SADRZAJ: 1.UVOD....................................................................................................2 2.SVOJSTVO I VAZNOST GOMILE.....................................................2 3.VODJSTVO I ULOGA VODJE............................................................8 4.COVEK MASE I COVEK ELITE........................................................11 5.IDOLIZACIJA MASE..........................................................................12 6.NEDOSTATAK ODLUCNOSTI.........................................................12 7.ZAKLJUCAK.......................................................................................13 8.LITERATURA I INTERNET SAJTOVI.............................................15 m o c ad. r i k s m o l .dip w w w 1 1. UVOD Znacenjima mase i gomile bavili su se mnogi filozofi, sociolozi i psiholozi.U ovom radu ce se prikazati analiza i znacenje pojmova mase i gomile, koristeci se pritom radovima Gustava le Bona, Hosea Ortege y Gasseta, Sigmunda Freuda i Franza Neumanna, kroz prizmu Karla Jaspersa i njegove ’Duhovne situacije vremena’. Jaspers se koristi pojmom mase za objasnjenje i bolje razumevanje pojedinca, opstanka i vremena. Vidljivo je to iz njegovog stava: »Ako trazim duhovnu situaciju vremena, znaci da zelim biti covek«1 Za Jaspersa je razvitak mase neposredno povezan s razvojem industrije, odnosno s raciona-lizacijom rada, te napose s mehanizacijom.2 Sto se tice same definicije pojma mase, postoji mnogo pristupa, ali za pocetak bih ponudili sledecu definiciju: »Masa je drustveni proizvod i nije prirodno nepromenjiva. Ona nije zajednica prvobitno bliska individuama, nego spoj nastao racionalnom prime- nom iracionalno-psiholoskih cinilaca. Masa covjeku stvara iluziju bliskosti i povezanosti, ali upravo ta iluzija pretpostavlja atomiziranost, otudjenost i nemoc pojedinca.« (Adorno, i Horkheimer, 1980:87). Kako masa nije pojedinac te kako je njena moc u njenom kvanti-tetu, ona nema svoju bit. Covjek u masi postaje deo nerasclanjene gomile ljudi u nekoj situaciji. Masa u aparatu opstanka deluje neprekidno, dok u publici i ljudskoj gomili djeluje prolazno. Le Bon ulogu vremena objasnjava kao tlo iz kojega ce niknuti misljenja i verovanja gomile.Zato se odredjene ideje ostvaruju u odredjenom vremenu, u zavisnosti od njihovog korena koje seze u daleku proslost. »One su kceri proslosti i majke buducno-sti, no uvek robinje vremena.« (Le Bon, 1989:88). Cilj ovoga rada jeste izneti drustvena (socioloska) i psiholoska znacenja masa I gomila, koristeci se pritom ranije spomenutim autorima. Stvorena je sinteza razlicitih misljenja, tj. njihova potpunija i preglednija analiza, u okviru Jaspersovih pogleda na duhovnu situaciju vremena i opstanak na koji se danas »... s opste rasirenom samorazumljivoscu gleda kao na opskrbu masa u racionalnoj proizvodnji na temelju tehnickih izuma... Post- ane li to znanje o celini jednog shvatljivog procesa ljudskog uredjenja sveta odlucujucom svijescu o bitku sadasnjosti, ucini li se, dakle, kako covekova zbilja nije zapravo nista drugo do poredak masa u zelji za opstanak, onda ono neizbezno nije po svojim mogucno-stima nedokuciv vrtlog, nego je to svaki put aktuelno ustrojstvo privrednog razvitka shvacenog neophodnim.« (Jaspers, 1998:35) 2. SVOJSTVA I VAZNOST MASE I GOMILE Na pocetku je bitno naglasiti razliku izmedju pojma gomile i pojma mase. U literaturi ne postoji jednoznačno odreñenje pojma masa.U svakodnevnom životu masa = pezorativan prizvuk (u značenju rulja ili gomila); o masama se govori negativno i sa potcenjivanjem. m o c ad. r i k s m o l .dip w w w 1 (Jaspers, 1998:23). 