Rak testisa Varikocela Kile Erektilna disfunkcija Savijeni penis ili Pejronijeva bolest Neplodnost Akutni epididimitis Orhitis Uretritis Suženje uretre Rak penisa Rak testisa Fimoza Rak testisa spada u retku vrstu raka koja ima velike šanse da se izleči ukoliko se na vreme otkrije. 95% pacijenata sa rakom testisa će obezbediti opstanak čak pet godina nakon dijagnoze bolesti. Najveći broj karcinoma testisa otkriva se slučajno od strane samih pacijenata, i iz tog razloga se pacijentima preporučuje da sami pregledaju svoje testise jednom mesečno kako bi doprineli blagovremenom otkrivanju raka testisa u ranim, izlečivim stadijumima razvoja. Pregled od strane samog pacijenta obuhvata lagano opipavanje testisa, jednog po jednog, držeći testis između palca (na vrhu) i srednjeg prsta i pokazića (u korenu) u potrazi za eventualnim malim, tvrdim ispupčenjima na testisima ili promenama u osećaju/ teksturi testisa. Ostali simptomi raka testisa obuhvataju: - bol i oticanje testisa, - ispupčenja ili čvoriće na testistima, bolne ili ne, - uvećanje testisa, - bol u donjem delu stomaka, leđa, ili u preponama, i - oticanje skrotuma ili skupljnaje tečnosti u skrotumu Terapija: - Hirurška terapija, kojom se odstranjuju testisi (orhiektomija), a često i susedne limfne žlezde (limfadenektomija). Koristi se kod seminoma, kao i kod neseminomnih tumora. Varikocela Varikocela predstavlja abnormalnu dilataciju vena testisa, koje se nazivaju spermatične vene. U većini slučajeva pojavljuje se na levom testisu. Bolest nastaje zahvaljujući insuficijenciji ventila, koji postoje između vena i u normalnim uslovima omogućavaju tok krvi samo sa periferije do centra, dok pri njihovoj insuficijenciji, krv može da se vraća od većih ka manjim venama, što za posledicu ima abnormalnu dilataciju spermatičnih vena. Radi se o relativno čestoj bolesti, koja se javlja u različitoj meri kod 15% odraslih i predstavlja dokumentovan uzrok muške neplodnosti. Do njenog otkrivanja obično dolazi slučajno, ili od strane deteta, ili od strane njegovih roditelja. Pri opipavanju odaje utisak mekane mase, bez jasnih granica, koja se sastoji od sitnijih elemenata, i čija se veličina povlači pri ležanju, a iznenada raste kada se naglo ustane. Razvoj varikocele u dečjem uzrastu ima progresivno nepovoljan uticaj na testis, sa pogoršanjem njegovog funkcionisanja i parametara koji određuju vitalnost sperme. Budući da je uticaj varikocele postepen, blagovremena dijagnoza oboljenja, kao i dijagnoza subkliničke varikocele (one, dakle, koja još uvek nije pokazala sve simptome) vrlo su značajne za terapiju i sprečavanje komplikacija bolesti. Indikativno je da je kod odraslih, nakon terapije primećeno značajno poboljšanje u kvalitetu sperme kod 85-100% pacijenata sa malom i srednjom varikocelom, dok kod pacijenata sa velikom varikocelom ovaj procenat dostiže 50%. Početak hirurške terapije (otvorene, laparoskopske ili robotičke) je prekidanje cirkulacije u spermatičnim venama. Kile Kila predstavlja protruziju stomačne utrobe kroz neki fiziološki deo telesne površine. Najpoznatije vrste kile su preponska kila, hidrocela, pupčana kila, epigastrična kila i varikocela. Preponaska kila je posledica otvorenosti kanala kroz koji testis silazi u skrotum. Ovaj kanal se naziva preponski kanal i kod većine dece je već zatvoren, ili se zatvara odmah nakon rođenja. Kada je, dakle, preponski kanal otvoren, povezuje skrotum sa stomakom, i u skladu sa njegovom veličinom, može da ispusti kroz sebe crevo dovodeći na taj način do formiranja preponske kile, dok kada je dosta mali kroz njega prolazi samo voda, koja okružuje testis, i to se zove hidrocela. Preponsku kilu treba tretirati (otvoreno, laparoskopski ili robotički) odmah nakon dijagnoze, jer postoji veoma velika opasnost od velikog pritiska na testise. Hidrocela ne nosi