Predgovor
PREDGOVOR
Rebus ina~e po mnogima sinonim za stvari koje treba
razre{iti ili rastuma~iti, predstavqa vrlo atraktivnu
zagonetku, koja na `alost ne nalazi dovoqno prostora ni kod
enigmatskih autora ni kod urednika enigmatskih rubrika i
enigmatskih ~asopisa. Druga~ije re~eno, ova zagonetka, koja
u raznim oblicima postoji u narodu od pamtiveka, nije u
dana{we vreme adekvatno zastupqena. Ova kwiga, pored
ostalog, treba da da skroman doprinos popularizaciji i
daqem razvoju rebusa, kao enigmatske discipline.
Zavisno od toga da li se rebus kao zagonetka prikazuje i
pomo}u slika i crte`a ili samo pomo}u slova, brojki ili
specijalnih znakova, rebuse delimo na slikovne i slovne. U
ovoj kwizi obra|eni su samo slovni rebusi u u`em i pravom
zna~ewu te re~i, zna~i oni u kojima figuri{u samo slova,
bez brojki i specijalnih znakova. Od rebusnih podvrsti razlikujemo anagramne rebuse (re{ewe se dobija razme{tawem
slova dobijene fraze iz postavke rebusa) i palindromne
rebuse (re{ewe se dobija ~itawem dobijene fraze iz
postavke rebusa s desna ulevo). I kod slovnih rebusa ,
dodu{e dosta retko, sre}emo i ove dve podvrste. Pored ovih,
postoje jo{ dve podvrste rebusa novijeg datuma: rarebus i
rebusoid. Ono {to ih razlikuje od klasi~nih rebusa, a {to
im je zajedni~ko, to je da se izostavqena slova kod formirawa fraze iz postavke rebusa ne odbacuju, ve} se koriste u
re{ewu, samo na drugom mestu. Kod rarebusa ona dolaze na
kraju svih elemenata rebusne fraze, a kod rebusoida dolaze
iza svakog elementa rebusne fraze iz koga su i izostavqena.
Rarebus i rebusoid ne sre}emo kod slovnih rebusa, mada je
mogu}e napraviti i takve konstrukcije. Postoji jo{ i tzv.
povratni rebus, koji se re{ava kao i klasi~an rebus, s tim
{to se dobijena fraza ~ita druga~ije. Re{ewe se dobija
~itawem koje po~iwe od nekog slova unutar fraze koja je
proiza{la iz postavke rebusa, pri ~emu se ona ~ita do kraja,
a zatim se pro~ita i onaj deo fraze koji je u po~etku
presko~en.
U odnosu na slikovne rebuse, slovni rebus je te`a zagonetka, kako sa aspekta sastavqawa, tako i za re{avawe. Ovo
donekle i obja{wava zbog ~ega se autori rebusa vi{e opredequju za slikovne rebuse. Dok je kod slikovnih rebusa
obi~no u pitawu samo raspoznavawe slika i crte`a ili
1
Kako re{avati slovne rebuse
Predgovor
radwe koja se vr{i, kao i odnosa koji su eventualno dati u
postavci rebusa, a na bazi ~ega se postavqa rebusna fraza
~ije odgovaraju}e ~itawe daje re{ewe rebusa, kod slovnih
rebusa treba otkriti jednu ili vi{e kombinacija prostornog odnosa, izgleda, polo`aja, veli~ine, koli~ine ili
boje slova predstavqenih u postavci rebusa, {to mo`e dati
vrlo slo`ene relacije, na osnovu kojih se postavqa fraza
rebusa i dolazi do re{ewa. Zato se obi~no praktikuje, mada
se to ~ini i kod slikovnih rebusa, davawe uz postavku rebusa
i broja slova re~i koje predstavqaju wegovo re{ewe. Jo{ je
ve}a pomo} re{ava~ima, ako se pored broja slova re~i
re{ewa, u naslovu rebusa stavi i odre|eni tekst koji asocira na re{ewe rebusa.
Kako se kod sastavqawa slovnih rebusa mogu koristiti i
ideje koje je te{ko primeniti kod slikovnih rebusa i kako
postoji daleko ve}a mogu}nost kombinovawa, to se u ovoj
enigmatskoj disciplini mogu ostvariti, kako sa aspekta
postavke, tako i aspekta re{ewa, vrlo efektni radovi.
^esto se zbog te`ine re{avawa slovni rebus naziva i
razbiglavom. Kao {to je potrebna virtuoznost autora da
upotrebi novu ili pravu ideju i odabere novu ili pravu kombinaciju slova, da bi napravio efektnu rebusnu postavku,
tako je potrebna i posebna nadarenost re{ava~a da otkrije
tu ideju i kombinaciju i do|e do re{ewa. Ovo se mo`e
uporediti sa re{avawem matemati~kih problema, gde
re{ava~ i pored poznavawa teorije iz koje je problem zadat,
ukoliko nije posebno inspirisan, ukoliko mu ne prorade
“klikeri” i ne otkrije “caku” autora zadatka, te{ko mo`e
do}i do re{ewa. U ovoj kwizi ima pregr{t ovakvih rebusnih
ostvarewa, {to daje potvrdu prethodnom navodu i ukazuje na
~iwenicu da se enigmatika uop{te, pa i u slu~aju slovnog
rebusa kao jednog wenog dela, ne mo`e uvek svesti na jednostavno stvarala{tvo, kao {to je uostalom slu~aj i u svim
sferama u kojima ~ovek ne{to stvara.
Qudi koji se bave enigmatskim stvarala{tvom ne bi trebalo da budu zadovoqni statusom koji enigmatika, kao poseban vid novinarstva, trenutno ima. Da bi se napravio dobar
enigmatski rad, pored znawa i op{te kulture autora,
neophodni su jo{ i idejnost, sposobnost kombinovawa i
edukativnost. Zna~i sve ono {to zadire u visoko - intelektualne sfere. Kako sve ovo va`i i za rebusno stvarala{tvo,
ova kwiga otkriva, kroz jednu vrstu zagonetke, kroz slovni
rebus, tajne i lepote sveta enigmatike, slo`enost i
ozbiqnost ovog vida stvarala{tva, ~ime daje odre|en dopri2
Kako re{avati slovne rebuse
Predgovor
nos boqem i realnijem sagledavawu enigmatskog stvarala{tva, u ciqu postizawa {to ravnopravnijeg polo`aja u
odnosu na druge vrste stvarala{tva.
Autor ove kwige, ina~e vrstan enigmata i virtuoz u sastavqawu slovnih rebusa, `eleo je kroz jedan popularan i
prakti~an pristup, kroz obja{wewa kako se kod dosad
kori{}enih ideja i kombinacija re{avaju slovni rebusi, u
jednom sistematskom prikazu ovoga, ne samo da objasni kako
najlak{e do}i do re{ewa slovnog rebusa, nego i da uka`e na
puteve koje su koristili autori da bi do{li do postavke
rebusa i time poka`e svu {irinu mogu}ih ideja i kombinacija u ovom stvarala{tvu. Pogre{no je mi{qewe da su kod
slovnih rebusa uglavnom iscrpqene sve mogu}nosti (ideje i
kombinacije) i da se tu vi{e ni{ta novo ne mo`e napraviti.
Ta~no je da je ve}ina ideja i kombinacija u odnosima i
na~inu prikazivawa slova kori{}ena i vi{e puta, ali to ne
zna~i da jedna ideja u nekoj drugoj kombinaciji ili ista kombinacija sa drugom idejom ne mo`e dati uspe{an i originalan sastav.Ilustrujmo ovo na primeru kori{}ewa re~i
“zatim” kao ideje za stvarawe rebusa i kao kqu~ne re~i za
wegovo re{avawe. U jednoj kombinaciji koja se navodi i u
ovoj kwizi, ova ideja je iskori{}ena na slede}i na~in: “O“
pre “M“ “A“ “zatim“ sa re{ewem: “oprema za tim“ (“OM“ ~ini
grupu slova, pri ~emu je slovo “O“ pre slova “M“, a iza toga se
nalazi slovo “A“. Druga kombinacija u realizaciji ove ideje
daje: “I“ s “K“, a “zatim“ “I“ sa “O“, pri ~emu je re{ewe:
“iskazati misao“ (“IK“ je grupa slova iza koje stoji grupa
slova “IO“).
Mada je jedno od osnovnih prihva}enih pravila u sastavqawu rebusa da se iste re~i ili re~i istog korena ne bi
trebalo nalaziti i u frazi i u re{ewu rebusa, u slu~aju
slovnih rebusa koji u postavci imaju mali broj slova ili
izvanrednu vizuelnost, a efektno re{ewe, ovo se mo`e prihvatiti. Uostalom, pravilo i ne bi bilo, da nema izuzetaka.
Opravdanost jednog ovakvog pristupa i ne zatvarawa u neke
stroge okvire i norme, koje ~esto onemogu}uju stvarawe
izuzetnih radova, pokazuju i slede}i primeri navedeni u
ovoj kwizi: “I“ straga, napred “U“ je - “Istraga napreduje“ i :
“U“ veliko je pod “NE“ - “Uveliko je podne“, pri ~emu ovaj
drugi rebus u istoj postavci, ima jo{ jedno lepo re{ewe:
“NE“ mawa navrh “U“ - “Nemawa na vrhu“.
Zadatak ove kwige je ne samo da nau~i ~itaoca kako se
Kako re{avati slovne rebuse
3
Predgovor
re{avaju slovni rebusi, ve} i i da ga indirektno uputi u
tajne sastavqawa istih, obzirom da je to jedno s drugim u tesnoj vezi. Pored toga, kwiga treba da poka`e do sada
kori{}ene ideje i mogu}nosti u formirawu slovnih rebusa,
da zaqubqenike u ovu vrstu zagonetke, kao i enigmatske
privr`enike uop{te, pokrene u otkrivawu novih ideja i
kombinacija za sastavqawe slovnih rebusa, ~ime ona treba
da populari{e ovu vrstu zagonetke, koja je ~esto neopravdano zanemarivana i od autora i od redakcija enigmatskih
~asopisa i urednika enigmatskih rubrika u neenigmatskim
listovima. Ako bi se posle pojave ove kwige, na ovom planu
ne{to promenilo, ako bi se pojavili novi autori ove
zagonetke, ako bi se lansirale nove ideje ili ve} vi|ene u
novim kombinacijama i ako bi neke redakcije i urednici
promenili svoj stav prema ovoj vrsti zagonetke, ova kwiga
bi do`ivela pun uspeh i dala znatan doprinos razvoju jedne
od enigmatskih disciplina. Prema tome, smisao i svrha ove
kwige, wen zna~aj i wena poruka daleko su dubqi, nego {to
ka`e sam wen naslov.
Kwiga {kolski obra|uje sve slu~ajeve prostornog uzajamnog odnosa slova, izgleda slova, koli~ina, brojeva i boje
slova, kao i kori{}ewe glagola biti i imati i ostalih gramati~kih pojmova koji su dosad kori{}eni u sastavqawu
slovnih rebusa, tako da mo`e biti izvanredan priru~nik za
one koji tek `ele u}i u svet enigmatike posredstvom
slovnih rebusa, dok oprobanim enigmatama daje uvid u dosada{wi enigmatski opus na planu slovnih rebusa i poziva ih
u nove stvarala~ke izazove. Pored toga, kroz jedan ovakav
sistematski prikaz ideja i mogu}nosti za kombinovawem u
slovnim rebusima, ne samo iskusni enigmati, ve} i nadareni
po~etnici, mo}i }e da otkrivaju i druge ideje i utvr|uju i
druge kombinacije u konstrukcijama pri sastavqawu rebusa,
{to }e kao rezultat sigurno dati i nova i lepa ostvarewa u
ovoj enigmatskoj disciplini.
Posebnu vrednost teksta ove kwige predstavqaju i duhoviti komentari koji se daju u pojedinim obja{wewima za
re{avawe navedenih primera slovnih rebusa, {to otkriva
jo{ jednu sposobnost autora ove kwige.
Pored toga , ova kwiga mo`e korisno poslu`iti svim enigmatskim urednicima i redakcijama u “kreirawu“ wihove
politike ure|ivawa enigmatskih rubrika i ~asopisa.
I na kraju ova kwiga zna~ajna je i zbog toga {to predstavqa prvo ozbiqnije delo iz enigmatske literature na
4
Kako re{avati slovne rebuse
Predgovor
ovim na{im prostorima, koje treba da pokrene enigmatsko
izdava{tvo i kod nas. Izdavawe enigmatskih kwiga predstavqa tako|e bitan element u reklamirawu ovog stvarala{tva, u pokazivawu ozbiqnosti i slo`enosti ove vrste
posla, {to mo`e zna~ajno doprineti i poboq{awu, kako je
ve} re~eno, neadekvatnog statusa ove vrste delatnosti.
Zadovoqstvo mi je bilo da ovu kwigu pro~itam i zato je
toplo preporu~ujem svim qubiteqima enigmatike, bilo da
se oni bave sastavqawem ili re{avawem enigmatskih radova.
Miroslav Lazarevi}
Kako re{avati slovne rebuse
5
Prostorna uzajamnost slova
PRVO POGLAVQE
PROSTORNA UZAJAMNOST SLOVA
Polo`aj, odnosno mesto svakog slova u rebusu precizno je
odre|eno. Izme|u tako prostorno posmatrano definisanih
slova, uspostavqaju se razli~iti odnosi koji zapravo ~ine
re{ewe ili deo re{ewa rebusa.
U ovom poglavqu obra|eni su svi mogu}i odnosi kroz {est
odeqaka. Uo~avawe ovih odnosa OSNOVNO je polazi{te u
re{avawu slovnih rebusa.
ODEQAK 1.1
Radi pojednostavqewa i boqeg uo~avawa mogu}e odnose posmatra}emo na primeru dvoslovnog rebusa kojeg ~ine slova A
i B. U Odeqku 1.1 dati su svi kqu~evi re{ewa kada je odnos
izme|u slova:
AB
odnosno
A
B
Odeqak 1.1 sastoji se od {est pododeqaka, (1.1.0 do 1.1.5).
1.1.0
Kqu~evi re{ewa u ovom pododeqku: PRI, UZ, DO,
KOD, S, SA, TIK, BLIZU, PORED, MIMO, I, KRAJ,
POKRAJ, ZAJEDNO, SKUPA kao {to vidimo su gramati~ki pojmovi i to: veznik I, prilozi SKUPA i ZAJEDNO, predlog MIMO u prilo{koj slu`bi, a ostali kqu~evi
su predlozi.
Zajedni~ko za sve predloge mo`e se uzeti na primer definicija za odrednicu KRAJ - predlog s genitivom, ozna~ava da se
neko ili ne{to nalazi ili kre}e sasvim blizu, u neposrednoj blizini onoga {to je ozna~eno imenom u genitivu,
POKRAJ, PORED, UZ.
Za kqu~eve iz ovog pododeqka korektan autor i dobra redakcija koristi iskqu~ivo polo`aj slova AB, jer ovaj preciznije odra`ava ideju i navodi na re{ewe.
A sada na posao. Pred vama je prvi od rebusa obra|enih u ovoj
6
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
kwizi.
Slovni rebus
(5,5,5,5)
1.
JA JI ^U ^A
Re{ewe: .....................................................................
Nema {ta izgleda i deluje prili~no obeshrabruju}e! Ni
mawe ni vi{e nego ~ak osam slova. Ali nije tako crno kao
{to izgleda. Evo kako bi postupio iskusni re{ava~ a {to
}ete i Vi ubrzo postati. Najpre bi utvrdio da su sva slova
iste veli~ine i debqine, da su uspravna, cela i iste boje.
Zatim kao {to i sami uo~avate da su grupisana po dva slova
u ~etiri grupe. A onda bi pogledao na brojeve u zagradi
ispod naznake slovni rebus. Ovi brojevi su neophodna i
dragocena pomo} re{ava~ima jer ukazuju od koliko re~i se
sastoji re{ewe i koliko slova ima svaka re~. U na{em
slu~aju re{ewe se sastoji od ~etiri re~i koje su sve
petoslovne.
Predpostavi}emo sada da svaka grupa od DVA slova sa
kqu~em koji ima TRI slova daje tra`enu re~ iz re{ewa od
PET slova. Raspola`emo sa tri kqu~a od tri slova: PRI,
KOD, TIK. Poku{ajmo sa prvim. Dakle, PRI J A /pri
(slovu) J (slovo) A/, dobili smo prvu re~ PRIJA. Po~etak
obe}ava, re~ je korektna pa nastavimo daqe sa istim kqu~em:
PRI J I-PRIJI, PRI ^ U-PRI^U, PRI ^ A-PRI^A.
Sada to napi{imo u jednom redu: PRIJA PRIJI PRI^U
PRI^A.
^estitamo! Re{ili ste svoj prvi rebus, jer re{ewe kako je i
zahtevano ima ~etiri re~i a svaka re~ ima pet slova.
Ovo je {kolski primer rebusa na zadatu temu sa samo jednim
kqu~em re{ewa. Ali svojim {armantnim re{ewem i
tehni~ki besprekoran predstavqa biserni rebus antologijske vrednosti, pa nam je veliko zadovoqstvo {to smo kwigu
po~eli na najlep{i na~in. Rebus je objavqen u beogradskoj
Enigmi, a autor je Srboqub Stankovi} koji je objavqivao 50
- ih godina pod pseudonimom Stanko.
Ukoliko `elite, re{ewe upi{ite sami na za to predvi|eno
mesto.
Kako re{avati slovne rebuse
7
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(4,1,4)
2.
MI \I
Re{ewe: .....................................................................
Opet smo proverili prema prethodnoj preporuci koliko i
kako su grupisana slova i utvrdili da su identi~na. Zatim
zavirimo u brojeve u zagradi. Ustanovili ste da vas buni ona
jedinica. Ali ne}e dugo! Pro~itajte na glas i u dahu tekst
rebusa. Kaza}ete MI i \I, zar ne? E, ta jedinica je upravo
veznik I. Sada je ve} lak{e, jer ~etvoroslovne re~i re{ewa
dobi}emo kombinovawem dvoslovnih grupa iz postavke
rebusa sa jednim od dvoslovnih kqu~eva. Da poku{amo sa
prvom grupom MI. Uz M I-uzmi, sa M I-sami, do M I-domi,
korektne re~i su: uzmi i sami. Koja je od wih u re{ewu
odlu~i}e druga re~, koju dobijamo istim postupkom. Dakle,
uz \ I-uz|i, sa \ I-sa|i, do \ I-do|i. Do|i je jedina korektna re~, a re{ewe je : UZMI I DO\I.
Par re~i o vezniku I. Kao i veznik A, veoma se ~esto
koristi u rebusima kada se nabrajaju pojmovi koji istovremeno ~ine celinu, odnosno koji se dopuwuju do celine, ili
kad se povezuju pojmovi istog ili bliskog zna~ewa pa se time
podvla~i, isti~e smisao sadr`an u wima.
Slovni rebus
(5)
3.
[A
Re{ewe: [KODA ([ kod A)
Postavka rebusa-dva slova, re{ewe-petoslovna re~, kqu~ je
troslovni, i eto vam na poklon auto.
8
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(4,4,4,4)
4.
VA DI MO SE
Re{ewe: SAVA SADI SAMO SASE ( sa V A, sa D I, sa M
O, sa S E )
Ta~no ste uo~ili punu analogiju sa rebusom br. 1 , s tim da su
u re{ewu ~etvoroslovne re~i, a kqu~ re{ewa je predlog
SA.
Slovni rebus
(7,2,6)
5.
SKJ CM
Re{ewe: SAKSIJA SA CVE]EM ( sa K S i J, a sa C ve}e M )
Upisali smo odmah re{ewe jer je rebus te`i, a ima i novih
elemenata koje treba podrobno objasniti. Naime uo~avate da
prva grupa ima TRI slova, a da je u drugoj grupi slova jedno
slovo ve}e ili vi{e. Kada se radi o grupi od tri slova
mogu}e je vi{e kqu~eva re{ewa: s, sa, pri, kraj, itd. Metod
re{avawa je slede}i. Najpre ide izabrani kqu~ pa sredi{we
slovo, zatim prvo (levo) slovo a daqe veznik I koji prethodno re{eno povezuje sa drugim (desnim) slovom.
U na{em slu~aju primewen je kqu~ SA. Dakle SA K
(sredi{we slovo) S (prvo, levo slovo) I (veznik) pa J
(drugo, desno slovo). Prepi{imo re{ewe ove troslovne
grupe SKJ. Ono glasi SAKSIJ. Po{to prva re~ re{ewa ima
sedam slova po smislu i logici predpostavimo da je sedmo
slovo veznik A, a tra`ena re~ SAKSIJA. A sada da re{imo
starog poznanika dvoslovnu grupu CM. ^itamo sa C je
veliko M, ili C i veliko M, {to nas ne vodi do re{ewa. Ali
slovo M je ve}e od slova C i to je `eqeno re{ewe: sa C ve}e
M, odnosno SA CVE]EM, ~ime je postignut zahtev o broju
re~i i broju slova u re~ima re{ewa 2,6. Ovim je potvr|ena
pretpostavka da je sedmo slovo veznik A, koji je po definiciji sveza za isticawe ne~eg suprotnog onome {to bi se
o~ekivalo u prethodnoj re~enici, odnosno druk~ije
Kako re{avati slovne rebuse
9
Prostorna uzajamnost slova
(razli~ito) od datog u prethodnoj re~enici tj. wenom delu.
Slovni rebus
(6,5)
6.
RP KI ZK
Re{ewe: SRPSKI JEZIK (s R P, s K I je, Z i K)
Po{to ste pro~itali re{ewe uo~avate da je ne{to novo
tre}e lice jednine sada{weg vremena glagola BITI-JE.
Skre}emo vam pa`wu da }ete ga ~esto sretati u rebusima,
kako u du`em obliku JEST, tako i u tre}em licu mno`ine
