JEZI^KE
[KOLICE 1
RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK
SA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INE
JEZI^KE [KOLICE
SADR@AJ
UVOD ............................................................................................................................................................. 3–6
RADNI LISTOVI
1. U tvojoj okolini ..................................................................................................................... 7–16
2. U svetu `ivotiwa .............................................................................................................. 17–42
3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih ............................................................................ 43–50
4. U slobodno vreme .............................................................................................................. 51–56
5. U {koli ..................................................................................................................................... 57–70
O REŠEWIMA .......................................................................................................................................... 71
REŠEWA (SA OPISOM ZNAWA I UME]A ZA SVAKI ZAHTEV)
1. U tvojoj okolini .................................................................................................................. 72–76
2. U svetu `ivotiwa ............................................................................................................ 76–88
3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih ............................................................................ 89–92
4. U slobodno vreme ............................................................................................................. 92–94
5. U {koli .................................................................................................................................. 95–100
TABELE S RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A,
U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU
1. U tvojoj okolini ........................................................................................................................ 101
2. U svetu `ivotiwa ......................................................................................................... 102–103
3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih .................................................................................. 104
4. U slobodno vreme ................................................................................................................... 105
5. U {koli .......................................................................................................................................... 106
KORI[]ENI TEKSTOVI ....................................................................................107
2
UVOD
* Nacionalno testirawe obrazovnih postignu}a u~enika tre}eg razreda osnovne škole;
Zavod za vrednovawe kvaliteta obrazovawa i vaspitawa, Beograd, www.ceo.edu.yu
3
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE ŠKOLICE su zbirka radnih listova namewenih uve`bavawu
i proveri ~itala~ke sposobnosti, odnosno razumevawa pro~itanog.
To je jedna od najslo`enijih sposobnosti i vezana je ne samo za ~itawe
kwi`evnih tekstova ve} i drugih vrsta tekstova s kojima se u~enik sre}e
u svojoj okolini i u {koli – na ulazu u školu, školskoj oglasnoj tabli,
tabli u u~ionici, zidovima u~ionice, školskoj ogradi, uli~nim reklamama,
televiziji, u prevoznim sredstvima, u novinama itd.
Ovladavawe ~itala~kom sposobno{}u ne vodi samo ka uspehu u predmetu
Srpski jezik i kwi`evnost ve} otvara vrata razumevawu pojmova, pojava
i wihovih odnosa u svim drugim nastavnim predmetima. Kako bude rasla
u~enikova ~itala~ka sposobnost, on }e u svakodnevnom `ivotu mo}i
spremnije da se suo~i s najrazli~itijim informacijama, da ih razume
i da na wih adekvatno odgovori. Najzad, zahvaquju}i toj sposobnosti,
u~enik otvara najlepše stranice naše i svetske kwi`evnosti, koje oblikuju
wegovo estetsko i moralno bi}e.
Zato je veoma va`no da od prvih susreta s pisanim tekstom bilo koje vrste
u~enik bude pravilno vo|en, da nau~i kako da se kre}e po tekstu, da prepoznaje
wegovu svrhu, da razlikuje bitno od nebitnog, da prona|e u wemu odgovore koje
tra`i, da proceni razli~ite kvalitete teksta, da izvede zakqu~ak u vezi
sa sadr`inom i drugim elementima teksta, da formira i iska`e svoj stav.
Naravno, pri ovakvom uvo|ewu u~enika u svet pisane re~i, kao i u razli~ite
~itala~ke situacije – od jednostavnih do slo`enijih, uvek treba imati na umu
uzrast i mogu}nosti karakteristi~ne za taj uzrast.
Zbirka sadr`i 57 radnih listova koji su raspore|eni u pet celina prema
temi tekstova na kojima se uve`bava u~enikova ~itala~ka sposobnost:
1. U tvojoj okolini; 2. U svetu `ivotiwa; 3. U dru{tvu sli~nih i druga~ijih;
4. U slobodno vreme; 5. U {koli. U radnim listovima se nalazi pribli`no
jednak broj kwi`evnih i informativnih tekstova, koji su dati u linearnom
(kontinuiranom) obliku, kao što su: razli~ite vrste kwi`evnih dela,
poruke, pisma, obaveštewa i sl., ili u nelinearnom (nekontinuiranom)
obliku, kao što su: rasporedi, vremenske prognoze, dijagrami, tabele itd.
Svaki radni list ima nekoliko zahteva koji su u vezi s jednim ili više
kra}ih tekstova iz tog radnog lista.
Zahtevima se ispituju u~enikova znawa i ume}a iz tri oblasti: ~itawa,
gramatike i pisawa. ^itawe je, zbog iznetih razloga, oblast koja se najviše
ispituje. Zadataka iz gramatike i pisawa ima mawe i odnose se, uglavnom,
na zahteve koji su u direktnoj vezi s tekstom, odnosno olak{avaju
razumevawe teksta. Svi zahtevi su uskla|eni s aktuelnim nastavnim planom
i programom.
Za svaku od tri navedene oblasti definisano je šta i na kom nivou
u~enik ume da uradi u ovom uzrastu. Ume}a i nivoi su definisani
na osnovu projekata Ministarstva prosvete i sporta i Zavoda za vrednovawe
kvaliteta obrazovawa i vaspitawa,* kao i na osnovu internacionalnih
JEZI^KE [KOLICE
ispitivawa u~eni~kih postignu}a na odre|enom uzrastu (PIRLS, PISA).**
Drugim re~ima, u ovu zbirku ugra|ena je savremena praksa ispitivawa
~itala~ke sposobnosti u~enika.
Opisi znawa i ume}a definisani su za sve tri oblasti na tri nivoa
te`ine.
Nivoi su obele`eni simbolima
, koji se nalaze pored svakog
zahteva. Te`ina zahteva izra`ava vrstu i slo`enost kognitivnih aktivnosti
koje su potrebne za odgovor. Prema ovako odre|enoj te`ini birani su
tekstovi i pisani su zadaci. Najvi{e zadataka u zbirci posve}eno je
ispitivawu znawa i veština sa prvog i drugog nivoa. Mawe je zadataka
kojima se ispituju slo`ene sposobnosti u~enika, jer smatramo da skoro svi
u~enici u ovom uzrastu treba da steknu bazi~nu ~itala~ku pismenost.
U oblasti ^ITAWE u~enik/u~enica:
• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne
odlike
• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom
kriterijumu
• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni
tekst, pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da
popuni tabelu na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje
se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu
(tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok –
posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu);
izvodi zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim elementima teksta (na
osnovu teksta i/ili svog iskustva)
• prepoznaje razli~ite oblike izlagawa (pripovedawe, opisivawe,
dijalog...)
• koristi delove teksta i kwige (sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad)
• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju
teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani ili izostavqeni)
• formuliše i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima teksta
(temi, ideji, junacima, stavu autora i sl.)
** PIRLS, me|unarodno testirawe – Progress in International Reading Literacy Study, www.pirls.org
PISA, me|unarodno testirawe petnaestogodišwaka – Programme for International Student Assessment (OECD),
www.pisa.oecd.org.
4
U oblasti GRAMATIKA u~enik/u~enica:
• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu
(u svakodnevnim situacijama, kao i u školskim tekstovima)
• gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice,
uve}anice; jednina, mno`ina...)
U oblasti PISAWE u~enik/u~enica
• poznaje i piše sva slova azbuke (mala, velika, štampana, pisana)
• pravilno piše re~i
• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski korektnu
re~enicu
• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona
obra|uje u prvom razredu)
• sastavqa jednostavan kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog
• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim `anrovima pisane
komunikacije (poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)
Posebne delove ove zbirke ~ine RE[EWA i TABELE.
U RE[EWIMA je svaki zahtev propra}en opisom znawa i ve{tine koji
se tim zahtevom ispituju.
Iz TABELA se za svaki zadatak vidi koja znawa i ume}a taj zadatak ispituje,
kao i koji je nivo te`ine zadatka. Tako|e se vidi i kako su zadaci raspore|eni
po celinama i radnim listovima. Oslawaju}i se na sadr`aj i te`inu zahteva
u radnim listovima, u~iteq u drugom polugodi{tu, kada su u~enici nau~ili
da ~itaju, mo`e da izabere i kombinuje zadatke za rad na ~asu i kod ku}e,
prema potrebama odeqewa u celini, grupe u~enika ili svakog u~enika posebno.
Da bi u~enici uspe{no odgovorili na zahteve, ponekad je potrebno da ih
u~iteq usmeno vodi kroz tekst, dok dovoqno ne ovladaju tehnikom ~itawa.
Nadamo se da }e zbirka radnih listova JEZI^KE ŠKOLICE biti korisna
i u~iteqima i roditeqima, kao i u~enicima, kojima je prvenstveno namewena.
U~iteqi mogu da je koriste da bi obogatili rad na ~asu, roditeqi – da bi lakše
pratili napredovawe svog deteta, a u~enici – da bi proverili kako polako ali
sigurno raste wihova ~itala~ka sposobnost.
U tome }e biti wihovo i naše zadovoqstvo.
5
JEZI^KE [KOLICE
• prepoznaje vrste re~i – imenice i glagole
• razlikuje re~enice po obliku i komunikativnoj funkciji (potvrdne,
odri~ne; obaveštajne, upitne, zapovedne...)
• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u
svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih koji se
javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)
• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju
JEZI^KE [KOLICE
Dragi ~itaoci,
Nau~ili ste najva`nije – nau~ili ste sva slova, mala i velika,
štampana i pisana. I još mnogo više – nau~ili ste da u povezanim
slovima otkrijete re~, u povezanim re~ima – re~enicu, u povezanim
re~enicama – pesmu i pri~u. Sad mo`ete sami da odaberete pri~u
i kwigu, da slobodnije u|ete u svet kwiga i da krenete u avanturu
koja se zove – ~itawe. Mo`ete da postanete pravi istra`iva~i.
U tom istra`ivawu otkri}ete mnoge nove stvari koje se kriju
u svetu oko vas, ali i u svetu u vama. Treba da budete strpqivi
i pa`qivi jer posao istra`iva~a nije lak. Na putu ka blagu do kojeg
vas ~itawe vodi va`no je imati i dobru mapu da ne biste zalutali.
Radni listovi koji su pred vama jesu neka vrsta mape. Oni vam
pokazuju razli~ite na~ine na koje mo`ete do}i do tra`enog blaga,
a ono se krije u tekstovima koje smo odabrali.
Tekstovi su uzeti iz pesama, pri~a, bajki, ali tu su i druga~iji
tekstovi, koji se nalaze svuda oko vas – na ulazu u školu, na tabli,
na panoima, na ulici, u novinama, na televiziji, na stadionu,
u cirkusu, bioskopu, pozorištu... Mo`ete ih ~itati sami,
zajedno sa drugovima, uz pomo} u~iteqa ili roditeqa.
Svaki tekst koji ~itate, ma gde se on nalazio, jeste susret –
s poznatim svetom, s nepoznatim svetom, s vama samima, sa onima
koji su vam sli~ni i sa onima koji su druga~iji. Slobodno krenite
u taj susret. Posta}ete bogatiji za jedno novo iskustvo. Posta}ete
veštiji i sigurniji nego što ste bili. Posta}ete spremniji za nove
izazove i istra`ivawa koja vas u narednim godinama o~ekuju.
Autori zbirke
6
1. U TVOJOJ OKOLINI
7
JEZI^KE [KOLICE
• `ivi Duwa sa svojom porodicom
• deca idu u obdani{te i {kolu
• susedi poma`u jedni drugima
• bake prave slatke medewake
• majstori popravqaju kvarove
• prodavci prodaju mleko i sladoled
• novine objavquju vremensku prognozu
• godi{wa doba sti`u na vreme
1
JEZI^KE [KOLICE
Devoj~ica Duwa `ivi s mamom, tatom i tri brata. To je porodica
od šest ~lanova. Duwa je tre}e dete. Ona ima dva starija i jednog
mla|eg brata. Wen najmla|i brat zove se Janko.
1.
Koliko bra}e ima Duwa?
2.
Koliko bra}e ima Janko?
3.
Šta saznajemo iz ovog teksta?
Zaokru`i DA ili NE
Iz teksta saznajemo:
4.
kako se zove Duwin najmla|i brat
DA
NE
koliko godina ima Duwa
DA
NE
koliko godina ima Janko
DA
NE
koliko ~lanova ima Duwina porodica
DA
NE
Smisli i napiši imena za Duwinu bra}u.
Janko,
5.
Smisli i napiši ime mesta u kom `ivi Duwina porodica.
6.
Napiši tri re~enice o svojoj porodici.
8
2
SPRAT
BROJ STANA
4.
STEFANOVI]
8
4.
BO@I]
7
3.
@IVKOVI]
6
3.
PETKOVI]
5
2.
\OR\EVI]
4
2.
HAXI]
3
1.
JOVI]
2
1.
TOMI]
1
Gde mo`eš da vidiš ovakav spisak?
a) u školskom dnevniku
b) u telefonskom imeniku
v) u stambenoj zgradi
g) na planu grada
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Duwa se preziva \or|evi}. Na kom spratu ona `ivi?
3.
Koje porodice `ive na ~etvrtom spratu?
i
4.
Duwini kumovi prezivaju se Haxi}. Koji je broj wihovog stana?
5.
Duwa treba da odnese novine porodici @ivkovi}.
Da li Duwa treba da si|e ili da se popne?
9
JEZI^KE [KOLICE
1.
PORODICA
3
JEZI^KE [KOLICE
Ja sam nekad majstor bio
u dalekom gradu,
imao sam nao~are,
brkove i bradu.
1.
Docrtaj ono što nedostaje na majstorovom licu, prema ovoj pesmi.
Tri ~oveka su videla lopova koji je ukrao kwigu iz prodavnice.
Prvi ~ovek je video da lopov ima brkove. Drugi ~ovek je video
da lopov nosi nao~are, a tre}i ~ovek je video da je lopov pro}elav.
2.
A
Prona|i lopova na slikama.
Zaokru`i slovo ispod slike lopova.
B
V
10
G
D
4
Pro~itaj re~enice. U prazno poqe upiši šta je svaka od ovih
re~enica (poruka, uputstvo, oglas, molba).
Prodajem nov bicikl; javite se na telefon 23-334.
2.
Mama, otišao sam do Duwe, odmah se vra}am.
Dušan
3.
Prvo dobro promu}kaj jogurt, pa ga onda otvori.
4.
Molim Vas, u~iteqice, da mom sinu Dušanu
Simi}u opravdate izostanke. Hvala!
Dušanova mama
5.
U prodavnicama se pojavilo novo mleko.
Dovr{i pisawe reklame za taj proizvod.
Ja sam Mle~ko
11
JEZI^KE [KOLICE
1.
uputstvo
5
JEZI^KE [KOLICE
BAKINI MEDEWACI
Umutiti jedno jaje i tri kašike meda.
Dodati sto grama še}era i pola kilograma
brašna. Umesiti testo s malo vode i masti.
Staviti testo u pleh. Ispe}i kola~.
1.
Ovaj tekst je:
a) recept
b) reklama
v) jelovnik
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Probajte novi sladoled
^OKO, napravqen od
~okolade
s komadi}ima keksa!
2.
Ovaj tekst je:
a) reklama
b) pozivnica
v) pismo
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Podvuci u ovom tekstu re~ koja ozna~ava nešto umaweno.
4.
U kru`i}e upiši brojeve od 1 do 4, prema redu kojim se pravi vo}na salata.
Stavi u fri`ider da se ohladi.
1 Dobro operi vo}e.
Pore|aj iseckano vo}e u ~iniju.
Iseci vo}e na mawe komade.
12
6
1.
Šta se nalazi na jelovniku jednog restorana?
a) imena gostiju
b) nazivi jela
JEZI^KE [KOLICE
v) ime kuvara
g) pribor za jelo
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
JELOVNIK U JANKOVOM OBDANI[TU
za sredu
OBROK
VREME
ŠTA JEDEM
DORU^AK
8 SATI
SOK OD POMORANXE
@ITARICE S JOGURTOM
U@INA
11 SATI
JABUKA
2 SATA PO PODNE
^ORBA
SALATA
RIBA S KROMPIROM
HLEB
RU^AK
2.
Koliko obroka ima Janko u toku dana?
3.
Za koji obrok Janko pije sok?
4.
Šta Janko jede za u`inu?
5.
Koji sok pije Janko? Nacrtaj u wemu slam~icu.
A
B
13
V
7
JEZI^KE [KOLICE
Janko i wegova starija sestra Duwa bili su na Zlatiboru za vreme
zimskog raspusta. Pogledaj kartu i put koji vodi od Beograda do
Zlatibora.
1.
Kroz koja su mesta prošli Janko i Duwa na ovom putu?
2.
Ovako izgleda Duwina putna karta. Pogledaj kartu i odgovori na pitawa.
• Na kom sedištu sedi Duwa?
• Kojim prevoznim sredstvom Duwa putuje?
• Koliko košta karta?
14
8
1.
Zaokru`i slovo ispod slike koja odgovara stihovima iz pesme Nov {e{ir.
Jutros je naš krov
dobio šešir nov.
JEZI^KE [KOLICE
A
2.
B
V
Ko izgovara slede}e re~enice?
Zaokru`i ta~an odgovor.
Ja sam beo i hladan. Ne volim sunce. Deca mi ponekad pozajme šal.
Ko sam ja?
BELI MEDVED
BELI OBLAK
3.
SNEŠKO BELI]
DEDA MRAZ
Pove`i linijom upozorewe s mestom na kojem se to upozorewe nalazi.
Ne palite vatru!
voz
Ne hrani `ivotiwe!
{uma
Iskqu~ite mobilne telefone!
zoološki vrt
Ne nagiwi se kroz prozor!
pozori{te
15
9
Pro~itaj vremensku prognozu.
JEZI^KE [KOLICE
U ponedeqak i petak bi}e obla~no s padavinama, a od utorka
do ~etvrtka sun~ano i toplo.
1.
Kojim danima }e ti biti potreban kišobran?
2.
Kakvo }e vreme biti u sredu?
3.
Nacrtaj sliku prema slede}oj re~enici:
Leptir je sleteo na cvet.
4.
Prema kojoj re~enici je nacrtan crte`?
a) U prole}e olista drve}e.
b) U jesen li{}e opada.
v) Zimi su grane ogolele.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
5.
Dopuni tekst jednom re~enicom.
Leptir je leteo iznad cvetova.
Tra`io je najmirisniji cvet.
Našao ga je i sleteo na wega.
.
Mahnuo je krilima i odleteo.
16
2. U SVETU @IVOTIWA
• mi{a koji se `eni
• lukavog pacova Racu
• psa @u}u s repom punim buva
• jednog upornog mrava
• jednog u~tivog mrava
• `abu koja zna da ~ita
• medveda koji ne zna da ~ita
• slona koji pere zube...
17
JEZI^KE [KOLICE
Upozna}eš:
10
RADOZNALA PESMA
JEZI^KE [KOLICE
Šta to radi
pripijena za dno mora
škoqka plava?
– Spava.
Šta je`evi morski rade
kad ih gleda
neko dete?
– Prete.
Šta ribice male rade
kad ribari
bace mre`e?
– Be`e.
A kad ja sa stene sko~im,
šta to ka`e
more plavo?
– Bravo!
1.
Gde je škoqka iz ove pesme?
2.
Šta radi škoqka iz ove pesme?
3.
Šta radi dete iz ove pesme?
4.
Kad ribice be`e?
5.
Napiši šta je u ovoj pesmi plavo.
6.
Podvuci u pesmi re~ kojom nekoga pohvaqujemo.
7.
Prepiši iz pesme jednu re~ koja ozna~ava nešto umaweno.
8.
Ko je radoznao?
a) onaj koji ho}e sve da vidi i sazna
b) onaj koji se raduje {to sve zna
v) onaj koji zna sve da radi
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
18
11
POZIV
JEZI^KE [KOLICE
Ro|ena kuco, vrati se ku}i,
ne}u te više nikada tu}i.
Moli te, kumi, tu`noga lika,
Vrebalov Ika iz Erdevika.
1.
Ko doziva kucu u ovim stihovima?
2.
^ija je kuca iz ove pesme?
3.
Odakle je kucin vlasnik?
4.
Šta de~ak obe}ava kuci?
5.
Podvuci u pesmi re~i iz kojih se vidi kako se de~ak ose}a.
Ovo je odlomak iz pri~e Branka ]opi}a U pse}em selu.
