Loše volje -

SRPSKI
Loše volje -
i to već jako dugo?
2 DEPRESIJA
DEPRESIJA 3
Manična faza
Hipotalamus
Epifiza
Hipofiza
Zdrav serotoninski
sistem
Ponovna
apsorpija /
reapsorpcija
ervni završetak
Previše
veseo
Ponovna
apsorpcija
ili
Ekstremno
tužan
Bolestan serotoninski sistem
Serotonin
vežu
serotonin
Mali mozak
Bez voljnog nagona
Potišteno
raspoloženje
Moždano stablo
sa
ap
Oslobađa
se
Receptori
serotonin
Sin
Iduća
nervna
ćelija
Nesanica
Brige
Signali iz mozga
Uzbuđenja
Faze sna
Faze sna
Centar
za sanbudnost
Ravan san
Dubok san
Nedostatak sna
Loše volje –
i to već jako dugo?
Svet vam se čini sivim i jednoličnim, ne vidite izlaz i to u dužem vremenskog periodu. Uz to se još osećate tužnim i praznim. Verovatno patite od depresije.
Depresiju karakteriše dugotrajan pad
raspoloženja, trajna bezvoljnost, gubitak voljnog nagona i eventualno čak
i misli o samoubistvu. „Sposobnosti samoizlečenja“ u ovom duševnom
stanju nisu više dovoljne i vama je,
svakako, potrebna pomoć lekara.
Ovaj savetnik treba da vam pomogne
da prepoznate depresiju, kako biste po-
novo izašli iz duševne krize. Savetnik
vam daje informacije o mogućnostima
lečenja i o samopomoći.
Depresija – ima pomoći!
Oko pola miliona ljudi u Austriji pati
od depersije. Prava „narodna bolest“. Žene su češće pogođene nego
muškarci.
Poslednjih godina uočavamo porast
oboljenja, verovatno kao posledica
naših „modernih“ uslova života u poslu i u privatnom životu.
Dobra vest: depresija je bolest koja
može uspešno da se leči! Loša vest:
mnogi depresivni ljudi ne idu lekaru
zbog sramote, jer misle da su sami krivi za svoju situaciju i da im se ne može
pomoći!
Važno je da prepoznate depresiju i da
je shvatite ozbiljno, jer depresija nije
samo privremeno tužno raspoloženje,
nego psihički poremećaj koji zahteva
medicinsko lečenje.
Svako može da oboli
Depresija može da se javi kod svih ljudi – žena, muškaraca, dece, omladine
i starijih. Uzroci depresije nisu u potpunosti razjašnjeni. Genetski faktori
igraju podjednako bitnu ulogu kao i
hormonski poremećaji (npr. porođaj,
„klimaks“), fizička oboljenja, smrtni
slučajevi i rastanci, stresni konflikti i
nedostatak određenih neurotransmitera u mozgu.
U depresivnoj fazi osobe ne mogu više
da se pozitivno posmatraju i određene
su negativnim osećanjima: osećajem
krivice, bezvrednosti i bespomoćnosti.
Obolele osobe brzo se umaraju, deluju
usporeno, jedva mogu da podnesu na-
por/stres i gube interesovanje za svakodnevne stvari. Mnogima je teško da
sami donesu jednostavne odluke.
Sledeći simptomi mogu da
ukažu na depresiju:
• potištenost
• tuga
• nezainteresovanost/tuga
• osećanje praznine
• razmišljanje o samoubistvu
• problemi sa koncentracijom
• problemi sa snom
• gubitak voljnog nagona
• osećaj iscrpljenosti/jak umor
• neznatan ili pojačan apetit
• smanjen osećaj sopstvene vrednosti
4 DEPRESIJA
DEPRESIJA 5
Koje mogućnosti lečenja
stoje na raspolaganju?
U lečenju depresije uglavnom se koriste lekovi, psihoterapija i socijalna
služba (socioterapija).
Lečenje lekovima
Da li su sve depresije iste?
Ne – postoje razne vrste depresija.
Slika bolesti „depresija“ ima brojna
lica. Razlikujemo „unipolarnu“ i „bipolarnu depresiju (poremećaj)“. Unipolaran znači da osoba pati samo od
depresije. Kod bipolarnog poremećaja
često se smenjuju manične i depresivne faze. U maničnoj fazi osoba iznenada pokazuje pojačano raspoloženje,
nagon za pojačanim kretanjem i delovanjem, pojačanu količinu priče,
izostanak umora i smanjenu potrebu
za snom, ali i razdražljivost i agresiju. Manija mora da se leči brzo i ciljano, jer inače prete finansijske (nekontrolisana kupovina), profesionalne
i porodične štete. Za pravilno lečenje
važno je da se manična faza prepozna
na osnovu načina ponašanja!
