MOSTOVI
NOVINE SRPSKE
GLASILO SAVEZA SRPSKIH DRU[TAVA SLOVENIE BROJ 17 GODINA 4
Intervju
Pute{estvija
Aktivnosti dru{tava
Seminar za koreografe
OKTOBAR 2007.
02 Sa seminara
MOSTOVI
MOSTOVI
03
Sadr`aj
Izdava~:
Savez srpskih dru{tava Slovenije
Za izdava~a:
predsednik Ilija Jankovi}
Du{an Jovanovi}:
Posjeta ministarstvima
Strana 5
Glavni i odgovorni urednik:
Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol.
Sekretar redakcije:
mag. Drago Vojvodi}
Lektor za srpski jezik:
Mi}a @ivkovi}
Grafi~ka obrada i prelom:
Zlatko Mulec:
Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol.
Prijateqsko dru`ewe
Strana 7
Ilustracija korica:
Du{an Jovanovi}, univ. dipl. pol.
Vesna Baji}:
Seminar za vo|e folklora
Napomena: Autorski tekstovi i
ilustracije su autorski za{ti}eni
i kao takvi zabraweni za objavqivawe. Za koncepte napisanog teksta odgovorni su sami autori. Dostavqeni tekstovi i fotografije
autorima se ne vra}aju.
Strana 8
Molimo, da svi dopisnici {aqu
svoje tekstove i fotografije potpisane (CD) na adresu:
SSDS, Ul. 9. korpus 54,
5250 Solkan
-za redakciju, Mostovi
ili po elektronskoj po{ti:
[email protected]
[email protected]
[email protected]
Milan Glamo~anin:
Nastup u Bugarskoj
Strana 13
[tampa:
AD Grafi~ar Doboj
Tira`: 5.000 primeraka
Dragi{a Lazovi}:
Izlazi 4 do 6 brojeva godi{we.
Pute{estvija
Strana 18
[tampawe ~asopisa omogu}ili:
Ministarstvo za kulturu
Republike Slovenije i Republike
Srbije.
Branko Matijevi}:
O internetu
Strana 24
^asopis upisan u registar javnih
glasila u Ministarstvu za kulturu
R. Slovenije pod brojem 785.
MOSTOVI
04 In memoriam
Milan Jeli}
Radio je u organima dr`avne uprave
op{tine Modri~a, bio je direktor
preduze}a "28. jun", a u novembru 1993,
kao ~lan Srpske demokratske stranke (SDS), imenovan je za generalnog
direktora Rafinerije uqa u Modri~i. Taj posao je obavqao oko 13 godina.
Bio je ~lan SDS do 1998, kada je pre{ao u SNSD Milorada Dodika.
Preminuo predsednik RS Milan
Jeli}
Predsjednik Republike Srpske Milan
Jeli} (51) iznenada je 30 septembra
2007. preminuo u dobojskoj bolnici.
Smrt predsjednika Republike Srpske
Milana Jeli}a zvani~no je potvrdio
premijer Republike Srpske Milorad
Dodik.
Za ministra privrede, energetike i
razvoja u Vladi RS, na ~elu sa Miloradom Dodikom, izabran je u februaru 2006.
Za menaxera godine u RS progla{en je
2002. godine, a za menaxera decenije u
BiH u 2003. godini.
U mladosti je bio istaknuti sportista, igrao je fudbal. Vi{e godina
se nalazio na mjestu predsjednika
Fudbalskog saveza BiH.
Vjerski obred slu`ili su mitropolit
dabrobosanski Nikolaj i episkopi
zvorni~ko- tuzlanski Vasilije, zahumsko-hercegova~ki Grigorije i biha}ko- petrova~ki Hrizostom uz saslu`ewe sve{tenika svojih eparhija.
Sahrani predsjednika RS prisustvovali su wegova supruga Milica Jeli}
i sin Petar, rodbina, prijateqi i oko
50.000 gra|ana iz cijele RS.
Od predsjednika RS oprostili su se i
premijer Milorad Dodik i ministri
RS, predsjednik parlamenta RS Igor
Radoji~i}, srpski ~lan Predsjedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} i predsjedavaju}i Savjeta ministara BiH
Nikola [piri}.
Sahrani su prisustvovali i predsjednik i premijer Srbije, Boris Tadi} i
Vojislav Ko{tunica, delegacija Vlade Srbije, visoki predstavnik u BiH
On je novinarima rekao da je Jeli} u
dobojsku bolnicu dovezen bez znakova `ivota oko 18 sati i da su lekari
bezuspje{no poku{avali da ga reanimiraju.
Jeli}ev brat Slavko prethodno je
novinarima potvrdio da je Jeli} oko
18 sati na stadionu u Modri~i
do`iveo sr~ani udar. On je jo{ kazao
da je Jeli} 2003. godine imao
operaciju srca i da mu je tada ugra|en
bajpas.
Jeli} je 1. oktobra 2006. godine, kao
kandidat Stranke nezavisnih socijaldemokrata, na izborima za predsjednika RS, pobijedio dotada{weg
predsjednika RS i lidera SDS
Dragana ^avi}a.
Ro|en je 26. marta 1956. godine u
op{tini Modri~a.
Osnovnu {kolu je zavr{io u rodnom
gradu, sredwu u Doboju, a Ekonomski
fakultet u Subotici.
Bio je o`ewen Milicom Jeli} i imaju
sina Petra.
Na Ekonomskom fakultetu u Bawaluci je magistrirao i odbranio doktorsku disertaciju pod nazivom
"Problemi i modaliteti organizaciono-upravqa~ke transformacije
preduze}a u tranziciji".
Telegram sau~e{}a Vladi RS i porodici uputio je i Savez srpskih dru{tava Slovenije isti~u}i da je predsjednik Jeli} bio na{ prijateq koji je
sa zanimawem pratio na{ `ivot i
rad, {to se potvrdilo i prilikom posjete delegacije SSDS koja je u~iwena
u martu 2007.
Miroslav Laj~ak, predstavnici diplomatskog kora i me|unarodnih organizacija u BiH, predjsednik Federacije BiH Borjana Kri{to, zvani~nici BiH, predstavnici politi~kih
stranaka iz RS i Federacije, kao i
predstavnici nevladinog sektora i
sportskih organizacija iz RS i BiH.
Predsjednik Republike Srpske Milan
Jeli} sahrawen je 3. oktobra 2007. uz
najvi{e dr`avne po~asti na gradskom
grobqu u Modri~i.
Sahrani su u ime Saveza srpskih
dru{tava Slovenije prisustvovali
Ilija Jankovi}, predsjednik i Drago
Vojvodi}, sekretar.
MOSTOVI
05
Posete
U posjeti ministarstvima
Delegacija Saveza srpskih dru{tava posjetila Ministarstvo za dijasporu i
Ministarstvo kulture
Predstavqen Savez srpskih dru{tava i srpska dru{tva
Rje{avawe statusa nacionalne mawine
Delegacija Saveza srpskih dru{tava
Slovenije u sastavu Ilija Jankovi},
predsjednik, Drago Vojvodi}, sekretar,
Branko Matijevi}, urednik internet
stranica SSDS i Du{an Jovanovi},
glavni i odgovorni urednik Novina srpskih Mostovi, posjetila je 16. oktobra
2007. godine Ministarstvo za dijasporu
i Ministarstvo kulture Republike
Srbije. U razgovorima koji su vo|eni
tokom posjete sa strane Mini-starstva
za dijasporu u~estvovali su mag. Neda
Maleti}, dr`avni sekretar, Jasna
@ivulovi}, sa Odsjeka za odnose sa
javno{}u i Simon \ureti}, savjetnik a
sa strane Ministarstva kulture \ur|ijana Jovanovi}, savjetnik i Vio-leta
]ori}, vo|a grupe za medije.
U otvorenom razgovoru prvo je Ilija
Jankovi}, predsjednik SSDS predstavio rad Saveza i dru{tava, wihovu
organizacionu strukturu, podru~ja djelovawa, na~in finansirawa, probleme
sa kojima se sua~avaju Savez i dru{tva.
Predstavnike ministarstava zanimalo
je mnogo toga o djelovawu Saveza i dru{tava kao i cjelokupnom `ivotu srpske
zajednice u Sloveniji. Izme|u ostalih
tu su bila pitawa o saradwi sa Srpskom pravoslavnom crkvom, na~inom
finansirawa, na~in organizacije i regulacije odnosa izme|u Saveza i dru{tava, kao i pitawa u vezi informisawa i obavje{tavawa, saradwi i djelovawu intelektualaca u Savezu i dru{tvima.
Neizbje`na tema u razgovorima sa predstavnicima matice je i rje{avawe statusa srpske zajednice u Sloveniji,
odnosno aktivnosti na tome da se srp-
Problemi sa kojima se suo~avaju
SSDS i dru{tva
Predsjednik Saveza upoznao je prisutne
o kulturnoj djelatnosti dru{tava i
Saveza kao i o projektima koji su realizovani a tako|e i o onim projektima
koji su u planu. Sa strane doma}ina sugerisano je da se dani srpske kulture
odr`avaju povodom nekog kulturnog,
vjerskog ili nacionalnog doga|aja.
Posebno zanimawe je bilo za mogu}nosti
organizovawa dopunske {kole na srpskom jeziku i oba ministarstva su izrazila spremnost da pomognu u tome. [to
se ti~e problema istaknuti su problemi
sa finansirawem kao i prostorski
problemi, s obzirom na ~iwenicu da se
dru{tva i Savez finansiraju preko
kulturnih projekata ne ostaje mogu}nosti za finansirawe redovnog djelovawa dru{tava i tu je potrebno prona}i
odgovaraju}a rje{ewa.
skoj zajednici prizna status nacionalne mawine. Sa strane delegacije Saveza istaknuto je i zatra`eno da se u
ovu problematiku ukqu~e nadle`na
ministarstva Srbije kao i sama Vlada
jer bez wihove pomo}i te{ko }e biti
ostvariti zacrtane ciqeve i planove. I
vezi ovog pitawa kao i svih koja su bila
na dnevnom redu nastavi}e se aktivnosti i saradwa.
Kulturna saradwa
Predstavnici Ministarstva kulture
istakli su da u buxetu Srbije postoji i
stavka u vezi sufinansirawa srpskih
dru{tava u regionu. Iako su ta sredstva mala ipak se i na taj na~in `eli
pomo}i djelovawu dru{tava. U vezi
toga i ~asopis Mostovi finansiran je iz
te stavke. [to se ti~e budu}e saradwe
i finansirawa na predlog Ministartva
za kulturu dogovoreno je da svi projekti budu finansirani preko Saveza srpskih dru{tava i da }e ubudu}e Savez
biti jedini partner iz Slovenije sa
Ministarstvom
kulture
Srbije.
Dogovoreno je da }e Ministarstvo kulture finansirati tri do ~etiri projek-
ta godi{we, {to zavisi od realizacije
i kvaliteta dosada{wih projekata kao
i od kvaliteta prijavqenih projekata.
Saradwa izme|u Ministarstva kulture
i Saveza ne bi bila vezana samo na
finansirawe projekata ve} i na sve
druge mogu}e oblike saradwe.
Savez srpskih dru{tava jedini
partner
U dosada{wim kontaktima sa oba ministarstva u~estvovala su pojedina
dru{tva kao i pojedinci koji su se nelegalno predstavqali kao predstavnici
srpske zajednice Slovenije. Da bi se to
sprije~ilo i da se obezbijedi komunikacija i saradwa sa krovnom organizacijom dogovoreno je da }e Savez srpskih dru{tava biti jedini partner sa
Ministarstvom za dijasporu i Ministarstvom kulture. Dru{tva pojedina~no,
kao {to je bio poku{aj prije ove posjete,
ne}e mo}i imati partnerskog niti
kakvog drugog odnosa sa spomenutim
ministarstvima. Isto tako pojedinci
ne}e imati mogu}nosti da se predstavqaju kao predstavnici dru{tava,
Saveza i srpske zajednice u cjelini.
Du{an Jovanovi}
MOSTOVI
06 Srbi u svetu
Popularnost dr Slobodana ]uka, koji
{irom sveta dr`i i veoma zapa`ena
visokostru~na predavawa, izuzetno je
velika kako u nau~nim krugovima Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava i Evrope,
tako i Japana, na dalekom istoku Azije.
U `i`i interesovawa mnogih nau~nika
i industrijalaca su wegovi izumi u
oblasti pretvarawa elektri~ne energije, odnosno energetske elektronike,
poznatiji kao "]uk konvertori" i "Tesla
konvertori", ali i vi{e od sto objavqenih zna~ajnih nau~nih radova, kao i
tri kapitalne kwige.
Senzacija u Tokiju
Za izum pulsnog pretvara~a, poznatijeg
kao "]uk konvertor", dobio je odavno
presti`nu ameri~ku nagradu "IR-100",
dok je za svoja nau~na dostignu}a postao
laureat medaqe Frenklinovog instituta, koja je prvi put u svojoj stogodi{wici postojawa dodeqena za istra`ivawa u energetskoj elektronici. Ni
otaxbina nije zaboravila ovog na{eg
velikana iz rasejawa, koji svojim ugledom i kapitalnim pronalascima nesu-
Za{tita patenta
Van otaxbine 32 godine
-Jedan od proizvoda, za mene kao nau-U Ameriku sam oti{ao 1972. godine, na
~nika i ~oveka veoma bitan, namewen je
postdiplomske studije, po zavr{etku
spasavawu qudskog `ivota. Radi se o
Elektrotehni~kog fakulteta u rodnom
defribilatoru, ure|aju za aktivirawBeogradu. I ostao sam, mada se tih goderada srca u trenutku kad ono stane ina u onda{woj Jugoslaviji `ivelo
isti~e profesor ]uk. I raketa "Aridobro, a u standardu se nije primeana", prva koja je proizvedena u Evropi,
}ivala razlika u odnosu na SAD, da bi
u Engleskoj kompaniji Gec Markoni,
se, kako su godine odmicale, razlika
imala je wegov "]uk konvertor". Ovaj
pove}avala u korist Amerike - pri~a
pretvara~ struje koristi se tako|e u
prof. dr ]uk.
"For-dovoj" automobilskoj industriji
Impozantno zdawe
za halogena svetla, a me|u
28 firmi u razli~itim
]ukova kompanija "Tesla Co"",
delovima sveta koje su
~ija je delatnost za{tita
licencirale wegove pateintelektualne svojine i
nte su "Boing", "Motorola",
proizvodwa prototipova, pro"Hjulet-Pakard"... Mada,
stire se na 16.000 kvadratnih
kako ka`e na{ sagovornik,
stopa. Ovo impozantno zdawe
"nije lako licencu prodati
dobilo je, za arhitekturu,
vode}im ameri~kim komdr`avnu nagradu Kalifopanijama, s obzirom da one i
rnije, a prof. dr Slobodan
same imaju svoje nau~no]uk se izborio da ulica u
istra`iva~ke timove".
Irvinu, u kojoj se nalazi wego- Osim toga, po ameri~kim
va kompanija, ponese ime
zakonima iz 19. veka, koji su
i danas na snazi, nau~nik
Dr Slobodan ]uk Nikole Tesle.
Nikola Tesla dana{wice
Ono {to je za svoje vreme u istra`iva~koj sferi elektri~ne energije i elektrotehnike Americi i celom svetu
zna~io Nikola Tesla, to je danas dr Slobodan ]uk, istra`iva~ i nau~nik, profesor na Elektrotehni~kom
fakultetu u Kaliforniji i vlasnik kompanije "Tesla Co"" u Irvinu, kalifornijskoj Silikonskoj dolini
mwivo pronosi slavu srpskog roda
{irom sveta, te mu je pre dve godine
dodelila specijalno priznawe Saveza
pronalaza~a Jugoslavije, medaqu
"Tesla-Pupin", a ukazom Svetozara Marovi}a, biv{eg predsednika Dr`avne
zajednice Srbija i Crna Gora, prof. dr
Slobodan ]uk odlikovan medaqom
"Nikola Tesla".
