SRPSKI Loše volje - i to već jako dugo? 2 DEPRESIJA DEPRESIJA 3 Manična faza Hipotalamus Epifiza Hipofiza Zdrav serotoninski sistem Ponovna apsorpija / reapsorpcija ervni završetak Previše veseo Ponovna apsorpcija ili Ekstremno tužan Bolestan serotoninski sistem Serotonin vežu serotonin Mali mozak Bez voljnog nagona Potišteno raspoloženje Moždano stablo sa ap Oslobađa se Receptori serotonin Sin Iduća nervna ćelija Nesanica Brige Signali iz mozga Uzbuđenja Faze sna Faze sna Centar za sanbudnost Ravan san Dubok san Nedostatak sna Loše volje – i to već jako dugo? Svet vam se čini sivim i jednoličnim, ne vidite izlaz i to u dužem vremenskog periodu. Uz to se još osećate tužnim i praznim. Verovatno patite od depresije. Depresiju karakteriše dugotrajan pad raspoloženja, trajna bezvoljnost, gubitak voljnog nagona i eventualno čak i misli o samoubistvu. „Sposobnosti samoizlečenja“ u ovom duševnom stanju nisu više dovoljne i vama je, svakako, potrebna pomoć lekara. Ovaj savetnik treba da vam pomogne da prepoznate depresiju, kako biste po- novo izašli iz duševne krize. Savetnik vam daje informacije o mogućnostima lečenja i o samopomoći. Depresija – ima pomoći! Oko pola miliona ljudi u Austriji pati od depersije. Prava „narodna bolest“. Žene su češće pogođene nego muškarci. Poslednjih godina uočavamo porast oboljenja, verovatno kao posledica naših „modernih“ uslova života u poslu i u privatnom životu. Dobra vest: depresija je bolest koja može uspešno da se leči! Loša vest: mnogi depresivni ljudi ne idu lekaru zbog sramote, jer misle da su sami krivi za svoju situaciju i da im se ne može pomoći! Važno je da prepoznate depresiju i da je shvatite ozbiljno, jer depresija nije samo privremeno tužno raspoloženje, nego psihički poremećaj koji zahteva medicinsko lečenje. Svako može da oboli Depresija može da se javi kod svih ljudi – žena, muškaraca, dece, omladine i starijih. Uzroci depresije nisu u potpunosti razjašnjeni. Genetski faktori igraju podjednako bitnu ulogu kao i hormonski poremećaji (npr. porođaj, „klimaks“), fizička oboljenja, smrtni slučajevi i rastanci, stresni konflikti i nedostatak određenih neurotransmitera u mozgu. U depresivnoj fazi osobe ne mogu više da se pozitivno posmatraju i određene su negativnim osećanjima: osećajem krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti. Obolele osobe brzo se umaraju, deluju usporeno, jedva mogu da podnesu na- por/stres i gube interesovanje za svakodnevne stvari. Mnogima je teško da sami donesu jednostavne odluke. Sledeći simptomi mogu da ukažu na depresiju: • potištenost • tuga • nezainteresovanost/tuga • osećanje praznine • razmišljanje o samoubistvu • problemi sa koncentracijom • problemi sa snom • gubitak voljnog nagona • osećaj iscrpljenosti/jak umor • neznatan ili pojačan apetit • smanjen osećaj sopstvene vrednosti 4 DEPRESIJA DEPRESIJA 5 Koje mogućnosti lečenja stoje na raspolaganju? U lečenju depresije uglavnom se koriste lekovi, psihoterapija i socijalna služba (socioterapija). Lečenje lekovima Da li su sve depresije iste? Ne – postoje razne vrste depresija. Slika bolesti „depresija“ ima brojna lica. Razlikujemo „unipolarnu“ i „bipolarnu depresiju (poremećaj)“. Unipolaran znači da osoba pati samo od depresije. Kod bipolarnog poremećaja često se smenjuju manične i depresivne faze. U maničnoj fazi osoba iznenada pokazuje pojačano raspoloženje, nagon za pojačanim kretanjem i delovanjem, pojačanu količinu priče, izostanak umora i smanjenu potrebu za snom, ali i razdražljivost i agresiju. Manija mora da se leči brzo i ciljano, jer