Bilo je u`areno podne toplog julskog dana. @u}a, stari ov~arski pas
sa ~upavom repinom punom ~i~aka i ne bez buva, dremuckao je u debeloj
hladovini ispod velikog hrasta.
6.
Popuni tabelu tako da saznamo:
ko je glavni junak
7.
mesto radwe
Kakav je @u}in rep u ovom tekstu?
a) pun ~i~aka i buva
b) pun ~i~aka, ali nema buva
v) bez ~i~aka, ali pun buva
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
8.
Šta je repina?
a) pse}i rep
b) veliki rep
v) lep rep
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
19
vreme radwe
12
JEZI^KE [KOLICE
MA^AK DELIJA
Naš ma~ak jak je delija,
kroz grmqe pti~ice vija!
O, gde li je lija
da wega povija?
1.
Jedan lik u ovoj pesmi je ma~ak. Ko su ostali likovi?
2.
Za koga ka`emo da je delija?
a) za onog koji je hrabar
b) za onog koji je veliki
v) za onog koji je zao
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
[ta ti misli{: da li je ma~ak stvarno delija? Napi{i za{to tako misli{.
PACOV RACA
Pacov zvani Raca
kobasice voli,
ukusne su, fine,
ko }e da odoli!
Pa ~im ma~ka Daca
makne se sa stra`e,
Raca hitro jurne,
kobasicu sma`e.
4.
Smisli i napiši druga imena za pacova i ma~ku.
• pacov
5.
• ma~ka
Ma~ka Daca je bila na stra`i zato što je:
a) ~uvala kobasicu
b) pojela kobasicu
v) ukrala kobasicu
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
6.
Napiši ~emu ti ne mo`eš da odoliš.
20
13
1.
Nacrtaj `ivotiwu koja je opisana u ovim stihovima:
JEZI^KE [KOLICE
Imam repi} vrlo dug,
Malen sam kõ ta~ka.
Volim mnogo slaninu,
A plašim se ma~ka.
MA^AK IDE MIŠU U SVATOVE
@enio se mladi miš
u selu Šalali;
vodili su devojku,
ma~ka nisu zvali.
2.
Ovo je odlomak iz:
a) pesme
b) basne
v) pri~e
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Ko su likovi u ovom odlomku?
a) mi{, devojka, ma~ak
b) mi{, svatovi, ma~ak
v) mi{, svatovi, devojka
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Ko je devojka u ovom odlomku?
5.
Zašto ma~ka nisu zvali na svadbu?
a) Zaboravili su da ga pozovu.
b) Nije bilo mesta za wega.
v) Svatovi ga se boje.
Zaokru`i slovo ispred odgovora za koji misli{ da je ta~an.
21
JEZI^KE [KOLICE
14
LISICA I MIŠ
Razgovarali miš i lisica preko potoka:
– Miši}u, miši}u, zašto ti je tako prqav nosi}?
– Kopao sam zemqu – ka`e miš.
– A zašto si kopao zemqu?
– Pravio sam rupu.
– A zašto si pravio rupu? – pita lisica.
– Da se sakrijem od tebe – odgovori miš.
1.
Podvuci u tekstu re~i koje pokazuju šta je radio miš.
2.
Koliko ima upitnih re~enica u tekstu?
3.
Pretvori potvrdnu re~enicu u odri~nu i odri~nu u potvrdnu.
• Pravio sam rupu.
• Lisica i miši} nisu razgovarali.
4.
Nastavi kao {to je zapo~eto.
mali miš je – miši}
mali nos je –
mali potok je –
22
15
DVA JARCA
1.
Ovaj tekst je:
a) šala
b) bajka
v) basna
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Gde su se srela dva jarca?
a) na brvnu
b) pored brvna
v) pored potoka
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Kako su se ponašali jarci iz ove pri~e?
a) Jedan jarac se sklonio i drugi je prešao preko brvna.
b) Nijedan jarac nije hteo da se skloni sa brvna.
v) Oba jarca su se okrenula i vratila odakle su došla.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Po ~emu se vidi da su jarci iz ove pri~e tvrdoglavi?
a) Jarci imaju velike tvrde rogove.
b) Jarci tvrde da su jaki i nepobedivi.
v) Jarci ne}e da popuste jedan drugom.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
23
JEZI^KE [KOLICE
Preko dubokog potoka namestili qudi brvno. Srela se na brvnu dva jarca.
– Skloni se! – viknu jedan.
– Skloni se ti, ja ne}u! – re~e drugi.
– E da vidimo ko }e se skloniti!
Grunuše rogovima jedan drugoga i oba padoše u vodu.
16
JEZI^KE [KOLICE
DVE KOZE
Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze beše stena, uspravna
kao zid. Ispod wih duboka provalija.
Zamisliše se koze: šta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se
vratile odakle su krenule. Zato jedna koza le`e i opru`i se po zemqi,
a druga pa`qivo pre|e preko we.
Tako obe odoše `ive i zdrave svojim putem.
1.
Napiši gde su se koze srele.
2.
Podvuci deo teksta u kom se opisuje kako su koze rešile problem.
3.
Zaokru`i naslov pri~e.
4.
U kom pasusu je napisano gde su se koze srele?
5.
Kakve su koze iz ove pri~e?
a) tvrdoglave
b) snala`qive
v) umorne
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
6.
Pretvori ovu obaveštajnu re~enicu u upitnu:
Dve koze su se srele na uzanoj stazi.
7.
Pretvori ovu odri~nu re~enicu u potvrdnu:
Koze nisu mogle da se okrenu.
8.
Za podvu~ene re~i napiši re~i sa suprotnim zna~ewem:
uzana staza
pa`qivo prelazi
zdrave koze
24
17
GOZBA
1.
Koliko je gostiju koza pozvala?
2.
Podvuci stih koji pokazuje da su gosti lepo vaspitani.
3.
Ko se najboqe proveo na gozbi?
a) koza
b) ma~ka
v) pas
g) kvo~ka
d) prasci
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Po ~emu se vidi da su gosti iz ovo pesme jadni?
a) Bili su bolesni.
b) Ostali su gladni.
v) Nisu lepo obu~eni.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
5.
Napiši imena za psa i ma~ku.
6.
Upiši zareze gde je potrebno.
Koza je pozvala na gozbu: prasce kvo~ku psa i ma~ku.
25
JEZI^KE [KOLICE
Bio kozi ro|endan,
pa je goste zvala,
ma~ku, psa i kvo~ku
i dva prasca mala,
i u tawir svakome
mladog liš}a dala.
Gosti rekli jadni:
Hvala, nismo gladni.
18
UPORNI MRAV
JEZI^KE [KOLICE
Tr~ao maleni, crni mrav. @urio je ku}i.
Nosio je makovo zrnce svojim mravi}ima.
Odjednom ugleda: na putu le`i semenka
od bundeve, golema, slatka, mirisava.
Mrav je stavio na stranu makovo zrnce.
Natovario je na le|a semenku od bundeve,
ali nije mogao da je odr`i. Pala mu je
s le|a. Mrav ju je ponovo uprtio, ali ona
je opet pala. Tako je on pridizao semenku
više puta...
1.
Podvuci u pri~i re~i koje govore o izgledu mrava.
2.
Prepiši iz pri~e re~i kojima se opisuje semenka bundeve.
3.
Zašto je mrav `urio ku}i?
a) Zato što su ga ~ekala deca.
b) Zato što ga je neko jurio.
v) Zato što je bio gladan.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Zašto je mrav ostavio makovo zrnce i uzeo semenku od bundeve?
5.
Zašto se pri~a zove UPORNI MRAV?
6.
Prepiši iz pri~e dve re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.
7.
Golema semenka je:
a) velika semenka
b) `uta semenka
v) suva semenka
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
26
19
OGLAS MRAVA
1.
Ko je dao oglas?
2.
Ko je mrava sakrio?
3.
Podvuci u pesmi re~i kojima se opisuje mrav.
4.
Zašto se mrav sakrio?
5.
Šta o mravu kazuje stih: Zato mu javno odajem hvalu?
JEZI^KE [KOLICE
Pred kišom, ju~e, pod svojim listom
sakri me cveti} plav.
Zato mu javno odajem hvalu.
U~tiv,
maleni Mrav.
a) Mrav je lepo vaspitan.
b) Mrav je hvalisav.
v) Mravu se svi|a cveti} plav.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
6.
Pove`i linijom ime `ivotiwe sa re~enicom koju ta `ivotiwa izgovara.
Volim kada mi promene vodu u akvarijumu.
mrav
@ivim u najlep{em mraviwaku.
ribica
Napravi}u gnezdo na najvi{em oxaku.
pu`
Samo ja nosim ku}icu na le|ima.
roda
27
20
Na drvetu u šumi nalazi se oglas:
TRA@IM [ARGAREPU
JEZI^KE [KOLICE
Tra`im šargarepu,
veliku i lepu,
crvenu i slatku
i ne mnogo kratku.
Ko na|e ovakvu,
neka je donese
na kraj šume,
kod ze~ice Dese.
1.
Ko je napisao ovaj oglas?
a) vu~ica
b) lavica
v) ze~ica
g) veverica
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Kakva se šargarepa tra`i?
a) crvena i kratka
b) slatka i kratka
v) crvena i velika
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Popuni tabelu.
kratka šargarepa
4.
duga~ka šargarepa
gorka šargarepa
šargarepa
mala šargarepa
šargarepa
Stavi odgovaraju}i znak
.
? !
• Ko tra`i šargarepu
• Donesi brzo šargarepu
• Šargarepa je crvena
28
na kraj re~enica.
21
SRE]NI ZEKA
Lija sti`e
s brda, preko,
i donese
toplo mleko.
Video ga
prikan je`,
pa doneo
kupus sve`.
Iz `buna se
slavuj javi:
– Mora zeka
da ozdravi.
Vuk ga spazi,
pa se sjuri,
salate mu
xak doturi.
A zeka se
smeška, mazi,
sre}an što ga
društvo pazi.
JEZI^KE [KOLICE
Usred šume
zeka seo,
zbog bolesti
nije jeo.
1.
Napiši redom ko su zekini prijateqi.
2.
Podvuci re~ koja pokazuje kako se zeka ose}ao posle posete prijateqa.
3.
Ko zeki u pesmi nije ništa doneo?
4.
Prepi{i iz tre}e strofe:
re~i koje imenuju bi}a i predmete
re~i koje pokazuju {ta bi}a rade
5.
Za podvu~ene re~i napiši re~i suprotnog zna~ewa:
bolestan zeka
toplo mleko
sre}an zeka
6.
Smisli i napiši imena za zekine prijateqe.
29
22
ZEC SA GOVORNOM MANOM
JEZI^KE [KOLICE
Doziveo sam strasnu traumu
Kad su u nasu sumu
Dosli lovci da love
Nas sirote zecove.
Zalajase kerovi strasno
I grmnu lovceva puska
I vidite rezultat:
Poceo sam da suskam.
Odlucih zato da se lecim,
Da pravilno govorim reci,
Da mi se ne smeju zeci
I ceo rod pseci.
1.
Kada je zec po~eo da šuška dok govori?
a) Kad su mu ispali zubi.
b) Kad su zalajali lova~ki psi.
v) Kad su mu se ze~evi podsmevali.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Zec iz ove pesme se boji da mu se ne smeju:
a) lovci i psi
b) lovci i ze~evi
v) psi i ze~evi
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Napiši pravilno drugu strofu.
30
23
Kratkonoge ptice se kre}u tako što uglavnom skaku}u, a dugonoge ptice
naj~eš}e hodaju. Na primer, sojke skaku}u, dok vrane i rode kora~aju.
Neke vrste, kao gavrani i kosovi, kre}u se na oba na~ina.
JEZI^KE [KOLICE
1.
Popuni tabelu.
PTICE
NA^IN KRETAWA
sojke
vrane
rode
kora~aju
gavrani
kosovi
U Maloj enciklopediji piše:
Ševe, porodica ptica trka~ica; gnezdo grade na zemqi i prilago|ene
su `ivotu na zemqi bojom perja i sposobnoš}u da odli~no tr~e. Kod nas
je najpoznatija poqska ševa, koja `ivi po wivama i pašwacima.
2.
Šta o ševi mo`emo da saznamo iz ovog teksta?
Mo`emo da saznamo:
3.
Zaokru`i DA ili NE
gde `ivi ševa
DA
NE
kakva je trka~ica
DA
NE
kako peva ševa
DA
NE
kakva joj je boja perja
DA
NE
Napiši pitawa za slede}e odgovore:
Pitawa
Odgovori
31
?
U Maloj enciklopediji.
?
Po wivama i pašwacima.
24
JEZI^KE [KOLICE
1.
O kojoj `ivotiwi se govori u ovim stihovima?
Dopuni stih.
Sad sam na zemqi,
Sad sam na grani,
Sad sam na vrhu.
Nisam ~ovek, nisam ptica
Ja se zovem
2.
.
Na šta li~e ovi stihovi?
a) na šaqivu pri~u
b) na poslovicu
v) na zagonetku
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Veverica `ivi u šumama i parkovima. Ona je brza i vesela `ivotiwa.
Lako se pewe i ska~e po drve}u. Omiqena hrana su joj orasi i lešnici.
3.
Podvuci u tekstu dve re~i koje pokazuju kakva je veverica.
4.
Prepiši iz teksta re~i koje pokazuju šta radi veverica.
5.
Kakve su re~enice u tekstu o veverici?
a) uzvi~ne
b) obaveštajne
v) upitne
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
6.
Orasi i lešnici su veverici omiqena hrana zato što ih ona:
a) najbr`e jede
b) najviše voli
v) najlakše nalazi
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
32
25
Pro~itaj stihove:
Sluša ovo teta lija,
pa joj nekako ne prija:
– Ko je, ko je lepotica?
Zna se, zna se: veverica!
– Ha, ha, ha, veverica
misli da je kõ glumica.
Ta se uvek doteruje,
šapicama lice mije.
Ali cela šuma zna:
najlepša sam samo ja!
Niko nema takav rep,
niko nije tako lep.
1.
Ko govori u ovoj pesmi?
a) lisica i veverica
b) ptica i lisica
v) ptica i veverica
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Ko u ovoj pesmi izgovara re~i: ... najlepša sam samo ja?
a) ptica
b) veverica
v) lisica
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Ko je hvalisav u ovoj pesmi?
a) lisica
b) ptica
v) veverica
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Zaokru`i re~i koje ozna~avaju nešto umaweno. Mi smo jednu zaokru`ili,
ti zaokru`i jo{ dve.
šumica
glumica
šapica
gran~ica
lepotica
veverica
33
JEZI^KE [KOLICE
Jedna ptica u šumici
cvrkutala na gran~ici:
26
@ABA ^ITA NOVINE
JEZI^KE [KOLICE
Sedi `aba sama
Na listu lokvawa,
Od `arkoga sunca
[titom se zaklawa.
Da novine ~ita,
To vam slika ka`e,
Al’ ne mo`’ da na|e
[to joj o~i tra`e.
Znate ve} o ~emu
@abe brigu vode:
Ho}e li se skoro
Odseliti rode.
1.
Ovaj tekst je:
a) bajka
b) basna
v) pesma
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Gde sedi `aba iz ovog teksta?
3.
Podvuci u tekstu re~i kojima se opisuje kakvo je vreme.
4.
Po ~emu je ova `aba neobi~na?
5.
Zašto `aba vodi brigu o dolasku roda?
6.
Prepiši iz pesme tri kqu~ne (najva`nije) re~i.
34
27
1.
Prepiši iz teksta po dve re~i koje pokazuju šta su radile `aba i muva.
@aba je:
2.
Muva je:
Zašto je `aba bila nevidqiva?
a) Zato što je bila zelena.
b) Zato što je bila mala.
v) Zato što je bila tiha.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Gde je `aba uhvatila muvu?
a) u vodi
b) na zemqi
v) u vazduhu
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Podvuci naslov koji najviše odgovara ovom tekstu.
a) @ABA NA LISTU
b) @ABA U BARI
v) @ABA I MUVA
5.
Re~enica: @aba je muvu pojela halapqivo, zna~i:
a) @aba je muvu brzo pojela.
b) @aba je muvu polako jela.
v) @aba je muvu jedva pojela.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
35
JEZI^KE [KOLICE
@aba je krenula u obli`wu baru. Sela je na list. Bila je veoma tiha.
Wena zelena boja ~inila ju je skoro nevidqivom.
U daqini se ~ula muva. Doletela je do `abe i dosadno zujala. U jednom
momentu `aba je sko~ila – hop! Uhvatila je muvu. Pojela ju je halapqivo.
Zatim je nastavila mirno da sedi. ^ekala je slede}u muvu.
28
RODA I @ABA
JEZI^KE [KOLICE
Raspravqale se roda i `aba pored bare koja je od wih dve lepša.
– Ja – rekla je roda. – Pogledaj kakve lepe noge imam!
– Zato ih ja imam ~etiri, a ti samo dve – prkosila je `aba.
– A ja umem da kreke}em, a ti ne!
– A ja letim, dok ti samo ska~eš!
– Letiš, ali ne umeš da roniš!
– Zato ja imam kqun!
– Ih, kqun! Zašto ti je on potreban?
– Evo zašto! – naquti se roda i … proguta `abu!
1.
Gde su se raspravqale roda i `aba?
2.
Ko je po~eo prvi da se hvali?
3.
Kojih re~enica ima najviše u pri~i?
a) obaveštajnih
b) upitnih
v) uzvi~nih
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Napiši na linijama re~enice koje nedostaju.
Potvrdna re~enica:
Odri~na re~enica:
JA UMEM DA SKA^EM.
JA NE UMEM DA SKA^EM.
JA MOGU DA RONIM.
JA NEMAM KRATKE NOGE.
5.
Zašto su roda i `aba hvalisave?
a) Zahvaquju se jedna drugoj.
b) Hvale jedna drugu.
v) Hvale same sebe.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
36
29
LISICA I RODA
1.
Ovaj tekst je:
a) bajka
b) basna
v) šaqiva pri~a
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
3.
Šta je TA^NO, a šta NETA^NO prema ovom tekstu?
Zaokru`i odgovor.
Roda je ostala gladna na ru~ku kod lisice.
TA^NO
NETA^NO
Lisici je bilo `ao rode.
TA^NO
NETA^NO
Roda je poslu`ila ru~ak u dubokim }upovima.
TA^NO
NETA^NO
Lisica se naqutila na rodu.
TA^NO
NETA^NO
Koliko dana traju doga|aji koji su opisani u ovom tekstu?
a) jedan dan
b) dva dana
v) tri dana
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Zašto lisica ka`e da joj je roda vratila milo za drago?
37
JEZI^KE [KOLICE
Lisica je odlu~ila da se našali sa svojom prijateqicom rodom. Pozvala
ju je na ru~ak i iznela pred wu supu u plitkom tawiru. Takav ru~ak se mogao
samo polizati, a roda nije mogla ni kap da uhvati kqunom. Lisica se
pretvarala da joj je jako `ao što se rodi nije dopao ru~ak. Roda se gladna
vratila ku}i.
Slede}eg dana lisica je bila rodin gost. Zadovoqna i nestrpqiva,
po`urila je rodinoj ku}i jer je bila gladna. Ali tamo je sa u`asom
primetila da je ru~ak poslu`en u dubokim }upovima, sa vrlo tesnim
grli}em, iz kojih je roda vrlo lako jela. Lisica nije dohvatila ni mrvicu
ukusnog jela i otišla je ku}i gladna. A onda je rekla sama sebi: „Zapravo,
nemam pravo da se `alim. Roda mi je samo vratila milo za drago...”
30
1.
Podvuci re~enicu koja ne pripada ovom tekstu:
JEZI^KE [KOLICE
Afri~ka divqa ma~ka ima duge noge i sme|e krzno na pruge. Teška
je izme|u tri i šest kilograma. Ova ma~ka `ivi u šumi. Ma~ak u ~izmama
je jedan od najpoznatijih junaka u bajkama. Kao i ostale divqe ma~ke, mo`e
da se ukopa u mestu i da ~eka satima.
SLON
Da slon pere zube
pastom kao mi,
svaki dan bi tube
potrošio tri.
2.
Podvuci u pesmi re~ koja se rimuje s re~ju zube.
3.
Ko bi još potrošio tri tube?
a) veverica
b) nilski kow
v) lova~ki pas
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
LAV I MIŠ
4.
Upiši u kru`i}e brojeve (1, 2, 3, 4, 5) prema redosledu doga|aja
i sastavi pri~u. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.
1
Dok je lav spavao, pretr~i preko wega miš.
Lav se nasmeja i pusti miša.
Lav se probudi, uhvati miša i htede da ga pojede.
