doktorsku disertaciju, 52 vrste meda starosti od
jedne do šest godina pokazala su da pčelinji med sadrži antimikrobne materije sa
bakteriostatičnim dejstvom, tj. da sprečavaju daljnji razvitak bakterija i baktericidnim
dejstvom ubijaju bakterije.74
U medu je sadržan vodonik peroksid koji ima antibakterijsku aktivnost, a
nastaje kao sporedan proizvod pri stvaranju glukozne kiseline. Ranije se smatralo da
antibakterijska aktivnost meda potiče od visokog sadržaja šećera i kiselosti meda (pH
3,5-5,0). Međutim, kako i razblažen ima antibakterijski efekat pretpostavilo se da
postoji aktivni sastojak meda nazvan inhibin, ali su kasnija istraživanja potvrdila da je
reč o vodonik peroksidu. Dokazano je da se pod uticajem visoke temperature ili
dužeg izlaganja meda sunčevoj svetlosti gubi efekat vodonik peroksida (Gudelj,
Jelena, 2004)
8.47. VARROOA PODSTIČE RAZVOJ BOLESTI U KOŠNICI
Dr Wolfang Ritter je u vezi eksplozije američke kuge u Mađarskoj 1986-88. g.
za 79%, (u decembarskom broju «Pčelarstva” 1988. godine) izjavio, da pojava koja je
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
341
zahvatila Mađarsku nije karakteristična samo za tu zemlju nego za sve zemlje Evrope
i Amerike.
Pogrešno lečenje Varrooe dovodi do ekspanzije američke kuge naročito
krajem leta, kada je usled pašnih prilika leglo puno Varroe, a i broj pčela se inače
smanjuje, pa i ako se pojavi Evropska trulež ili mešinasto leglo, koje smanjeni broj
pčela ne može da počisti, onda je tu i APV virus, te društvo krajem leta za tri nedelje
propadne.
Savet stručnjaka je bio, da pčelari moraju odlično poznavati biologiju pčele i
Varroe. Da obavezno koriste biotehničke metode borbe. Da je nedopuštena primena
hemijskih sredstava u periodu pred medobranje i u medobranju. Da su od hemijskih
postupaka mravlja kiselina i timol sredstva kojima se vrši kontrola Varroe u periodu
posle medobranja, a oksalna i mlečna kiselina nalaze primenu u vremenu kad u
pčelinjim društvima nema zatvorenog legla (novembar/decembar).
Varroa destructor podstiče pre svega APV virusa, evropsku trulež legla i
mešinasto leglo. Tvrdi se da mešinasto leglo (napada i leglo i odrasle pčele)
prouzrokuje mnogo više štete nego što se misli.
8.48. KO JE GOSPODIN AMITRAZ75
Kada sam 2000. godine ušao u redakciju časopisa Pčelar, pristigao nam je
ovaj tekst, koga ni prethodni ni tadašnji urednik nisu hteli da objave (R. Živadinović,
GLAVNI UREDNIK). Po stupanju na dužnost urednika, gospodin Kantar mi je ponovo
dostavio isti tekst rekavši mi: „Nemoj nikada da ga objaviš, ako ti to može
predstavljati bilo kakav problem!“. Međutim, to nije bio razlog zašto je objavljen tek
danas. Proteklih godina pokušavali smo da dođemo do informacija koje bi dodatno
osvetlile problem zvani amitraz, ali ih i pored svih napora nismo našli u željenom
obimu, ako ne računamo podatke o tome da je u nekim zemljama dokazana izvesna
otpornost varoe, što smo i objavili (Pčelar 10/2005, strana 441; Pčelar 9/2006, strana
407). Tek ovih dana, uspeli smo da uz velike napore i utrošak neverovatno mnogo
vremena, dođemo do validnih podataka. U međuvremenu, amitraz se ponovo
afirmisao među našim pčelarima svojom zadovoljavajućom efikasnošću. Međutim,
time nam se nije hvaliti. Jer, danas efikasnost nije dovoljna, sve su bitniji ostaci
preparata u pčelinjim proizvodima. Zato smo odlučili da objavimo ovaj tekst, a pred
pčelarima je i dalje težak zadatak: Odabrati pravo sredstvo za suzbijanje varoe!
