www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata UVOD Struktura građevinskih mašina u holding industriji RADOJE DAKIć Proizvodnja mobilnih građevinskih mašina u “R.D.” je počela u periodu 1960-1965 god.Prvi proizvod su bili “bager točkaš A-350 koji je rađen po licenci nemačke firme “Libherr” i utovarivač T-120S po licenci italijanske firme “Mmonclavi”.Tokom narednih godina program je uve}an uvođenjemnovih tipova bagera ,razvojem novih sopstvenih tipova utovarivača, ,proizvodnjom gredelja u korporaciji i po licenci engleske firme “Aveling & Barford”. Program mobilnih građevinskih mašina “R.D.” koji je doživeo serijsku proizvodnju i u prethodnom periodu djelovao profitabilno čine četiri vrste mašina: bageri (gusjeničari i točkaši),utovarivači,grejderi i buldozeri slijede}ih tipova : -Dva tipa bagera gusjeničara G-700 i G-1000 -Jedan tip bagera točkaša A-600B sa varijantom bagera A-700š -Tri tipa utovarivača Rd-130,RD-185 i RD-250 -Jedan tip buldozera RDB-200 Proizvode se još rotacioni čistač snijega RS-2 i damper samoutovarivač DHS-50 ali su oni proizvedeni u veoma malom broju komada. Kao karakteristike sadašnjeg proizvodnog programa možemo navesti slijede}e: -proizvodi sadašnjeg programa su mašine srednje kategorije -u programu su zastupljene mašine gusjeničari i točkaši -u programu bagera točkaša ,grejdera i buldozera postoji samo po jedan model -dok se utovarivači sa tri i bageri gusjeničari sa dva modela ističu kao razvujeni djelovi programa. -bageri ,buldozeri i grejder su licencnog porjekla a utovarivači su sopstveno rješenje -proizvodi sadašnjeg programa su u proizvodnji dugo vremena ,neki više od 25 god. -proizvodi sadašnjeg programa od početka serijske proizvodnje pa do danas nisu trpjelibitnije promjene kojima bi se pove}ao tehnički nivo proizvoda, izmjehe su najve}im dijelom bile vezane za zamjenu pojedinih uvoznih komponenti doma}im MAGACIN SIROVINA I POLU FABRIKATA U prostorijama magacina se odlaže roba kako proiyvedena u samoj fabrici tako i one koja se nabavlja i služi za dalju preradu.Pa tako i postoje tri vrste magacin: - magacin sirove robe magacin gotovih djelova skladište gotovih mašina www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 1 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata U okviru fabrike postoje službe koje imaju zadatak da prate promet robe iz magacina ,kontrolišu njenu ispravnost i sve ostale parametre koji su neophodni za razne vrste roba.Radi lakšeg snalaženja i evidentiranja magacini poseduju tehničko tehnološku dokumentaciju koja prati svaku robu i obuhvata pored radnog naloga i termin karticu koja služi za trebovanje robe. U magacinu sirove robe ona se slaže na visoke stalaže adekvatno upakovana i zašti}ena od uticaja spoljašnje sredine yato što neznamo kada }e određeni dio ili proizvod ostati u magacinu. Za razliku od magacina u skladištu gotovih mašina se nalaze gotove mašine koje se proizvedu u proizvodnim pogonima, koje čekaju da budu isporučene kupcima. Pored ovih glavnih magacina postoje i manji pomo}ni magacini koji se nalaze po pojedinim halama pa čak i pogonima, ovi magacini postoje da bi se vreme između trebovanja robe i njenog stizanja do pogona ili mašine svelo na minimalno.Ovakvi mali magacini sadrže samo robu koja je preko potrebna za proizvodnju. Kao poseban magacin je i magacin polufabrikata koji je na otvorenom prostoru, u njemu su složeni polufabrikati koji su u vidu cevi raznih profila (kutijasti, kružnih, ugaonih, I,U,L), koturova lima . Odatle se oni po potrebi dostavljaju u pripremni pogon gdje se dovode na određene mjere i šalju na dalju obradu. PRIPREMA MATERIJALA ZA MAšINSKU OBRADU Pre početka proizvodnje materijal se priprema tako što se obrađuje na traženi oblik i dimenzije, ali se