Програм Ниво Студијски програм: ЕКОЛОГ – ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ НАСТАВНИ ПЛАН ОСНОВНИХ АКАДЕМСКИХ СТУДИЈА (240 ЕСПБ) Семестар 3 Предмет ОПШТА МИКРОБИОЛОГИЈА Број ЕСПБ бодова 5 Број часова недељно 3+0+2 Наставни програм 1. Историјски развој микробиологије 2. Упоредни приказ морфологије, функционалне грађе и размножавања прокариота и вируса; 3. Раст и размножавање микроорганизама (бактерија); 4. Метаболизам бактерија 5. Специфичности генетике прокариота; 6. Таксономија бактерија 7. Патогеност микроорганизама; 8. Екологија микроорганизама 9. Вируси 10. Примењена микробиологија Исход учења Када заврше овај курс студенти би: Стекли основна знања о микробиолошким техникама и раду у микробиолошкој лабораторији Упознали основе морфолошких, таксономских, еколошких и физиолошких особина бактерија, архебактерија и вируса Оцењивање исхода учења стално вредновање у току трајања наставе (тестови) 4 теста, коначна оцена представља резултат рада студента током наставног процеса и завршног испита односно збир бодова током свих облика оцењивања. Елементи за оцењивање: 1. активност на предавањима (посећеност до 2 поена), 2. практични испит са тестом (до 22 поена), 3. три парцијална теста знања током семестра (4x9=36 поена), 4. Предисптинe обавeзe (укупно до 60 поена) 5. (мин. 30 поена предиспитних обавеза са практичним) усмени испит Услови полагања Услови полагања Положен испит из предмета Биологија ћелије Положени тестови затвореног типа и практични испит са Наставу изводе Јелица Симеуновић, доцент, ПМФ, Нови Сад Драган Радновић, ванр. проф., ПМФ, Нови Сад Литература 1.Петровић, О., Кнежевић, П., Симеуновић, Ј. (2007): Микробиологија. Скрипта ѕа студенте биологије. ПМФ Нови Сад. 2.Драга Симић: Микробиологија I, Научна књига, Београд, 1988; 1.Tortora G.J., Funke B.R.,Case C.L.: Microbiology: An introduction, 8th Edition, 2004, The Benjamin/Cummings Publishing Company, Inc. Preporučeni izvori sa interneta: http://www.personal.psu.edu/faculty/j/e/jel5/micro/ http://www.microbeworld.org/ Istorijski razvoj mikrobiologije Otkriće mikroorganizama Mikrobiologija – proučava male golim okom nevidljive organizme (mikroorganizme) Mikroorganizmi uključuju viruse, bakterije, protozoe, alge i gljive 1. neke alge i gljive su vidljivi, ali ih proučava mikrobiologija zbog sličnih osobina i tehnika proučavanja (izolacija, sterilizacija, gajenje na veštačkim podlogama) Otkriće mikroorganizama Otkriće mikroskopa 1. ZACHARIAS JANSSEN – otkriće prvog mikroskopa 2. ROBERT HOOKE – (1665) engleski naučnik popularisao upotrebu mikroskopa – Posmatrao plutu – ćelije – Razvoj teorije ćelije u 19. veku (Mathias Schleiden, Theodor Schwann) Zacharias Janssen (1580-1638) Uvećanje 3 do 9 puta Robert Hooke (1635-1703) Otkriće mikroorganizama Prva otkrića mikroorganizama 1. Ideja da postoje nevidljiva živa stvorenja koja su odgovorna za bolesti pre nego što se ona manifestuje 2. Anntony van Leeuwenhoek (1632-1723) – konstruisao preko 400 mikroskopa prvi čovek koji je posmatrao i tačno opisao mikroorg. Antony van Leeuwenhoek (1632-1723) Građa Levenhukovog mikroskopa Pisma Kraljevskom društvu u Londonu Otkrića su se desila tokom 16 veka kada su naučnici verovali da su organizmi nastajali spontano Naučnici su saznali da je ćelija osnovna komponenta svakog organizma Polemika oko spontane generacije abiogeneze Frančesko Redi (16261697) Louis Jablot mikroorganizmi treba da imaju svoje roditelje John Needham (17131781)- ovčiji bujon nakon kuvanja se kvari (podrška abiogenezi) Redijevi eksperimenti - zaključci Do ovih eksperimenata naučnici nisu znali kako da se bore protiv bolesti Redijevo otkriće – naučnici su dobili ideju Redijevo otkriće – ubijanjem mikroorganizama koji izazivaju bolest može se sprečiti bolest Redijevi eksperimenti - zaključci Novi mikroorganizam može nastati samo reprodukcijom drugog mikroorganizma Ubijanjem mikroorganizama ne možete imati nove mikroorganizme – sprečavanje širenja bolesti Teorija biogeneze – živa ćelija nastaje od druge žive ćelije Polemika oko spontane generacije - abiogeneze 1750-SPALLANZANI začepljeni sud kuvao 45 min.