Ovom prilikom moram da se zahvalim i predsedniku SPOS-a koji je podržao
objavljivanje ovog napisa.
AMITRAZ – ZA I PROTIV
(E. Šiferštajn, „Suzbijanje Varrooze”, „Imkerfrojnd”, br.11/84).
U poslednje vreme pojavio se «novi lek” iz klase amitraza protiv Varroe
destruktor, pod nazivom «amitraz-500». To je već četvrti proizvođač u Srbiji koji je
dobio dozvolu za opaku kontaminaciju voska i meda u košnici, sa stravičnim
posledicama za konzumente pčelinjih proizvoda.
"Amitraz je organska materija koju su još 1970. godine sintetički izdvojili u
Velikoj Britaniji. Spada u hemijsku porodicu formamidina a među njima određeni broj
ima interesantna akaricidna svojstva. Između ostalog amitraz je jedna od retkih
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
342
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
materija koja ne sadrži hlorov atom...”, saopštio je J. Busieras, profesor na Višoj
veterinarskoj školi u Alfortu u časopisu „LA SANTE de L'ABEILLE”, posebnog broja iz
1984. godine (E. Šiferštajn, „Suzbijanje Varrooze”, „Imkerfrojnd”, br.11/84, prevod sa
slovenačkog, „Pčelar” 5/85, str.142-144).
Amitraz se koristi u voćarstvu protiv kruškine buve, i za suzbijanje jabukine
lisne buve (Psylla mali), te u zasadima voćaka, vinove loze i ukrasnog bilja za
suzbijanje crvene voćne grinje (Panonychus ulmi) i običnog paučinara (Tetranychus
urticea ). ADI vrednost iznosi 0,003 mg/kg/dan, a karenca za voćke iznosi 28 dana i
42 dana za vinovu lozu76, što korespondira sa podatkom dr Talpaya o vremenu
razgrađivanja amitraza.
"Amitraz se koristi ne samo u poljoprivredi, već i u veterinarstvu za suzbijanje
različitih parazitskih bolesti domaćih životinja: najviše šuge kod preživara, svinja i
mesoždera, i za suzbijanje demidikoze pasa. Što se tiče otrovnosti treba zapamtiti da
prilikom spoljnjeg lečenja možemo da upotrebimo najviše 0,25 do jednog grama na
kilogram telesne težine"77,(dr J.Busieras, prema dr E. Šiferštajn-u, 1984). Dakle,
NIJE PRIMARNO NAMENJEN U PČELARSTVU za suzbijanje Varrooze.
"Amitraz veoma toksično deluje na pregalj, ali je karakterističan i po tome da
je manje toksičan za brojne insekte. Parazitski insekti domaćih životinja, osim buva
veoma su osetljivi... Doktor Gnedinger (1984) izvestio je FAO (Svetsku organizaciju
za hranu i poljoprivredu) da se zaštitni preparat za biljke amitraz koristi u pojedinim
zemljama78 za suzbijanje Varrooze pčela, među kojima je i Jugoslavija. Posle
dimljenja, u Institutu u Kaselu (Nemačka), u medu je pronađeno 2,4 dimetilanilana
što je merilo za celokupnu količinu toksičnih materija... Iz Nemačke, Sovjetskog
Saveza Istočne Evrope, Mađarske, Rumunije i Meksika poslali su 14 uzoraka meda...
Izvršena je proba na 2,4 dimetilanilana sa hromatografskom analizom na
visokosabijenu tečnost... Rezultzati analize su pokazali, gledano u celini, da
pregledani med može da se svrsta, u odnosu na supstance koje sadrži, u
beskorisnu namirnicu” (dr. E.Šiferštajn, 1984)79.