„Molim te, poštedi me, a ja }u ti se kad-tad odu`iti.”
Miš zacvile i re~e lavu:
38
31
LAV
1.
Zašto `ivotiwe poštuju lava?
2.
Koje se `ivotiwe ne boje lava?
3.
Kako lav najavquje po~etak lova?
4.
Smisli i napi{i jo{ jedan naslov za ovaj tekst.
5.
Prepi{i iz teksta o lavu:
dve re~i koje imenuju bi}a
dve re~i koje pokazuju {ta bi}a rade
6.
Zašto se za nosoroga i slona u pri~i ka`e da su xinovi?
7.
Napiši pitawa za slede}e odgovore.
PITAWA:
ODGOVORI:
Šta je lav?
Car svih `ivotiwa.
39
?
Lew i oprezan.
?
U sumrak i no}u.
JEZI^KE [KOLICE
Lav je zaista car svih `ivotiwa. Zbog wegove velike snage sve
mu `ivotiwe ukazuju duboko poštovawe. Jedino ga se xinovi – slon
i nosorog – uopšte ne boje.
Dawu je lav lew i sawiv. Lovi samo u sumrak i no}u. Tada wegova strašna
rika objavquje po~etak lova. To je za krda mnogih `ivotiwa znak da treba
da budu spremna na beg. @ivotiwe na pojilima prestaju da piju. Ako lav
do|e da pije vode, sve `ivotiwe }e pobe}i. Vrati}e se tek kad on ode.
32
JEZI^KE [KOLICE
VINI PU
Sova je `ivela u kestenovoj šumi, u jednoj vrlo lepoj starinskoj ku}ici,
koja je bila udobnija od bilo koje druge ili je bar tako izgledalo Medvedu,
jer je imala i alku za kucawe i konopac za zvono. Ispod alke za kucawe
stajalo je slede}e obaveštewe:
MOLM ZVONI AKO@ELIŠ ODGOVR
1.
Zašto je Medvedu Sovina ku}a izgledala udobno?
a) Bila je velika i stara.
b) Bila je u kestenovoj šumi.
v) Gosti su mogli da pozvone.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Podvuci re~i koje su nepravilno napisane ispod alke za kucawe.
Zatim ih napiši pravilno.
Prasac Praslin je `iveo u veoma udobnoj ku}i u sredini jedne bukve,
a bukva je bila u sredini šume, i tako se Praslin, u sredini svoje ku}e,
nalazio u samoj sredini šume.
3.
Nacrtaj gde `ivi Praslin. Crte` treba da odgovara ovom opisu.
40
32
Sova je po~ela da piše ... i napisala je slede}e:
SR]AN SREAN R\ENDAN RO\NDN
4.
Šta je Sova napisala?
a) pismo
b) ~estitku
v) pozivnicu
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Vini Pu je ispevao pesmu bez naslova.
Baš je vrlo ~udno,
spopada me jed,
imao sam lep }up
na kome je bilo MED.
Bio je pun puncat,
ne znam gde je sad,
kuda mi se deo –
spopada me jad.
5.
Smisli i napiši naslov za ovu pesmu.
6.
Kad Vini Pu u pesmi ka`e: … spopada me jad, to zna~i da je on:
a) tu`an
b) qut
v) uplašen
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
7.
Pravilno pore|aj re~i i sastavi re~enicu.
šumi u Sova `ivela je velikoj
41
JEZI^KE [KOLICE
Medved Pu je zadivqeno gledao kako Sova piše.
– Napisala sam jednostavno Sre}an ro|endan – rekla je Sova
nemarno.
– Mnogo je lepo, a ima i prili~no mnogo slova – rekao je Pu,
oduševqen Sovinim znawem.
– Znaš, u stvari, dabome, napisala sam Vrlo sre}an ro|endan
i sve najboqe `eli Pu.
JEZI^KE [KOLICE
33
1.
Napiši znake
.
? !
na kraju svake re~enice.
• Vini, upomo}
• Šta ti je, Prasline
• Video sam Slongega
2.
Upiši zareze gde je potrebno.
U kwizi o Viniju Puu opisane su razne `ivotiwe: pitome divqe male i velike.
3.
4.
Zec Zekhop, magarac Iar i slon Slongeg su prijateqi medveda Vinija Pua.
Šta smo o wima saznali iz wihovih prezimena?
Zec Zekhop
.
Magarac Iar
.
Slon Slongeg
.
Napiši tri re~enice o `ivotiwi koju voliš. Napiši kako izgleda,
šta radi, zašto je voliš.
42
3. U DRU[TVU SLI^NIH
I DRUGA^IJIH
JEZI^KE [KOLICE
Sreš}eš:
• qutitu Mašu
• sre}nog malog de~aka
• tu`nog osnovca
• radosnog Pericu
• radoznalog \uru
• bri`nu mamu
• raspolo`enog tatu...
43
34
DVA DRUGA
JEZI^KE [KOLICE
Išla šumom dva druga, a pred wih isko~i medved. Jedan se dade u bekstvo,
uspuza se uz drvo, a drugi ostade na putu. Ništa mu drugo ne ostade – baci se
na zemqu i pretvaraše se da je mrtav.
Medved pri|e i po~e da ga wuši, a ovaj prestade da diše.
Medved mu owuši lice, pomisli da je mrtav, pa ode.
Kad se medved udaqio, onaj drug si|e s drveta, pa upita:
– Šta ti je medved šapnuo?
1.
Koliko likova ima u pri~i?
2.
Gde se dešava radwa ove pri~e?
3.
3ašto se jedan drug popeo na drvo?
a) Mnogo se uplašio medveda.
b) Hteo je boqe da vidi medveda.
v) Da bi uplašio medveda.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Šta zna~i poslovica: Prijateq se u nevoqi poznaje?
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
A.
B.
Tek kad ti treba pomo},
vide}eš ko ti je prijateq.
Kad ti je prijateq drag,
sazna}eš da je u nevoqi.
V.
Dobri prijateqi
izbegavaju nevoqu.
44
35
JEZI^KE [KOLICE
TU@IBABA
TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu!
U^ITEQICA: Dobro, dobro, vrati}e ti je… Sedi!
DE^AK (ismeva tu`ibabu šapatom): Molim, u~iteqice, molim, u~iteqice…
TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on me ismeva…
U^ITEQICA: Nemoj, Popovi}u, da ga ismevaš…
TU@IBABA (kezi se): Eeeee!
DE^AK: Tu`ibabo!
1.
Ovaj tekst je:
a) opis u~ionice
b) razgovor u u~ionici
v) pri~a o u~iteqici
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Ko su likovi u ovom tekstu?
a) de~ak, devoj~ica i u~iteqica
b) dva de~aka i devoj~ica
v) dva de~aka i u~iteqica
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
U ovom tekstu govori se o tri lika. ^ije smo prezime saznali?
a) prezime TU@IBABE
b) prezime DE^AKA
v) prezime U^ITEQICE
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Prepi{i iz teksta jednu uzvi~nu re~enicu.
45
36
MALI DIV
JEZI^KE [KOLICE
Ja sam sada najve}i
U svoj okolini;
Svi ste moja de~ica,
Tako mi se ~ini.
Ima qudi visokih,
Al’ ovakvih nema:
I moj otac sad bi mi
Bio do kolena.
1.
Koliko stihova ima odlomak iz ove pesme?
2.
Koliko strofa ima odlomak iz ove pesme?
3.
Napiši zašto se de~ak iz ove pesme pravi va`an.
4.
Ko u ovoj pesmi za de~aka ka`e da je mali div?
a) wegov tata
b) ostala deca
v) pesnik
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
5.
Napiši re~i:
sa istim zna~ewem
sa suprotnim zna~ewem
div
visok
otac
najve}i
46
37
MAŠA I VUK
1.
Gde razgovaraju Maša i vuk?
2.
Kako se Maša ose}ala kada je videla vuka?
a) Bila je quta.
b) Bila je uplašena.
v) Bila je tu`na.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Zašto Maša misli da je vuk pojeo Crvenkapu?
a) Vuku se naduo stomak.
b) Vuk je podvio rep.
v) Vuk je to uradio u jednoj bajci.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Kad Maša ka`e vuku da je zlo~est, to zna~i da je on:
a) strašan
b) zao
v) qut
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
47
JEZI^KE [KOLICE
Mašu su poveli u zoološki vrt. Do|u do kaveza
sa vukom. Maša ga je odmah prepoznala:
– A zašto si ti pojeo Crvenkapu?
Vuk }uti.
– A zašto si tri praseta napao? – opet
qutito pita Maša.
Vuk podvi rep.
– Onda sedi u zatvoru, zlo~esti sivi vu~e!
Vuk se okrene.
Zna~i, stidi se. Zna~i, ne}e više.
38
Ovo je odlomak iz bajke o Crvenkapi:
JEZI^KE [KOLICE
Kada je Crvenkapa krenula kod bake, mama joj je rekla:
„Idi pravo putem do bake. Nemoj ulaziti u šumu i nemoj
razgovarati s nepoznatim osobama!”
1.
Zašto je mama dala ovakav savet Crvenkapi?
a) Šuma mo`e biti opasna.
b) Put kroz šumu je du`i.
v) Put kroz šumu je mra~an.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Šta iskazuje Crvenkapina mama ovim savetom?
a) qubav i ne`nost
b) qubav i brigu
v) qubav i radost
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
SVAKOGA DANA
Svakoga dana kad s posla do|e
moj tata meni kosu ~upne
moj tata mene šakom lupne
i ka`e: „Jak si kao gvo`|e!”
Svakoga dana, kad pere ruke,
on nasapuni sestri lice
i prska vodom kanarince
i s našom ma~kom igra `murke.
3.
Podvuci u pesmi re~ koja pokazuje da tatu opisuje de~ak, a ne devoj~ica.
4.
Kakav je tata u ovoj pesmi?
a) neraspolo`en i tu~e dete
b) raspolo`en za igru u ku}i
v) umoran i sve mu smeta
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
48
39
Ovo su stihovi iz pesme Au, {to je {kola zgodna:
Kad nisam u svojoj školi
Mene moja duša boli.
U~enik iz ove pesme je:
a) bolestan i nije otišao u školu
b) zaboravan i nije otišao u školu
v) tu`an kada ne ide u školu
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Pro~itaj stihove iz pesme Petica.
Hita ku}i Perica:
u svesci mu petica.
Ne znaš da li Perica
nosi ku}i peticu,
ili mo`da petica
nosi danas Pericu...
2.
Zašto Perica hita (`uri) ku}i?
a) Radostan je i `uri ku}i da se pohvali.
b) Gladan je i `uri ku}i da ru~a.
v) Dosadno mu je u školi i `uri da se igra.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Ovo su stihovi iz pesme Poklon iz škole.
Danas je sin
iz škole doneo jedinicu.
Dobro,
rekoh,
iz škole treba uvek doneti ponešto.
3.
Kakav je de~akov roditeq u ovoj pesmi?
a) Roditeq se raduje poklonu koji je de~ak doneo iz škole.
b) Roditeq je qut zbog poklona koji je de~ak doneo iz škole.
v) Roditeq prihvata da se i takvi pokloni mogu doneti iz škole.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
49
JEZI^KE [KOLICE
1.
40
JELOVNIK
JEZI^KE [KOLICE
\ura je obukao belu majicu, sive pantalone i seo da doru~kuje.
Doru~kovao je pr`ena jaja, xem od jagoda i ~okoladno mleko.
Posle doru~ka \ura je istr~ao u park da se igra.
Video ga je poštar i rekao mu:
– \uro, ho}eš da ti ka`em šta si doru~kovao? Doru~kovao si jaja,
xem od jagoda i ~okoladno mleko!
– Kako znate?! – za~udio se \ura.
– Pro~itao sam u jelovniku koji si napisao na svojoj majici! – odgovori
poštar.
1.
Šta je \ura radio pre nego što je otišao u park?
i.
2.
U koje doba dana se dešava radwa ove pri~e?
3.
Nacrtaj kako je izgledala \urina majica pre i posle doru~ka.
PRE DORU^KA
4.
POSLE DORU^KA
Podvuci u tekstu re~ iz koje vidiš da je \ura jedva do~ekao da ode da se igra.
50
4. U SLOBODNO VREME
51
JEZI^KE [KOLICE
• igraš školice
• ideš u park
• ideš u cirkus
• gledaš crtane filmove
• ideš na ro|endane
• igraš košarku, odbojku, hokej...
41
JEZI^KE [KOLICE
ŠKOLICE
Sva deca znaju za igru ŠKOLICE. Ona se igra na ulici i u dvorištu.
Za igru je potrebno dvoje ili više dece, jedna plo~ica i jedna kreda.
Kredom se nacrtaju poqa po kojima se skaku}e. Plo~ica se ubacuje
u odre|eno poqe. Igra~ ne sme da stane na liniju dok skaku}e ka tom poqu.
Najveštiji u skakutawu je pobednik toga dana.
1.
Šta saznajemo iz ovog teksta?
Iz teksta saznajemo:
Zaokru`i DA ili NE
Za ŠKOLICE je potrebno najmawe dvoje.
DA
NE
ŠKOLICE se igraju samo u školskom dvorištu.
DA
NE
Pobednik ume dobro da baca kamen i da vešto skaku}e.
DA
NE
Kreda za crtawe poqa mora da bude u boji.
DA
NE
KLACKALICA
Jednog popodneva deca su u parku pronašla veliku dasku. Stavila
su je preko jednog velikog kamena i tako napravila klackalicu.
U po~etku se sa svake strane klackalo po jedno dete. Po{to je u redu bilo
mnogo dece, sva su istovremeno posedala na klackalicu. Daska je pukla,
a deca su se našla na zemqi. Sada više nisu imala klackalicu.
2.
U koje doba dana su deca bila u parku?
3.
Zaokru`i naslov pri~e.
4.
Podvuci prvu re~enicu u drugom pasusu.
5.
Zašto su svi istovremeno posedali na klackalicu?
6.
Nastavi kao {to smo zapo~eli:
• Velika daska je daš~etina.
• Veliki kamen je
.
• Mala daska je
.
• Mali kamen je
.
52
42
KLOVNOVI
1.
Otkrij na kojoj se slici nalazi klovn iz teksta.
Zaokru`i slovo ispod te slike.
A
B
V
2.
Prepiši prve dve re~enice iz teksta o klovnu pisanim slovima.
3.
Pove`i linijom pitawe
sa odgovorom koji se nalazi
na plakatu.
gradu
U Zelen . juna,
30
o
d
.
va
od 21
20 ~aso
~eri u
e
v
e
k
a
sv
Kako se zove cirkus?
Ko su izvo|a~i?
Kolika je cena karte?
Kada po~iwe predstava?
U~estvuju:• klovnovi
• dresirane `ivotiwe
• akrobate
• ma|ioni~ari
53
ca
ni n.
z
a
Ul 0 di
20
JEZI^KE [KOLICE
Ja sam klovn Mi}a. Deca me vole jer sam uvek nasmejan. Imam okrugao nos.
Nosim prugasto odelo sa tri velika dugmeta. Ispod šešira mi viri
kovrxava crna kosa. U desnoj ruci dr`im balon.
43
JEZI^KE [KOLICE
8.00
8.30
9.00
9.30
10.00
Fifi
Ma~ker
Sun|er Bob
Nodi
Supermen
1.
Do koliko sati treba da se probudiš da bi gledao Ma~kera?
2.
Koji se crtani film prikazuje u 9.30?
a) Fifi
b) Ma~ker
v) Nodi
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
U koliko sati po~iwe Supermen?
4.
Zašto su u TV programu sve re~i napisane velikim po~etnim slovima?
a) To su nazivi filmova.
b) To je po~etak re~enice.
v) To su osobine likova.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
5.
Napiši još dva imena junaka crtanih filmova.
6.
Koji ti se junak crtanog filma najviše dopada?
Napiši tri re~enice o tom junaku: šta obi~no radi, kako izgleda,
zašto ti se dopada.
54
44
RO\ENDAN
Danas je poseban dan za Violetu. Pozvala je svoje drugove i drugarice.
Oni su joj doneli poklone. Violeta je radosna. Svi nestrpqivo ~ekaju tortu.
Torta je od ~okolade. Violeta je odjednom ugasila svih sedam sve}ica.
JEZI^KE [KOLICE
1.
Podvuci u tekstu re~enicu iz koje vidiš da Violeta slavi ro|endan.
2.
Violeta je napisala spisak zadu`ewa za svoje uku}ane:
MAMA: Napravi tortu!
TATA: Nabavi sokove!
SESTRA: Oka~i balone!
BRAT: Skloni igra~ke!
Pove`i ~lanove porodice i predmete sa spiska.
3.
Nastavi pri~u o Violeti tako što }eš dopisati još dve re~enice.
55
JEZI^KE [KOLICE
45
1.
Pogledaj pobedni~ko postoqe i odgovori na pitawa.
• Ko je osvojio prvo mesto?
• Koje mesto je osvojio Boban?
• Ko je bio boqi – Mirko ili Boban?
2.
Pove`i linijom sportsku igru sa odgovaraju}om sli~icom.
U hokeju igra~i imaju klizaqke i duge
palice kojima udaraju gumenu plo~icu.
Vaterpolo je igra loptom u vodi.
U odbojci lopta se prebacuje preko
mre`e u protivni~ko poqe.
U košarci je ciq da se lopta ubaci
u protivni~ki koš.
3.
Pro~itao si opise igara u prethodnom zadatku.
Napiši u kojoj igri igra~i ne koriste loptu.
56
5. U [KOLI
57
JEZI^KE [KOLICE
• u~iš
• igraš se
• u`inaš
• dobijaš raspored ~asova
• u~estvuješ na priredbi
• ure|uješ školsko dvorište
• dobijaš |a~ku kwi`icu
• dobijaš pohvalnicu…
46
1.
Napi{i pravilno re~enice:
JEZI^KE [KOLICE
• U^EWEJEZANIMQIVOPUTOVAWE
• U^IONICAJESVUDAOKONAS
2.
Zaokru`i ~etiri re~i koje se odnose na školu.
nastavnik
torta
sanke
3.
u~ionica
ocene
Zaokru`i dve re~i koje se odnose samo na školu.
u`ina
veliki odmor
pri~e
4.
u~enica
u~iteq
znawe
Pa`qivo pogledaj tabelu i odgovori na pitawa.
Maja
Stanko
obdanište
prvi razred
drugi razred
tre}i razred
~etvrti razred
• Koje dete ne ide u školu?
• Ko je u~enik tre}eg razreda?
Nikola
• U koji razred ide Maja?
• Ko je |ak prvak?
• Ko je najstariji od ove dece?
58
Irena
Zoran
Nikola
47
Ovo je raspored ~asova I2 u jednoj osnovnoj školi.
Pa`qivo ga pogledaj i odgovori na pitawa.
RASPORED ^ASOVA I2
UTORAK
SREDA
^ETVRTAK
PETAK
1.
Matematika
Srpski
jezik
Matematika
Srpski
jezik
Fizi~ko
vaspitawe
2.
Srpski
jezik
Svet oko nas
Veronauka
Matematika
Engleski
jezik
3.
Fizi~ko
vaspitawe
Matematika
Fizi~ko
vaspitawe
Likovna
kultura
Srpski
jezik
4.
Muzi~ka
kultura
Gra|ansko
vaspitawe
Srpski
jezik
Svet oko nas
Matematika
1.
Koliko ~asova ima I2 u jednoj nedeqi?
2.
Zaokru`i ono {to, osim uxbenika, u~enici I2 nose za ~asove ~etvrtkom.
3.
Šta je TA^NO, a šta NETA^NO prema rasporedu?
Zaokru`i odgovor.
Sredom I2 ima Matematiku.
TA^NO
NETA^NO
Petkom I2 ima tri ~asa.
TA^NO
NETA^NO
Ponedeqkom I2 ima drugog ~asa Srpski jezik.
TA^NO
NETA^NO
Petkom I2 ima posledweg ~asa Matematiku.
TA^NO
NETA^NO
59
JEZI^KE [KOLICE
PONEDEQAK
48
1.
Re{i ukr{tenicu. Kad je re{i{, otkri}e{ jo{ jednu re~.
JEZI^KE [KOLICE
1. grafitna ili hemijska
2. oštri olovku
1.
2.
3. u wemu crtamo
3.
4. briše kada pogrešimo
4.
5. iz we ~itamo pri~e
5.
6. u woj pišemo slova
6.
MIŠA BAKSUZ
Miša se jutros uspavao.
– Kakav maler! – pomisli Miša.