2 Podela rada rezultirala je time da ljudi postaju delovi mehanizma u kojem sudeluju kao delovi slozene masinerije, gubeci tako volju za radom, a time i veliki deo osobnosti. Stvaranje takvoga slozenoga aparata ipak ima i dobrih strana; danas je opskrbljenost u svetu bolja nego ikada ranije, prosecno trajanje zivota je produzeno, glad je smanjena itd. No, kao sto je napredak tehnike na neki nacin proizveo masu, tako i sama tehnika u mnogim aspektima zavisi o toj istoj masi (npr. ocekuje se da proizvodnja bude uskladjena s ocenom potrosaca i slicno). 2 Zvonarević, 1981: Kada smo u velikoj skupini a ponašamo se u skladu sa društvenim normama, zvaće nas “narod” a ako se u istoj takvoj skupini ponašamo protiv tih normi, nazvaće nas “masom”.Uobičajene definicije sadrže i osudu: emocionalno uzbuñenje, primitivni impulsi i sl.Neki autori razlikuju masu i gomilu: na pr. -“masa je grupa individua posmatrana izvan njihove socijalne organizacije”; -“gomila je privremena fizička agregacija individuakoji prisustvuju i reaguju na sličan način prema nekim objektima, koji imaju zajednički interes a njihove su reakcije jednostavne, preterane i obično emocionalne prirode”. -rulja je “agregacija čiji članovi deluju nasilno i pod izvanrednim emocionalnim okolnostima, obično nastojeći da kontrolišu akcije koje im se suprotstavljaju” -Ponekad se i publika ubraja u masu: Milgram i Toch, 1969: masa je generički pojam koja označava različite vidove ljudskog okupljanja (publika, gomila, skup, panika – obuhvata sve to). Šiber, 1998: pod masom podrazumeva svojevrstan agregat - veliki broj ljudi na odreñenom prostoru – koji ima osobenost i publike (usmerenost pažnje ka nekom dogañaju) i osobenost gomile (izrazito snažna emocionalna napetost i meñusobna interakcija); za razliku od gomile masa je još uvek statična. Znači, masa = prelazni oblik iz publike u gomilu. Objektivne karakteristike mase Veličina – zavisi od broja osoba koji se okupio na nekom prostoru: što je veći broj osoba – više će doći do izraza osobine masovnog ponašanja. Gustoća – označava odnos veličine mase i samog prostora (broj pojedinaca na kvadratnom metru); gustoća je psihološki važnija od veličine mase: što je veća snažnije deluju mehanizmi psihosocijalne interakcije. Takoñe, položaj pojedinca u masi je važan – oni koji su bliži centru mase – biće pod većom socijalnom presijom nego oni na periferiji. Psihološke karakteristike mase Gubljenje individualiteta koje prouzrokuje posledice: - pojedinac se ne ponaša kao izdvojena osoba već isključivo kao deo celine – govorimo o ponašanju mase; - što je gustoća mase veća veći je osećaj anonimnosti; - pošto je pojedinac samo jedan od mnogih koji se ponaša na odreñen način i teško je ustanoviti njegovo konkretno ponašanje – pa i odgovornost – javlja se osećanje nekažnjivosti. m o c ad. r i k s m o l .dip w w w Gomila se bitno razlikuje od mase. Pojmom gomile bavili su se francuski sociolozi Gabr- iel Tarde i Gustave Le Bon. Gomila je skup osoba koje imaju jedinstvene emocije,uvere- renja i akcije, a skupljaju se u isto vreme na istom mjestu. Psihologiju I ponasanje gomile prvenstveno stvara fizicka ali i mentalna blizina. Covek u gomili gubi kriticko shvatanje i samokontrolu, te ulazi u odnos s drugim clanovima gomile i ponasa se u skladu s kolekti- vnim impulsom koji dominira i kojem se on podvrgava. Gomila je masa u pokretu, u akciji; pored izrazito brojnih snažnih interakcija i emocionalne zasićenosti gomila je ujedno i akciono usmerena. Opšte karakterisitke -usmerenost pažnje u fokus (dogañaj, parolu, osobu – koriste se simboli: parole kao sažeti politički programi, slike, zastave, gestovi – tri prsta; pesme); slično hipnozi; pogodno za manipulaciju. 