"Stalna upotreba određenih vrsta formamidina (čiji molekul u većini slučajeva
sadrži po jedan atom hlora) kod laboratorijskih glodara može da izazove zloćudne
tumore. Ova opasnost dolazi od samih formamidina a još više od rastvarajućih
produkata kao i prilikom stalne upotrebe materija cele ove grupe, uzimajući u obzir i
amitraz. Stručnjaci FAO objavili su 1980. godine, da su zapazili povećan broj tumora
i oteklina posle stalne upotrebe amitraza preko hrane i to posle 80 nedelja i samo
kod najjače testiranih koncetracija ili kod upotrebe 2,4 Yxlidina posle 18 meseci...” (dr
Gnedinger, savetnik za bolesti pčela, 1984, prema Šiferštajnu, 1984).
U „Pčelaru” br. 9, 1996. godine pod naslovom „Da li pčelari Srbije proizvode i
plasiraju u prodaji kvalitetan med?”, na str. 272. publikovao sam, uz ostalo još i
mišljenja, poznatih i priznatih stručnjaka u svetu pčelarske nauke, o amitrazu koa
„leku protiv varroe”, koga mnogi naši „stručnjaci” zdušno preporučuju u pčelarstvu.
Citiram:
Na III Međunarodnom simpozijumu o Varroozi održanom u Splitu od 30.09.
do 02.10.1984. godine, zapadnoevropski istraživači, a prvenstveno oni iz SR
Nemačke oštro su ukazali na opasnosti koje mogu da nastupe korišćenjem preparata
razvijenih na bazi amitraza.” Ovi preparati su vrlo otrovni i za pčelare i za pčele, a još
zagađuju med, pa čak i vosak (podvukao J.K.), što može da ima vrlo negativne
posledice”, čulo se sa govornice u kongresnoj dvorani hotela „Lav” pred 400
učesnika iz Jugoslavije i oko 50 istaknutih naučnika iz inostranstva. Posebno je
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
343
ukazano na kancerogeni efekat (podvukao J.K.). Međutim, niko od strčnjaka i
istraživača iz onih zemalja gde se ovaj preparat proizvodi ili primenjuje nije bio u
stanju da ovo mišljenje opovrgne (L. Kolarević)80.
Na Međunarodnom simpozijumu „Zdravstvenoj zažtiti pčela”, održanom
1986. godine u Zagrebu, dr Talpay, direktor Instituta za pčelarski razvoj i izučavanje
meda u Bremenu, SR Nemačka, je referisao o rezultatima istraživanja Instituta o
pesticidnom delovanju amitraza u košnici, i istakao da amitraz u primenjenoj
koncetraciji za lečenje pčela nije toksičan za čoveka. „Kao supstanca amitraz nije ni
kancerogen, ali metaboliti amitraza - formamidin i ksilidin su kancerogeni,
mutageni i teratogeni (podvukao J.K.), i zbog načina primene amitraza oni
(formamidin i ksilidin, prim. J.K.) se nalaze svuda u košnici, pa i u medu i u
vosku”, izvestio je dr Talpay. Tom prilikom uvaženi naučnik je upozorio da je
problematična strana amitrazom zagađenog voska u njegovoj primeni u medicini, a
naročito u kozmetici, budući da je liposolubilan i kao takav ulazi u strukturu voska (dr
Z. Klinar) „Pčela” 11/90)81
Uvaženi i u svetu poznati i priznati profesori dr N. Koeniger i dr Fuchs, 1986,
godine su izneli sumnju u ispravnost amitraza i ukazali na njegovo kancerogeno
delovanje82. I uvaženi profesor dr F. Ruttner, 1989. godine je upozorio da med iz
košnica tretiranih amitrazom nije za upotrebu u ishrani ljudi zbog rezidua83.