Brzo se obukao, popio ~ašu mleka, zgrabio školsku torbu i otr~ao.
– Sre}om, znam pre~icu. Mo`da }u ipak sti}i na vreme u školu.
U tom trenutku se sapleo i pao. U`ina, kwige, sveske – sve je le`alo
rasuto po ulici.
– Baš sam baksuz! – uzdahnu Miša.
2.
Upiši u kru`i}e brojeve od 1 do 4, prema redosledu doga|aja u pri~i:
Miša je pao.
Miša je popio mleko.
Miša je otr~ao.
Miša se obukao.
3.
Napiši tri re~enice o tome kada si ti bio baksuz.
60
49
1.
Sutra u 12 ~asova bi}e odr`ana
priredba povodom Dana zdrave
hrane u holu škole!
MOLBA
Poštovani direktore,
Pozivamo Vas da sutra u 12 sati
prisustvujete proslavi
Dana zdrave hrane!
REKLAMA
HRANITE SE ZDRAVO – TO JE
ONO PRAVO!
OBAVEŠTEWE
Poštovani u~iteqi,
Molimo Vas da ovih dana odr`ite
sa svojim u~enicima ~as na temu
Zdrava hrana.
POZIVNICA
Ti i tvoji drugari rešili ste da o~istite školsko dvorište.
Potrebna vam je pomo} i ostalih u~enika. Napiši tri re~enice kojima
}eš obavestiti ostale u~enike o ovoj akciji. Iz obaveštewa treba da
se vidi za{to se ta akcija organizuje, kada }e se odr`ati i koliko }e trajati.
OBAVEŠTEWE
61
JEZI^KE [KOLICE
2.
Pove`i levu i desnu stranu, kao što je zapo~eto.
JEZI^KE [KOLICE
50
1.
Kad u ^itanci treba da potra`iš Re~nik?
a) kad ne znaš šta zna~i neka re~ u tekstu
b) kad ti u~iteq ka`e da prona|eš neki tekst
v) kad ho}eš da ponoviš sve što ste u~ili
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Kako su re~i pore|ane u Re~niku?
a) po du`ini re~i
b) po azbu~nom redu
v) bez nekog reda
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Prona|i i prepiši re~ koja dolazi posle re~i dukat.
4.
Prona|i i prepiši šta zna~i re~ zvrk.
62
51
Pogledaj pa`qivo ovu stranicu ^itanke.
JEZI^KE [KOLICE
1.
Kako se zove ovaj deo ^itanke?
a) Uputstvo
b) Sadr`aj
v) Vodi~
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Šta mo`eš da saznaš na ovoj stranici?
Na ovoj stranici mogu da saznam:
Zaokru`i DA ili NE
da li je neki tekst pesma, bajka ili pri~a
DA
NE
na kojoj stranici se nalazi neki tekst
DA
NE
koje pesme i pri~e moji drugovi vole
DA
NE
naslov nekog teksta i ime pisca tog teksta
DA
NE
63
52
JEZI^KE [KOLICE
Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu k}er, koju je ~uvao kao o~i u glavi.
1.
Šta po~iwe ovom re~enicom?
a) uspavanka
b) pesma
v) šala
g) bajka
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Kraqevi} je uze za `enu jer je sad znao da uzima pravu pravcatu princezu.
2.
Ova re~enica je:
a) naslov jedne bajke
b) po~etak jedne bajke
v) kraj jedne bajke
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Basne su pri~e u kojima su glavni likovi:
a) vile
b) zmajevi
v) biqke
g) `ivotiwe
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
4.
Napiši re~i pravilnim redosledom, tako da dobiješ re~enicu.
qudi u basnama osobine imaju `ivotiwe
64
53
BOLESNA PRINCEZA
1.
Ovaj tekst je:
a) šala
b) recept
v) bajka
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Kako je princeza u ovoj pri~i ozdravila?
a) Dobro se obukla.
b) Mnogo se smejala.
v) Zaqubila se u princa.
g) Popila je ~aj.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3.
Pro~itaj tekst i napiši šta iz teksta nije nacrtano na slici.
Princ s krunom na glavi kleknuo
je ispred Pepequge.
Obuo joj je staklenu cipelicu.
To su posmatrala ~etiri
bela goluba.
Nije nacrtano:
65
JEZI^KE [KOLICE
Sreli su se princ i princeza.
Princ je rekao:
– Ti si, princezo, sigurno nazebla. Pogrešno si se obukla.
Stavi ~arape na ruke, rukavice na noge, ~aj prospi, i ozdravi}eš.
Princeza se smejala, smejala, i ... ozdravila.
54
JEZI^KE [KOLICE
1.
2.
Pove`i linijama, kao što je zapo~eto:
Ku}ica u gorici na jednoj no`ici.
(pe~urka)
POSLOVICA
^isto}a je pola zdravqa.
BRZALICA
Riba ribi grize rep.
RAZBRAJALICA
Eci, peci, pec, ja sam mali zec,
ti si mala prepelica, eci, peci, pec.
ZAGONETKA
Podvuci tri poslovice u ovom tekstu.
SOVA MUDROLIJA
Svake ve~eri, ~im se smra~i, u Marinkovu sobu doleti sova Mudrolija
i po~ne da izgovara mudre re~i.
– Ko radi, ne boji se gladi!
Marinko samo }uti i ~ita.
Onda sova nastavi:
– Kwiga je ~oveku najboqi drug!
A onda se Marinko okrene sovi:
– A znaš li ti, Mudrolijo, da bez muke nema nauke?
NINAJ, NINAJ, DRAGO MOJE
Ninaj, ninaj, drago moje!
Ninaj, ninaj, da spavamo,
da ujutru podranimo,
da cvije}a naberemo,
naše dvore okitimo.
3.
Ovo je:
a) razbrajalica
b) zagonetka
v) uspavanka
g) re|alica
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
66
55
1.
Neke re~i u ovom tekstu o Zmaju treba napisati velikim slovom.
Podvuci te re~i.
2.
Pove`i linijama pasuse ove pri~e o pesniku Zmaju sa odgovaraju}im
podnaslovima.
ZMAJEVO DETIWSTVO
3.
Wegova ku}a je bila u ulici Zlatna greda.
Imala je veliko ogwište sa gomilom drva.
Pored ogwišta `ivela je ma~ka sa ma~i}ima,
a tu je i kuja Bela oštenila svoje psi}e.
Kwige u ku}i
Morao je da iza|e na ulicu obu~en kao
gospodi~i}, u rukavicama i sa slamnim šeširom.
Ali on je više voleo gacawe po barama bosih nogu,
tr~awe, rvawe, pesme i igre sa decom iz ulice.
Zato se ~esto vra}ao ku}i kaqav.
Zmajeva ku}a
U~ili su ga da ~ita još pre polaska u školu.
Tetka Mika mu je ~itala zanimqive pri~e.
U ku}i je imao biblioteku izabranih kwiga.
Zmajev izgled
U posledwem pasusu o Zmajevom detiwstvu sve re~enice su potvrdne.
Prebaci ih u odri~an oblik.
67
JEZI^KE [KOLICE
jovan jovanovi} Zmaj je ro|en u novom sadu 1833. godine. napisao
je mnogo lepih pesama za decu i izdavao je de~ji ~asopis. zbog toga
danas neke ulice i škole nose wegovo ime. svake godine u
novom sadu se odr`avaju Zmajeve de~je igre.
56
Sad, kad si uspešno završio/završila prvi i najva`niji razred, dobi}eš
|a~ku kwi`icu. Popuni sam/sama prvu stranicu. Ne zaboravi šta si
u~io/u~ila o upotrebi velikog slova.
JEZI^KE [KOLICE
1.
\A^KA KWI@ICA
(ime i prezime u~enika/u~enice)
upisan/upisana je u
odeqewe
Osnovne škole
(ime škole)
u
(mesto)
(tvoj potpis)
2.
Popuni POHVALNICU koju bi ti dao/dala nekom svom drugu ili drugarici
na kraju školske godine. Vodi ra~una o velikom slovu.
POHVAQUJEM
(ime i prezime)
za
U
(ko pohvaquje)
29. juna 2008. god.
68
57
Kada su u~enici jednog odeqewa došli da prime |a~ke kwi`ice, na tabli
je bilo napisano:
Prešli ste dug put od slova A do slova Š.
Bili ste pa`qivi i vredni. Radujem se s vama
lepom uspehu koji ste postigli.
Vaša u~iteqica
1.
Šta je u~iteqica napisala na tabli?
a) pozivnicu
b) pismo
v) ~estitku
g) obaveštewe
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
2.
Pro~itaj pozivnicu i odgovori na pitawa.
• Ko pravi `urku?
• Za koga je pozivnica?
• Kog dana u nedeqi je `urka?
• Kog datuma je `urka?
3.
Kog podatka nema na pozivnici?
69
JEZI^KE [KOLICE
Draga moja dobra deco,
70
JEZI^KE [KOLICE
O REŠEWIMA
Koji odgovor priznati kao ta~an?
U REŠEWIMA su ta~ni odgovori dati na na~in koji je naveden i u
instrukciji – da se nešto nacrta, zaokru`i, podvu~e, pove`e, prepiše.
Me|utim, u~enikov odgovor mo`e na odre|en na~in da odstupi od odgovora
navedenog u rešewu. Na primer:
• u~enik nije odgovorio na tra`eni na~in (tekst je podvukao, a trebalo je
da ga prepi{e; zaokru`io je tekst, a trebalo je da ga precrta)
• dao je druga~iji odgovor od navedenog, ali ta~an i smislen
• u~enikov odgovor nije napisan potpunom re~enicom, ve} jednom re~ju
ili sintagmom, ali je ta~an i direktan odgovor na postavqeno pitawe.
U svim tim slu~ajevima odgovore u~enika treba prihvatiti kao ta~ne.
Kroz zadatke u kojima se od u~enika tra`i da napiše šta misli o postupku
nekog junaka ili o stavu pisca, odnosno autora teksta i da obrazlo`i zašto
tako misli, ve`ba se veština da se formuliše i argumentuje sopstveni stav.
Kod takvih pitawa ne ocewuje se sadr`aj u~enikovog odgovora. Va`no je da
u~iteq poštuje mišqewe i stav deteta i da poka`e da uva`ava wegov pokušaj
da iska`e i obrazlo`i svoj stav. Preciznije re~eno, neta~an odgovor je samo
onaj odgovor u kom nema u~enikovog stava ili obrazlo`ewa tog stava.
Pri procewivawu ta~nosti, odnosno neta~nosti odgovora, u~iteq stalno
treba da ima na umu to da se jednim zahtevom ispituje samo jedna sposobnost.
Na taj na~in u~iteq, u~enik i roditeq mogu da vide u ~emu je dete dobro, a u
~emu je slabije. Na primer, ako se tra`i pronala`ewe odre|ene
informacije, uo~avawe nekih odnosa u tekstu ili izvo|ewe zakqu~aka i ako
u~enik ta~no odgovori, ali u odgovoru napravi jezi~ke i pravopisne greške,
onda se zbog nepoznavawa i nepoštovawa pravopisnih pravila ne sme
umawiti vrednost wegovog odgovora.
Rešewa nisu pra}ena bodovawem koje bi automatski vodilo ka odre|enoj
oceni jer izme|u nivoa znawa, na jednoj strani, i ocene, na drugoj, ne stoji znak
jednakosti. Ciq autora je bio da ova zbirka slu`i proveri kvaliteta u~eni~kih
postignu}a, a ne vrednovawu postignu}a u kategoriji {kolskih ocena. Ipak,
prema proceni mogu}nosti odeqewa u celini, kao i pojedinih u~enika,
u~iteqi mogu sami da odrede broj poena potrebnih za odre|enu ocenu, pri ~emu
bi trebalo da vode ra~una o nivou na kojem se odre|eni zadatak nalazi,
odnosno o te`ini zahteva u zadatku.
71
JEZI^KE [KOLICE
Poseban deo ove zbirke ~ine REŠEWA. Radni listovi su preslikani
da bi se u~enik lakše snašao, s tom razlikom što se pored svakog zahteva,
osim oznake wegove te`ine, odnosno nivoa, nalazi i opis znawa i ume}a
koja se tim zahtevom ispituju.
Zahvaquju}i tome, u~enik i wegov roditeq mo}i }e da provere u kojoj
je meri ovladano znawem i tra`enim veštinama.
JEZI^KE [KOLICE
72
NE
NE
NE
DA
DA
DA
koliko godina ima Duwa
koliko godina ima Janko
koliko ~lanova ima Duwina porodica
8
Na primer: Moja porodica `ivi u Zemunu. Ja imam malu sestru.
Ona se zove Qiqa.
ili: Ja imam tatu i mamu. Nemam brata i sestru. @ivimo
u Vaqevu.
6. Napiši tri re~enice o svojoj porodici.
Umeš da napišeš kratak tekst na zadatu temu.
Ime (bilo koje) treba da bude napisano velikim po~etnim slovom.
5. Smisli i napiši ime mesta u kom `ivi Duwina porodica.
Upotrebqavaš veliko slovo kad pišeš imena mesta.
Na primer: Janko, Bojan, Luka
Imena (bilo koja) treba da budu napisana velikim
po~etnim slovom.
4. Smisli i napiši imena za Duwinu bra}u.
Upotrebqavaš veliko slovo kad pišeš imena qudi.
NE
DA
Zaokru`i DA ili NE
kako se zove Duwin najmla|i brat
Iz teksta saznajemo:
3. Šta saznajemo iz ovog teksta?
Umeš da odgovoriš na pitawa o Duwinoj porodici na osnovu pro~itanog teksta.
Dva brata.
2. Koliko bra}e ima Janko?
Umeš da odgovoriš na pitawa o Duwinoj porodici na osnovu pro~itanog teksta.
Tri brata.
1. Koliko bra}e ima Duwa?
Umeš da odgovoriš na pitawa o Duwinoj porodici na osnovu
pro~itanog teksta.
Devoj~ica Duwa `ivi s mamom, tatom i tri brata. To je porodica
od šest ~lanova. Duwa je tre}e dete. Ona ima dva starija i jednog
mla|eg brata. Wen najmla|i brat zove se Janko.
1
PORODICA
PETKOVI]
\OR\EVI]
3.
2.
TOMI]
JOVI]
1
2
3
4
5
6
7
8
BROJ STANA
i
Stefanovi}
Treba da se popne.
9
5. Duwa treba da odnese novine porodici @ivkovi}.
Da li Duwa treba da si|e ili da se popne?
Umeš da zakqu~iš na osnovu slike gde se nalazi Duwin stan u odnosu
na stanove drugih porodica.
3
4. Duwini kumovi prezivaju se Haxi}. Koji je broj wihovog stana?
Umeš da pro~itaš na spisku gde ko `ivi, da pove`eš ime porodice i broj stana.
Bo`i}
3. Koje porodice `ive na ~etvrtom spratu?
Umeš da pro~itaš na spisku gde ko `ivi, da pove`eš ime porodice i broj sprata.
Na drugom spratu.
2. Duwa se preziva \or|evi}. Na kom spratu ona `ivi?
Umeš da pro~itaš na spisku gde ko `ivi, da pove`eš ime porodice i broj sprata.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
g) na planu grada
v) u stambenoj zgradi
b) u telefonskom imeniku
a) u školskom dnevniku
1. Gde mo`eš da vidiš ovakav spisak?
Umeš da prepoznaš gde se nalazi ovaj spisak.
1.
1.
HAXI]
@IVKOVI]
2.
BO@I]
4.
STEFANOVI]
3.
4.
SPRAT
2
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
73
A
B
10
2. Prona|i lopova na slikama.
Zaokru`i slovo ispod slike lopova.
V
G
Umeš na crte`u da prona|eš pravi lik lopova na osnovu teksta.
Tri ~oveka su videla lopova koji je ukrao kwigu iz prodavnice.
Prvi ~ovek je video da lopov ima brkove. Drugi ~ovek je video da
lopov nosi nao~are, a tre}i ~ovek je video da je lopov pro}elav.
1. Docrtaj ono što nedostaje na majstorovom licu, prema ovoj pesmi.
Umeš da dovršiš lik majstora na osnovu teksta: da nacrtaš nao~are,
brkove i bradu.
Ja sam nekad majstor bio
u dalekom gradu,
imao sam nao~are,
brkove i bradu.
3
D
Na primer:
Beo sam i sladak;
uz mene br`e raste{.
Ja sam Mle~ko
11
5. U prodavnicama se pojavilo novo mleko.
Dovr{i pisawe reklame za taj proizvod.
Umeš nešto da napišeš o novom proizvodu i da ga reklamiraš.
4. Molim Vas, u~iteqice, da mom sinu
Dušanu Simi}u opravdate izostanke. Hvala!
Dušanova mama
3. Prvo dobro promu}kaj jogurt, pa ga onda otvori.
2. Mama, otišao sam do Duwe, odmah se vra}am.
Dušan
1. Prodajem nov bicikl; javite se na telefon 23-334.
Umeš da prepoznaš vrstu teksta.
molba
uputstvo
poruka
oglas
Pro~itaj re~enice. U prazno poqe upiši šta je svaka od ovih re~enica
(poruka, uputstvo, oglas, molba).
4
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
74
komadi}ima
2 Iseci vo}e na mawe komade.
12
3 Pore|aj iseckano vo}e u ~iniju.
1 Dobro operi vo}e.
4 Stavi u fri`ider da se ohladi.
4. U kru`i}e upiši brojeve od 1 do 4, prema redu kojim se pravi vo}na salata.
Umeš da odrediš redosled: šta prvo treba da uradiš, šta drugo, tre}e, ~etvrto.
3. Podvuci u ovom tekstu re~ koja ozna~ava nešto umaweno.
Prepoznaješ umawenice u tekstu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) pismo
b) pozivnica
a) reklama
2. Ovaj tekst je:
Prepoznaješ vrstu teksta.
Probajte novi sladoled
^OKO, napravqen
od ~okolade
s komadi}ima keksa!
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) jelovnik
b) reklama
a) recept
1. Ovaj tekst je:
Prepoznaješ vrstu teksta.
BAKINI MEDEWACI
Umutiti jedno jaje i tri kašike meda.
Dodati sto grama še}era i pola
kilograma brašna. Umesiti testo
s malo vode i masti. Staviti testo
u pleh. Ispe}i kola~.
5
11 SATI
U@INA
^ORBA
SALATA
RIBA S KROMPIROM
HLEB
JABUKA
ŠTA JEDEM
SOK OD POMORANXE
@ITARICE S JOGURTOM
Tri (3).
Za doru~ak.
Jabuku.
A
13
B
V
5. Koji sok pije Janko? Nacrtaj u wemu slam~icu.
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
4. Šta Janko jede za u`inu?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
3. Za koji obrok Janko pije sok?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
2. Koliko obroka ima Janko u toku dana?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
2 SATA PO PODNE
8 SATI
DORU^AK
RU^AK
VREME
OBROK
za sredu
JELOVNIK U JANKOVOM OBDANI[TU
1. Šta se nalazi na jelovniku jednog restorana?
a) imena gostiju
b) nazivi jela
v) ime kuvara
g) pribor za jelo
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš na crte`u da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
6
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
75
17
• Koliko košta karta?
14
490 (din.)
• Kojim prevoznim sredstvom Duwa putuje?
• Na kom sedištu sedi Duwa?
Autobusom.
2. Ovako izgleda Duwina putna karta. Pogledaj kartu i odgovori na pitawa.
Umeš da prona|eš podatke na putnoj karti.
^a~ak, U`ice
1. Kroz koja su mesta prošli Janko i Duwa na ovom putu?
Umeš da pro~itaš mapu.
Janko i wegova starija sestra Duwa bili su na Zlatiboru za vreme
zimskog raspusta. Pogledaj kartu i put koji vodi od Beograda do
Zlatibora.
7
B
V
DEDA MRAZ
SNEŠKO BELI]
Ne nagiwi se kroz prozor!
Iskqu~ite mobilne telefone!
Ne hrani `ivotiwe!
Ne palite vatru!
15
pozori{te
zoološki vrt
{uma
voz
3. Pove`i linijom upozorewe s mestom na kojem se to upozorewe nalazi.
Umeš da prepoznaš na kom se mestu nalaze razli~ita upozorewa.
BELI OBLAK
BELI MEDVED
Ja sam beo i hladan. Ne volim sunce. Deca mi ponekad
pozajme šal. Ko sam ja?
2. Ko izgovara slede}e re~enice?
Zaokru`i ta~an odgovor.
Umeš da prona|eš i pove`eš informacije iz teksta.
A
dobio šešir nov.