sada{weg vremena SU, JESU odnosno odre~nim oblicima
NIJE, NISU, pa je zbog velike primene glagolu BITI
posve}eno posebno(tre}e) poglavqe.
Rebus nije te`ak za re{avawe: s R P s K I i dobili smo
prvu re~ od {est slova SRPSKI. Tre}a grupa ZK ~ini deo
druge re~i re{ewa. Pro~itajmo to kako pi{e, dakle ZIK (Z
i K) nedostaju jo{ dva slova, pa kada pove`emo sa prvom re~i
SRPSKI logikom dolazimo da je re{ewe druge grupe (KI),
zapravo bilo s K I je, a druga re~ je JEZIK.
Slovni rebus
(5)
7.
AA
Re{ewe: ATIKA (A tik A)
Isto kao i kod rebusa br. 3, re{ewe je re~ od PET slova,
rebus u postavci ima DVA slova, KQU^ je TROSLOVNA
re~, ovog puta predlog TIK.
10
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(4,3)
OB
8.
Re{ewe: OBLI ZUB (O, blizu B)
Kao i u prethodnom rebusu u postavci su dva slova, ali
re{ewe se sastoji od dve re~i. Da li i ovde mo`e da se primeni isti metod re{avawa? Da poku{amo. Dakle, re{ewe
ima ukupno sedam slova, mawe dva slova iz postavke, ostaje
jo{ PET slova. Sada primenimo petoslovne kqu~eve
BLIZU, PORED, SKUPA. Iz re{ewa znamo da je to predlog BLIZU. Efektan, antologijski vredan rebus.
Slovni rebus
(8.3)
9.
SN
Re{ewe: SPOREDNI PUT (S pored N, P u T)
Druga grupa slova je ne{to novo, ali sigurno ste se ve}
sna{li. Slovo P je u slovu T, kra}e re~eno P u T, dakle
PUT, a to je upravo i druga re~ re{ewa. Grupu od dva slova
re{avamo ve} sa lako}om. Po{to prva re~ ima osam slova
kqu~ je predlog PORED, dakle S pored N - SPOREDN pa
pove`emo neizbe`nim veznikom I oba dela u dato re{ewe.
Slovni rebus
(6)
10.
ZA
Re{ewe: MIMOZA (mimo Z A)
Umesto komentara upu}ujemo vas na obja{wewa uz rebuse
br.3 i br.7. Ovde je predlog MIMO u prilo{koj slu`bi sa
Kako re{avati slovne rebuse
11
Prostorna uzajamnost slova
zna~ewem: u blizini, pored, pokraj.
Slovni rebus
(6,3)
11.
CWQ
Re{ewe: KRAJWI CIQ (kraj W, i C i Q)
Evo prilike da se potsetimo komentara uz rebus br. 5 i da
utvrdimo posebnosti re{avawa TROSLOVNE grupe. Iz
re{ewa vidimo da je primewen kqu~ KRAJ, pa daqe
sredi{we slovo W. Budu}i da rebus ~ini samo grupa od tri
slova, autor je izvrsno iskoristio zna~ewe veznika I, kojim
je povezao ne samo drugo, desno ve} i prvo, levo slovo: dakle,
KRAJ W I C I Q. Odli~an rebus.
Slovni rebus
(9)
12.
I NA
Re{ewe: POKRAJINA (pokraj I, NA)
Sve poznato, devet slova iz re~i re{ewa mawe tri slova iz
postavke rebusa, i tako smo do{li do kqu~a POKRAJ. Novo
{to treba da usvojite je da se dvoslovna grupa koristi i kao
celina.
Slovni rebus
(2,5,2,5)
13.
B RI
Re{ewe: ZA JEDNO SU DOBRI (zajedno su do B, RI)
Re{ewe od ~etiri re~i sa ukupno ~etrnaest slova, a samo
tri slova u postavci daje vam za pravo da do re{ewa nije ba{
lako do}i. Ali nije ni nemogu}e. O~igledno je da je
12
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
primeweni kqu~ sa puno slova, a to je onda ZAJEDNO {to
se odnosi na slova RI. Sada se treba setiti komentara uz
rebus br. 6 o glagolu BITI, pa tako dobijamo jo{ dva slova,
dakle ZAJEDNO SU RI. Poku{ajmo da ovo ra{~lanimo
prema zahtevu re{ewa. Dobi}emo : ZA JEDNO SU i ostalo
je jo{ RI, ali i slovo B. Sada pogledajmo ponovo rebus.
Slova RI su ZA, IZA, ili PORED, KRAJ, ali i DO slova B,
dakle DO B, pa pi{emo ZAJEDNO SU DO B RI, odnosno ZA
JEDNO SU DOBRI.
Po{to re{ewe mo`e da izazove svakojake asocijacije u vezi
ja~eg pola, autor tvrdi da se re{ewe odnosi iskqu~ivo na
tzv. glasa~ku ma{inu
Slovni rebus
(4,4,5)
14.
JA
JA
Re{ewe: .....................................................................
Re{ewe }ete sami upisati naknadno, jer ovaj rebus
{armantnog re{ewa i antologijske vrednosti zahteva va{u
pa`wu uz sigurno pove}anu znati`equ. Po{to re{ewe ima
tri re~i sa ukupno trinaest slova, a u postavci ~etiri slova
od kojih su samo dva razli~ita, o~igledno da se re{ewe ne
dobija metodama koje smo do sada koristili. I u pravu ste.
Re{ewe je: JAJA NISU SKUPA (JA JA nisu skupa).
Ovo je izuzetno te`ak rebus i sasvim mu odgovara starinski
naziv za rebuse - razbiglava.
Uz ovaj prelepi rebus ide i jedna teorijska napomena.
Smatra se da dobar rebus ne sme da ima u postavci i re{ewu
re~i istog korena. To ovde nije slu~aj, jer u postavci NISU
SKUPA zna~i da nisu zajedno, a u re{ewu da ne ko{taju
mnogo.
Ovaj biserni rebus vam poklawamo, jer ste sa ovim ~etrnaestim rebusom obradili prvu celinu pododeqak 1.1.0 odeqka 1.1, a da to niste ni primetili. Pre nego {to produ`ite
sa daqim prou~avawem preporu~ujemo da jo{ jednom pregledate ove rebuse, jer }ete mnoge od ovih ideja koristiti u jo{
puno rebusa sve do kraja kwige.
Kako re{avati slovne rebuse
13
Prostorna uzajamnost slova
1.1.1
U ovom pododeqku kqu~evi re{ewa su: PRE, PRED,
ISPRED, NAPRED. Zajedni~ko za sve ove predloge je da
ozna~avaju da se neko ili ne{to nalazi, prostire, pru`a,
kre}e s predwe strane koga ili ~ega.
Slovni rebus
(7)
15.
I
M
Re{ewe: PREMIJE (pre M, I je)
Lako za re{avawe, po{to smo se upoznali sa neizbe`nim
glagolom biti u rebusu br.6.
Slovni rebus
(4,7)
16.
M
A
Re{ewe: NEMA PREDAJE (ne M, a pred A je)
Najpre da otkrijemo {ta predstavqa znak poni{tavawa.
Negaciju svakako i to ravnopravno NE ili NIJE. Iz
re{ewa vidimo da je to ne, dakle ne M, odnosno NEM. Ova
negacija nalazi se ispred slova A pa je drugi deo re{ewa
pred A je, pi{emo PREDAJE. Autor je izvrsno iskoristio
zna~ewe veznika A da pove`e delove u efektnu celinu. Malo
slova, krcato sadr`ajem. Odli~an rebus, sjajne poruke.
14
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(9,7)
17.
O
PQA
E
Re{ewe: ISPREDENA KONOPQA (ispred E, nakon O,
PQA)
U ovom rebusu ima ne{to novo i ne{to druk~ije. Novo je
kqu~ re{ewa NAKON koji je obra|en u pododeqku 1.1.3.
Druk~ije {to ste odmah uo~ili je da troslovna grupa PQA
deluje i uzima se kao celina u odnosu na druga slova. Ukupni
broj slova dve re~i re{ewa ukazuje da su kori{}ena dva
kqu~a i to sa ve}im brojem slova, {to je osnovni prilaz u
re{avawu ovog rebusa, pored ve} konstatovane celovitosti
troslovne grupe.
Slovni rebus
(7,9)
18.
U I
Re{ewe: .....................................................................
Pred vama je prava rebusna poslastica. Dobro vidite i nije
{tamparska gre{ka. Re{ewe rebusa od dve re~i ima ukupno
{esnaest slova. Ovo je na{ najekonomi~niji rebus, a re{ewe
je: ISTRAGA NAPREDUJE (I straga napred U je).
Autor ovog bisernog rebusa ukrasa antologije je poznati
beogradski karikaturista Dragan Rumen~i}, a rad je
objavqen u beogradskoj Enigmi. Sigurni smo da }ete sa
velikim zadovoqstvom upisati re{ewe na ozna~enom mestu.
1.1.2
Kqu~evi re{ewa u ovom pododeqku su: ZA, IZA, POZADI,
NAZAD, STRAGA, OTRAGA, NATRAG, PO, POSLE,
NAPOSE.
Zajedni~ko ovim predlozima je da ozna~avaju polo`aj, mesto
s druge strane ili zadwe strane ne~ega, pokazuju iza ~ega se
ne{to nalazi ili biva.
Kako re{avati slovne rebuse
15
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(6,6)
19.
RA
RA
RA
Re{ewe: ZARAZA RAZARA (za R A, za R A, za R A)
Kao i u rebusima br.1 i br.4 kori{}en je isti kqu~, pa
po{to ga primenimo kod svih grupa: za R A, za R A, za R A,
dobijenu fazu razdvojimo na dve re~i od po {est slova kako
je nazna~eno. Odli~an rebus.
Slovni rebus
(5,7)
N
IR
20.
K
Re{ewe: ZAKON PRERIJE (za K o N pre R I je)
Grafi~kim prikazom
izme|u slova uspostavqen je odnos
kojeg karakteri{u kqu~evi re{ewa: O, VISI O, ZA(Prvo
poglavqe, odeqak 3). Prvo }emo re{iti dvoslovnu grupu IR.
Poku{ajmo da je re{imo kao grupu IM u rebusu br. 15.
Dakle, re{ewe je pre R I je, odnosno PRERIJE a to je zapravo druga re~ re{ewa. Po{to se nalazi ZA (iza) grupe ~ije
re{ewe je K o N, odnosno KON prva re~ je ZAKON a
re{ewe ZAKON PRERIJE.
16
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(2,2,3)
21.
MR M
Re{ewe: MI ZA MIR ( M, iza M i R)
Dvoslovnu grupu mo`emo da re{imo prostim povezivawem
slova grupe veznikom I dakle, M i R i dobijamo troslovnu
re~ MIR koja bi mogla da bude tre}a re~ re{ewa.
Ostalo je jo{ slovo M koje se nalazi u postavci IZA grupe
MR, odnosno M iza, a ure|ewem prema zahtevu 2, 2 dobijamo
prve dve re~i MI ZA.
Palindromni slovni rebus
(9)
22.
NAJ MAJ GAJ
Re{ewe: GIMNAZIJA ( AJ, iza N, M i G)
Najpre da predstavimo PALINDROMNI rebus. On se
re{ava kao klasi~ni rebus s tim da se dobijena rebusna
fraza pro~ita s desna ulevo. Palindromni slovni rebusi su
te`i za sastavqawe i re{avawe pa je broj objavqenih palindromnih rebusa neuporedivo mawi od klasi~nih.
Na{ rebus kao {to vidimo ima tri troslovne grupe, a
re{ewe je re~ od upravo toliko slova-devet. Od ~ega krenuti, pitawe je sad! Koncentri{imo se ponovo na tekst rebusa.
Vidimo da se u svim grupama nalazi ista grupa slova AJ i to
taksativno IZA slova N, M i G. A sada napi{imo ovu konstataciju: AJ iza N M i G i pro~itajmo prema definiciji s
desna u levo. Dobili smo re{ewe rebusa Gimnazija re~ od
devet slova.
Kako re{avati slovne rebuse
17
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(4,4)
23.
VE
Re{ewe: POZA DIVE (pozadi V, E)
Sigurni smo da ste ve} (polu) automatski se}aju}i se metoda
primewenog u re{avawu rebusa br. 8, potra`ili kqu~ od
{est slova, a zatim dobijenu frazu razdvojili u dve
~etvoroslovne re~i!
U slede}em rebusu drugi autor utvrdio je o kojoj je divi re~
koriste}i isti kqu~ POZADI.
Slovni rebus
(4,4,5)
24.
TE LO LO
Re{ewe: POZA DITE PARLO (pozadi TE, par LO)
Po{to smo najavili prethodno kqu~ odmah pi{emo: pozadi T E, i dobili smo deo fraze dovoqnu za prve dve re~i Poza Dite. Za dva ista slova ili kao u na{em slu~aju dve
iste grupe slova mogu}i kqu~evi re{ewa su: OBA ili PAR.
Poku{ajmo sa PAR LO dobijamo prezime Parlo filmske
dive koja je slamala mu{ka srca na{ih dedova.
18
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(3,8)
25.
VE
U
Re{ewe: SVE NAZADUJE (s V E, nazad U je)
Po{to vidimo da prva re~ re{ewa ima tri slova name}e se
re{ewe za dvoslovnu grupu VE: s V E - SVE. U formirawu
druge re~i re{ewa u~estvuju dva kqu~a do kojih dolazimo
po{to smo metodom probawa zakqu~ili da nema re{ewa sa
jednim kqu~em.
Slovni rebus
(3,6)
26.
P^
Re{ewe: PAS TRAGA^ (P, a straga ^)
Po{to postavka rebusa ima dva slova a re{ewe ukupno
devet slova u dve re~i, logi~no je da ovaj rebus re{avamo
pomo}u kqu~a od sedam slova. Ali znamo i da se dva slova,
slovo i grupa slova ili dve grupe slova ~esto povezuju
veznicima I ili A. Ovaj rebus se upravo re{ava kombinovawem oba navedena na~ina. Dakle kqu~ je ne sedmoslovna
ve} {estoslovna re~ a veznik je ovog puta A pa pi{emo: P a
straga ^ , a kada se uredi fraza re{ewe glasi: Pas traga~.
Kako re{avati slovne rebuse
19
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(5,5)
27.
Re{ewe: POARO TRAGA (po A, R otraga)
Po{to ste prihvatili savet da pomno osmatrate i analizirate postavku rebusa uo~avate da je slovo A napisano
neuobi~ajeno odnosno da nije celo. Ovakvim grafi~kim
prikazom iskazuju se kqu~evi re{ewa : PO , POLA.
Poku{ajmo sa PO , dakle PO A i dodamo R - POAR i sada
kao prave kolege ~uvenog detektiva otkrijemo da je slovo R
OTRAGA, a re{ewe Poaro traga. Ovaj rebus poklawamo
qubiteqima krimi - romana posebno obo`avaocima dela
nenadma{ne Agate Kristi.
Slovni rebus
(4,2,3,2,5)
28.
Q S U
Re{ewe: KUNI JE PAS NA TRAGU ( Ku nije, pa S, natrag U)
Ve} naznaka da se re{ewe rebusa sastoji od pet re~i i 16
slova ukazuje da se do re{ewa te`e dolazi. Ali i nije ba{
tako. Prvo slovo postavke je precrtano Ku pa pi{emo Ku
nije i kada uredimo ovaj deo fraze dobijamo prve dve re~i
re{ewa: KUNI JE. Kqu~no za re{avawe je prona}i slede}u
troslovnu re~. Wu dobijamo pomo}u kqu~a PA a tra`ena re~
je PAS. Dakle ,dobili smo do sada KUNI JE PAS, a
probawem sa raspolo`ivim kqu~evima i po smislu
zakqu~ujemo da je slede}i kqu~ NATRAG - NATRAG U, a dve
preostale re~i NA TRAGU. Ovo je odli~an primer kako se
do re{ewa dolazi korak po korak koriste}i deo re{ewa i
povezuju}i ga neprestano sa brojem datih re~i odnosno brojem slova svake re~i.
20
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Direbus
(7;8)
29.
V AAAAA
Re{ewe: POVREDA (po V, red A) ; PRIVREDA (pri V, red A)
Iz navedenih re{ewa ispravno ste zakqu~ili da je direbus
rebus koji ima dva re{ewa.
Grupom slova AAAAA grafi~kim putem predstavqeni su
kqu~evi: RED, NIZ koji su obra|eni detaqnije u [estom
poglavqu. Kqu~ PO je u zna~ewu POSLE.
Slovni rebus
(4,1,5,3)
30.
PM DE LE
Re{ewe: LEPO S LEPIM IDE ( LE posle P i M, i DE)
Posle neuspelih poku{aja da re{ite rebus po~iwu}i od
prve grupe PM krenu}ete kako treba sa posledwom grupom
LE. Grupa LE je posle grupa PM i DE, dakle LE posle PM i
DE - Lepo s lepm ide , i kada izvr{imo korekciju re{ewa
grupe PM u P i M, dobijamo ovo lepo re{ewe. Isti~emo da
je autor dva puta koristio veznik I, za re{ewe unutar
dvoslovne grupe i za povezivawe dve grupe.
Kako re{avati slovne rebuse
21
Prostorna uzajamnost slova
Dogovorena vizita
Slovni rebus
(8,6)
31.
K AZ TA
Re{ewe: ZAKAZANA POSETA (za K AZ, a napose TA)
Za te{ke ili rebuse koji su nezgodniji za re{avawe
uobi~ajeno je da se iznad naznake slovni rebus daje kra}i
komentar koji asocira na re{ewe. [to je asocijacija
uspelija i re{ewe je bli`e. U svakom slu~aju pasioniranim
re{ava~ima ovaka pomo} po pravilu poma`e da uglavnom
stignu do re{ewa ~ak kada su u pitawu i najte`i rebusi.
U na{em primeru asocijacija je Dogovorena vizita.
Sinonim za vizita moglo bi da bude poseta. U postavci
imamo upisano TA zna~i da je prvi deo re~i POSE deo neke
druge re~i koju treba da otkrijemo. Sinonim za dogovorena
poku{a}emo da otkrijemo re{avaju}i rebus od po~etka.
Pravi prilaz je za K AZ - zakaz {to po smislu mo`emo nastaviti u zakazana kao sinonim za dogovorena. Tako smo
do{li do re{ewa Zakazana poseta i do kqu~a NAPOSE
ina~e retko kori{}enog priloga koji je i glavni razlog {to
je ovaj rebus te`ak za re{avawe.
Odli~no napredujemo, zar ne? Pre{li smo i drugi pododeqak prvog odeqka. Sada sa fondom od tridesetak re{enih
rebusa svih stepena te`ine re{ivosti , od uslovno lakih do
onih veoma te{kih, i pune glave kqu~eva i pravila sigurni
smo da se ose}ate neuporedivo pouzdanije i da ste skoro
sasvim razbili famu o tobo`woj nere{ivosti slovnih
rebusa.
1. 1. 3. U ovom pododeqku kqu~evi re{ewa su: PA, TE,
ZATIM, ONDA, POTOM, NAKON.
Veznici PA i TE povezuju delove rebusa u prostornoj uzajamnosti, dok su ostali kqu~evi prilozi koji ukazuju da se
ne{to nalazi posle ili iza ne~ega.
22
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slavni srpski vojvoda
Slovni rebus
(5,10)
32.
TE TE
V
N
]
Re{ewe: STEPA STEPANOVI] (s T E, pa s T E, pa N o V i ])
I kod ovog rebusa stavili smo asocijativni komentar ne
zbog te`ine rebusa ve} da bi utvrdili prethodno gradivo.
Ime vidimo ~ine pet slova. Grupu TE mo`emo re{iti kao s
T E - STE. Mu{ko ime na Ste mo`e biti i Steva, ali po{to
je sa istim kqu~em po~etak prezimena tako|e STE (re{ewe
druge grupe TE u postavci) a grupa ] daje re{ewe N o V i
] - NOVI], o~igledno da se ovi delovi povezuju istim
kqu~em PA a re{ewe glasi Stepa Stepanovi}.
Slovni rebus
(4,4,4)
33.
IK OK A^
Re{ewe: IPAK OPAK APA^ ( I pa K, O pa K, A pa ^)
Kao u rebusima br. 1, br. 4 i br. 19 kori{}en je isti kqu~ u
ovom primeru veznik PA.
Kako re{avati slovne rebuse
23
Prostorna uzajamnost slova
Povratni rebus
(7)
34.
A S R
Re{ewe: TESTERA ( A, te S, te R)
Povratni rebus, kao vrsta rebusa novijeg datuma, nije
stekao ve}u popularnost ni sastavqa~a ni re{ava~a.
Povratni rebus re{ava se kao klasi~ni rebus. U dobijenoj
frazi tra`i se prvo slovo kojim bi po~ela logi~na re~ tj.
re{ewe rebusa. Od prona|enog prvog slova ~ita se daqe do
kraja fraze, a onda se prelazi na po~etak fraze i ~ita do
po~etnog slova re{ewa. U na{em slu~aju po~etno slovo u
frazi je prvo slovo T, ~itamo do kraja fraze i dobijamo
TESTER, pa prelazimo na po~etak fraze. Do prvog slova
re{ewa T ostalo je samo slovo A, koje dodamo prethodno
re{enom pa re{ewe glasi TESTERA.
Slovni rebus
(6,2,3)
35.
O M A
Re{ewe: OPREMA ZA TIM ( O pre M, A zatim)
Pro~itajmo rebusnu postavku. O i M, O pa M, O pre M i
stop! Prva re~ re{ewa ima {est slova a budu}i da je tre}e
slovo u postavci slovo A sa prethodnim OPREM daje
tra`enu re~ : oprema. Slovo A je iza, pozadi, ali i nakon,
potom i ono {to nama treba ZATIM. Ure|ewem prema
zahtevu kqu~ zatim razdvajamo u dve re~i ZA TIM a re{ewe
glasi: OPREMA ZA TIM.
24
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(4,4,7)
N
36.
M
L
K
\
Re{ewe: MONA LIZA \OKONDA ( M o N a L iza, \ o K
onda)
Pi{emo bez oklevawa M o N. Po{to je slovo L iza a prve
dve re~i re{ewa imaju po ~etiri slova o~igledno da je autor
grupu M o N i slovo L povezao veznikom A.
Dakle dobili smo deo re{ewa koji glasi Mona Liza. A zatim
ili ONDA sledi dvoslovna grupa sa re{ewem \ o K, pa je
tre}a re~ re{ewa \ o K onda - \okonda. Dobar rebus.
Slovni rebus
(4,4,5,5)
37.
LE A^ ^E
Re{ewe: LEPO TOMA PRI^A PRI^E ( LE, potom A pri ^,
a pri ^ E)