Ljubljanska firma MEDEX još je 1986. godine upozorila pčelare oglasom u
„Pčelaru”, „Pčeli” i „Slovenskom čebelaru” da prestaje sa otkupom meda od
proizvođača koji tretiranje pčela vrši preparatima spravljenim na bazi amitraza.
Dr Somellvile iz Engleske na Međunarodnom sastanku o Varrozi održanom
avgusta 1986. godine u Feldafingu, SR Nemačka, upozorio je „da uvek treba voditi
računa o tome da je amitraz zapravo veoma nestabilan, te da je nanošenje amitraza
na listiće često nedelotvorno”, što se nesrećno pokazalo i kod naših pčelara 1988/89
godine, kada su mnogi pčelinjaci sa gubitkom više od 50% društava doživeli
katastrofu"84. Naravno, dr Somerville je „u” principu „protiv takvog načina primene”
amitraza85.
Zavod za hemijske analize životnoh namirnica u Hamburgu utvrdio je da
kumulacija dimnih sredstava u vosku iznosi 100-300 mg/kg86.
Jedna austrijska firma je vratila izvozniku iz Jugoslavije veće količine
akaricidima kontaminiranog voska, jer ga pčele nisu prihvatile (dr Priesnitz).87
Mr Mustafa Sokolović upozorio je 1989. godine da med iz pčelinjih društava
tretiranih amitrazom nije za ljudsku upotrebu zbog rezidua 88, a gospodin Branko
Relić, naš poznati pčelar i eminentni autor brojnih dragocenih rasprava, napisa i
knjiga iz oblasti pčelarstva, 1988. godine je upozorio da su preparati na bazi amitraza
štetni po zdravlje ljudi89.«
Informacija90 da se Nemci ne šale, pokazuje da su pre neku godinu dr Peteru
Čerenjiju, pčelaru iz Mađarske koji pčelari sa oko 400 košnica i u Nemačku izvozi
godišnje oko 20 tona meda u saću, vratili izvesnu količinu tog meda, jer su otkrili
da je voskak zagađen amitrazom. Posle tog nemilog događaja, gospodin Čerenji je
bio prinuđen da iz Novog Zelanda uveze tri tone čistog pčelinjeg voska od koga sam
proizvodi satne osnove91.
Doktor vet. nauka Zvonimir Klinar, dipl. veterinar u članku pod naslovom
„Kojim putem liječiti Varroozu?” piše u „Pčeli” br. 11/1990, str. 316): „Toksikološki
gledano, prema nalazima Instituta za pčelarski razvoj u Bremenu (Nemačka, prim.
J.K.) i izveštaju dr Talpay-a, na međunarodnom simpozijumu „Zdravstvena zaštita
pčela” (Zagreb 1986), pesticidi imaju znatno kraći put svoje degradacije i eliminacije
kroz živi organizam nego pomešan u medu ili vosku. I u mrtvoj pčeli hemijske
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
344
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
supstance se razgrađuju znatno brže nego nanešene u istoj koncetraciji i u istim
ambijentalnim uslovima na predmete nežive prirode. Dokazljivost pesticida u mrtvoj
pčeli prestaje znatno pre zbog biohemijskih procesa kojima se pesticid razgrađuje, a
na predmetima ostaje u istoj hemijskoj strukturi gde doživljava tokom dužeg vremena
svoju degradaciju. U slučaju amitraza znamo da u primenjenoj koncetraciji za lečenje
pčela nije toksičan za čoveka. Kao supstanca amitraz nije ni kancerogen, ali prema
Talpaju metaboliti amitraza formamidin i ksilidin su kancerogeni, mutageni i
teratogeni, a oni se nalaze zbog načine primene amiztraza - svuda u košnici pa i u
medu i u vosku. Amitraz je liposolubilan i kao takav ulazi u strukturu voska.
Njegova razgradnja u vosku je daljnji put njegove eluminacije. Nezgodna strana
amitrazom zagađenog voska je upotreba u medicini, naročito u kozmetici".