Jutros je naš krov
1. Zaokru`i slovo ispod slike koja odgovara stihovima iz pesme Nov {e{ir.
Razumeš tekst i umeš da ga pove`eš sa odgovaraju}im crte`om.
8
JEZI^KE [KOLICE
76
JEZI^KE [KOLICE
Mahnuo je krilima i odleteo.
16
Ta~na je svaka re~enica koja povezuje ostale i koja govori
o tome zašto je leptir odleteo, npr.: Uplašio se; pomirisao je cvet...
Našao ga je i sleteo na wega.
Tra`io je najmirisniji cvet.
Leptir je leteo iznad cvetova.
5. Dopuni tekst jednom re~enicom.
Razumeš tekst i umeš da dopišeš deo koji nedostaje.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Zimi su grane ogolele.
b) U jesen li{}e opada.
[koqka; more.
Bravo!
18
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) onaj koji zna sve da radi
b) onaj koji se raduje {to sve zna
a) onaj koji ho}e sve da vidi i sazna
8. Ko je radoznao?
Razumeš zna~ewe odre|ene re~i u tekstu.
7. Prepiši iz pesme jednu re~ koja ozna~ava nešto umaweno.
Prepoznaješ umawenice.
6. Podvuci u pesmi re~ kojom nekoga pohvaqujemo.
Razumeš zna~ewe odre|ene re~i i kada se ona upotrebqava.
5. Napiši šta je u ovoj pesmi plavo.
a) U prole}e olista drve}e.
4. Prema kojoj re~enici je nacrtan crte`?
Gleda.
Spava.
Kad ribari bace mre`e.
3. Šta radi dete u ovoj pesmi?
2. Šta radi škoqka u ovoj pesmi?
ribice
Na dnu mora; pripijena za dno mora.
4. Kad ribice be`e?
Leptir treba da bude
nacrtan na cvetu.
1. Gde je škoqka iz ove pesme?
Umeš u pesmi da prona|eš tra`ene informacije.
Šta to radi
pripijena za dno mora
škoqka plava?
– Spava.
Šta je`evi morski rade
kad ih gleda
neko dete?
– Prete.
Šta ribice male rade
kad ribari
bace mre`e?
– Be`e.
A kad ja sa stene sko~im,
šta to ka`e
more plavo?
– Bravo!
RADOZNALA PESMA
10
Prepoznaješ po kojoj re~enici je nacrtan crte`.
Leptir je sleteo na cvet.
3. Nacrtaj sliku prema slede}oj re~enici:
Razumeš tekst i umeš da ga predstaviš crte`om.
Sun~ano i toplo.
2. Kakvo }e vreme biti u sredu?
Ume{ da izvede{ xskqu~ak na osnovu datih informacija.
U ponedeqak i petak.
1. Kojim danima }e ti biti potreban kišobran?
Umeš u tekstu da prona|eš tra`ene informacije.
U ponedeqak i petak bi}e obla~no s padavinama, a od utorka
do ~etvrtka sun~ano i toplo.
Pro~itaj vremensku prognozu.
9
JEZI^KE [KOLICE
Iz Erdevika.
Da je ne}e više tu}i.
3. Odakle je kucin vlasnik?
4. Šta de~ak obe}ava kuci?
tu`noga lika
77
ispod (velikog) hrasta;
u debeloj hladovini
ispod hrasta
mesto radwe
19
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) lep rep
b) veliki rep
a) pse}i rep
8. Šta je repina?
Razume{ zna~ewe re~i u tekstu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) bez ~i~aka, ali pun buva
b) pun ~i~aka, ali nema buva
a) pun ~i~aka i buva
7. Kakav je @u}in rep u ovom tekstu?
Umeš u tekstu da prona|eš odre|ene informacije.
@u}a; pas; stari pas;
stari ov~arski pas
ko je glavni junak
6. Popuni tabelu tako da saznamo:
Umeš u tekstu da prona|eš odre|ene informacije.
podne; jul;
julsko podne;
toplo julsko podne...
vreme radwe
Bilo je u`areno podne toplog julskog dana. @u}a, stari ov~arski pas
sa ~upavom repinom punom ~i~aka i ne bez buva, dremuckao je u debeloj
hladovini ispod velikog hrasta.
Ovo je odlomak iz pri~e Branka ]opi}a U pse}em selu.
5. Podvuci u pesmi re~i iz kojih se vidi kako se de~ak ose}a.
Ikina.
2. ^ija je kuca iz ove pesme?
1. Ko doziva kucu u ovim stihovima? De~ak; Ika Vrebalov.
Umeš u tekstu da prona|eš tra`ene informacije.
Ro|ena kuco, vrati se ku}i,
ne}u te više nikada tu}i.
Moli te, kumi, tu`noga lika,
Vrebalov Ika iz Erdevika.
POZIV
11
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Pa ~im ma~ka Daca
makne se sa stra`e,
Raca hitro jurne,
kobasicu sma`e.
20
Na primer: Moj brat je dobio nov bicikl. Odmah sam ga provozao. Mama je
pravila tortu za moj ro|endan. Gurnuo sam prst u ~okoladni fil. Ispod jelke
su bili pokloni. Nikog nije bilo u sobi. Zavirio sam u najve}u kutiju.
6. Napiši ~emu ti ne mo`eš da odoliš.
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu i to pokazuješ napisanim primerom.
5. Ma~ka Daca je bila na stra`i zato što je:
a) ~uvala kobasicu
b) pojela kobasicu
v) ukrala kobasicu
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Razumeš zna~ewe re~i na osnovu pesme.
Na primer: Zoki, Koki, Raka, Daka, Pera, \era...
4. Smisli i napiši druga imena za pacova i ma~ku.
Upotrebqavaš veliko slovo kad pišeš imena `ivotiwa.
Pacov zvani Raca
kobasice voli,
ukusne su, fine,
ko }e da odoli!
PACOV RACA
Va`no je da uo~i{ da nije hrabar onaj koji maltretira slabijeg od sebe.
3. [ta misli{: da li je ma~ak stvarno delija? Napi{i za{to tako misli{.
Umeš da zakqu~iš kakav je lik u pesmi na osnovu wegovog postupka i da to objasni{.
2. Za koga ka`emo da je delija?
a) za onog koji je hrabar
b) za onog koji je veliki
v) za onog koji je zao
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Razume{ zna~ewe re~i.
pti~ice
1. Jedan lik u ovoj pesmi je ma~ak. Ko su ostali likovi?
Umeš u tekstu da prona|eš likove.
Naš ma~ak jak je delija,
kroz grmqe pti~ice vija!
O, gde li je lija
da wega povija?
MA^AK DELIJA
12
78
21
a) Zaboravili su da ga pozovu.
b) Nije bilo mesta za wega.
v) Svatovi ga se boje.
Zaokru`i slovo ispred odgovora za koji misli{ da je ta~an.
5. Zašto ma~ka nisu zvali na svadbu?
Umeš da zakqu~iš kakvi su odnosi izme|u likova u pesmi.
Mišica, mlada, nevesta
mali nos je –
nosi}
mali potok je – poto~i}
mali miš je – miši}
4. Nastavi kao {to je zapo~eto.
Umeš da gradiš umawenice.
Nisam pravio rupu.
Pravio sam rupu.
22
Lisica i miši} su razgovarali.
Lisica i miši} nisu razgovarali.
3. Pretvori potvrdnu re~enicu u odri~nu i odri~nu u potvrdnu.
Tri (3).
4. Ko je devojka u ovom odlomku?
2. Koliko ima upitnih re~enica u tekstu?
Prepoznaješ vrstu re~enice po wenom zna~ewu i znaku na wenom kraju.
Kopao sam, pravio sam, (razgovarali)
1. Podvuci u tekstu re~i koje pokazuju šta je radio miš.
Umeš u tekstu da prona|eš re~ koja pokazuje šta radi lik.
Razgovarali miš i lisica preko potoka:
– Miši}u, miši}u, zašto ti je tako prqav nosi}?
– Kopao sam zemqu – ka`e miš.
– A zašto si kopao zemqu?
– Pravio sam rupu.
– A zašto si pravio rupu? – pita lisica.
– Da se sakrijem od tebe – odgovori miš.
LISICA I MIŠ
14
Umeš da pretvoriš potvrdnu re~enicu u odri~nu, i obratno.
Treba da bude
nacrtan mi{.
JEZI^KE [KOLICE
Umeš da zakqu~iš o kom je liku u pesmi re~.
a) mi{, devojka, ma~ak
b) mi{, svatovi, ma~ak
v) mi{, svatovi, devojka
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
3. Ko su likovi u ovom odlomku?
Umeš da prona|eš likove u pesmi.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) pri~e
b) basne
a) pesme
2. Ovo je odlomak iz:
Prepoznaješ vrstu teksta po wegovom obliku.
@enio se mladi miš
u selu Šalali;
vodili su devojku,
ma~ka nisu zvali.
MA^AK IDE MIŠU U SVATOVE
Imam repi} vrlo dug,
Malen sam kõ ta~ka.
Volim mnogo slaninu,
A plašim se ma~ka.
1. Nacrtaj `ivotiwu koja je opisana u ovim stihovima:
Razumeš stihove i prema wima crtaš lik.
13
JEZI^KE [KOLICE
Na uzanoj stazi.
79
23
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Jarci ne}e da popuste jedan drugom.
b) Jarci tvrde da su jaki i nepobedivi.
a) Jarci imaju velike tvrde rogove.
4. Po ~emu se vidi da su jarci iz ove pri~e tvrdoglavi?
Razumeš šta zna~e re~i u tekstu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Oba jarca su se okrenula i vratila odakle su došla.
b) Nijedan jarac nije hteo da se skloni sa brvna.
a) Jedan jarac se sklonio i drugi je prešao preko brvna.
3. Kako su se ponašali jarci iz ove pri~e?
Pronalaziš u tekstu odgovor na postavqeno pitawe.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) pored potoka
b) pored brvna
a) na brvnu
2. Gde su se srela dva jarca?
Umeš u tekstu da prona|eš mesto radwe.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) basna
b) bajka
U prvom.
pa`qivo prelazi
uzana staza
24
široka (staza)
nepa`qivo (prelazi)
zdrave koze bolesne (koze)
8. Za podvu~ene re~i napiši re~i sa suprotnim zna~ewem:
Znaš re~i sa suprotnim zna~ewem.
Koze nisu mogle da se okrenu. Koze su mogle da se okrenu.
7. Pretvori ovu odri~nu re~enicu u potvrdnu.
Umeš da pretvoriš re~enicu iz jednog oblika u drugi.
Da li su se dve koze srele na uzanoj stazi?, ili: Gde su se srele
dve koze?, ili: Na kakvoj stazi su se srele koze?
6. Pretvori ovu obaveštajnu re~enicu u upitnu: Dve koze su se srele na uzanoj stazi.
Razlikuješ re~enice po zna~ewu. Umeš da pretvoriš obaveštajnu re~enicu u upitnu.
5. Kakve su koze iz ove pri~e?
a) tvrdoglave
b) snala`qive
v) umorne
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš da odrediš osobine likova u tekstu.
4. U kom pasusu je napisano gde su se koze srele?
Koristiš delove teksta.
3. Zaokru`i naslov pri~e.
Prepoznaješ delove teksta.
a) šala
2. Podvuci deo teksta u kom se opisuje kako su koze rešile problem.
Umeš u pri~i da prona|eš re~enicu kao odgovor na postavqeno pitawe.
1. Napiši gde su se koze srele.
Umeš u tekstu da prona}eš mesto radwe.
Srele se dve koze na uzanoj stazi. Iznad staze beše stena, uspravna
kao zid. Ispod wih duboka provalija.
Zamisliše se koze: šta sad da rade? Nisu se mogle okrenuti da bi se
vratile odakle su krenule. Zato jedna koza le`e i opru`i se po zemqi,
a druga pa`qivo pre|e preko we.
Tako obe odoše `ive i zdrave svojim putem.
DVE KOZE
16
1. Ovaj tekst je:
JEZI^KE [KOLICE
Prepoznaješ vrstu teksta na osnovu wegove sadr`ine.
Preko dubokog potoka namestili qudi brvno. Srela se na brvnu dva jarca.
– Skloni se! – viknu jedan.
– Skloni se ti, ja ne}u! – re~e drugi.
– E da vidimo ko }e se skloniti!
Grunuše rogovima jedan drugoga i oba padoše u vodu.
DVA JARCA
15
JEZI^KE [KOLICE
Pet (gostiju); petoro.
80
25
Koza je pozvala na gozbu: prasce, kvo~ku, psa i ma~ku.
6. Upiši zareze gde je potrebno.
Upotrebqavaš zareze u nabrajawu.
Na primer: Toša, @u}a, Marfi, Lesi...
5. Napiši imena za psa i ma~ku.
Upotrebqavaš veliko slovo kad pišeš imena `ivotiwa.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Nisu lepo obu~eni.
b) Ostali su gladni.
a) Bili su bolesni.
4. Po ~emu se vidi da su gosti iz ove pesme jadni?
Razumeš šta zna~e re~i u tekstu.
3. Ko se najboqe proveo na gozbi?
a) koza
b) ma~ka
v) pas
g) kvo~ka
d) prasci
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš da doneseš zakqu~ak o likovima u tekstu.
2. Podvuci stih koji pokazuje da su gosti lepo vaspitani.
Umeš da prona|eš re~i koje opisuju ponašawe likova u tekstu.
1. Koliko je gostiju koza pozvala?
GOZBA
Bio kozi ro|endan,
pa je goste zvala,
ma~ku, psa i kvo~ku
i dva prasca mala,
i u tawir svakome
mladog liš}a dala.
Gosti rekli jadni:
Hvala, nismo gladni.
Umeš da prona|eš koliko likova ima u tekstu.
17
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
slatka
mirisava
26
7. Golema semenka je:
a) velika semenka
b) `uta semenka
v) suva semenka
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
zrnce
mravi}i
6. Prepiši iz pri~e dve re~i koje ozna~avaju nešto umaweno.
Prepoznaješ umawenice.
U odgovoru treba navesti to da mrav,
iako mu je bilo teško, nije odustao od toga da ponese semenku od bundeve.
5. Zašto se pri~a zove UPORNI MRAV?
Umeš da objasniš naslov pri~e.
Zato što je bila ve}a; mravi}i su mogli da se najedu...
4. Zašto je mrav ostavio makovo zrnce i uzeo semenku od bundeve?
Razumeš ponašawe lika u pri~i.
3. Zašto je mrav `urio ku}i?
a) Zato što su ga ~ekala deca.
b) Zato što ga je neko jurio.
v) Zato što je bio gladan.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš da prona|eš odgovor koji nije direktno dat u pri~i.
golema
2. Prepiši iz pri~e re~i kojima se opisuje semenka bundeve.
Umeš u pri~i da prona|eš re~i kojima se opisuje predmet.
1. Podvuci u pri~i re~i koje govore o izgledu mrava.
Umeš u pri~i da prona|eš re~i kojima se opisuje izgled lika.
Tr~ao maleni, crni mrav. @urio je ku}i. Nosio je makovo zrnce
svojim mravi}ima. Odjednom ugleda: na putu le`i semenka od
bundeve, golema, slatka, mirisava. Mrav je stavio na stranu
makovo zrnce. Natovario je na le|a semenku od bundeve, ali nije
mogao da je odr`i. Pala mu je s le|a. Mrav ju je ponovo uprtio, ali
ona je opet pala. Tako je on pridizao semenku više puta...
UPORNI MRAV
18
OGLAS MRAVA
Mrav.
Cveti}.
(u~tiv), maleni
Padala je kiša; da ne bi pokisao...
81
pu`
roda
Napravi}u gnezdo na najvi{em oxaku.
Samo ja nosim ku}icu na le|ima.
27
ribica
mrav
@ivim u najlep{em mraviwaku.
Volim kada mi promene vodu u akvarijumu.
6. Pove`i linijom ime `ivotiwe sa re~enicom koju ta `ivotiwa izgovara.
Prepoznaješ lik na osnovu wegovog ponašawa ili osobina.
5. Šta o mravu kazuje stih: Zato mu javno odajem hvalu?
a) Mrav je lepo vaspitan.
b) Mrav je hvalisav.
v) Mravu se svi|a cveti} plav.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
4. Zašto se mrav sakrio?
Umeš da objasniš ponašawe lika u tekstu.
3. Podvuci u pesmi re~i kojima se opisuje mrav.
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na pitawa.
2. Ko je mrava sakrio?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na pitawa.
1. Ko je dao oglas?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na pitawa.
Pred kišom, ju~e, pod svojim listom
sakri me cveti} plav.
Zato mu javno odajem hvalu.
U~tiv,
maleni Mrav.
19
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
velika
slatka
šargarepa
šargarepa
duga~ka šargarepa
?
• Šargarepa je crvena
.
• Donesi brzo šargarepu
• Ko tra`i šargarepu
4. Stavi odgovaraju}i znak
!
.
?
28
!
na kraj re~enica.
Prepoznaješ vrstu re~enice po zna~ewu i znaš koji znak treba da staviš na wen kraj.
mala šargarepa
gorka šargarepa
kratka šargarepa
3. Popuni tabelu.
Znaš re~i sa suprotnim zna~ewem.
2. Kakva se šargarepa tra`i?
a) crvena i kratka
b) slatka i kratka
v) crvena i velika
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na pitawe.
1. Ko je napisao ovaj oglas?
a) vu~ica
b) lavica
v) ze~ica
g) veverica
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na pitawe.
Tra`im šargarepu,
veliku i lepu,
crvenu i slatku
i ne mnogo kratku.
Ko na|e ovakvu,
neka je donese
na kraj šume,
kod ze~ice Dese.
TRA@IM [ARGAREPU
Na drvetu u šumi oka~en je oglas:
20
Iz `buna se
slavuj javi:
– Mora zeka
da ozdravi.
A zeka se
smeška, mazi,
sre}an što ga
društvo pazi.
Video ga
prikan je`,
pa doneo
kupus sve`.
Vuk ga spazi,
pa se sjuri,
salate mu
xak doturi.
vuk
lija
slavuj
82
Slavuj.
salata
sjuri
doturi
xak
zdrav (zeka)
hladno (mleko)
nesre}an ili tu`an (zeka)
Na primer: Joca,
Vuja,
29
6. Smisli i napiši imena za zekine prijateqe.
Liki,
Znaš da se imena `ivotiwa pišu velikim slovom.
sre}an zeka
toplo mleko
bolestan zeka
5. Za podvu~ene re~i napi{i re~i suprotnog zna~ewa.
Znaš re~i sa suprotnim zna~ewem.
spazi
re~i koje pokazuju {ta bi}a rade
vuk
re~i koje imenuju bi}a i predmete
4. Prepi{i iz tre}e strofe:
Prepoznaje{ vrste re~i – imenice i glagole.
3. Ko zeki u pesmi nije ništa doneo?
Pa`qivo ~itaš tekst i pronalaziš u wemu tra`ene pojedinosti.
sre}an
Slavko...
2. Podvuci re~ koja pokazuje kako se zeka ose}ao posle posete prijateqa.
Umeš u tekstu da prona|eš re~ koja kazuje kako se lik ose}a.
je`
1. Napiši redom ko su zekini prijateqi.
Pa`qivo ~itaš tekst i pratiš doga|aje u wemu.
Lija sti`e
s brda, preko,
i donese
toplo mleko.
SRE]NI ZEKA
Usred šume
zeka seo,
zbog bolesti
nije jeo.
21
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Zalaja{e kerovi stra{no
I grmnu lov~eva pu{ka
I vidite rezultat:
Po~eo sam da {u{kam.
3. Napiši pravilno drugu strofu.
Umeš pravilno da pišeš re~i.
30
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) psi i ze~evi
b) lovci i ze~evi
a) lovci i psi
2. Zec iz ove pesme se boji da mu se ne smeju:
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Kad su mu se podsmevali ze~evi.
b) Kad su zalajali lova~ki psi.
a) Kad su mu ispali zubi.
1. Kada je zec po~eo da šuška dok govori?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
Odlucih zato da se lecim,
Da pravilno govorim reci,
Da mi se ne smeju zeci
I ceo rod pseci.
Zalajase kerovi strasno
I grmnu lovceva puska
I vidite rezultat:
Poceo sam da suskam.
Doziveo sam strasnu traumu
Kad su u nasu sumu
Dosli lovci da love
Nas sirote zecove.
ZEC SA GOVORNOM MANOM
22
skaku}u
kora~aju
kora~aju
skaku}u i kora~aju
skaku}u i kora~aju
sojke
vrane
rode
gavrani
kosovi
83
NE
DA
DA
kako peva ševa
kakva joj je boja perja
31
U Maloj enciklopediji.
