ZOOLOGIJA INVERTEBRATA

yZOOLOGIJA INVERTEBRATA
ZOOLOGIJA: ZΩON = životinja, ΛOΓOΣ = nauka
nauka o životinjskom svetu:
‐ građa
‐ funkcija
‐ razmnožavanje
‐ poreklo
‐ razviće
‐ međusobni odnosi
međusobni odnosi
‐ geografsko rasprostranjenje
Glavne discipline zoologije
Glavne discipline zoologije
y MORFOLOGIJA – oblik i formu
y ANATOMIJA – unutrašnja građa
y CITOLOGIJA – struktura i funkcija ćelije
y FIZIOLOGIJA – funkcija ćelije, tkiva organa ili
organskih sistema
y EMBRIOLOGIJA - razviće
ić
y ZOOGEOGRAFIJA – geografsko rasprostranjenje
y EKOLOGIJA – pozicija i uloga organizma u ekosistemu
y SISTEMATIKA – raznovrsnost
Najnovija klasifikacija živog sveta PET CARSTAVA ŽIVIH ORGANIZAMA
U savremenoj literaturi
literaturi, danas se najčešće koristi
klasifikacija živih bića u 5 carstava:
•MONERA (jednoćelijski prokariotski organizmi)
•PROTISTA (jednoćelijski eukariotskiorganizmi)
•PLANTAE (biljke)
•ANIMALIA (životinje)
•FUNGI (gljive)
OSNOVNI POJMOVI KLASIFIKACIJE
OSNOVNI POJMOVI KLASIFIKACIJE
• Nomenklatura:
NOME = ime
proces opisivanja i davanja imena novim taksonima.
• Klasifikacija (taksonomija):
TAΞIΣ = poredak
NOMOΣ = zakon
smeštanje novoopisanih taksona po
nekom ustanovljenom principu na
osnovu njihovih srodničkih odnosa.
OSNOVNI POJMOVI KLASIFIKACIJE
y Sistematika: SYSTEMA = sistem
Nauka o raznovrsnosti organizama. Širi
Š pojam,
koji obuhvata prethodno definisanu taksonomiju
sa dodatkom
d d tk
svih
ih teoretskih
t
t kih i praktičnih
ktič ih aspekata
k t
evolucije, genetike, anatomije, morfologije,
ekologije ponašanja i specijacije u cilju
ekologije,
razumevanja srodničkih odnosa između
organizama.
g
y Filogenija: Jedan od aspekata sistematike koji
se bavi izučavanjem i otkrivanjem evolucionog
srodstva između organizama.
Sistematika 300 godina od rođenja
g
j Linea
y Binominalni sistem
(Linnaeus, 1758)
Systema naturae.
y Tipološki koncept vrste –
vrste su morfološki
definisane
y Nominalistički koncept –
vrste ne postoje, postoje
samo jedinke
y Biološki koncept vrste
KONCEPT VRSTE
y Biološki koncept vrste: grupa populacija koje se međusobno slobodno ukrštaju, daju plodno potomsvo, a reproduktivno su izolovane od drugih takvih grupa u prirodi
izolovane od drugih takvih grupa u prirodi.
y Vrsta: reproduktivna zajednica, ekološka i p
j
genetička jedinica.
y Nedostaci: nemogućnost primene kod Nedostaci nemogućnost primene kod
uniparentalnih organizama (bakterije i drugi
organizmi koji se razmnožavaju bespolno).
g
j
j
p
)
HIJERARHIJA TAKSONOMSKIH KATEGORIJA
y DOMENA = DOMEN
y REGNUM = CARSTVO
REGNUM = CARSTVO
y PYLUM = RAZDEO, TIP
y CLASSIS = KLASA
y ORDO = RED
y FAMILIA = PORODICA
y GENUS = ROD
y SPECIES = VRSTA
› › › › › Eukaryota (eukarioti)
› › › › › Animalia
› › › › › Animalia (životinje)
› › › › › Arthropoda (zglavkari)
› › › › › Insecta, Hexapoda
,
p
(Insekti)
› › › › › Lepidoptera (leptiri)
› › › › › Pieridae (belci)
‐
› › › › › Pieris (belac)
› › › › › Pieris brassicae (kupusar)
NEOPHODNOST POZNAVANJA FAUNE BESKIČMENJAKA
1.
j
j j j g p
g
Beskičmenjaci su najbrojnija grupa organizama. Od ukupnog broja opisanih životinja preko milion vrsta su insekti.
2.
Raznovrsna fauna (po ekologiji, antomiji, razviću...)
3.
‐
Sa aspekta čoveka, štetne i korisne vrste: uzročnici zaraznih bolesti (amebe, malarični plazmodijumi...)
paraziti (metilji, pantljičare, krpeljli, vaši, buve...)
polinatori (pčele, bumbari, leptiri...)
l
( č l b b
l
)
konzumni (školjke, lignje, rakovi, puževi...)
medonosna pčela, svilena buba...
‐
‐
‐
‐
SIMETRIJA ŽIVOTINJA
SIMETRIJA ŽIVOTINJA
y 1.
1 BILATERALNA
y 2. ZRAČNA
SIMETRIJA ŽIVOTINJA
S
J
O J
y 3. SFERIČNA
y 4.
4 ASIMETRIJA
y ERA y KENOZOIK
y MEZOZOIK
y PALEOZOIK
PERIODA
Kvartar
Tercijer
EPOHA Holocen Pleistocen
Pliocen Miocen Oligocen
Eocen Paleocen
mil. god. 66
Kreda
Jura
Trijas
gornja donja
gornja srednja donja
gornji srednji donji
230 Perm
Karbon
Devon
Silur
Ordovicijum
K b ij
Kambrijum
gornji
gornji
gornji
gornji
gornji
gornjiji
570
570 donji
srednji
srednji
donji
srednji
srednji
d ji
donji
donji
donji
d ji
donji
y PROTEROZOIK gornji donji
2500 y ARHAIK
3500 PRIMER EVOLUCIONE ISTORIJE ŽIVOTINJA SEGMENTACIJA
yS
(p
j
(podeljenost
tela na
segmente)
S
1. Homonomna segmentacija
2. Heteronomna segmentacija
SEGMENTACIJA
3. Bez segmentacije
- telo nije podeljeno na jasne
segmente
DIPLOBLASTICA / TRIPLOBLASTICA
/
y Diploblastika – organizmi ektoderm
sa najprostijom telesmom organizacijom, nivo tkiva: i ij
i
ki
ektoderm i endoderm. Između ta dva sloje je
Između ta dva sloje je nećelijski sloj – mezogleja.
y Pripadaju samo
Coelenterata : Cnidaria i : Cnidaria i
Ctenophora
endoderm
mezogleja
ACOELOMATA
ektoderm
mezoderm
endoderm
digesti ni trakt
digestivni
PSEUDOCOELOMATA
ektoderm
mezoderm
endoderm
ektoderm
mezoderm
endoderm
telesna duplja
digestivni trakt
COELOMATA
mezentera
telesna
duplja
TRIPLOBLASTICA
ACOELOMATA
PSEUDOCOELOMATA
COELOMATA
Plathelminthes
Nematoda
Annelida
Nemertina
Rotatoria
Mollusca
Acanthocephala
Arthropoda
Gastrotricha
Kinorhyncha
Nematomorpha
p
Entoprocta
Echinodermata
Chordata

Download Report