Nije davno bilo kada je pokojni docent dr Dušan Todorović, u „Pčelaru” br.7,
1989. godine na str. 191. publikovao da se „posle dva meseca amitraz potpuno
razgradi u medu, dok njegovi metaboliti formsmidin i ksilidin ostaju u medu još punih
18 meseci, što je utvrđeno u Pčelarskom institutu Libefeld, Švajcarska 1988. godine.
To se ne može porediti s karencom od 28 dana za voćke i 42 dana za vinovu lozu,
što neki „stručnjaci” iz struke (veterinarske) i (poljoprivredne, „zaštitari”) vešto koriste,
navodeći pčelare na pogrešno zaključivanje. Pozivajući se na gospodina Novicu
Mitića i njegov priručnik „Pesticidi u poljoprivredi i šumarstvu Jugoslavije, 1998”,
veštom tautologijom zaobilaze naučne činjenice i pčelarima ne govore punu istinu o
pobočnom dejstvu mitaka, hemovara, biVarrola, amitraza-500 oplemenjenog mitaca.
Karencom od 28 dana za voćke i 42 dana za vinovu lozu, vajni „stručnjaci”
žele amitraz predstaviti bezopasnim, ispuštajući iz vida da med nije što i voće i
grožđe u pogledu zadržavanja opasnih ostataka amitraza, pa obmanjuju pčelare i
potrošače meda da naznačene karence odgovaraju i za med, što ne stoji, jer je u
Institutu libefeld utvrđeno zadržavanje metabolita u medu od 18 meseci, o čemu je
izvastio doc. dr Dušan Todorović.
Gospoda od struke i nauke, kao predavači trebaju informisati slušaoce da je
Svetska zdravstvena orgsanizacija (WHO) proglasila amitraz za najopasniju
supstanciju za pčelarstvo (dr K Walner)92, pa je zakonom zabranjen u pčelarstvu u
SAD93 i zemljama Europske unije, upravo zbog naučno utemeljenih činjenica da
metaboliti amitraza - formamidin i ksilidin ispoljavaju teratogeno, mutageno i
kancerogeno dejstvo na ljudsku vrstu, te da objasne značenje ispoljavanja ovih
dejstava na zdravlje trutnica i porodilja, kao i na zdravlje mladih bračnih parova koji
će rađati decu.
Sama sumnja u ekološku i zdravstvenu ispravnost preparata spravljenih na
bazi amitraza, dovoljan je razlog da se ozbiljno zamislimo hoćemo li ili nećemo
pčelinja društva tretirati HemoVarrom, Mitacom, Bivarrolom, ili amitrazom-500, i
drugim preparatima sa bazom ove materije, i hoće li lobisti” i dalje favorizovati
amitraz, a stavljati rampu EKO-lekovima.
A dokaze za potvrđene sumnje imamo svakodnevno. Prema podacima
SVETSKE ZDRAVSTVENE ORGANIZACIJE, U SRBIJI IMA 800.000 INVALIDNIH OBOGALJENIH OSOBA – NAKAZA. 94 Ne tvrdim da je svemu uzrok med, polen,
propolis i vosak, kontaminirani amitrazom. Ali postavimo sebi pitanje: Koliko smo mi
pčelari tome doprineli, jer su njihove majke noseći devet meseci trudnoću, po savetu
lekara i preporuci pčelara u svoj jelovnik uključivale i med iz Srbije.