Po wivama i pašwacima.
Odgovori
Pitawa
Gde mo`eš da pro~itaš nešto o ševi ?
Gde `ivi (poqska) ševa ?
3. Napiši pitawa za slede}e odgovore:
Umeš da postaviš pravo pitawe za odgovor koji ti je dat.
NE
DA
kakva je trka~ica
NE
NE
DA
Zaokru`i DA ili NE
gde `ivi ševa
Mo`emo da saznamo:
2. Šta mo`emo o ševi da saznamo iz ovog teksta?
Razumeš tekst i umeš da izvede{ zakqu~ke u vezi s wegovom sadr`inom.
U Maloj enciklopediji piše:
Ševe, porodica ptica trka~ica; gnezdo grade na zemqi i prilago|ene
su `ivotu na zemqi bojom perja i sposobnoš}u da odli~no tr~e. Kod nas
je najpoznatija poqska ševa, koja `ivi po wivama i pašwacima.
NA^IN KRETAWA
PTICE
1. Popuni tabelu.
Umeš u tekstu da prona|eš kako se ponašaju likovi.
Kratkonoge ptice kre}u se tako što uglavnom skaku}u, a dugonoge ptice
naj~eš}e hodaju. Na primer, sojke skaku}u, dok vrane i rode kora~aju.
Neke vrste, kao gavrani i kosovi, kre}u se na oba na~ina.
23
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
brza, vesela
ska~e
32
6. Orasi i lešnici su veverici omiqena hrana zato što ih ona:
a) najbr`e jede
b) najviše voli
v) najlakše nalazi
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
5. Kakve su re~enice u tekstu o veverici?
a) uzvi~ne
b) obaveštajne
v) upitne
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Prepoznaješ vrstu re~enice.
pewe se
4. Prepiši iz teksta re~i koje pokazuju šta radi veverica.
Umeš u tekstu da prona|eš re~i kojima se opisuje ponašawe lika.
3. Podvuci u tekstu dve re~i koje pokazuju kakva je veverica.
Umeš u tekstu da prona|eš re~i kojima se opisuje lik.
Veverica `ivi u šumama i parkovima. Ona je brza i vesela `ivotiwa.
Lako se pewe i ska~e po drve}u. Omiqena hrana su joj orasi i lešnici.
2. Na šta li~e ovi stihovi?
a) na šaqivu pri~u
b) na poslovicu
v) na zagonetku
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš da izvedeš zakqu~ak o sli~nosti tekstova na osnovu sadr`ine i forme.
Nisam ~ovek, nisam ptica
Ja se zovem veverica.
Sad sam na zemqi,
Sad sam na grani,
Sad sam na vrhu.
1. O kojoj `ivotiwi se govori u ovim stihovima?
Dopuni stih.
Umeš da prepoznaš lik na osnovu wegovog ponašawa.
24
– Ha, ha, ha, veverica
misli da je kõ glumica.
Ali cela šuma zna:
najlepša sam samo ja!
– Ko je, ko je lepotica?
Zna se, zna se: veverica!
Ta se uvek doteruje,
šapicama lice mije.
84
lepotica
gran~ica
33
glumica
šumica
veverica
šapica
4. Zaokru`i re~i koje ozna~avaju nešto umaweno. Mi smo jednu zaokru`ili,
ti zaokru`i jo{ dve.
Prepoznaješ umawenice kada su okru`ene re~ima koje su im sli~ne po obliku.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) veverica
b) ptica
a) lisica
3. Ko je hvalisav u ovoj pesmi?
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) lisica
b) veverica
a) ptica
2. Ko u ovoj pesmi izgovara re~i: … najlepša sam samo ja?
Umeš da pove`eš lik s re~ima u tekstu koje taj lik izgovara.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) ptica i veverica
b) ptica i lisica
a) lisica i veverica
1. Ko govori u ovoj pesmi?
Pa`qivo ~itaš tekst i umeš da odgovoriš na pitawa o wemu.
Niko nema takav rep,
niko nije tako lep.
Sluša ovo teta lija,
pa joj nekako ne prija:
Jedna ptica u šumici
cvrkutala na gran~ici:
Pro~itaj stihove.
25
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
`abe (`aba)
34
novine
6. Prepiši iz pesme tri kqu~ne (najva`nije) re~i.
Prepoznaješ u tekstu najva`nije re~i.
rode (roda)
Zato što se plaši roda; zato što rode jedu `abe.
5. Zašto `aba vodi brigu o dolasku roda?
Umeš da objasniš ponašawe lika.
Zato što ume da ~ita; zato što razmišqa; zato što brine...
4. Po ~emu je ova `aba neobi~na?
Umeš da zakqu~iš kakav je lik po wegovom ponašawu.
3. Podvuci u pesmi re~i kojima se opisuje kakvo je vreme. Od `arkoga sunca
Umeš da odrediš vreme radwe u tekstu.
Na listu lokvawa.
2. Gde sedi `aba iz ovog teksta?
Umeš da odrediš mesto radwe u tekstu.
Znate ve} o ~emu
@abe brigu vode:
Ho}e li se skoro
Odseliti rode.
Da novine ~ita,
To vam slika ka`e,
Al’ ne mo`’ da na|e
[to joj o~i tra`e.
Sedi `aba sama
Na listu lokvawa.
Od `arkoga sunca
[titom se zaklawa.
@ABA ^ITA NOVINE
1. Ovaj tekst je:
a) bajka
b) basna
v) pesma
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Prepoznaješ vrstu teksta.
26
zujala
doletela
85
35
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) @aba je muvu jedva pojela.
b) @aba je muvu polako jela.
a) @aba je muvu brzo pojela.
5. Re~enica: @aba je muvu pojela halapqivo, zna~i:
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
v) @ABA I MUVA
b) @ABA U BARI
a) @ABA NA LISTU
4. Podvuci naslov koji najviše odgovara ovom tekstu.
Razumeš šta je najva`nije u tekstu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) u vazduhu
b) na zemqi
a) u vodi
3. Gde je `aba uhvatila muvu?
Umeš da odredi{ mesto radwe na osnovu ponašawa junaka.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Zato što je bila tiha.
b) Zato što je bila mala.
a) Zato što je bila zelena.
2. Zašto je `aba bila nevidqiva?
Umeš da pove`eš lik s wegovom okolinom.
Muva je:
@aba je:
krenula, sela, sko~ila
uhvatila, pojela
1. Prepiši iz teksta po dve re~i koje pokazuju šta su radile `aba i muva.
Umeš u tekstu da prona|eš re~i koje pokazuju šta likovi rade.
@aba je krenula u obli`wu baru. Sela je na list. Bila je veoma tiha.
Wena zelena boja ~inila ju je skoro nevidqivom.
U daqini se ~ula muva. Doletela je do `abe i dosadno zujala. U jednom
momentu `aba je sko~ila – hop! Uhvatila je muvu. Pojela ju je halapqivo.
Zatim je nastavila mirno da sedi. ^ekala je slede}u muvu.
27
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Pored bare.
Roda.
JA NEMAM KRATKE NOGE.
36
5. Zašto su roda i `aba hvalisave?
a) Zahvaquju se jedna drugoj.
b) Hvale jedna drugu.
v) Hvale same sebe.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
JA NE MOGU DA RONIM.
JA IMAM KRATKE NOGE.
Odri~na re~enica:
JA NE UMEM DA SKA^EM.
JA UMEM DA SKA^EM.
JA MOGU DA RONIM.
Potvrdna re~enica:
4. Napiši na linijama re~enice koje nedostaju.
Razlikuješ re~enice po obliku.
3. Kojih re~enica ima najviše u pri~i?
a) obaveštajnih
b) upitnih
v) uzvi~nih
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Prepoznaješ vrste re~enica po znaku na kraju.
2. Ko je po~eo prvi da se hvali?
Pa`qivo ~itaš tekst i pronalaziš u wemu odgovore na pitawa.
1. Gde su se raspravqale roda i `aba?
Pa`qivo ~itaš tekst i pronalaziš u wemu odgovore na pitawa.
Raspravqale se roda i `aba pored bare koja je od wih dve lepša.
– Ja – rekla je roda. – Pogledaj kakve lepe noge imam!
– Zato ih ja imam ~etiri, a ti samo dve – prkosila je `aba.
– A ja umem da kreke}em, a ti ne!
– A ja letim, dok ti samo ska~eš!
– Letiš, ali ne umeš da roniš!
– Zato ja imam kqun!
– Ih, kqun! Zašto ti je on potreban?
– Evo zašto! – naquti se roda i … proguta `abu!
RODA I @ABA
28
86
TA^NO
37
Zato što je i ona ostala gladna kod rode, kao što je roda ostala gladna kod we.
4. Zašto lisica ka`e da joj je roda vratila milo za drago?
Razumeš zna~ewe izraza u tekstu.
3. Koliko dana traju doga|aji koji su opisani u ovom tekstu?
a) jedan dan
b) dva dana
v) tri dana
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Pa`qivo ~itaš i umeš da odrediš koliko traje radwa pri~e.
NETA^NO
TA^NO
Roda je poslu`ila ru~ak u dubokim }upovima.
Lisica se naqutila na rodu.
NETA^NO
NETA^NO
TA^NO
Lisici je bilo `ao rode.
NETA^NO
TA^NO
Roda je ostala gladna na ru~ku kod lisice.
2. Šta je TA^NO, a šta NETA^NO prema ovoj pri~i?
Zaokru`i odgovor.
Pa`qivo ~itaš i razumeš pri~u.
1. Ovaj tekst je:
a) bajka
b) basna
v) šaqiva pri~a
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Prepoznaješ vrstu teksta.
Lisica je odlu~ila da se našali sa svojom prijateqicom rodom.
Pozvala ju je na ru~ak i iznela pred wu supu u plitkom tawiru. Takav
ru~ak se mogao samo polizati, a roda nije mogla ni kap da uhvati kqunom.
Lisica se pretvarala da joj je jako `ao što se rodi nije dopao ru~ak.
Roda se gladna vratila ku}i.
Slede}eg dana lisica je bila rodin gost. Zadovoqna i nestrpqiva,
po`urila je rodinoj ku}i jer je bila gladna. Ali tamo je sa u`asom
primetila da je ru~ak poslu`en u dubokim }upovima, sa vrlo tesnim
grli}em, iz kojih je roda vrlo lako jela. Lisica nije dohvatila ni mrvicu
ukusnog jela i otišla je ku}i gladna. A onda je rekla sama sebi: „Zapravo,
nemam pravo da se `alim. Roda mi je samo vratila milo za drago...”
LISICA I RODA
29
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
tube
3 Miš zacvile i re~e lavu:
38
4 „Molim te, poštedi me, a ja }u ti se kad-tad odu`iti.”
2 Lav se probudi, uhvati miša i htede da ga pojede.
5 Lav se nasmeja i pusti miša.
1 Dok je lav spavao, pretr~i preko wega miš.
4. Upiši u kru`i}e brojeve (1, 2, 3, 4, 5) prema redosledu doga|aja
i sastavi pri~u. Mi smo zapo~eli, ti nastavi.
Umeš da odrediš redosled doga|aja u pri~i kada su re~enice ispremetane.
LAV I MIŠ
3. Ko bi još potrošio tri tube?
a) veverica
b) nilski kow
v) lova~ki pas
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Razumeš kakav je lik u pesmi.
2. Podvuci u pesmi re~ koja se rimuje s re~ju zube.
Zna{ šta je rima.
Da slon pere zube
pastom kao mi,
svaki dan bi tube
potrošio tri.
SLON
Afri~ka divqa ma~ka ima duge noge i sme|e krzno na pruge. Teška je izme|u
tri i šest kilograma. Ova ma~ka `ivi u šumi. Ma~ak u ~izmama je jedan od
najpoznatijih junaka u bajkama. Kao i ostale divqe ma~ke, mo`e da se ukopa
u mestu i da ~eka satima.
1. Podvuci re~enicu koja ne pripada ovom tekstu.
Razumeš o ~emu se govori u ovom tekstu i umeš u wemu da prona|eš re~enicu
iz nekog druga~ijeg teksta.
30
87
ukazuju, boje, lovi, objavquje...
U sumrak i no}u.
?
Kad lav lovi
39
Lew i oprezan.
?
Car svih `ivotiwa.
Šta je lav?
Kakav je lav
ODGOVORI:
PITAWA:
7. Napiši pitawa za slede}e odgovore.
Umeš da postaviš pravo pitawe za dati odgovor.
Zato što su veliki (ogromni).
6. Zašto se za nosoroga i slona u pri~i ka`e da su xinovi?
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
lava...
lav, `ivotiwa, slon, nosorog
dve re~i koje pokazuju {ta bi}a rade
5. Prepi{i iz teksta:
dve re~i koje imenuju bi}a
Prepoznaje{ vrste re~i – imenice i glagole.
4. Smisli i napi{i jo{ jedan naslov za ovaj tekst.
Na primer: Sna`ni lav, Mo}ni lav, Strah od
Umeš da uo~iš šta je najva`nije u tekstu.
Rikom; tako što ri~e.
3. Kako lav najavquje po~etak lova?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
Slon i nosorog.
2. Koje se `ivotiwe ne boje lava?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
Zbog wegove velike snage; zato što je sna`an; najja~i od svih `ivotiwa...
1. Zašto `ivotiwe poštuju lava?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
Lav je zaista car svih `ivotiwa. Zbog wegove velike snage sve mu
`ivotiwe ukazuju duboko poštovawe. Jedino ga se xinovi – slon i
nosorog – uopšte ne boje.
Dawu je lav lew i sawiv. Lovi samo u sumrak i no}u. Tada wegova
strašna rika objavquje po~etak lova. To je za krda mnogih `ivotiwa znak
da treba da budu spremna na beg. @ivotiwe na pojilima prestaju da piju. Ako
lav do|e da pije vode, sve `ivotiwe }e pobe}i. Vrati}e se tek kad on ode.
LAV
31
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
40
Na crte`u treba da se vide prostorni odnosi – Praslin
u sredini ku}e, ku}a u sredini bukve, bukva u sredini šume.
Crte` mo`e da bude i u obliku koncentri~nih krugova.
3. Nacrtaj gde `ivi Praslin. Crte` treba da odgovara ovom opisu.
Razumeš tekst i umeš da ga predstaviš crte`om.
Prasac Praslin je `iveo u veoma udobnoj ku}i u sredini jedne bukve,
a bukva je bila u sredini šume, i tako se Praslin, u sredini svoje ku}e,
nalazio u samoj sredini šume.
molim
ako `eliš
odgovor
2. Podvuci re~i koje su nepravilno napisane ispod alke za kucawe.
Zatim ih napiši pravilno.
Pravilno pišeš re~i.
1. Zašto je Medvedu Sovina ku}a izgledala udobno?
a) Bila je velika i stara.
b) Bila je u kestenovoj šumi.
v) Gosti su mogli da pozvone.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Umeš u tekstu da prona|eš direktan odgovor na postavqeno pitawe.
MOLM ZVONI AKO@ELIŠ ODGOVR
Sova je `ivela u kestenovoj šumi, u jednoj vrlo lepoj starinskoj ku}ici,
koja je bila udobnija od bilo koje druge ili je bar tako izgledalo
Medvedu, jer je imala i alku za kucawe i konopac za zvono. Ispod alke
za kucawe stajalo je slede}e obaveštewe:
VINI PU
32
88
Bio je pun puncat,
ne znam gde je sad,
kuda mi se deo –
spopada me jad.
medved, Izgubqen }up, Med...
41
Sova je `ivela u velikoj šumi.
šumi u Sova `ivela je velikoj
7. Pravilno pore|aj re~i i sastavi re~enicu.
Razumeš odnose izme|u re~i u tekstu.
6. Kad Vini Pu u pesmi ka`e: … spopada me jad, to zna~i da je on:
a) tu`an
b) qut
v) uplašen
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
5. Smisli i napiši naslov za ovu pesmu.
Na primer: Tu`ni medved, Qutiti
Razumeš šta je najva`nije u tekstu.
Baš je vrlo ~udno,
spopada me jed,
imao sam lep }up
na kome je bilo MED.
Vini Pu je ispevao pesmu bez naslova.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) pozivnicu
b) ~estitku
a) pismo
4. Šta je Sova napisala?
Prepoznaješ vrstu teksta.
Medved Pu je zadivqeno gledao kako Sova piše.
– Napisala sam jednostavno Sre}an ro|endan – rekla je
Sova nemarno.
– Mnogo je lepo, a ima i prili~no mnogo slova – rekao
je Pu, oduševqen Sovinim znawem.
Znaš, u stvari, dabome, napisala sam Vrlo sre}an
ro|endan i sve najboqe `eli Pu.
SR]AN SREAN R\ENDAN RO\NDN
Sova je po~ela da piše ... i napisala je slede}e:
32
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
na kraju svake re~enice.
42
4. Napiši tri re~enice o `ivotiwi koju voliš. Napiši kako izgleda,
šta radi, zašto je voliš.
Umeš da napišeš kra}i tekst na zadatu temu.
Zec Zekhop
ska~e.
Magarac Iar wa~e.
Slon Slongeg se gega.
Šta smo o wima saznali iz wihovih prezimena?
3. Zec Zekhop, magarac Iar i slon Slongeg su prijateqi medveda Vinija Pua.
Uo~avaš sli~nost izme|u imena i ponašawa likova.
U kwizi o Viniju Puu opisane su razne `ivotiwe:
pitome, divqe, male i velike.
2. Upiši zareze gde je potrebno.
Znaš da se pri nabrajawu re~i stavqaju zarezi.
razumeo/razumela da je Praslin
to izgovorio uplašeno.
. Nije pogrešno ni ako je ovde napisan
znak uzvika ! jer si onda
!
• Video sam Slongega
?
?
!
.
• Šta ti je, Prasline
• Vini, upomo}
1. Napiši znake
Umeš da upotrebiš znake interpunkcije na kraju re~enice.
33
JEZI^KE [KOLICE
Dva ili tri lika.
89
U šumi.
A.
V.
44
Dobri prijateqi
izbegavaju nevoqu.
Kad ti je prijateq drag,
sazna}eš da je u nevoqi.
B.
Tek kad ti treba pomo},
vide}eš ko ti je prijateq.
4. Šta zna~i poslovica: Prijateq se u nevoqi poznaje?
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
Razumeš zna~ewe poslovice.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Da bi uplašio medveda.
b) Hteo je boqe da vidi medveda.
a) Mnogo se uplašio medveda.
3. 3ašto se jedan drug popeo na drvo?
Umeš da pove`eš ponašawe junaka s tim kako se taj junak ose}a.
2. Gde se dešava radwa ove pri~e?
Umeš u pri~i da prona|eš mesto radwe.
1. Koliko likova ima u pri~i?
Umeš u pri~i da prona|eš likove.
Išla šumom dva druga, a pred wih isko~i medved. Jedan se dade
u bekstvo, uspuza se uz drvo, a drugi ostade na putu. Ništa mu drugo
ne ostade – baci se na zemqu i pretvaraše se da je mrtav.
Medved pri|e i po~e da ga wuši, a ovaj prestade da diše.
Medved mu owuši lice, pomisli da je mrtav, pa ode.
Kad se medved udaqio, onaj drug si|e s drveta, pa upita:
– Šta ti je medved šapnuo?
DVA DRUGA
34
45
Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu!, ili: Eeee!
4. Prepi{i iz teksta jednu uzvi~nu re~enicu.
Prepoznaješ uzvi~nu re~enicu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) prezime U^ITEQICE
b) prezime DE^AKA
a) prezime TU@IBABE
3. U ovom tekstu postoje tri lika. ^ije smo prezime saznali?
Prepoznaješ likove na osnovu onoga što govore.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) dva de~aka i u~iteqica
b) dva de~aka i devoj~ica
a) de~ak, devoj~ica i u~iteqica
2. Ko su likovi u ovom tekstu?
Prepoznaješ likove na osnovu onoga što govore.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) pri~a o u~iteqici
b) razgovor u u~ionici
a) opis u~ionice
1. Ovaj tekst je:
Razlikuješ pripovedawe, opis i razgovor.
TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on mi je uzeo gumu!
U^ITEQICA: Dobro, dobro, vrati}e ti je… Sedi!
DE^AK (ismeva tu`ibabu šapatom): Molim, u~iteqice, molim, u~iteqice…
TU@IBABA: Molim, u~iteqice, on me ismeva…
U^ITEQICA: Nemoj, Popovi}u, da ga ismevaš…
TU@IBABA (kezi se): Eeeee!