Sa ovim srpskim nau~nikom svetskog
glasa razgovaramo o wegovim istra`ivawima i nau~nim stremqe-wima, o
kompaniji "Tesla Co"" ~iji je vlasnik,
kao i o za{titi intelektualne svojine u
Americi.
- "Tesla konvertor", prvi put je svetu
predstavqen pre dve godine, na svetskoj nau~noj konferenciji u Tokiju, gde
je izazvao senzaciju, jer se odlikuje
mnogo ve}om efikasno{}u u odnosu na
postoje}a re{ewa, ukqu~uju}i i prethodni "]uk konvertor" iz 1978. godine.
Gubici kod novog izuma su znatno
smaweni u odnosu na klasi~ne konvertore (pretvara~e struje), a efikasnost
pove}ana na vi{e od 96 procenata, u
odnosu na 90 odsto efikasnosti "]uk
konvertora" - stru~no obja{wava na{
sagovornik. Konvertori Slobodana ]uka, kao i wegovi drugi patentirani izumi, ~ije prototipove proizvodi "Tesla
Co"" u Irvinu, koriste se u vasionskim
brodovima i svemirskim stanicama,
automobilskoj, avio i vojnoj industriji,
medicinskoj elektronici...
ili pronalaza~ mo`e svoj patent da
za{titi svega 17 godina, i za to vreme
ima pravo da napla}uje tantijeme za
kori{}ewe svog izuma u proizvodnoj
delatnosti drugih kompanija. Posle tog
roka izum postaje op{te dobro. Kompanije to koriste, pa sa tvorcem patenta
sklapaju ugovore par godina pre isteka
roka patentne za{tite da bi {to mawe
platile, te nimalo nije lako samostalnim istra`iva~ima. Vero-vatno je to na
izvestan na~in iz nekog ameri~kog ugla
i dobro, jer mo`e da bude jedan od stimulansa za nova nau~na pregnu}a - pri~a
profesor ]uk. Me|utim, napomiwe on,
za nau~nika-istra`iva~a, koji stvara u
Americi, postoji re{ewe da za{titi
svoj patent ne samo u SAD, ve} i na
me|unarodnom nivou, kao {to je i sam
u~inio sa svojim "Tesla konvertorom",
patentiraju}i ga prethodno u Evropi i
Japanu, u kojem jedna poznata kompanija
ve} koristi "Tesla konvertore" u
~itavoj seriji ure|aja za izvor struje
koje prodaje {irom sveta.
Neprevazi|eni genije
Slobodan ]uk je fasciniran delom
Nikole Tesle, kako ka`e, svog Srbina
Li~anina, ~ija nau~na dostignu}a decenijama pomno prou~ava: - Teslini patenti su fundamentalni u svojoj osnovi. To
su neprevazi|eni pronalasci u ~itavom
svetu i izumi za sva vremena - ka`e on.
Nagrada za vizuelne efekte
Prof. dr. Slobodan ]uk bio je, veli,
pre dve godine prvi donator novoustanovqene "Tesline nagrade" za
vizuelne efekte u filmskoj industriji, koja je dodeqena Xorxu Lukasu.
Nismo "ru`ni, prqavi i zli"
Ministarstvo dijaspore Vlade Srbije
nedavno je, u Beogradu, odalo svojevrsno priznawe prof. dr. Slobodanu
]uku, pokloniv{i mu impozantni
portret Nikole Tesle, umetni~ko delo
akademskog slikara Pe|e Gavrovi}a.
Uru~uju}i mu dar zahvalnosti, Aleksandar ^otri}, zamenik ministra,
izrazio je uverewe da }e ]ukova nau~na
dostignu}a i pronalasci "uspeti da
promene sliku sveta o Srbima i Srbiji,
da mi nismo 'ru`ni, prqavi i zli', ve}
da i te kako imamo {ta da ponudimo
svetu, kao i da tekovine srpskih velikana, me|u kojima je svakako i prof. dr.
Slobodan ]uk, ostaju ba{tina za
budu}nost ~ove~anstva".
(Uzeto sa sajta Srpske dijaspore)
Pripremio: Dragi{a Lazovi}
MOSTOVI
07
Me|unarodna saradwa
Prijateljsko druženje v Negovi
Nekajkrat smo že pisali, da je Negova obnovila prijateljske
stike z Veliko Krsno iz Srbije. Od leta 1977 pa do 1988 so
bili stiki zelo pogosti in raznoliki. Pobratenje sta takrat podpisali obe krajevni skupnosti, šoli in lovski družini. Po dvajsetletnem zatišju pa sta stike navezali Turistièno društvo
Negova-Sp. Ivanjci in Kulturno umetniško društvo Izvor iz
Velike Krsne. Negovèani smo bili v mesecu aprilu na obisku
v Veliki Krsni.
Popoldanskim žarkom smo se predajali v Konjišèu ter
obèudovali lepo urejeno okolico. Zveèer se nam je predstavila folklorna skupina KUD -Izvor in navzoèe sta pozdravila
župan Anton Kampuš in Rade Bakraèeviæ. Po veèerji je
sledila zabava, kjer ni manjkala polka in tudi ne kolo.
V èetrtek, 4.oktobra so nam vrnili obisk in vsi so bili namešèeni pri domaèinih - pri èlanih Turistiènega društva. Zlatko
Mulec, ki je predsednik TD je napravil zanimiv program za
4 dni. Ob prihodu so bili sprejeti s krajšim kulturnim programom v telovadnici šole. Sledil je ogled Negove. Ob
veèerji, ki je bila v gasilskem domu, so se seznanili z dejavnostjo TD, pozdravila jih je predsednica odbora za mednarodno sodelovanje obèine G .Radgona Norma Bale,
kateri je bil tudi gla-vni sponzor njihovih sprejemov in ogledov.
slatinskih izvirih in mofetah vse do Radenc. V Negovi ob
lovskem domu smo si ogledali gobarsko razstavo in poskusili gobovo juho, skuhano iz najmanj 60 vrst gob.
V petek dopoldne so bili sprejeti v družinskem podjetju Rojko Transport, ogledali smo si steklarsko dejavnost Reflex.
Zelo zanimiv pa je bil ogled kleti pod slapom. V starem špitalu je skupino zelo prijazno nagovoril župan Anton Kampuš in jim s kozarcem vina izrekel dobrodošlico. Zanimiv
je bil tudi pogled v sosednjo Avstrijo, saj zgradba mejnega
prehoda na slovenski strani sameva.
Sobotni dan je bil preživet v naravi in spoznavanju le-te.
Pot nas je vodila po dolini Šèavnici s postanki ob zanimivih
Dneva še ni konec, je šele popoldan. Podali smo se na
trgatev. Vinogradnik Zvonko Fleisinger je v ta namen pustil
del vinograda, da ga skupaj poberemo. Pesem, prešanje,
dobra veèerja zabava in ples, vse to se za trgatev spodobi.
V nedeljo nas je pot vodila še do Slavka Lonèarièa znanega negovskega podjetnika.
Po kosilu je sledilo slovo. Objemi, solze in tudi povabila za
drugo leto.
Prijateljstvo, ki je bilo nekoè stkano med obema narodoma
ni prenehalo, le poglabljalo se bo še.
Zlatko Mulec
MOSTOVI
08 Iz aktivnosti SSDS
Seminar za rukovodioce
folklornih grupa
Savez srpskih dru{tava organizovao prvi seminar za rukovodioce folklornih grupa
U periodu od 28. do 30. septembra 2007. godine odr`an je u Postojni
trodnevni seminar za rukovodioce ili vo|e igra~kih ansambala srpskih kulturno-umetni~kih dru{tava. Ovo je do sada prvi seminar
organizovan u Sloveniji, koji je bio posve}en iskqu~ivo tradicionalnoj igri i muzici Srbije.
Organizaciju seminara sproveo je Savez srpskih dru{tava Slovenije
uz finansijsku podr{ku Javnog sklada za kulturne dejavnosti (JSKD).
Program seminara bio je podeqen na teorijski prepodnevni i prakti~ni popodnevni deo.
Teorijska predavawa obuhvatila su {aroliki sadr`aj, po~ev{i od
etnokoreolo{kih zona koje se prostiru od Srbije do Slovenije, preko
opisa svih pet celina Srbije uz video primere, sa posebnim naglaskom
na wen centralni deo, ~esto u narodu nazivan [umadijom. Istra`ivawa posledwih decenija pokazala su da se centralna Srbija ne
mo`e izjedna~iti sa [umadijom, koja je naziv za odre|eno, mawe
geografsko podru~je. Pod centralnom Srbijom ubraja se desetak
oblasti, od kojih svaka sadr`i karakteristi~an, po mnogo ~emu originalan igra~ki repertoar i stil igrawa.
Druga grupa stru~nih predavawa bila je usmerena na ulogu u~iteqa
igre, wegovo obrazovawe, na~ine podu~avawa tradicionalne igre
danas i na temeqne ciqeve za razvoj svakog pojedinca u igra~kom
izme|u u~iteqa, jer to predstavqa va`an ~inilac u wihovom radu i
razvoju ansambla, imaju}i u vidu nedostatak ansamblu. Ukazala se
posebna pa`wa na saradwu pedago{kog obrazovawa kod rukovodilaca folklornih grupa. Za polaznike seminara je tako|e bilo vrlo
informativno upoznavawe sa osnovnim pojmovima koji se u svakodnevnom govoru olako koriste, poput folklor, tradicija i tradicionalno, stilizacija, rekonstrukcija, koreograf i koreografija,
{to je predstavqalo posebno poglavqe me|u teorijskim predavawima. Upoznavawe sa labanotacijom, svetski prihva}enim na~inom za
zapisivawe igara, wegovim razvojem u Srbiji i primenom takve analize u prakti~nom radu, pru`ilo je polaznicima {iri uvid u pojam i
bavqewe tradicionalnom igrom kao kompleksnom qudskom tvorevinom.
Od zna~aja je bio i pregled formalne i neformalne edukacije u Srbiji
iz oblasti tradicionalne muzike i igre. Ovde se govorilo o razvoju
amaterizma u Srbiji od kraja XIX veka do danas, wegovoj ulozi u dru-
Vesna Baji}, predava~ na seminaru
{tvu, kao i o po~ecima razvoja dr`avnih institucija
od osnovnih, preko sredwih {kola do fakulteta koji
imaju izdvojene odseke za tradiiconalno srpsko
pevawe, svirawe ili igrawe.
Prakti~na predavawa bila su usmerena na upoznavawe raznolikosti igra~kog repertoara centralne
Srbije. Nau~eno je dvadesetpet igara iz deset wenih
oblasti. Posebna pa`wa posvetila se strukturi igre
i brojawu koraka, jer se iskqu~ivo na takav na~in
mo`e dosti}i razumevawe igre i weno pravilno
preno{ewe putem podu~avawa. Sva prakti~na predavawa pra}ena su korepetitorom na harmonici.
Na seminar se odazvalo po nekoliko ~lanova iz
deset dru{tava sa prostora Slovenije: SPD Nikola
Tesla" iz Postojne, SKPD Sveti Sava i KD Brdo iz
Krawa, KP[D Vuk Karaxi} iz Radovqice, SKD Sava
iz Hrastnika, SKD "Novo Mesto iz Novog Mesta, SKHD
MOSTOVI
Iz aktivnosti SSDS
09
Desanka Maksimovi} iz Ceqa, SD Dr Mladen Stojanovi} iz Velewa,
PKUD Sveti Nikola i SKD Maribor iz Maribora. Tri dru{tva se nisu
odazvala, a to su SKD Sloga iz Nove Gorice, KUD Mladost i SKUD
Vidovdan iz Qubqane.
Pose}enost ovog seminara najvi{e od strane mladih rukovodilaca
folklornih grupa pokazala je da su mladi vrlo zainteresovani za
o~uvawe srpske tradicionalne igre i muzike u Sloveniji. Bez obzira
na wihovu razli~itu stru~nu usmerenost i druga interesovawa koja
pru`a savremeni `ivot, oni `ele da tradiciju svojih predaka upoznaju i rekonstrui{u putem podu~avawa mla|ih nara{taja i rada u folklornom ansamblu.
Diskusija izme|u u~esnika pokazala je da postoje brojni problemi u
radu i rukovo|ewu srpskih kulturno-umetni~kih dru{tava u
Sloveniji. Jasno se izdvojio problem, a to je vrlo slaba saradwa
izme|u dru{tava. Svi polaznici seminara su se slo`ili da }e u
budu}e raditi na povezivawu i me|usobnoj razmeni iskustava, a
posebno je od va`nosti wihovo razmi{qawe da {to vi{e mladih
treba da u~estvuje u rukovo|ewu dru{tava. Ovaj seminar je, pored
stru~nih sadr`aja, doprineo i razvoju komunikacije izme|u vo|a ili
rukovodilaca srpskih KUD-ova u Sloveniji, koji se do ovog trenutka,
sticajem okolnosti, nisu poznavali.
Predava~i na seminaru bili su Vesna Baji}, za teorijska i prakti~na predavawa, i Sa{a Stojiqkovi},
korepetitor na harmonici.
Teorija i praksa
Vesna Baji} (1979) `ivi u Kopru (Slovenija) od svog
ro|ewa. Diplomirala je etnomuzikologiju na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu 2006. godine.
Jo{ kao student u~estvovala je na brojnim doma}im i
svetskim simpozijumima, predstavqaju}i tradicionalnu muziku i igru Srbije. ~lan je me|unarodne
organizacije za tradicionalnu muziku (ICTM) i wihove subgrupe za etnokoreologiju. Od ranih godina
svira harmoniku, posebno tradicionalnu muziku
balkanskih naroda, a bavi se i srpskom tradicionalnom igrom, spajaju}i tako saznawa iz obe nauke, etnomuzikologije i etnokoreologije. Saradnik je Centra
za prou~avawe narodnih igara Srbije i `eli da srpsku tradicionalnu muziku i igru promovi{e u svetu
na pedago{ki na~in, posebno me|u na{om dijasporom.
E-mail: [email protected]
Sa{a Stojiqkovi} (1974) `ivi u Beogradu i svirawem
U~esnici seminara
Plan rada na seminaru u Postojni, 28-30. septembar 2007
PETAK, 28. 9.
15.00-16.30 Etnokoreolo{ke zone od Srbije do Slovenije, celine
Srbije, opis i glavne karakteristike centralne Srbije i wenih
oblasti.
17.30-21.00 Prakti~an rad: igre iz centralne Srbije - [umadija i
Pomoravqe, Gru`a i Leva~.
SUBOTA, 29. 9.
10.00-11.30 Tipi~ne karakteristike etnokoreolo{kih celina Srbije uz
video primere.
12.00-13.30 (1) U~iteq igre: priprema rukovodilaca folklornih grupa,
wegova uloga i odnos prema ~lanovima. (2) Osnovni pojmovi u prikazivawu tradicionalne igre na sceni.
16.00-20.00 Prakti~an rad: igre iz centralne Srbije - Jasenica,
Lepenica, Belica, Resava, Takovo, Kru{eva~ka `upa i okolina
Trstenika.
NEDEQA, 30.9
10.00-11.00 Labanotacija - osnovne smernice za zapisivawe igara i primena analize u prakti~nom radu
11.00-12.00 Formalna i neformalna edukacija tradicionalne muzike i
igre u Srbiji
12.00-12.30 Prezentacija novih DVD izdawa: Centralna Srbija I i II
13.00-14.30 Upoznavawe polaznika i diskusija
16.30-19.00 Prakti~an rad: igre iz centralne Srbije - repetitorijum
Vesna Baji}
Sa{a Stojiqkovi}
na harmonici bavi se od svoje rane mladosti. Svira
razli~itu vrstu muzike, od balkanske do zapadne.