I dugotrajan stres može da dovede do
depresije ili tzv. „Burn Out“ sindroma.
Depresija se često javlja i pod
određenim lekovima ili kod raznih
fizičkih oboljenja. Oko polovine pacijenata pati uz to i od napada straha i
panike.
Postoje i mnoga druga depresivna oboljenja, kao na
primer:
• jesenja i zimska depresija
• spoljni događaji (npr. smrtni slučaj
u porodici)
• porodiljska depresija
• staračka depresija
• posle rođenja deteta
• klimakterijum – (hormonske promene oko 50. godine života)
Antidepresivi – tako se zovu lekovi
koji se često koriste u lečenju depresije; spadaju u grupu psihofarmaka.
Često se daju na početku terapije i
potpomažu se psihoterapijom. Pojedini preparati razlikuju se, pre svega,
po svom delovanju, tj. služe za podizanje raspoloženja, voljnog nagona, za
stišavanje voljnog nagona, umirenje i
oslobađanje od straha.
Antidepresivi kao što je citalopram,
mianserin, sertralin, paroxetin ili
quetiapin u suštini se dobro podnose i
ne stvaraju zavisnost. Lečenje lekovima često je najbolja mogućnost da se
depresivnom čoveku brzo pomogne.
Antidepresivi daju pacijentu potrebnu
duševnu stabilnost, koja mu je potrebna da iz pratećih terapija izvuče maksimalnu korist.
O tome koji lek je adekvatan za vas,
odlučuje vaš lekar, uzimajući u obzir
vašu sliku bolesti, prethodna oboljenja i
druge lekove. Kažite svom lekaru da li
ste nekada uzimali antidepresive. Ako
jeste, navedite koje i da li ste imali po-
zitivno iskustvo sa njima?
Ako antidepresivi pokažu nuspojave,
odmah se obratite ordinirajućem lekaru. Nikako nemojte da prestanete
sa uzimanjem leka ili da menjate dozu
bez dogovora sa lekarom!
Kod lake depresije postoji mogućnost
lečenja na biljnoj bazi, preparatima
kantariona. I o uzimanju kantariona
morate da razgovarate sa lekarom, jer
postoje određene interakcije sa drugim lekovima. Tako kantarion može
da poništi delovanje „kontraceptivne
pilule“, tako da možete ostati trudni i
pored redovnog uzimanja pilule.
Strah od nuspojava
Neki pacijenti zaziru od uzimanja antidepresiva zbog straha od nuspojava.
Možda su od drugih obolelih čuli da se
tokom uzimanja psihofarmaka osećaju
„kao da hodaju po vati“ ili kako su
pričali o tome da su imali probleme sa
seksualnošću. Ove nuspojave ne moraju da se jave kod vas! O svojim strahovima razgovarajte sa svojim lekarom,
on će odabrati odgovarajući lek za vas.
Psihoterapija
U psihoterapiji postoje različite terapijske mogućnosti. Svim terapijama
zajedničko je da se oboljenje sagleda
kao problem i da vi sami možete mno-
DEPRESIJA 7
prihvatanje i razumevanje najbližih,
kao i stabilna mreža sprečavaju recidiviranje.
Šta možete sami da učinite?
go da doprinesete rešenju problema.
Bićete podsticani da ponovo vidite
pozitivne stvari u životu, da time napravite dalje promene i da za to budete
nagrađeni. Jer vaše osećanje, mišljenje
i delovanje promenilo se u nepovoljnom smeru. Psihoterapija vam na razne načine pokazuje put iz krize. Svakako da terapija mora da traje duži period
kako bi mogla uspešno da deluje. Na
internet stranici www.psyonline.at
naći ćete spisak terapeuta i celoj Austriji. Mnogi terapeuti imaju ugovore sa
zdravstvenim osiguranjem.
Socioterapija/socijalna
služba
Socioterapija treba da nauči obolele
osobe da u što kraćem roku postanu
nezavisne od tuđe pomoći. U središtu
je
organizovanje
svakodnevice.