DE^AK: Tu`ibabo!
TU@IBABA
35
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
90
U zoološkom vrtu; ispred kaveza.
46
nizak
najve}i najmawi
visok
xin
otac tata
div
sa suprotnim zna~ewem
sa istim zna~ewem
5. Napiši re~i:
Znaš re~i sa istim ili suprotnim zna~ewem.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) pesnik
v) Vuk je to uradio u jednoj bajci.
b) ostala deca
47
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) qut
b) zao
a) strašan
4. Kad Maša ka`e vuku da je zlo~est, to zna~i da je on:
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
b) Vuk je podvio rep.
a) Vuku se naduo stomak.
3. Zašto Maša misli da je vuk pojeo Crvenkapu?
Umeš da pove`eš lik i re~i koje taj lik izgovara.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Bila je tu`na.
b) Bila je uplašena.
a) Bila je quta.
2. Kako se Maša ose}ala kada je videla vuka?
Razume{ ose}awa lika iz pesme.
1. Gde razgovaraju Maša i vuk?
Umeš da odrediš mesto radwe u tekstu.
Mašu su poveli u zoološki vrt. Do|u do kaveza
sa vukom. Maša ga je odmah prepoznala:
– A zašto si ti pojeo Crvenkapu?
Vuk }uti.
– A zašto si tri praseta napao? – opet
qutito pita Maša.
Vuk podvi rep.
– Onda sedi u zatvoru, zlo~esti sivi vu~e!
Vuk se okrene.
Zna~i, stidi se. Zna~i, ne}e više.
MAŠA I VUK
37
a) wegov tata
4. Ko u ovoj pesmi za de~aka ka`e da je mali div?
Razlikuješ re~i pisca od re~i junaka.
Zato što je najve}i; zato što misli da je najve}i; ve}i je od svog tate...
3. Napiši zašto se de~ak iz ove pesme pravi va`an.
Razumeš ponašawe i ose}awa lika iz pesme.
Dve (2).
2. Koliko strofa ima odlomak iz ove pesme?
Prepoznaješ delove pesme.
Osam (8).
1. Koliko stihova ima odlomak iz ove pesme?
Prepoznaješ delove pesme.
Ima qudi visokih,
Al’ ovakvih nema:
I moj otac sad bi mi
Bio do kolena.
Ja sam sada najve}i
U svoj okolini;
Svi ste moja de~ica,
Tako mi se ~ini.
MALI DIV
36
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
91
v) Roditeq prihvata da se i takvi pokloni mogu doneti iz škole.
48
49
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
b) Roditeq je qut zbog poklona koji je de~ak doneo iz škole.
v) umoran i sve mu smeta
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
a) Roditeq se raduje poklonu koji je de~ak doneo iz škole.
b) raspolo`en za igru u ku}i
3. Kakav je de~akov roditeq u ovoj pesmi?
4. Kakav je tata u ovoj pesmi?
a) neraspolo`en i tu~e dete
Razumeš kako se ose}a i ponaša lik u pesmi.
Dobro,
rekoh,
iz škole treba uvek doneti ponešto.
Danas je sin
iz škole doneo jedinicu.
Ovo su stihovi iz pesme Poklon iz škole.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Dosadno mu je u školi i `uri da se igra.
b) Gladan je i `uri ku}i da ru~a.
a) Radostan je i `uri ku}i da se pohvali.
2. Zašto Perica hita (`uri) ku}i?
Razumeš kako se ose}a lik u pesmi.
Hita ku}i Perica:
u svesci mu petica.
Ne znaš da li Perica
nosi ku}i peticu,
ili mo`da petica
nosi danas Pericu...
Pro~itaj stihove iz pesme Petica.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) tu`an kada ne ide u školu
b) zaboravan i nije otišao u školu
a) bolestan i nije otišao u školu
1. U~enik iz ove pesme je:
Razumeš kako se ose}a lik u pesmi.
Kad nisam u svojoj školi
Mene moja duša boli.
Ovo su stihovi iz pesme Au, {to je {kola zgodna:
39
Razumeš kakav je lik u pesmi na osnovu wegovog ponašawa.
3. Podvuci re~ u pesmi koja pokazuje da tatu opisuje de~ak, a ne devoj~ica.
Umeš da izvedeš zakqu~ak na osnovu oblika re~i. (Prepoznaješ oblik re~i koji
se odnosi na de~aka.)
Svakoga dana, kad pere ruke,
on nasapuni sestri lice
i prska vodom kanarince
i s našom ma~kom igra `murke.
Svakoga dana kad s posla do|e
moj tata meni kosu ~upne
moj tata mene šakom lupne
i ka`e: „Jak si kao gvo`|e!”
SVAKOGA DANA
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) qubav i radost
b) qubav i brigu
a) qubav i ne`nost
2. Šta Crvenkapina mama iskazuje ovim savetom?
Razumeš ose}awa lika u tekstu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Put kroz šumu je mra~an.
b) Put kroz šumu je du`i.
a) Šuma mo`e biti opasna.
1. Zašto je mama dala ovakav savet Crvenkapi?
Razumeš zašto lik u pri~i izgovara baš te re~i.
Kada je Crvenkapa krenula kod bake,
mama joj je rekla:
„Idi pravo putem do bake. Nemoj ulaziti u šumu
i nemoj razgovarati s nepoznatim osobama!”
Ovo je odlomak iz bajke o Crvenkapi:
38
JEZI^KE [KOLICE
92
JEZI^KE [KOLICE
i.
doru~kovao
\urina majica
ima
tri fleke:
`utu, braon,
crvenu.
POSLE DORU^KA
(je) istr~ao
50
4. Podvuci u tekstu re~ iz koje vidiš da je \ura jedva do~ekao da ode da se igra.
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu.
\urina
majica je bela
i ~ista.
PRE DORU^KA
3. Nacrtaj kako je izgledala \urina majica pre i posle doru~ka?
Razumeo si pri~u i to pokazuješ crte`om.
Pre podne; ujutru.
2. U koje doba dana se dešava radwa ove pri~e?
Umeš da odrediš kad se dešava radwa u pri~i.
Obukao se
1. Šta je \ura radio pre nego što je otišao u park?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
\ura je obukao belu majicu, sive pantalone i seo da doru~kuje.
Doru~kovao je pr`ena jaja, xem od jagoda i ~okoladno mleko.
Posle doru~ka \ura je istr~ao u park da se igra.
Video ga je poštar i rekao mu:
– \uro, ho}eš da ti ka`em šta si doru~kovao? Doru~kovao si jaja,
xem od jagoda i ~okoladno mleko!
– Kako znate?! – za~udio se \ura.
– Pro~itao sam u jelovniku koji si napisao na svojoj majici! – odgovori poštar.
JELOVNIK
40
JEZI^KE [KOLICE
DA
Kreda za crtawe poqa mora da bude u boji.
NE
NE
NE
NE
• Veliki kamen je
kamen~ina,
kamen~uga.
• Velika daska je daš~etina.
6. Nastavi kao {to smo zapo~eli:
52
Znaš da gradiš umawenice i uve}anice.
• Mali kamen je
• Mala daska je
Zato što im je dosadilo da ~ekaju red.
daš~ica
kamen~i},
kami~ak.
Po podne (jednog popodneva).
5. Zašto su svi istovremeno posedali na klackalicu?
Umeš da objasniš ponašawe likova.
4. Podvuci prvu re~enicu u drugom pasusu.
Prepoznaješ delove pri~e.
3. Zaokru`i naslov pri~e.
Prepoznaješ delove pri~e.
2. U koje doba dana su deca bila u parku?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
Jednog popodneva deca su u parku pronašla veliku dasku. Stavila
su je preko jednog velikog kamena i tako napravila klackalicu.
U po~etku se sa svake strane klackalo po jedno dete. Po{to je u redu bilo
mnogo dece, sva su istovremeno posedala na klackalicu. Daska je pukla,
a deca su se našla na zemqi. Sada više nisu imala klackalicu.
KLACKALICA
DA
DA
ŠKOLICE se igraju samo u školskom dvorištu.
Pobednik ume dobro da baca kamen i da vešto skaku}e.
DA
.
Zaokru`i DA ili NE
Za ŠKOLICE je potrebno najmawe dvoje.
Iz teksta saznajemo:
1. Šta saznajemo iz ovog teksta?
Umeš da izvedeš zakqu~ak o sadr`ini teksta.
Sva deca znaju za igru ŠKOLICE. Ona se igra na ulici i u dvorištu.
Za igru je potrebno dvoje ili više dece, jedana plo~ica i jedna kreda.
Kredom se nacrtaju poqa po kojima se skaku}e. Plo~ica se ubacuje
u odre|eno poqe. Igra~ ne sme da stane na liniju dok skaku}e ka tom poqu.
Najveštiji u skakutawu je pobednik toga dana.
ŠKOLICE
41
B
V
93
Kada po~iwe predstava?
Kolika je cena karte?
Ko su izvo|a~i?
Kako se zove cirkus?
3. Pove`i linijom pitawe
sa odgovorom koji se nalazi
na plakatu.
53
ca
zni .
Ula 0 din
20
radu
U Zeleng . juna,
30
od 21. do u 20 ~asova
ri
~e
ve
svake
U~estvuju: • klovnovi
• dresirane `ivotiwe
• akrobate
• ma|ioni~ari
Umeš na plakatu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
Ja sam klovn Mi}a.
Deca me vole jer sam uvek nasmejan.
2. Prepiši prve dve re~enice iz teksta o klovnu pisanim slovima.
Poznaješ sva pisana slova.
A
1. Otkrij na kojoj se slici nalazi klovn iz teksta.
Zaokru`i slovo ispod te slike.
Umeš da pove`eš tekt sa crte`om.
Ja sam klovn Mi}a. Deca me vole jer sam uvek nasmejan. Imam okrugao nos.
Nosim prugasto odelo sa tri velika dugmeta. Ispod šešira mi viri
kovrxava crna kosa. U desnoj ruci dr`im balon.
KLOVNOVI
42
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
Fifi
Ma~ker
Sun|er Bob
Nodi
Supermen
U 10.00.
54
6. Koji ti se junak crtanog filma najviše dopada?
Napiši tri re~enice o tom junaku: šta obi~no radi, kako izgleda,
zašto ti se dopada.
Umeš da napišeš kra}i tekst o nekom liku.
Imena treba da budu napisana velikim po~etnim slovom.
5. Napiši još dva imena junaka crtanih filmova.
Znaš da se imena likova pišu velikim slovom.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) To su osobine likova.
b) To je po~etak re~enice.
a) To su nazivi filmova.
4. Zašto su u TV programu sve re~i napisane velikim po~etnim slovima?
Znaš da se imena filmova pišu velikim slovom.
3. U koliko sati po~iwe Supermen?
Umeš na crte`u da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Nodi
b) Ma~ker
a) Fifi
2. Koji se crtani film prikazuje u 9.30?
Umeš na crte`u da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
Do 8.30.
1. Do koliko sati treba da se probudiš da bi gledao Ma~kera?
Umeš na crte`u da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
8. 00
8. 30
9. 00
9. 30
10. 00
43
94
Na primer:
55
Deca su zapevala ro|endansku pesmu;
nastavila su da se igraju; otišla su sa `urke zadovoqna...
3. Nastavi pri~u o Violeti tako što }eš dopisati još dve re~enice.
Umeš da dopuni{ tekst.
Pove`i ~lanove porodice i predmete sa spiska.
MAMA: Napravi tortu!
TATA: Nabavi sokove!
SESTRA: Oka~i balone!
BRAT: Skloni igra~ke!
2. Violeta je napisala spisak zadu`ewa za svoje uku}ane:
Umeš da pove`e{ tekst i crte`.
Violeta je odjednom ugasila svih sedam sve}ica.
1. Podvuci u tekstu re~enicu iz koje vidiš da Violeta slavi ro|endan.
Umeš da pove`eš ono što lik iz teksta radi s razlogom zbog kojeg to radi.
Danas je poseban dan za Violetu. Pozvala je svoje drugove i drugarice.
Oni su joj doneli poklone. Violeta je radosna. Svi nestrpqivo ~ekaju tortu.
Torta je od ~okolade. Violeta je odjednom ugasila svih sedam sve}ica.
RO\ENDAN
44
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
U hokeju.
56
3. Pro~itao si opise igara u prethodnom zadatku.
Napiši u kojoj igri igra~i ne koriste loptu.
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
U košarci je ciq da se lopta ubaci
u protivni~ki koš.
U odbojci lopta se prebacuje preko
mre`e u protivni~ko poqe.
Vaterpolo je igra loptom u vodi.
U hokeju igra~i imaju klizaqke i duge
palice kojima udaraju gumenu plo~icu.
2. Pove`i linijom sportsku igru sa odgovaraju}om sli~icom.
Umeš da odredi{ koja slika odgovara kom tekstu.
• Koje mesto je osvojio Boban?
• Ko je osvojio prvo mesto?
Dejan.
Drugo.
• Ko je bio boqi – Mirko ili Boban? Boban.
1. Pogledaj pobedni~ko postoqe i odgovori na pitawa.
Umeš na crte`u da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
45
JEZI^KE [KOLICE
95
pri~e
veliki odmor
znawe
Nikola.
• U koji razred ide Maja?
58
U drugi.
Stanko.
• Ko je |ak prvak?
• Ko je najstariji od ove dece? Zoran.
Irena.
Stanko
• Ko je u~enik tre}eg razreda?
Maja
• Koje dete ne ide u školu?
~etvrti razred
tre}i razred
drugi razred
prvi razred
obdanište
Irena
u~iteq
4. Pa`qivo pogledaj tabelu i odgovori na pitawa.
Umeš na pro~ita{ tabelu.
u`ina
Zoran
Nikola
4.
Muzi~ka
kultura
Gra|ansko
vaspitawe
TA^NO
Petkom I2 ima posledweg ~asa Matematiku.
59
TA^NO
TA^NO
TA^NO
Ponedeqkom I2 ima drugog ~asa Srpski jezik.
Petkom I2 ima tri ~asa.
Sredom I2 ima Matematiku.
3. Šta je TA^NO, a šta NETA^NO prema rasporedu?
Zaokru`i odgovor.
Umeš da pro~ita{ tabelu.
NETA^NO
NETA^NO
NETA^NO
NETA^NO
2. Zaokru`i ono {to, osim uxbenika, u~enici I2 nose za ~asove ~etvrtkom.
Umeš da prona|eš odgovore na crte`u.
Srpski
jezik
Engleski
jezik
Fizi~ko
vaspitawe
PETAK
Svet oko nas Matematika
Likovna
kultura
Matematika
Srpski
jezik
^ETVRTAK
20 ~asova.
Srpski
jezik
1. Koliko ~asova ima I2 u jednoj nedeqi?
u~enica
Fizi~ko
vaspitawe
3. Zaokru`i dve re~i koje se odnose samo na školu.
ocene
u~ionica
Matematika
Veronauka
Matematika
Umeš da pro~ita{ tabelu.
sanke
torta
Fizi~ko
vaspitawe
Svet oko nas
Srpski
jezik
2.
3.
Srpski
jezik
Matematika
SREDA
RASPORED ^ASOVA I2
UTORAK
1.
PONEDEQAK
Ovo je raspored ~asova I2 u jednoj osnovnoj školi.
Pa`qivo ga pogledaj i odgovori na pitawa.
47
Umeš da odrediš šta je va`no, a šta neva`no.
nastavnik
2. Zaokru`i ~etiri re~i koje se odnose na školu.
Umeš da odrediš šta je va`no, a šta neva`no.
U~ionica je svuda oko nas.
• U^IONICAJESVUDAOKONAS
U~ewe je zanimqivo putovawe.
• U^EWEJEZANIMQIVOPUTOVAWE
1. Napi{i pravilno re~enice:
Umeš pravilno da pišeš re~enice.
46
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
MIŠA BAKSUZ
o l o v k a
2. r e z
3. b
4. g u
5. k
6. s v e s k a
a
l
m
w
~
o k
i c a
i g a
96
60
Re~enice treba da opišu neku karakteristi~nu situaciju. Na primer:
kako si prosuo sok na doma}i zadatak, kako ti se ispumpala guma na
biciklu, pa si pao, kako nisi otišao na ro|endan jer si se razboleo...
3. Napiši tri re~enice o tome kada si ti bio baksuz.
Razumeš zna~ewe re~i u tekstu i umeš da napišeš kra}i tekst
u vezi s tom re~ju.
1 Miša se obukao.
3 Miša je otr~ao.
2 Miša je popio mleko.
4 Miša je pao.
2. Upiši u kru`i}e brojeve od 1 do 4 prema redosledu doga|aja u pri~i:
Razumeš redosled doga|aja: šta je moralo prvo da se desi, šta posle toga,
šta je bilo na kraju.
Miša se jutros uspavao.
– Kakav maler! – pomisli Miša.
Brzo se obukao, popio ~ašu mleka, zgrabio školsku torbu i otr~ao.
– Sre}om, znam pre~icu. Mo`da }u ipak sti}i na vreme u školu.
U tom trenutku se sapleo i pao. U`ina, kwige, sveske – sve je le`alo
rasuto po ulici.
– Baš sam baksuz! – uzdahnu Miša.
6. u woj pišemo slova
5. iz we ~itamo pri~e
4. briše kada pogrešimo
3. u wemu crtamo
2. oštri olovku
1.
POZIVNICA
OBAVEŠTEWE
REKLAMA
MOLBA
61
OBAVEŠTEWE
2. Ti i tvoji drugari rešili ste da o~istite školsko dvorište.
Potrebna vam je pomo} i ostalih u~enika. Napiši tri re~enice kojima
}eš obavestiti ostale u~enike o ovoj akciji. Iz obaveštewa treba da se vidi
za{to se ta akcija organizuje, kada }e se odr`ati i koliko }e trajati.
Umeš da napišeš kra}i tekst prema uputstvu.
Poštovani u~iteqi,
Molimo Vas da ovih dana odr`ite
sa svojim u~enicima ~as na temu
Zdrava hrana.
HRANITE SE ZDRAVO – TO JE
ONO PRAVO!
Poštovani direktore,
Pozivamo Vas da sutra u 12 sati
prisustvujete proslavi
Dana zdrave hrane!
Sutra u 12 ~asova bi}e odr`ana
priredba povodom Dana zdrave
hrane u holu škole!
1. Pove`i levu i desnu stranu, kao što je zapo~eto.
1. Re{i ukr{tenicu. Kad je re{i{, otkri}e{ jo{ jednu re~.
1. grafitna ili hemijska
Prepoznaješ vrste tekstova: kad se koji tekst piše.
49
Umeš da prepoznaš predmet na osnovu wegovih karakteristika.
48
JEZI^KE [KOLICE
97
JEZI^KE [KOLICE
62
~igra, de~ja igra~ka koja se obr}e, vrti
4. Prona|i i prepiši šta zna~i re~ zvrk.
Umeš da koristiš ovaj deo ~itanke.
63
naslov nekog teksta i ime pisca tog teksta
koje pesme i pri~e moji drugovi vole
na kojoj stranici se nalazi neki tekst
3. Prona|i i prepiši re~ koja dolazi posle re~i dukat.
`aketi}
da li je neki tekst pesma, bajka ili pri~a
Na ovoj stranici mogu da saznam:
2. Šta mo`eš da saznaš na ovoj stranici?
Znaš šta sadr`i ovaj deo ~itanke.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Vodi~
b) Sadr`aj
a) Uputstvo
1. Kako se zove ovaj deo ~itanke?
Umeš da prepoznaš delove ~itanke.
Pogledaj pa`qivo ovu stranicu jedne ~itanke.
51
Umeš da koristiš ovaj deo ~itanke.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) bez nekog reda
b) po azbu~nom redu
a) po du`ini re~i
2. Kako su re~i pore|ane u Re~niku?
Znaš kako se sastavqa re~nik.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) kad ho}eš da ponoviš sve što ste u~ili
b) kad ti u~iteq ka`e da prona|eš neki tekst
a) kad ne znaš šta zna~i neka re~ u tekstu
1. Kad u ^itanci treba da potra`iš Re~nik?
Znaš kad se koriste odre|eni delovi ~itanke.
50
DA
DA
DA
DA
NE
NE
NE
NE
Zaokru`i DA ili NE
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
BOLESNA PRINCEZA
98
v) kraj jedne bajke
64
U basnama `ivotiwe imaju osobine qudi.
ili: @ivotiwe u basnama imaju osobine qudi.
qudi u basnama osobine imaju `ivotiwe
4. Napiši re~i pravilnim redosledom tako da dobiješ re~enicu.
Razumeš odnose re~i u tekstu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
g) `ivotiwe
v) biqke
b) zmajevi
a) vile
3. Basne su pri~e u kojima su glavni likovi:
Poznaješ odlike basni.