I sami uvi|ate da je poznavawe metoda sa kojima se
re{avaju dvoslovne i troslovne grupe od izuzetne va`nosti.
Prakti~an savet je da te metode pamtite i kroz re~i koje se
pri tom dobijaju pa ~ak i cela re{ewa rebusa u kojima se te
re~i nalaze. A evo potvrde o korisnosti takvog prilaza. U
rebusu br. 1 tako|e smo imali u postavci dve grupe kod kojih
je jedno slovo bilo slovo ^: ^U i ^A sa re{ewem PRI^U
PRI^A. U na{em rebusu grupe A^ i ^E mogli bi da
re{imo shodno prethodnom kao PRI^A PRI^E i ostaje
jo{ da otkrijemo ko(ili kome). Iz re{ewa vidimo da je iza
grupe LE usledio kqu~ POTOM.
Kako re{avati slovne rebuse
25
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(5,1,7)
38.
IC CI
Re{ewe: PRECI I POTOMCI ( pre C I, i potom CI)
Predivan rebus antologijske vrednosti autora Miroslava
Lazarevi}a. Posebno ukazujemo na besprekornost grafi~kog
izgleda postavke rebusa. Re{ewem grupe IC dobijamo prvu
re~ re{ewa pre C I - PRECI. Jo{ kod rebusa br. 2
savladali smo da je ona brojka 1 u naznaci zapravo veznik I.
Ostalo je jo{ da prona|emo petoslovni kqu~ koji }e sa
slovima CI iz postavke dati tre}u sedmoslovnu re~
re{ewa. Probawem i po smislu dolazimo do kqu~a POTOM
i re~i potomci.
Slovni rebus
(8)
39.
DA
A
Re{ewe: ANAKONDA (A nakon DA)
Oprobanim metodom kada je u pitawu jedna re~ re{ewa iz
razlike broja slova re~i i ukupnog broja slova postavke
dolazimo do zakqu~ka da je verovatno primewen petoslovni
kqu~. Prakti~an savet je da u re{avawu uvek treba po}i od
jednostavnijih i logi~nijih metoda. Do kqu~a NAKON s
kojim smo se ve} sreli kod rebusa br. 17, dolazimo malim
kombinovawem. Veoma poznat rebus grozomornog re{ewa.
26
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
1.1.4 U ovom pododeqku kqu~evi re{ewa su: LEVO, DESNO,
DALEKO,DAQE, KUT, U KUTU
Pogledajmo ponovo na{ uslovni dvoslovni rebus:
A
B
Slovo A nalazi se na levoj strani, a slovo B na desnoj
strani, pa su mogu}i kqu~evi re{ewa: LEVO i DESNO.
Ako je pak isti rebus predstavqen malo druk~ije, tj. ako je
ve}e rastojawe izme|u slova A i B:
A
B
tim pove}awem razmaka dolazimo do dva nova kqu~a, i to:
DALEKO i DAQE.
Ovo je sasvim logi~no, ali {ta mislite da li je i za
re{avawe jednoslovnih ili vi{eslovnih rebusa kod kojih su
sva slova u jednoj grupi mogu}e kori{}ewe kqu~eva levo,
desno, daleko i daqe? Neverovatno, ali jeste! To se posti`e
stavqawem takvih rebusa u ome|eni prostor obi~no
kvadratnog ili pravougaonog oblika, pa u zavisnosti od toga
na kojem mestu se nalazi postavka, odnosno u kakvom je odnosu prema odre|enom prostoru dobijamo odgovaraju}i kqu~.
Ovi i ostali kqu~evi, koji proisti~u iz odnosa mesta
postavke rebusa prema prostoru, dati su u slede}oj skici.
VISOKO, GORE
LEVO
KUT, U KUTU
DESNO, DALEKO,DAQE
NISKO, DOLE
Ova {ema je vrlo laka za pam}ewe. A treba}e vam uvek kada
re{avate problem koji je dat u ome|enom prostoru a
postavku ~ine jedno slovo ili jedna grupa slova koji se NE
NALAZE u sredi{wem delu ome|enog prostora.
Kako re{avati slovne rebuse
27
Prostorna uzajamnost slova
Barice
Slovni rebus
(4,4)
40.
DE
M
Re{ewe: MALE VODE (M, a levo DE)
Da nema asocijativnog komentara re{avawe bi po~eli uhodanim putem: osam slova iz re~i re{ewa mawe tri slova
postavke rebusa, i poku{avali sa kqu~em od pet slova. Onda
bi poku{ali sa veznikom I, pa sa neizbe`nim JE.
Asocijacija nam signalizira da su u pitawu VODE. Budu}i
da je u postavci na LEVOJ strani grupa DE napisa}emo levo
DE i tako do}i do `eqenog pojma: LE VODE. Daqe je lako M a levo DE je fraza rebusa koji se mo`e ozna~iti kao nezgodan za re{avawe ba{ zbog kqu~a LEVO.
Slovni rebus
(4,4)
41.
U ]U
Re{ewe: UDES NO]U ( U, desno ]U)
Sa ovim rebusom je neuporedivo lak{e jer se mo`e primeniti uobi~ajeni na~in re{avawa.
28
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(3,3,4)
B
42.
Re{ewe: SAM ODE SNOB ( samo desno B)
Jedno slovo u pravougaonom prostoru, alarm je aktiviran i
skica sa strane br. 27 je pred o~ima. Slovo B je sasvim desno
u pravougaoniku pa pi{emo DESNO B. Ostalo je da
prona|emo jo{ ~etiri slova drugog kqu~a. Slovo B je jedino,
usamqeno ili SAMO pa rebusna fraza glasi: samo desno B,
a re{ewe Sam ode snob. Odli~an rebus.
Slovni rebus
(10)
43.
V
I
Re{ewe: DALEKOVODI (daleko V od I)
Va{em rendgenskom pogledu nije moglo da promakne neuobi~ajeno veliko rastojawe izme|u slova u postavci rebusa.
Broj slova re{ewa ukazuje na kqu~ re{ewa DALEKO sa
kojim ide predlog OD. Veoma poznat i odli~an rebus.
Slovni rebus
(6)
44.
M
E
Re{ewe: MEDAQE (M, E daqe)
Ponovo veliko rastojawe izme|u slova u postavci rebusa, a
kqu~ od ~etiri slova je DAQE. Lep i tako|e veoma poznat
Kako re{avati slovne rebuse
29
Prostorna uzajamnost slova
rebus.
Slovni rebus
(7,5)
45.
U
A
LL
Re{ewe: UDAQENA OBALA ( U, daqe na oba L A)
Iz velikog razmaka izme|u slova U i grupe slova
zakqu~ujemo da je kori{}en kqu~ DALEKO ili DAQE.
Troslovna grupa sastoji se od slova A koje je iznad dva slova
L. Znamo da za dva ista slova (ili grupe) va`i kqu~ DVA,
PAR ili OBA. Dakle A je iznad, nad ili NA dva, par ili
OBA L. Kombinovawem sa zahtevanim brojem re~i i slova u
re~ima dolazimo do rebusne fraze : U daqe na oba L A.
Palindromni rebus
(6)
J
46.
Re{ewe: JASTUK ( kut sa J)
Slovo J sme{teno je u sam ugao pravougaonika kako bi se ostvario uslov za kqu~ KUT. Dobijenu frazu: Kut sa J prema
definiciji za palindromni rebus pro~itamo s desna u levo u
re{ewe JASTUK.
Palindromni rebus
(3,4)
NA
47.
Re{ewe: ANU TUKU (u kutu NA)
30
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Uspe{nije ostvarewe sa uglom tj. sa kqu~em U KUTU.
1.1.5
Posledwi, {esti pododeqak odeqka 1.1 bavi se
pitawem jednog slova, bilo da se radi o jednoslovnom
slovnom rebusu ili slovu koje je samo, samostalno ili odvojeno unutar vi{eslovnog slovnog rebusa.
Kqu~evi re{ewa su: SAMO, JEDINO, SOLO,
SAMOSTALNO, ODVOJENO.
Verujemo da ve}ina od vas po{tovanih kolega re{ava~a a
nadamo se i budu}ih sastavqa~a, do sada nije ni videla a
kamoli re{avala jednoslovni slovni rebus.
Nije ni ~udo, jer se za ovaj rebus sa pravom ka`e da je rebus
kuriozitet. U prilog ovome najboqe svedo~i ~iwenica da je
do sada na biv{em jugoslovenskom prostoru objavqeno ne
vi{e od tridesetak jednoslovnih rebusa.
Slovni rebus
(5)
48.
A
Re{ewe: SAMOA ( samo A)
Pa, zaista, kako da se re{i ovo ~udo od rebusa kada je pred
nama SAMO(slovo) A! A upravo ste dragi ~itaoci nehotice
ali spontano do{li do re{ewa: SAMOA(grupa ostrva u
Polineziji). Verovatno da je proces nastajawa ovog i
sli~nih visprenih ili izuzetno kvalitetnih rebusa sli~an
bqesku muwe ili ra|awu iskre udarom kamena o kamen.
Napomenimo da se kqu~ SAMO u ovom primeru mo`e podjednako odnositi na oba sinonima: JEDINO i
USAMQENO.
Ovaj rebus ima dugu i interesantnu istoriju. Naime, dugo
se smatralo da je autor ovog rebusa znameniti enigmata
Miroslav Vukeli} - Mesalov, koji je ovaj rebus objavio u
zagreba~kom “Ilustrovanom listu“ daleke 1915. godine.
Kasnija istra`ivawa otkrila su da je ovaj rebus bio
objavqen ve} 1900. godine u listu “Spomenak“ koji je izlazio
u Pan~evu, od na`alost, nepoznatog autora. Interesantno da
je autor po{ao ba{ od prvog slova azbuke, a za re{ewe
izabrao malo poznat i toliko dalek geografski pojam, a da je
u kom{iluku imao mesto Samo{, odnosno mogu}nost da sa
istim prilazom sastavi jednoslovni rebus. Rebus sa
Kako re{avati slovne rebuse
31
Prostorna uzajamnost slova
re{ewem Samo{ objavqen je pedesetak godina kasnije!
Tradicija stara
spektakl Mostara
Slovni rebus
(4,2,5)
49.
KO K TA
Re{ewe: SKOK SA MOSTA ( s K O, K samo, s T A)
Re{imo grupu KO i dobijamo s K O - SKO. Po{to je slede}e
u postavci slovo K prva re~ re{ewa glasi SKOK. I ako ste
se kolebali koja bi to mogla da bude mostarska atrakcija,
sada ste sigurni da su u pitawu odva`ni skokovi sa mosta u
Neretvu. Tako smo otkrili najte`i deo rebusa kqu~ SAMO
odnosno da je K samo i sa re{ewem grupe TA- s T A fraza
glasi: s K O K samo s T A, a re{ewe SKOK SA MOSTA.
Odli~an rebus.
Slovni rebus
(4,4)
50
p
Re{ewe: PIJE DINO ( Pi jedino)
Rebus lak za re{avawe. Od ukupnog broja slova re{ewa
odbijamo dva slova(Pi!), a kqu~ je {estoslovna re~ JEDINO.
32
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(5)
N
51.
Re{ewe: SOLON (solo N)
Po{to su ideje sa kqu~evima SAMO i JEDINO bile
prili~no iscrpqene, neumorni i inventivni enigmati
posegli su za stranim sinonimom SOLO. Ali ovaj rebus je
zapravo direbus jer ima i drugo re{ewe, kao {to }ete videti u primeru br. 260.
Slovni rebus
(12,7)
52.
S
TI
Re{ewe: SAMOSTALNOST KRAJINE (samostalno S, T
kraj I ne)
Re{avawe ovog rebusa po~iwe konstatacijom da re{ewe
ima ukupno 19 slova odnosno prva re~ 12 slova. Iz ove konstatacije izvla~imo zakqu~ak da je kqu~ re{ewa neka duga
re~ a to je kqu~ SAMOSTALNO budu}i da je slovo S samo
ili odvojeno. Samostalno S i T daju prvu re~ samostalnost.
Slovo T je kraj I ne a re{ewe ovog veoma ekonomi~nog
rebusa: Samostalnost krajine.
Kako re{avati slovne rebuse
33
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(4,2,4,3)
53.
MI
@
Re{ewe: UZMI OD VOJE NO@ ( uz M I, odvojeno @)
Dvoslovnu grupu MI lako re{avamo, a pamtimo je jo{ iz
rebusa br. 2: uz M I-UZMI.Preostalo je jo{ devet slova a
kada odbijemo slovo @ dolazimo do zakqu~ka da je drugi
kqu~ re{ewa osmoslovna re~ i to ODVOJENO budu}i da je
slovo @ samo. Dobijena fraza glasi: uz M I odvojeno @, a
re{ewe Uzmi od Voje no`.
Ovim sjajnim rebusom zavr{ili smo prvi, najobimniji i
najzna~ajniji odeqak u kwizi. Da se podsetimo u ovom odeqku obra|eni su kqu~evi re{ewa koji proisti~u iz
slede}ih odnosa slova postavke rebusa:
AB, A
BiA
B
i kqu~evi re{ewa za specifi~ne slu~ajeve date u skici br.
1 na strani br. 27.
^iwenica da je ve}ina do sada objavqenih rebusa sastavqena
upravo pomo}u kqu~eva iz ovog odeqka kao i obiqe
izlo`enog materijala nala`e da izdvojimo najzna~ajnije
elemente koji vode do re{ewa rebusa a {to nam je osnovni
naum i svrha ove kwige.
1. Pa`qivo osmatrajte i prou~avajte postavku rebusa sve
dok ga ne re{ite
2. Ukoliko su sva slova iste veli~ine, debqine, uspravna,
cela i istobojna a nalaze se u nekom od gore navedenih
odnosa, rebus re{avate iskqu~ivo pomo}u jednog ili vi{e
datih kqu~eva iz ovog poglavqa. Ovu tvrdwu mo`ete odmah
da proverite re{avaju}i iz enigmatskih ~asopisa rebuse sa
takvim postavkama
3. Pri re{avawu uvek usagla{avajte ono {to re{avate sa
datim zahtevom o broju re~i i broju slova u re~ima re{ewa
34
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
i obavezno zapisujte dobijene delove re{ewa
4. Koristite pritom asocijativni komentar ukoliko je naveden
5. Sa re{avawem krenite od po~etka rebusa tj. od prvog
slova ili prve grupe slova po{to ste prethodno postavku
rebusa glasno pro~itali
6. Kada postavku rebusa ~ine dve celine (dva slova, slovo i
grupa ili dve grupe slova) poku{ajte da delove pove`ete
veznicima I, A, PA ili TE. Kod ovih rebusa naj~e{}i
metod re{avawa je slede}i: od ukupnog broja slova re{ewa
oduzme se ukupni broj slova postavke rebusa. Broj preostalih slova odre|uje du`inu kqu~a re{ewa. Ali preostala
slova mogu da kriju i druge kqu~eve re{ewa naj~e{}e tre}e
lice jednine ili mno`ine glagola biti-JE odnosno SU ili
veznike I ili A
7. Dvoslovne i troslovne grupe slova kao integralni delovi
rebusa re{avaju se uglavnom unutar sebe, ali mogu da deluju
i kao celina u odnosu na ostale elemente postavke
8. Skicu sa kqu~evima za re{avawe jednoslovnih i
vi{eslovnih rebusa kod kojih su sva slova u jednoj grupi,
koristite kada je rebus stavqen u ome|en prostor a postavka
se ne nalazi u sredi{wem delu
Da ste ve} mnogo savladali najboqe svedo~i ~iwenica da
jednu i to naj~e{}u rebusnu postavku mo`ete u potpunosti da
re{avate. Ali mnogo je zna~ajnije da ste po~eli da usvajate
materiju i razmi{qate na onaj pravi, enigmatski na~in. I
sigurni smo da ste sada potpuno odagnali i ono malo preostalih sumwi u vezi fame o nere{ivosti slovnih rebusa.
Odeqak 1. 2 U ovom odeqku, koji ima dva pododeqaka, slova
na{eg uslovnog dvoslovnog rebusa nalaze se u odnosu:
A
B
Pododeqak 1.2.0 Kqu~evi re{ewa su: NA, NAD, IZNAD,
VRH, NAVRH, VI[E, POVI[E, GORE, VISOKO, NA
SEBI JE
Karakteristi~no za ove kqu~eve je da odre|uju mesto u vertikalnom polo`aju ili u polo`aju na gorwoj strani u odnosu na koga ili {ta, odnosno u prostornom zna~ewu
ozna~avaju da se {to nalazi s gorwe strane.
Kako re{avati slovne rebuse
35
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(8,5)
54.
RR RR RR
K D P
Re{ewe: NAKNADNA PROBA ( na K, na D, na P, R oba)
Iznad slova K, D i P nalazi se grupa od dva ista slova sa
kojom smo se ve} sreli u rebusima br. 24 i br. 45, gde su
kqu~evi re{ewa bili PAR odnosno OBA. Ova grupa nalazi
se na K, na D i na P, i kada sredimo ovaj deo fraze dobijamo
prvu re~ re{ewa NAKNADNA i prvo slovo druge re~i P
koje sa re{ewem grupe R oba daje drugu re~ - PROBA. I u
ovom odli~nom rebusu kori{}en je metod uzastopne primene
jednog (istog) kqu~a kao u rebusima br. 1, br. 4, br. 19 i br.
33, s tim da je postavka rebusa oboga}ena uvo|ewem grupe RR.
Slovni rebus
(9)
55.
Re{ewe: NADOKNADA (nad O, K nad A)
Kako to sad tri slova kada razmatramo odnos
.Sve je u
redu jer slova K i A ovde deluju (imaju svojstvo) kao grupa i
tako se re{avaju! Dakle uslovna grupa je NAD O, a re{ewe
grupe
je K nad A, spojimo obe dobijene fraze: nad O, K nad
A i re{ewe glasi NADOKNADA. Izvanredna ideja, sjajna
grafi~ka realizacija. Autor ovog antologijskog rebusa je
akademski slikar Petar Bizumi}.
36
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(2,3)
56.
Re{ewe: NA DNU ( nad N U)
Komentar je suvi{an. Lep rebu{~i}. Ovde se ne radi o
Ujediwenim nacijama kako bi se moglo povezati sa
postavkom rebusa, ve} o romanu Maksima Gorkog.
Slovni rebus
(2,4,1,4)
57.
Re{ewe: IZ NADE U NADU ( iznad E, U nad U)
Postavka rebusa identi~na je onoj u rebusu br. 55. Fraza
glasi: IZNAD E (je) U NAD U, a re{ewe Iz nade u nadu.
Slovni rebus
(4,5)
58.
M
Re{ewe: NEMA SVRHE (ne M, a S vrh E)
Poni{teno slovo M kao i u rebusu br. 16 re{avamo sa ne
M i ovaj deo re{ewa pove`emo sa grupom pomo}u veznika
A. Dobili smo prvu re~ re{ewa od ~etiri slova - NEMA.
Druga re~ ima pet slova, grupu ~ine dva slova, pa preostaje da prona|emo troslovni kqu~. Probawem i prema smislu
zakqu~i}emo da je to kqu~ VRH, a druga re~ S vrh E 37
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
SVRHE.
Slovni rebus
(6,2,4)
NE
U
59.
Re{ewe: NEMAWA NA VRHU ( NE mawa, navrh U)
Po{to ve} sa dosta rutine osmatrate rebusnu postavku
odmah ste uo~ili da su slova NE mala ili mawa od slova U,
odnosno da je slovo U veliko ili ve}e od slova NE. Na
ovakav na~in se upravo pretstavqaju kqu~evi MALO,
MAWE, VELIKO, VE]E, koji se obra|uju detaqno u
Drugom poglavqu. Rebus re{avamo polaze}i od grupe NE:
NE su mawa i dobijamo korektnu re~ od {est slova mu{ko
ime NEMAWA. Po{to se ova grupa nalazi na, nad slovom U
sinonimni kqu~ NAVRH sa slovom U daje frazu koja po
ure|ewu sa zahtevom za drugu i tre}u re~ daje preostali deo
re{ewa NA VRHU.
Skoro neverovatno ali Qubivoje Andri}, re{ava~ iz
Mionice, za istu postavku na{ao je drugo re{ewe po{to je
po{ao obrnutim putem: U veliko je pod NE - UVELIKO JE
PODNE. Ovaj primer najboqe svedo~i koliko je postupak
re{avawa prakti~no identi~an sa procesom sastavqawa
rebusa. Jer je nedvosmisleno da je na{ vispreni re{ava~
zaista SASTAVIO i to, slo`i}ete se, izvanredno kvalitetan rebus sa prelepim re{ewem.
Slovni rebus
(8)
A
VC
60.
Re{ewe: VI[EVICA (vi{e V i C, A)
Grupu VC mo`emo uzeti kao celinu ili je re{iti sa V i C.
U prvom slu~aju kqu~ bi bio petoslovna, a u drugom
~etvoroslovna re~. Metodom probawa sti`emo do kqu~a
VI[E i fraze : vi{e V i C A i re{ewa VI[EVICA.
38
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(7,3)
61.
Re{ewe: UZVI[EN ^IN ( u Z, vi{e N, ^ i N)
Kada se slovo ili grupa slova kao u ovom primeru nalazi
izme|u dva ista ili dva razli~ita slova mogu}i kqu~
re{ewa je U. Dakle slovo ili grupa slova je U nekom slovu
(ili slovima), odnosno U nekom slovu (ili slovima) nalazi
se slovo ili grupa slova. Poku{ajmo sa metodom U Z.
Re{ewe grupe ^N mo`e biti ^ i N, {to daje troslovnu re~
^IN koja bi mogla biti druga re~ re{ewa. Ako smo dobro
po~eli re{avawe sa UZ ta dva slova i jo{ nekori{}eno u
re{avawu slovo postavke N ~ine ukupno tri slova {to
zna~i da je kqu~ kojeg treba prona}i ~etvoroslovna re~,
budu}i da prva re~ re{ewa ima sedam slova. Grupa slova ^N
nalazi se iznad slova N a sinonimni kqu~ od ~etiri slova za
IZNAD koji nam nedostaje je VI[E, pa re{ewe troslovne
grupe glasi: vi{e N, ^ i N, {to sa prethodno re{enim UZ
daje prelepo re{ewe. Odli~an rebus.
Slovni rebus
(4,5,4,4)
62.
JU
O^I
DI
VI
Re{ewe: VI[E O^IJU VI[E VIDI ( vi{e O^I JU,
vi{e VI DI)
Pored neosporno korisne poruke i lepog re{ewa ovaj rebus