inače prete finansijske (nekontrolisana kupovina), profesionalne i porodične štete. Za pravilno lečenje važno je da se manična faza prepozna na osnovu načina ponašanja! I dugotrajan stres može da dovede do depresije ili tzv. „Burn Out“ sindroma. Depresija se često javlja i pod određenim lekovima ili kod raznih fizičkih oboljenja. Oko polovine pacijenata pati uz to i od napada straha i panike. Postoje i mnoga druga depresivna oboljenja, kao na primer: • jesenja i zimska depresija • spoljni događaji (npr. smrtni slučaj u porodici) • porodiljska depresija • staračka depresija • posle rođenja deteta • klimakterijum – (hormonske promene oko 50. godine života) Antidepresivi – tako se zovu lekovi koji se često koriste u lečenju depresije; spadaju u grupu psihofarmaka. Često se daju na početku terapije i potpomažu se psihoterapijom. Pojedini preparati razlikuju se, pre svega, po svom delovanju, tj. služe za podizanje raspoloženja, voljnog nagona, za stišavanje voljnog nagona, umirenje i oslobađanje od straha. Antidepresivi kao što je citalopram, mianserin, sertralin, paroxetin ili quetiapin u suštini se dobro podnose i ne stvaraju zavisnost. Lečenje lekovima često je najbolja mogućnost da se depresivnom čoveku brzo pomogne. Antidepresivi daju pacijentu potrebnu duševnu stabilnost, koja mu je potrebna da iz pratećih terapija izvuče maksimalnu korist. O tome koji lek je adekvatan za vas, odlučuje vaš lekar, uzimajući u obzir vašu sliku bolesti, prethodna oboljenja i druge lekove. Kažite svom lekaru da li ste nekada uzimali antidepresive. Ako jeste, navedite koje i da li ste imali po- zitivno iskustvo sa njima? Ako antidepresivi pokažu nuspojave, odmah se obratite ordinirajućem lekaru. Nikako nemojte da prestanete sa uzimanjem leka ili da menjate dozu bez dogovora sa lekarom! Kod lake depresije postoji mogućnost lečenja na biljnoj bazi, preparatima kantariona. I o uzimanju kantariona morate da razgovarate sa lekarom, jer postoje određene interakcije sa drugim lekovima. Tako kantarion može da poništi delovanje „kontraceptivne pilule“, tako da možete ostati trudni i pored redovnog uzimanja pilule. Strah od nuspojava Neki pacijenti zaziru od uzimanja antidepresiva zbog straha od nuspojava. Možda su od drugih obolelih čuli da se tokom uzimanja psihofarmaka osećaju „kao da hodaju po vati“ ili kako su pričali o tome da su imali probleme sa seksualnošću. Ove nuspojave ne moraju da se jave kod vas! O svojim strahovima razgovarajte sa svojim lekarom, on će odabrati odgovarajući lek za vas. Psihoterapija U psihoterapiji postoje različite terapijske mogućnosti. Svim terapijama zajedničko je da se oboljenje sagleda kao problem i da vi sami možete mno- DEPRESIJA 7 prihvatanje i razumevanje najbližih, kao i stabilna mreža sprečavaju recidiviranje. Šta možete sami da učinite? go da doprinesete rešenju problema. Bićete podsticani da ponovo vidite pozitivne stvari u životu, da time napravite dalje promene i da za to budete nagrađeni. Jer vaše osećanje, mišljenje i delovanje promenilo se u nepovoljnom smeru. Psihoterapija vam na razne načine pokazuje put iz krize. Svakako da terapija mora da traje duži period kako bi mogla uspešno da deluje. Na internet stranici www.psyonline.at naći ćete spisak terapeuta i celoj Austriji. Mnogi terapeuti imaju ugovore sa zdravstvenim osiguranjem. Socioterapija/socijalna služba Socioterapija treba da nauči obolele osobe da u što kraćem roku postanu nezavisne od tuđe pomoći. U središtu je organizovanje svakodnevice. Uključivanje porodice i celog socijalnog okruženja