darko mi# PROUCAVANJU SPORT I SPORTSKA PUBLIKA U domatoj socioldkoj literaturi, malo je teorijskih i empirijskih radova koji se bave analizom fenomena sporta i sportske publike. Analiza zbivanja oko i na sportskim stadionima, prepuStena je uglavnom sportskim novinarima. Masovni mediji su potpuno podredili sport sebi. Sportski spektakl je postao sastavni deo televizijskog spektakla. U javnosti, nasilje u sportu se doZivljava kao incidentna pojava, trenutna i prolazna, izazvana nekom aktuelnom polititkom situacijom. Rekli bi povrlno, i onoliko dugo koliko se pa2nje tome posvetuje na naslovnim stranama Stampe. U slutajevima teiih ekscesa njima se bave sportske organizacije i polititki establilment. Poslednjih godina situacija se menja. Sve utestalije 'nepoieljno' ponalanje na naSim terenima skrete pa2nju na sebe. Paralelno sa pojavom knjige Radovana Marjanovita Teorijska i empirijska islraiivanja s p f s k epublike, kod nos i 11 svehi, (Beograd, IIC SSO Srbije, 1987) zavrfena su i empirijska istra2ivanja sportske publike u I3eogradu (Mihailovit, Markovit), Zigrebu (Radin, Perasovit, Magdalenit) i Splitu (Vrcan, I ~ l i t ) . Smatramo da je navedena knjiga ostala nezapafena, kako u ufim struEnim krugovima, tako i u Siroj javnosti, prvenstveno od strane onih koji u rukama imaju m d n o sredstvo za kreiranje sportskog javnog mnjenja, sportskih novinara i komentatora. Po naSem miSljenju knjiga je znaEajna iz vise razloga:prvo, ukazuje na dosadalnji odnos teorije i empirije prema sportu i sportskoj publici; drugo, ona je pokuhj da se na osnovu svih dosadaSnjih teorijskih stavova i empirijskih sekvencionalnih iskaza pruli sintetizovana teorijska ravan, koja za predmet ima sport i sportsku publiku, i da se na osnovu toga postavi hipotetitki okvir buduCih empirijskih istrdivanja; treCe, daje pregled literature, do sada dostupne auto- Sport je u teoriji zapostavljen i kvantitativno i kvalitativno. S p r t a nema bez sportske publike, ali sudeCi po 'teoriji' on je jog uvek 'igra', ali ne i 'igra' za druge (str. 12). Shvatanje sporta kao igre, kao neEega Sto pripada slobodnom vremenu, sigurno je razlog Sto je obradivan uglavnom marginalno u kontekstu analize masovnog druStva, masovnog komuniciranja, masovne kulture, slobodnog vremena, sportske dokolice, ali bez sistematskog istraZivanja. U dosadaSnjim istralivanjima sportska publika je posmatrana posredno, samo u okviru "neEeg drugog, valnijeg" (str. 17). Moie se otud zakljuEiti da je ona najzapostavljeniji aspekt, pa Cemo se zadrZati na stavwima koji su izneti o njoj. Na osnow dosadaSnjih teorijskih stavova i sekvencijalnih empirijskih istrazivanja, MarjanoviC izvodi osnovnu podelu sportske publike na: neposrednu sportsku publiku, 'aktivnu', koju Eine oni koji sportskom dogadaju prisustvuju kao gledaoci na sportskom stadionu 'kolektivno', i posrednu, 'pasivnu' sportsku publiku, koju Eine oni koji dogadaju prisustvuju indirektno ili posredstvom masovnih medija, 'individualno'. Neposrednu publiku treba razlikovati prema spoitu koji prati, s obzirom na masovnost, dok se posredna mole podeliti i po vrsti sporta, ali je valnija podela po vrsti medija. Socijnlna smlktztra sportske publike kao "nova i brojna socijalna kategorija", (str. 3 9 , po u r m t u obuhvata osobe od 15-23 god.,popohc mufkarce, neoZenjenepo Brafno)n st*. Po socijalno~npolokju svojih pri padnika, neposrednu sportsku publiku Eine radnici, n~alogradani,i sloj intelektualaca (str.36), dok posrednu Eini "donja klasa" (radniStvo i sitni sluZbenici) (str. 37). DARK0 MISIC Izdvajamo kao znabjno razlikovanje sportske publike i "navijabn,' koje zbog nepostojanja jedinstvenog pojmovnog okvira ne razlikuje jedne od drugih. Vaian u v o k