- ohladio, inkubirao NEMA RASTA!!! Zaključak: vazduh sadrži MO spoljašnji vazduh je potreban za rast MO koji su u mediјumu optužen da pregrevanjem vazduha u boci uništava njegovu vegetativnu snagu da podrži život rastvor podržava rast MO kada se izloži vazduhu Luois Paster – (1822-1895) jednostavnim eksp. konačno obara teoriju abiogeneze on je već proučavao ulogu MO u fermentaciji piva i vina vazduh i prašina sadrže mikroskopom vidljive organizme koji dospevaju u hranljive rastvore i tu se razmnožavaju Pasterov eksperiment John Tyndall (1820-1893) –Irski fizičar pokazao da prašina nosi MO hranljivi rastvor ostaje sterilan čak iako je izložen vazduhu pružio dokaze o postojanju bakterija otpornih na toplotu postupak frakcione sterilizacije –tindalizacija Ferdinand Cohn (1828-1898) nezavisno od Tyndall-a otkrio postojanje bakterijskih endospora Cohn je dao poziciju Kohu u svojoj laboratoriji i pomogao mu u radu na antraksu Teorija klica Sve do kraja 18. veka nije se znalo puno o bolestima izuzev njihovog uticaja Znalo se da bilo ko dođe u kontakt sa obolelom osobom postaне bolestan bolesti koje se šire izlaganjem infekciji se zovu kontagiozne bolesti nepoznati agens koji uzrokuje bolest se zove kontagion Danas se zna da je kontagion mikroorganizam -klica u 18. veku teško je bilo poverovati da tako nešto malo može prouzrokovati takve posledice Robert Koch (1843-1910) ustanovio vezu između bakterije Bacillus anthracis i bolesti antraksa – crni prišt Kohovi postulati – još uvek se koriste za uspostavljanje veze između odrеđenog MO i određene bolesti Kohovi postulati mikroorganizmi moraju biti prisutni u kod svake bolesne ali odsutni kod svake zdrave individue izazivač bolesti mora se izolovati i da raste u čistoj kulturi kada se takav organizam unese u zdravu individuu on izaziva istu bolest isti mikroorganizam mora biti ponovo izolovan iz zaražene individue Kohovi postulati Koh je ukazao na ulogu spora pri prenošenju infektivnih bolesti značaj čistih kultura – razvio različite tehnike za izdvajanje čistih kultura gajenje mikroorganizama na čvrstim hranljivim podlogama – krompir, želatin, agar Koh i Paster – zlatno doba mikrobiologije Vakcinacija 18. vek variola raširena bolest Variolu izaziva virus variole (smallpox) Ko preživi variolu – plikovi i ožiljci Variolacija Mlekarice – dolazile u kontakt sa kravljim boginjama – imune prema varioli Edvard Jenner (1798) koristio je vakcinaciju radi zaštite ljudi od velikih boginja Vakcinacija – vacca (lat.) krava Edvard Jenner (1798) Elie Metchnikoff (1845-1916) dokazao postojanje fagocitnih ćelija u krvi – ćelijski imunitet Ubijanje mikroorganizama Krupni koraci u razvoju antiseptičnih tehnika načinjeni u 19. veku Ignaz Semmelweis – smanjenje smrtnosti novorodjenčadi – primena antiseptičnih postupaka Infekcije se mogu sprečiti korišćenjem antiseptičnih tehnika Upoznavanje uloge mikroorganizama u izazivanju bolesti Joseph Lister (1872-1912) hirurška sepsa – sterilizacija instrumenata, minimalan dodir rana sa vazduhom Operacija kod koje je korišćen sprej sa karbolnom vodom - 1869 PAUL EHRLICH Nobelova nagrada 1908. Kako ubiti MO kada je već inficirali telo Magični metak – lečenje bolesti Nemački hemičar Paul Ehrlich, otkrio magični