~lan je Udru`ewa kompozitora Srbije u Beogradu.
Saradnik je Centra za prou~avawe narodnih igara
Srbije i glavni je wihov nosilac za tehni~ku izradu
DVD izdawa Centralna Srbija I i II. Kao audio-video
tehni~ar trenutno radi sa ekipom produkcije na
televizijskom {ou Big Brother u Beogradu.
E-mail: [email protected]
MOSTOVI
10 Iz aktivnosti SSDS
KOMENTARI UÈESNIKA SEMINARA
Danijela Mitroviæ i Zoran Jauz iz SD Dr Mladen Stojanoviæ, Velenje
Sam seminar prošao je dobro, jako nam se svidelo. Organizacija je bila
zanimljiva jer smo teoretski deo kasnije dopunili sa praktiènim radom.
Šta bi promenili:
2. organizcija boravka - jer dolazimo iz razlièitih gradova i trebalo bi da
smo na samom seminaru svi zajedno i da se ne vozamo
3. veæa sala
Šta nam se svidjelo:
2. moguænost snimanja
3. Vesnina ljubaznost
Snežana Maksimoviæ iz SKPD Sveti Sava, Kranj
Kao prvo veoma mi je bilo drago, da se seminar po prvi put održao i u
Sloveniji, jer su tako i ostala deca koja se bave tradicionalnom igrom, pesmom i muzikom ovde mogla da saznaju nešto novo, da upoznaju Vesnu i
njen naèin rada, da se susretnu sa neèim što do sada nisu imali priliku. Sa
godine. Èlanovi kulturnog društva Brdo, koji smo prisustvovali na seminaru došli smo pomalo skeptièni a otišli jako zadovoljni i sretni što smo
uèestvovali. Zahvaljujuèi odliènoj pripremi i struènosti gospoðice Vesne
Bajiæ mogli smo se u jako kratkom vremenu upoznati sa osnovnim pojmovima "folklora".
Teoretska predavanja o celinama i oblastima Srbije, predavanja o radu u
grupi, praktièna predavanja i sva ostala verujem da su otvorila oèi mnogim
poèetnicima o tome kako je raznovrsna srpska kulturna baština a nama
koji smo u proteklim godinama veæ odslušali mnogo seminara obnovili i još
utvrdili znanje o narodnom stvaralaštvu. Bili smo jako zadovoljni nad pozitivnim pristupom tako koleginice Vesne Bajiæ kao i njenog saradnika,
korepetitora Saše Stojiljkoviæa.
Iz razloga što je programski deo seminara bio uraðen na zavidnom nivoju, svi seminarci mogli smo da prðemo preko grešaka i promašaja kod
same tehnièke organizacije seminara, jer glavni razlog našeg dolazka je
bilo sakupljanje znanja o srpskoj tradiciji i imali smo u vidu da se sve to
organizovalo po prvi put, meðutim apeliramo na SSDS, kao glavnog organizatora, da se u buduæe ozbiljnije posveti i pripremi na seminar u koliko
bi se oni i dalje izvodili.
Sama ideja izvoðenja seminara u Sloveniji je pozitivna i nadamo se, da æe
se sprovoditi i dalje. U našem društvu došli smo do ideje da bi sledeæi
seminar mogao da se programski posveti srpskoj tradiciji u Bosni na isti
naèin kao što smo sad imali prilike da upoznamo Srbiju od severa do juga.
Tek onda mogli bi krenuti u detaljnije celine i oblasti.
Pozdrav od kulturnog društva Brdo iz Kranja
Jovica Danèuloviæ iz SKD Novo mesto, Novo Mesto
Kao predstavnik SKD Novo mesto, želim u najkraæim crtama izneti naše i
moje utiske sa proteklog seminara. U prvom redu pozdravljamo inicijatora
ideje seminara, realizatore, organizatore i uèesnike. Veæ iz poznatih razloga ne bi trošio puno reèi u vezi organizacije prostora, ali nadamo se da u
buduænosti neæemo biti ošteæeni zbog nekih trzavica koje samo štete
razvoju svih društava.
moje liène strane pre svega zaslužuje Vesna velike pohvale, kao i Saša
naravno, svidelo mi se, jer je održano dosta predavanja, a možda malo
manje praktiènoga rada. Po prvi put na seminaru našla se osoba, koja
nam je pristupila i sa pedagoške strane, i omoguæila, da se upoznamo
meðu sobom, da kažemo nešto više o sebi i da razmenimo mišljenja.
Što se tièe same organizacije, bilo je kako je bilo, pa neka im to bude
iskustvo da sledeæi put bude bolje i da se uloži više truda u samu organizaciju. Isto tako se nadam, da æe sledeæi put biti više polaznika iz društava. Ali bez obzira na uslove, ko je bio zaista zainteresovan nije mu toliko
smetao ni mali prostor, ni nedostatak posebne sobe za presvlaèenje.
Možda bi bilo samo dobro da sledeæi put primenimo i ono o èemu smo razgovarali, tj. da se pripremi možda neki audio zapis obraðivanih igara, kao
i neka manja knjižica sa napisanim igrama, pesmama, notama. Znam da
za to treba mnogo vremena, pregled knjiga, pisanje... ali deca koja se nisu
potrudila da nešto snime ili zabeleže, teško æe se snaæi sa tim što su radili,
neæe im ostati u seæanju, pogotovo ne onima kojima ide malo teže i ne
shvataju korak brzo. Bar je meni bilo takvo iskustvo na dvodnevnom ili
trodnevnom seminaru koje sam pohaðala. Ali sve u svemu, to je samo
moje mišljenje.
Meni je zaista bilo lepo, mogu reæi da Vesna ima divan odnos, i
da se od nje mnogo toga može nauèiti. Radujem se ponovnom susretu i
svakom radu sa Vesnom i Sašom.
Milan Glamoèanin iz KD Brdo, Kranj
Seminar za rukovodioce grupa koje se bave tradicionalnom igrom i
muzikom, tako bi po reèima predavaèice Vesne Bajiæ morali da nazovemo
seminar koji se održao u Postojni za vreme od 28. do 30. septembra 2007
Pošto smo mi relativno mlado društvo, osnovano marta ove godine, a folklorna sekcija krenula sa radom tek od septembra, seminar se održao u
najpovoljnijem moguæem momentu i zbog toga se zahvaljujemo Savezu
na pozivu. Predavanja su se odvijala na visokom nivou sa bogatim i
sažetim pedagoškim sadržajem i pristupom etnomuzikologa Vesne Bajiæ,
kojim nam se želelo prikazati i približiti samo jedan od predmeta obrazovanja, a to je bila u ovom sluèaju "Centralna Srbija".
Svakodnevno nakon teoretskog dela predavanja, nastavilo sa sa praktiènim delom obrazovanja uèeæi i vežbajuæi korake uz muzièku pratnju instrumentaliste na harmonici Saše Stojiljkoviæa, koji je u potpunosti realizovao
muzièki deo. Posebno cenimo njegov stil sviranja kojim osvežava našu
tradicionalnu muziku bez primesa tuðih uticaja, koji nam se u zadnjem
periodu nameæu i lansiraju medijski.
Nakon predavaèkog dela nastavljeno je sa otvorenom tribinom meðusobnog upoznavanja èlanova kao i prezentovanja razlièitih problema koji
se pojavljuju u pojedinim društvima. Nakon tog sastanka ustanovili smo da
naše društvo ima sve predispozicije koje vode ka uspehu i razvoju folklorne sekcije, koje æemo uz pomoæ struènjaka uspeti realizovati na najbolji
moguæi naèin. Smatramo da je ovaj seminar bio vrlo uspešan i na neki
naèin vodiè ka zbližavanju iskonskih nacionalnih vrednosti društvima u
dijaspori.
Hvala svim uèesnicima na ovom projektu.
SKD Novo mesto,
Sandra Jevtiæ, Slaðana Bjeloniæ i Željko Milanoviæ iz KPŠD Vuk
Karadžiæ, Radovljica
Seminar koji se ove godine održao u Postojni jako je dobra ideja. Upoznali
smo se sa kulturom i obièajima srpskog folklora, a naravno i zbog samog
druženja i novog poznanstva sa drugim folklornim grupama iz Slovenije.
Predavanja su bila dobro izvedena i organizovana. Oko samog organizovanja moramo dodati, da bi bilo dobro, da bi se za taj seminar ranije saznalo, zbog prenoæišta i ostalih priprema. Mislim, da smo se na tom semi
MOSTOVI
Iz aktivnosti SSDS
naru nauèili puno toga što bi trebalo veæ odavno da znamo o našim precima i kulturi. A takoðe smo mišljenja, da bi se taj seminar mogao održati u
Sloveniji 2 ili 3 puta u godini i da se još detaljnije upoznamo sa kulturom.
Posebno nam se svidjelo to, da smo se družili, nauèili nešto novo što nas
je i prije zanimalo, a nismo imali takvih prilika kao što je bio ovaj seminar.
Zato je to bila odlièna ideja, da se mladi pouèimo o tome što volimo i èime
se bavimo.
Na seminaru nam je bilo super, sve se nam se svidjelo i ništa nebi mijenjali.
Mirko Joviæ iz KUD Sveti Nikola, Maribor
Seminar je bio stvarno super i trebalo bi ih više puta organizovati. Biilo bi
bolje kad bi trajalo više dana, da ne bi bilo sve tako prenatrpano i da bi bilo
više vremena za druženje, jer samo u takvim prilikama imamo moguænost
da se upoznamo meðu sobom. To je mišljenje sa moje strane. LP
Malinoviæ Dragana iz PKUD Sveti Nikola, Maribor
Moje mišljenje o seminaru je skroz pozitivno, jedna od retkih stvari koje je
Savez mogao da angažuje, gde smo sklopili mladost, zabavu, edukaciju,
te poznanstva. Mi, KUD-ovi iz Slovenije se sreæemo na smotrama koje se
održavaju godišnje pred zimu, ali tamo nikad nismo mogli toliko da se
zbližimo kao što smo uspeli na seminaru.
Možda su tri dana bila malo, ali svakako dovoljno da se seminar izvede
kao što je bio predviðen, možda je i prevazišao svoju svrhu.
Predavanja su bila svedena na neke oslonjene taèke, koje su seminarcima predstavile neke bitne osnove za buduæi rad. Takoðe, i praktièan rad
bio je više nego zadovoljiv. Kad bi svi tako poduèavali mislim da bi se
smanjio procenat pogrešnog igranja i igraèi bi mnogo lakše shvatali
korake, što bi vodilo do uspešnih te pravilnih spletova igara.
Organizacija bi mogla biti mnogo mnogo bolja, da poènemo od vode za
igraèe, pa do nekog predpripravljenog gradiva. Takoðe ne bi štetilo imati
veæi prostor gde bi se održavao seminar. Delimièno poznajem pozadinu i
razlog nastajanja tih rupa u organizaciji. Nadam se da se ovo neæe ponoviti na sledeæem seminaru, za kog se takoðe jako nadam da æe se održati
uskoro, naravno u Sloveniji.
Za sledeæi seminar bi zadržala tebe Vesna, jer svoj posao obavljaš više
nego odlièno i naravno tvoje veštine (naèin poduèavanja, muziku,..). Ja se
iskreno nadam nekoj buduæoj saradnji, bilo na seminaru ili na nekom drugom organizovanom dogaðaju.
To je samo pola od onoga što sam doživela na seminaru. Lep pozdrav.
U KOLO
Sale i Vesna,
ma kombinacija prava,
još sad me od vežbi boli glava.
Levaè, Gruža,
oblasti centralne Srbije,
jao još malo, pa æe želja da me mine.
Korak levo, korak desno,
na mestu malo - preplet, varka,
nismo završili sve do mraka.
Još poskok i pesma,
- tek sada sam svesna,
šta nam radi naša Vesna.
Danijela Peæanac iz KUD "Maribor - Branko Radièeviæ", Maribor:
Baci dobro niz vodu, voda æe opet tebi da donese, kaže stara srpska
poslovica koja se još jednom pokazala za istinitu. Kad je predsednik
SSDS Ilija Jankoviæ video naš rad, trud, meðusobno druženje i razumjevanje, obeæao nam je, da se nešto tako, kao što je bio taj seminar mora
ponoviti i to u mesecu martu 2008. u Ljubljani.
Stvarno nemam reèi, koje bi mogle opisati moje zadovoljstvo samim
radom na seminaru. Predavanja su bila jasna, razumljiva, pouèna. Mnogo
sam stvari saznala, kojih nisam pre toga znala, i na koja nisam ni obraæala
pažnju.
Naša Vesna se jako trudila, da nam objasni korake, da ih razumemo i oni,
koji smo noviji u tome. Pored svega bila je stvorena jako pozitivna atmosfera, zbog koje smo se još lepše proveli. Dokazali smo, da rad i zabava
mogu zajedno. I šta je najbitnije, stekla su se nova prijateljstva, poznanstva, saraðivanje.
Sama ideja organizovanja seminara na takav naèin, meðu nama jako je
dobro primljena, što se odrazilo i na odazivu srpskih društava i sa tim folklornih sekcija u Sloveniji. I pošto dobar glas daleko stiže verujem, da æe se
na iduæi seminar odazvati baš sva srpska društva u Sloveniji.
Za iduæi rad je moja želja, da bude sve isto kao dosad - znaèi rad u pozitivnom duhu, sa pozitivnim ljudima, jer samo tako æemo moèi zakljuèiti
naše druženje pozitivno, kao što smo sad jer gvožðe se kuje dok je vruæe
... zato jedva èekam mart.:)
Da ne bi nje,
ne bih nikad znala,
šta Trojanac sve može da stvara.
Odluèim se, nije to za mene,
a utešim se,
jer znam da još ima vreme.
Ali biæe bolje,
nauèiæu ja,
jer mi je ona velika inspiracija.
Biæu prava,
znam ja to,
nadam se, da se uskoro vidimo.
Danijela Peæanac
KUD Maribor - Branko Radièeviæ
11
12 Iz aktivnosti dru{tava
Brdo u Vrbasu
Folklorna grupa kulturnog društva Brdo iz Kranja 26. i 27. maja 2007.
uèestvovala je na 12. evropskoj smotri srpskog folklora dijaspore.
È
lanovi folklorne grupe KD Brdo iz Kranja su u
veoma jakoj i izjednaèenoj konkurenciji od 32
društva iz cele Evrope (Nemaèke, Avstrije,
Francuske, Švajcarske, Švedske, Rumunije, Maðarske,
Hrvatske, Slovenije) sa osvojenih 82,3 boda od 100
moguæih, osvojili SREBRNU PLAKETU.
Folklorna grupa Brdo iz Kranja ove godine bila je jedini
predstavnik Slovenije na evropskoj smotri srpskog folklora i po reèima najboljih i najeminentnijh koreografa i etnomuzikologa iz Srbije naša mlada grupa ostavila je veoma
dobar utisak ne samo pred struènim žirijem, nego i pred
mnogobrojnom publikom. Naše društvo bilo je nagraðeno
za naporan rad kroz celu sezonu i želja nam je naravno
da svaki sledeæi put napredujemo još za korak dalje.
Nijednom kulturno-umetnièkom društvu ne bi smeo da
bude imperativ takmièenje i želja za pobedom po svaku
cenu, nego kroz kvalitetan rad održati srpsku tradiciju na
dostojnom nivou i preneti što više izvornog stvaralaštva
na mlaðe naslednike.