uvrstili smo jer odli~no ilustruje pravilo da dvoslovne
ili troslovne grupe mogu da se tretiraju i kao celina.
Kako re{avati slovne rebuse
39
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(8)
E
W
63.
Re{ewe: POVI[EWE ( povi{e W, E)
Vi{e slova W je slovo E. Sinonimni kqu~ za VI[E od
potrebnih {est slova je POVI[E, pa dobijamo frazu
povi{e W E.
Slovni rebus
(2,4,6,3)
IZ
E’
64.
`
T
Re{ewe: IZ GORE DOLETE KOS ( IZ gore, dole T, E koso)
Po{to su slova postavke rebusa sme{tena u ome|eni prostor, a ra{trkana su na sve strane, primeni}emo jedan ili
vi{e kqu~eva datih u skici br.1 na strani 27. Prethodno da
razjasnimo druk~iji izgled slova E. Takvim uko{enim
grafi~kim iskazom dobija se kqu~ KOSO. Apostrof uz
slovo E ukazuje da se od fraze dobijene sa u~e{}em slova E
odbija weno posledwe slovo, po{to je apostrof iza slova E.
Re{avawe ide glatko: IZ gore, dole T, E koso i kada zbog
apostrofa odbijemo posledwe slovo u frazi E koso, dakle
drugo slovo O, dobijamo prelepo re{ewe: Iz gore dolete
kos. Ovo je jedini logogrifni rebus u kwizi pa zato dobro
zapamtite wegovu specifi~nost i na~in na koji se re{ava
deo postavke rebusa kraj koje se nalazi apostrof.
40
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(4,4,)
SI
65.
Re{ewe: SIVI SOKO (SI visoko)
U ome|enom prostoru dvoslovna grupa SI sme{tena je
sasvim gore uz samu ivicu obruba. Iz skice br. 1 na strani 27
pronalazimo kqu~ VISOKO za analogni polo`aj slova ili
grupe slova onom koje zauzima u na{em primeru grupa slova
SI. Formiramo rebusnu frazu: SI visoko i dobijamo divno
re{ewe Sivi soko. Rebus antologijske vrednosti.
Slovni rebus
(3,2,4)
66.
A
A
Re{ewe: ANA SE BIJE ( A na sebi je)
Sigurno vam je jo{ osmejak na licu, po{to ste pro~itali
re{ewe ovog lucidnog rebusa. Ovo je prvi objavqeni rebus
sa ovakom idejom. Autor rebusa je Marjan Jur~ec, a rebus je
objavqen u “Sfingi rebusu” daleke 1936-te godine. Ovaj
rebus je veoma zgodan za sklapawe opklada budu}i da ima jo{
jedno re{ewe (vidite rebus br. 171!), koji zbog kqu~a
NALAZI SE nije ba{ glatko re{iv, a usu|ujemo se da
tvrdimo da je ovo drugo re{ewe, po{to je van svih {ablona,
skoro nere{ivo!
U pododeqku 1. Odeqka 1. 2 kqu~evi re{ewa su: POD,
ISPOD, KROZ, SA, PODNO, UDNO, OZDO, DOLE,
NISKO, NI@E
Ovi kqu~evi ukazuju na polo`aj s dowe strane podrazumeva41
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
ju}i mirovawe pod predmetom.
Slovni rebus
(9)
67.
U
QE
V
Re{ewe: PODUNAVQE (pod U, na V, QE)
Analogno rebusu br. 55. pi{emo: pod U na V, QE. Ovaj
rebus najmodernijeg izgleda je zapravo “deda” - rebus, jer je
objavqen jo{ 1926 - te godine!
Slovni rebus
(6,8)
S
KA
P
68.
Re{ewe: PREPIS PODNESKA ( pre P, ispod ne S, KA)
Re{imo najpre troslovnu grupu: Pod, ISPOD ne S je
grupa KA. Napi{imo dobijenu frazu zajedno: ISPODNESKA. Posledwih osam slova mogla bi da daju drugu re~, pa je
izdvajamo i pi{emo Podneska {to bi bio genitiv od
imenice Podnesak. Ova troslovna grupa je PRE P (preostalog slova postavke), pa PRE P i ve} re{eno IS, daju prvu
re~ re{ewa Prepis.
42
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(4,6)
69.
B NG
BI
Re{ewe: BING KROZBI (B i NG kroz BI)
Postavku u celini posmatramo kao razlomak, s tim {to
slova postavke pretstavqaju op{te brojeve. Prema ovom deo
postavke: B NG je brojiteq, a grupa slova BI imeniteq iz
~ega proizilazi da je kqu~ kojim re{avamo ovaj
“matemati~ki” rebus predlog KROZ.
Slovni rebus
(5,2,2,4)
70.
SI
K
NA
VI
Re{ewe: SISAK JE NA SAVI (SI sa K je, NA sa VI)
U ovom primeru imamo dva uslovno re~eno razlomka, koji se
re{avaju pomo}u drugog “matemati~kog” kqu~a SA, a koji je
sinonim kqu~u KROZ.
Slovni rebus
(3,5)
S
LE
71.
Re{ewe: LEP ODNOS (LE podno S)
Samo osam slova u dve re~i re{ewa mawe tri slova postavke
i ostaje da prona|emo da je petoslovni kqu~ re|e kori{}eni
prilog PODNO.
Kako re{avati slovne rebuse
43
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(7)
72.
ST
B
Re{ewe: BUDNOST ( B udno ST)
U odnosu na rebus br. 71, slovo i grupa slova zamenili su
mesta, ali je metod re{avawa isti. Kqu~ re{ewa je tako|e
re|e kori{}eni prilog UDNO.
Neplodno zemqi{te
Palindromni rebus
(6)
L
P
73.
Re{ewe: PODZOL ( L, ozdo P)
Po{to je put do re{ewa ote`an palindromnom formom
rebusa tu je asocijativni komentar kao mala ispomo}.
Slovni rebus
(6,2,4)
I
K[
`
74.
DO
Re{ewe: DODOLE NA KI[I (DO dole, na K i [, I)
U ome|enom prostoru dvoslovna grupa DO je DOLE pa prva
re~ re{ewa glasi DODOLE koje su o~igledno dobro obavile
44
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
posao jer su NA KI[I!
Palindromni rebus
(6)
75.
T
Re{ewe: TOKSIN ( nisko T)
Ponovo ome|en prostor a jedino slovo sme{teno sasvim
dole u istom. Petoslovni kqu~ sa kojim dobijamo tra`eno
re{ewe je prilog NISKO.
Slovni rebus
(4,4)
GE
DA
76.
Re{ewe: DANI @EGE (DA ni`e GE)
Odmah uo~avamo da grupe slova u postavci nisu u istom
redu. Iz razlike ukupnog broja slova re{ewa i broja slova
postavke proizilazi da je kqu~ ~etvoroslovna re~ .
Grupa DA je dole ali i NI@E u odnosu na grupu GE i eto
re{ewe koje nas potse}a na julsko - avgustovske vru}ine.
Odeqak 1.3
Kod ovo odeqka slova se nalaze u odnosu:
B
A
Ovaj Odeqak nema pododeqke. Kqu~evi re{ewa su: O, ZA,
VISI, VISI O, O SEBI JE, a razmatraju relaciju nadodavawa, pri~vr{}ivawa o ne{to, pridevawa, prika~ivawa
45
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
uz ne{to.
Slovni rebus
(9)
77.
V
S
N
M
L
Re{ewe: LOMONOSOV ( L o M o N o S o V)
Logi~no i jasno. I u ovom odeqku kori{}ena je vi|ena
ranije ideja primene jednog (istog) kqu~a. Veoma prepoznatqiv rebus.
Slovni rebus
(7)
78.
O
VI
Re{ewe: ZAOVINE ( za O V, I ne)
Pogledajte pa`qivo postavku rebusa. Slovo V povezano je
sa slovom O dok slovo I nije! Dakle: o, ZA O V, I ne, nije pa
prema brojnom uslovu formiramo frazu Za O V I ne. Do
istog re{ewa dolazilo se i sa druk~ijom postavkom
,
me|utim prva postavka je mnogo kvalitetnija ne samo {to je
ekonomi~nija jer nema znak poni{tavawa, ve} {to posti`e
negaciju samim rasporedom slova. Zapamtite ovaj prilaz
re{avawa jer }ete ga sretati posebno kod rebusa sa malo
slova u postavci.
Slovni rebus
(7)
79.
R
T
Re{ewe: VISITOR ( visi T o R)
46
Rebus koji lako re{avamo uz pomo} kqu~a VISI .
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(3,6,2,3)
80.
SS
I
Re{ewe: SVE ZAVISI OD VAS ( sveza visi o dva S)
^etrnaest slova ukupno u re~ima re{ewa a samo tri slova
u postavci rebusa ukazuju da treba ulo`iti vi{e truda.
Slovo I povezano je sa oba slova S i re{avamo ovu konstataciju najdu`im kqu~em VISI O, po{to re{ewe kako smo
rekli ima puno slova. Dobili smo frazu: I visi o. Grupu od
dva ista slova re{avamo kqu~em DVA, jer dopuwena ovim
re{ewem fraza glasi: I visi o dva S, a posledwih pet slova
mogla bi da budu tre}a i ~etvrta re~ re{ewa: OD VAS. Ali
do kona~nog re{ewa nedostaje jo{ slova koja }e nam dati
neko od zna~ewa slova I. Pre svega ono je slovo,zatim samoglasnik ili vokal, i naravno veznik ili SVEZA. Tako
dolazimo do kqu~a SVEZA pa fraza glasi: Sveza visi o dva
S, a re{ewe - Sve zavisi od vas. Kao {to vidimo autor samo
slovo I ne uzima u re{ewe, ve} wegovo zna~ewe!
Izvanredan, antologijski rad autora Marka Mari}a,
objavqen u Vjesnikovom Kvizu.
Slovni rebus
(2,2,4)
K
K
81.
Re{ewe: KO SE BIJE ( K o sebi je)
Na upitno re{ewe ovog rebusa dobili smo odgovor u re{ewu
rebusa br. 66, a povezanost re{ewa proistekla je iz primene
varijacije istog kqu~a.
47
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Odeqak 1. 4 Slova u ovom odeqku nalaze se u odnosima
odnosno BAB.
1.4.0 U ovom pododeqku kqu~evi re{ewa su: U, UNUTAR,
ME\U, IZME\U, SRED, USRED, POSRED, U SEBI JE
Slovni rebus
(7)
82.
Re{ewe: KUKURUZ ( K u K u R u Z)
Uo~avate potpunu analogiju sa rebusom br. 77: uzastopnu
primenu istog kqu~a. Re{ewe ovog rebusa, kao parcijalni
deo re{ewa, prikazano je druk~ijom postavkom u rebusu br.
84! Jedan od op{tepoznatih rebusa.
Slovni rebus
(4,6)
83.
r[r ]I
Re{ewe: URO[ PREDI] ( u Ro [, pred I ])
Prvu grupu slova lako re{avamo: u Ro [ i dobijamo ime znamenitog slikara. Kao kqu~ re{ewa grupe slova ]I name}e
se predlog PRED.
Slovni rebus
(9,4)
84.
Re{ewe: KUKURUZNA POQA ( K u K u R u Z, na po Q A)
U ovom rebusu dat je druk~iji grafi~ki prikaz za re{ewe
“kukuruz”. Sa grafi~kim prikazom kqu~a PO, POLA upoznali smo se u rebusu br. 27.
48
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(4,3,1,4)
85.
TO
Re{ewe: TONE ^UN U TARU ( TO ne, ^ unutar U)
Odli~an rebus prelepog re{ewa sa re|e kori{}enim
kqu~em UNUTAR.
Slovni rebus
(4,3,5,4)
86.
Re{ewe: NADA IMA SME\U KOSU (nad A ima S me|u K,
o S U)
Na prvi pogled ~ini se da je rebus te`i za re{avawe, jer
re{ewe ima ~etiri re~i sa puno slova. Ali kada ga zajedni~kim snagama re{imo vide}ete da je zapravo nezgodniji,
iskqu~ivo zbog jednog detaqa. Analizirajmo prvu grupu
slova postavke. Neposredno iznad, NAD slova A nalazi se
(IMA!) slovo S, koje je pak me|u, IZME\U slova K.
Slo`imo ovu frazu i dobijamo Nad A ima S me|u K, a drugu
grupu slova re{imo kao: o S U pa re{ewe glasi - Nada ima
sme|u kosu. Detaq koji nam je zadavao pote{ko}e pri
re{avawu: kqu~ IMA, posebno je obra|en u ^etvrtom
poglavqu.
Kako re{avati slovne rebuse
49
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(5,6)
87.
[ TO [
Re{ewe: NE[TO IZME\U ( ne [, TO izme|u)
Kqu~ IZME\U kao re~ istog zna~ewa druga je re~ re{ewa
{to po pravilima sastavqawa kvalitetnih rebusa nije
dozvoqeno. Na{ li~ni stav je da kod izuzetnih konstrukcija
ili kod rebusa sa lepim re{ewima, kao i svugde, treba da
va`i poznat princip: izuzetak od pravila! A da bi
potvrdili ovo mi{qewe navodimo slede}i rebus koji je
autor Miroslav Vukeli} objavio jo{ 1917. godine.
Slovni rebus
(4,4,4,4,1,2,1,7)
88.
NEBO
AJA
MORE
Re{ewe: GORE NEBO DOLE MORE A JA U SREDINI
Bez komentara. [to bi rekli mladi, zar nije super?
Slovni rebus
(7,5)
89.
I TS I
Re{ewe: SREDITI STAWE ( sred I, T i S tawe)
Dvoslovna grupa TS nalazi se u, unutar ali i SRED istih
slova I. Slovo S predstavqeno je grafi~kim iskazom koji
daje kqu~eve: tanko, TAWE. Slo`imo prema ovom frazu:
Sred I T i S tawe iz koje dobijamo re{ewe - Srediti stawe.
50
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(1,5,7)
90.
U A U
NC
Re{ewe: U SREDU NADNICA ( usred U, nad N i C, A)
Pri re{avawu ovog rebusa koristi}emo analogni metod
koji smo primenili re{avaju}i rebus br. 86. U ovom rebusu
sredi{we slovo grupe UAU, slovo A, nalazi se iznad, NAD
grupe slova NC. Budu}i da je slovo A- u , sred , USRED slova
U dobili smo sve delove fraze koja glasi: Usred U nad N i
C A.
Slovni rebus
(7,2,6)
91.
I BU NA I
Re{ewe: POSREDI JE ZABUNA ( posred I je, za BU NA)
Puno slova re{ewa ukazuje da je kqu~ du`a re~ pa
poku{ajmo sa prilogom POSRED. Dobijamo deo fraze
Posred I, {to bi mogla da bude prva re~ re{ewa od sedam
slova - Posredi. Dvoslovne grupe tretiraju se kao celine: za
BU NA, {to daje tre}u re~ re{ewa koja je sa prvom re~i
o~igledno povezana kqu~em JE.
Slovni rebus
(7,2,4)
92.
Re{ewe: POSREDI JE INAT (posred I je, I na T)
Grupa
nalazi se u, ali i sred, POSRED slova I, pa
pi{emo: Posred I je I na T. Izvanredan rebus sa original-
Kako re{avati slovne rebuse
51
Prostorna uzajamnost slova
nim grafi~kim prikazom za kqu~ POSRED.
Slovni rebus
(8)
93.
Re{ewe: EUSEBIJE ( E u sebi je)
Nastavak primene ideje iz rebusa br. 66!
1.4.1
U ovom pododeqku slovo ili grupa slova koji se
nalaze izme|u dva slova re{avaju se kqu~evima: DELI,
RASTAVQA
Slovni rebus
(6)
94.
A J A
Re{ewe: DELIJA ( deli J, A)
Ovaj rebus inspirisao je autore slede}eg rebusa da
osavremene grafi~ki iskaz, a re{ewe posve}uju Zvezdinom
jugu!
Slovni rebus
(6)
95.
Re{ewe: DELIJE (deli J, E)
Mo`da bi se ovako upe~atqiva i prepoznatqiva postavka
mogla da iskoristi u marketin{ke svrhe kao amblem, {tampawem na majicama, kapama, {alovima i zastavicama navi52
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
ja~a!
Slovni rebus
(4,6,3,3,2,4)
96.
Re{ewe: BORA STAVQA JOD ANI NA RANE ( BO rastavqa J od A, NI na R, A ne)
Puno slova u postavci i jo{ vi{e u re{ewu. Rebus smo
uvrstili u kwigu da bi vas upoznali sa kqu~em RASTAVQA
i ne}emo ga analizirati. A sada mali izazov za vas
po{tovani re{ava~i i budu}i sastavqa~i rebusa.
Poku{ajte sa ovim kqu~em da sastavite rebus elegantnije
postavke sa mawe slova i atraktivnijim re{ewem. Sre}no!
Odeqak 1.5
U ovom odeqku slova, ista ili razli~ita,
nalaze se oko jednog ili vi{e slova
B
B
B
B
A
B
B
B
B
Kqu~evi re{ewa su: OKO, OKOLO, U
Slovni rebus
(3,8)
97.
Re{ewe: OKO SOKOLOVO (oko S, okolo V, O)
Sredi{we slovo je S, a oko wega su slova V, a oko wih su
slova O. Ovakav grafi~ki prikaz omogu}io je autoru da primeni dva razli~ita kqu~a. Izvanredan, antologijski rebus
53
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
prelepog re{ewa.
Slovni rebus
(5,1,5)
98.
Re{ewe: PETAO I KOKO[ (pet AO, i K oko [)
Oko slova [ je sa grupama slova AO i slovo K. Prvi kqu~
re{ewa je BROJ grupa slova AO pa pi{emo : pet AO i
(jedno) K oko [. Sjajna ideja, izvanredan, antologijski rad
autora Olafa Qubibrati}a.
Slovni rebus
(4,6)
99.
TTT
TAT
TTT
AAA
ANA
AAA
Re{ewe: AUTO - KOLONA (A u T, okolo N, A)
Fraza A u T mogla se pretstaviti jednostavnije sa TAT, ali
autor je ovakvim grafi~kim iskazom u vizuelnom smislu
postigao ve}u vrednost rebusa. Odli~an rebus.
Odeqak 1.6 U ovom odeqku slovo ili slova nalaze se van,
izvan drugog ili drugih slova. Da bi to pretstavili
grafi~ki pribeglo se ponovo poznatom ome|avawu prostora, pa slovo ili slova koja nisu u tom prostoru dobijaju
zna~ewe da su van, izvan. Dakle kqu~evi u ovom odeqku su:
VAN, IZVAN, VAN SEBE JE
B
54
A
Kako re{avati slovne rebuse
Prostorna uzajamnost slova
Slovni rebus
(4,4)
I JC
100.
Re{ewe: IVAN ZAJC (I van, za JC)
Slovo I je van ome|enog prostora, a to je ujedno i prva re~
re{ewa - IVAN. A iza, ZA slova I je grupa slova JC.
Slovni rebus
(6,7)
101.
STE
ABVGD
\.@ZI
JKLQM
N.OPR
. . . UF
HC^X[
Re{ewe: STEVAN NEMAWI] (STE van, nema W I ])
Grupa slova STE je van ome|enog prostora u kojem su
sme{tena slova azbuke, a iz koje su zapravo i izuzeta slova
STE. Pi{emo: STE van i dobijamo prvu re~ re{ewa mu{ko
ime Stevan. Pored slova S, T i E za koja smo ve} utvrdili, u
azbu~nom nizu u ome|enom prostoru, nedostaju i slova W i
]. Dakle: nedostaju, fale, NEMA W i ], i dobijamo drugu
re~ re{ewa - Nemawi}. Odli~an, antologijski rebus. Kqu~
NEMA detaqno je razmatran u ^etvrtom poglavqu.
Slovni rebus
(7)
102.
NAR
Re{ewe: NIRVANA (N i R van A)
Slova N i R su izvan, VAN slova A koje se smestilo u
ome|eni prostor. A u ovo vreme jesti NAR sigurno dovodi do
Kako re{avati slovne rebuse
55
Prostorna uzajamnost slova
stawa najvi{eg “bla`enstva”!
Slovni rebus
(10,3)
103.
Re{ewe: IZVANREDAN [UT (izvan reda N, [ u T)
Kqu~ RED poznat nam je iz rebusa br. 29, a analognu grupu
sa re{ewem P u T sreli smo jo{ kod rebusa br.9. Pi{emo:
izvan reda N, [ u T, {to izaziva burno odobravawe kod pravih qubiteqa sporta.
Slovni rebus
(1,3,4,2)
104.
O O
Re{ewe: O VAN SEBE JE ( O van sebe je)
Nastavak primene ideje iz rebusa br. 66!
56
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
DRUGO POGLAVQE
IZGLED SLOVA
Zna~ewa slova koja proizilaze iz wihovog izgleda, odnosno grafi~kog prikaza, drugi je, zna~ajni i veoma ~est, sastavni deo slovnih rebusa.
Raznovrsnost izgleda slova i obiqe wihovih zna~ewa
obra|eni su u ovom poglavqu kroz sedam odeqaka.
Uniformisanost izgleda slova li{ilo bi re{ava~a dilema,
jer bi za svako zna~ewe slovo bilo precizno grafi~ki
definisano. To je svakako predmet dogovora autora i redakcija, prevashodno enigmatskih ~asopisa. Mi smo u~inili
jednu mogu}u varijantu, prema kojoj su svi rebusi u kwizi
prikazani na osnovu slede}ih izgleda slova, odnosno
Kako re{avati slovne rebuse
57
Izgled slova
wihovih zna~ewa:
Prakti~an savet, ~esto se vra}ajte na ovu stranu i pregledajte sva zna~ewa pamte}i pritom i wihov grafi~ki
izgled, pa ~ak i kada ih zaista potpuno usvojite, jer se u
pam}ewu ponekad zaturi neki kqu~ {to nije ni ~udno s
obzirom na wihov veliki broj.
ODEQAK 2.1
Kqu~evi u ovom odeqku su: VELIKO,
VISOKO, VE]E, VI[E, KRUPNO, OGROMNO, GOLEMO, MAKSI, MALO, MALENO, MAWE, NISKO, NI@E,
MINI
Slovni rebus
(7)
105.
NN
Re{ewe: VELIKAN (velika N)
U komentaru rebusa br.2, dali smo veoma korisan savet da
postavku rebusa pro~itate na glas. Postupimo opet tako.
Po{to nam grafi~ki izgled slova ukazuje da su slova N
velika, pro~ita}emo velika N i do}i do re{ewa - Velikan.
Ovaj metod pro~itavawa postavke rebusa posebno je delotvoran kod rebusa sli~nih ovom u kojima nema radwe ili zapleta, pa se stoga ovi rebusi mogu i nazna~avati kao rebusne
^ITAQKE.
58
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
Slovni rebus
(7,7)
[I
106.
Re{ewe: PRIVELI KOM[IJE (pri velikom [, I je)
Dva slova postavke, tri kqu~a re{ewa: PRI, VELIKO i JE,