metak Erlihov pronalazakhemoterapija korišćenjem sintetičkih lekova dobijenih hemijskom sintezom Salvarazan – lek protiv sifilisa ALEXANDER FLEMING otkriće antibiotika – Aleksandar Fleming (1881-1955) – penicillin Penicillium notatum – plesan koja deluje protiv bakterije Staphylococcus aureus Nobelovac 1945 Nemačka škola – Koh – izolacija, kultivacija i određivanje karakteristika izazivača zaraznih bolesti, kohov bacil, prouzrokovač kolere Francuska škola – Paster – tok razvoja inf. bolesti, sticanje imuniteta, veštačka imunizacija, Louis Pasteur (1822-1895) Pasteur je pokazao da su mikrobi iz vazduha izazivači bolesti Pasteur je nastavio rad Edward Jenner-a i uspeo da otkrije nekoliko vakcina: pileća kolera, antraks besnilo. Otkriće Virusa metod primene filtera Ivanovski (1892) – je primenio postupak na filtrat listova duvana filtrat zadržava infektivno svojstvo – uzročnik nisu bakterije filtrabilni submikroskopski agensi virusi Otkriće uticaja mikroorganizama na organsku i neorgansku materiju Luj Paster – je pokazao da je alkoholna fermentacija rezultat aktivnosti MO i da neki MO mogu smanjiti količinu stvorenog alkohola aerobne i anereobne fermentacije – mlečna, buterna razvio proces pasterizacije – zaštita vina tokom čuvanja Otkriće uticaja mikroorganizama na organsku i neorgansku materiju kruženje materije u prirodi (C, N, S ..) mikrobiološki procesi u zemljištu Sergej Winogradsky (1856-1953) – otkrio da zemljišne bakterije mogu da oksiduju Fe, S, NH3 da bi dobili energiju anaerobna fiksacija azota i razgradnja celuloze Otkriće uticaja mikroorganizama na organsku i neorgansku materiju Martinus Beijerinck (1851-1931) izolovao aerobne N fiksirajuće bakterije i sumporredukujuće bakterije Otkriće uticaja mikroorganizama na organsku i neorgansku materiju Beijerinck i Winogradski pioniri u obogaćivanju kultura i korišćenju selektivnih medija Razvoj mikrobiologije u 20. veku 1940 te bliža veza mikrobiologije i ostalih disciplina Beadle i Tatum (1941) proučavali vezu između gena i enzima koristeći gljivu Neurospora crassa Salvadore Luria i Max Delbrueck (1943) – pokazali postojanje spontanih mutacija Oswald, Colin, MacLeod i McCarty su 1944 dokazali da je DNK genetski materijal i nosi gen. informaciju tokom transformacije Razvoj mikrobiologije u 20. veku Mikrobiologija- značajan doprinos razvoj molekularne biologije – mehanizmi sinteze DNK, RNK, proteina, regulacija ekspresije gena, kontrola enzimske aktivnosti 1970. – mikrobiologija – razvoj tehnologije rekombinantne DNK i genetskog inžinjeringa Svet mikroorganizama Značaj mikrobiologije Mikroorganizmi su bili prvi organizmi na planeti, žive svuda gde je život moguć, brojniji su od ostalih grupa organizama, i najverovatnije ulaze najvećim delom u biomasu planete čitav ekosistem zavisi od aktivnosti mikroorganizama i MO utiču na ljudsko društvo na bezbroj načina Mikrobiologija ima značajan uticaj na: medicinu, proizvodnju hrane, ekologiju, genetiku, biohemiju i ostale naučne discipline Značaj mikrobiologije Mikrobiolozi se mogu interesovati za specifične grupe MO: bakterije – bakteriolozi alge – algolozi, fikolozi gljive – mikolozi protozoe - protozoolozi Značaj mikrobiologije Mikrobiolozi se mogu za različite karakteristike i aktivnosti MO: 1. mikrobnu 2. mikrobnu 3. mikrobnu 4. mikrobnu 5. mikrobnu 6. mikrobnu morfologiju citologiju fiziologiju ekologiju genetiku i molekularnu biologiju taksonomiju Značaj mikrobiologije Mikrobiolozi mogu imati veći interes za primenu MO: 1. medicinska mikrobiologija (imunologija) 2. mikrobiologija hrane 3. sanitarna mikrobiologija 4. industrijska mikrobiologija 5. poljoprivredna mikrobiologija
© Copyright 2024 Paperzz