Ako se za taj rad dobije i zaslužena pohvala i nagrada
onda to može samo da bude dodatni stimulans ka daljem
radu i trudu.
Za taj izvanredan i nenadan uspeh svim folkloristima
uèesnicima smotre i èlanovima ansambla, te rukovodstvu
èestitamo i želimo im i dalje uspešan rad, sa mnogo pozitivnih rezultata. Neka vama i svim ostalim èlanovima
društva bude dodatna motivacija i inspiracija u daljnem
radu.
KD BRDO
MOSTOVI
MOSTOVI
13
Iz aktivnosti dru{tava
Nastup u Bugarskoj
Èlanovi folklornih grupa KD Brdo iz Kranja i SKD Sloga iz Nove Gorice
vratili se sa meðunarodnog folklornog festivala u Bugarskoj
È
lanovi folklornih grupa KD Brdo iz Kranja i SKD Sloga iz
Nove Gorice vratili se sa meðunarodnog folklornog festivala u Bugarskoj
Nezaboravan provod, toplo i èisto bugarsko more, plaža iz snova,
druženje sa više od 200 drugih uèesnika festivala iz Srbije,
Poljske, Bugarske, odlièni nastupi na tri razlièite pozornice, sve to
zaokružuje jako pozitivne i nezaboravne uspomene koje æe mladi
folkloristi nositi u svojim srcima još dugo vremena.
Od 7. do 16. jula 2007. godine folkloristi KD Brdo i SKD Sloga
uèestvovali su na meðunarodnom folklornom festivalu "BALKAN
FOLK FEST" u gradu Kiten na obali Crnog mora u neposrednoj
blizini grada Primorsko 50 km niže od Burgasa.
Mladi momci i devojke iz Kranja i Nove Gorice preputovali su 1400
kilometara u 25 sati vožnje kako bi stigli na prelepu obalu Kitena,
gde su ih doèekali organizatori festivala i smestili ih u hotel
"Paradise" zajedno sa svim ostalim uèesnicima festivala. Posle
dana odmora odmah je sledio koncert u Kitenu, pa posle toga
koncert u gradu Novo Panièarevo i najzad glavni nastup u gradu
Primorsko. Gde god su se pojavili, naši folkloristi pustili se nezaboravan utisak na posetioce kao grupa puna pozitivne energije,
osmeha, želje po igranju i druženju sa svojim vršnjacima.
Dani su protekli aktivno tako sa održavanjem koncerata, kao i sa
dodatnim probama, izletima i šetnjama gradom i naravno kupanjem i opuštanjem u toplom Crnom moru, dok su naravno veèeri
bile rezervisane za druženje sa ostalim uèesnicima festivala.
srpsko veèe gde smo "Slovenci" pokazali kako se svira i igra
polka i kako se zaigra èaèak i bugarka.
Kad su umetnièki rukovodioci grupa Milan Glamoèanin iz Kranja i
Dalibor Antiæ iz Nove Gorice, koji su glavni "krivci" za odlazak na
zajednièku turneju, svojim folkloristima rekli da se meðusobno
druže i upoznavaju, nije im ni na kraj pameti palo, da se može
stvoriti jedno tako veliko prijateljstvo i ljubav izmeðu dva društva
ali naši omladinci su pokazali da prijateljstvo nema granica i da ne
zna za daljinu i stvorile su se veze koje æe potrajati još mnogo vremena i to je jedan od glavnih ciljeva zašto naša društva i postoje
i rade, da se vršnjaci sa sliènim korijenima udruže i upoznaju.
Èak su omladinci to prikazali i na bini sa zajednièkim pevaèkim
nastupom grupa.
Kad smo se umorni vratili od dalekog putovanja, folkloristi su bili
sreæni i veseli zbog toliko lepih utisaka i nesreæni jer nisu hteli da
se rastaju i u jedan glas èulo se, kako ne žele više nigde da idu
jedni bez drugih i èak je nastao zajednièki slogan živelo "SLOŽNO
BRDO".
Srpsko kulturno društvo Sloga i Kulturno društvo Brdo sa ovom
zajednièkom turnejom napravili su još jedan veliki korak ka dobrim
i konstruktivnim odnosima izmeðu dva društva, koji su i do sada
bili na zavidnom nivou. Nadamo se da æe ovakvih "akcija" biti sve
više i više i da æe i ostala društva, ako veæ nisu, poèeti sliènim
putem.
Do skorašnjeg viðenja na probama i nastupima,
Tu su bile tri grupe iz Srbije (Srpski Krstur, Kovilje, Sanad), dve
grupe iz Poljske, grupa iz Bugarske. Priredili smo i Slovenaèko-
Milan Glamoèanin
MOSTOVI
14 Iz aktivnosti dru{tava
Tristaosamdeset pesama
u jednoj knjizi
Srpsko kulturno društvo Maribor priredilo promociju knjige "Mostovi prijateljstva"
K
ažu da je nekada teško da se realizuju kulturni projekti bez pomoæi
državnih institucija. Teškoæu za štampanje knjige bez finansijske pomoæi
države prebrodili su zajednièki Milka Kneževiæ, poznata književnica i slikarka iz
Varaždina uz pomoæ velikog broja saradnika iz dvadesetdevet država i uz pomoæ
èlanova društava Kinesko - Hrvatskog prijateljstva iz Varaždina i "Internacionalnog
kulturnog društva Štajerska zajednica" iz
Maribora. Uradila je nešto što je na prvi
pogled izgledalo nemoguæe.
U kratkom roku od godinu dana pripremila
je sa svojim saradnicima 380 pesama pesnika iz 29 država i dala u štampu knjigu
pod imenom "Mostovi prijateljstva". Veliku
pomoæ za štampanje knjige pružilo je novo
osnovano društvo "Štajerska zajednica" iz
Maribora, koje okuplja èlanove iz svih
nacija koje žive na teritorijumu austrijske i
slovenaèke Štajerske a pozitivno gledaju
na saradnju meðu narodima.
Knjiga je ugledala, ovih dana, svetlost
dana. U knjizi su meðu književnicima iz
celog sveta objavljene pesme i srpskih pesnika Ivana Rajoviæa iz Kraljeva i Radeta
Bakraèeviæa iz Raške.
Knjiga je štampana na hrvatskom i srpskom jeziku. Uskoro se oèekuje štampanje knjige na slovenaèkom, nemaèkom i
kineskom jeziku. Pošto je "Internacionalno
kulturno društvo Štajerska zajednica" iz
Maribora èlan Saveza kulturnih društava
Evropske unije to je društvo preuzelo obavezu da traži finansijska sredstva od Evropske unije za štampanje knjige na tri jezika.
Milka Kneževiæ je sa kombijem punih knjiga stigla prošle subote u slovenaèki
Maribor. Razlog je bila promocija knjige.
Promociju knjige u Mariboru je organizovalo Srpsko kulturno društvo Maribor. Na
Promociji knjige je stiglo oko dvesta èlanova srpskog kulturnog društva Maribor.
Stigli su i predstavnici kulturnih društava iz
Celja, Graca i Varaždina. Promociju su
svojim aktivnim prisustvom poèastili i
Marjan Pungartnik, književnik, sekretar
Saveza kulturnih društava Slovenije, Mario Keziæ, ataše za kulturu Ambasade
Republike Hrvatske u Sloveniji, Šime Ivanko, poèasni konzul Hrvatske u Mariboru i
Rade Lukiæ, predstavnik stranaca u austrijskom Štajerskom Parlamentu. Èlanovi
Srpskog kulturnog društva i predstavnici
drugih nacija koji su prisustvovali promociji knjige u Mariboru dogovorili su se da i
dalje zajednièki rade na povezivanju državljana svojih nacija na kulturnom i sportskom polju. Sledeæa promocija knjige biæe
2. oktobra u "Gradskoj biblioteci" u Zagrebu. Na kraju su predstavnici "Štajerske
zajednice" pozvali prisutne da doðu decembra ove godine u Grac, gde æe se izvršiti promocija knjige za ljubitelje književnosti iz ovog austrijskog grada.
Rade Bakraèeviæ
SRE]A
ta je sre}a? Sre}a stawe duhovnog i telesnog
zadovoqstva a {to u {irem smislu zna~i: povoqne `ivotne okolnosti, radost zbog ostvarenih ciqeva, dragi doga|aji i prijatni do`ivqaji.
Sre}a se priziva u pozdravima, ~estitkama i zdravicama kao {to su: Sre}an rad!, Sre}an put!, Sre}an
praznik!, Doma}ine sre}no ti veseqe!, itd...
Dve su vrste sre}e.
[
Osiroma{enom narodu se preko televizije, {tampe i
rasko{nih reklama obilato nudi i prodaje la`na nada.
To su mnoge lutrije i tombole, neki "Bingo", "Loto" ,
sre}ke na grebawe, sportske prognoze.... Sre}ke su
postale mamac za kupovinu svakakve robe. Sve je to svojevrsno "{ibicarewe" kome bi trebalo stati na put.
Lakovrene opomiwne narodna poslovica: "U sre}u se
uzda lud a pametan u svoj trud".
Jedna je motivisana i predvidqiva koja se ostvaruje
radom i zalagawem. To je prava sre}a jer sigurno vodi
`eqenom ciqu. Ona odra`ava svest, u ~ovekovim je
rukama, u wegovoj pameti, znawu, radu i pona{awu.
Predmeti ove sre}e unapred su planirani ciqevi i
uspesi za koje se ~ovek svesno i prora~unato zala`e.
Ona je univerzalna, svakome je dostupna po meri wegovih sposobnosti, truda i zalagawna, pa je zato i
iskazana obliku generalizacije: "Svak je kova~ svoje
sre}e".
U hazardnoj zarazi samo lakoverni varaju lakome.
Trezveni qudi se uzdaju u pravu (motivisanu) sre}u i
stvaraju je za sebe i za druge. Samo`ivi qudi ne mogu
da budu sre}ni, jer nema prave sre}e dok se sa drugim ne
podeli, prvenstveno sa svojim najbli`im i najdra`im.
Po{to je sre}a u radu, zdravqu i qudskim vrlinama
ali i u skromnim `eqama, Du{an Radovi} poru~uje:
"Pre nego po|ete da tra`ite sre}u, proverite, mo`da
ste ve} sre}ni".
Druga sre}a je nemotivisana, slu~ajna i nepredvidqiva, poznata kao "luda sre}a". Velika je dru{tvena
nevoqa {to se puno sveta nadawem u ludu sre}u otu|uje
od prave i pametne sre}e. Luda sre}a je hazardna,
privla~na je za lakomislene i sve one koji bi da lepo
`ive a malo rade. Za wih je stvorena ~itava industrija
samoobmane u vidu masovnih igara na sre}u.
Dragi ~itaoci pro~itajte ovo jer vam mo`e korisno u
`ivotu poslu`iti. Ja vam `elim mnogo, mnogo prave
sre}e.
Pi{u}i ovo o Sre}i poslu`io sam se zapisanim u kwizi
"Danica" koju je izdala Vukova zadu`bina Beograd.
Dimitrije-Di{a Markovi}
MOSTOVI
Predstavqamo vam
15
Ja~i preko Saveza
Srpsko kulturno dru{tvo Novo Mesto je
najmla|e srpsko dru{tvo u Sloveniji.
Tako smo do~ekali da se i u ovom dijelu
osnuje dru{tvo koje }e wegovati srpsku
kulturu, tradicije, obi~aje, jezik, vjeru
i raditi na o~uvawu identiteta pripadnika srpskog naroda. U vezi stim razgovarali smo sa Ostojom Ku|eqi}em,
predsjednikom dru{tva.
SKD Novo Mesto je najmla|e srpsko
dru{tvo u Sloveniji. Kako je do{lo do
ideje da se i u ovom kraju Slovenije
osnuje srpsko dru{tvo?
Ideja, da se ovom kraju Slovenije osnuje srpsko dru{tvo je stara najmawe oko
deset godina. Vi{e puta sam u tom periodu razgovarao sa svojim prijateqima i
poznanicima, da bi bilo potrebno ne{to
uraditi na tom podru~ju. Op{ta situacija nama Srbima ba{ nije bila naklowena u tom vremenu. Pro{le godine
smo se moj kum Ostoja i ja dobili sa
gospo|om Brankom Bukovac, koja u
op{tini Novo Mesto vodi brigu i
poma`e razli~itim dru{tvima. Jednog
dana smo dogovorili sastanak u Qubqani sa predsjednikom i sekretarom
bqavawe za koreografa u Srbiju ili u
Bawa Luku. U dru{tvu imamo i likovnih umjetnika, tako da je u planu jedna
likovna izlo`ba. U toku je i osnivawe
sportske sekcije za koju postoji veliko
zanimawe. Radimo i na evidentirawu
~lanstva za u~ewe srpskog jezika.
Za rad svakog dru{tva potrebna je i
podr{ka okoline u kojoj `ivite. Kakva
je ta podr{ka od ~lanova dru{tva a
kakva od lokalne zajednice?
Da li ste ve} uspostavili saradwu sa
drugim srpskim dru{tvima i {ta
o~ekujete ubudu}e od te saradwe?
Da li ste zadovoqni sa brojem i
aktivno{}u ~lanova i da li se {ta u
tom smislu promijenilo od osnivawa do
danas?
Mi smo uspostavili saradwu sa drugim
srpskim dru{tvima u Sloveniji. O~ekujemo, da izmjewujemo iskustva, da ne{to nau~imo jedni od drugih i zajedno
nastupamo tamo gdje imamo zajedni~ke
interese.
Mi imamo trenutno u dru{tvu evidentira-nih preko 200 ~lanova. Ve}ina
stvari je trenutno odvisna od Izvr{nog
odbora dru{tva. Mi `elimo, da se
aktivnosti i `ivot prenese {to {ire na ~la-nove na{eg dru{tva.
Jo{ uvijek mislim, da neke
stvari u dru{vu idu spo-ro.
Mislim, da je u na{oj regiji
jo{ ogromno kapa-citeta i da
moramo raditi na tome, da se
u rad ukqu~i {to vi{e qudi
a po-sebno mladih.
Ostoja Ku|eqi}, predsjednik SKD Novo Mesto
Recite nam ne{to o prvim koracima
va{eg dru{tva, ~ime se bavi i koja je
osnovna djelatnost?
Na{e dru{tvo je osnovano u martu ove
godine. Na samom po~etku smo osnovali
razne sekcije kao {to su folklorna,
muzi~ka, likovna, sportska, javne tribine i u~ewe srpskoga jezika . Imamo redovno i susrete ili igranke. Za u~ewe
folklora koreograf Bojan dolazi jednom sedmi~no iz Mladosti-Qubqana.
Dru{tvo }e izabrati nekoga iz folklorne sekcije i poslati ga na usposo-
Da, mi smatramo, da je dobro da smo
povezani u SSDS. Preko Saveza bi morali biti ja~i i, da zajedni~ki nastupamo do dr`ave Slovenije. Mislim li~no, da bi srpska dru{tva u SSD-a morala biti slo`nija jer svi imamo iste
probleme i na kraju isti ciq.
Podr{ka od ~lanstva i od lokalne
zajednice postoji.. Sa dobrim radom i
aktivnostima dru{tva ta podr{ka }e i
od ~lanstva i lokalne zajednce biti
svakog dana ve}a.
U dru{tvima su ugla-vnom
aktivni stariji ~lanovi,
naravno osim folklornih
sekcija, da li ste zadovoqni sa ukqu~eno{}u mladih
u aktivnosti dru{tva i
{ta planirate u vezi
toga?
SSD Jankovi}em i Vojvodi}em.
I tako smo po~eli....!
Vi ste odmah nakon osnivawa uputili
molbu za prijem u ~lanstvo Saveza srpskih dru{tava Slovenije. {ta o~ekujete od tog ~lanstva i {ta bi to trebalo poboq{ati u radu SSDS?