sa sobom iste opasnosti kao i preponska kila. Primećena je kod mnogih beba, i povlači se sama nakon nekoliko meseci, dok se preponski kanal sam zatvara, a tečnost se apsorbuje. Hidrocele se stoga svuda u svetu prate do uzrasta od 12 do 18 meseci, i ukoliko su prisutne nakon ovog uzrasta, koriguju se, jer su opisane kao posredničke hidrocele ili prave preponske kile. Pupčane kile se obično odlikuju protruzijom sala ispod kože pupka. Ne postoji opasnost od velikog pritiska, I stoga se ne smatraju bolešću koja zahteva hitnu reakciju. Većina pupčanih kila ukoliko opstanu do starosne dobi od 3-4 godine same nestaju, jer kod mnoge dece pupčani prsten vrlo kasno zarasta. Nasuprot pupčanoj kili epigastrična kila koja može biti vrlo blizu pupka, obično iznad njega, ne zarasta sama i u slučaju da pacijent ima bolove i smetnje ili se uvećava, dolazi do njene hirurške korekcije. Spermatocela Spermatocela predstavlja patološki otok epididimitisa i semenog užeta, koje sadrži tečnost sa spermatozoidima. Erektilna disfunkcija Disfunkcija pri erekciji okarakterisana je kao nervno- vaskularni fenomen koji za posledicu ima nemogućnost postizanja erekcije sa dovoljnom tvrdoćom i trajanjem kako bi se dostigao zadovoljavajući seksualni kontakt tokom bar 6 meseci. Više od 200.000.000 u svetu oboljevaju od erektilne disfunkcije, dok će se ovaj broj u budućnosti dramatično uvećati, a se istovremeno bar 300.000 Grka suočavaju sa problemom erektilne disfunkcije. Erektilna disfunkcija može biti posledica psiholoških, organskih ili mešovitih uzroka. ORGANSKI UZROCI EREKTILNE DISFUNKCIJE: Vaskularni Neurogeni Hormonski Anatomski Posledica supstanci VASKULARNI UZROCI: Dijabetes Hipertenzija Hiperlipidemija (povišeni holesterol ili/ i trigliceridi) Kardiovaskularna bolest NEUROGENI UZROCI: Maltipla skleroza Bolesti kičmene moždine Moždani udar Bolest PARKINSON Tumori centralnog nervnog sistema Uremija (hronična bubrežna insuficijencija) Hirurgija karlice (npr. radikalna prostatektomija) HORMONSKI UZROCI: Hipogonadizam (nizak testosteron) Oboljena tiroidne žlezde Hiperprolaktinemija ANATOMSKI UZROCI: Fimoza Mikrofalus Pejronijeva bolest PEYRONIE (savijeni penis) FARMACEUTSKI UZROCI: Antihipertenzivi Kardiotonici Diuretici Antiinflamatori Antikonvulzivi Neuroleptici- antipsihotici Antidepresivi Hipnotici Estrogeni Anticidi- enzimski Sedativi za CNS OSTALE SUPSTANCE KOJE IZAZIVAJU EREKTILNU DISFUNKCIJU: Duvan Alkohol Kokain Heroin Hašiš Ekstaza ŠTA POMAŽE PRI ODRŽAVANJU PRAVILNE EREKCIJE: Prestanak pušenja Smanjenje alkohola Pravilna ishrana Vežbanje Smanjenje stresa KAKO SE TRETIRA: PRVA MOGUĆNOST: Α) ORALNI LEKOVI Sildanafil (VIAGRA®) Tadalafil (CIALIS®) Vardenafil (LEVITRA®) Apomorfin (UPRIMA®) B) VAKUM PUMPA (deluje preko vakuma izazivajući veštačku erekciju) DRUGA MOGUĆNOST: Α) Metod ubrizgavanja u penis (CAVERJECT®, razne mešavine) Β) Transureteralno postavljanje supstanci koje izazivaju erekciju. TREĆA MOGUĆNOST: Α) Ugrađivanje proteza unutar falusa, koje predstavljaju pouzdano i efikasno rešenje Β) Intervencije reperfuzije kod posebnih kategorija pacijenata Savijeni penis ili Pejronijeva bolest Pejronijeva bolest ili koristeći stranu terminologiju Peyronie syndrome, spada u stečene zakrivljenosti penisa. Izaziva deformitet penisa zbog savijanja. Bolest može izazvati funkcionalne, ali i estetske probleme. Tokom Pejronijeve bolesti razvija se otvrdnuće, fibrozna ploča koja izaziva deformaciju penisa. Bolest se može zapaziti opipavanjem pomenute fibroze, kao i na osnovu kliničke slike tokom erekcije. Otklanja se hirurški i nakon 6 meseci. Konzervativni tretman je osporen od strane mnogih autora, posebno nakon isteka 6 meseci. Hirurške tehnike imaju za cilj ispravku fiziološke slike penisa. Najpoznatija je Nesbit tehnika I plication surgery. Negativna strana Nesbit