i re{ewe od ~etrnaest slova! Izuzetno ekonomi~an i
sadr`ajan rebus.
Palindromni rebus
(3,4)
107.
O
Re{ewe: OKO SIVO (O visoko)
Proba}emo redom: slovo O je celo, ~itavo, pravo, uspravno,
veliko i VISOKO. Odli~an jednoslovni rebus lepog, a
nekima i izuzetno lepog re{ewa.
Slovni rebus
(5,5)
108.
OI
Re{ewe: OVE]E IMAWE (O ve}e I, mawe)
Briqantna
rebusna
Antologijski rad.
~itaqka
Kako re{avati slovne rebuse
velike
re{ivosti.
59
Izgled slova
Slovni rebus
(7,5)
109.
A
R
Re{ewe: PREVI[E GRAJE (pre vi{eg R, A je)
Izvrsan rebus visoke ekonomi~nosti. U rebusima br. 61 i
br. 62, sreli smo se sa kqu~em VI[E u zna~ewu: nad, iznad,
a u ovom slu~aju kqu~ VI[E je u zna~ewu VE]E.
Slovni rebus
(4,7)
110.
U
Re{ewe: SAMO UKRUPNO (samo U krupno)
Iz fenomenalnog rebusa br. 48 pozajmi}emo kqu~ SAMO,
pa daqe pro~itamo postavku. Dobijamo frazu: samo U krupno, i re{ewe - Samo ukrupno, koje asocira na KE[ i plave
koverte!
Slovni rebus
(6,6)
111.
PP
Re{ewe: POGROM NARODA (P ogromna, R od A)
Slova P su znatno ve}a od do sada kori{}enih, pa kra}im
kombinovawem sa mogu}im kqu~evima za takav izgled slova
opredequjemo se za kqu~ OGROMNA, po{to dva slova tra`e
kqu~ u mno`ini. Za dati izgled slova R uzimamo kqu~ OD
pa fraza glasi: P ogromna R od A, a pora`avaju}a poruka
re{ewa - Pogrom naroda. Da bi vas odmah oraspolo`ili
60
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
dajemo vam slede}i rebus.
Slovni rebus
(4,4)
112.
JE
Re{ewe: GOLE MAJE (golema JE)
Rebus je lako re{iv, jer nije te{ko odabrati pravi kqu~
GOLEMO. Uz ovaj rebus i{ao je komentar autora ili redakcije , da je tekst re{ewa rebusa izgovorio na glas jedan
“veseli“ turista dobro natopqen {panskim vinom dok je posmatrao ~uveno Gojino platno u madridskom muzeju Prado.
Na{ komentar - blago wemu i to dvostruko!
Slovni rebus
(6)
113.
M
Re{ewe: MAKSIM (maksi M)
Kao u rebusu br. 51, kqu~ je strana re~ ali je zato re{ewe
na{e starinsko mu{ko ime Maksim.
Slovni rebus
(7)
114.
HT
Re{ewe: MALAHIT (mala H i T)
Po{to su slova MALA dodamo jo{ re{ewe grupe HT: H i
T i dobijamo re{ewe koje se tako|e mo`e pro~itati u jednom
dahu.
Kako re{avati slovne rebuse
61
Izgled slova
Slovni rebus
(2,6,2,6)
115.
DO
OD
Re{ewe: OD MALENA DO GOLEMA (OD malena, DO golema)
Lepo re{ewe ovog rebusa odli~na je potvrda re~enog uz
rebus br. 87!
Slovni rebus
(7,4)
116.
I
TA
Re{ewe: PRIMAWE MITA (pri mawem I, TA)
Sa enigmatama o~igledno treba biti oprezan , jer vidimo
da kada, na primer, ka`u ili napi{u: I TA, postoji
mogu}nost da su zapravo mislili na - korupciju! I u ovom
primeru prvo dolazi kqu~ koji defini{e prostornu
povezanost, pa deo fraze koji karakteri{e posebnost izgleda slova: pri mawem slovu I su slova TA. Odli~an rebus sa,
na`alost, uvek aktuelnim re{ewem.
Palindromni rebus
(6)
117.
t
Re{ewe: TOKSIN (nisko T)
Druk~ija verzija u odnosu na prikazanu u rebusu br. 75. U
oba rebusa kori{}en je isti kqu~ NISKO, u prvom primeru
u zna~ewu DOLE a u ovom rebusu u zna~ewu MALO.
62
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
direbus
(1,4,4,5;4,4,5)
118.
A
JA
Re{ewe: I ZANI @EGA PRIJA; DONI @EGA PRIJA
Metod kojim dolazimo do oba re{ewa je isti: u prvom
slu~aju grupa slova JA je IZA, a u drugom slu~aju DO slova
A. Slovo A je NI@E od slova grupe JA, a re{ewe grupe JA,
koju smo re{avali jo{ u rebusu br. 1, je - pri J A. Fraze ovog
direbusa glase: iza ni`eg A pri J A, odnosno - do ni`eg A
pri J A.
Slovni rebus
(7)
119.
MM
M
Re{ewe: MINIMUM (mini M u M)
Posle solo i maksi na red je do{ao jo{ jedan “uqez“MINI. Postavka rebusa koju ~ine samo slova M deluje
veoma upe~atqivo i prijatno.
ODEQAK 2.2
U ovom odeqku razmatraju se kqu~evi:
PRAVO, USPRAVNO, KOSO, KRIVO, RAVNO,
POLO@ENO, OBRNUTO, OBRATNO, NAOPAKO,
DUBI, POPREKO
Slovni rebus
(8)
120.
PS
Re{ewe: PRAVOPIS ( pravo P i S)
Budu}i da se slova uobi~ajeno {tampaju malo isko{eno,
istaknuta je samo ~iwenica da je slovo P pravo.
Kako re{avati slovne rebuse
63
Izgled slova
Anagramni rebus
(5,5)
121.
TA
Fraza: 8,2
Kqu~: 3,1,2,9,5 7,8,4,10,6
Re{ewe: PUSTA NARAV ( uspravna TA)
Anagramni rebus re{avamo kao klasi~an rebus, a dobijenu
frazu ure|ujemo prema datom kqu~u u re{ewe rebusa.
Konkretno u na{em primeru fraza glasi: uspravna TA. Sada
odbroj~imo tekst fraze po~ev od wenog prvog slova:
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
uspravna TA
Zamenom u kqu~u brojeva slovima dobijamo re{ewe - pusta
narav.
Slovni rebus
(8,3)
ISTORIJSKA
122
VELIKA BITKA
Re{ewe: KOSOVSKI BOJ (koso V s K i B o J)
Osmotrimo dobro ovu veoma originalnu postavku rebusa.
Sa slovom J iz prve re~i, povezana su slova V i K iz druge
re~i i slovo B iz tre}e re~i. Uo~avamo da je slovo V koso
napisano i sa ovim elementima sastavqamo rebusnu frazu:
koso V s K i B o J. Izvanredan rebus gde nam je ve} u postavci
: Istorijska velika bitka ukazano na re{ewe - Kosovski boj!
Ovaj antologijski rebus sastavio je Branislav Niki}, a
objavqen je u enigmatskoj monografiji “Boj na Kosovu“.
64
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
Slovni rebus
(7)
123.
Re{ewe: KRIVAJA (kriva JA)
Izgled slova u grupi JA ukazuje na zna~ewe KRIVO, a
po{to se radi o dva slova, kqu~ se uzima u mno`ini.
124.
P
Slovni rebus
(6,6)
p
Re{ewe: PRAVNO PITAWE (P ravno Pi tawe)
Izgled slova P, koje kao da je prileglo da se odmori, ukazuje
na jedno od zna~ewa polo`eno, RAVNO. P ravno daje prvu
re~ re{ewa Pravno. Slovo p je tanko ali i TAWE u odnosu
na spavalicu P, ~ime smo do{li do druge re~i Pitawe.
Istaweni Ludolfov broj ~esto se sre}e u rebusima.
125.
O
P
Slovni rebus
(5,4,3)
J
Re{ewe: OPOLO @ENO PIJ (O, polo`eno P i J)
Umesto analize dajemo napomenu da je slovo P (opet ono!)
POLO@ENO po zamisli autora, a ne zbog konzumirawa
Opolo vina!
Kako re{avati slovne rebuse
65
Izgled slova
Slovni rebus
(1,6,3,3)
DE
126.
Re{ewe: U DOBRNU TOM IDE (u D obrnuto M, i DE)
Prvo konstatujemo da je slovu M koje se nalazi u slovu D
krenulo ne{to naopako, OBRNUTO od o~ekivawa. Dakle : u
D (je) obrnuto M. Ure|ewem ovog dela fraze prema brojnom
zahtevu, dobijamo prve tri re~i re{ewa: U Dobrnu Tom, a
~etvrta re~ dobija se povezivawem grupe DE sa prethodnim
re{ewem veznikom I i glasi - IDE.
Slovni rebus
(3,5)
DD
127.
Re{ewe: DOB RATNA (D obratna)
Slova D su naopaka (kao i re{ewe!), ali su i obrnuto ili
OBRATNO napisana. Odli~an rebus, sumornog re{ewa.
Slovni rebus
(3,5,5)
U
128.
TI
Re{ewe: UNA OPAKO PRETI (U naopako, pre T I)
Na pretwu od poplave reagovali bismo spontano sa: U
NAOPAKO! Odli~an rebus.
66
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
Slovni rebus
(5,5)
R
A
129.
JA
Re{ewe: NERAD UBIJA (ne R, A dubi, JA)
Precrtano slovo R lako re{avamo sa ne R. Slede}e slovo
u postavci, slovo A, kao akrobata ili fakir uspe{no
DUBI, pa nastavak fraze: A dubi i uz dodatak grupe slova
iz postavke JA, daje re{ewe o kojem bi se moglo polemisati.
130.
@ D
I
Slovni rebus
(5,1,7)
@
Re{ewe: UZDU@ I POPREKO (uz D u @ I popreko)
Te`i rebus kako zbog metoda re{avawa tako i zbog
primewenog kqu~a POPREKO. Uobi~ajeno je da se grupa
slova re{ava unutar sebe, ali kao {to se vidi iz re{ewa, u
ovom slu~aju kori{}en je drugi pristup koji preporu~ujemo
da dobro zapamtite!
ODEQAK 2.3
Kqu~evi u ovom odeqku su: [IROKO,
[IRE, UZANO. USKO, U@E, TANKO, TAWE, DEBELO,
DEBQE
Slovni rebus
(4,6)
131.
Re{ewe: PU[E [IROKO (P u [, E {iroko)
U ovom rebusu, kao i u rebusu br. 14, kqu~ postaje re~
re{ewa, ali u sinonimnom zna~ewu, jer kqu~ [IROKO u
re{ewu ozna~ava vrstu vetra.
Kako re{avati slovne rebuse
67
Izgled slova
Palindromni rebus
(4,5,3)
132.
Re{ewe: LO[E MERI[ ANE( E na {irem E, [ o L)
U odnosu na tipsko slovo E, drugo slovo E u postavci
o~igledno je [IRE, pa re{ewe dela postavke sa dva slova E
glasi: E na {irem E.
Slovni rebus
(6,6)
133.
NA
Re{ewe: SUZANA,SUZANA (S uzana su za NA)
Manekensko - usukani “imix“ slova S upu}uje nas na mogu}e
kqu~eve: usko, UZANO. Re~ena grupa slova S je iza, ZA
grupe slova NA, pa pi{emo - S uzana su za NA. Prvo Suzana
u re{ewu neka podseti mlade na istoimeni hit, a drugo,
posebno igra~e Lotoa, na Suzanu Man~i}!
Slovni rebus
(5)
134.
Re{ewe: USKOK (usko K)
Jednoslovni rebu{~i} sa slovom K, koje kao da je dr`alo
dijetu ili nedaj Bo`e gladovalo. Ali je re{ewe juna~ko!
68
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
Slovni rebus
(6,5)
135.
Re{ewe: POLAKO DRU@E (pola K od R u`e)
Slovo K u ovom rebusu ne samo da je uzano, usko ve} se i
prepolovilo. [to bi pakosnici rekli: “Divno izgleda, pola
ga nestalo“. Po{to je slovo R u punoj kondiciji u pore|ewu
sa wim slovo K je o~igledno U@E. Kqu~ re{ewa u`e
povla~i uz sebe predlog OD, pa fraza glasi: Pola K od R
u`e. Rebus bogat sadr`ajem i veoma ekonomi~an.
Slovni rebus
(5,6)
136.
CCC S
Re{ewe: STRIC STANKO (s tri C, S tanko)
Prepoznatqiv izgled slova S samo otvara dilemu koji je od
dva mogu}a kqu~a kori{}en. Budu}i da druga re~ re{ewa
ima {est slova poku{avamo najpre sa kqu~em TANKO i
dobijamo mu{ko ime Stanko. Troslovnu grupu ~ine ista
slova C. Dakle tri C, pa fraza glasi : S tri C S tanko. Kao
u primeru br. 98, autor je kao kqu~ koristio BROJ istih
slova u grupi zajedno sa tim slovom.
Slovni rebus
(9)
137.
RA S
Re{ewe: ODRASTAWE (od RA, S tawe)
Kako re{avati slovne rebuse
69
Izgled slova
Lep rebus sa nostalgi~nim re{ewem.
Slovni rebus
(6,3,4)
138.
Re{ewe: STANKO IDE BELO (S tanko i debelo)
Izgled prvog slova S smo ve} odli~no upoznali, ali drugo,
lepo popuweno i debequ{kasto S sre}emo prvi put. Logika
nam nala`e da bi kqu~ za takav izgled slova mogao da bude
prilog DEBELO. Rezonovawe je ispravno i rebusna fraza
glasi: S tanko i debelo. Dva slova S povezali smo
neizbe`nim veznikom I , a kao {to vidite autor u re{ewe
nije uvrstio i drugo slovo S! Odli~an rebus u kojem
postavka od dva ista slova razli~itog izgleda daje re{ewe
od tri re~i sa 13. slova ukupno.
Slovni rebus
(8,8)
139.
Re{ewe: PRESTADE BQE[TAWE(pre ST, A debqe, [
tawe)
Slova S i T su uobi~ajenog izgleda, tipska i u odnosu na
wih slovo A je DEBQE, odnosno slovo [ je TAWE, a to su
upravo kqu~evi re{ewa, pored kqu~a pre.
70
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
ODEQAK 2. 4
Kqu~evi u ovom odeqku su: ISTA, JEDNAKA, RAZNA, INA, INO
Slovni rebus
(6,5)
140.
P
PPPP
PPPPP
Re{ewe: PRAZNA PISTA (P razna, P ista)
Ponovo jedno (isto!) slovo u postavci ~udesnog i ~arobnog
grafi~kog iskaza. Izvanredan, antologijski rad autora
Marka Krvavice.
Slovni rebus
(5,3)
141.
PPPP
Re{ewe: JEDNA KAP (jednaka P)
U prethodnom rebusu kao deo rebusa ova postavka
re{avana je pomo}u kqu~a ISTA, a ovde re{ewe daje kqu~
JEDNAKA.
Slovni rebus
(5,4)
142.
TTTTT
TTTT
T
Re{ewe: SVETI INAT (sve T, i ina T )
Kao u rebusu br.140, jedno, isto slovo formira dve grupe
slova: prvu u kojoj su slova iste veli~ine, i drugu grupu gde
su slova T razli~itih veli~ina. Za ovu drugu grupu u ovom
rebusu kori{}en je kqu~ INA, a za re{ewe grupe istih po
veli~ini slova T kqu~ SVE o kojem }e biti re~i u petom
poglavqu. Odli~an rebus sa porukom re{ewa koja je karak71
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
teristi~na za nebeski narod, jer je i inat - sveti!
Slovni rebus
(4)
143.
. . . @,Z,I,J,K,L,Q,M, . . .
Re{ewe: KINO (K ino)
Postavku rebusa ~ini deo azbuke kako bi najlak{e mogli
da uo~imo da se slovo K razlikuje od ostalih slova. Zna~i K
je druk~ije, INO, pa K ino daje re{ewe KINO.
Predpostavqamo da ste odmah uo~ili i drugo re{ewe: ino K
- INOK. ^estitamo, jer ste ne samo re{ili, ve} ste i sastavili rebus i to lep{eg re{ewa od datog!
ODEQAK 2.5
U ovom odeqku kqu~evi re{ewa su: CELO,
^ITAVO, PO, POLA, DEO, ^EST
Slovni rebus
(8)
144.
Re{ewe: PORCELAN (po R, cela N)
Za uobi~ajeno, tipsko slovo znamo da su mogu}i i kqu~evi
re{ewa: CELO, ^ITAVO. Ovi kqu~evi primewuju se
iskqu~ivo kod rebusa koji u postavci imaju bar jedno slovo
ili grupu slova ~iji grafi~ki iskaz daje zna~ewa: PO,
POLA, DEO,^EST.
Zapamtite ovo pravilo, jer je velika olak{ica u re{avawu!
Sada lako re{avamo ovu rebusnu ~itaqku, fraza: Po R cela
N daje re{ewe Porcelan.
72
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
Slovni rebus
(4,4,6)
145.
Re{ewe: ^ITA VAJA NOVINE (~itava JA, no VI ne)
Slova VI izgledaju kao da su sa fronta, dakle nisu cela
ili ~itava, za razliku od slova JA koja prema ovima deluju
~ak kico{ki. Zna~i da postoji uslov da se u re{avawu
primene kqu~evi: CELO ili ^ITAVO. Tri re~i re{ewa sa
ukupno trinaest slova ukazuju da bi to pre mogao da bude
kqu~ ^ITAVO, pa pi{emo: ^itava JA. Prve dve re~i
re{ewa imaju svaka po ~etiri slova, pa po{to dobijena
fraza parcijalnog re{ewa ima osam slova, razdvajamo je na
dve ~etvoroslovne re~i: ^ita Vaja (starinsko `ensko ime).
Ostalo je da otkrijemo tre}u re~ re{ewa i saznamo {ta ~ita
Vaja. Sada je pravi trenutak da pro~itamo postavku rebusa.
Kaza}emo: ^itava JA a, ali, NO VI nisu ili NE, a tre}a re~
re{ewa glasi Novine. Odli~an rebus.
Slovni rebus
(7)
146.
Re{ewe: POHORJE (po H, o R je)
Odli~an rebus. Za re{ewe samo dva slova postavke
kori{}ena su tri kqu~a: PO, O i JE!
Palindromni rebus
(5)
147.
Re{ewe: GALOP (pola G)
Postavku jednoslovnog rebusa ~ini polovina, POLA slova
73
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
G, pa frazu pro~itamo s desna u levo u re{ewe GALOP.
Slovni rebus
(5,1,6)
148.
Re{ewe: DEOBA U NATURI (deo B, AU na T, u R I)
Jasan grafi~ki iskaz slova B nedvosmisleno ukazuje na
kqu~ DEO, dakle Deo B i slovo A daju prvu re~ Deoba. Za
nastavak re{ewa komentar nije potreban.
Slovni rebus
(5)
149.
Re{ewe: ^ESTA (~est A)
Grafi~ki iskaz ukazuje da je u pitawu DEO slova A, a
zastareli sinonim za deo glasi ^EST, {to je i kqu~ re{ewa
u ovom rebusu.
ODEQAK 2.6
Kqu~evi u ovom odeqku su: SPAJA, SPOJENO, RASTE, POVE]AVA SE
Slovni rebus
(9)
150.
L.A.C
Re{ewe: SPAJALICA (spaja L i C, A)
Zna~ewe kqu~a SPAJA autor je ostvario povezivawem sredweg slova ta~kama dodira sa druga dva slova, u skladu sa
74
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
re{ewem Spajalica!
Slovni rebus
(3,4,2,6)
151.
.
K OO HHH
Re{ewe: KOS POJE NA HRASTU (K, O spojena, H rastu)
Ta~kom kojom su povezana dva slova grafi~ki je prikazan
kqu~ SPOJENO. Slova H pore|ana su po veli~ini po~ev od
najmaweg, dakle sa tendencijom daqeg rasta, ~ime se
grafi~ki nazna~uje kqu~ RASTE. Rebus prijatnog re{ewa.
Slovni rebus
(12)
152.
LOV LOV
LOV
Re{ewe: RASTELOVQEWE (raste lovqewe)
U ovom rebusu umesto slova pove}avaju se grupe slova na
koje , tako|e mo`emo da primenimo kqu~ RASTE, dakle:
raste LOV, ali nas to ne dovodi do re{ewa jer nedostaju jo{
~etiri slova. Po{to ose}amo da smo dobro krenuli, ostalo
je da razmotrimo da li re~ u postavci - LOV mo`e i
druga~ije da se ka`e. Tako dolazimo do sinonima
LOVQEWE,
fraze
Raste
lovqewe
i
re{ewa:
Rastelovqewe.
Slovni rebus
(8,2,7)
A
AAA
153.
NC
Re{ewe: POVE]AVA SE NADNICA (pove}ava se nad N i
C, A)
Ova postavka rebusa ~ini vam se poznata i u pravu ste. U
rebusu br. 90, deo postavke iznad slova N i C imao je samo
jedno slovo A, a re{ewe je glasilo Nadnica. U na{em rebusu
slovo A raste, POVE]AVA SE , dakle: Pove}ava se nad N i
Kako re{avati slovne rebuse
75
Izgled slova
C, A na op{tu radost zaposlenih!
ODEQAK 2.7
Kqu~evi u ovom odeqku su: OD, TVORE,
^INE, DAJE
Slovni rebus
(7)
154.
Re{ewe: DOHODAK (do H od A, K)
Slovo H napisano je pomo}u slova A koje se nalazi DO
slova K. Kombinovawem dolazimo do fraze: DO H OD A ,K
odnosno re{ewa - Dohodak.
Palindromni rebus
(8)
155.
Re{ewe: VIDOVDAN (nad V od I, V)
Izvanredan rebus prijatnog grafi~kog iskaza i zna~ewa
re{ewa. ^estitke pripadaju autorki Olgi Frani}.
Slovni rebus
(8)
156.
Re{ewe: STVOREWE (S tvore WE)
U postavci rebusa su dva slova oba napisana pomo}u slova
S. Prema tome od ukupnog broja slova re{ewa odbijamo tri
slova i tra`imo petoslovni kqu~ re{ewa a to je u ovom
slu~aju kqu~ TVORE.
76
Kako re{avati slovne rebuse
Izgled slova
Slovni rebus
(5,1,6)
157.
Re{ewe: TRICE I KU^INE (trice IKU ~ine)
Sva slova postavke napisana su pomo}u broja tri ili trojke, ali do re{ewa nas vodi tre}a mogu}nost kqu~ TRICA.
Re{ewe je poznata izreka koju treba promi{qeno koristiti.
Slovni rebus
(7,3,4,6)
158.
Re{ewe: SUPRUGA STO MUKA ZADAJE (S, u prugastom U
K, a Z A daje)
Te`ak rebus. Ako ste zahvaquju}i uro|enom smislu za
dizajn otkrili da je slovo U PRUGASTO, kraj muka je tek
kada otkrijete i kqu~ DAJE. Ovaj rebus uvrstili smo prevashodno zbog kqu~a DAJE, ali u ni{ta mawoj meri zbog
poruke re{ewa koja je vrlo `ivotna. Sa svoje strane odgovorno tvrdimo da autor rebusa , kada je isti objavqen, jo{
nije bio u bra~nim vodama!
Kako re{avati slovne rebuse
77
Glagol biti
TRE]E POGLAVQE
GLAGOL BITI
Tre}e lice jednine i mno`ine sada{weg vremena glagola
BITI, kao i wegovi odre~ni oblici, ~esti su kqu~evi u
re{avawu rebusa. U prilog ovom najboqe svedo~i podatak da
