Pristup smanjenju emisija u zrak iz postojećih termoelektrana Azrudin Husika, dipl.ing.maš. Mašinski fakultet Sarajevo Tuzla, 08. juni 2011. Principi regulisanja kvaliteta zraka prema Strategiji zaštite okoline FBiH • zdravlje bezkompromisno • eko-sistemi – koliko je to dogovoreno kroz Studiju uticaja na okolinu • prekogranični uticaji – prema međunarodnim sporazumima • globalni uticaji, samo ako je to za BiH ekonomično Mogućnosti smanjenja emisije u postojećim termoenergetskim postrojenjima (prema principima IPPC direktive) 1. 2. 3. 4. povećanje stepena efikasnosti kogeneracija (resursna efikasnost) “kvalitet” goriva (npr. dodavanje biomase) primarne mjere s ciljem smanjenja nastanka zagađujućih materija 5. dodavanje sorbenta u dimovodni kanal Indikatori uticaja termoenergetskih postrojenja na okolinu • mg zagađujuće materije/m3 dimnih gasova • tona zagađujuće materije u određenom vremenskom periodu • uticaj na prizemne koncentracije zagađujućih materija Koncentracije i emisije u zrak iz TE Kakanj SO2 čvrste čestice NOx koncentracija u dimnim gasovima mg/m3 7 900 emisija t/a 69 000 350 3 000 1 050 9 000 Mogućnosti smanjenja emisije SO2 1. Povećanje stepena efikasnosti U periodu od 2003. stepen efikasnosti povećan sa 27,22 na 30,33% - Ušteda primarne energije 11,43% zagađujuća materija SO2 NOx čvrste čestice početna koncentracija mg/m3 7900 1050 350 ekvivalentna koncentracija mg/m3 6997 930 310 2. Kogeneracija – postojeći kapacitet i proširenje efekti: povećanje iskorištenja primarne energije i smanjenje emisije iz malih ložišta ⎛ ⎞ ⎜ ⎟ 1 ⎟ ⋅100 PES = ⎜1 − ⎜ CHPHη CHPEη ⎟ + ⎜ REFH η REFEη ⎟⎠ ⎝ PES – ušteda primarne energije CHPHη – toplotni stepen efikanosti proizvodnje toplotne energije definisan kao godišnja proizvodnja korisne toplotne energije podijeljene sa potrošnjom goriva za proizvodnju ukupne korisne toplotne i električne energije iz kogeneracije REFHη – referentni stepen efikasnosti za odvojenu proizvodnju toplotne energije CHPEη – stepen efikanosti proizvodnje električne energije definisan kao godišnja proizvodnja električne energije podijeljene sa potrošnjom goriva za proizvodnju ukupne korisne toplotne i električne energije iz kogeneracije REFEη – referentni stepen efikasnosti za odvojenu proizvodnju električne energije Električna efikasnost kogenerativnog postrojenja η ko.el . E neto = Qneto Q gorivo − η ref E neto - neto proizvedena električna energija Q gorivo - energija u gorivu Qneto - neto proizvodnja koristive toplotne energije η ref - toplotna efikasnost referentnog kotla s kojim se upoređuje posmatrani kotao Kogeneracija – ušteda primarne energije kogeneracija kapac. MW proizv. toplotne energije GWh ušteda primarne energije % ekvivalentna koncentracija SO2 mg/m3 ekvivalentna koncentracija NOx mg/m3 ekvivalentna koncentracija čvrstih čestica mg/m3 postojeći kapacitet 30,4 52 5,26 7 900 1 050 350 proširenje prema scenariju I 60,0 104 6,11 7 417 985 328 proširenje prema scenariju II 100,0 170 7,18 7 332 974 324 • Smanjenje emisije iz malih ložišta zbog kogeneracije - Uticaj na kvalitet zraka 100 tSO2 iz niskih izvora (dimnjaci 10 metara) za cca 180 puta veći nego ista emisija iz TE Kakanj (dimnjak 300 metara) - izračunato verifikovanim modelom disperzije zagađujućih materija u zraku AERMOD Smanjenje emisije iz malih ložišta zbog kogeneracije ekvivalentna koncentracija mg/m3 scenarij I SO2 7 417 ČČ 328 scenarij II SO2 7 332 ČČ 324 scenarij I povećanja kapaciteta kogeneracije scenarij II povećanja kapaciteta kogeneracije smanjenje emisije iz malih ložišta t/a ekvivalentna koncentracija mg/m3 smanjenje emisije iz malih ložišta t/a ekvivalentna koncentracija mg/m3 SO2 SO2 SO2 SO2 40 ČČ 20 6643 ČČ - 120 ČČ 65 5036 ČČ - Hvala na pažnji! [email protected]
© Copyright 2024 Paperzz