takođe obavlja i dovođenje traženog komada na odgovaraju}i kvalitet (odstranjivanje korozije,urezivanje kanala i sl.).Kao operaciju koja se u pripremi najčeš}e sre}e u pripremi je sečenje, gde se iz velikih komada dobijaju komadi koji su potrebni za dalju obradu. Sečenje materijala Sečenje je mašinska obrada materijala kojom se on dovodi do krajnjeg oblika ili do oblika prikladnog za dalju obradu .Tokom ovakve vrste obrade sre}emo i određene alate kao što su: -sekači -makaze -testere Sekači služe za : odsecanje,usecanje,prosecanje i izradu kanala i žljebova.U zavisnosti od operacije koju obavljaju imamo više vrsta sekača: - pljosnati sekači - krstasti sekači - zaobljeni sekači - sekači sa žljebom - polukružni sekači Makaze su alat za odsecanje koje su zasnovane na principu smicanja gde se obradak postavlja azmeđu ruznih ivica alata koje se međusobno www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 2 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata mimoilaze i deformišu obradak. što na kraju dovodi do fizičkogodvajanja materijala na dva dela.Kao i kod sekača tako i kod makaza imamo više vrsta : ručne (koje se koriste za sečenje limova i traka debljine do 1mm), mehaničke,polugasne,hidraulične... Testera je mašina kojom se vrši obrada odsecanja skidanjem strugotine,pored ove osnovne primene testeru možemo koristiti za izrade nekih prostijih usecanja.Prednast testere u odnosu na prethodne metode odsecanja je ta što debljina obradka nije bitna pa tako možemo se}i i obrodke velikih prečnika i debljine što u prethodnim slučajevima nije bilo mogu}e zbog veličina sila koje su trebale da deluju na alat i ostale komponente mašina. Kao jedan od najzastupljenijih načina za sečenje metala javlja se i sečenje acetilenskim gorionikom.Ovu metodu sečenja sre}emo kao jednu od najlakših, zato što za nju nisu potrebni nikakvi specijalni uslovi, cela aparatura je lako prenosiva i laka za rukovanje.Samo rezanje se vrši sagorevanjem metala u mlazu kiseonika koji se pušta u rlamen i sagoreva usijani metal.Ovaj postupak ima mnoge prednosti u odnosu na sekač i testertu kao što su : brzina obrade, mogu}nost sečenja u više pravaca, sečenje krivih linija ... Kao najve}e mane sa javljaju izuzetno neravne ivice kojima je neophodna dalja obrada i pojava velike zone uticaja toplote koja u mnogome utiče na promenestrukture obratka. LIMARSKA RADIONICA –LEMLJENJE Danas sam dan proveo u limarskoj radionici gde sam se upoznao sa lemljenjem. Lemljenje je postupak spajanja delova od metala gde ne dolazi do topljenja delova koje spajamo ve} se topi samo dodatni materijal,po tome je lemljenje u mnogome različito od zavarivanja i ako izgleda na prvi pogled veoma sklično.Kod lemljenja razlikujemo : -tvrdo lemljenje -meko lemljenje Pošto radionica u kojoj sam bio pripada preduze}u u kome je zastupljena teška industrija nisam imao priliku da se upoznam sa mekim lemljenjem pa o tame mogu da pričam samo ono što mi je rekao majstor koji radi u toj radionici. Suština je slede}a : izvodi se na temperaturi ispod 600 K, služi za spajanje tanjih delova uz pomo} meke legure olova i kalaja koja se topi iprodire u površinske slojeve delova koji se spajaju i vezuju}i se za njih ostvaruje spoj.Ovako ostvareni spoj ju slab ali je hermetičan pa se može koristiti kod spojeva gde su mala optere}enja a traži se hermetičnost.Da bi spoj lemljenjem bio zadovoljavaju}i površine koje lemimo moraju biti savršeno čiste, pa se one čiste kako mehanički tako i hemijski (pomo}u cinkhlorida tzv. paste) koji doprinosi uklanjanju oksoda i masti, pa je i spoj čvrš}i. www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 3 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata Tvrdo lemljenje je u mnogome slično mekom sa tom razlikom