su ovi oblici glagola BITI zajedno sa re~com NE
kori{}eni 21 put u dosad 158 obra|enih rebusa.
Kqu~evi re{ewa u ovom poglavqu su: JE, JEST, NIJE, SU,
NISU, NE, DA, JESTE
Slovni rebus
(6)
AN
159.
Re{ewe: DOAJEN (do A je N)
Po{to znamo da u re{ewu u~estvuje i glagol BITI, lako
dolazimo do re{ewa. Ina~e bi morali da utvrdimo da preostalih ~etiri slova (6 - 2), ne predstavqaju jedan ve} dva
kqu~a.
Slovni rebus
(1,7,5,6)
160.
U
V
@
VI
Re{ewe: U NASLOVU VA@NA VIJEST (U na slovu V, a @
na VI jest)
Prete`ak rebus u ovom momentu, a i ina~e te`ak rebus.
Glavna pote{ko}a je u otkrivawu kqu~a SLOVO ve} na
samom po~etku re{avawa. A tu je jo{ i kqu~ JEST, glagolski oblik koji se retko koristi u govornom jeziku. Ovaj
primer uvrstili smo i zbog principa demokrati~nosti kako
bi dali priliku malobrojnim pobornicima tvrdwe da su
slovni rebusi nere{ivi! Re{ivost ovog odli~nog rebusa
mogla bi da se znatno pove}a dobrim asocijativnim komentarom.
78
Kako re{avati slovne rebuse
Glagol biti
Slovni rebus
(8,6)
161.
UL I
Re{ewe: UPOREDNE LINIJE (U pored ne L, I nije)
Odli~an i veoma ekonomi~an rebus. Dva kqu~a re{ewa
proisti~u iz uzajamnih odnosa slova, a tre}i je uslovqen
grafi~kim iskazom. U rebusu br. 78, dato je op{irnije obrazlo`ewe za kqu~ NIJE, koje u potpunosti va`i i u ovom
slu~aju.
Direbus
(3,6;2,4,6)
162.
TR A
Re{ewe: SAT RANIJE; SA MOJE STRANE
Do prvog re{ewa dolazimo lako metodom koji smo primenili u prethodnom rebusu: sa T R,A nije, pa ure|ena fraza
daje - Sat ranije. Okolnost da slovo A nije sa nekim od slova
TR, odnosno da su SAMO slova T ili R jedna SA drugim
omogu}ila je autoru da u istoj postavci prona|e i drugo
re{ewe, dakle: SAMO je s T R, A NE - SA moje strane.
Impozantno, zar ne!
Slovni rebus
(6,6)
163.
KK
KD
Re{ewe: PREKID SUKOBA (pre K i D, su K oba)
Dvoslovnu grupu sa istim slovima re{avamo jednim od
mogu}ih kqu~eva: par, dva ili OBA. Re{ewe druge grupe
moglo bi da glasi K i D. Po{to je grupa KK, PRE grupe K i
Kako re{avati slovne rebuse
79
Glagol biti
D pi{emo: Pre K i D su K oba. Uvek kada imate re{ewe
rebusa pro~itajte ga ponovo posmatraju}i pritom wegovu
postavku. Memorisawe tih me}uzavisnosti postavki i
re{ewa, pomo}i }e vam da se lak{e i ta~nije odlu~ite za
metod kojim po~iwete re{avawe. Ovaj izvanredan rebus sa
~etiri kqu~a: I, SU, OBA, PRE sastavio je Momir
Vu~enovi}.
Slovni rebus
(7,1,6)
164.
Re{ewe: TURISTA U TUNISU (T u R ista, u T U nisu)
U slovu R smestila su se dva ISTA slova T, dok su se u
slovu T razba{karila dva slova U razli~itih veli~ina.
Zapi{emo ovu konstataciju: (Slova) T u (slovu) R (su)
ISTA, u (slovu) T (slova) U NISU. U ovom primeru vidimo
da kqu~ NISU mo`e da se odnosi i na zna~ewe kqu~a
grafi~kog izgleda slova (ISTA), pored do sada posmatranih
odnosa prema kqu~evima prostorne uzajamnosti (rebusi br.
78, br. 161, br. 162). Odli~an rebus.
Slovni rebus
(6)
165.
E I
Re{ewe: ENEIDA (E ne, I da)
Za precrtano slovo znamo da predstavqa kqu~eve: NE,
NIJE, ali da uobi~ajeno, tipsko slovo re{avamo kqu~em
DA, to je ne{to novo. Odmah se postavqa logi~no pitawe u
kojim slu~ajevima se koristi kqu~ DA. Na sre}u,
ograni~ewe postoji i ono je analogno primeni kqu~eva
CELO, ^ITAVO. Dakle, kada je u postavci rebusa prisutna
bar jedna negacija, kao u na{em primeru, onda je mogu}e za
neprecrtano, uobi~ajeno (tipsko) slovo uzeti kqu~ DA. Ali
kada za jedno slovo ili grupu slova primenite kqu~ DA ili
JESTE obavezno morate da ih primewujete za sva ostala tip80
Kako re{avati slovne rebuse
Glagol biti
ska(neprecrtana) slova!
Slovni rebus
(6)
166.
R
U
Re{ewe: NERUDA (ne R, U da)
Posle obja{wewa uz prethodni rebus, re{avamo sa lako}om
i dobijamo prezime znamenitog pesnika.
Slovni rebus
(5,4)
167.
@@E
Re{ewe: NE@NE @ENE (ne @, ne @, E ne)
Neverovatno da je ovako prijatno re{ewe postignuto sa
tri negacije! Mo`da je autor sastavqaju}i ovaj rebus imao
na umu slede}e Wego{eve stihove: “]ud je `enska smije{na
rabota . . .”. Odli~an rebus.
Slovni rebus
(5,2,2,6)
168.
L N A
Re{ewe: JESTE LI ZA NENADA (jeste L, iza ne N, A da)
Potvr|ivawe slova L ne ~inimo uobi~ajenom re~com DA,
ve} kqu~em JESTE. Jeste L nalazi se IZA ne N i dodamo jo{
A da.
Kako re{avati slovne rebuse
81
Glagol imati (nemati) i sinonimi
^ETVRTO POGLAVQE
GLAGOL IMATI (NEMATI) I SINONIMI
Kao {to smo ve} utvrdili u prva dva poglavqa obra|ene su
ideje od fundamentalnog zna~aja za KLASI^NI slovni
rebus. Ideje obra|ene u ovom poglavqu unose nova strujawa
i ~ine daqe pomake u teoriji i praksi slovnih rebusa. Na
ovom mestu pomenu}emo pojavu Rebusa u slikama i ideju da
slovo ili slova koja nedostaju daju deo ili celo re{ewe.
Kqu~evi u ovom poglavqu su: IMA, NALAZI SE, NEMA,
FALI, NEDOSTAJE, MAWKA, OSTA, NESTA, NESTAJE, BI, BEZ, ODE
Slovni rebus
(5,3)
TT
169.
Re{ewe: PRETI MAT (pre T, ima T)
Efektna postavka, kolosalno re{ewe. Ovim antologijskim rebusom autor Milan Jelenkovi} mnogo je zadu`io
{ahiste i qubiteqe {aha.
Slovni rebus
(5,1,6)
170.
TI
Re{ewe: IMATI I NEMATI (ima TI, i nema TI)
Pred nama je prvi u nizu ve} najavqenih Rebusa u slikama
koji se uobi~ajeno sastoji od dve slike. Re{avawe je jednostavo, tra`i se razlika (promena) u postavci prve (levo)
slike u drugoj (desno) slici. U na{em primeru promena je
drasti~na, jer je izostavqena cela i jedina grupa slova TI.
Re{avawe je u stilu: “Sad ga vidi{, sad ga ne vidi{“ - Ima
TI ( postavka u prvoj slici) I ( veznikom povezujemo sada
dve slike!) nema TI ( promena odnosno stawe u drugoj slici).
82
Kako re{avati slovne rebuse
Glagol imati (nemati) i sinonimi
Slovni rebus
(3,4,2,4)
171.
A
A
Re{ewe: ANA LAZI SE NADA (A, nalazi se nad A)
Fantasti~ni su putevi enigmatski! Opet je pred nama
prelepa i sadr`ajna postavka kao u rebusu br. 66. Kqu~em
re{ewa NALAZI SE postignuta je visoka ekonomi~nost.
Ovaj odli~an rebus objavqen je dvanaest godina posle rebusa
br. 66!
Slovni rebus
(7,2,3)
172.
SM
Re{ewe: SNALAZI SE SAM ( S, nalazi se sa M)
Isti kqu~ i tako|e veoma ekonomi~an i odli~an rebus.
Slovni rebus
(5)
173.
DI . OSAURUS
Re{ewe: NEMAN (nema N)
Letimi~an pogled na postavku dovoqan je da zakqu~imo da
je u pitawu dinosaurus jer nedostaje slovo N. I upravo
pomo}u tog slova koje nedostaje sti`emo do re{ewa: Nema N
- NEMAN. A da je dinosaurus neman mogli smo da se uverimo
i “u`ivo“ gledaju}i Spilbergov film “Park jura“.
Izvanredan, antologijski rad u kojem je postignuta izuzetna
povezanost zna~ewa postavke i re{ewa.
Sa kqu~em NEMA sastavqeno je puno rebusa, a navodimo jo{
nekoliko sa druk~ijim grafi~kim iskazom.
Kako re{avati slovne rebuse
83
Glagol imati (nemati) i sinonimi
Palindromni rebus
(,5)
174.
A,B,V,G,D,\,E,@,Z,I,J, . , L,Q,M,N, . . .
Re{ewe: KAMEN (nema K)
U azbu~nom nizu nedostaje slovo K, dakle: nema K {to daje
palindromno re{ewe KAMEN.
Slovni rebus
(6,6)
175.
JADRANSKO . . RE
Re{ewe: NEMAMO ODMORA (nema MO od mora)
U ovom rebusu nedostaju dva slova, ali metod re{avawa i
kqu~ su isti: Nema (slova) MO od (pojma) mora. I u ovom
rebusu ostvarena je izvrsna povezanost postavke (more) i
re{ewa (odmor).
Slovni rebus
(6)
176.
MIT . . QEZ
Re{ewe: RAFALI (RA fali)
Opet izuzetna povezanost postavke i re{ewa, s tim da je
kori{}en novi kqu~ FALI. Izvanredan, antologijski rad.
84
Kako re{avati slovne rebuse
Glagol imati (nemati) i sinonimi
Slovni rebus
(3,5,2)
177.
BRAK BR.K
Re{ewe: ANE, DOSTA JE (A nedostaje)
Re{ewe je u stilu narodne izreke: “Zasviraj pa za pojas
zadeni“. Odli~an izbor re~i postavke iz koje je potom izuzeto slovo, sa novim kqu~em NEDOSTAJE daje re{ewe koje se
mo`e ~uti ba{ izme|u supru`nika.
Slovni rebus
(6,7)
G
178.
G
V
L
L
Re{ewe: MAWKAV PREDLOG (mawka V, pred L o G)
Slovo V je misteriozno nestalo, ma da nam nedostaje ili
MAWKA. S ovim kqu~em lako dolazimo do fraze: Mawka V
pred L o G, i re{ewa - Mawkav predlog.
Slovni rebus
(5)
179.
GRAD . . A.
Re{ewe: AOSTA (A osta)
Re{ewe je ime italijanskog grada, ~ije je anti~ko ime
glasilo Augusta Praetoria. Ponovo izuzetna povezanost
postavke i re{ewa rebusa. Antologijski rad u kojem sre}emo
kqu~ OSTA.
Kako re{avati slovne rebuse
85
Glagol imati (nemati) i sinonimi
Slovni rebus
(6,5)
180.
KO K
Re{ewe: NESTAO KOSTA (nesta O. K osta)
U ovom rebusu autor je sa malo slova postavke primenio dva
kqu~a: OSTA i NESTA. Visoka ekonomi~nost, sjajan rebus.
Slovni rebus
(10)
181.
PRISTANI[TE PRISTANI . TE
Re{ewe: NESTA[LUCI (nesta [ luci)
Ovaj rebus je slo`eniji u odnosu na dosad razmatrane iz
ovog poglavqa. U re~i Pristani{te, nedostaje slovo [.
Ponovo je kori{}en kqu~ NESTA a deo re{ewa ~ini sinonimna re~ za Pristani{te - Luka u odgovaraju}em pade`u
~ime je sadr`aj rebusa oboga}en i dobio u kvalitetu.
Odli~an rebus.
Slovni rebus
(7,4)
182.
Re{ewe: NESTAJE VODA (nestaje V od A)
Primedba da je kqu~ NESTAJE nepromewen u re{ewu
bezna~ajna je ako ostajemo bez vode -“Usred leta kad mu
(naro~ito) vreme nije!“ Da bi ostvario ideju autoru su bile
potrebne TRI slike, za razliku od skoro trenutnog nestajawa vode. Lep rebus `alosnog re{ewa.
86
Kako re{avati slovne rebuse
Glagol imati (nemati) i sinonimi
Slovni rebus
(8)
183.
JELOVN . K
Re{ewe: BEZIMENI (bez I meni)
Sa slovom I re~ postavke glasi JELOVNIK {to bi
otmenije rekli MENI. Re{ewe je sada prosto kao boza: bez
I meni, odnosno BEZIMENI. Kao {to vidite sve ~e{}e se
koriste sinonimi umesto datih re~i u postavci rebusa.
Slovni rebus
(8)
184.
N . JEVA LA\A
Re{ewe: BEZOARKA (bez O arka)
Da vas podsetimo: ARKA (lat.) - kov~eg, {kriwa, sanduk je
osnovno zna~ewe ove re~i. Ali prema Bibliji la|a sa kojom
se spasao Noje od potopa tako|e se zvala ARKA. Sada do
re{ewa lako sti`emo, a ono glasi BEZOARKA i ozna~ava
vrstu divokoze koja je mo`da spa{ena od potopa ba{ u
re~enoj arki!
Slovni rebus
(6)
185.
RJA R
Re{ewe: SRBIJA (s R, bi JA)
U ovom rebusu kori{}en je kqu~ BI, a re{ewe je iz jednog
dela.
Kako re{avati slovne rebuse
87
Glagol imati (nemati) i sinonimi
Slovni rebus
(8,3,4)
186.
ZAMR ZA
Re{ewe: ZAOSTALA SAM RODE (ZA ostala, sa M R ode)
Posledwi kqu~ u ovom poglavqu je ODE koji priznajemo
nije lako otkriti. Ali jo{ ve}u te`inu ima priznawe dato
re{ewem: ZA ostala sa M R ode - Zaostala sam rode!
88
Kako re{avati slovne rebuse
Ostali gramati~ki pojmovi
PETO POGLAVQE
OSTALI GRAMATI^KI POJMOVI
Do sada ste se sasvim sigurno uverili koliko je neophodno dobro poznavawe gramatike da bi se uspe{no re{avali
slovni rebusi. U ovom poglavqu dati su gramati~ki pojmovi
koji nisu obuhva}eni u prethodnim poglavqima, od kojih se
ve}ina ~esto koristi u sastavqawu rebusa.
Kqu~evi u ovom poglavqu su: SLOVO, VOKAL, SVEZA,
VEZNIK, SLOG, RE^, NEGO, OD - DO, PA DO, OPET,
KAO, NI, LATINICA, PISANO (slovo), GR^KI
ALFABET, SKRA]ENICE, PETIT, HEMIJSKI SIMBOLI
Slovni rebus
(6,6)
187.
W I W
Re{ewe: USLOVI MAWINE ( u slovima W, I ne)
Re{ewe se sastoji od dve re~i sa dvanaest slova ukupno.
Zna~i da tra`imo du`i kqu~. Precrtano slovo I nalazi se:
U, unutar, posred, nasred istih slova W, odnosno deli ih ili
rastavqa. Poku{aji sa nabrojanim du`im kqu~evima ne
dovode do re{ewa, pa ponovo pro~itamo postavku: U slovima
W (je) I ne, {to nam direktno daje rebusnu frazu.
Prakti~an savet, kada ste iscrpili mogu}e kqu~eve koji su
uslovqeni samom postavkom, i kada ne poma`u ni sinonimne
re~i, poku{ajte sa “posledwom {ansom“ - kqu~em SLOVO!
Kako re{avati slovne rebuse
89
Ostali gramati~ki pojmovi
Slovni rebus
(7,5,5)
^A
LH
188.
Re{ewe: NASLOVI MALIH PRI^A ( na slovima L i H,
pri ^ A)
Dvoslovna grupa ^A je NA, nad, iznad grupe slova LH, koja
je pak pod, ispod grupe ^A. Re{ewe grupe ^A je PRI^A, a
grupe LH mo`e da glasi LiH. Veliki broj slova re{ewa (17)
kazuje na potrebu za jo{ jednim kqu~em pa iz nepotpune
fraze: NA LiH PRI^A i po smislu otkrijemo da je opet u
pitawu famozno SLOVO, odnosno slovima prema odgovaraju}em pade`u.
Slovni rebus
(7)
189.
CI
Re{ewe: SLOVACI (slova C I)
Ovo }e biti lako, sedam re~i re{ewa mawe dva slova
postavke. Jo{ kqu~ od pet slova i skinuli ste jo{ jedan
skalp. Na~in razmi{qawa je pravi, ali da vam nismo u
rebusu br. 187 ukazali na “posledwu {ansu“ kqu~ SLOVO
bilo bi povuci - potegni. Po{teno!
90
Kako re{avati slovne rebuse
Ostali gramati~ki pojmovi
Slovni rebus
(13)
190.
R OC
Re{ewe: PRIRODOSLOVAC (pri R, O do slova C)
Ponovo vrlo nezgodan rebus za re{avawe, i opet je glavni
negativac kqu~ SLOVO. Da zajedno odahnemo, ovim
odli~nim rebusom zavr{ili smo promociju kqu~a Slovo.
Ali ne treba praviti bauka ili baba Rogu od ovog kqu~a.
Pote{ko}e u wegovom otkrivawu le`e u ~iwenici da se ovaj
kqu~ mo`e primeniti na svako slovo ili grupu slova u
postavci i to po naho|ewu autora u skladu sa wegovom zamisli i da je takav prilaz potpuno korektan sa stanovi{ta sastavqawa rebusa.
Palindromni rebus
(6)
191.
I
Re{ewe: LAKOVI (I vokal)
Vrlo brzo zakqu~ujemo da je kqu~ re{ewa neko od zna~ewa
slova I pa preostaje da otkrijemo da je u pitawu kqu~
VOKAL.
Slovni rebus
(3,6)
192.
I NA
Re{ewe: IVO KALINA ( I vokal, i NA)
Opet enigmatska ~arolija. Re{ewe ISTE postavke u
rebusu br. 12. glasilo je Pokrajina. Za re{ewe slova I
primewen je kqu~ VOKAL koji je glavni vinovnik te`oj
re{ivosti ovog rebusa iz “vi{eg kursa“.
Kako re{avati slovne rebuse
91
Ostali gramati~ki pojmovi
Slovni rebus
(3,2,5)
193.
I
Re{ewe: SVE ZA IDOLE (sveza I dole)
U ome|enom prostoru slovo I je dole pa dobijamo frazu:
I dole, odnosno mogu}u tre}u re~ re{ewa -IDOLE. Po{to
je u rebusnoj postavci samo slovo I, kqu~ re{ewa od pet
slova koji nedostaje zapravo je neko od zna~ewa slova I.
Tako dolazimo do kqu~a SVEZA kompletirana fraza glasi:
sveza I dole a re{ewe- Sve za idole. Po mi{qewu va{eg
vodi~a kroz ~udesni svet slovnih rebusa ovo je na{ najkvalitetniji jednoslovni rebus. Antologijski rad autora
Stevana Maqkovi}a.
Slovni rebus
(9,6)
194.
I, PA, TE, .
Re{ewe: SAVEZNICI MAFIJE (sa veznicima Fi je)
U dru{tvu SA na{im VEZNICIMA na{lo se slovo
gr~kog alfabeta Fi, odnosno Fi JE. A re{ewe ovog “srpsko
- gr~kog“ rebusa ukazuje na jatake mo}ne belosvetske
hajdu~ije.
Slovni rebus
(4,2,5,4)
195.
A TA NA SI JE
A
Re{ewe: SAMO JE SLOGA NADA (samo je slog A, nad A)
Ime Atanasije napisali smo rastavqeno na slogove od
kojih je SAMO jedan slog, SLOG A iznad, NAD slova A.
92
Kako re{avati slovne rebuse
Ostali gramati~ki pojmovi
Slovni rebus
(5,4)
196.
NAR BA
Re{ewe: RE^NA RIBA (re~ NAR i BA)
U rebusnim postavkama sa BAR jednom ili vi{e re~i,
mogu}i kqu~ re{ewa je upravo: RE^! Autor je ovaj kqu~
povezao sa re~i NAR (ju`no vo}e, mograw) koju je tako|e
uvrstio u re{ewe: Re~ NAR i BA - Re~na riba.
Slovni rebus
(5,2,4)
197.
S RE
Re{ewe: SVE]E NE GORE (S ve}e nego RE)
Slovo S je veliko ali i ve}e od slova RE. Opredequjemo
se za kqu~ VE]E po{to S ve}e daje re~ od pet slova SVE]E
prema brojnom zahtevu za prvu re~ re{ewa. Ve} smo konstatovali da je slovo S ve}e OD,NO, NEGO slova RE, a u preostalom delu re{ewa kori{}en je kqu~ NEGO.
Slovni rebus
(5,3)
198.
NI RRRRR M
Re{ewe: RODNI DOM (R od NI do M)
Karakteristi~nu i prepoznatqivu grupu istih slova, u
ovom slu~aju slova R, re{avali smo pomo}u kqu~eva: NIZ,
RED, a obra|ena je detaqnije u [estom poglavqu. Ova grupa
sme{tena je izme|u dvoslovne grupe NI i slova M i na toj
~iwenici autor zasniva re{ewe: (Slova) R (su) OD (slova)
NI DO (slova) M.
Vidimo da grupa RRRRR zapravo i samo omogu}uje uvo|ewe
kqu~a OD - DO! Odli~an rebus dragog re{ewa.
Kako re{avati slovne rebuse
93
Ostali gramati~ki pojmovi
Slovni rebus
(5,4)
199.
S AAAAA R
Re{ewe: ZASPA DORA (za S, pa do R, A)
Autor ovog rebusa, ~ija je postavka identi~na datoj u
prethodnom rebusu, po{ao je drugim putem: ZA (iza) slova S
sve DO (slova) R je (slovo) A. Da bi ovu tvrdwu poja~ao uveo
je i kqu~ PA s kojim fraza glasi: ZA S, PA DO R, A a
re{ewe - Zaspa Dora. Izvanredan rebus.
Slovni rebus
(5,5,5)
200.
KO KO I
Re{ewe: KOPAO PETKO IMAWE (KO pa opet KO I
mawe)
U rebusu br. 32 dve iste grupe TE autor je povezao
veznikom PA, {to ~ini i autor ovog rebusa. Ali ~iwenicu
da su grupe iste iskoristio je za uvo|ewe i kqu~a OPET
kojim se ta istovetnost isti~e i potvr|uje.
Slovni rebus
(6,3,2)
201.
MSE NSE
Re{ewe: SANKAO SAM SE (sa N, kao sa M, SE)
Ako pomno prou~ite postavku rebusa uo~i}ete da obe
troslovne grupe sadr`e dvoslovnu grupu SE. U prvoj
troslovnoj grupi grupa SE je sa slovom M a u drugoj sa
slovom N. Ovo kra}e napisano glasi: SA M i SA N je SE.
Istovetnost odnosa slova M i N prema grupi slova SE
istaknuta je kqu~em KAO , pa ure|ena fraza glasi: SA N,
KAO SA M,SE, a re{ewe - Sankao sam se.
94
Kako re{avati slovne rebuse
Ostali gramati~ki pojmovi
Slovni rebus
(5,5)
202.
TO TE S
Re{ewe: STONI TENIS (s TO ni TE ni S)
Postavku rebusa ~ine dve grupe slova i jedno slovo kao
posebni, odvojeni delovi za koje uslovno mo`emo da konstatujemo kako NISU zajedno, odnosno jedan sa drugim. Na
osnovu te ~iwenice autor uvodi kqu~ NI (niti) sa kojim