tehnike je smanjenje dužine penisa. Ovo je I razlog stvaranja tehnika koje koriste transplante sa ciljem da se održi dužina penisa. Neplodnost Neplodnost je definisana kao nemogućnost para da postigne trudnoću, koja će rezultovati rađanjem živog deteta, nakon godinu dana seksualnog kontakta bez zaštite. Parovi koji imaju manje dece nego što bi želeli, pate od sekundarne neplodnosti. Puno je oboljenja koja su direktno ili indirektno vezana za mušku neplodnost. Odnose se na patološka stanja koja utiču na normalnu proizvodnju i sazrevanje sperme u testisima ili na njen normalan i nesmetan prenos kroz urinarni trakt muškog genitalnog sistema. Akutne i hronične upale urogenitalnog trakta, seksualno prenosive bolesti, varikocela, kriptorhizam, povreda ili izlaganje genitalija toksičnim agensima (npr. zračenje, hemoterapija, lekovi, alkohol, duvan), povreda kičmene moždine, hirurške intervencije, urođene nasledne i hormonske bolesti, opstrukcija nastavka genitalnog trakta i imunološki poremećaji predstavljaju neke od najznačajnijih uzroka neplodnosti. Terapija muške neplodnosti može biti teška i ponakad razočaravajuća. Gotovo da ne postoje trenutni rezultati i treba biti uporan pri dugotrajnom lečenju. Terapijski pristup može biti konzervativan ili hirurški. Konzervativni pristup obuhvata upotrebu farmaceutskih preparata, kao što su hormoni, antibiotici i steroidi s ciljem da dođe do poboljšanja sperme. Evidentno je da određene anatomske abnormalnosti kao što su verikocela, kriptorhizam i opstrukcija urinarnog trakta i testisa se tretiraju odgovarajućim hirurškim intervencijama. Moderne mikrohirurške tehnike, upotrebom savremenih sredstava, kao na primer mikroskopa, unapređuju hirurške rezultate omogućivši na primer restauraciju preponskog kanala, čak i u slučajevima u kojima je prethodilo njegovo podvezivanje. Genitalne infekcije Akutni epididimitis Akutni epididimitis predstavlja upalu epididimisa, organa koji se nalazi iznad testisa, unutar skrotuma. Predstavlja jedan od akutnih uroloških problema, i budući da često izaziva ozbiljne simtome, ali uglavnom kod mladih osoba, često ima slične manifestacije onima kod torzije testisa. Koji su uzroci nastanka? 1. Svi uzroci koji izazivaju uretritis (gonokok, klamidija kod mlađih osoba, osoba iznad 35-40 godina, mikrobi E. Coli ili Ešerihija, pseudomonas, enterokok) 2. Nakon postavlljanja katetera u mokraćnu bešiku 3. Nakon određenih uroloških intervencija (npr. cistoskopija, prostatektomija, i dr.) 4. Tuberkuloznog porekla (retko) 5. Idiopatski, bez bilo kakvog vidljivog uzroka. Kako se ispoljava? Najčešće se ispoljava iznenadnim bolom u skrotumu, koji ubrzo zatim postaje jak, dok se istovremeno javlja oticanje epididimisa, drhtanje i visoka temperatura (θ>38). Ponekad je početak ispoljavanja blag i postepeno se razvija, dok u oba slučaja na kraju dolazi do crvenila na koži skrotuma, a bol je toliko jak da ga bolesnik teško može izdržati pregled od strane urologa. Kako se leči? Terapija je konzervativna i podrazumeva davanje antibiotika i antiinflamatornih lekova, postavljanje pacijenta u ležeći položaj, postavljanje skrotuma naviše (prema gore) i postavljanje leda kojim se postiže povlačenje upale. Orhitis Orhitis je medicinski termin kojim se opisuje akutna upala testisa, koja se u velikoj većini slučajeva odnosi samo na jedan testis. Upala se u velikom broju slučajeva, izuzev testisa, može odnositi i na njegov ipsilateralni epididimis, dakle na cevčicu kroz koju prolaze spermatozoidi kroz testis kako bi stigli do prostate, tako da se može govoriti o orhiepididimitisu. Orhitis se retko javlja kao nezavisno i izdvojeno oboljenje, i obično predstavlja propratno oboljenje epididimitisa ili komplikacije druge bolesti, kao što su zauške (obratiti posebnu pažnju na dečake koji oboljevaju, budući da se