Uključivanje porodice i celog socijalnog okruženja igra značajnu ulogu. Jer
Ne pokušavajte da se sami izborite
sa svojim problemom, nego probajte
da uz pomoć psihoterapije prepoznate model ponašanja koji vas čini
bolesnim i da ga menjate. Nikako ne
okončavajte medikamentoznu terapiju na svoju ruku, nego razgovarajte sa
Na raspolaganju stoje razne mogućnosti:
• ergoterapija – podstiče voljni nagon, aktivnost i samopoverenje
• fizička aktivnost – sport deluje
antidepresivno
• deprivacija sna (terapija budnosti) – osoba ostaje budna noć i dan.
Ispitivanja su potvrdila pozitivno
delovenje.
• svetlosna terapija – pre svega kod
jesenje i zimske terapije
• ishrana – izbalansirana ishrana,
bogata vitaminima, sa mnogo
ribe ili uzimanja omega-3 masnih
kiselina
svojim ordinirajućim lekarom o eventualnoj promeni terapije.
Preporučuje se i ostvarivanje kontakta
sa nekom grupom samopomoći. Kontakt sa ljudima koji se osećaju slično
kao i vi, može svakako da pomogne.
Ostali saveti koji mogu da vam pomognu:
• Ne krijte svoju bolest – to vas dodatno opterećuje i vaše okruženje ne
može da vam pomogne!
• Kretanje, svež vazduh i sunce čine
vam dobro (vožnja bicikla, šetnja).
• Struktuirajte svoj dan i postavljajte
sebi male ciljeve.
• Priuštite sebi češće nešto dobro
(otiđite na ručak/večeru, na koncert,
u kupovinu).
• Opustite se (možda je joga pravi
izbor).
Samoubistvo (suicid)
Nije uvek lako prepoznati moguće indikacije suicidnih misli. Ako primetite
8 DEPRESIJA
DEPRESIJA 9
samouništenja (npr. vratolomni
sportski poduhvati, prolazak vozilom
kroz crveno svetlo na raskrsnici)
• poklanja lične stvari koje su joj važne,
• konzumira veće količine alkohola i/
ili droge,
• planira umiranje (testament, plaća
dugove),
• iznenada menja ponašanje i čini se
aktivnom, zdravom i veselom zbog
planiranja skorog kraja,
• identifikuje se sa osobama koje su
se ubile („Ona je to uradila“, „On se
rešio svojih briga“).
Ako ste prepoznali jedan ili više ovih
znakova, bezuslovno tražite razgovor
sa obolelom osobom i lekarom!
ove indikacije, morate kao član porodice da delujete:
Obolela osoba
• govori sve više o beznadežnosti i suicidnim mislima,
• sve više se povlači od porodice, prijatelja, uobičajenih aktivnosti,
• manifestuje rizično ponašanje, do
USTANOVE ZA KONTAKT
Psychosoziale Dienste Wien
Tel.: 01/313 30
www.psd-wien.at
Kriseninterventionszentrum Wien
Tel.: 01/406 95 95
www.kriseninterventionszentrum.at
Bündnis gegen Depression,
www.buendnis-depression.at
Folgende Listen finden Sie hier:
Krankenhäuser – mit psychiatrischen Stationen/Ambulanzen
Sozialpsychiatrische Dienste – bieten professionelle Betreuung an
Selbsthilfegruppen – gibt es in allen Bundesländern
Telefonseelsorge und E-Mail-Beratung
Izreka „onaj ko želi da se ubije, ne
priča o tome“ je glupost! Depresivnom čoveku koji namerava da se ubije
hitno je potrebna profesionalna pomoć
lekara ili terapeuta. I upućivanje u
neku bolnicu može da bude efikasno.
Suicid ili pokušaj samoubistva uglavnom je iznenadna iracionalna radnja.
Ali razmislite: samoubistvo je definitivno! Depresija je prolazna!
Ne rizikujte!
IMPRESSUM
I nemojte da se ustežete da prihvatite
pomoć!
Medieninhaber, Herausgeber und Verleger: MedMedia Verlag und Mediaservice GmbH, Seidengasse 9/Top 1.1,
1070 Wien. Tel.: 01/407 31 11-0, Redaktion: Mag. Birgit Schmidle-Loss. Layout und DTP: creative­director.cc
lachmair gmbh, 2120 Wolkersdorf. Illustration (Seite 2): Henning Riediger, Hamburg. Lektorat: Mag. Andrea
Crevato, 2823 Pitten. Fotos: iStockphoto.com, fotolia.com, shutterstock.com
PsyOnline.at
www.psyonline.at