što je ovako ostvaren spoj mnogo čvrš}i a obezbeđuje i hermetičnost. Lemljenje se izvodi na temperaturi do 770K ali se kao dodatni materijal koristi legura bakra i cinka (mesing) kako i ovaj spoj mora da bude čist kao dodatak se koristi (boraks) koji čisti površine i obezbeđuje bolji spoj.Kao demonstraciju tvrdog lemljenja sam gledao lemljenje pločice od tvrdog metala na telo strugarskog noža. Postupak je slede}i: prvo se uzme telo na kome je prethodno napravljeno ležište za pločicu pa se očisti potom se na njega stavi tanak listi} mesinga a na njega pločica, to se veže čeličnom žicom, potom se sve plamenim gorionikom zagreje toliko da se mesing istopi potom se pločica pritisne i sačeka da lem očvrsne.Isti ovaj postupak se može uraditi i u pe}i. Osim navedenih metoda postoje i : -eiektro-otporno lemljenje -lemljenje u pe}ima -indukciono lemljenje -lemljenje potapanjem OBRADA MATERIJALA PLASTIčNOM DEFORMACIJOM Ovaj radni dan sam proveo u radionici za obradu materijala plastičnom deformacijom.U ovoj radionici se vrši obrada limova za potrebe dalje proizvodnje. plastičnom deformacijom.Obrade delimo na : - probijanje i prosecanje - savijanje i izvlačenje Probijanje je način obrade gde se pomo}u alta vrši prbijanje otvra u obradku pri čemu taj otvor ima zatvorenu konturu.Ovakve obrade se izvode na presama i pomo}u posebnih alata. Izvlačenje je obrada materijala pomo}u plastične deformacije , kod izvlačenja obradak postavljamo u alat između pritiskivača i kalupa. Kada se obrađuju složeniji oblici alat sadrži i držačkoji ne dozvoljava pomeranje lima, ali dozvoljava tečenje u naznačenom smeru pri izvlačenju. U zavisnosti od visine izvlačenja razlikujemo: - plitko - duboko U ovoj radionici je zastupljeno samo plitko izvlačenje,i to vrlo prostih kontura pa se zajedno sa tom obradom izvodi i prosecanje.Materijali koji se obrađuju su limovi debljine do 5mm. A mašine na kojima se izvodi obrada su hidraulične prese. ZAVARIVANJE www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 4 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata U radionici za zavarivanje sreo sam se sa više vrsta zavarivanja. Kako gasnog tako i elektrolučnog.U radionici se zavarivaju razni ve} pripremljeni delovi i gde se israđuju neki sklopovi. Prvi način zavarivanja koji sam tu sreo je, gasno plameno zavarivanje ono predstavlja skup zavarivačkih procesa kojima se ostvaruju spojevi pomo}u plamena gorivih gasova sa dodatnim materijalom ili bez njega. Glavni deo uređaja za zavarivanje je gorionik,na čijem se izlazu pali smeša gorivog gasa i kiseonika.Zavarivanje se ostvaruje topljenjem ivica osnovnog materijala sa ili bez dodavanja dodatnog u zavisnosti od debljine osnovnog materijala.Kao gorivi gas se koriste se acetilen,butan,propan,vodonik kao i drugi.Gas je skladišten u bocama visokog pritiska koje su ofarbane belom ili žutam bojom u zavisnosti od gasa koji je u njima, dok je boca sa kiseonikom uvek plave boje. Kao dodatni materijal se koriste žice različitih prečnika kao i različitog sastava u zavisnosti od materijala koji se zavaruje.Zavarivanje ovim postupkom je dosta zastupljeno zatao što se njim podjednako dobro zavaruju kako tanki limovi tako i deblji materijali. Elektro lučno zavarivanje je zavarivanje kojim se može zavarivati veliki dijapazon proizvoda kako čelici tako i aluminijum i njegove legure i ono može biti: - ručno elektrolučno zavarivanje automatsko elektrolučno zavarivanje elektrolučno zavarivanje u atmosferi yaštitnog gasa Za prva dva postupka ja karakteristično to što se zavarivanje vrši pomo}u elektroda koje ujedno služe i kao dodatni materijal. Ovim postupkom se zavaruju deblji materijali i materijali kod kojih je potrebno da ZUT zona bude što manja.Kao dodatni materijal se koriste