ponekad kombinuje sa atrofijom obolelog testisa izazivajući neplodnost u zreloj dobi), bruceloza, grip, defterija, ovčije boginje ili šizostomijaza. Konačno, pacijent sa orhitisom treba da bude u kontaktu sa svojim lekarom, budući da u nekim slučajevima njegova klinička slika može da krije inflamatorni oblik raka testisa. Najčešće je uzročni faktor bolesti neki mikroorganizam (uglavnom bakterija ili virus), koji do obolelog organa stiže, u najvećem broju slučajeva, preko seksualnog kontakta bez odgovarajuće zaštite ili ređe preko zaražene mokraće. Kako se bolest ispoljava – Simptomi Obično se javljaju simptomi upale ipsilateralnog testisa, odnosno otoka, crvenilo, toplota i u nekim slučajevima bol (orhialgija). Ponekad se istovremeno javlja visoka temperatura, drhtanje i osećaj slabosti, peckanje pri mokrenju – bol pri mokrenju (peckanje ili bol pri mokrenju) ili/ i učestalo mokrenje ili/ i smrdljive, specifične izlučevine iz penisa. Iako se ne može često otkriti napipavanjem, uvećavanje i otvrdnuće obolelog testisa kao i pojava krvi u spermi su jasni znaci. Može se primetiti bol na obolelom testisu tokom seksualnog odnosa ili ejakulacije, kao i tokom crevnog pražnjenja (defekacija). Konačno, česta pojava je i oticanje ipsilateralnih preponskih žlezda. Takođe, specifično je olakšanje koje pacijent oseća pridižući oboleli/ e testis/ e. Manifestacija simptoma traje obično od nekoliko dana pa sve do šest nedelja. Terapija Terapija je obično konzervativna i podrazumeva davanje antibiotika (iako su neki bakterijski elementi postali na njih otporni) i antiinflamatornih lekova, postavljanje pacijenta u ležeći položaj, postavljanje skrotuma naviše (prema gore) i stavljanje hladnih obloga. Navedenim postupcima postiže se povlačenje upale. Ponekad hirurška intervencija pomaže pri tretmanu komplikacija infekcije. Pošto se sperma stalno proizvodi, plodnost se ponovo zadobija, moguće je da je ipak neophodan ciklus u trajanju od 72 dana, radi potpunog oporavka seksualne i organske funkcionalnosti. Uretritis Uretritis predstavlja upalu uretre. Glavni simptomi su bol pri mokrenju, peckanje, svrab ili iritacija u unutrašnjosti penisa. Uzroci uretritisa Uzroci obuhvataju: Adenovirus Escherichia coli Herpes simpleks Mycoplasma genitalium Reiter sindrom Terapija uretritisa Terapija se određuje na osnovu uzroka nastanka uretritisa kod pacijanta. Nekoliko primera lekova na osnovu uzroka nastanka obuhvataju: Klotrimazol (Mycelex) - Trichomonas Flukonazol (Diflucan) - Monilial Metronidazol (Flagyl) - Trichomonas Nitrofurantoin – bakterijska infekcija Nystatin (mikostatin) - Monilial Kotrimoksazol, koji predstavlja kombinaciju sulfametoksazola i Trimetoprima u razmeri 5 prema 1 (Septrin, Bactrim) - bakterijska infekcija Suženje uretre Iz mokraćne bešike, preko anatomskog dela uretre izlazi mokraća tokom mokrenja. Uretra kao cev može imati određeno suženje, stvarajući na taj način poteškoće pri procesu mokrenja. Traumatski uzroci u oblasti uretre kao i lokalne upale mogu dovesti do suženja uretre. Treba naglasiti da postoji verovatnoća nasledne predispozicije za pojavu pomenutog stanja (nasledno suženje). Suženje uretre je manje učestalo kod žena nego kod muškaraca. Uzrok tome je manja dužina uretre kod žena nego kod muškaraca. Takođe, kod muškaraca hiperplazija prostate može da izazove suženje uretre. Simptomi suženja uretre su u direktnoj vezi sa fenomenom mokrenja. Otežano mokrenje, smanjenje toka i dometa mokraće, učestalo mokrenje – urinarna inkontinencija – bol pri mokrenju, bol u pubičnoj oblasti, hematurija I krvav urin spadaju u različite simptome koji su u direktnoj vezi sa suženjem uretre. Zadržavanje (nemogućnost mokrenja) je osnovna komplikacija. Lokalne upale i upale mokraćnih puteva mogu da prate suženje uretre. Obnova mehanizma mokrenja treba da bude