U na{em dru{tvu imamo
dosta aktivnih kako starijih tako i
mla|ih ~lanova. Morate znati, da smo
dru{tvo osnovali posebno zbog mladih,
da ne zaborave svoju kulturu, svoje
obi~aje i svoj jezik. Zbog toga i radimo
na tome, da u dru-{tvo ukqu~imo {to
vi{e mladih qudi.
[ta za Vas li~no zna~i rad u dru{tvu
i kakva su Va{a o~ekivawa u vezi
toga?
S obzirom na to da su srpska dru{tva
u Sloveniji registrovana kao kulturna dru{tva, da li mislite da bi trebalo pro{iriti djelatnosti i na
druga podru~ja i koja?
Program na{eg dru{tva je {ire zasnovan npr. humanitarni rad i to sve {to je
prije navedeno.
Kakava su Va{a o~ekivawa u budu}em
radu dru{tva i kakva je Va{a poruka?
O~ekujem, da dru{tvo bude {to aktivnije i da se u rad ukqu~i {to vi{e
~lanova na raznim podru~jima na{ega
`ivota i rada. Samo tako }e dru{tvo
biti i uspje{no.
Recite nam ne{to o ~asopisu Mostovi,
da li imate predlog {ta bi se to
moralo promijeniti da bi ~asopis bio
jo{ boqi i sadr`ajniji?
^asopis Mostovi je dobar i kvalitetan
~asopis. Mislim, da bi svako na{e
dru{tvo moralo imati svog dopisnika i
sa tim bi se pisalo vi{e o `ivotu i
radu dru{tava i sa tim i sam ~asopis bi
postao sadr`ajniji.
Imate li neku poruku za Va{e ~lanove
i za na{e ~itaoce?
Daj bo`e, da se srbi slo`e"
Za mene je rad u dru{tvu velika ~ast i
velika obaveza. O~ekujem, da na{e
dru{tvo postane jednog dana najuspje{nije srpsko dru{tvo u Republici
Sloveniji.
Hvala na razgovoru.
Hvala i vama !
Razgovor vodio: Du{an Jovanovi}
MOSTOVI
16 Predstavqamo vam
Vi{e poverewa u mlade
Srpsko kulturno prosvetno dru{tvo
Sveti Sava iz Krawa jedno je od najstarijih srpskih dru{tava u Slove-niji i
jedan od suosniva~a Saveza srpskih
dru{tava Slovenije. Dru{tvo se u proteklom periodu istaklo nizom aktivnosti a o sada{wem i budu}em djelovawu SKPD Sveti Sava, razgovarali
smo sa Qubicom Gazibarom, predsjednikom dru-{tva.
Kao prvo, recite nam kako je do{lo do
prvog kontakta sa dru{tvom i kada
ste po~eli sa radom u SKPD Sveti
Sava, odnosno {ta je bilo presudno da
ste se anga`ovala u dru{tvu?
Za dru{tvo Sveti Sava prvi put sam saznala od kom{ija 2001. Tada smo se
dogovorili da skupa odemo na tradicionalnu Svetosavsku proslavu 27.januara. Ve} prvi kontakt ukazivao mi je
da i sama pripadam takvim qudima,
ose}ala sam se vrlo ponosnom {to su
na{i koreni nazaboravqeni, obi~aji
o~uvani , a igre i pesme u tradicionalnim no{wama sa~uvani. Sve mi je to
izgledalo kao da sam se podmladila i
na trenutak vratila u stari zavi~aj. To
ve~e je bilo na proslavi oko 500 qudi, i
ako ih li~no nisam poznavala ~inili su
mi se jako dragi i bliski. @eqa da sam
u wihovom dru{tvu bivala je sve ja~a i
ja~a , sve sam se vi{e i nesvesno pribli`avala, a potom sam i zamoqena od
tada{wih ~lanova dru{tva da se
ukqu~im i pomognem radu dru{tva. Na
skup{tini dru{tva 2003. godine potvrdili su me u Izvr{ni odbor i izabrali za blagajnika. To su bili moji
po~etni koraci u SKPD "Sveti Sava" iz
Krawa.
SKPD Sveti Sava je jedno od najstarijih srpskih dru{tava u Sloveniji. Kako
je uspjelo da se odr`i i da nastavi i
pro{iri svoje aktivnosti?
SKPD Sveti Sava u Krawu je uvek bilo
i bi}e otvoreno dru{tvo za sve qude
dobre voqe, za svu omladinu i svu decu.
Svako ima svoj kutak i svoje mesto.
Ve} kod najmla|ih se ose}a sa kakvimponosom pevaju himnu Svetitequ Savi,
zatim folkloristi, peva~ke grupe,
sportske sekcije, roditeqi, ~lanovi i
simpatizeri, ukqu~ene su cele porodice, a zatim se to pretvara u jednu veliku porodicu.
Dru{tvo Sveti Sava je u doslovnom prevodu dru{tvo velikog i otvorenog srca,
mesto gde se uva`avaju sve `eqe,
posti`e se kompromis ve}inom, dru{tvo koje ne podnosi afirmacije pojedinica.
Folklorna sekcija je jedna od najaktivnijih i najboqih me|u srpskim dru{tvima. Recite nam ne{to o radu i
sada{wim aktivnostima te sekcije.
U folklornoj sekciji se uvek radi na
kvaliteti i ne na kvantiteti. Hvala bogu {to je taj duh usa|en da ono {to radimo radimo kvalitetno, nije nam `ao ni
vremena ni sredstava, anga`ujemo stru~wake i pitamo za savet. Imamo qude
koji su to profesionalno radili pa znaju to svoje znawe i prijateqstvo priznatih stru~waka preneti na igra~e. U
dru{tvu se uvek radi na podmlatku pa
se prvi koraci u~e jo{ u mla|oj dobi, a
onda se ta `eqa da budu dobri kao wihovi predhodnici prenosi. Imamo dobar
recept kako udru`iti mladost i iskustvo a da je zadovoqstvo obostrano.
Trenutno teku pripreme za nastupe pod
okriqem Javnog fonda (susreti de~ijih
i odraslih grupa Gorewske), pripreme
oko postavqawa nove koreografije
Mileta Vuji~ina poznatog stru~waka
(Brusnik) iz Srbije, za stariju folklornu grupu i nove igre za mla|u grupu,
te nova koreografija za na{e veterane.
Te tri sekcije rade punom parom za nastup na celove~erwem koncertu 8. decembra u Pre{ernovom gledali{~u u Krawu, gde }e se predstaviti {irem auditorijumu a naravno i svim na{im dragim
gostima.
Koje su jo{ aktivnosti koje su vezane
za va{e dru{tvo, ~emu jo{ poklawate
pa`wu?
U na{em dru{tvu kao {to
sam pre napomenula ima mesta za sve qude
dobre voqe, pa
tako imamo i
peva~ku sekciju. Planinarska
sekcija je vrlo
aktivna, svaki
vikend odlazi
se u planine,
leti se organizuju izleti na more, upravo je u pripremi
06.10.2007 i izlet u Bawa Luku i okolinu, `elimo {to vi{e dru`ewa i upoznavawa samih sebe. Sportske aktivnosti po~iwu u vreme hladnijih dana, pa
tako ima i sporta i razonode. Svesni
smo toga da u ovom brzom tempu `ivota
qudima treba malo opu{tawa i
dru`ewa, tako da smo sve to udru`ili
i `elimo na{im ~lanovima {to je
mogu}e vi{e igre, plesa, pesme, razonode, opu{tawa i dobrog zdravqa.
Recite nam kakav je odnos lokalne
zajednice u vezi djelovawa SKPD
Sveti Sava, da li postoji podr{ka i u
~emu se ogleda?
Kraw je malo mesto i u wemu postoje tri
srpska dru{tva. Lokalne vlasti se
ovek odazivaju na{im pozivima, gajimo
ve} niz godina dobru saradwu. Projekte
koje prijavqujemo na MK MOK su uvek
dobro oceweni, ali na `alost na raspolagawu je uvek malo sredstava. Na{a
potreba je sve ve}a da imamo svoje prostore, pa tako o~ekujemo ve}e razumevawe i boqu saradwu na tom podru~ju. Dobru saradwu imamo i sa O[
France Pre{ern iz Krawa, termini za
na{e folklorne i sportske aktivnosti
su uvek na prednosnoj listi, upotreba
u~ionice za sastanke su nam dopu{tene,
pa ~ak i prostor za ~uvawe no{wi nam je
trenutno na raspolagawu.
SKPD Sveti Sava je jedno od rijetkih
dru{tava koji u vo|stvu ima i pripad
MOSTOVI
nice qep{eg pola a Vi ste sada i predsjednik dru{tva. Kako se osje}ate u
toj ulozi?
U na{em dru{tvu je mnogo pripadnica
ne`nijeg pola, sve su vrlo aktivne pa
tako ne vidim nikakvu posebnost da je i
predsednik dru{tva pripradnica tog
pola. U ovoj ulozi ose}am se vrlo prijatno, nasledila sam zdravo jedro, kao
u porodici ose}am za{titu mu{kog dela ~lanstva, dodala sam malo ne`nosti, malo vi{e razumevawa, i klima je
vrlo prijatna {to i sami prime}ujete.
Iako je jedan od osniva~a Saveza srpskih dru{tava Slovenije, SKPD Sveti
Sava nekoliko godina bio je izvan
Saveza. [ta je uticalo da ste ponovo
postali ~lanovi krovne organizacije i
{ta o~ekujete od SSDS ubudu}e a
{ta Savez mo`e o~ekivati od vas?
@ivimo u vremenu integracija, ja~i smo,
svi imamo iste probleme i iste ciqeve,
pa na taj na~in mo`emo vi{e posti}i.
Re{avajmo probleme koji su re{qivi,
pustimo se politikanstva i sastanaka
bez konketnih dogovora. Vreme i tempo
17
Predstavqamo vam
cije su te koje }e ~uvati tradiciju na{eg
naroda, imamo bogatsvo koje nije zanemarqivo, svesni smo
svi toga, prenosimo
to na mla|a pokoqewa, ali o~ekujemo od
na{e Matice da }e
nam u svemu tome
pomo}i da to znawe
prenesemo na stru~niji i kvalitetniji
rad.
Kakvo je Va{e mi{qewe o Novinama srpskim Mostovi i {ta
je to {to bi trebalo popraviti da bi
bile jo{ boqe?
Sre}ni smo {to imamo i svoje srpske
novine Mostovi. Dobar je to ~asopis,
dobro je ~uti , pro~itati i napisati ne{to u materwem jeziku. Vi{e reporta`a
sa terena o doga|awima u Matici i u
dijaspori. Vi{e priloga o uspehu pojedinaca na{ih sunarodwaka koji `ive na
ovim prostorima, priloga o `ivotu i
skom narodu nikada u istoriji nije bilo
te{ko.
Za dru{tveni rad potrebna je i podr{ka porodice. Kako ste zadovoqni
sa tom podr{kom?
U svakom poslu bitna je podr{ka
porodice, hvala bogu tu nemam problema. I ja i moj suprug ula`emo maksimalni trud da u~inimo korisno delo za ovo
na{e dru{tvo, koristimo i privatna
poznanstva i prijateqstva za dobro
na{eg dru{tva.
Mo`da postoji jo{ ne{to {to Vas
nisam pitao a {to bi bilo zanimqivo?
u kojem `ivimo nala`e nam da se brzo
dogovaramo, u danim situacijama iskoristimo to {to maskimalno mo`emo,
udru`imo snage i ~inimo to {to je dobro
za sve nas.
Kakva je saradwa sa ostalim srpskim
dru{tvima, a i sa dru{tvima izvan
Slovenije?
Saradwa sa srpskim dru{tvima u
Sloveniji je dobra, ali ne zna~i da ne
bi mogla biti i boqa. Premalo se poznajemo, premalo iznemewujemo izuskustva.
Sa ostalim srpskim du{tvima u Matici
i izvan we dobro sara|ujemo, bili smo u
gostima kod i wih i oni kod nas, dru`imo se na raznim takmi~ewima, prijateqstva traju, uspomene ne blede.
U ~emu vidite budu}nost va{eg kao i
drugih srpskih dru{tava i ~ime bi se
dru{tva morala baviti pored onog
{to ve} rade?
Budu}nost vidim u podmlatku, genera-
snala`ewu porodica u Republici
Sloveniji.
Mi smo humanitaran narod pa tako ne bi
bilo na odmet pisati o qudima koji tek
pristi`u u novu sredinu, sredinu koju
mi dobro poznajemo a oni se te{ko
snalaze. Pru`iti ruku pomo}i nama srp
@elim
poru~iti
svim
srpskim
dru{tvima i SSDS, da imaju vi{e
poverewa u na{u omladinu, da im daju
vi{e prostora i mogu}nosti da ostvaruju svoje `eqe, wihova ideja i wihova
brzina u kombinaciji sa starijim i
iskusnijim vrlo brzo posti`e dobre
rezultate.
Mudrost i brzina je ponos srpskog naroda.
Hvala na razgovoru.
Hvala i vama.
Razgovor vodio: Du{an Jovanovi}
MOSTOVI
18 Sa pute{estvija
Manastir Manasija
Manastirski konak
Manastir Manasija
L
epa Resavska dolina, reka Resava, Resavske
pe}ine, pitomina...
Pod planinskim obroncima smestili su an|eli, kao
rukom polo`enu, Manastir Manasiju. Brankovi}i ga
dugo brani{e pred Turcima.
Obzida{e ga debelim zidinama, bedemima i dobro
organizovanom odbranom. Takvih zidina nema ni jedan
drugi srpski manastir.
Pred nasilnim zlikovcima, azijatskim agarjanima,
vrata se ipak od{krinu{e, kolena klecnu{e a uzdah
bola zatreperi. Psine ga rastrga{e pa krvca kapnu niz
stewe i odsuzi se do vode Resavske a od we po celoj
ocrwenoj Srbiji. U|o{e, opqa~ka{e, popali{e,
poru{i{e. Proklete im du{e!
Vredne verni~ke ruke popravi{e, dozida{e, prekri{e.
Blago nama i Gospodu!
Meseca juna 2007. kada sam bio u poseti, i tokom ~itave
godine vr{i se restauracija kako unutra{wosti tako i
spoqa{weg dela u krugu manastirskome.
Zidine manastira
U jednoj pesmi o Manasiji koja govori o lepoti kraja i
lepom Manastiru na kraju ka`e:
"To {to je ostalo, to se srpsko zove,
sa~uvaj nam Bo`e Ti ostatke ove."
Na samo ostatke, Manasija se ponovo ra|a u svoj svojoj
lepoti. Prerasta u jednog od najlep{ih na{ih
zadu`bina. Blista}e nam ona jo{ mnogo vekova ako nas
bude i ako Bog da snage i novaca.
To smo, beli, zaslu`ili ispa{taju}i, trpe}i, ginu}i
mu~eni~kom smr}u...
Kao narod Izraiqev, {ta je sve prolazio pa je opstao
kroz hiqade godina, istu nadu uzdignu}a i mi o~ekujemo. Na{a renesansa tek dolazi.
Nadajte se qudi! Na{ Mesija tek dolazi.
Sa verom u Boga!
Dragi{a Lazovi}
Dragi{a Lazovi} u Manasiji
MOSTOVI
19
Sa pute{estvija
Beli An|eo
Manastir Mile{eva
Sveti Sava
Manastir Mile{eva
J
edan od najlep{ih i najure|eniji manastir Srpske Pravoslavne Crkve,
zadwe boravi{te mo{tiju Svetoga
Save pred odno{ewem i loma~ewem na
Vra~aru. Ponosi se svetski poznatim
Belim An|elom, koji je svojim krilima
obgrlio pola crkvi{ta. Tu je i najlep{i
lik, kojim se kite svi koji nose wegovo
ime, lik Svetoga Save, prvoga arhiepiskopa srpskog, ustanoviteqa Srpske
Pravoslavne Crkve.