elektrode koje su sa ili bez obloge.Obloga služi da bi se njenim topljenjem stvorila zaštititna zona koja var štiti od spoljašnjih uticaja. Elektrolučno zavarivanje u atmosferi zaštitnog gasa je jedan relativno nov vid elektrolučnog zavarivanja koji je u zadnje vreme vrlo zastupljen.Ono se odvija u atmosferi zaštitnog gasa argona i ugljen dioksida aparatura kod oba postupka je identična sa tom razlikom što se koriste elektrode različitog hemiskog sastava.Eliktrični luk se ostvarule između elektrode i materijala tako što se ona dovodi mehanički kroz mlaznicu za gas. Kao poseban vid elektrolučnog zavarivanja imamo i elektro otporno zavarivanje.Ono se izvodi tako što se materijal postavlja između dveju elektroda i na kontaktu dve površine materijala dolazi do topljenja a samim tim usled pritiska dolazi do spajanja materijala.Ovim postupkom se zavaruju tanki limovi i pošta je veoma brzo dosta se koristi. ALATNICA – IZRADA ALATA www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 5 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata Danas sam bio u radionici za izradu alata .O vaj pogon opslužuje celu fabriku sa potrebnim alatom kako standardnim tako i sa specijalnim. Kao takav je od vitalnog znažaja za normalan rad fabrike. Tu se iz svakog pogona šalju nacrti potrebnih alata.Tako se tu proizvode sve vrste alata: -kontrolni -stezni -rezni Pri izradi ovih alata se koriste sve mašine o kojima }e biti reči slede}ih dana, kao što su univerzalni strug,glodalice,rendisaljke,brusilice glodalice ozubljenja i sl.Ovde se radi i hidraulika koja je vrlo zastupljena u proizvodnji R.D. TERMIčKA OBRADA MATERIJALA Od mašina za termičku obradu koriste se kalioničke pe}i na naftu struju . Od termičkih obrada se uglavnom vrši kaljenje,poboljšanje cementiranje i žarenje. @arenje je zagrevanje čelika na temperaturi nižoj od temperature kaljenja, a zatim lagano hlađenje. Razlikuje se nekoliko vrsta žarenja meko žarenje, žarenje zbog smanjenja naprezanja,i normalizacija. Meko žarenje je zagrevanje na temperaturu manju od 1000 K i vrši se posle kovanja,zavarivanja a da bi se smanjila tvrdo}a, a pove}ala žilavost i plastičnost.Delovi se hlade na vazduhu. @arenje radi smanjenja naprezanja se vrši na nešto nižoj temperaturi pa se laganim hlađenjem vrši transformacija kristala,pa se tako pove}ava žilavost.Normalizacija je žarenje koje seizvodi iznad 1000K. Potpuno se otklanjaju naponi vrši prekristalizacija i dobija sitnozrnasta struktura . Zatim se hlade u pe}i pa na vazduhu. Kaljenje je zagrevanje na temperaturu ve}u od 1000K. tako se iz austenitne strukture naglim hlađenjem dobija martenzit.Nelegirani čelic se hlade u vodi a legirani u ulju. Cementicija je oboga}ivanje površinskog sloja ugljenikom. Tako što se delovi stavljaju u limene kutije sa drvenim ugljem i yagrevaju u pe}ima do temp. kaljenja a zatim hlade. Poboljšanje se sastoji od kaljenja pa otpuštanja. Prvo se vrši kaljenje a zatim visoko otpuštanje. Na taj način se usitnjava struktura, pa se tako pove}ava plastičnost i žilavost. STRUG Je mašina alatka na kojoj se izvodi obrada metala skidanjem strugotine.Kod njega razlikujemo dva kretanja: glavno i pomo}no. Na strugu možemo obraditi: - cilindrične površi - navoje - konusne površi - odsecanje i usecanje - bušenje www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 6 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata Prema nameni ih delimo na strugove za : - pojedinačnu proiyvodnju - serijsku proizvodnju - masovnu proizvodnju - spceijalnu proizvodnju Alat koji se koristi čine razne vrste noževa. Poslednjih godina sre}emo i numerički mupravljane mašine pa tako postoje i N.U. strugovi. Tehničke karakteristike : Radne karakteristike : - maksimalni prečnik radnog predmeta 2800mm - visina radnog predmeta 1600mm - max težina radnog predmeta 25000kg - sila rezanja po jednom nosaču alata 40kN - max ukupna sila rezanja 50kN Radni sto : - prečnik 2240mm - opseg broja obrtaja od 0,9-100min-1 - obrtni moment 65kW - snaga motora glavnog kretanja 52kW BUšILICA Bušilice su mašine za bušenje, rezanje zavojnica,ropa i sl.Prema položaju glavnog vretena možemo ih podeliti u dve grupe: - vertikalne - horizontalne Po broju glavnih vretena: - sa jednim glavnim vretenom - saviše glavnih vretena VERTIKALNE BUšILICE SA JEDNIM VRETENOM Stubna bušilica Ime je dobila po stubu kojinosi radni sto i prenosnike za glavno i pomo}no kretanje, radni sto se kre}e vertikalno.Glavno kretanje je rotaciono kretanje glavnog vretena koje ono dobija preko pogonskih zupčanika koji su preko kaiša spojeni sa izvorom snage.Pored ove u primeni su i neke druge: www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 7 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata Tehničke karakteristike VBG 40 CNC Lola 30 Radni hod mašine : - poprečni hod stola x-800mm - uzdužni hod stola y-500mm - vertikalni hod klizača radnog vretena z-560mm - udaljenost od ose vretena do vođice stuba 500mm - udaljenost čela vretena od površine stola 160mm Radni sto : - dimenzije stola - optere}enje stola 500x1000mm max. 8000N Prenosnik glavnog kretanja : - motor glavnog kretanja - obrtni momeny radnog vretena - broj stepeni-obrtaja - težina alata 10kw max100Nm 35-4000min-1 max150N Brzine : - oblast pomaka - brzi hod - sila pomaka 1-2000mm/min 8m/min max1000N Vertikalne bušilice sa više vretena Služe za serijsku proizvodnju.One mogu biti tako konstruisane da omogu}uju obradu u više uzastopnih informacija ili da vrše istovremeno bušenje večž}egf broja rupa. Pribori i alati : - alati za prethodnu obradu - alati za završnu obradu Alati za prethodnu obradu obrađuju rupu nešto manjeg prečnika koja se zatim proširuje drugim alatom ito su : - razne vrste burgija - proširivači - noževi za bušenje Alati za završnu obradu skidajustrugotine vrlo malog preseka,dok je kvalitet rupa visok.Ovde spadaju razvrtači. GLODALICA Danas mso se upoznali sa mašinskom glodalicom. Njome se obrađuju materijali skidanjem strugotine. Ona spada u mašime sa glavnim kružnim kretanjem. Glodalica se sastoji od: www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 8 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata - flodala glodačke glave postolja otcila Glodalica se najčeš}e koristi za obradu ravnih i profilisanih površina na primercima ortacionog ili nerotacionog oblika. Osnovu kinematiku obrade glodanja čine glavno kružno kretanje glodala i pomo}no kretanje obradka koje u zavisnosti od vrste obrade može biti: - pravolinisko - kružno - kombinovano Prema nameni ih delimo: - prema položaju glavnog vretena na horizontalne i vertikalne - prema broju glavnih vretena na jednovretene i više vretene - prema vrsti obrade na glodalice za teške i grube radove - prema izvedenoj konstrukciji i nameni na obične, univerzalne i specijalne Alat Alat koji se postavlja na glodalice su glodala koja imaju više sečiva koja naizmenično dolaze u zahvat. prema mseru kretanja glodala u odnosu na pomo}no kretanje imamo: - istosmerno glodanje - suprotnosmerno glodanje Glodala se razlikuju prema karakteristikama i načinu stezanja. Prema vrsti se glodala mogu podeliti u tri grupe - glodači sa glodanim zubima - glodači sa struganim zubima - glodači sa umetnutim zubima Na slici je prikazana HBG-125 oc HORIZONTALNA BUšILICA Horizontalne bušilice prema broju vretena delimo na : - jednovretene - viševretene Jednovretene Njihova oblast primene je široka a služe za: - proširivanje prethodno iylivenih cilindričnih rupa - bušenje u punom materijalu