direktna, bilo da je treba obaviti kateterizacijom ili cistoskopijom. Tehnike kao što su dilatacija uretre (uretroplastika i druge) mogu uslediti nakon njenog hitnog otvaranja. U slučaju nemogućnosti obavljanja hitne intervencije, suprapubična kateterizacija se realizuje radi pražnjenja mokraćne bešike. Rak penisa Rak penisa je retka maligna bolest, sa učestalošću 0,1- 0,9 slučajeva na 100.000 muškaraca u zapadnom društvu. S druge strane, postoje zemlje u Africi. Aziji i Južnoj Americi, u kojima rak penisa ima učestalost čak do 20% svih vrsta raka kod muškaraca. Ova razlika je posledica činjenice da su lokalni sanitarni uslovi u pomenutim zemljama nepostojeći. Šta izaziva rak penisa? Danas se veruje da je mogući uzročni faktor nastanka raka penisa višegodišnja iritacija nastala od sebuma koji se prirodno proizvodi u toj oblasti penisa. Verovatnoća raste, kada se istovremeno razvija i fimoza, koja ne dozvoljava njegovom udaljavanju ili ako ne dolazi do primene pravila lokalne lične higijene. Humani papiloma virus (HPV) povezan je takođe sa razvojem raka penisa, a naročito su sumnjivi 16 i 18, koji izazivaju i rak grlića materice. Pušenje takođe predstavlja jednu od otežavajućih okolnosti koje su povezane sa rakom penisa. Kako se dijagnozira rak penisa? Obično pacijent primećuje bezbolnu ranu na penisu, koja može podsećati na čir, poput karfiola, koji ne zarasta. Kod zapuštenih slučajeva, kao što se dešava kod starijih osoba, može doći do obimne štete. Rana se može pojaviti na bilo kom delu penisa, ali u najvećem broju slučajeva javlja se na glaviću i na prepucijumu (dakle na vrhu penisa). Pacijent takođe može imati svrab, osećaj peckanja ili krvarenja u oblasti rane. U početnim stadijumima nema bola, i stoga mnogi pacijenti zbog stida ne traže lekarsku pomoć. Kako se leči rak penisa? Blagovremena dijagnoza je vrlo bitna za lečenje raka penisa. Kada je oštećenje malo, problem se može otkloniti laserom ili krioablacijom sa minimalnim sporednim efektima. Kod većih oštećenja, neophodno je lokalno hirurško uklanjanje, koje međutim ne utiče na funkcionalnost penisa. Praćenje nakon intervencije treba obavljati veoma pažljivo i često, pošto postoji opasnost ponovnog pojavljivanja raka lokalno i u udaljenim tačkama od početnog pojavljivanja. Kod većih oštećenja, moguće je da je neophodno odstranjivanje dela penisa (delimična penektomija) i istovremeno uklanjanje žlezda iz preponskog dela i karlice. Intervencija se može kombinovati sa zračenjem i hemoterapijom radi efikasnijeg tretmana bolesti. Fimoza Fimoza predstavlja urođeno ili stečeno suženje otvora prepucijuma (kože koja pokriva glavić ili glavu penisa), što ima za posledicu nemogućnost otkrivanja glavića povlačenjem kožice prema korenu penisa. U normalnim uslovima to se može obaviti u toku druge i treće godine života. Kod dece postoji opasnost pojavljivanja balanopostitisa, koji je posledica nemogućstva udaljavanja sebuma ili upala mokraćnih puteva. Najpogodniji hirurški tretman predstavlja plastičnu operaciju prepucijuma, koja omogućava lako otkrivanje glavića, zadržavajući istovremeno prepucijum, koji štiti glavić. Obrezivanje se u današnje vreme vrši uglavnom u verske svrhe. Fimoza kod odraslih predstavlja ozbiljan problem, jer je sa jedne strane nemoguće otkrivanje glavića, a s druge pored mnogih opasnosti od razvijanja karcinoma penisa, može doći i do pojavljivanja parafimoze tokom koje se sužena koža u momentu erekcije spušta prema venčanom žlebu glavića i zbog otoka kardioverzija je gotovo nemoguća. Posledica ovoga je nekroza penisa, ukoliko se problem ne tretira. Intervencija koja se obavlja radi tretiranja fimoze zove se obrezivanje. Radi se o najučestalijoj intervenciji na svetu, sa dugom istorijom. Obrezivanje predstavlja odstranjivanje dela prepucijuma.
© Copyright 2024 Paperzz