Upravo me je najvi{e to privuklo da posetim Mile{evu. Toliko puta sam grafi~ki
obra|ivao lik Svetog Save za potrebe
dru{tva Sveti Sava Kraw, da sam jednostavno morao da ga u`ivo vidim i li~no
uslikam. Fascinirala me je sre|enost i
mir u manastiru. Bistri potok i krici paunova, rajskih ptica, ostvarivali su deo
nebeskog raja na o~igled posetioca. Manastirski konaci i sva okolina skoro su renovirani. Zidaju se jo{ objekti izvan zidi{ta za razne potrebe, crkvene i civilne.
Unutra{wost blista ~isto}om koju bi
mnoge crkve trebalo da uzmu za primer.
Manastirski konak
Kandila sa lelujaju}im plami~cima daju
`ivot i spomiwu na jo{ prisutan duh
Svetoga Save. Crveno mermerni sarkofag,
iz kog su Turci uzeli mo{ti, stoji u hladu
ispod lika najve}eg srpskog svetiteqa,
obavijen maglicama miomirisnog tamwana.
Duha nisu mogli odneti, zato je On jo{
uvek tu. Bio sam Mu tako blizu, bio je uz
mene, u meni. Bio sam pun ushi}ewa da su
mi se prsa nadimala uzimaju}i ga dahom.
Stoje}i smireno ispred Wega pro|e mi
stih himne Wegove kroz glavu:
Svadba! pomislih. Svatovi ve} ulaze
predvo|eni mladencima i kumovima. Pesma se zaori iza zidina, pa kolo. Nude
svima znanima i neznanima bocune rakije.
Uh, ala je dobra! Sve{tenik izi|e iz
crkve wihaju}i kandilom i sve~ano ih
uvede u crkvu. Narod se krsti, ulazi i
odjednom umiri. Potpuna ti{ina. Normalno, znaju oni pred kim su stali, po{tuju
to qudi ovog kraja. Sveti Sava ih je o~uvao. Gledaju ga ponosno i kao da Mu govore:
Hvala ti o~e Savo!
"Da se srpska sva srca, s Tobom ujedine,
Sunce mira qubavi, da nam svima sine.
Da `ivimo svi u slozi,
Sveti Savo Ti pomozi
Po~uj glas svog roda,
Srpskoga naroda"
Uz molitvu ven~awa i sve~anim ~inom
sajediwewa u bra~nu zajednicu, krunisani
triput okru`i{e sa sve-{tenikom oko
ikone sa produhovqenim:
"Jelici vo Hrista krestistesja, vo Hrista
Oblekostesja, Aliiiluuujaaa!"
Dok mi stihovi himne odzvawaju u u{ima
pome{a se sa wime zvuk harmonike koji se
~u ispred crkve. Celivaju}i dveri pri
izlasku obavi me prapor srpske zastave
koju je barjaktar naslonio na crkvena
vrata.
Sada ponovo pomislih.
@eni se narode!
Mno`i se narode Srpski.
Da Bog da petoro, {estoro...
Da bude prvo mu{ko!
Dragi{a Lazovi}
Sarkofag Svetoga Save
MOSTOVI
20 Na{a pri~a
ZELENI TEPIH
S
tupiv{i iz no}nog voza na peron
stanice Q., Jakov Mitrovi} je do
kraja zakop~ao svoju ko`nu jaknu.
Bila je to jakna od prave ko`e, crna,
lepo skrojena, i Jakov je pre desetak
godina dao prili~nu svotu novaca za
wu. Nije mu bilo `ao; bio je mlad i ponosio se tom jaknom.
Ni sada Jakov nije star; tek je napunio
trideset i pet godina, a to su, kako mnogi tvrde, najboqe godine. Ali na Jakovu
je bilo videti - priznavao je to i on,
dodu{e nevoqno - veliki trag tih desetak godina. Isto se je o~itavalo na nekad prelepoj jakni.
Bio je septembar, kalendarski jo{
leto, a ustvari od wega ni traga ni glasa, posebno no}u. Trebalo bi da bude
jesen pred vratima, a ona je sa jednom
nogom ve} ukora~ila u Mitrovi}ev kraj.
Osetio je to ~im je si{ao sa voza: hladan vazduh ga je naglo vra}ao iz opu{tene pospanosti, koja mu je tako prijala u zagrejanom kupeju. Jo{ o~itnije je
osetio jesen, kada je napustio pokriveni deo perona: romiwala je ki{ica,
uporna i dosadna.
Jakov nije imao ki{obran. Po`urio je
do stani~ne zgrade. Pogledao je na sat:
jedan posle pono}i. Tada je shvatio, da
je voz prili~no kasnio.
Trebalo mu je oko deset minuta do
autobusa. Koliko se se}ao, u jedan sat
je bio autobus za wegov deo grada; a
jedan sat je pro{ao.
Jakov se je uputio stanici gradskih
autobusa, sa nadom, da ne}e morati ~ekati do prvog jutraweg. Mo`da }e ipak
uloviti zadwi autobus, ili }e nai}i
neko poznat sa automobilom i povesti
ga.
Na autostopirawe nije ni pomi{qao.
Nikada nije putovao na takav na~in i
nije mogao razumeti, da neki qudi tako
olako predaju svoju sudbinu u ruke
nepoznatih voza~a.
Vrata stani~ne zgrade su bila zakqu~ana. Pisalo je: 23.00 - 5.00 ZATVORENO. To ga je iznenadilo. Poznato mu je
bilo, da je stanica grada Q. temeqito
prenovqena, i da joj je vra}en sjaj stare
arhitekture, ali do sada nije znao, da
se vrata po no}i zakqu~avaju.
To je smatrao potpuno nepotrebnim i
ose}ao se je nekako razo~aranim: do
sada je smatrao da `ivi u velikom gradu. Morao je napraviti veliki polukrug
oko stani~ne zgrade, da bi se uputio
prema stanici gradskih autobusa.
Idu}i po mokrom asfaltu, Jakov je osetio, da mu je leva noga vla`na. Nije se
iznenadio - bila je to stara boqka wegove leve cipele. Na po~etku …eve ulice se je ustavio pred izlogom kwiga.
Gledao je lepo poredane kwige; bile su
razne: velike i male, tanke i debele.
Divio se svakoj i uz to razmi{qao,
kako bi bilo lepo da su sve wegove.
Kada bi imao novaca, sigurno bi mnoge
kupio.
Krenuv{i daqe stao je u lokvu i odmah
osetio, da mu i desna cipela pu{ta
vodu. To ga je stra{no pogodilo. To, da
leva cipela nije u potpunosti izvr{avala zadatka koji joj je odre|en, Jakov
nije smatrao posebnom tragedijom. Dugo
je ve} trajalo i bio je u potpunosti
navikao na to, da mu je leva noga malo
mokra. ^esto je pomi{qao, kako je
dobro da je desna cipela sigurna. Mogao
se na wu osloniti, a to mu je bilo sasvim
dovoqno, jer je on, Jakov Mitrovi}, uvek
smatrao, da je sve {to je levo, mawe
vredno. Ne bi dao svoju desnu nogu za
tri leve. A tek ruka! Kako ga je qutilo
kad je video, da mu slu`benici potpi{u
wegove papire levom rukom. Svaki
dokument potpisan levom rukom, smatrao je neva`e}im, i svaki posao koji se
je odobravao tim dokumentom, unapred
osu|enim na propast. Kada je u po{ti,
ili kojoj drugoj ustanovi, istovremeno
radilo vi{e {altera, Jakov bi napu{tao svoju kolonu i odlazio na za~eqe
druge, ako bi primetio, da }e u prvoj
koloni biti uslu`en levom rukom. "Ne
ka`e li se", mislio je on "za svakoga,
kome ne ide dan od ruke, da je ustao na
levu nogu." Strogo se je dr`ao pravila:
prvo stati na desnu nogu.
Treba priznati, da je Jakov pomi{qao
ponekada, da bi bilo dobro imati obe
cipele ispravne, ali ga ta misao nije
dugo dr`ala; ~ak je bio qut na sebe
zbog we. Kritikovao je sâm sebe i
potse}ao, kako je svet prepun muka i
problema. Zar nije ~itao u novinama:
saobra}ajne nesre}e, po`ar, poplava,
potres, ratovi… Sve crwe od crweg. A
on da se quti zbog cipele; i to leve.
Sramota!
Tako je Jakov razmi{qao do sada. Ali
{ta sada da ~ini? Desna cipela - to je
ne{to sasvim drugo. Mora}e ozbiqno da
se prera~una, i ako bude ikako u mogu}nosti - kupiti nove cipele.
Do ovoga momenta nikada nije ozbiqnije pomi{qao na to. Ako bi slu~ajno ta
misao zalutala u wegovu glavu, izbacivao bi je vrlo argumentovano - matematikom. A Jakov je bio dobar matemati~ar. Rado se je se}ao ~estih re~i
stare u~iteqice: "Deco, ugledajte se na
Mitrovi}a." A Mitrovi}eva matematika
u vezi sa cipelama je bila slede}a.
Prvo: u godini je puno vi{e dana bez ki{e, nego onih sa ki{om. Drugo: ki{a
ponekada padne no}u, uradi svoj posao
jo{ dok mi spavamo i ujutro prestane.
Tre}e: koliko puta u subotu i nedequ
pada ki{a, nakisne do mile voqe, a u
ponedeqak osvane lep, sun~an dan.
^etvrto: u dana{we vreme su skoro sve
ulice asfaltirane i malo je rupa u
kojima se naprave lokve, tako da, ako
~ovek pazi, mo`e dugo ostati suvih
nogu. Peto: wemu je {upqa samo leva
cipela.
…
Sa takvim matemati~kim argumentima
- a mogao bi ih jo{ nabrojati - Mitrovi}
je ve} nekoliko godina odbijao pomisao
na nove cipele. Sada ga je ne{to steglo
oko srca. Kako i ne bi, u pitawu je desna
cipela. Tvrdo je obe}ao, da }e to imati
u vidu, i da }e u prvoj kupovini cipele
imati prioritet.
Jakov je produ`io daqe. Nedaleko od
izloga kwiga bio je veliki salon automobila - sve sami lepotani. Kod wih se
nije ustavio; nije ~ak ni okrenuo glavu,
da bi ih u prolazu osmotrio.
Stigao je na odredi{te. Taj deo grada
se je u `argonu nazivao ...arski dvor. To
su svi prihvatali i Jakov se je stalno
~udio tome. Znaju}i da je ...arska sastavni deo velike dr`ave, koja kroz
istoriju nije bila ba{ previ{e naklowena wegovoj otaxbini, Mitrovi} je smatrao, da je wegovo negodovawe {to su
sugra|ani tako krstili deo svoga grada, sasvim opravdano. Sada je, dakle,
stajao na ...arskom dvoru, na mestu gde
prolazi ve}ina gradskih autobusa.
Osvrnuo se na sve strane: nigde nikoga.
Ki{a je padala znatno ja~e nego kada je
napustio `elezni~ku stanicu. Kao da je
osokoqena time, {to Jakovu pu{ta i
desna cipela. Voda je le`ala po ravnim
betonskim plo~ama, u kojima su se
oslikavale reklame sa okolnih zgrada.
Jakov je ose}ao, da mu se voda sliva niz
lice i vrat; nije pomagala ni dignuta
kragna jakne. Napravio je nekoliko
koraka i stao pod natkrivenim delom
neke zgrade. Glavu je savio napred i
rukama dobro otresao ki{u sa kose.
Nakon toga je ruke istrqao jednu od
drugu i stavio ih u xepove; prvo desnu,
onda levu. Neko vreme je stajao tako,
tapkao mokrim nogama i gledao na
ulicu, kojom su prolazili retki automobili, uglavnom taksisti. Odlu~io je da
ostane tu gde ki{a ne pada, i da ne ide
bli`e cesti; ionako su - ra~unao je male {anse da nai|e neki poznanik.
MOSTOVI
Okrenuo se, sa rukama u xepovima, za
sto osamdeset stepeni. Tada je video,
da stoji pred nekim ugostiteqskim objektom. Dva-tri metra od wega je bio veliki prozor, ustvari zid, sav od stakla,
izlepqen reklamnim ponudama.
Jakov je napravio tri koraka i pro{ao
kroz otvor na ogradi, koja i nije bila
prava ograda; bila je sastavqena od
saksija cve}a, koje su bile poredane jedna do druge i tako tvorile oivi~en
prostor ispred lokala. Ustavio se
pred vratima i pro~itao: RADNO VREME: 8.00 - 21.00, subota 8.oo - ( ne zna se
do kada - otpali brojevi), nedeqa 9.00 22.00, praznik zatvoreno. Podigao je
pogled i video da iznad vrata pi{e,
velikim slovima ROJAL BAR, a ispod
toga dosta mawim ....enska cesta 58. ~udno - pomislio je gledaju}i jo{ jednom u
radno vreme - zar ne pi{e u ukr{tenim
re~ima, da je bar no}ni lokal.
Po~eo ja da {eta po ogra|enom prostoru ispred lokala. Na kraju prostora
je zastao, lagano se obrnuo i bacio
pogled na svoje cipele, istovremeno i
na levu i na desnu koja ga je malopre
izdala. Wegov pogled nije video
cipela, iako su bile na nogama, nego je
ostao na zelenom tepihu pod wima.
Vidi bogati, pa ja sam na tepihu - pomislio je. Nije se mrdao sa mesta dok nije
dobro razgledao tepih. Zatim je laganim ali dugim koracima do{ao do
izlaza, to jest do mesta gde nisu bile
saksije sa cve}em, iza{ao napoqe,
pomakao se pola koraka u desno i nekoliko puta nogama dobro udario u beton.
Nakon toga je opet, ovaj put pa`qivo,
u{ao u prostor ogra|en cve}em.
Do{ao je do sredine i tu se ustavio.
Lagano se okretao i bacao pogled po
tepihu. "Pa bogati, to je pravi tepih",
divio se Jakov. "Kako je samo velik! Da
ga izmerim". Izmerio ga je: dva koraka
{irine i devet koraka du`ine. Bio je
zadivqen veli~inom. Korake je brojao
kao metre, jer je znao, koliko pribli`no treba pru`iti desnu nogu pred
levu, da bi bile razmakwene jedan metar. "Dva metra {irine i devet metara
du`ine!", ponavqao je u sebi. "Mora biti da je i debqina solidna; najmawe pet
milimetara. Vidim ja, ne{to mi toplije
nogama."
Tako je razmi{qao Jakov, i nije vi{e
ni pomi{qao na svoje {upqe cipele.
Lagano je {etao tepihom i bio je veoma
sre}an. A kako i ne bi bio: stajao je na
tako velikom tepihu; sâm. Do sada,
koliko se se}ao, nije nigde video ve}i
tepih. Video je, dodu{e, na televiziji
vi{e puta, dug crveni tapih, ali to je
bilo samo za predsednike. Ovo je ne{to
drugo - svako mo`e da gazi po wemu; ~ak
i on.
Na{a pri~a
Tepih je zauzimao celu du`inu lokala,
celi ogra|eni prostor. Jakov se je pitao, kako to da nije okrenut po du`ini,
odakle dolaze gosti? ^emu uop{te
slu`i, kad ga pre|u sa dva koraka?
Poznavao je neke krakate qude, koji bi
ga prekora~ili sa jednim korakom. A
onda je skoro glasno rekao: "A to li je!"