www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 9 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata - razvrtanje rezanje zavojnice Karakteristike mašine su da radni sto ima mogu}nost pomeranja gore dole radi centričžnog postavljanjaradnog predmeta prema osi radnog vretena. Kalat služi glava sa noževima koja je postavljena na nastavak glavnog vretena. Glavno kretanje je obrtanje glave sa noževima a pomo}no zajedno sa vretenom. Kod ovakvih mašina sa obzirom na pomo}no kretanje preedmeta, rezmak između ležišta glavnog vretena nastaje savijenjem istog pod sopstvenom težinom. kod ovih mašina s obzirom na pomo}no kretanje predmeta, razmak između ležišta glavnog vretena mora da bude ve}i od dvostruke dužine predmeta. RENDISALJKA Ovih mašina ima nekoliko ufabrici. One spadaju u mašine kod kojih je glavno kretanje pravolinijsko. Razlikujemo dva tipa: - kratkohodne - dugohodne Kratkohodne rendisaljke Služe za obradu kratkih ravnih površina ,horizontalnih, kosih,žljebova i sl. Kod ovih ovh mašina nož izvodi glavno kretanje dok obradak izvodi pomo}no kretanje. Kod horizontalnih kratkohodnih rendisaljki nož se kre}e horizontalno u pravcu 1- glavno kretanje, dok radni predmet izvodi pomo}no kretanje koje je upravno na pravac glavnog kretanja . Pomeranjem noža u tom pravcu postiže se željena dubina rezanja. Da bi se povratni hod iskoristiotakođe za rad konstruisani su držači noža za rad i pri povratnom hodu.Držač je u vidu klatna na čijem je donjem kraju nalaze dva noža za jedan i drugi smer kretanja. Sa obe strane klatna nalazi se po jedan elektromagnet. Pri rendisanju na levo,desni elektromagnet povlači klatno tako da je desni nož u radnom položaju a obratno za rendisanje na desno. Pri obradi teških rednih predmeta radni sto ne može da izvede pomo}no kretanje jer bi ovako kretonje iyayivalo potrese.Radi toga kod kratkohodnih rendisaljki za obradu teških predmeta nosač alata mora da izvodi i glavno i pomo}no kretanje. Nosač noža se nalazi na klizaču koji se posle svakog povratnog hoda pomeri za širinu strugotine. Vertikalno rendisanje Vertikalne kratkohodne rendisaljke služe za obradu vertikalnih površina pa i vertikalnih žljebova. Nož izvodi vertikalno glavno kretanje a radni predmet bočno pomo}no. Pomo}no kretanje je upravno napravac glavnog kretanja i omogu}ava podešavanje željene dubine rezanja.Kratkohodna rendisaljka na hidraulični pogon radi na taj način što se iz rezervoara sa pumpom potiskuje ulje kroz cevovod i ventil od razvodnika,dospeva u komoru a zatim potiskuje klip i nosač se klipom. Dugohodne rendisaljke www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 10 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata U ovom slučaju radni predmet izvodi glavno pravolinisko kretanje dok nož izvodi bočno pravolinijsko. Radi podešavanja željene dubine rezanja nož mora de se pomer i u vertikalnom pravcu. Hod je duži nego kod kratkohodnih rendisaljki, te se ove mašine upotrebljuju za obradu predmeta ve}ih dužina.Kod rendisaljki sa dva stuba, radni sto klizi po postolju između dva stuba. Duž ovih stubova pomera se poprečni sto po kome se pomeraju dva nosača noža za istovremenu obradu na dva mesta. Na oba vertikalna stuba se nalaze nosači noževa koji služe za obradu bočnih površina. Alati za rendisanje Principijelno nema nikakve razlike između noževa za rendisanje i strugarskih noževa.Razlikujemo dve vrste noževa: - za grubo rendisanje - fino rendisanje BRUSILICA Su mašine alatke koje se odlikuju visokom tačnoš}u u radu i optimalnim radnim vremenom, te danas predstavljaju vrlo ekonomične mašine za finu obradu. Prema nameni ih delimo na: - brusilice za obradu površina - brusilice za obradu alata Brusilice za obradu površina Prema obliku površine koju obrađujemo, razlikujemo: - brusilice za