3 - povećana emocionalnost i uloga emocija u ponašanju (povećava sugestibilnost (pesme, bubnjevi, skandiranje – povećava emocionalnu temperaturu); - izrazita iracionalnost ponašanja, nekritičnost, odsustvo rezonovanja i lakovernost; - intenzivirana aktivnost celog organizma a posebno nagona i impulsa; - zajednička akcija (masa u ritmičkom gibanju, marširanje, ljuljanje; osećaj da ste deo nečega što se kreće, “instrument progresa”, mali delić napretka i promena). Aktivna masa ima potencijal za promenu. - ponašanje koje odstupa od “normalnog” i normativnog. Vrste gomile Razlikuju se četiri vrste gomile:agresivna,panična,ekspresivna,akvizitivna a)Ekspresivna gomila (manifestacijska) Gomila okupljena da bi manifestovala svoje ideje i stavove, ili da bi protestovala protiv nečega. Manifestacije ili demonstracije. Ne mora da bude agresivnosti, ali pod odreñenim okolnostima može da se pretvori u agresivnu gomilu. Ovde neki autori ubrajaju i razdragane gomile – karnevale, proslave, manifestacije. Karakteristično: dominacija emocija i odstupanje od uobičajenog ponašanja, oslabljena kontrola impulsa, napuštanje socijalnih konvencija, razuzdanost i manifestovanje inače suzdržanih poriva. b)Agresivna gomila – karakterišu je izgredi i nasilje; - veliki broj prisutnih; - veći broj agresivnih pojedinaca; - “opravdavanje” napada – racionalizovana odreñenjem krivice i odgovornosti - osećanje anonimnosti: omogućava da se anonimno a to znači i nekažnjeno iskazuju neprijateljstvo i agresija. Agresivna gomila može poprimiti tri različita oblika: Rulja – nasilno ponašanje gomile koja ruši sve pred sobom, posebno ako je suočena sa preprekom (razbijanje, paljenje) Linč – specifičan oblik ponašanja agresivne gomile – usmerena na konkretnu osobu optužujući je za neku krivicu; kada gomila “preuzima pravdu u svoje ruke” ne poštujući elementarne zakonske regulative. Osuda i kazna istovremeno. Pogrom - agresivno ponašanje prema svim pripadnicima druge grupe (etničke, rasne, političke) ne razlikujući individualnu krivicu (manje specifični u izboru žrtve nego linčovanje). Stari deo evropske političke tradicije: Bartolomejska noć, “kristalna noć” – uništavanje drugih verskih grupa. U Indoneziji, 1965 – pola miliona ljudi-pristalica komunista. Jevreji u Rusiji; Crnci u SAD. c) Panična gomila Univerzalnije nego agresivno ponašanje Postojanje agregarata publike u zatvorenom prostoru ili ekspresivne gomile na nekom trgu – pod odreñenim okolnostima može poprimiti oblike ponašanja gomile u panici. Ne mora biti veliki broj osoba, ali ograničena mogućnost da se svi spasu. d)Akvizitivna gomila – gomila koja nastoji da se domogne nečega čega ima malo (rasprodaje; humanitarna pomoć). m o c ad. r i k s m o l .dip w w w Mehanizmi psihosocijalne interakcije u masovnom ponašanju a. Imitacija – Mnogi autori su je smatrali osnovom socijalnog ponašanja; u masi dolazi do svojevrsnog suženja svesti i potiskivanja racionalnog ponašanja a dominacije emocionalnosti – pojedinac spontano prihvata dominantne modeleponašanja. 4
© Copyright 2024 Paperzz