Ugledao je, naime, u unutra{wosti
lokala stolove, naslagane jedne na
druge; nekima su noge bile okrenute na
gore. Oko wih su bile stolice, sve jedna
na drugoj.
Jakov je imao zakqu~ak: "Kada je
lokal otvoren, stolovi se postave po
tepihu, oko wih stolice i eto... Zato je
tepih tako postavqen. Gosti lepo sede,
piju pi}e, a noge im na zelenom tepihu;
kao da su na livadi. Milina!"
Celo vreme dok je tako mislio, gledao
je u tepih. Po~eo ga je smatrati svojim
vlasni{tvom. A tako i do|e, jer ko je na
tepihu: ON; sam samcat! Gazi ga uzdu` i
popreko do mile voqe. A zar se ne ka`e:
~ije stado, toga i livada! I Mitrovi}u
je bilo drago da je tako.
Odjednom je za~uo glasno smejawe.
Stajao je na sredini tepiha, podigao
pogled vi{e i sav se pretvorio u uho.
Smeh je bio sve glasniji. "Ko bi mogao
biti, u ovo doba no}i?", pitao se Jakov.
Ubrzo je imao odgovor: preko ceste je
i{ao jedan ki{obran. Ispod wega jedno
debelo stvorewe sa ~etiri noge. Mitrovi} je napravio nekoliko koraka i stao
na ulaz u svoj prostor. Stajao je ponosno,
kao pravi gazda. Prilika pod ki{obranom se je pribli`avala. Malo pred wim
se je ustavila, podigla ki{obran i
rekla: pardon! Tada je Jakov jasno video
dvoje mladih, koji su bili tako pripijeni jedno uz drugo, da su zaista izgledali kao jedno bi}e. Jo{ jednom su ponovili re~ "pardon", i zavili nekoliko
koraka levo do kioska. Tu su bili sakriveni od ki{e.
Jakov ih vi{e nije video, po{to su
bili na drugoj strani. Sav sre}an, vratio se na svoj tepih. Ponosno je kora~ao
po wemu, misle}i o slu~ajnom susretu:
"A mislili su ovamo! E ne mo`e svako
imati ovaj tepih! {ta oni misle, no} je,
nema nikoga. E, ima, ima!"
Dok je tako razmi{qao, igrao se sa
`etonom za autobus. Pri okretawu, na
kraju tepiha, `eton mu je ispao iz ruke.
Jakov ga uhvati pogledom kako se
ustavi na samoj ivici tepiha. Nije ga
odmah podigao. Pomislio je: "Kakva sudbina! Nisam izmerio debqinu tepiha;
bilo mi se te{ko sagnuti, a gle sad!"
Bio je zadovoqan da se mora sagnuti;
uradio je to s lako}om, opipao tepih,
konstatovao da je zaista debeo oko pet
milimetara, pa tek onda uzeo `eton.
Nastavio je {etati po tepihu, gledati
21
ga i diviti mu se. Odjednom je zastao na
jednom mestu i zagledao se u mrqu na
tepihu. "Vidi bogati, pa to do sada nisam video! To je neko prosuo pi}e; o~igledno. Mo`da ~ak i namerno.
Kakvog sve sveta ima! Zar ovakav tepih
da se uprqa!? Sramota!" Stra{no ga je
to pogodilo.
Mitrovi} je odlu~io, da sutra, kad se
naspava u svome podrumskom stanu, do|e na to mesto - sigurno }e stolovi biti
postavqeni - naru~i kafu i polako pije,
u`ivaju}i u svome tepihu. Ali ubrzo se
trgao i smesta odbacio tu misao. Nije mu
~ak ni trebala wegova matematika; razlog je bio jasan i opravdan: na zelenom
tepihu ne bi bio sam.
Bilo bi mu~no gledati, kako razni qudi
gaze wegov tepih. "Jer, kakvih sve qudi
ima! A tek kakvih nogu!", razmi{qao je.
"Zamisli, do|e ~ovek sa cipelama broj
45! Pa jo{ prqavim! Stra{no!"
Iz toga razmi{qawa su ga trgli oni
mladi kod kioska. Video ih je, kako su
izlazili iz svoga skrovi{ta. Odmah
zatim je video autobus koji je prilazio
stanici. "Kad pre bogamu?", zapitao se
gledaju}i na sat. Bilo je ta~no tri sata.
Brzo je pritr~ao autobusu i, posle onih
mladih, i sam u{ao u wega. Pa`qivo je
ubacio `eton u kasu kod voza~a i seo u
prvom delu autobusa; onih dvoje su
oti{li u zadwi deo. Na stolici se
stresao od hladno}e. Opet je ose}ao
svoje mokre noge.
Sedeo je - to sigurno znate - na desnoj
strani autobusa. Jakov Mitrovi} je
uvek sedao na desno; sada je imao i
razlog vi{e za to: gledao je, sve dok se
nije izgubio iz pogleda, svoj zeleni
tepih.
Marinko Jagodi}
MOSTOVI
22 Pravoslavqe
ZA[TO PALIMO KANDILO
PRVO, zato, jer je vera na{a svetlost. Rekao je Hristos: "Ja sam svetlost
svetu".
Svetlost kandila opomiwe nas na svetlost kojom Hristos obasjava du{e
na{e.
DRUGO, da nas poseti na svetlost karaktera onog svetiteqa pred kojim
palimo kandilo. Jer su sveci nazvani: sinovi svetlosti.
TRE]E, da nam slu`i za ukor za tamna dela na{a, i zle pomisli i `eqe i
da nas pozove na put jevan|elske svetlosti. Da b se potrudili tako sa
revno{}u oko zapovesti Spasiteqa - "tako da se svijetli va{e vidjelo pred
qudima, da vide va{a dobra djela".
^ETVRTO, da to bude mala `rtva na{a Bogu, koji se sav `rtvovao za nas.
Jedan maju{ni znak velike blagodarnosti i svetle qubavi na{e prema Onome,
koga u molitvi prosimo i `ivot, i zdravqe i spasewe, i sve ono {to samo bezgrani~na nebeska qubav mo`e dati.
PETO, da to bude stra{ilo zlim silama koje nas napadaju ponekad i pri
molitvi i odvode nam misli na drugu stranu od Tvorca na{ega.
[ESTO, da nas postakne na samopregorewe. Kao {to jelej i fitiq gore u
kandilu, pokorni voqi na{oj, tako neka gore i du{e na{e plamenom qubavi u
svim stradawima, pokorni vazda voqi Bo`ijoj.
Vladika Nikolaj VELIMIROVI]
Bo`anstvena liturgija
Bo`anstvena Liturgija (re~ dolazi iz gr~kog jezika i zna~i zajedni~ka
slu`ba) ili evharistija (blagodarewe, zahvalnost) sredi{te je `ivota
pravoslavne crkve. Sveti oci odredili su je kao Svetu tajnu nad tajnama,
ili tajnu crkve. Iz we sve izvire i woj se sve vra}a. Ona je istovremeno i
putovawe ka Carstvu Nebeskom i wegovo prisustvo na zemqi. Sve ostale
svete tajne vezane su i proisti~u iz Svete liturgije.
Vidqiva zajednica vernih sa glavom sabrawa, episkopom ili sve{tenikom
kao episkopskim izaslanikom, u Liturgiji postaje Crkva, Telo Hristovo,
Narod Bo`iji.
Svetu liturgiju ustanovio je sam Gospod Isus Hristos na Tajnoj ve~eri sa
svojim u~enicima, prelomiv{i hleb i daju}i im hleb i vino uz re~i : "^inite
ovo u moj spomen". U naj{irem smislu, Liturgija se sastoji od molitava,
pevawa, ~itawa i obreda.
Na Liturgiji ~itava crkva u Hristovo ime prinosi Bogu `rtvu hvale, koja obnavqa spomen na smrt i vaskrsewe Gospodwe. Posle
preobra`ewa na{ih darova, hleba i vina, u telo i krv Hristovu, mi se pri~e{}ujemo tim darovima i ulazimo u savr{enu zajednicu sa Hristom, ugra|ujemo se u Wega, ispuweni Wime.
Osnovni delovi Svete liturgije su: Proskomidija (prino{ewe i priprema hleba i vina, uz pomiwawe svih ~lanova crkve, onih
koji su me|u nama i upokojenih), Liturgija ogla{enih (obavezno su joj u ranija vremena prisustvovali ogla{eni, tj. oni koji se
spremaju za kr{tewe; neki je nazivaju i Liturgija re~i zbog toga {to su u woj glavni delovi ~itawe Svetog pisma - apostolskih
poslanica i jevan|eqa, wihovo tuma~ewe i propovedi), Liturgija vernih (po~iwe Velikim vhodom - preno{ewem evharistijskih
darova u oltar, nastavqa se prino{ewem darova ali i nas samih Bogu, kroz Hristovu `rtvu podnesenu radi nas, prizivawem
Duha Svetog i pretvarawem darova), Pri~e{}ivawe, i Otpust (molitva sve{tenika posle koje smo spremni da "po|emo u miru",
nazad u svet).
Liturgija se slu`i svake nedeqe kao dana vaskrsewa Hristovog, na sve velike praznike, Hristove, Bogorodi~ine i svetiteqske, a mo`e da se slu`i (i slu`i se naro~ito u manastirima) i svakog dana. Liturgiju koju slu`imo naj~e{}e u toku godine
napisao je sveti Jovan Zlatousti, Liturgija svetog Vasilija Velikog slu`i se u odre|ene dane (deset puta godi{we), a Liturgija
pre|eosve}enih darova slu`i se samo u toku Velikog vaskr{weg posta.
MOSTOVI
23
@ivot na{...
Vapaj proroka
Moram ovo da vam kažem ljudi moji!
Desilo se meni, a smatram da se to
može desiti svakome od nas. Ako je to
Božija volja, hvala mu do neba, a ako
nije, opet sam sretan, jer mi je bilo lijepo. Smatram da se uzrok tome vuèe
još iz mog najranijeg djetinjstva.
Rodiše me u Bosanskoj krajini u predivnoj porodici. Ne znam koje je prema nama djeci bilo pažljivije, otac ili
mati? Znam samo da su živjeli u velikoj slozi i ljubavi, koju su prenosili i na
nas. Veoma smo bili siromašni. Šestoro nas roditelji podigoše, sa mršave poljoprivrede.
Na našim malim njivicama je nekako
bolje uspijevao kukuruz nego pšenica.
Zato smo najviše jeli kukuruzni kruh,
kako smo ga mi s negodovanjem nazivali ''kuruza''. Ne znam kako je bilo
sa ostalima, meðutim, meni se taj
kruh dojeo. Jedva sam èekao kada æe
pazarni dan, da nam mati donese iz
grada pšeniènog hljeba. Ona je, naime išla u grad samo pazarnim danom.
Na žalost svaki put to nije mogla uèiniti, jer nije imala uvijek novaca.
U djeèijoj neogranièenoj mašti, porodiše se misli. Kako sam došao do toga ni sam ne znam. Uvrtio sam sebi u
djeèiju glavu, ako sanjam da æe mati iz
grada donijeti bijeli, pšenièni hljeb, da
æe se to zaista i desiti.
Tako sam poèeo upražnjavati tehniku,
kako da sanjam ono što zaželim.
Nakon bezbroj pokušaja, to mi je konaèno uspjelo i tu sklonost sam zadržao i do danas. Kao dijete u školi,
prièao sam drugarima, kako mogu da
sanjam ono što poželim, ali mi nikada
ne povjerovaše. Samo bi se nasmijali,
govoreæi da izmišljam.
Sada u zrelim godinama, prièajuæi to
mojim dobrim prijateljima u Sloveniji,
mnogi me zaèuðeno pitaše: ''Zaboga
Strahinja! Kako ti to uspijeva?'' Objašnjavao bih im jednostavno: ''Na veèe,
kada legnem udobno se namjestim i
potpuno se olabavim. Trenutak zatim
sasvim polagano, kroz nos poènem
da udišem vazduh duboko u sami vrh
pluæa.
Izdahnem ga posve spontano, onako
kako to organizam želi. Kroz par minuta osjetim kako mi se svaki mišiæ
opušta. To tako prijatno djeluje na moj
organizam, pa steknem utisak da
stvarno lebdim. Tek tada mi se pojavi
želja, šta bih sanjao. Spontano mi se
spoje java i san i na kraju se naðem u
svijetu snova. Zaželjeni san mi se
poène odvijati, kao sa filmske trake.''
Ovaj put mi se to desilo samo po sebi.
Znam samo da sam bio veoma
umoran, jer sam toga dana mnogo
radio u bašti. Kada sam legao u
krevet, sjeæam se da sam se veoma
lijepo osjeæao. Bilo mi je zaista prijatno, osjeæajuæi kako mi se tijelo
odmara i opušta. Ne sjeæam se kada
zaspah. Kako sam dugo spavao ne
znam, ali se s radošæu sjeæam sljedeæeg:
Bio sam navodno, sam u svom stanu.
Udobno sam sjedio u fotelji, èitajuæi
omiljenu knjigu, pored ukljuèena radia. Duboko sam bio udubljen u knjigu, kada me prenu pisak na radiu,
najavljujuæi taèno vrijeme. Nakon zadnjeg signala javi se simpatièan glas
radio spikerice.
''Ob zadnjem znaku je bila…ura.
Poroèila!
Drage poslušalke in ceneni poslušalci!
Na prvem programu nacionalnega
radia poslušate poroèila.
Na svoji redni skupšèinski seji, slovenske poslanke in poslanci so po dolgi
in izèrpni razpravi sprejeli veè zakonov. Na koncu so tudi enoglasno sprejeli predlog zakona, da se srbski
etnièni skupnosti prizna status nacionalne manjšine. Cenjeni poslušalci, z
nami je v studiu predsednik slovenske
vlade g. Janez Janša. Prosila ga bom
za kratek komentar v zvezi tega zadnjega vprašanja.''
Samo trenutak kasnije, u etru se zaista pojavi karakteristièan glas Janše.
''Hvala za besedo! Prisrèno pozdravljam vse naše poslušalke in poslušalce!
Menim da nimam kaj bistvenega
dodati. To vprašanje je že dalj èasa
bilo aktualno. Èe želite podrobnejše
pojasnilo, moram povedati naslednje:
Kot sami veste je glede tega tudi
javno mnenje Slovenije izreklo pozitiven pristop. Navsezadnje je to od nas
zahtevala tudi evropska skupnost.
Moram še to povedati. Naši državljani,
srbske nacionalnosti, so res uspešno
prestali proces integracije. Preprièali
so nas v vladi namreè, da so resnièno
lojalni državljani Slovenije in da
Slovenijo doživljajo kot svojo novo,
torej domicilno domovino. Zato ne
vidim niè spornega da se jim prizna
status nacionalne manjšine.''
Dežurna radio novinarka mu se
slatkorjeèivo zahvali.
''Gospod predsednik, hvala vam, ker
ste bil naš gost in za vaše izèrpno
pojasnilo.''
On joj se kao što i dolikuje uljudno i
iskusno obrati sa naglašavajuæom
zahvalnošæu.
''Hvala tudi vama za povabilo.''
Zaèudilo me je kako to da spikerica
uopšte ne reaguje na upornu zvonjavu
telefona, jer sam mislio da to sigurno
zove neko od slušaoca, želeæi da
nešto prokomentariše. Telefon je i
dalje uporno i uzalud zvonio.
Zaista šteta, ali na kraju ta zvonjava
ipak doprije do moje svijesti. Nevoljno
se probudih, te svatih da me to ustvari, telefon budi na posao.
Izgleda da sam bio pod snažnim uticajem svega toga, jer dok sam bio u
kupatilu, uporno sam u mislima ponavljao; moraju to ponoviti, te novosti
moraju potvrditi.