spoljnu obradu - brusilice za unutrašnju obradu - brusilice za obradu finih površina - univerzalne brusilice - specijalne brusilice Kod brusilica za spoljnu obradu tocilo vrši glavno kretanje, dok radni predmet oma dva pomo}na obrtno i uzdužno. Radni predmet se steže između šiljaka, te se tako obrton kretanje levog šiljka prenosi na radni predmet na isti način kao kod struga.. Tocilo sem glavnog ima i pomo}no kretanje (odmicanje od obradka). Brusilice za spoljnu obradu služe za brušenje unutrašnjih cilindara. Tocilo ima glavno obrtho kretanje sa velikom obimnom brzinom kao i lagano uzdužno pomo}no kretanje, dok obradak ima lagano pomo}no kretanje. Radi primicanja predmetu, tocilo može da se kre}e i radijalno. Brusilice za obradu ravnih površina Za brušenje pravougaone površi radni predmet mora da izvodi uzdužno pomo}no u jednom i drugom smeru kao i poprečno pomo}no.Tocilo je pločastog oblika i izvodi glavno kretanje. GLODALICA ZA OZUBLJENJE www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 11 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata Danas sam dan proveo upoznajavaju}i mašinu koja se zove glodalica za ozubljenje. Za različite vrst ozubljenja postoje i različite vrste glodalica. Postupci su: - MAG sistem - FAUTER sistem - matod zub po zub Alat izvodi dva pomo}na kretanja, obrton i translatorno a obradak glavno obrtno sa velikim brzinama rezanja. Odnos brojeva obrtaja obradka i alata je jednak broju zuba alata i broju hodova zavojnice. MAG postupak Se izvodi na dubilici ,alat i radni predmet se kotrljaju jedan po drugom tako da posle svakog obrta ,alat ostavi trag u obradku. Istovremeno se radni predmet i alat primiče tako da su tragovi dodira sve dublji i tako sve dok ne postane zubac. FAUTER postupak Kao alat služi pužasti glodač. To je glodač sa glodalima koja odgovaraju modulu zupčanika. Glodač izvodi glavno obrtno i vertikalno pomo}no kretanje, dok obradak vrši samo pomo}no vertikalno.Dok se radni predmet okrene za jedan krug glodalo izvrši onoliko koliki je broj zubaca. Zub po zub Na prethodnoj mašini zupci zupčanika se mogu izrađivati pojedinačnim rezanjem svakog posebno profilisanim glodalom i uz pomo} podeonog aparata.Tda je obrtno kretanje predmeta zaustavljeno, posle svakog prolaza glodala ono se vra}a ubrzano u početni položaj posle čega se obradak okre}e za jedan korak zupčanika. OšTRENJE ALATA Predstsvlja neophodnu operaciju u toku proizvodnje.Aat koji se oštri predstavjla univerzalni alat. Postoje dva načina oštrenja : - ručno mašinsko Pre početka oštrenja alata treba što brže oslonac prima}i tocilu tako da razmak ne bude ve}i od 2-3mm. Ovim se dobija na stabilnosti pri oštrenju. Prilikom ve}eg razmaka može do}i do podvlačenja alata pa i do loma tocila pa i povrede radnika. Kod ručnih mašina za oštrenje radnik drži alat na osloncu i istovremeno ga pomera na tocilu dok se kod mašinskog oštrenja alata to vrši automatski. CNC MAšINE CNC mašine su mašine koje imaju numeričko upravljanje i spadaju u rod najsavremenijih. Razliku u odnosu na standardne je u tome što imaju upravljačku jedinicu.Svi podatci za rad su dati pomo}u brojeva.U okviru glavnog programa su sadržane sve operacije koje su potrebne za obradu,i svaka je data u podprogramu. www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 12 www.masinac.org :: MASHINAC UNDERGROUND :: portal studenata LOLA HMC 500 CNC automatska izmena paleta za 5sec. Sistem poseduje dve palete 500x500 mm sa T žljebovima koji naizmenično dolaze na mašinu. Nosivost palete je 700Kg. Vreme izmene alata je 5sec. Kapacitet magacina je 40,60 i 100 alata. Mašina je teška 9.5 T. www.masinac.org nije odgovoran za tačnost i ispravnost sadržaja. Sadržaj iz ovog dokumenta isključivo koristite na svoju odgovornost. 13