Švedska je još 1986. godine na listu kancerogenih pesticida stavila amitraz
(N-2,4(dimethylphenyl)-N-Š((2,4-dimethylphenyl)-imino)methylĆ-Nmethanimidamide). (Urednik)
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU
345
U ruskom časopisu Pčelovodstvo broj 6/2006. objavljen je tekst „Preparati na
bazi amitraza“, koji afirmativno govori o ovoj hemikaliji. Ovde prenosimo izvod iz tog
teksta:
„Specifični akaricid amitraz (C19H23N3) danas je jedno od najefikasnijih
jedinjenja koje se koristi kao aktivna materija pri proizvodnji različitih preparata,
predviđenih za borbu protiv varoe. Njegova umerena otrovnost za toplokrvne
životinje i čoveka (spada u treću grupu pesticida po otrovnosti), brzo razlaganje na
metabolite u unutrašnjoj sredini i visoka akaricidna aktivnost omogućuju njegovu
široku upotrebu u pčelarstvu“.
Podsetio bih vas da u treću grupu otrova, koju Rusi ovakvim načinom
informisanja javnosti predstavljaju maltene bezopasnom, spadaju i sledeći pesticidi,
svima vama dobro poznati: u pčelarstvu ozloglašeni imidakloprid (Gaucho), malation
(Etiol, Malation, Ambarin), dimetoat (Sistemin, Perfekthion, Fosfamid), fenitrotion
(Fenitrotion, Galation) i drugi. Prema tome, u najmanju ruku nije umesno praviti
ovakva poređenja.
U istom tekstu nalazi se još nekoliko korisnih informacija za pčelare, koje
ukazuju kako amitraz treba da primenjuju pčelaei u Rusiji .
Prva informacija vezana je za primenu vodene emulzije amitraza
nakapavanjem po pčelama:
„Ne preporučuje se primena preparata u letnjem periodu, kada u društvima
ima legla, jer će efikasnost protiv varoe biti niska (ne veća od 40%), a može da dođe
i do uginuća mladih pčela i matica“.
Pošto se već primena amitraza nakapavanjem preporučuje samo za zimski
period, jer tek tada postiže dovoljnu efikasnost, postavlja se pitanje zašto ga uopšte
koristiti i zimi, kada se već pokazalo da oksalna kiselina postiže i veću efikasnost od
amitraza u periodu bez legla? Odgovor je dao dr Luhanski na predavanju
Beogradskim pčelarima 2001. godine, kada je oksalnu kiseline proglasio kao ubicu,
kada je rekao da je "primenom prskanja, oksalna kiselina kod ruskih pčelara poznata
kao bubrežni otrov....To je veoma opasno, jer je utvrđeno da oksalna kiselina izaziva
kamen u bubrezima i druga bubrežna oboljenja". (Ćirović, 2003/4), što je
demantovao Dr Antonio Naneti (Italija) tvrdnjom da to nije dokazano (iz
predavanja 29. jula 2006. g. u Aleksincu
Dr S.N. Luganski, dr S. Sotnjikov i drugi koji danas u pčelarstvu Rusije
favorizuju amitraz95 i fumagilin, a oksalnu kiselinu okrivljuju za pojavu krečnog legla,
što prema dr Antoniju Nanetu nije naučno potvrđeno96, stičem utisak da su uvaženi
»stručnjaci« na platnom spisku97 farmaceutske industerije .
Najverovatnije je da je na tom spisku i autor članka i urednik časopisa
„Pčelovodstvo“, koji je pustio tekst na stranice časopisa čime podvaljuje ruskim
pčelarima i ruskoj naciji, u šta se svrstao i predsednik komisije za međunarodnu
saradnju SPOS-a, dr Milan Ćirović koji uručuje pozive Luganskom i Šotnikovu da
obmanjuju pčelarsku javnost u Srbiji, pevajući pesme pohvale amitrazu i fumagilinu.
U ruskom časopisu Pčelovodstvo broj 6/2006. objavljen je tekst „Preparati na
bazi amitraza“, koji afirmativno govori o ovoj hemikaliji. Ovde prenosimo izvod iz tog
teksta:
„Specifični akaricid amitraz (C19H23N3) danas je jedno od najefikasnijih
jedinjenja koje se koristi kao aktivna materija pri proizvodnji različitih preparata,
predviđenih za borbu pro

Download Report