dobijamo frazu: s TO ni TE ni S. Te`ak rebus.
Slovni rebus
(4,2,4)
203.
D
LS
R
Re{ewe: SELE SE RODE (s eL eS, eR o De)
Odmah ste uo~ili da su slova u postavci napisana latini~nim pismom, {to nam signalizira da sva slova treba
~itati SA PRIZVUKOM prema pravilima za latinicu,
dakle: s eL eS,eR o De. Odli~an rebus lepog re{ewa.
Slovni rebus
(4,2,3)
204.
S
KO
Re{ewe: CENA OD OKA (Ce na O do Ka)
Jo{ jedan rebus na istu temu. Va`na napomena: kada se
koristi kqu~ Latini~no ~itawe sa prizvukom, isti se mora
primeniti za svako slovo!
Kako re{avati slovne rebuse
95
Ostali gramati~ki pojmovi
Slovni rebus
(7,8)
205.
U
ot
Re{ewe: UNAPRED OTPISANA (U napred, OT pisana)
U postavci rebusa uo~avamo novitet u grafi~kom iskazu
po{to je grupa OT data PISANIM slovima. OT pisana daje
drugu re~ re{ewa Otpisana, pa bez ve}ih te{ko}a dolazimo
i do prve re~i Unapred. Odli~an rebus.
Slovni rebus
(4,3,5)
206.
Re{ewe: MITA UZE TAKSI (Mi Tau Zeta Ksi)
U ovoj rebusnoj ~itaqki najve}i problem je setiti se kako
se izgovaraju slova gr~kog alfabeta data u postavci.
Slovni rebus
(3,3,3)
207.
ITD.
Re{ewe: ITA KOD AQE (i tako daqe)
Po{to iza grupe slova ITD stoji ta~ka, pred nama je poznata SKRA]ENICA za izraz: I tako daqe, koji je ujedno i
rebusna fraza.
Slovni rebus
(4,3,5)
208.
a
LA
Re{ewe: PETI TOM ANALA (petitom A, na LA)
Izgled, i posebno veli~ina slova A ukazuju da je ono
ot{tampano PETITOM! Odli~an rebus.
96
Kako re{avati slovne rebuse
Ostali gramati~ki pojmovi
Slovni rebus
(4,4,4)
209.
K Pb Di E
Re{ewe: KOLO VODI DIME (K, olovo, didim, E)
U ovom rebusu postavka je napisana latini~nim pismom da
bi lak{e ustanovili da uokvirene grupe slova zapravo predstavqaju oznake hemijskih elemenata.
Slovni rebus
(7,6)
210.
Fe Al Zn
A
Re{ewe: TRIKOVI NENADA (tri kovine nad A)
Posledwi primer u ovom poglavqu tako|e u postavci ima
oznake hemijskih elemenata. Kada de{ifrujete oznake i konstatujete da se radi o gvo`|u, aliminijumu i cinku ostalo je
jo{ samo da se setite da su svi oni metali ili KOVINE.
Kako re{avati slovne rebuse
97
Koli~ine
[ESTO POGLAVQE
KOLI^INE
Karakteristi~no za rebuse u ovom poglavqu je mno{tvo
slova u postavkama rebusa. Po{to su po pravilu jednostavne
konstrukcije osetno se lak{e re{avaju.
Kqu~evi u ovom poglavqu su: PUNO, DOSTA, GRO,
VI[E, ^E[]E, RE\E, RED, NIZ, SERIJA, KOLONA,
SME[A, SKUP, SKUPINA, RPA, SVE, DU@, REDOM,
SLEDE, PONAVQAJU SE
Slovni rebus
(7)
211.
Re{ewe: PUNOMO] (puno M o ])
Sva slova M su O slovu ] a kojih vidimo ima PUNO.
Slovni rebus
(5,8)
212.
Re{ewe: NIZAK VODOSTAJ (N iza K V o dosta J)
Grupa slova KN re{ava se unutar sebe, a za dati broj slova
J autor je smatrao da ih ima DOSTA.
Slovni rebus
(6,6)
213.
BB
BBBB [[
T
Re{ewe: GROBNA TI[INA (gro B na T i [ ina)
U postavci rebusa treba uo~iti da neposredno iznad slova
T nisu sva slova B nego ve}ina ili GRO istih.
98
Kako re{avati slovne rebuse
Koli~ine
Slovni rebus
(7,3)
214.
NNNNN ^N
Re{ewe: UZVI[EN ^IN (uz vi{e N ^ i N)
Prava je prilika da uka`emo i istaknemo razli~ita
zna~ewa kqu~a VI[E na jednom mestu. Posle zna~ewa:
NAD, IZNAD (rebusi br. 61 i 63), odnosno VE]E
( rebus br. 108), u ovom slu~aju kqu~ VI[E je u zna~ewu
MNO[TVA. Opet mala enigmatska ~arolija jer smo
druk~ijom postavkom dobili isto re{ewe kao u rebusu br. 61
- Uzvi{en ~in!
Slovni rebus
(6,6)
215.
UUUUU AAA
R
Re{ewe: U^E[]E NARODA (U ~e{}e na R od A)
Na slovu R nalazi se vi{e slova U od slova A, {to
omogu}ava uvo|ewe kqu~a ^E[]E koji povla~i sa sobom
predlog OD.
Slovni rebus
(5)
216.
PEEPEEPEEPPEEPEEP
Re{ewe: PRE\E (P re|e)
Brojawem slova P i E utvrdi}emo da su slova E mnogobrojnija ili ~e{}a, a da slova P ima mawe, odnosno da su RE\A.
Kako re{avati slovne rebuse
99
Koli~ine
Slovni rebus
(6)
217.
V AAAAA V
Re{ewe: UVREDA (u V red A)
Postavka ovog rebusa analogna je postavkama u rebusima
br.198 i br.199, ali u ovom slu~aju grupu slova AAAAA
re{avamo kqu~em RED.
Palindromni rebus
(7)
218.
@@@@@@@@
@@@@@@@@
@@@@@@@@
Re{ewe: @IVODER (redovi @)
Kqu~ Red u mno`ini: REDOVI, predstavqamo grafi~kim
iskazom datim u postavci ovog rebusa.
Slovni rebus
(9)
219.
HE MMMM
Re{ewe: HEDONIZAM (HE do niza M)
Grupa slova MMMM u ovom rebusu predstavqa NIZ slova M.
Slovni rebus
(10)
220.
TA PI PI PI PI
Re{ewe: TAPISERIJA (TA, PI serija)
Kqu~eve: RED, NIZ i SERIJA predstavqamo ISTIM
grafi~kim iskazom. U ovom primeru primewen je kqu~ SERIJA.
100
Kako re{avati slovne rebuse
Koli~ine
Slovni rebus
(7)
221.
LLLLL LLLLL
LLLLL LLLLL
Re{ewe: KOLONEL (kolone L)
Re{ewe rebusa KOLONEL podse}a nas na UNPROFOR,
ali mi }emo da zapamtimo samo ono {to nam treba: kqu~
KOLONE i wegov grafi~ki izgled.
Slovni rebus
(6,3)
222.
NVCCNCVNVCVNC
Re{ewe: SME[AN VIC (sme{a N, V i C)
Opet su u rebusnoj postavci izme{ana slova ali ovog puta
ta SME[A se sastoji od tri razli~ita slova. Koja su to
slova poma`e nam autor da odmah utvrdimo jer ih stavqa na
po~etak postavke. Tako je SME[A sopstvenim snagama
(slovima N, V i C) uz enigmatsku pomo} postala SME[AN
VIC, kao {to je uz VIC-kastu pomo} Ogdena Ne{a nastala
kwiga pesama SME[NA SME[A!
Slovni rebus
(5,8)
223.
OOOOO R
OOOOO M
Re{ewe: SKUPO PRIMORJE (skup O, pri M o R je)
Grafi~ki iskaz grupe slova O predstavqa kqu~ SKUP.
Re{ewe rebusa izgubilo je na aktuelnosti, jer je letovawe
na moru postalo preskupo i nedosti`no.
Kako re{avati slovne rebuse
101
Koli~ine
Slovni rebus
(5,5)
224.
KT KT KT KT
KT KT KT KT KT
KT KT KT KT
Re{ewe: SKUPI NAKIT (skupina K i T)
Kqu~ SKUPINA omogu}io je efektno re{ewe uz pomo}
samo dva razli~ita slova.
Slovni rebus
(5,4)
225.
NO NO NO NO NO NO
NO NO NO NO NO NO
Re{ewe: SKUPO VINO (skupovi NO)
Isti grafi~ki iskaz kao u rebusu br. 221, ali u ovom
primeru sa zna~ewem SKUPOVI. [to je nakit skup da se
prihvati, ali SKUPO VINO to nikako! I ~emu
SKUPOVI bez vina.
Junak iz de~jeg
sveta ma{te
Slovni rebus
(5,3)
226.
AAAAA
NNNNN
NNNNN
NNNNNNN
Re{ewe: PETAR PAN (pet A, rpa N)
Ve} prelazi u pravilo da grupu slova A u svakom novom
rebusu re{avamo pomo}u drugog kqu~a, {to je i sada slu~aj.
Kqu~ re{ewa je PET koji smo dobili prebrojiv{i koliko
slova A ima u grupi. Prva re~ re{ewa sastoji se od pet
102
Kako re{avati slovne rebuse
Koli~ine
slova, a kako se radi o li~nosti, na dobijeni deo fraze PET
A dodajemo slovo R, i dobijamo mu{ko ime Petar. Preostaje
da otkrijemo troslovni kqu~ kojim se re{ava mno{tvo
slova N, za koji znamo da po~iwe na slovo R {to mnogo
poma`e da ustanovimo da je u pitawu kqu~ RPA. Rebus poklawamo na{im mladim re{ava~ima, vi{e onima koji su
bli`e sedmoj nego sedamdeset sedmoj godini `ivota.
Slovni rebus
(6)
227.
MR MR MR MR
Re{ewe: SVEMIR (sve M i R)
^iwenicu da se u rebusnoj postavci nalaze samo ili same
grupe slova MR autor je naglasio uvo|ewem kqu~a SVE.
Dakle: SVE (same grupe slova) M i R.
Slovni rebus
(4)
TTTTTTT
228.
Re{ewe: SVET (sve T)
Potpuno analogno prethodnom komentaru pi{emo: SVE
(sama slova) T. Ova dva rebusa objavqena su u beogradskoj
Enigmi po~etkom pedesetih godina.
Slovni rebus
(8)
229.
BA BA BA X
Re{ewe: SVEDOXBA (sve do X BA)
U ranijim primerima niz istih slova ili grupa slova
nalazio se izme|u dva elementa, a u ovom slu~aju je niz istih
grupa slova samo ispred jednog slova, odnosno grupe slova
BA prote`u se DO slova Y, {to je autor podvukao uvo|ewem
kqu~a SVE.
Kako re{avati slovne rebuse
103
Koli~ine
Slovni rebus
(8,7)
230.
MA
OST
NNN
Re{ewe: PREDAJEM DU@NOST ( pred A je M, du` N OST)
Do prve re~i re{ewa dolazimo bez ve}ih te{ko}a
re{avaju}i dvoslovnu grupu MA: pred A je M - Predajem.
Po{to se druga grupa slova rebusne postavke sastoji od
~etiri razli~ita slova a druga re~ re{ewa ima sedam slova
logi~no je da potra`imo troslovni kqu~. Sada je pravi momenat da razmotrimo ulogu utrostru~enog slova N. Uzeta su
upravo tri slova N da bi grupi slova OST omogu}ili da se
prote`e celom du`inom, DU@ slova N. Fraza za drugu re~
glasi: du` N OST a tra`ena re~ - Du`nost.
Slovni rebus
(4,6)
231.
PTS
Re{ewe: PITI SREDOM (P i T i S redom)
Re{ewe ovog rebusa dobija se jednostavno ~itawem slova
redom kako su napisana u postavci, a sam postupak re{avawa
REDOM je zapravo i kqu~ koji se uvr{tava u re{ewe.
Slovni rebus
(7,7)
232.
VOJKE ODRA ODRA
Re{ewe: ODRASLE DEVOJKE (ODRA slede VOJKE)
U ovom rebusu upoznajemo se sa kqu~em SLEDE, koji je ostvaren pomo}u dve iste re~i u postavci ODRA da bi se dobila mno`ina. Dobrom asocijacijom postigla bi se znatna
re{ivost ovog rebusa lepog re{ewa.
104
Kako re{avati slovne rebuse
Koli~ine
Slovni rebus
(5,2,9)
233.
^ EEEEEE . . .
Re{ewe: PRI^E SE PONAVQAJU ( pri ^, E se ponavqaju)
Ovim ponavqa~kim kqu~em zavr{ili smo sa rebusima
Poglavqa o mno{tvu koje }ete verujemo re{avati ubudu}e sa
lako}om.
Kako re{avati slovne rebuse
105
Brojevi
SEDMO POGLAVQE
BROJEVI
Zasebno slovo, vi{e istih slova ili vi{e grupa istih
slova mogu se iskazati odgovaraju}im brojnim kqu~em, {to
je predmet razmatrawa u ovom poglavqu.
Kqu~evi re{ewa su: JEDNO, DVA, DVAPUT, TRI,
TRIPUT, ^ETIRI, PET, [EST, SEDAM, OSAM,
POSLEDWI, VELI^INA, OBA, PAR
Zavet musketara
Slovni rebus
(3,2 6)
234.
VI G
Re{ewe: SVI ZA JEDNOG (s V I, za jedno G)
Br`em re{avawu ovog rebusa mnogo doprinosi odli~na asocijacija re{ewa, za koju znamo jo{ od malih nogu da glasi:
SVI ZA JEDNOG. Prva troslovna re~ re{ewa SVI dobija
se re{ewem grupe VI pomo}u kqu~a S. a iza, ZA grupe VI
nalazi se JEDNO (slovo) G. Nastavak zaveta JEDAN ZA
SVE svoju enigmatsku promociju do`ive}e verovatno u
nekom vite{kijem vremenu. Odli~an rebus.
Slovni rebus
(7)
235.
R A^ R
Re{ewe: UDVARA^ (u dva R, A^)
Konstrukcija ove postavke je poznata i da se podsetimo,
re{ava se na dva na~ina: grupa slova nalazi se u slovima, ili
u slovima nalazi se grupa slova. U na{em primeru primewen
je drugi metod, s tim da re{ewe sadr`i i brojni kqu~ DVA
po{to se grupa A^ nalazi u dva ista slova R: U dva R A^.
106
Kako re{avati slovne rebuse
Brojevi
Slovni rebus
(7)
236.
LL AA
Re{ewe: PODVALA ( po dva L, A)
Do re{ewa sti`emo jednostavno jer samo pro~itamo
postavku: PO DVA L,A - Podvala, koju je kao veoma prisutnu na na{im prostorima ovekove~io pisac Milovan
Gli{i}.
Slovni rebus
(6,8,3)
237.
UE UE
N
T
Re{ewe: DVAPUT UPREDENA NIT (dvaput U pred E, na N i T)
Pored dobro znanih kqu~eva: PRED, NA i I, kori{}en je
i kqu~ DVAPUT. Grupu UE re{avamo sa: U pred E. Po{to
su u postavci dve iste grupe UE autor tu ~iwenicu isti~e
uvo|ewem kqu~a DVAPUT, dakle: Dvaput U pred E ,na N i T.
Slovni rebus
(5,3)
238.
PPP TZ
Re{ewe: STRIP - TIZ (s tri P, T i Z)
TRI slova P i grupa slova TZ povezana su kqu~em S, i daju
ovo provokativno re{ewe.
Kako re{avati slovne rebuse
107
Brojevi
Slovni rebus
(5,3,4,6)
OOOOOOOO SSSSS CA CA CA
239.
p
Re{ewe: NAPIO SAM OPET STRICA ( na Pi, osam O,
pet S, tri CA)
U ovom mo`e se re}i “tematskom“ rebusu autor je primenio
~ak tri brojna kqu~a: TRI, PET i OSAM, do kojih lako
dolazimo jednostavnim prebrojavawem odgovaraju}ih istih
slova odnosno istih grupa slova.
Slovni rebus
(8)
240.
CCC
Re{ewe: TRIPUTAC (triputa C)
Lako re{iva rebusna ~itaqka: tri slova C ili TRIPUTA C, daje re{ewe Triputac (vrsta biqke).
Slovni rebus
(6,4)
241.
U
BBBB
Re{ewe: NA^ETI RIBU (na ~etiri B, U)
Izbrojali smo ^ETIRI slova B, na kojima se nalazi slovo
U. Ova nepotpuna preporuka ne kazuje da li sa ~i{}ewem
treba po}i od glave ili repa.
108
Kako re{avati slovne rebuse
Brojevi
Slovni rebus
(6,3)
242.
IIIII
Re{ewe: ZAPETI LUK (za pet I, L u K)
I ovaj, kao i prethodni rebusi jednostavan je za re{avawe.
Grupa K koju smo sreli jo{ u rebusu br.9 , nalazi se iza,ZA
pet slova I. Ovim re{ewem autor je svakako obradovao
o{trooke streli~are..
Slovni rebus
(12)
243.
A LLLLL
Re{ewe: POPOKATEPETL (po po K, A, te pet L)
Ovaj odli~an rebus bogat je sadr`ajem. Posle, PO pola
ili PO slova K je slovo A TE PET slova L. Ovako uzavrela
aktivnost dala je za re{ewe Popokatepetl - naziv `ivog
vulkana u Meksiku!
Slovni rebus
(4,7)
244.
RI
AAAAAA
Re{ewe: NA[E STARINE (na {est A, RI ne)
Re{ewem ovog rebusa mo`emo se di~iti, a ostalo je
}utawe.
Kako re{avati slovne rebuse
109
Brojevi
Slovni rebus
(3,6)
245.
RRRRRRR
R
Re{ewe: SED MORNAR (sedmo R, na R)
Dobro osmotrimo postavku. U sedmoslovnoj grupi slova R
posledwe SEDMO slovo R nalazi se nad, NA zasebnom slovu
R. Izvanredan, antologijski rad prelepog grafi~kog iskaza
i re{ewa.
Slovni rebus
(3,2,5)
246.
Re{ewe: OSA ME UBODE (osam E, u B od E)
U slovu B koje je napisano pomo}u slova E sme{tena su
OSAM slova E: OSAM (slova) E (su) U (slovu) B OD (slova)
E. Prijatan grafi~ki iskaz bolnog re{ewa. Odli~an rebus.
Slovni rebus
(9)
247.
KKKKKKKK
UT
Re{ewe: KOSMONAUT (K osmo, na UT)
Do re{ewa dolazimo na isti na~in kao u rebusu br. 245:
NA grupi slova UT nalazi se posledwe OSMO slovo K iz
grupe koju ~ine slova K.
110
Kako re{avati slovne rebuse
Brojevi
Slovni rebus
(2,9,4)
248.
DA DA DA HA
Re{ewe: DO POSLEDWEG DAHA (do posledweg DA, HA)
Opet druk~iji metod re{avawa grupe istih slova ili
grupa slova koje se nalaze ispred slova ili grupe slova! U
na{em primeru grupe istih slova DA, nalaze se ispred
dvoslovne grupe HA. ^iwenica je da se DO grupe HA
neposredno nalazi samo jedna grupa slova DA koja je, pak,
POSLEDWA u tom nizu. Formalni prigovor da je ista re~
u frazi i re{ewu da na to ne ukazujemo ne bi se ni primetilo, budu}i da je poruka re{ewa izuzetno sugestivna.
Odli~an rebus.
Slovni rebus
(5,4,4,3)
249.
KI
KI KI
M
Re{ewe: TRIVE LI^I NEKI DOM (tri veli~ine KI, do M)
Da grupe slova KI kao u rebusima br.151 i br.152 RASTU,
POVE]AVAJU SE po{to re{ewe ima puno slova
poku{ali bi prvo sa ovim kqu~evima. Ali u na{em primeru
grupe slova KI grafi~ki predstavqaju TRI razli~ite
VELI^INE, {to su ujedno i kqu~evi re{ewa. Te`ak rebus
dodatno i zbog re|e kori{}enog glagola LI^ITI sa
zna~ewem kre~iti.
Kako re{avati slovne rebuse
111
Brojevi
Slovni rebus
(4,5,1,5)
250.
DDEE DEDE
Re{ewe: DOBA SEOBA I DEOBA (D oba s E oba, i DE oba)
Ve{tim raspore|ivawem slova D i E u dve grupe slova
postavke, omogu}eno je da se isti kqu~ OBA primeni ~ak tri
puta. Rebus je objavqen 1987. godine, a komentar je izli{an.
Slovni rebus
(2,6)
251.
UU
LI
Re{ewe: NA LIPARU (na LI, par U)
Prelepo re{ewe ovog rebusa: NA LIPARU naslov je poznate pesme na{eg velikog pesnika i slikara \ure Jak{i}a
kojim zavr{avamo poglavqe o brojevima. Rebusi na ove teme
mahom su jednostavne konstrukcije i kao {to ste se i sami
uverili, relativno lako se re{avaju.
112
Kako re{avati slovne rebuse
Boje
OSMO POGLAVQE
BOJE
Broj objavqenih rebusa u boji je veoma mali uglavnom zbog
dugogodi{we neopremqenosti enigmatskih ~asopisa za
wihovo {tampawe. Po{to su se uslovi radikalno izmenili,
a poqe rada je tek zaorano i pru`a velike mogu}nosti,
o~ekujemo da }e enigmati u budu}e posvetiti ve}u pa`wu
ovoj rebusnoj varijaciji.
U ovom poglavqu kori{}eni su slede}i kqu~evi: U BOJI,
ZELENO, QUBI^ASTO, BELO, CRNO
Slovni rebus
(7)
252.
K
Re{ewe: KAUBOJI (Ka u boji)
Slovo K je obojeno, odnosno slovo K je U BOJI. Prilaz je
dobar jer se name}e re{ewe KAUBOJI, {to zna~i da se
slovo K smatra za latini~no slovo koje se ~ita sa
prizvukom. Uz ovaj rebus odli~no bi pristajala fotografija sa scenom iz kaubojskog filma.
Slovni rebus
(7)
253.
CA
Re{ewe: UBOJICA (u boji CA)
Isti kqu~: U BOJI i tako|e odli~an rebus.
Kako re{avati slovne rebuse
113
Boje
Slovni rebus
(7)
254.
[[
Re{ewe: ZELENA[ (zelena [)
Lako re{iva rebusna ~itaqka jer se boja pogodi iz prve!
Slovni rebus
(4,4,1,4)
255.
EE
Re{ewe: QUBI ^AST I PARE (qubi~asti par E)
Ako niste daltonista ili u sva|i sa bojama ne}e vam biti
te{ko da utvrdite da je u pitawu qubi~asta boja. A kao {to
vidimo iz re{ewa ovaj Quba nije truba!
Slovni rebus
(5,1,5,1,6)
256.
Re{ewe: CRNAC I BELAC U SAVANI (crna C i bela C
u S a van I)
Re{ewe kao {to vidimo, sastoji se od pet re~i sa puno
slova ali se otkriva bez naro~itih problema. U slovu S
nalaze se dva para slova C koji su razli~ito predstavqeni.
Prvi par slova C nagla{eno je zacrwen, CRN a na~inom
kako je predstavqen drugi par slova C do~arava se kqu~
BELO. Po{to je slovo S u poznatom ome|enom prostoru
slovo I je van. Odli~an rebus u dobroj staroj crno - beloj
tehnici.
114
Kako re{avati slovne rebuse
Novi putevi
DEVETO POGLAVQE
NOVI PUTEVI
Sve originalne i vrcave ideje koje su izuzetno integralne
i koje nisu mogle da se podvedu u neko od prethodnih
poglavqa, na{le su svoje pravo mesto u ovom poglavqu.
Radovi su izneti redosledom prema datumima objavqivawa.
Ve}ina ovih rebusa objavqena je posledwih desetak godina
{to ukazuje na odre|eni novi trend u sastavqawu. Nadamo se
da }e vam ove nove ideje doneti zaista istinsku radost uz
du`ni respekt pa i divqewe prema neumornim enigmatskim
stvaraocima.
Slovni rebus
(5,4)
257.
^ETVRTAK (8)
Re{ewe: ^UDAN UKOR (^ u danu kao R)
Slova ^ i R rali~ito su napisana u odnosu na ostala slova