Moram obavezno slušati sljedeæe
radio vijesti. Na kraju sam ipak, pripremajuæi se za posao mrzovoljno sam u
sebi mrmljao:
''E, moj Strahinja! Šta ti se to desi?
Dali je to obièni, košmarni san, ili je
bliska vizija koja æe se uskoro ostvariti. Ili je pak, samo vapaj proroka.
Ostoja Šobot.
MOSTOVI
24 Internet
O internetu
Nastanak i razvoj interneta je vezan za istraživanje tokom 60-tih godina
kada je agencija ARPA (Advanced Projects Agency) pod upravom ministarstva odbrane u SAD napravila raèunarsku mrežu. Masovno korišæenje
je poèelo tek pre desetak godina, taènije 1996. Poèetke Internet istorije su
pisali Netscape, IBM i Microsoft.
Poslednjih nekoliko godina važi pravilo u poslovnom svetu da ne postojiš
ako nisi prisutan na Internetu.
Veæ sa malo tehnièkog znanja i hrabrosti tek posle nekoliko sati truda a uz
pomoæ literature možete poèeti sa postavljanjem neke Internet stranice. A
koliko æe to trajati zavisi od vaših potreba ili želja. Poèetak je svakako upoznavanje jezika HTML (Hypertext Markup Language) koji služi kao osnova
za prikazivanje.
Ukoliko vam uspeju ti prvi koraci i postavite neku poèetnu Internet stranicu, vrlo brzo æe se pojaviti problem sa njenim ureðivanjem i održavanjem. Sa malim promenama se može desiti da vam se poremeti oblik. Verovatno æe proæi sati i sati dok
budete ponovo sve namestili onako kako je pre promene izgledalo.
Potrebno znanje za ureðivanje i utrošak vremena za dodavanje i promenu
sadržaja su priveli do razmišljanja o drugaèijim pristupima. Tako se je
pojavio CMS (skraæenica od Content Management Systems), ili upravljanje sadržajima. To je pristup koji omoguæava odvojeno upravljanje oblikom i
sadržajem. Jednom uneseni sadržaji se ne menjaju i mogu da prikažu na
naèin koji izaberemo. Oblik stranice može da se izabere izmeðu nekoliko
hiljada besplatnih ili za male pare kupljenih a može i da se napravi po želji.
CMS program treba u najveæoj meri da prenese naš svakodnevni život u
virtualni svet. Treba da omoguæi:
- Lako ureðivanje sadržaja i izmenu informacija
- Korišæenje sadržaja iz drugih Internet stranica.
- Upotrebu multimedijskih sadržaja: slike, filmove, zvuk
- Rasprave u forumima
- Glasanje na postavljena pitanja u anketama
- Komentarisanje veæ napisanih sadržaja
- Pisanje dnevnika
- Oglasni prostor - davanje oglasa
- Raspored dogaðaja u kalendaru dogaðaja
- Prodaju preko Internet trgovine
- Druženje
Najraširenija tehnika koja se koristi je u glavnom PHP jezik, koji koristi MySQL bazu na Apache serveru.
MOSTOVI
25
Internet
Današnje postavljanje i ureðivanje Internet sadržaja je u glavnom vezano za pojam CMS. Još ako je program za to besplatan smo veæ na poèetku postigli pun pogodak. A sa kojim programom raditi? Da nabrojimo neke od njih, koji su besplatni.
---------------------------------------------------------------------------------- Joomla - izgovara se džumla i znaèi 'grupa' na nekom afrièkom jeziku. To
je naprednija varijanta ranije veoma raširenog programa Mambo. Stranica
se postavi veoma brzo a pošto je vreme novac, onda i vrlo jeftino. Ima puno
dodatnih veæ pripremljenih modula i oblika. Neki su plativi a veæinom su
besplatni. Dodatni moduli: trgovina, forum, galerija slika, ...
Adresa programa: www.joomla.org
Primeri: www.porsche.com.br, www.ds.org.yu, www.peterle.eu, ...
-------------------------------------
--------------------------------------------- WordPress - u glavnom sistem dnevnika (blog) i komentara. Vrlo brzo se
postavi i poène sa pisanjem, u osnovi je odmah omoguæeno komentarisanje sadržaja. Neke funkcije ima veæ u osnovnom modelu, ostale je potrebno
instalirati. Takoðe ima puno besplatnih oblika i dodataka a ne toliko koliko
ostali CMS.
Najkraæe vreme usvajanja.
Adresa programa: www.wordpress.org
Primeri: www.novinar.de, http://blog.siol.net, ...
-------------------------------------------------------------------------------- Typo3 - veoma opsežan tehnièki doraðen, svakako vrhunski CMS program. Zbog toga je vreme usvajanja duže nego kod
ostalih programa.
Na preporuku Centra vlade za informatiko RS ga upotrebljava slovenaèka
javna uprava i u glavnom veæe organizacije.
Adresa programa: (www.typo3.com).
Primeri upotrebe: http://storitve.siol.net, www.dz-rs.si
-------------------------------------------------------------------------------U sledeæem broju æemo pokazati kako u nekoliko koraka postaviti neku CMS Internet stranicu.
Branko Matijeviæ
MOSTOVI
26 Literarna strana
Shvatio sam da neæu otiæi dalje, ma koliko se trudio, dok ne savladam ono niže u meni.
Na tom putu ka izvoru nastojim da neka saznanja prevedem u naš ovozemaljski jezik (poezija) i približim ih kroz slike (fotografije i psihofotografike),
tako da budu razumljiva meni, ali i svima vama koji oseæate potrebu da menjate na bolje svoj život, preuzimajuæi odgovornost za svoje
misli, oseæanja i postupke.
Branko Baæoviæ, www.transformation-art.com
Savet tišine
Buðenje duše
Jedanaesti dan
Uspori i naæi æeš.
Pusti i razrešiæeš.
Oseti i videæeš.
Moli i krenuæeš.
Ne okreæi se i živeæeš.
Pred zoru žar iz tvoga oka
ima neki èudan sjaj.
(Zbirka pesama i psihofotografika:
Trans-formation, 2002)
Treperiš od pesme
odsanjanih snova.
Osmi dan
Dok raspliæeš nebo
i plavetnilom bojiš dan.
Vodimo ljubav...
na ivici misli...
ispred provalije.
Volim da to radimo...
u svakom kutku...
svakoj rupi.
Da je ispunimo,
da zatreperi
sve što stoji u mestu.
Da dignemo sve što je palo.
Da izgrebemo i sastružemo...
sve što je staro.
Da se zavuèemo na najtamnija
mesta...
i izvuèemo na svetlo sve frustracije.
Da uklonimo svu prljavštinu izmeðu...
uživanja.
Da bismo se dotakli lepote raznolikosti...
mrvimo prašinu...
oko naših seæanja.
Isprepletanih nogu, glancamo staze...
oko naših vratova, preko tabana...
do uzdrhtalih vilica.
Nalazimo jedno drugo
u našim maštanjima.
Dodirujemo se usnama.
Lebdimo iznad osmeha.
Iznad popadale svile i pamuka.
Iznad briga i nemira.
Ne mislimo ni na šta.
Iznad vulkana i gejzira.
Iznad zemljotresa.
Iznad topota bikova u svitaj.
A cvetna reka teèe
u krugu tvojih usana.
(Zbirka pesama i psihofotografika:
Trans-formation, 2002)
Gledamo se
nasmejani i zadihani.
Èisti smo i zadovoljni.
(Zbirka pesama i fotografija:
Erotic Transformation, 2006)
Branko Baæoviæ
(Zbirka pesama i fotografija:
Erotic Transformation, 2006)
MOLITVA
JEDNOG SEPTEMBRA ...
Umiri se èoveèe!
Ježim se ...
Ne mogu ti priznati, da ne volim te.
Nikad te nisam volela,
i kad sam ti govorila,
da sam samo tvoja.
... zadnju si nadu u meni uspio ubiti,
nisam verovala, da æu te stvarno izgubiti.
Uzaludni su bili noæi i dani,
kad sam želela, da me tvoj dodir hrani.
Hranijo bi me svaki dan,
kroz život naš, slobodan.
Slobodan život, pun ljubavi bez boli,
propali su sad svi moji snovi.
U meni pada kiša, bura piri,
kad æe moje srce ponovo da se smiri.
Ne želim te više,
došle su kiše.
Želja je prošla,
nada je otišla.
Smiriæu se, doæi æe dani,
nekad æe i mene neko dodirom da hrani.
Metak,
munja,
misao,
pogled,
svetlo,
zvuk ...
Meðu nama bila je samo jaka volja ...
Ni volje nema više,
nema energije,
koja bi dalje lagala u moje ime.
Gluma nije više za mene,
žao mi je ali došlo je vreme,
da konaèno zaboraviš me.
Prestanimo bez reèi,
one nisu potrebne,
nek te tuga izleèi,
postanite sreæom rame uz rame.
Znaš, da tebi pišem,
da, tebi ...
verovao nikad ne bi.
Ali ipak, kada me pogledaš u oèi,
ti se ubedi.
Seti se, da je bila samo MOLITVA u meni
...
Danijela Peæanac - SKD Maribor
Danijela Peæanac - SKD Maribor
Prolaze kroz mene dani,
brzo,
kao da ih veže samo zvuk budilnika.
Stani!
Stoj!
Govorim sebi.
Bolji si nego pre.
Ali ipak.
Oseti više.
Oslobodi radost.
Uživaj trenutke.
Ne dozvoli
da te anðeli patnjom
potsete na njih.
(Zbirka pesama i psihofotografika::
Trans-formation 03, 2003)
MOSTOVI
Zabavna strana
27
Dušan Radoviæ misli, izreke, poslovice, mudrosti:
Iz knjige beogradski grafiti od nepoznatih autora:
Ko prvi devojci njegova devojka. Ko poslednji devojci, njegova
žena.
Lake žene što su teže postaju lakše!
Nije svaka žena izazovna kojoj vetar zadigne suknju.
Nemoraš èekati da bi se u to uverio.
Pametni se muškarci nikad ponovo ne žene istom ženom.
Kad sam go najteže se skidam.
Žene u ljubavi daju više ali muškarce to više košta!
Kažu da je ženu lakše svuæi nego obuæi! Mene je teže svuæi!
Od sada više ne moraš da hodaš. Nosiæu te u srcu!
Dosta sam te nosio usrcu. Hodaj malo!
Možemo li da preðemo sa vi na tebe!
Zgodni muškarci su kao WC-ei: ili su usrani ili zauzeti!
Muškarci su životinje koje se dresiraju brakom!
Hrabri muškarci treskaju vratima kad dolaze u kuæu, a kukavice
samo kad odlaze.
Muškarci èitaju novine a žene romane. Muškarcima mnogo više
odgovara mnogo kratkih uzbuðenja, a žene vole jedno, ali da
traje dugo.
Muškarci ne mrze žene onoliko koliko vièu na njih, niti žene vole
muškarce onoliko koliko ih slišaju i trpe.
Niko ne veruje lepim ženama, suviše su lepe da bi bile verne.
Takav je sluèaj i sa pametnim muškarcima.
Vara se svaki muškarac kad veruje da je pouzdan u ženu samo
zato što ga ona voli.
Vodite raèuna. Da bi svi muškarci mogli varati svoje žene, u
tome moraju uèestvovati i sve žene.
VASPITAÈICA
Žena kaže vaspitaèici: Rado bi kaznila muža za naše
dnevne nesuglasice, tako što bih mu uskratila zadovoljstvo u
postelji.
Vaspitaèica: Ali tako bi uskratila i sebe.
Žena: Postoji li drugi bezbolniji naèin?
Vaspitaèica odgovara: Ne postoji. Nema zloèina
bez kazne, bar u postelji.
Ima više nevernih muževa nego nego nevernih žena. To znaèi
da na jednu nevernu ženu pada nekoliko nevernih muževa.
Žene su kao velike, a muževi kao male kazaljke na satu. Dok
žene lako i živahno optrèe ceo krug, muževi se lako pomere do
sledeæe numere.
Žene vole da vole, a manje im je važno koga æe voleti.
Muškarci vole da su voljeni, ali bi hteli da biraju ko æe ih voleti.
Nemojte se ženiti zbog noæi. Noæu možete i spavati. Tražite ženu
koja æe vam rešiti probleme danju.
TEORIJSKA PRAKSA
Ništa ne vredi što je ideja genijalna, ako
ideolozi nemaju veze sa mozgom.
TRKALIŠTE
U tržnoj utakmici nema poštene raspodele,
nego ko prvi stigne - taj najviše digne.
Ko na to ne pristaje, ne može u trci da
ostaje.
Napisao Rastko Zakiæ
Ako rešite sve probleme svoje dece, ona neæe imati drugih problema sem vas.
Èim oèevi poènu da prièaju kako je bilo, deca znaju kako æe biti.
Lakše bismo vaspitavali decu kada bi ona imala samo uši, a ne i
oèi.
Roditelji se zaprepaste kada èuju da im se deca drogiraju. Ne
mogu da veruju. Kad su ih poslednji put videli, nise se drogirala.
Samo deca koja ne slušaju mogu biti bolja od svojih roditelja.
Ima nepodmitivih ljudi, to su oni od kojih ništa ne zavisi.
Ne trèite za ženama, da se ne sudarite sa onima koji od njih
beže.
Vera bez ljubavi èini nas fanatiènim!
Dužnost bez ljubavi èini nas zlovoljnim!
Red bez ljubavi èini nas sitnièavim!
Moæbez ljubavi èini nas nasilnim!
Pravednost bez ljubavi èini nas okrutnim!
Život bez ljubavi èini nas bolesnim!
MUDRE MISLI
Ako su sve druge nagrade razgrabljene - uzmi prvu.
Buduænost je divna, ali je današnjica sasvim ružna.
Èuvaj me Bože, prijatelja, jer se od neprijatelja èuvam sam.
Dobar èovjek se može postidjeti èak i pred psom.
Dok se voli, dotle se i prašta.
Gdje se jedna vrata zatvore, druga se otvore.
Herojstvo je oèajnicki postupak uplašenog èovjeka.
I sreæa se umori kad nekoga dugo nosi na leðima.
Ja!, je centar našeg koordinatnog sistema. Treba biti oznaèen nulom.
Kad je neko vrijedan sluga, èista je šteta da postane gospodar.
Kad ti se prijatelj vine visoko, ne prilazi mu dok te ne potraži.
Lete ljudi i jezikom.
Muškarac je najslabiji kad mu lijepa žena šapuæe da je snažan.
Nauka nam obeæava istinu. Ona nikad ne obeæava ni mir ni sreæu.
Ne mogu se sva vrata otvoriti kljuèem - neka moraju i glavom.
Nije zanimljivo ono što vam žene kažu, zanimljio je ono što preæute.
Nisu loša vremena, nego èovjek.
Oni koji znaju govoriti, govore kratko.
Ono što èovjek voli sa zanosom to ga najposlije ubije.
Pametni ljudi sebe prilagoðavaju svijetu; Glupi svijet prilagoðavaju sebi.
Posjeta uvijek èini zadovoljstvo - ako ne pri dolasku, onda pri odlasku.
Prekomjeran ponos oznaka je sitne duše.
Putokazi stoje u mjestu.
Radost je osjetljiva kao kap rose: dok se smije veæ umire.
Samo istinito je lijepo.
Samo onaj ko ne zazire od malog, ima pravo na veæe.

Beograd za početnike

Pitagorin život

Poznavanje čoveka

U - SSD BiH

2 Vox Pharmaciae - farmadrustvo.ba

ODRŽAN UPRAVNI ODBOR SAVEZA - Ovce-Koze

zapisnik

null

program rada, 2013. - Rukometni i Odbojkaški savez

SKUPŠTINA 24. 10. 2013. za časopis - Ovce-Koze