njihwog izjednabvanja je Sto "navijati" potiskuju "sportsku publiku" (str. 31)na sportskom st a d'lonu. "Svaki razgovor o sporlu je razgovor o druStvuW. "Sport je ogledalo socijalnih procesa" (str. 87) i u tony snislu treba posmatrati ponaSanje sportske publike. Autor naglabva "da publiku treba razumeti, pa tek onda prevaspitavati" (str. 94). Ako je sport oblik potroSnje slobodnog vremena, onda je takav jer proizilazi iz druStva po sebi. U tom kontekstu, razmatranje motivacije sportske publike i socijalne funkcije sporta, cni srZ problema. Marjanovif postavlja dva pitanja: Sta sportska publika d e k u j e od sporta i Sta sportska publika dobija od sporta? Od sporta se d e k u j e "poZeljno koga izvan sporta nema", "teZi se prdirivanju kontakata sa stvarnoftu" kroz kompenzaciju, rehabilitacijon~pojedinca i pravc prirodnosti. Od sporta se oEekuje spektakl, opuSta~~je, zabava i druStvo (zajednica). On treba da pomogne "u odbacivanju nepoZeljnog Eega u stvarnosti ima previse" (str. 44-54). Izlaganje o socijalnim funkcijama sporta, razmatra se u okviru Eetiri potpitanja: Sta publika dobija od onog Sto Zeli, a sa Eime se "teorija" slaZe da treba da ga dobije; Sta dobija, mada ne Zeli, a Sta "teorija" smatra da treba da dobije; Sta ne dobija, mada ne Zeli, i o Eemu "teorija" ima pozitivan stav i Sta dobija, mada Zeli, i o Eemu "teorija" ima negativan stav. Publika dobija "druStvoU,"moguCnost druienja (udruiivanja u okviru koga se oslobada usamljenosti i anonimnosti. DoZivljava se kon~pcnzacija,vraCa se izgubljena prirodnost u z zabavu i zadovoljstvo, jer sportski dogadaji postaju spektakl." (str. 57-60). Sport "vaspitava" publiku, kao instrument socijalizacije efikasno je sredstvo prilagodavanja koje odrZava konsenzus i kontinuitet drultva. Istowemeno, sport uliEe i "terapeutski", oslobadajufi od napetosti: (str. 61-63). 1. Videti raullate empirijskih istrazivanja kod nas, koji ukazuju na razliku izmedu "nwog i slarog tipa navijah". DARK0 MISIC Od sporta publika ne dobija "slobodno vreme", a umesto "druStvaU"latnu druftvenost, prolazno bratstvo" (str. 66-69). a Publika sportom stice negativnosti. "Idolatrija i mitovi su "zamena" stvarnog sveta prividom. On je "zdruiivanje u n e m d i , i m d n o sredstvo nadzora, narofito u jednostavno industrijalizovanirn retimima." (str. 69-72). Ono Sto je najnegativnije jeste manipulacija sporto111. NaglaSavajufi vansportske Einioce, koji utiEu na sport i sportsku publiku, (politiku, kao sredstvo ideologizacije i politizacije; ekonotniju, koja pretvarajufi sport u spektakl, stvara novu privrednu granu; tnasovne tnedije, nosioce druStvenih odnosa mofi i vladavine; te sportske orgnnizocije i ~tdtuienjo,koje organizuju, instilucionalizuju i profesionalizuju sportsku delatnost;) vratifemo se na Slav s poEetka ovog poglavlja: "Svaki razgovor o sportu, je razgovor o druStvu". U tom kontekstu treba razun~etipubliku, jer sport danas "na razlititim razinan~ai zbog razlititih razloga, ima mnogo agresivnih sadrtaja, ali oni samo djelomice izviru iz njega samoga i Eesto su dramatitan izraz druStvenih kriza, kao i globalnih druStvenih odnosa i procesa." (str. 96). Ukazujufi na znaEaj ove knjige, moramo napomenuti ono Sto i salI1 autor naglagava, svestan da je ovom sintetizacijom data "svojevrsna konstrukcija kao skup hipoteza, koji prosto vapije za proverom." (str. 99) Podriavamo izneseni stav, da su sport i sportska publika fenomen savremenog druftva, koji zahteva da bude predtnet posebne nauke, interdisciplinarne, zasnovane na brojnim teorijskim i elnpirijskin~istraiivanjima. Napor koji je dat u ovakvom postupku, ukazuje na telkofe, ali i pravce u kojima treba razmilljati. Pccta &tiC Kafana ? - postoji i danas