i iste su visine.^etvrtak je DAN u nedeqi, a za slovo ^
mo`e se re}i da izgleda KAO slovo R,pa sla`emo frazu: ^ u
danu kao R. Da vidimo sada koja je uloga precrtane brojke
osam uz rebusnu postavku. U dobijenoj frazi izostavqa se
slovo koje je na osmom mestu, a to je slovo A, pa re{ewe
glasi: ^udan ukor. Autor ovog zna~ajnog rebusa je Bo`idar
Vranicki.
Slovni rebus
(3,6)
258.
IUAR (FEBRUAR, MART . . .)
Re{ewe: IME STOJAN (I mesto JAN)
Umesto grupe slova IUAR o~igledno da bi trebalo da
pi{e JANUAR. Po{to je u ova dva pojma zajedni~ka grupa
slova UAR, sledi da je: slovo I napisano MESTO grupe
slova JAN.
Kako re{avati slovne rebuse
115
Novi putevi
Slovni rebus
(8)
UNA P
259.
Re{ewe: PREPREKA (pre P reka)
Ovo je jedan od prvih rebusa u kojem je ostvarena ideja da se
za re~ u postavci uzima kao kqu~ neko weno drugo zna~ewe.
Slovni rebus
(4)
N
260.
Re{ewe: PREW (pre W)
U ovom rebusu prvi put kori{}ena je ideja da redosled
slova u azbuci pretstavqa kqu~ re{ewa. Naime, slovo N kao
{to znamo u azbuci se nalazi iza slova M a ispred slova W,
pa shodno ovom rebusna fraza glasi: pre W a re{ewe- Prew.
Sigurno ste se zapitali da li se ovim prilazom mogu sastaviti rebusi za svako slovo. Odgovor je potvrdan,
poku{ajte i uveri}ete se. Mi vam radi stimulisawe dajemo
jo{ tri mogu}nosti sa razli~itim kqu~evima: B-VIZA(V
iza), R- DOPIS( do P i S), F- HONDA(H onda).
Slovni rebus
(5,4,5)
261.
Re{ewe: USPON I[TE NAPOR (u S poni{tena P, O, R)
Za poni{tena slova koristili smo kqu~eve: NE, NIJE, a
vidimo da je u ovom rebusu primeweni kqu~ upravo
PONI[TENO! Rebus se lako re{ava: U slovu S
PONI[TENA (~itano odozgo na dole) slova P, O, R.
Glagol iskati je u zna~ewu: zahtevati, tra`iti. Izvanredan
rebus, koji poklawamo vrlim planinarima.
116
Kako re{avati slovne rebuse
Novi putevi
Slovni rebus
(11)
262.
MILION
Re{ewe: ILUZIONIZAM (IL uz ION, iza M)
Druk~ije napisana slova I i L, tj. dvoslovna grupa IL kao
da je razdvojila re~ milion budu}i da se nalazi izme|u slova
M i grupe slova ION. Dakle: IL je UZ ION, IZA M.
Re{ewe ILUZIONIZAM autor je povezao sa neostvarqivom nadom da se do|e do MILIONA. Sjajan rebus tu`ne
poruke.
Slovni rebus
(8)
263.
ZMMMAJ
Re{ewe: ALASTRIM (ala s tri M)
Kada bi nedaj Bo`e iznebuha ugledali zmaja, verovatno bi
promucali ba{ kako pi{e u postavci: ZMMMAJ! Dakle ta
neman ili ALA S TRI M, po narodnoj:”Tresla se gora, rodio
se mi{“,transformisala se u ALASTRIM - blagi oblik
velikih bogiwa.
Slovni rebus
(4,6)
264.
SA L KO
Re{ewe: LUKA PUTUJE (L u kaputu je)
Te`ak rebus jer se treba dosetiti da se slovo L nalazi
zapravo izme|u dva sloga re~i SAKO. A posle Scile dolazi
Haribda jer se umesto s mukom otkrivene re~i sako uzima
sinonimna re~ KAPUT. Fraza glasi: L u kaputu je , a iz
re{ewa smo saznali da Luka putuje bezmalo kao kapetan
Ko~a.
Kako re{avati slovne rebuse
117
Novi putevi
Slovni rebus
(11)
265.
O
IVO JAC
EDO JAC
Re{ewe: SAOBRA]AJAC (sa O bra}a JAC)
Da bi sa velikom sigurno{}u zakqu~ili da su prezimewaci BRA]A pomoglo bi isto sredwe slovo izme|u
imena i prezimena. Vrlo interesantna ideja.
Slovni rebus
(8)
266.
POZOR PAS NICA
Re{ewe: KERUBINI (ker u bini)
Ideja kao u rebusu br. 264. izvedena u dubl - ve sistemu: pas
je KER a pozornica -BINA.
Slovni rebus
(9,6)
267.
ZV AAAAAA
Re{ewe: IZAZIVA^I NEREDA (iza Z i V, A ~ine red A)
Opet famozna i NEPONOVQIVA grupa slova A, koju
ovog puta re{avamo pomo}u slo`enog i efektnog kqu~a.
Dakle: IZA Z i V - slova A ^INE RED A! Ovaj izuzetno
kvalitetan rebus potpisao je Pavle Andrejevi}, a rad je
objavqen u beogradskoj Enigmi.
118
Kako re{avati slovne rebuse
Novi putevi
Slovni rebus
(7)
268.
Re{ewe: UMOTVOR ( u M otvor)
Ovaj i slede}i rebus sli~ni su po formi jer sadr`e po
jedan element - caku. Ono si}u{no slovo O na slovu M je
zapravo rupa, OTVOR ( nije za kasetu!), pa ispada da se do
UMOTVORA dolazi na bolan na~in otvarawem rupa ili
otvora na M(ozgu).
Slovni rebus
(7,6)
269.
O
Re{ewe: SREDOJE KRSTI] (sred O je krsti})
Ovaj mali znak plus SRED velikog slova O JE zapravo
caka koju smo najavili u prethodnom rebusu sa zna~ewem
KRSTI] ( mali krst). Imewaci na{eg Sredoja Krsti}a
rebusnu postavku mogu po naho|ewu da koriste kao paraf!
Slovni rebus
(5,4)
270.
Re{ewe: TOPLI STAN (top - lista N)
Re{ewe ovog rebusa TOPLI STAN sigurno je na prvom
mestu svih TOP - LISTA sopstvenih `eqa, a ne na nekom N
- tom mestu.
Kako re{avati slovne rebuse
119
Novi putevi
Slovni rebus
(5,6)
271.
OKER
AM^
Re{ewe: BOJAN ADAMI^ (boja nad A, M i ^)
U Poglavqu BOJE kori{}en je kqu~ U BOJI koji se odnosio na obojeno slovo odnosno obojenu grupu slova. U ovom
rebusu do kqu~a Boja dolazimo pomo}u wenog naziva odnosno su{tinskog zna~ewa.
Slovni rebus
(5,5)
272.
SEKS
Re{ewe: DRUGO STAWE (drugo S tawe)
Postavka SS tako|e daje isto re{ewe, a u novom ruhu
slova S su sastavni delovi jedne re~i ~ime je rebus dobio u
kvalitetu posebno zbog pro`etosti rebusne postavke kao
uzroka i re{ewa kao posledice!
Slovni rebus
(1,4,2,4)
273.
POSAO S
Re{ewe: U RADU JE SPAS (u radu je S, pa S)
Slovo S u re~i posao posebno je istaknuto. Zna~i u re~i
posao, odnosno U RADU JE slovo S PA zasebno slovo S, daju
ovo trudbeni~ko re{ewe o kojem KORNI grupa raspevano
misli decidirano: “Rad je jedna stra{na stvar“.
120
Kako re{avati slovne rebuse
Novi putevi
Slovni rebus
(5,5)
274.
ENIGMA
Re{ewe: POZNA JESEN (poznaje se N (poznaje se N)
Postavka rebusa kao da je napisana na nekom veoma
o{te}enom pergamentu i od svih slova POZNAJE SE samo
slovo N. Izvanredan rebus prelepog re{ewa.
Slovni rebus
(2,4,5)
275.
Re{ewe: NA MALA VRATA (na M ala, VR ata)
Posebno obele`ena grupa slova koju ~ine slova V i R iz
re~i vranac i slovo M iz re~i nemani zamenom navedenih
re~i sinonimima AT i ALE dovodi nas do fraze: NA M
ALA, VR ATA i re{ewa: Na mala vrata, neiskorewive i
sveprisutne pojave na na{im prostorima. Ovaj rebus je bio
jedan od zadataka na tami~ewu re{ava~a Jugoslavije
odr`anom u Sarajevu 1987. godine u okviru Susreta enigmata
Jugoslavije. Svaki deseti takmi~ar stigao je do ta~nog
re{ewa.
Slovni rebus
(8)
276.
TT
Re{ewe: TITOISTA (T i to ista)
Ve} vas sigurno ni malo ne iznena|uje kada ugledate
vi|enu ranije i potpuno istu postavku. Za razliku od prilaza ostvarenog u rebusu br.169. autor ovog rebusa je
~iwenicu da su slova T apsolutno ISTA potkrepio
uvo|ewem jo{ jednog kqu~a: I TO.
Kako re{avati slovne rebuse
121
Novi putevi
Na parove razbrojs
Slovni rebus
(2,2,4)
277.
JA
Re{ewe: JA DO WEGA (J, A do wega)
Mo`da ste se i malo za~udili otkud rebus sa ovakom
postavkom u ovom elitnom poglavqu, a onda ste utvrdili da
se re{ewe sastoji od tri re~i i da nije u pitawu {armanta
PRIJA kako ste za trenutak pomislili. Rebusna postavka
mo`e da se protuma~i kao ranija skra}enica za
Jugoslovenska armija a da je re{ewe iz vojni~kog `ivota
pokazuje i asocijativni komentar. Re{ewe rebusa je
op{tepoznati odgovor jednog remca na navedenu komandu
stare{ine: JA DO WEGA!
Slovni rebus
(9)
278.
KATEGOVORI^NO
Re{ewe: ISKQU^IVO (iskqu~i VO)
Bez suvi{nih i nepotrebnih slova V i O, sa kojima je
postavka besmisleni skup slova, iskqu~ewem slova V i O,
dobili bi ispravnu re~ KATEGORI^NO. Autor se u tom
smislu obratio direktno svakom ponaosob re{ava~u sa preporukom: ISKQU^I slova VO. Odli~an rebus.
122
Kako re{avati slovne rebuse
Novi putevi
Slovni rebus
(5,7)
279.
KAPOZATI ZUBE
Re{ewe: PREKA POTREBA (pre KA PO treba)
U prethodnom primeru da bi u postavci dobili logi~nu re~
morali smo da izostavimo dva slova. Postavka ovog rebusa
mogla bi da se uredi samom promenom mesta slogova KA i
PO u Pokazati zube, ili druk~ije re~eno: PRE sloga KA
slog PO TREBA. Izvanredan rebus sjajne pro`etosti
izme|u re{ewa rebusa: Preka potreba i rebusne postavke Pokazati zube. Rebus za sva vremena i naro~ito nevremena
autora Miodraga To{i}a.
Kazivawe o slovnim rebusima zavr{i}emo sa tri izuzetna,
antologijska rada u kojima se slovo K pojavquje u glavnim i
veli~anstveno odigranim ulogama. Po{to ovi rebusi vi{e
nego dovoqno govore o sebi samima, ostavqamo vas da
u`ivate u wima bez ovde zaista suvi{nog komentara.
Slovni rebus
(7)
280.
KRSTA
RAKI]
Re{ewe: ZAMENIK (zameni K)
Slovni rebus
(8)
281.
. ASIJUS . LEJ
Re{ewe: IZUZETAK (izuzeta K)
Kako re{avati slovne rebuse
123
Novi putevi
Slovni rebus
(7)
282.
A . ADEMS . I SLI . AR
Re{ewe: UMETNIK (umetni K)
Po{tovani qubiteqi enigmatike a posebno dragi
re{ava~i, rastaju}i se izra`avamo veliku zahvalnost na
va{em strpqewu i ulo`enom trudu po{to ste uz puno dobre
voqe do{li do kraja kwige. Uvereni smo da }ete od sada
uspe{no re{avati slovne rebuse, ali ako ste ih pritom i
zavoleli ispunila bi se i druga namera va{eg autora.
124
Kako re{avati slovne rebuse
Spisak autora
SPISAK AUTORA
Azinovi} Zvonimir 126, 253
Albert Grau 251
Aramba{in Petar 8
Andrejevi}Pavle 5, 31, 53, 70, 72, 143, 147, 196, 198, 201, 202,
216, 225, 229, 232, 252, 258, 260, 267
Bah Zvonimir 125, 207
Bizumi} Petar 6, 55, 65, 76, 173, 192
Bogdanovi} Pavle 30, 56, 243, 259
Borivoj 165
Bostjan~i} Vladimir 148
Voliwec Radomir 226
Vranicki Bo`idar 44, 257, 271
Vrawe{ Petar 51
Vukeli} V. 191
Vukeli} Miroslav - Mesalov 88
Vukovi} Jovan 77
Vu~enovi} Momir 33, 35, 36, 136, 163, 172, 203, 274
Gagi} Alaga 219
Dobra Dragan 197
Dovnikovi} Borivoj 156
\o{i} Zoran 246
@arko 188
@ivkovi} Miroslav 102
@iv~i} Bela 249
Zahtila @eqko 179
Zukanovi} Esad 60
Janes 189
J.E. 86
Jelenkovi} Milan 169
Junek B. 184
Juri} Marijan 221
Jur~ec Marjan 66
Ki}a 228
Knez 159
Kobeqski Aleksandar 190
Konculov Slavko 238
Kos Du{an 39, 50, 263, 264, 265
Kraker Nedeqko 157
Krvavica Marko 138, 140, 261
Kujunxi} Fehim 69
Kutwak Vladimir 176
Lazarevi} Miroslav 38, 40, 49, 58, 68, 89, 106, 107, 109, 121,
139, 162, 231, 234, 236, 241, 244, 245
125
Kako re{avati slovne rebuse
Spisak autora
Qubibrati} Olaf 98, 211, 269
Maqkovi} Stevan 11, 16, 42, 45, 52, 92, 120, 124, 182, 193, 205,
233, 276
Mandi} Gojko 209
Mari} Marko 80, 116, 131, 167, 170, 248
Marko 227
M. D. 67
Milenko 37, 96
M. ]. 153
Nagorni A. 206, 208
Nepoznat autor 2, 23, 46, 48, 75, 97, 101, 112, 123, 215, 217,
222, 224, 240, 266
Neutvr|en prvi autor 3, 7, 10, 15, 63, 82, 113, 119, 134, 146
Nik 29, 94, 230
Niki 218
Niki} Branislav 122
Ninkov Lazar 255
Novak Veqko 24, 262
Ore{i} Stjepan 239
Ore{kovi} Vlado 183
Pavi~i} Luka 22
Prodanovi} D. 41, 270
Rada 171
Radivoj Qerka 105
Radovnikovi} Ivica 174
Rijavec Jo`ef 19, 20, 54, 61, 90, 99, 141, 144, 199, 204, 214
Robi 166
Rumen~i} Dragan 18, 103
Soldo Marijofil 210
Stankovi} @ivota 21
Stankovi} Srboqub - Stanko 1, 4, 14, 64, 74, 83, 91, 100, 108,
130, 161, 237, 242
Stevanovi} Milija 9, 26, 28, 32, 59, 85, 87, 128, 129, 150, 151,
158, 164, 200, 220, 256, 281
Stipani~i} Zlatko 17
Stojanovi} Branko 12, 254
To{i} Miodrag 95, 175, 185, 186, 223, 278, 279, 280, 282
Trivunac Vladeta 13, 25, 27, 34, 71, 73, 78, 81, 93, 95, 104, 110,
111, 115, 118, 127, 132, 133, 142, 149, 168, 178, 180, 194, 195, 213,
222, 250, 272, 273, 275, 277
U~a 268
Ferderber Anton 62
Frani} Olga 114, 154, 155
Harapin Jugoslav 47
Hasan Josip 57
Hraste Vjekoslav 43
126
Kako re{avati slovne rebuse
Spisak autora
Cvetkovi} Miroslav 135, 145, 152, 177, 181, 187
[aban Milan 212
[ari} Vladimir 79
[ari} Predrag 137
[imi~evi} Miqenko 84
[kobi} D. 235
[mit M. 117
[u{a Du{an 160
[u{i} Tomislav 247
Kako re{avati slovne rebuse
127
Literatura
LITERATURA
1. BEOKVIZ, Beograd
2. ENIGMA, Beograd
3. EUREKA - separat ED "Zagonetke“, Gorwi Milanovac
4. ZAGONETKA almanah, Gorwi Milanovac
5. JAVNOST, Pale
6. KVIZ, Zagreb
7. KOSOVSKI BOJ,enigmatska monografija, Gorwi
Milanovac
8. MALA ZAGONETKA, Beograd
9. MOZAIK Politika, Beograd
10. MOZAIK Oslobo|ewe, Srpsko Sarajevo
11. OSLOBO\EWE, Srpsko Sarajevo
12. SKERCO, Beograd
13. ^VOR, Bjelovar
128
Kako re{avati slovne rebuse
Sadr`aj
SADR@AJ
Strana
Predgovor..........................................................................................1
PRVO POGLAVQE: PROSTORNA UZAJAMNOST
SLOVA...............................................................................................6
Odeqak 1.............................................................................................6
Pododeqak 1.1.0 pri, uz, do, kod, s, sa, tik, blizu, pored,
mimo, i, kraj, pokraj, zajedno, skupa ............................................6
Pododeqak 1.1.1 pre, pred, ispred, napred..............................14
Pododeqak 1.1.2 za,iza, pozadi, nazad, straga, otraga, natrag,
po,posle, napose..............................................................................15
Pododeqak 1.1.3 pa,te, zatim, onda, potom, nakon..................22
Pododeqak 1.1.4 levo, desno, daleko, daqe, kut, u kutu........27
Pododeqak 1.1.5 samo, jedino, solo, samostalno, odvojeno...31
Odeqak 1.2........................................................................................35
Pododeqak 1.2.0 na, nad, iznad, vrh, navrh, vi{e, povi{e,
gore, visoko, na sebi je.................................................................35
Pododeqak 1.2.1 pod, ispod, kroz, sa, podno, udno, ozdo, dole,
nisko, ni`e......................................................................................41
Odeqak 1.3
o, za, visi, visi o, o sebi je.............................45
Odeqak 1.4........................................................................................48
Pododeqak 1.4.0 u, unutar, me|u, izme|u, sred, usred, posred,
u sebi je.............................................................................................48
Pododeqak 1.4.1 deli, rastavqa................................................52
Odeqak 1.5
oko,okolo, u.......................................................53
Odeqak 1.6
van, izvan, van sebe je......................................54
DRUGO POGLAVQE: IZGLED SLOVA.................................57
Odeqak 2.1
veliko, visoko, ve}e, vi{e, krupno, ogromno,
golemo, maksi, malo, maleno, mawe, nisko, ni`e, mini.......58
Odeqak 2.2
pravo, uspravno, koso, krivo, ravno,
polo`eno, obrnuto, obratno, naopako, dubi, popreko...........63
Odeqak 2.3
{iroko, {ire, uzano, usko, u`e, tanko, tawe,
debelo, debqe..................................................................................67
Odeqak 2.4
ista, jednaka, razna, ina, ino.........................71
Odeqak 2.5
celo, ~itavo, po, pola, deo,~est.....................72
Odeqak 2.6
spaja, spojeno, raste, pove}ava se.................74
Odeqak 2.7
od, tvore, ~ine, daje.........................................76
TRE]E POGLAVQE: GLAGOL BITI..................................78
Kako re{avati slovne rebuse
129
Odeqak 3
Sadr`aj
je, jest, nije, su, nisu, ne, da, jeste..................78
^ETVRTO POGLAVQE : GLAGOL IMATI(NEMATI) I
SINONIMI.................................................................................82
Odeqak 4
ima, nalazi se, nema, fali, nedostaje, mawka,
osta, nesta, nestaje, bi, bez, ode...................................................82
PETO POGLAVQE : OSTALI GRAMATI^KI POJMOVI ..............................................................................................89
Odeqak 5
slovo, vokal, sveza, veznik, slog, re~, nego, od
- do, pa do, opet, kao, ni, latinica, pisano slovo, gr~ki alfabet, skra}enice, petit, hemijski simboli................................89
[ESTO POGLAVQE : KOLI^INE .....................................98
Odeqak 6
puno, dosta, gro, vi{e, ~e{}e, re|e, red, niz,
serija,kolona, sme{a, skup, skupina, rpa, sve, du`, redom,
slede, ponavqaju se.........................................................................98
SEDMO POGLAVQE : BROJEVI..........................................106
Odeqak 7
jedno, dva, dvaput, tri, triput, ~etiri, pet,
{est, sedam, osam, posledwi, veli~ina, oba, par...................106
OSMO POGLAVQE : BOJE.....................................................113
Odeqak 8
u boji, zeleno, qubi~asto, belo, crno.........113
DEVETO POGLAVQE : NOVI PUTEVI............................115
Spisak autora...............................................................................125
Literatura.....................................................................................128
SADR@AJ.....................................................................................129
130
Kako re{avati slovne rebuse

Основно одр`уваwе на `ивотот

Tıklayınız

Visita “ad Limina Apostolorum” dei Presuli della Conferenza

Ayrıntılar İçin Tıklayınız

so pogovor-v33.pmd

49. Makedonski teatarski festival "Vojdan ^ernodrinski"

7IRIM B

hektari planta@a so kultiviran le[nik 8hektari planta@a so kultiviran

Vo - СЗПМ

Magika bez solzi

değerlend rme farklılıklarının ve atfın nedensell ğn n açıklayıcısı

Çocukluk Çağında Siroz ve Metabolik Karaciğer

Jale CİVELEK

preuzmi izdanje - Izdavački centar Rijeka

Dundo Maroje - Marin Držić