igra značajnu ulogu. Jer Ne pokušavajte da se sami izborite sa svojim problemom, nego probajte da uz pomoć psihoterapije prepoznate model ponašanja koji vas čini bolesnim i da ga menjate. Nikako ne okončavajte medikamentoznu terapiju na svoju ruku, nego razgovarajte sa Na raspolaganju stoje razne mogućnosti: • ergoterapija – podstiče voljni nagon, aktivnost i samopoverenje • fizička aktivnost – sport deluje antidepresivno • deprivacija sna (terapija budnosti) – osoba ostaje budna noć i dan. Ispitivanja su potvrdila pozitivno delovenje. • svetlosna terapija – pre svega kod jesenje i zimske terapije • ishrana – izbalansirana ishrana, bogata vitaminima, sa mnogo ribe ili uzimanja omega-3 masnih kiselina svojim ordinirajućim lekarom o eventualnoj promeni terapije. Preporučuje se i ostvarivanje kontakta sa nekom grupom samopomoći. Kontakt sa ljudima koji se osećaju slično kao i vi, može svakako da pomogne. Ostali saveti koji mogu da vam pomognu: • Ne krijte svoju bolest – to vas dodatno opterećuje i vaše okruženje ne može da vam pomogne! • Kretanje, svež vazduh i sunce čine vam dobro (vožnja bicikla, šetnja). • Struktuirajte svoj dan i postavljajte sebi male ciljeve. • Priuštite sebi češće nešto dobro (otiđite na ručak/večeru, na koncert, u kupovinu). • Opustite se (možda je joga pravi izbor). Samoubistvo (suicid) Nije uvek lako prepoznati moguće indikacije suicidnih misli. Ako primetite 8 DEPRESIJA DEPRESIJA 9 samouništenja (npr. vratolomni sportski poduhvati, prolazak vozilom kroz crveno svetlo na raskrsnici) • poklanja lične stvari koje su joj važne, • konzumira veće količine alkohola i/ ili droge, • planira umiranje (testament, plaća dugove), • iznenada menja ponašanje i čini se aktivnom, zdravom i veselom zbog planiranja skorog kraja, • identifikuje se sa osobama koje su se ubile („Ona je to uradila“, „On se rešio svojih briga“). Ako ste prepoznali jedan ili više ovih znakova, bezuslovno tražite razgovor sa obolelom osobom i lekarom! ove indikacije, morate kao član porodice da delujete: Obolela osoba • govori sve više o beznadežnosti i suicidnim mislima, • sve više se povlači od porodice, prijatelja, uobičajenih aktivnosti, • manifestuje rizično ponašanje, do USTANOVE ZA KONTAKT Psychosoziale Dienste Wien Tel.: 01/313 30 www.psd-wien.at Kriseninterventionszentrum Wien Tel.: 01/406 95 95 www.kriseninterventionszentrum.at Bündnis gegen Depression, www.buendnis-depression.at Folgende Listen finden Sie hier: Krankenhäuser – mit psychiatrischen Stationen/Ambulanzen Sozialpsychiatrische Dienste – bieten professionelle Betreuung an Selbsthilfegruppen – gibt es in allen Bundesländern Telefonseelsorge und E-Mail-Beratung Izreka „onaj ko želi da se ubije, ne priča o tome“ je glupost! Depresivnom čoveku koji namerava da se ubije hitno je potrebna profesionalna pomoć lekara ili terapeuta. I upućivanje u neku bolnicu može da bude efikasno. Suicid ili pokušaj samoubistva uglavnom je iznenadna iracionalna radnja. Ali razmislite: samoubistvo je definitivno! Depresija je prolazna! Ne rizikujte! IMPRESSUM I nemojte da se ustežete da prihvatite pomoć! Medieninhaber, Herausgeber und Verleger: MedMedia Verlag und Mediaservice GmbH, Seidengasse 9/Top 1.1, 1070 Wien. Tel.: 01/407 31 11-0, Redaktion: Mag. Birgit Schmidle-Loss. Layout und DTP: creativedirector.cc lachmair gmbh, 2120 Wolkersdorf. Illustration (Seite 2): Henning Riediger, Hamburg. Lektorat: Mag. Andrea Crevato, 2823 Pitten. Fotos: iStockphoto.com, fotolia.com, shutterstock.com PsyOnline.at www.psyonline.at
© Copyright 2024 Paperzz