Kruna i jedan golub.
Nije nacrtano:
Princ sa krunom na glavi
kleknuo je ispred Pepequge.
Obuo joj je staklenu cipelicu.
To su posmatrala ~etiri
bela goluba.
65
3. Pro~itaj tekst i napiši šta iz teksta nije nacrtano na slici.
Umeš na crte`u da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) Zaqubila se u princa.
g) Popila je ~aj.
b) Mnogo se smejala.
a) Dobro se obukla.
2. Kako je princeza u ovoj pri~i ozdravila?
Umeš u tekstu da prona|eš odgovor na postavqeno pitawe.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
v) bajka
b) recept
a) šala
1. Ovaj tekst je:
Prepoznaješ vrstu teksta.
b) po~etak jedne bajke
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
53
Sreli su se princ i princeza.
Princ je rekao:
– Ti si, princezo, sigurno nazebla. Pogrešno si se obukla.
Stavi ~arape na ruke, rukavice na noge, ~aj prospi, i ozdravi}eš.
Princeza se smejala, smejala, i ... ozdravila.
a) naslov jedne bajke
2. Ova re~enica je:
Prepoznaje{ zavr{etak bajke.
Kraqevi} je uze za `enu jer je sad znao da uzima pravu pravcatu princezu.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
g) bajka
v) šala
b) pesma
a) uspavanka
1. Šta po~iwe ovom re~enicom?
Umeš da prepoznaš vrstu teksta po wegovom po~etku.
Bio jedan car, pa imao tri sina i jednu k}er, koju je ~uvao kao o~i u glavi.
52
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
ZAGONETKA
RAZBRAJALICA
BRZALICA
POSLOVICA
99
66
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
g) re|alica
v) uspavanka
b) zagonetka
a) razbrajalica
3. Ovo je:
Prepoznaješ vrstu teksta.
Ninaj, ninaj, drago moje!
Ninaj, ninaj, da spavamo,
da ujutru podranimo,
da cvije}a naberemo,
naše dvore okitimo.
NINAJ, NINAJ, DRAGO MOJE
– Ko radi, ne boji se gladi!
Marinko samo }uti i ~ita.
Onda sova nastavi:
– Kwiga je ~oveku najboqi drug!
A onda se Marinko okrene sovi:
– A znaš li ti, Mudrolijo, da bez muke nema nauke?
Svake ve~eri, ~im se smra~i, u Marinkovu sobu doleti sova Mudrolija
i po~ne da izgovara mudre re~i.
SOVA MUDROLIJA
2. Podvuci tri poslovice u ovom tekstu.
Prepoznaješ vrstu teksta.
Eci, peci, pec, ja sam mali zec,
ti si mala prepelica, eci, peci, pec.
Riba ribi grize rep.
^isto}a je pola zdravqa.
Ku}ica u gorici na jednoj no`ici.
(pe~urka)
1. Pove`i linijama, kao što je zapo~eto:
Prepoznaješ vrstu teksta.
54
Zmajev izgled
Zmajeva ku}a
Kwige u ku}i
67
Nisu ga u~ili da ~ita pre polaska u školu.
Tetka Mika mu nije ~itala zanimqive pri~e.
U ku}i nije imao biblioteku izabranih kwiga.
3. U posledwem pasusu o Zmajevom detiwstvu sve re~enice su potvrdne.
Prebaci ih u odri~an oblik.
Umeš da sastavi{ odri~ne re~enice.
U~ili su ga da ~ita još pre polaska u školu.
Tetka Mika mu je ~itala zanimqive pri~e.
U ku}i je imao biblioteku izabranih kwiga.
Morao je da iza|e na ulicu obu~en kao
gospodi~i}, u rukavicama i sa slamnim šeširom.
Ali on je više voleo gacawe po barama bosih nogu,
tr~awe, rvawe, pesme i igre sa decom iz ulice.
Zato se ~esto vra}ao ku}i kaqav.
Wegova ku}a je bila u ulici Zlatna greda.
Imala je veliko ogwište sa gomilom drva.
Pored ogwišta `ivela je ma~ka sa ma~i}ima,
a tu je i kuja Bela oštenila svoje psi}e.
ZMAJEVO DETIWSTVO
2. Pove`i pasuse ove pri~e o pesniku Zmaju sa odgovaraju}im podnaslovima.
Umeš da odrediš podnaslov, najva`niju re~ za odlomke iz teksta.
jovan jovanovi} Zmaj je ro|en u novom sadu 1833. godine. napisao je
mnogo lepih pesama za decu i izdavao je de~ji ~asopis. zbog toga
danas neke ulice i škole nose wegovo ime. svake godine u novom sadu
odr`avaju se Zmajeve de~je igre.
1. Neke re~i u ovom tekstu o Zmaju treba napisati velikim slovom.
Podvuci te re~i.
Znaš da se velikim slovom pišu po~etak re~enice, imena qudi, imena mesta.
55
JEZI^KE [KOLICE
JEZI^KE [KOLICE
100
(mesto)
Kragujevcu
(tvoj potpis)
J. Beli}
(ime škole)
Kragujevcu
drugarstvo
29. juna 2008. god.
U
za
68
(ko pohvaquje)
Jovana, drugarica
iz odeqewa
(ime i prezime)
Janka Andri}a
POHVAQUJEM
Na primer:
2. Popuni POHVALNICU koju bi ti dao/dala nekom svom drugu ili drugarici
na kraju školske godine. Vodi ra~una o velikom slovu.
Umeš da popuni{ pohvalnicu. Znaš da se velikim slovom pišu imena.
u
odeqewe
#Dositej Obradovi}"
Osnovne škole
I2
upisan/upisana je u
(ime i prezime u~enika/u~enice)
Jovana Beli}
\A^KA KWI@ICA
Na primer:
1. Sad, kad si uspešno završio/završila prvi i najva`niji razred, dobi}eš
|a~ku kwi`icu. Popuni sam/sama prvu stranicu. Ne zaboravi šta si
u~io/u~ila o upotrebi velikog slova.
Znaš da se velikim slovom pišu imena i prezimena qudi, imena škola, imena
mesta.
56
Jovan; Jovan Stankovi}
Za Nataliju; za Nataliju Duwi}.
• Kog dana u nedeqi je `urka? U subotu.
• Kog datuma je `urka? 29. juna.
69
Nema podatka o tome gde je `urka.
3. Kog podatka nema na pozivnici?
Znaš šta sve (koje podatke) pozivnica treba da sadr`i.
• Za koga je pozivnica?
• Ko pravi `urku?
2. Pro~itaj pozivnicu i odgovori na pitawa.
Umeš u tekstu da prona|eš odgovore na postavqena pitawa.
Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
g) obaveštewe
v) ~estitku
b) pismo
a) pozivnicu
1. Šta je u~iteqica napisala na tabli?
Umeš da prepoznaš vrstu teksta.
Vaša u~iteqica
Prešli ste dug put od slova A do slova Š.
Bili ste pa`qivi i vredni. Radujem se s vama lepom
uspehu koji ste postigli.
Draga moja dobra deco,
Kada su u~enici jednog odeqewa došli da prime |a~ke kwi`ice, na tabli
je bilo napisano:
57
JEZI^KE [KOLICE
Oblast
^ITAWE
GRAMATIKA
PISAWE
101
Nivo
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim `anrovima pisane komunikacije (poruku, obaveštewe,
pozivnicu, kratko pismo...)
• sastavqa jednostavan, kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog
• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obra|uje u prvom razredu)
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i
povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno;
uzrok – posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi
sa sadr`inom i drugim elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada su re~enice ili
pasusi ispremetani ili izostavqeni)
• poznaje zna~ewe re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i,
{koli i sl.), kao i onih koji se javqaju u {kolskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu
linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu
• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu
• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne odlike
1. U TVOJOJ OKOLINI
Radni list
6.
5.
4.
3.
2.
1.
1. 1.
2. 2.
3.
4.
5.
5.
4.
3.
3.
4.
2. 2.
1. 1.
3.
2.
5.
1. 1. 1.
2. 2.
2.
3.
3.
4.
4.
5.
1.
1 2 3 4 5 6 7 8 9
TABELE S RASPOREDOM ZADATAKA, PO OPISIMA ZNAWA I UME]A,
U SVAKOJ CELINI I SVAKOM RADNOM LISTU
102
Oblast
^ITAWE
Nivo
formuli{e i argumentuje svoj stav o razli~itim elementima
teksta (temi, ideji, junacima, stavu autora i sl.)
• rekonstruiše redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku
organizaciju teksta (kada su re~enice ili pasusi ispremetani
ili izostavqeni)
• koristi delove teksta i kwige (sadr`aj, re~nik, vodi~)
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date
i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih; razume
razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi;
bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica;
ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu);
izvodi zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim elementima
teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da
nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog teksta,
prema zadatom kriterijumu
• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov,
osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad
• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema
zadatom kriterijumu
• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove
osnovne odlike
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
2. U SVETU @IVOTIWA
7.
6.
5. 5.
3.
1.
4.
6.
5.
5.
5.
4. 4.
3. 3.
2.
3.
4.
3.
3.
3.
4. 4.
3. 3.
3.
2. 2. 2. 2. 2.
3.
1.
4.
2. 2.
1. 1. 1. 1. 1. 1. 1. 1.
2. 2.
1.
1.
2. 2.
1. 1. 1.
2.
1.
3.
2.
5.
6.
1.
3.
2. 2.
1. 1.
4. 4.
3.
2. 2.
1.
4.
3.
1.
2.
4.
3.
2.
7.
5.
3.
1. 1.
4.
3.
10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33
Radni list
103
Oblast
GRAMATIKA
PISAWE
Nivo
• sastavqa jednostavan, kra}i narativni i deskriptivni
tekst i dijalog
• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se
ona obra|uje u prvom razredu)
• sastavqa jasnu, logi~nu, gramati~ki ispravnu i stilski
korektnu re~enicu
• pravilno piše re~i
• gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu
(umawenice, uve}anice; jednina, mno`ina)
• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu
(u svakodnevnim situacijama, kao i u {kolskim tekstovima)
• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju
Radni list
8. 8.
7.
4.
2.
6.
5.
4.
4.
8.
7.
4.
6.
5.
3.
5.
3.
3.
3.
6.
5.
7.
4.
6.
6.
4.
5. 5.
4.
3.
5.
3.
2.
6.
4.
4.
7.
6.
5.
2.
6.
4.
2.
1.
10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33
• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju
u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi i sl.), kao i onih
koji se javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama
iz lektire i sl.)
6.
• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i
komunikativnoj funkciji (potvrdne, odri~ne, obaveštajne,
upitne i zapovedne)
• prepoznaje vrste re~i – imenice i glagole
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
104
Oblast
^ITAWE
GRAMATIKA
Nivo
• razlikuje i upotrebqava re~i u osnovnom i prenesenom zna~ewu (u svakodnevnim situacijama, kao
i u školskim tekstovima)
• poznaje osnovne leksi~ke odnose – sinonimiju i antonimiju
• poznaje zna~ewa re~i i frazeologizama koji se upotrebqavaju u svakodnevnoj komunikaciji (u ku}i, školi
i sl.), kao i onih koji se javqaju u školskim tekstovima (u uxbenicima, kwigama iz lektire i sl.)
• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj funkciji (potvrdne, odri~ne;
obave{tajne, upitne, zapovedne)
• razlikuje oblike izlagawa (pripovedawe, opisivawe, dijalog...)
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih;
razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica;
ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim
elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu
linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu
• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, stih, strofu, sadr`aj,
re~nik, vodi~ za rad
• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
3. U DRU[TVU SLI^NIH I DRUGA^IJIH
2.
2. 2.
1. 1.
4.
4.
1.
5.
4.
4.
4.
3. 3. 3. 3. 3. 3.
2.
2.
1.
1.
2.
1.
4.
3.
2.
1.
34 35 36 37 38 39 40
Radni list
Oblast
Nivo
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
• sastavqa jednostavan, kra}i narativni i deskriptivni tekst i dijalog
• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obra|uje u prvom razredu)
• poznaje i piše sva slova azbuke (mala, velika, štampana, pisana)
• gradi re~i i wihove oblike prema zadatom kriterijumu (umawenice, uve}anice; jednina, mno`ina)
• rekonstrui{e redosled doga|aja u tekstu; razume logi~ku organizaciju teksta (kada su re~enice ili pasusi
ispremetani ili izostavqeni)
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i povezuje ih;
razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; uzrok – posledica;
ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi sa sadr`inom i drugim
elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu na osnovu linearnog
teksta, prema zadatom kriterijumu
• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu
4. U SLOBODNO VREME
^ITAWE
GRAMATIKA
PISAWE
105
6.
5.
1.
4.
3.
2.
6.
5.
4.
3. 3.
2.
1.
3.
3.
2. 2. 2.
1. 1.
1.
41 42 43 44 45
Radni list
Oblast
Nivo
Opis znawa
i ume}a
u~enik/u~enica:
• sastavqa tekstove koji pripadaju osnovnim `anrovima pisane komunikacije
(poruku, obaveštewe, pozivnicu, kratko pismo...)
• sastavqa jednostavan kra}i narativni, deskriptivni tekst i dijalog
• poznaje i primewuje pravopisnu normu (do nivoa do kojeg se ona obra|uje u prvom razredu)
• pravilno pi{e re~i
• prepoznaje i sastavqa re~enice razli~ite po obliku i komunikativnoj funkciji
(potvrdne, odri~ne, obaveštajne, upitne i zapovedne)
• koristi delove teksta i kwige (sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad)
Radni list
4. 3.
2.
1.
1.
1.
3.
2.
2.
1.
4.
3.
2. 2.
1.
1.
4.
3.
3.
3.
2.
2.
2.
1. 1. 1.
2.
1. 1.
3.
2.
3.
2.
1.
46 47 48 49 50 51 52 53 54 55 56 57
• pronalazi informacije u tekstu (one koje su direktno date i one koje se ~itaju izme|u redova) i
povezuje ih; razume razli~ite odnose u tekstu (tema, ideja, likovi; bitno – nebitno; glavno – sporedno; 2.
uzrok – posledica; ciq – sredstvo; odre|uje vremenski sled doga|aja u tekstu); izvodi zakqu~ke u vezi 3.
sa sadr`inom i drugim elementima teksta (na osnovu teksta i/ili svog iskustva)
• ~ita jednostavne slike, tabele, grafikone, mape; ume da nacrta sliku ili da popuni tabelu
na osnovu linearnog teksta, prema zadatom kriterijumu
• uo~ava delove teksta i kwige: ime autora, naslov, podnaslov, osnovni tekst, pasus, stih, strofu,
sadr`aj, re~nik, vodi~ za rad
• pronalazi informacije koje su direktno date u tekstu, prema zadatom kriterijumu
• prepoznaje vrste kwi`evnih i nekwi`evnih tekstova i wihove osnovne odlike
5. U [KOLI
^ITAWE
GRAMATIKA
PISAWE
106
KORI[]ENI TEKSTOVI
Ova zbirka radnih listova, kao što je u uvodu re~eno, namewena je uve`bavawu i proveri jedne
od osnovnih sposobnosti, koja je vrlo slo`ena – to je ~itala~ka sposobnost, odnosno razumevawe
pro~itanog. ^itaju}i razli~ite tekstove i odgovaraju}i na zahteve razli~itih nivoa te`ine,
u~enik/u~enica postepeno se osposobqava za samostalno ~itawe i istra`ivawe teksta, wegovih
površinskih, ali i dubqih slojeva, kao i za iskazivawe sopstvenog stava u vezi s razli~itim
elementima teksta. Radni listovi i rešewa zahteva u wima omogu}uju u~itequ i roditequ da prate
napredovawe deteta, da otkriju i razumeju wegove slabosti u ovom procesu i da mu pomognu da ih
savlada.
Imaju}i na umu takvu namenu zbirke, u radnim listovima koristili smo tekstove razli~itih
autora i iz razli~itih izvora, i to u izvornom obliku, kao i u obliku prilago|enom ovoj nameni.
Navodimo ih po brojevima radnih listova u kojima se javqaju. Pored toga, koristili smo i
narodne umotvorine, kao i tekstove iz raznih enciklopedija, ~asopisa, sa Interneta
i iz drugih izvora.
8 Stevan Rai~kovi}, Nov {e{ir
10 Dragan Luki}, Radoznala pesma
11 Branko ]opi}, Poziv
Branko ]opi}, U pse}em selu
13 Jovan Jovanovi} Zmaj, Ma~ak ide mi{u u svatove
16 Dositej Obradovi}, Dve koze
17 Miroslav Anti}, Gozba
18 Momir Sekuli}, Uporni mrav
19 Branko ]opi}, Oglas mrava
21 Radomir Andri}, Sre}ni zeka
22 Miodrag Stanisavqevi}, Zec sa govornom manom
24 Jovan Jovanovi} Zmaj, Veverica
25 Jovan Jovanovi} Zmaj, Lepotica
26 Jovan Jovanovi} Zmaj, @aba ~ita novne
29 Lafonten, Lisica i roda
30 Gvido Tartaqa, Slon
32 Aleksander A. Miln, Vini Pu
34 Lav Tolstoj, Dva druga
35 Du{an Radovi}, Tu`ibaba
36 Jovan Jovanovi} Zmaj, Mali div
37 Jakov Tajc, Ma{a i vuk
38 Dragan Luki}, Svakoga dana
39 Qubivoje R{umovi}, Au, {to je {kola zgodna
Gvido Tartaqa, Petica
Rade Obrenovi}, Poklon iz {kole
40 Bo`idar Timotijevi}, Jelovnik
107
JEZI^KE
[KOLICE 1
RADNI LISTOVI ZA SRPSKI JEZIK
SA ZADACIMA RAZLI^ITIH NIVOA TE@INE
drugo izdawe
autori
Aleksandra Stefanovi}
Sandra Radovanovi}
mr Aleksandra Stani}
mr Sa{a Glamo~ak
ilustrovao
Aleksandar Stoj{i}
recenzenti
dr Dragica Pavlovi}-Babi}, Institut za psihologiju
Filozofskog fakulteta u Beogradu
doc. dr Vesna Lompar, Filolo{ki fakultet, Beograd
Jovan Mici}, profesor razredne nastave,
O[ Josif Pan~i}, Beograd
Mirjana Sloboda, profesor razredne nastave,
O[ Skadarlija, Beograd
urednik
mr Aleksandra Stani}
lektor
mr Aleksandra Markovi}
likovni urednik
grafi~ko oblikovawe
izdava~
za izdava~a
{tampa
tira`
copyright
Neda Doki}
Dragica Din~i}
Kreativni centar
Gradi{tanska 8
Beograd
Tel./faks: 011/ 38 20 464, 38 20 483, 24 40 659
www.kreativnicentar.rs
mr Qiqana Marinkovi}
Grafiprof, Beograd
3.000
CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd
© Kreativni centar 2008
37.016:003-028.31(075.2)(076)
JEZI^KE {kolice 1 : radni listovi za
srpski jezik : sa zadacima razli~itih nivoa
te`ine / [autori Aleksandra Stefanovi} … [i
dr.] ; ilustrovao Aleksandar Stoj{i}]. – 2.
izd. – Beograd : Kreativni centar, 2008
(Beograd : Grafiprof). – 107. str. : ilustr. ;
29 cm
Tira` 3.000.
Министар просвете Републике Србије одобрио је издавање
и употребу овe радне свеске као другог наставног средства
за српски језик у првом разреду основне школе решењем
број 650-02-00179/2008-06 од 19.06.2008. године.
ISBN 978-86-7781-581-3
1. Stefanovi}, Aleksandra
COBISS.SR-ID 151373580

Font Vinodolski Zakon

BIBLIOBUS U NOVOM VIRJU.pdf

Pravilo

Radni listići (pdf format)

"Put odrasle vjere" - Biblijska večer - Mpi

UPUTE AUTORIMA - Šumarski fakultet

Test - RTS Oko

zaštitaokoliša i održivogospodarenjeresursima

ICMJE Smjernice za pisanje članaka iz područja medicine

ELEMENTI OCJENJIVANJA IZ ENGLESKOG JEZIKA

Upute za završni rad - Škola za turizam, ugostiteljstvo i trgovinu Pula